Први резултати древне ДНК из средњег века ове године, рани средњи век, јужна Немачка. :)
Нажалост за приступ целом раду се мора платити.
The paper's about kinship and social structure, and not geared for ancient population genetics. But the Y-chromosome haplogroups include R1b (7), I1 (2), I2b1 (2), and I2b, and the mitochondrial haplogroups include T2f (6), H2a2 (3), H1b, HV0*, U3a and U5a. Keep in mind that many of these samples are close relatives.
http://eurogenes.blogspot.rs/2017/01/ancient-dna-evidence-of-emerging-noble.html?m=1 (http://eurogenes.blogspot.rs/2017/01/ancient-dna-evidence-of-emerging-noble.html?m=1)
The Jomon period of the Japanese Archipelago, characterized by cord-marked ‘jomon’ potteries, has yielded abundant human skeletal remains. However, the genetic origins of the Jomon people and their relationships with modern populations have not been clarified. We determined a total of 115 million base pair nuclear genome sequences from two Jomon individuals (male and female each) from the Sanganji Shell Mound (dated 3000 years before present) with the Jomon-characteristic mitochondrial DNA haplogroup N9b, and compared these nuclear genome sequences with those of worldwide populations. We found that the Jomon population lineage is best considered to have diverged before diversification of present-day East Eurasian populations, with no evidence of gene flow events between the Jomon and other continental populations. This suggests that the Sanganji Jomon people descended from an early phase of population dispersals in East Asia. We also estimated that the modern mainland Japanese inherited <20% of Jomon peoples’ genomes. Our findings, based on the first analysis of Jomon nuclear genome sequence data, firmly demonstrate that the modern mainland Japanese resulted from genetic admixture of the indigenous Jomon people and later migrants.
February 02, 2017
The Neolithic Transition in the Baltic Was Not Driven by Admixture with Early European Farmers
http://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(16)31542-1 (http://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(16)31542-1)
•A degree of genetic continuity from the Mesolithic to the Neolithic in the Baltic
•Steppe-related genetic influences found in the Baltic during the Neolithic
•No Anatolian farmer-related genetic admixture in Neolithic Baltic samples
•Steppe ancestry in Latvia at the time of the emergence of Balto-Slavic languages
И најзанимљивији део.
Further, the Y chromosomes of two of four Latvian Mesolithic samples were assigned to haplogroup R1b (the maximum-likelihood sub-haplogroup is R1b1b), which is the most common haplogroup found in modern Western Europeans.
Не знам шта се ово дешава данас, али сам много срећан. ;D
Mittnik et al.: The Genetic History of Northern Europe
http://biorxiv.org/content/early/2017/03/03/113241 (http://biorxiv.org/content/early/2017/03/03/113241)
24 нова узорка из мезолита и неолита са територија Литваније, Летоније, Естоније, Русије и Шведске.
Не знам шта се ово дешава данас, али сам много срећан. ;DЕво битних табела и графикона из рада.
Mittnik et al.: The Genetic History of Northern Europe
http://biorxiv.org/content/early/2017/03/03/113241 (http://biorxiv.org/content/early/2017/03/03/113241)
24 нова узорка из мезолита и неолита са територија Литваније, Летоније, Естоније, Русије и Шведске.
Не знам шта се ово дешава данас, али сам много срећан. ;D
Mittnik et al.: The Genetic History of Northern Europe
http://biorxiv.org/content/early/2017/03/03/113241 (http://biorxiv.org/content/early/2017/03/03/113241)
24 нова узорка из мезолита и неолита са територија Литваније, Летоније, Естоније, Русије и Шведске.
Значајни резултати. Погледах само површно, али овај М423 у Нарва култури мислимда задаје јак ударац бастарнској теорији. Помјера старост М423 у источној Европи много даље у прошлост.Мислим да ово ништа не мијења што се поријекла М423 тиче, јер древна М423 је налажена чак и у Шпанији (Haak et al. 2015). И даље остаје чињеница да се старије гране М423 (Ислес, Дислес) налазе претежно на сјеверозападу Европе, као и да је Динарик директан огранак Дислеса.
Мислим да ће овим налазом посебно задовољан бити Вадим Веренич. Он је још у самим почецима генетичких истраживања, развијао тезу о поријеклу М423 из старих палеолитских култура источне Европе: Свидеријске, Кунда и Нарва.
Мислим да ово ништа не мијења што се поријекла М423 тиче, јер древна М423 је налажена чак и у Шпанији (Haak et al. 2015). И даље остаје чињеница да се старије гране М423 (Ислес, Дислес) налазе претежно на сјеверозападу Европе, као и да је Динарик директан огранак Дислеса.
П.С. Мотала12 узорак је био позитиван на СНП који дефинише динарик (Л147.2 колико се сјећам), но није сигурно да ли је заправо динарик или не.
We successfully sequenced a total of 16
Bl¨atterh¨ohle MN samples, many of them with distinct individual labels from ref. [18],
although surprisingly, the genome-wide data indicated that these corresponded to only
four unique individuals, for which we merged libraries to increase coverage: Bla28; Bla5
(same as Bla7, Bal13, Bla26(o), Bla30, and Bla54); Bla16 (same as Bla27 and Bla59); and
Bla8 (same as Bla9, Bla11, Bla24, Bla26(x), and Bla45). Based on stable isotopes, the
first three of these were classified as farmers, while Bla8 had signatures associated with a
hunter-gatherer-fisher lifestyle [18]. In accordance with previous results [18], we find that
the group of MN farmers experienced admixture with hunter-gatherers, which we now
estimate to have been at least 40%. We additionally observe admixture in the individual
Bla8, with ∼25% ancestry derived from farmers. Our results thus provide evidence
of asymmetric gene flow between farmers and hunter-gatherers at Bl¨atterh¨ohle centered
around the relatively late date of 4100 ± 120 BCE (ALDER dates of 10–25 generations).
I wonder then if the R1b is the "WHG" part of "EHG" if that makes any sense? Could there be a reservoir of them in some as yet unsampled corner of the Balkans or the Carpathians? Or did they move down from the far north into both Central Europe and the steppes?
The autosomal admixtures of these Blatterhole samples from a burial cave are very interesting. (These are the samples which Bollingino et al sampled.) The whole set up is rather odd. There was admixture going both ways, contrary to the speculation in that paper, i.e. the "farmers", so delineated through analysis of what they consumed in terms of food, are about 40-50% WHG, and one (?) of the fisher/foragers is 25% EEF, and yet despite using the same burial cave the two groups led very separate and distinct lives.
On Balterhohle R1b1..
"R1b1a1a2 showed
both derived and ancestral alleles of characteristic SNPs."
He's probably a relative of R1b1a1a2 M269.
Balterhohle is interesting. The data indicates the people buried there were the fusion of a hunter gatherer tribe and farmer tribe. Some lived as hunter gatherers, some as farmer-hunters, but all were heavily admixed between both tribes.
Farmer mtDNA on the site; H1c3, H11a, H5*, J1c1b1
Hunter gatherer mtDNA on the site; U5b2a2, U5b2b2, other U5b
Hunter gatherer Y DNA on the site; I2a1, R1b1a1a2
Прије некидан смо прокоментарисали овај рад, додуше не превише детаљно, па нисмо ни споменули ову R1b нађену у ЊемачкојТа R1b V88 из неолита Шпаније је на те просторе могла доћи само једним путем - преласком Гибралтара/морем. Зато сматрам да је то најреалнија теорија и за Е-V13, која се после ширила на исток и остале делове Европе.
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=679.msg42748#msg42748
Не треба заборавити ни прилично рано присуство R1b у неолитској Шпанији Els Trocs [I0410 / Troc 3] 5295-5066 calBCE Међутим ова R1b је судећи по неким накнадним анализама или V88 (афричка) или блиска истој. Ово пишем прије свега због аутосомалне генетике узорка из Блатерхола који га приближава узорцима из неолитске Иберије.
И мени је лично источно или сјевероисточно поријекло ове R1b логичније, међутим не бих искључио постојање још неке старије R1b у Европи, блиске афричкој V88, која је у општем метежу бронзаног доба, као и безброј других грана или изумрла или преживјела у занемарљивом броју.
Не знам да ли данас међу тестираним Европљанима има присутне неке гране L388-
Погледаћу.
R1b-V88 surely spread from the Near East too, although through a different route, with cattle herders via North Africa, then crossing over to IberiaЈедна од ретких реалних теорија са Еупедије, на крају ће се испоставити да су били у праву и за ширење Е-V13 са Индоевропљанима, пошто је буквално непостојећа у најновијем раду као и у претходним радовима везаних за неолитску днк (осим оног преиндоевропског/неолитског узорка из Каталоније).
Та R1b V88 из неолита Шпаније је на те просторе могла доћи само једним путем - преласком Гибралтара/морем. Зато сматрам да је то најреалнија теорија и за Е-V13, која се после ширила на исток и остале делове Европе. Једна од ретких реалних теорија са Еупедије, на крају ће се испоставити да су били у праву и за ширење Е-V13 са Индоевропљанима, пошто је буквално непостојећа у најновијем раду као и у претходним радовима везаних за неолитску днк (осим оног преиндоевропског/неолитског узорка из Каталоније).
Ипак постоји и на неолитским налазиштима. Каква је беше ситуација у Анадолији. Ако се не варам, било је неких резултата старе днк одатле, а колико се сећам, доминира G2a такође.
Ако је нека Е дошла са Индоевропљанима, онда би је морало бити и међу оним узорцима са "Јамна" налазишта. Тамо је присутна углавном R1, уз можда нешто I групе и старе J2, која географски није далеко.
Можда су ИЕ "покупили" E-V13 негде успут?
Ево са Еупедије део текста око G2a и осталих неолитских узорака.
Ипак, значајне мањине других хаплогрупа пронађене су на различитим неолитским локалитетима поред G2a већине, укључујући C1a2, H2, I*, I2a1, I2c, и J2a у Анадолији, C1a2, E-M78, H2, I*, I1, I2a, I2a1, J2 и T1a у културама југоисточне и централне Европе (Старчево, Сопот, култури Линеарнотракасте керамике), као и E-V13, H2, I2a1, I2a2a1 и R1b-V88 у западној Европи (Импресо култура, Мегалитске културе). H2 и T1a су пронађене у прекерамичком неолиту Леванта, и оне су такође повезане са раним развојем пољопривреде. Као што је већ речено, С1а2 је пронађена у мезолитској Шпанији (Olalde et al. 2014) Она је данас непостојећа хаплогрупа повезана са првим палеолитским Европљанима, и могла би бити пронађена у неким будућим узорцима древне днк широм Европе и Анадолије пре неолита. Е1b1b је такође пронађена у прекерамичком неолиту Леванта, али у овом случају њене гране вероватно нису E-M78 или E-V13 већ E1b1b1* или E-M123. R1b-V88 је такође сигурно започела своје ширење са Блиског Истока, иако другачијом рутом, са сточарима и пастирима кроз северну Африку и потом преласком на Иберијско полуострво. Остатак узорака вероватно представља асимиловане ловце-сакупљаче потеклих од мезолитских становника западне Анадолије (I*, I2c, J2) и Европе (I*, I1, I2a, I2a1, I2a2). Занимљиво је рећи да доста ових хаплогрупа, попут C1a2, H2 и I* данас практично не постоје, а неколико осталих су данас врло ретке у Европи (I2c, R1b-V88).
Па пази, мени је она Банетова теорија о Трипољској култури и E-V13 као каснонеолитској на Балкану сасвим реална. Чињеница је да се Трипољска култура граничила са украјинским степама и Јамном, то може бити показатељ неког могућег мешања и тадашњег ширења на Балкан кроз неке прото-трачке/илирске заједнице. (иако ми је за Илире реалнија оно источнохалштатска прича о R1b U152 G2a L497)
Мислим да је велика грешка археогенетичара и археолога уопште што се у узимању узорака фокусирају на средњу и нарочито северну Европу, а потпуно заобилазе Балкан. По мом мишљењу, Балкан је кључ за целу Европу што се тиче неолитских и каснијих енеолитских и бронзанодопских миграција. Преко њега су прешли сви они који су накнадно "подарили" неолит централној, западној и северној Европи, а по свему судећи је Балкан био и једна од главних "неуралгичних" тачака индоевропске експанзије. Што се тиче E-V13, мислим да је неолитска бутмирска култура, раширена на простору БиХ, ЦГ и Хрватске, била један од главних "резервоара" ове хаплогрупе, али да су њени припадници остали на неки начин изоловани од главних неолитских миграторних токова (хаплогрупе G2a, H2 и остале); накнадна нагла експанзија E-V13 је вероватно последица асимилације њених носилаца са ИЕ. Тако да, сада када уопштено знамо генетску слику "неолићана" на подручју Паноније и централне Европе, требало би се позабавити унутрашњошћу ЈИ Европе.
Па пази, мени је она Банетова теорија о Трипољској култури и E-V13 као каснонеолитској на Балкану сасвим реална. Чињеница је да се Трипољска култура граничила са украјинским степама и Јамном, то може бити показатељ неког могућег мешања и тадашњег ширења на Балкан кроз неке прото-трачке/илирске заједнице. (иако ми је за Илире реалнија оно источнохалштатска прича о R1b U152 G2a L497)
Сад видим да постоји једна прилично стара грана R1b у Европи.
R1b-M343, M278 > PH155 > M335
На пројекту само тројица тестираних, сва тројица из Њемачке.
Иначе и гране V88 има у Европи, мада више на Блиском Истоку. У Европи је широко заступљена код ашкенаских јевреја.
Ипак постоји и на неолитским налазиштима. Каква је беше ситуација у Анадолији. Ако се не варам, било је неких резултата старе днк одатле, а колико се сећам, доминира G2a такође.
Ако је нека Е дошла са Индоевропљанима, онда би је морало бити и међу оним узорцима са "Јамна" налазишта. Тамо је присутна углавном R1, уз можда нешто I групе и старе J2, која географски није далеко.
Можда су ИЕ "покупили" E-V13 негде успут?
Мислим да је велика грешка археогенетичара и археолога уопште што се у узимању узорака фокусирају на средњу и нарочито северну Европу, а потпуно заобилазе Балкан. По мом мишљењу, Балкан је кључ за целу Европу што се тиче неолитских и каснијих енеолитских и бронзанодопских миграција. Преко њега су прешли сви они који су накнадно "подарили" неолит централној, западној и северној Европи, а по свему судећи је Балкан био и једна од главних "неуралгичних" тачака индоевропске експанзије. Што се тиче E-V13, мислим да је неолитска бутмирска култура, раширена на простору БиХ, ЦГ и Хрватске, била један од главних "резервоара" ове хаплогрупе, али да су њени припадници остали на неки начин изоловани од главних неолитских миграторних токова (хаплогрупе G2a, H2 и остале); накнадна нагла експанзија E-V13 је вероватно последица асимилације њених носилаца са ИЕ. Тако да, сада када уопштено знамо генетску слику "неолићана" на подручју Паноније и централне Европе, требало би се позабавити унутрашњошћу ЈИ Европе.Слажем се са овим, кад тад ће се открити ''Hotspot'' E-V13 у Европи. Да ли је то Трипољска култура, Импресо, или нека трећа, откриће време. За сада делује најреалније да су се из те њихове ''оазе'' почели нагло ширити доласком неке индоевропске заједнице, право питање је које. Након тога, у антици, кроз Римљане, Грке, војску Александра Великог, то је мање споран део. :)
Ако бих требао бирати на основу досадашњих истраживања део Балкана где бих тражио древну E-V13, то би био доњи ток Дунава (између Старе планине и Карпата) и исток Балканског полуострва.Ово ми подсетило на тему коју је недавно отворио НиколаВук, Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1882.0 (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1882.0)), то је отприлике тај географски простор, мада опет то је антика, и питање је шта би се код њихових скелета могло наћи (R1b BY6111/J2b2 M241 делују реално).
У Јужној Румунији ова хаплогрупа је готово стандардна на 20%, у Северној Бугарској се креће од 20% до скоро 40% у Разграду, Хасково 29%.
Како се креће ка Украјини и према областима Трипољске културе тај проценат опада, наравно постоји могућност да су у неко доба припадници те културе кренули уз Дунав.
Када би се изоставили проценти хаплогрупа као што су R1a, I2a din, I1, R1b западна; а које су могле доста касније доћи на то подручје, удео E-V13 би постао доста већи. Такође број мушких носилаца ове хаплогрупе у овој области превазилази број носилаца код Албанаца.
Код Албанаца је просек неких 35% ако укључимо Тоске, са тим што морамо узети у обзир да се демографска експанзија код овог народа наставила и током друге половине ХХ века, када су сви остали народи у окружењу стагнирали. Такође нагла експанзија албанског народа задњих векова је пропрађена исељавањем других народа са истог подручја што утиче на проценте и бројчаност одређених хаплогрупа.
Број тестираних из области око доњег тока Дунава је мали, такође скоро ништа не знамо о разновсности и подгранама E-V13 у тој области. Постоји могућност да то нису исте подгране као код нас. Треба узети у обзир теорију са Еупедије о могућем доласку носилаца E-V13 из више праваца на Балкан, и да овде имамо збирни ефекат.
Углавном, без обзира одакле год дошла, које тачно време, које подгране и сл., мислим да је ово значајна област за ширење E-V13.
Ако бих требао бирати на основу досадашњих истраживања део Балкана где бих тражио древну E-V13, то би био доњи ток Дунава (између Старе планине и Карпата) и исток Балканског полуострва.
У Јужној Румунији ова хаплогрупа је готово стандардна на 20%, у Северној Бугарској се креће од 20% до скоро 40% у Разграду, Хасково 29%.
Како се креће ка Украјини и према областима Трипољске културе тај проценат опада, наравно постоји могућност да су у неко доба припадници те културе кренули уз Дунав.
Када би се изоставили проценти хаплогрупа као што су R1a, I2a din, I1, R1b западна; а које су могле доста касније доћи на то подручје, удео E-V13 би постао доста већи. Такође број мушких носилаца ове хаплогрупе у овој области превазилази број носилаца код Албанаца.
Код Албанаца је просек неких 35% ако укључимо Тоске, са тим што морамо узети у обзир да се демографска експанзија код овог народа наставила и током друге половине ХХ века, када су сви остали народи у окружењу стагнирали. Такође нагла експанзија албанског народа задњих векова је пропрађена исељавањем других народа са истог подручја што утиче на проценте и бројчаност одређених хаплогрупа.
Број тестираних из области око доњег тока Дунава је мали, такође скоро ништа не знамо о разновсности и подгранама E-V13 у тој области. Постоји могућност да то нису исте подгране као код нас. Треба узети у обзир теорију са Еупедије о могућем доласку носилаца E-V13 из више праваца на Балкан, и да овде имамо збирни ефекат.
Углавном, без обзира одакле год дошла, које тачно време, које подгране и сл., мислим да је ово значајна област за ширење E-V13.
Доњи ток Дунава, са неолитским културама Караново-Гумелница и Кукутени-Трипоље североисточније је припадао истом културном ареалу (балканско-анадолском) као и Старчево и Винча, па претпостављам да је и генетски састав неолитског становништва те области био сличан старчевачко-винчанском, дакле доминација G2a, H2 и евентуално неке варијанте I2a. Као што рече Синиша, бутмирска култура није део тог ареала већ је везана за Медитеран и Кардијум-Импресо културу која јој је претходила; северноафричка провенијенција хг E-V13 ми више нагиње ка њеној миграцији из Африке преко мора у Европу, а не преко Анадолије из области Плодног Полумесеца као G2a и H2. Друга ствар, још једном се показало да данашњи распоред и нарочито процентуална заступљеност хаплогрупа има врло мало значаја за стање какво је било у неолиту, нпр. У оном новом раду са 127 или колико већ нових резултата показује се доминација G2a и H2 групе, од којих је ова друга данас готово непостојећа, а ни прва се не одликује богзна каквом бројношћу. По мени, већи индикатор о старости неке хаплогрупе на одређеном подручју је разноврсност хаплотипова и грана него процентуална заступљеност. Мислим да ту разноврсност када је у питању E-V13 имамо на подручју југозападног Балкана, јужне Италије, Сицилије, због тога ми се чини да су те области биле жаришта ове хаплогрупе у време неолита. Када буду објавили неке археогенетске резултате из унутрашњости Балкана, онда ћемо знати засигурно. :)
I1593/Bla16+Bla27+Bla59: R1b1
This Blatterhole_MN individual was derived for six SNPs within the P clade (L781, L741, P226, P237, P239, M45), one SNP characteristic for haplogroup R (P227), one for R1 (P238), and the sole representing SNP for R1b (M343). Subclade R1b1 was defined by L278. R1b1a1a2 showed both derived and ancestral alleles of characteristic SNPs. Thus, he could only be assigned to haplogroup R1b1.
На уровне M269 позитивные и негативные снипы. Это вымершая линия, близкая к R-M269.
Не треба заборавити ни прилично рано присуство R1b у неолитској Шпанији Els Trocs [I0410 / Troc 3] 5295-5066 calBCE Међутим ова R1b је судећи по неким накнадним анализама или V88 (афричка) или блиска истој. Ово пишем прије свега због аутосомалне генетике узорка из Блатерхола који га приближава узорцима из неолитске Иберије.
И мени је лично источно или сјевероисточно поријекло ове R1b логичније, међутим не бих искључио постојање још неке старије R1b у Европи, блиске афричкој V88, која је у општем метежу бронзаног доба, као и безброј других грана или изумрла или преживјела у занемарљивом броју.
Та R1b V88 из неолита Шпаније је на те просторе могла доћи само једним путем - преласком Гибралтара/морем. Зато сматрам да је то најреалнија теорија и за Е-V13, која се после ширила на исток и остале делове Европе.
Ово ми подсетило на тему коју је недавно отворио НиколаВук, Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1882.0 (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1882.0)), то је отприлике тај географски простор, мада опет то је антика, и питање је шта би се код њихових скелета могло наћи (R1b BY6111/J2b2 M241 делују реално).
Нажалост, у питању су остаци спаљених покојника, тако да не знам да ли би и колико уопште могли да извуку генетског материјала из карбонизованих костију; нисам оптимиста, гледајући да "кубуре" и са извлачењем материјала из костију скелетно сахрањених појединаца. :) :)Штета :P :D
Што се тиче E-V13, мислим да је неолитска бутмирска култура, раширена на простору БиХ, ЦГ и Хрватске, била један од главних "резервоара" ове хаплогрупе, али да су њени припадници остали на неки начин изоловани од главних неолитских миграторних токова (хаплогрупе G2a, H2 и остале); накнадна нагла експанзија E-V13 је вероватно последица асимилације њених носилаца са ИЕ. Тако да, сада када уопштено знамо генетску слику "неолићана" на подручју Паноније и централне Европе, требало би се позабавити унутрашњошћу ЈИ Европе.
Доњи ток Дунава, са неолитским културама Караново-Гумелница и Кукутени-Трипоље североисточније је припадао истом културном ареалу (балканско-анадолском) као и Старчево и Винча, па претпостављам да је и генетски састав неолитског становништва те области био сличан старчевачко-винчанском, дакле доминација G2a, H2 и евентуално неке варијанте I2a. Као што рече Синиша, бутмирска култура није део тог ареала већ је везана за Медитеран и Кардијум-Импресо културу која јој је претходила; северноафричка провенијенција хг E-V13 ми више нагиње ка њеној миграцији из Африке преко мора у Европу, а не преко Анадолије из области Плодног Полумесеца као G2a и H2.
The further cultural development of the eastern and western parts of the Carpathian Basin remained mostly distinct in the local Late Neolithic (ca. 5000-4500 BCE), with the transition of the Szakálhát and late ALPc to the Tisza culture in the East; and the spread of the Sopot culture of southern origin, followed by the Lengyel cultural orbit, surviving until 4300 BCE to the western part of today’s Hungary.
Штета :P :D
Ништа, чекамо онда то фамозно истраживање неолита Бугарске и БЈРМ које ће надам се бити објављено ускоро.
The ancient Yamnaya samples are located on the “eastern” R-GG400 branch of haplogroup R1b-L23, showing that the paternal descendants of the Yamnaya still live in the Pontic steppe and that the ancient Yamnaya population was not an important source of paternal lineages in present-day West Europeans.
Навалише, нема шта.
https://link.springer.com/article/10.1007/s00439-017-1770-2 (https://link.springer.com/article/10.1007/s00439-017-1770-2)
^^^Балановски ет. ал."Genetic differentiation between upland and lowland populations shapes the Y-chromosomal landscape of West Asia".
Откривен је нови "источни" огранак GG400 "источне" R1b-L23. Стога аутори сматрају да потомци Јамнајаца по мушкој линији још увек живе у Понтијској степи као и да древна популација Јамна културе није била важан извор мушких линија код данашњих западних Европљана.
Овај рад није о древној ДНК већ о модерним популацијама, а мислим да сам и раније помињао да ова GG400 не представља никакву нову грану источне R1b, већ је у питању добро нам позната Z2103. Ништа ново нисмо сазнали, одавно је познато да је Z2103 и данас заступљена код неких степских народа, пре свега код Башкира, док је прилично ретка у Западној Европи. Заиста неозбиљно од Балановског, не знам шта бих више рекао.
У контексту је древне Јамна популације али можда је боље пребацити у неку другу прикладнију тему. ;)
На Eurogenes-у је прокоментарисано као "epic fail".
Још мало па ће завршити као Кљосов.
Видео сам да се помињу узорци Јамне културе, али то су стари узорци објављени пре две године, који су већ изанализирани до детаља, и сад се појави Колумбо Балановски који "открије" наводно нову грану, и "открије" да носиоци те гране нису населили Западну Европу. Није само на Еурогенесу. ;)
Haak et. al. 2015.?
У септембру 2016 је избацио за GG400 и то је искористио за ово сад али то је оно што ми је и промакло. Што је најгоре ја ко коза и поверовах да је стварно у питању нова грана. ;D Чак би и са том хипотетичком новом граном било глупо да без нових узорака дДНК са тог подручја искључи L51 из приче тек тако.
Значи GG400=Z2103 (на неком месту у у тексту је чак погрешно укуцано Z2130) тако да пошто из старе студије имамо Z2103 а не L51 онда је закључио да Јамнајци тј. Курганци нису преци L51. Сјајно, нема шта. ::)
Не сјећам се да смо постављали сљедећи рад:
Extensive Farming in Estonia Started through a Sex-Biased Migration from the Steppe
Има неколико пронађених R1a
http://www.biorxiv.org/content/early/2017/03/02/112714
http://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2017/03/02/112714.full.pdf
http://journals.plos.org/plosbiology/article?id=10.1371/journal.pbio.2003703
Овај дио из студије везан за физички изглед мезолитских Скандинаваца је интересантан:
"The genomic data further allowed us to study the physical appearance of SHGs ; for instance, they show a combination of eye color varying from blue to light brown and light skin pigmentation. This is strikingly different from the WHGs—who have been suggested to have the specific combination of blue eyes and dark skin and EHGs—who have been suggested to be brown-eyed and light-skinned."
Занимљиво је такође да су варијанте гена одговорне за депигментацију постале учесталије у популацији SHG у односу на предачке популације због прилагођавање животним условима Скандинавије:
In addition to performing this genome-wide scan, we studied the allele frequencies in three
pigmentation genes (SLC24A5, SLC45A2, which have a strong effect on skin pigmentation,
and OCA2/HERC2,which has a strong effect on eye pigmentation) in which the derived alleles
are virtually fixed in northern Europeans today...
All of the depigmentation variants at these three genes are in
high frequency in SHGs in contrast to both WHGs and EHGs (Fig 4B)...
Therefore, the unique configuration of the SHGs is not fully explained by the fact that SHGs are a
mixture of EHGs and WHGs, but could rather be explained by a continued increase of the
allele frequencies after the admixture event, likely caused by adaptation to high-latitude environments
[50,52].
Да, у ствари они су имали у "понуди" плаве очи са WHG стране и свијетлу кожу са EHG стране, али је тек утицај средине након мијешања допринио да управо до изражаја дођу ову особине и да се даље генерацијски утврђују. Иначе, да је то само посљедица мијешања могло је доћи и до комбинације тамне очи-тамна кожа што је такође постојало у WHG/EHG "понуди".
Да, у ствари они су имали у "понуди" плаве очи са WHG стране и свијетлу кожу са EHG стране, али је тек утицај средине након мијешања допринио да управо до изражаја дођу ову особине и да се даље генерацијски утврђују. Иначе, да је то само посљедица мијешања могло је доћи и до комбинације тамне очи-тамна кожа што је такође постојало у WHG/EHG "понуди".
A мoждa и oвaкo
(https://i2.wp.com/www.ancient-origins.net/sites/default/files/styles/large/public/impression-of-a-blue-eyed-hunter-gatherer.jpg)
Ово је мислим "Ла Брана" или ћемо га звати једноставно Брана :). Типичан WHG.
A мoждa и oвaкo
(https://i2.wp.com/www.ancient-origins.net/sites/default/files/styles/large/public/impression-of-a-blue-eyed-hunter-gatherer.jpg)
Помало је такијех јунака, као што је Страхињићу Бане.
Исти Франко Неро!
Помало је такијех јунака, као што је Страхињићу Бане.
Исти Франко Неро!
Блaнкo вapиjaнтa
(https://s10.postimg.org/sv0nxz1k9/hi-hunter-gatherer-740-1.jpg)
Ако сам добро упратио причу аутосомалној днк, говори се о одређеном мијешању западних и источних ловаца сакупљача на простору Скандинавије, гдје су источни дошли накнадно из сјевероисточног правца и спуштали се обалом Норвешке. Не знам да ли би овај утицај источних ловаца сакупљача могао бити извор за скандинавске гране R1a, које додуше још нису нађене у старој днк на простору Скандинавије (уколико нешто нисам пропустио).
Синиша, ако мислиш на грану Z284, она се, као вероватно и све остале гране испод М417, готово сигурно ширила са Corded Ware културом, уосталом и њена старост не допушта неки много ранији период. Пронађен је један узорак у Данској који припада овој грани:
RISE61, 2851-2492 BC, Kyndelöse, Denmark, Corded_Ware_Scandinavia, R1a1a1b1-Z283>Y2395>Z284
А још један узорак који припада предачкој грани је пронађен у Естонији:
Kunila 2, 2575-2350 BC, Kunila, Estonia, Corded_Ware_Baltic, R1a1a1b1-Z283>Y2395
Мислио сам уопштено на сјеверозападну, несловенску R1a, па међу њом и на Z284. Међутим, из овог што си поставио, сасвим је извјесно да је Z284 дио Corded Ware експанзије.Те линије су, као што се види, једва оставиле трага у мезолиту (надјачане од стране западних), а камоли у каснијим периодима. ЕХГ из Самаре у Русији и они из Естоније су имали неке архаичне R1b гране које су данас у потпуности ишчезле, а ови из Естоније су успут покупили и понеку I2a2.
Моја логика је била сљедећа: у раду кажу да су се у Скандинавији сусреле популације WHG и EHG и измјешале. Претпоставка је да је R1a представљала добар дио мушких линија EHG, баш као што је I за WHG. С обзиром да је EHG мјешавина присутнија у старој днк у Норвешкој,него у Шведској, закључак је рада да се EHG популација спуштала са сјевера Норвешке, обалом до југа. И данас је R1a од свих нордијаких земаља најзаступљенији у Норвешкој. Један дио свакако отпада на Z284. Међутим има и других старијих грана, највише мислим на R1a-L664, које су могле бити дио ове мезолитске сеобе.
Та EHG популација је морала донијети неке своје Y днк линије. Уколико није R1a, питање је које? Шта ти мислиш о томе?
Те линије су, као што се види, једва оставиле трага у мезолиту (надјачане од стране западних), а камоли у каснијим периодима. ЕХГ из Самаре у Русији и они из Естоније су имали неке архаичне R1b гране које су данас у потпуности ишчезле, а ови из Естоније су успут покупили и понеку I2a2.
Сумњам да је L664 дио мезолитске сеобе, јер је и она M417 подграна. Те R1 гране које су у мезолиту кренуле ка западу су касније готово потпуно почишћене пред најездом њихових ИЕ рођака са истока.
Ово што си писао за фенотип и гене не могу коментарисати, јер сам о томе само површно читао.Позната ми је чињеница да су користили (помијешане) источне ловце из Карелије као репер, што наведох у дијелу о пигментационим карактеристикама.
Што се тиче R1a и EHG, поменућу само да су у раду као референтан EHG узорак користили управо онај који је тестиран као R1a1 M459+ Yuzhnyy Oleni Ostrov [I0061 / UzOO 74; Karelia in Fu 2016]
Дакле, уопште није спорно да је популација која је носила R1a у мезолиту ушла у Скандинавију. Ја сам се само питао која би то савремена R1a могла бити и да ли је повећана учесталост R1a у Норвешкој бар једним дијелом повезана са повећаним удјелом EHG у мезолитским узорцима из Норвешке.
Genetiker: Y-SNP calls from Mesolithic Scandinavia (https://genetiker.wordpress.com/2018/01/10/y-snp-calls-from-mesolithic-scandinavia/)Узорак Stora Förvar 11 су одавно у студијама обрадили и Скоглунд и Гинтер, али ни један није поменуо да је I1.
Узорак Stora Förvar 11 су одавно у студијама обрадили и Скоглунд и Гинтер, али ни један није поменуо да је I1. То Генетикер највјероватније гура неку своју празну причу, као што је до скора упорно тврдио да је граветијанска култура палеолитске Европе била доминантно R1b, све док му истраживање граветијанских остатака није оборило теорију. Најранија I1 је нађена у неолитској Мађарској, гдје је највјероватније и доживјела бум након уског грла и проширила се на сјевер. Ако је вјеровати yfull-u, такође је и премлада за Stora Förvar 11.
Мислио сам уопштено на сјеверозападну, несловенску R1a, па међу њом и на Z284. Међутим, из овог што си поставио, сасвим је извјесно да је Z284 дио Corded Ware експанзије.
Моја логика је била сљедећа: у раду кажу да су се у Скандинавији сусреле популације WHG и EHG и измјешале. Претпоставка је да је R1a представљала добар дио мушких линија EHG, баш као што је I за WHG. С обзиром да је EHG мјешавина присутнија у старој днк у Норвешкој,него у Шведској, закључак је рада да се EHG популација спуштала са сјевера Норвешке, обалом до југа. И данас је R1a од свих нордијаких земаља најзаступљенији у Норвешкој. Један дио свакако отпада на Z284. Међутим има и других старијих грана, највише мислим на R1a-L664, које су могле бити дио ове мезолитске сеобе.
Та EHG популација је морала донијети неке своје Y днк линије. Уколико није R1a, питање је које? Шта ти мислиш о томе?
Изгледа да је објављен још један рад старе ДНК са сјевера Европе
https://phys.org/news/2018-01-northern-european-population-history-revealed.html#jCp
Генетикер је дао своју СНП листу налаза:
https://genetiker.wordpress.com/2018/01/31/y-snp-calls-from-ancient-northern-europe/
Изгледа да је објављен још један рад старе ДНК са сјевера Европе
https://phys.org/news/2018-01-northern-european-population-history-revealed.html#jCp
Генетикер је дао своју СНП листу налаза:
https://genetiker.wordpress.com/2018/01/31/y-snp-calls-from-ancient-northern-europe/
Тестирани су остаци угарског краља Беле III, и утврђено је да је припадао хаплогрупи R1a, што би значило да је ово хаплогрупа династије Арпадовића. Нажалост тестирани су само STR маркери, па се не може са сигурношћу утврдити дубља подграна, али судећи по Невгену у питању је грана ирано-скитског порекла Z93>Z2125>Z2123>Y934>YP451 (https://www.yfull.com/tree/R-YP451/).
DNA profiling of Hungarian King Béla III and other skeletal remains
originating from the Royal Basilica of Székesfehérvár (https://link.springer.com/content/pdf/10.1007%2Fs12520-018-0609-7.pdf)
Тестирани Ј1 из гробнице припада по свему судећи хаплогрупи
J1- Z1828> Z1842> Z18436> CTS1460> CTS7188
Најближа поклапања су на Кавказу (поготово Чеченији)
Иако није близак хаплотип, грана Z1842 је предиктована за Шекуларце Радмужевиће.
Јел негде објављен (завршен?) рад Д. Марјановића из 2012.?
DNA Analysis of Skeletal Remains of Bosnian Medieval Royal Family
https://www.bib.irb.hr/883579
Изгледа да је сажетак објављен у Зборнику European Forensic DNA Working Group Meeting 2012. (http://bib.irb.hr/prikazi-rad?rad=883579), а биографија, истраживање, радови и публикације, као и контакти Проф. Др. Дамира Марјановића могу се наћи на линку (https://people.ibu.edu.ba/dmarjanovic/).Neki Bosnjacki portlali i stranice na drusrvenim mrezama su objavili da se radi o I2a Hg ali kao Marjanovic nece da to objavi.Urnebesno je sto urednici tih portala jos su u 2003 godini sto se tice haplogrupa,pa navode da je I2a staroilirska Hg i predslovenska koju nose Bosnjaci uglavnom :)
Eтo дa иcкopиcтим пpилику, пa дa питaм, дoклe ce cтиглo oкo пpичe у вeзи тecтиpaњa Нeмaњићa?
Мрка капа, још увек. ;)
Што се тиче Котроманића, на повезници коју је приложио Сол пише да је то "необјављени рад". Велика је штета ако заиста није објављен из политичких разлога (због "нежељене" хаплогрупе).
Да су сачувани остаци неког од Котроманића?
Предложио бих отварање ''Фонда'' у којем би се сакупљала средства за ДНК анализе остатака средњевековних српских владара и осталог племства за које се тачно зна локација где су сахрањени. ''Фонд'' би сакупљао и радио анализе ДНК и за остале старе људске остатке које се пронађу на територији Србије, укључујући и предантички и антички период.
Руководство ''Фонда'' би имало и задатак да од цркве добије одговарајуће дозволе, јер како изгледа, проблем су баш те дозволе???
Такође, ''Фонд'' би се старао за проналажење најстручнијих ДНК центара у свету за анализе које се не могу вршити у Србији, како се не би десио случај као код анализе ДНК Немањића.
Никола Вук је у праву. У питању су Лазаревићи, као једина породица од српског племства којима су идентификовани земни остаци, али којима није било могуће узети ДНК.
То сам прочитао у неком чланку а у коментарима је неко посумњао да је да се подаци из неког разлога прикривају јер је, како кажу, нелогично да се узима ДНК са костију старих стотине хиљада година а да се не може узети ДНК са остацима старим 600 година.
По мом мишљењу неодговорно је понашање државе према нашим славним прецима, исто као и понашање цркве која мошти наших владара - светаца сматра својим власништвом.
Тестирани скелети са некропола у Мађарској и Италији које се приписују Лангобардима:
Understanding 6th-Century Barbarian Social Organization and Migration through Paleogenomics (https://www.biorxiv.org/content/early/2018/02/20/268250)
Занимљиво. Колико видим у Мађарској некрополи је солидна заступљеност I-M223 и R-U106 што се врло добро уклапа у већ познато германско порекло овог племена.
Са друге стране у италијанској некрополи доминира R-P312.
Видео сам вест (http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/arheolozi-iz-srbije-donose-nova-svetska-otkrica_895511.html (http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/arheolozi-iz-srbije-donose-nova-svetska-otkrica_895511.html), https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2018&mm=02&dd=22&nav_id=1361800 (https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2018&mm=02&dd=22&nav_id=1361800)) да су српски археолози Андреј Старовић, Душан Борић и Драгана Антоновић дошли до занимљивих отркрића о ДНК древног становништва југоисточног дела Европе, али чланак не доноси ниједан конкретан податак...
У ствари, вест се односи на рад који је објављен на Nature https://www.nature.com/articles/nature25778 (https://www.nature.com/articles/nature25778), (само за претплатнике).
Мени је најзанимљивије деловала реченица "Резултати студије доносе сасвим нове, а понегде и изненађујуће закључке о пореклу европског становништва, а подаци са локалитета Лепенски Вир, Власац, Ајмана кључни су за разумевање механизама најстаријих генетских мешања између ловачко - сакупљачких староседелаца и новопридошлих фармера."
Зна ли можда неко нешто више?
Да ли је доступан BAM фајл за онај налаз Z2103 из вучедолске културе којим случајем, и да ли су за њега успели да извуку ниже подгране?
Да ли је доступан BAM фајл за онај налаз Z2103 из вучедолске културе којим случајем, и да ли су за њега успели да извуку ниже подгране?
Колико ја разумем то су ови резултати: Y-SNP calls for I3499 (https://genetiker.wordpress.com/y-snp-calls-for-i3499/)
R1b-M343-L754-L388-P297-M269-L23-L51-FGC796-S1194-CTS4528-S14328-PF2642-PF2642
Да ли ово значи да је узорак ипак L51+ Z2103-, или ја нисам нешто добро разумео? :)
Стоји и
R1b-M343-L754-L388-P297-M269-L23-CTS7340.1-GG536-CTS1843-CTS7822-CTS7556-GG649-BY20202-PF2642-PF2642 (ово имплицира да је Z2103+, L51-)
Чини ми се да је овдје кључан СНП PF2642. Знам за неки резултат који је позитиван на PF2642 а налази се између Z2110 и CTS9219 (негативан на CTS9219).
https://www.worldfamilies.net/node/35820
Генерално не очекујем CTS9219 у Вучедолу, између осталог и због недовољне старости CTS9219. Оно са чим би CTS9219 морао имати везе јесте Кослођени, Вербичоара итд..
R1b-M343-L754-L388-P297-M269-L23-L51-FGC796-S1194-CTS4528-S14328-PF2642-PF2642
Да ли ово значи да је узорак ипак L51+ Z2103-, или ја нисам нешто добро разумео? :)
Опет ћу да почнем са ”колико ја разумем” такав појединачан позитиван резултат за SNP се сматра ”неправилним одзивом” (false call) или случајном мутацијом. Наиме тај болдовани резултат не значи да је добио ”одзив” за L51 већ само за PF2642.
Тј, да би се резултат сматрао позитвним на неку подграну потребно је да буде позитиван на очекивани филогенетски низ SNP-ева који су на нивоу изнад те подгране. То у случају PF2642 немамо.
Не разумем се много у Р1б СНП-ове али ми се чини да се PF2642 јавља на више места, тј у оквиру више грана.
BY20202 би требао бити изнад CTS9219, а испод Y5592/GG649
Да, ради се о "међуграни" BY20202 и то је одлично, наиме ја сам већ више хаплотипова из анонимних студија Грчке класификовао као вјероватне Y5592*.:)
http://sci-hub.tw/10.1038/nature25778 (http://sci-hub.tw/10.1038/nature25778)
https://dnk.poreklo.rs/genetska-slika-lepenskog-vira-vince/ (https://dnk.poreklo.rs/genetska-slika-lepenskog-vira-vince/)
Анализирани узорци из Британије из римског периода.
(http://4.bp.blogspot.com/-uuWEsp0LNmU/Vp63QyalGzI/AAAAAAAAD6U/Bnd5tJRmTXQ/s1164/Martiniano_etal_Table_1.png)
3DRIF-26: J2b1-M205
Je л' тo тaj глaдиjaтop? :)
Претходно истраживање ме подјети на овај текст о поријеклу фамилије Грахам из Британије:
https://www.scribd.com/document/363327972/Graham-Origins-Arms-and-the-Man
У новом раду тестирано је 36 раносредњовековних узорака из Баварске (5-6. век), један ранији узорак (~300 н.е.) са истог подручја (римски војник), затим два узорка која се везују за Сармате, један са Крима који се везује за Остроготе, и један из Србије који се везује за Гепиде (~550 н.е, налазиште Виминацијум). Нажалост, у раду нису тестиране ипсилон хаплогрупе, али сазнаће се и то када буду објављени сирови подаци. Оно што је најзанимљивије код овог узорка је да има прилично велики удео источноазијске генетике, у К=8 анализи скоро 25%, а од модерних популација најбоље се уклапа у кавкаске Ногаје, што би можда могло указивати да је био део неке хунске популације која се утопила у Гепиде, или нека рана аварска придошлица. С обзиром да су Гепиди дуго времена били под хунском влашћу вероватније ми делује прва опција.
Population genomic analysis of elongated skulls
reveals extensive female-biased immigration in Early Medieval Bavaria (http://www.pnas.org/content/pnas/early/2018/03/06/1719880115.full.pdf)
Додатни материјал (http://www.pnas.org/content/pnas/suppl/2018/03/06/1719880115.DCSupplemental/pnas.1719880115.sapp.pdf)
Ако су у питању аутозомални резултати, а сва је прилика да јесу, велики проценат источне Азије код Гепида није неуобичајен. Њихово племство је од Хуна преузело обичај вештачког деформисања лобања, па је сасвим могућно и да су са хунским племством ступали у брачне везе; ако индивидуа од које је узет узорак поседује вештачки деформисану лобању, онда је ствар врло јасна. Осим Хуна, Гепиди су били у блиском додиру и са Аланима, па је то још један могући "извор" источноазијске генетике код наведене индивидуе.
Нисам успио схватити да ли су гепидски и остроготски узорак, из Србије и Крима, мушки или женски узорци? У сваком случају гепидски узорак, поред још једног из баварске серије, има највећи удио East Asian неевропске компоненте од свих досад тестираних савремених и древних Европљана. По тој логици, тај утицај не би требао бити од неког народа са ове стране Урала. Од свих азијских народа који су прокрстарили нашим подручјима мислим да Хуни имају најисточније азијско поријекло (бар њихов горњи слој). Тако се бар писало. У том случају они би били најбољи кандидати за ову East Asian компоненту у гепидском узорку из Виминацијума.
Нисам успио схватити да ли су гепидски и остроготски узорак, из Србије и Крима, мушки или женски узорци? У сваком случају гепидски узорак, поред још једног из баварске серије, има највећи удио East Asian неевропске компоненте од свих досад тестираних савремених и древних Европљана. По тој логици, тај утицај не би требао бити од неког народа са ове стране Урала. Од свих азијских народа који су прокрстарили нашим подручјима мислим да Хуни имају најисточније азијско поријекло (бар њихов горњи слој). Тако се бар писало. У том случају они би били најбољи кандидати за ову East Asian компоненту у гепидском узорку из Виминацијума.
Да, у питању су аутозомални резултати (плус mt-DNA), а гепидски скелет који је тестиран има вештачки деформисану лобању. Али колико схватих, у закључку аутори кажу да се не може доказати ексклузивно хунско/источњачко порекло овог обичаја, јер су скелети са вештачки деформисаним лобањама пронађени у ранијем периоду (2. век) у Румунији. Такође, остроготски скелет са Крима који је бар стотинак година старији од гепидског такође има вештачки деформисану лобању, а нема скоро ни трага источноазијске генетике. Код њега доминира медитеранска генетика јужне/југоисточне Европе и Блиског Истока, уз мали проценат Јужне Азије, а од модерних популација најбоље се уклапа у Турке. Ови резултати говоре да иако је нађен у остроготском контексту вероватно представља популацију грчке колоније Пантикапеја (https://en.wikipedia.org/wiki/Panticapaeum) на Криму.
genomic data from seven 15,000-year-old modern humans from Morocco, attributed to the Iberomaurusian culture
Поред тога, рекао бих да Гибралтар постаје јак кандидат за место уласка E-L618 тј претка E-V13 у Европу.
древна ДНК сва три тестирана Импресо деривата засад показује присуство E-L618
Ко је трећи? Ја знам за оног из Хрватске и из Шпаније.
Да ли је неко можда детаљније гледао резултате?
Steve Fix је урадио анализу BAM фајлова. Испоставило се да је TAF009 за ког се на основу података из студије претпостављало да је L618+ ипак негативан на L618.
Тј свих 7 резултата су M78+ при чему нису позитвни на све SNP-еве који се иначе сматрају еквивалентним M78. Однос позитивних и негативних M78 еквивалената је у просеку 85%:15%. Неколико њих је овај податак сматрало корисним за израчунавање старости M78 али по мени то нема баш много смисла јер се врло могуће ради о грани из које нису произашли L618 и V13.
Све у свему најинтересантније је што је пре овога устаљено мишљење било да ”колевку” M78 треба тражити на североистоку Африке а ови најновији налази старе ДНК су са северозапада Африке па се водила нека дискусија и у том смислу.
Што се мене тиче не видим да ови резултати дају некакав битно другачији поглед на M78 од оног какав је био раније. Да је TAF009 испао L618+ то би било доста занимљивије. Иначе верујем да има и пуно материјала за дискусију из угла аутосомалних резултата али то није моја област интересовања па не могу ни да дам некакав добар коментар везано за то.
Гепидски узорак Vim_2 из Виминацијума припада хаплогрупи R1b1b-PH155.
https://anthrogenica.com/showthread.php?13793-Y-DNA-of-Roman-Soldier-FN2-buried-in-Germany&p=367827&viewfull=1#post367827 (https://anthrogenica.com/showthread.php?13793-Y-DNA-of-Roman-Soldier-FN2-buried-in-Germany&p=367827&viewfull=1#post367827)
Сетио сам се и Симовог коментара око одређених хрватских родова из западне (кајкавске) Славоније, који су испали управо R1b-M335, можда они представљају наследнике Гепида или Хуна?
Да ли су утврдили хаплогрупу Острогота са Крима, са "вишком" медитеранске аутозомалне генетике?
Изгледа као да је један родитељ средњеазијског, а други мешаног германско-балканског порекла...
Иначе, један од ближих узорака овом гепидском је IR1 из Мађарске.
Могли би наши стручњаци за стару ДНК да виде има ли шта интересантно. Видех да има доста R1a, R1b (Y-DNA). Ту су и двојица J2b (xM241) из Ирана (око 6000 пре н. е.). Од раније имамо онај узорак J2b* са Загроса.
Ови узорци J2b пронађени су заједно са R1b1a1a2a2-M269 (Z2103?), 6000-5700 пре н. е (Hajji Firuz). Нема детаљнијих информација за сада.
Невезано за стару ДНК, на FTDNA се недавно појавио један J2b-M12+/M102-.
Данас су изашла два велика рада, са преко 200 нових древних узорака:
The first horse herders and the impact of early Bronze Age steppe expansions into Asia (http://science.sciencemag.org/content/early/2018/05/08/science.aar7711)
The genetic prehistory of the Greater Caucasus
https://www.biorxiv.org/content/early/2018/05/16/322347.figures-only
Има прилично R1b, а детектоване су изгледа Q1a и L. Од J су ту:
I2055 Unakozovskaya 6533.0 Eneolithic Caucasus R1a J
I2056 Unakozovskaya 6477.5 Eneolithic Caucasus R1a J2a
OSS001.A0101 Nogir 3 5570.0 Maykop J2a1
I6268 Klady 5564.0 Maykop Novosvobodnaya R1a J2a1
I6266 Klady 5200.0 Maykop Novosvobodnaya X2f J2a1
I2051 Marchenkova Gora, D13 3260.0 Dolmen LBA H6a1a2a J
KDC001.A0101 Kudachurt 3823.5 MBA North Caucasus X2i J2b
Можда овај рад Еве Клоновске (2012.) садржи нека занимљивих открића.
Anthropological examination of skeletal remains from Bobovac. Completing and Refitting Skeletal Remains. A report
According to written historical sources the town Bobovac built in the first half of 14th century by the Governor Stjepan II Kotromanić was probably used as a residence by several Bosnian kings until 1463 when Bosnia became occupied by the Ottoman Empire. Hypothetically four kings and one queen could be buried in the royal chapel in Bobovac – Ostoja, Stjepan Ostojić, Tvrtko II and his wife Doroteja Gorjanska and Tomaš (Stjepan Tomaš). Under Turkish occupation Bobovac was reduced to rubbles and the royal chapel demolished. Later, the place became a goal of thefts and amateur archaeologists who looted and plundered graves. During the first systematic archaeological excavations in 1963, conducted under auspices of the National Museum in Sarajevo, nine graves within and outside the royal chapel were opened and excavated. In compliance with original records from the excavation incomplete skeletal remains of 14 individuals (13 adults and one child) were found. Majority of found skeletal remains were badly preserved and many bones were missing. The remains from Bobovac housed in the National Museum were examined in 2007 by the author, who is a forensic anthropologist. The remains represent 13 individuals.
https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=257135
Нисам сигуран да је гепидски узорак потпуно хунског порекла, провукао сам узорак кроз Global 25 Давидског, није превише близак ни једном древном ни савременом становништву. Резултат указује на мешавину средњеазијског становништва попут Скита (можда баш Хуни), Германа и евентуално неког балканског становништва:
[1] "distance%=2.0205"
Gepid_Serbia_ACD:VIM_2
Scythian_ZevakinoChilikta,38
Nordic_IA,19
Vinca_MN,18.4
Germany_Medieval_outlier,9.6
Germany_Medieval,7.2
Karasuk_outlier,4.2
Ust_Ishim,3
Iberia_BA,0.6
Изгледа као да је један родитељ средњеазијског, а други мешаног германско-балканског порекла...
Иначе, један од ближих узорака овом гепидском је IR1 из Мађарске....
Fu, Q. et al. (2013), A revised timescale for human evolution based on ancient mitochondrial genomes, Current Biology, 21 March 2013.
Fu, Q. et al. (2014), Genome sequence of a 45,000-year-old modern human from western Siberia, Nature 514, 445-449.
Fu, Q. et al. (2015), An early modern human from Romania with a recent Neanderthal ancestor, Nature, published online 22 June 2015.
Fu. Q. et al. (2016), The genetic history of Ice Age Europe, Nature, published online 2 May 2016.
Узорак српског Гепида близак са IR1 и зрнцем Ust_Ishim у "мјешавини" :)
Ust Ishim 45.000 година, досада најстарији забиљежен људски геном, утврђене хаплогрупе K2a*(K-M2308xM2313,F549,M2335) , условно речено, предачке хаплогрупе NO>N-M231>N2-Y6503 код IR1, можда згодна прилика за подсјетник и увид у Fu, Q. et al. (2014), Genome sequence of a 45,000-year-old modern human from western Siberia, Nature 514 (https://www.nature.com/articles/nature13810.epdf?referrer_access_token=nSLCppvHQs8abvkHHXRghtRgN0jAjWel9jnR3ZoTv0P9G67KCArMtzNWdAZhEz_rfEjZHnhtHvZX3rLhiOqApI2MrA_pENBsIYT1MGOWUqTiPR2pwKxvVLU9dCX2kUs75MFPmuQqGaCAFYLjislqG0vWjoDps49DEiGu3E4S_EP5VaUo6MgpxOcAs_j48OFCx1rHvbiun4D2hLdzgIg3l1C-_nJZDNF5mFFfNLiNyR_R_Xhcudtjb3oav6excdih&tracking_referrer=www.scientificamerican.com), 445-449. , као и погледати новинарски чланак у Scientific American о овом, својевремено, значајном открићу ка освјетљавање савремених људских миграција из прадавне афричке постојбине, 45,000-Year-Old Man's Genome Sequenced (https://www.scientificamerican.com/article/45-000-year-old-mans-genome-sequenced/).
Надам се да ће ова занимљива примједба г. Сремца послужити у откривању даље и ближе прошлости мистериозне гране N2 и српског N-P189.2 ;)
Ancient genomes for which Y-chromosome data are available (analysed as of June 2017).
https://umap.openstreetmap.fr/en/map/ancient-human-dna_41837#6.
После вишемесечне суше, коначно нови радови о древној ДНК:
Survival of Late Pleistocene Hunter-Gatherer
Ancestry in the Iberian Peninsula (https://www.cell.com/current-biology/pdfExtended/S0960-9822(19)30145-9)
The genomic history of the Iberian
Peninsula over the past 8000 years (https://reich.hms.harvard.edu/sites/reich.hms.harvard.edu/files/inline-files/2019_Olalde_Science_IberiaTransect_0.pdf)
J узорци:И тако све теорије падоше у воду...
Y-chromosome calls for the Iberian males
ID Pop name Haplogroup
I8205 NE_Iberia_Hel (Empúries2) J
I8208 NE_Iberia_Hel (Empúries2) J
I8216 NE_Iberia_RomP (Empúries2) J
I12162 NE_Iberia_c.6CE_PL J2a
I4054 SE_Iberia_c.3-4CE J
I3983 SE_Iberia_c.3-4CE J2a1a2a2
I3584 SE_Iberia_c.5-8CE J
I8145 SE_Iberia_c.10-16CE J
I12514 SE_Iberia_c.10-16CE J2a
I12515 SE_Iberia_c.10-16CE J2a
И тако све теорије падоше у воду...
Које теорије конкретно?Цитирам:''Чини ми се да је на овом локалитету пронађена најстарија до сад I1 хаплогрупа. Или предачка од I1. Могуће грана која је изумрла, а не предачка данашњим носиоцима I1 хаплогрупе. Али свакако показује где је извориште I1''.
Цитирам:''Чини ми се да је на овом локалитету пронађена најстарија до сад I1 хаплогрупа. Или предачка од I1. Могуће грана која је изумрла, а не предачка данашњим носиоцима I1 хаплогрупе. Али свакако показује где је извориште I1''.
Па зар нисмо рекли да је Скандинавија извориште И1 нпр?
Мислим да ће се показати исправном хипотеза да је I1 у Скандинавију пристигао током неолита где је потом доживео демографски бум и у великој мери истиснуо носиоце I2-M423 као и могуће остале I2 који су до тад били доминантни.Онда је могуће да су I1 пре доласка у Скандинавију већ постали земљорадници и потисли староседеоце ловце сакупљаче I2-M423 ? То би значило да су I2-M423 међу последњим ловцима сакупљачима
The presence of Steppe ancestry in Early Bronze Age Sicily is also evident in Y chromosome analysis, which reveals that 4 of the 5 Early Bronze Age males had Steppe-associated Y-haplogroup R1b1a1a2a1a2. (Online Table 1).
The Arrival of Steppe and Iranian Related Ancestry in the Islands of the Western Mediterranean
(https://www.biorxiv.org/content/10.1101/584714v1.article-metrics)
Supplemental_Materials, Online_Tables
(https://www.biorxiv.org/content/10.1101/584714v1.supplementary-material)
Most Sardinians buried in a Nuragic Bronze Age context possessed uniparental haplogroups found in European hunter-gatherers and early farmers, including Y-haplogroup R1b1a[xR1b1a1a] which is different from the characteristic R1b1a1a2a1a2 spread in association with the Bell Beaker complex4 An exception is individual I10553 (1226-1056 calBCE) who carried Y-haplogroup J2b2a (Online Table 1), previously observed in a Croatian Middle Bronze Age individual bearing Steppe ancestry44, suggesting the possibility of genetic input from groups that arrived from the east after the spread of first farmers. This is consistent with the evidence of material culture exchange between Sardinians and mainland Mediterranean groups15 , although genome-wide analyses find no significant evidence of Steppe ancestry so the quantitative demographic impact was minimal.
The presence of Steppe ancestry in Early Bronze Age Sicily is also evident in Y chromosome analysis, which reveals that 4 of the 5 Early Bronze Age males had Steppe-associated Y-haplogroup R1b1a1a2a1a2. (Online Table 1). Two of these were Y haplogroup R1b1a1a2a1a2a1 (Z195) which today is largely restricted to Iberia and has been hypothesized to have originated there 2500-2000 BCE57.
Занимљиво да не нађоше I2a-M26 на Сардинији, мада укупан број Y-днк и није превелик.Милан ми је скренуо пажњу да је исти дан објављено и истраживање које се бави искључиво Сардинијом, ту је пронађен M26, али свега један узорак.
Мислим да ће се показати исправном хипотеза да је I1 у Скандинавију пристигао током неолита где је потом доживео демографски бум и у великој мери истиснуо носиоце I2-M423 као и могуће остале I2 који су до тад били доминантни.Па свакако могуће НиколаВук, али би то онда било на самом крају Неолита. Ја видим да ви имате врло солидну фундацију знања, из ваших ранијих коментара, па ћу само кратко коментарисати што мислим да вам је већ познато. Северна Група, посебно L22, 4000 године млађа грана од CTS6364, је изгледа тамо експлодирала. Ова грана доминира по броју целу И1 па се тако некако и често гледа као И1. Али основна грана од које полази, нађена је раније у данашњој Немачкој, Пољској, мада и негде у Скандинавији.
Истискивање I2-M423 је врло интересантна тема. Каве су теорије за предности тих Северних Група И1? Зашто су они успели да истисну I2-M423?
Чини ми се да је на овом локалитету пронађена најстарија до сад I1 хаплогрупа. Или предачка од I1. Могуће грана која је изумрла, а не предачка данашњим носиоцима I1 хаплогрупе. Али свакако показује где је извориште I1.
Тестирани су Скитски узорци из Јужног Сибира помоћу STR и SNP маркера, а коришћен је и НевГен:
Genetic kinship and admixture in Iron Age Scytho-Siberians (https://link.springer.com/article/10.1007/s00439-019-02002-y)
Рекао бих очекивани Y-днк резултати (R1a-Z93 и Q-L330). Гледао сам ову једну N и нисам јој успио пронаћи неке блиске појединце. (понадао сам се да није P189.2)
Петоро аутора (Zvénigorosky, Kovalev, Crubézy, Ludes, Keyser) из Genetic kinship and admixture in Iron Age Scytho-Siberians (https://link.springer.com/article/10.1007/s00439-019-02002-y) и прошле године били су заједно у истом тиму који је објавио New genetic evidence of affinities and discontinuities between bronze age Siberian populations (https://onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.1002/ajpa.23607#accessDenialLayout). Овдје сам примјетио тројицу N (NO-M214) са 17 маркера, дакле "старијих" од овог једног N (N-M231)? Да нису случајно ова тројица P189.2?
Навали народе. ;)
Y-chromosome haplogroups from Hun, Avar and conquering Hungarian period nomadic people of the Carpathian Basin
(https://www.biorxiv.org/content/10.1101/597997v1)
Овај conqueror period може у већини да буде и пресек панонског дела Велике Моравске, тј. стање које су Мађари затекли кад су дошли, непосредно после пада Велике МоравскеМада се ради о неколико локалитета у источној Мађарској...Али на 29 узорака, могуће да је око 30% словенске генетике, што није много мање у односу на данашњи проценат код Мађара. Али је видно "шареније" у односу на аварски период
(https://i.postimg.cc/Fsb3QGtX/20190404-112621.jpg)
(https://i.postimg.cc/Y2Ym18CL/20190404-112542.jpg)
Било би добро ако се обради БAM фајл. Што се тиче I2a-L621, он је врло могуће "динарик", али видимо да је S17250-. Али значајан резултат свакако. Археогенетски резултати из овог периода нама највише и требају.
Упадљива разлика у односу на хунску Q1-M25 (мислим на однос Q1-N1) која је такође присутна у раду а има је и код данашњих популација на Балкану.
У раду ”Y chromosomal heritage of Croatian population and its island isolates” из 2003. године је по свему судећи забележена хаплогрупа Q са фреквенцијом од 14% на Хвару и 6% на Корчули. Сећам се да се још пре неколико година спекулисало о могућности Хунског (или Аварског) порекла ове хаплогрупе. У то време ми се чинило да то има смисла.
Временом сам постао скептик кад су такве спекулације у питању и да ме је пре неки дан неко питао да ли је могуће хунско порекло хаплогрупе Q на западном Балкану, вероватно бих рекао - јако тешко.
Фасцинанто је да се након ових резултата хунско порекло хаплогрупе Q може сматрати скоро потврђеним.
Видим на стаблу Q-M25 један нови узорак id:HGDP00896.Мислим да није. Бам фајлови из рада још увек нису доступни за преузимање.
https://www.yfull.com/tree/Q-M25/
Ради се о грани Q-YP789, где имамо већ једног Мађара. Да ли је можда ово узорак из овог рада?
https://www.yfull.com/tree/Q-YP789/
Мислим да није. Бам фајлови из рада још увек нису доступни за преузимање.
У раду ”Y chromosomal heritage of Croatian population and its island isolates” из 2003. године је по свему судећи забележена хаплогрупа Q са фреквенцијом од 14% на Хвару и 6% на Корчули. Сећам се да се још пре неколико година спекулисало о могућности Хунског (или Аварског) порекла ове хаплогрупе. У то време ми се чинило да то има смисла.
Временом сам постао скептик кад су такве спекулације у питању и да ме је пре неки дан неко питао да ли је могуће хунско порекло хаплогрупе Q на западном Балкану, вероватно бих рекао - јако тешко.
Фасцинанто је да се након ових резултата хунско порекло хаплогрупе Q може сматрати скоро потврђеним.
Видим на стаблу Q-M25 један нови узорак id:HGDP00896.
https://www.yfull.com/tree/Q-M25/
Ради се о грани Q-YP789, где имамо већ једног Мађара. Да ли је можда ово узорак из овог рада?
https://www.yfull.com/tree/Q-YP789/
Ако се на отоцима хрватским ради о Q-L245 а мислим да се ради према резултату који знам са Корчуле, ту нема говора о хунској вези. На оном узорку од 1100 већином су се јављали Q-L245, само један мислим Q-L715..
HGDP00896 је одавде Table S1: https://journals.plos.org/plosgenetics/article?id=10.1371/journal.pgen.1003666#s5
Таман сам се обрадовао. Зна ли се кад ће бити доступни?Обично буду кроз пар дана, ваљда ће тако бити и са овим радом.
Готово да се може утврдити континуитет становништва Bodrogköz регије са позиције хаплогрупе N conqueror периода, док би ова шесторица N1c-VL29 могла тражити своје поријекло од кагана (KB/300, Kunbábony/300 (khagan), 630–650/660, M178 (xZ35159), (VL29, Z1936, L1034), N1a1a) из early Avar периода? Kunbábony се налази 20-ак км јужно од Будимпеште.
Обично буду кроз пар дана, ваљда ће тако бити и са овим радом.
Требало би да јесу, има тачно 49 узорака (46 мушкараца и три жене) а сви БАМ фајлови имају у називу префикс ХУН тј. из тог су рада.
Тачно, Валдемар на Антрогеници већ окачио тај линк.
https://anthrogenica.com/showthread.php?8066-DISCUSSION-THREAD-FOR-quot-Genetic-Genealogy-and-Ancient-DNA-in-the-News-quot/page229&s=f529d31e4ebd677269a7642de9f3963a (https://anthrogenica.com/showthread.php?8066-DISCUSSION-THREAD-FOR-quot-Genetic-Genealogy-and-Ancient-DNA-in-the-News-quot/page229&s=f529d31e4ebd677269a7642de9f3963a)
Можда је неко из иностранства већ почео.
Иначе чудно да на Антрогеници још није отворена посебна тема. Бар је ја не видим. На Еупедији јесте.
Megalitske grobnice u zapadnoj i sjevernoj neolitskoj Evropi.
I2a2 i I2a1b
https://www.pnas.org/content/early/2019/04/09/1818037116/tab-figures-data
Ови I2a1b су наши преци?Da, samo malo dalji :)
Da, samo malo dalji :)
https://www.yfull.com/arch-3.07/tree/I2a1b/
To je stablo M423 TMRCA oko 13900 godina. Ne samo to, vec i nas mladji predak u tom stablu L621, TMRCA oko 6500 godina, tj njegovi potomci, su zivjeli i na Britanskim ostrvima i sirom centralne i zapadne Evrope, pa do Bjelorusije.
То је сјајно. :)
Заиста су живели у ширем подручју Догерленда.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d5/Doggerland3er.png/1280px-Doggerland3er.png)
То је сјајно. :)
Заиста су живели у ширем подручју Догерленда.
Један рад о масовној гробници из периода 2880-2776 п.н.е. (Globular Amphora Culture), код села Кошице у јужној Пољској. Занимљиво да је хаплогрупа пронађена код 8 мушкараца, уједно и једина, I2a-M223>L801 (https://www.yfull.com/tree/I-L801/).
Постоји могућност да су само тестирали до сада познате гране (попут YSEQ панела). Могуће је да су L801* тј. да припадају подграни која још увек није именована.
Шта их је убило, некаква епидемија?
Ако узмемо процену Yfull-а као тачну, онда је ово сам почетак овог СНП-а, што значи да је за то време, последњи у низу и да нема низводних грана.
Discussion
The results of the genome-wide analysis of BuranKaya3A offer important evidence linking the
previously established genetic signature of the manufacturers of the Gravettian in Central Europe
to a much earlier appearance of the Gravettian in Eastern Europe. The absence of the “Common
West Eurasian” ancestry, as represented by Villabruna, in BuranKaya3A marks a key genetic
distinction between the Gravettian inhabitants of Buran-Kaya III, possibly including the broader
populations of EUP Eastern Europe as well, and the UP populations of Western and Central
Europe, which is characterized by a West-to-East reduction in “Common West Eurasian” ancestry
(seen in Extended Data Figure 10). The association we show here of this eastern genetic character
with the cultural material of the Gravettian of Buran-Kaya III, which has been compared to nearby
contemporaneous Early Upper Palaeolithic assemblages from the Caucasus indicated in Figure
3, collectively support an eastern advance of AMHs during the EUP into Europe through the
Caucasus as has been previously proposed based on archaeological evidence alone. Such a
population would have had to have split from the settlers of Central Europe and the Mediterranean
prior to their acquisition of the Common West Eurasian component as represented by Villabruna.
In this scenario, the technical adaptations required for the challenging environment of the open
Eastern European plains, a dryer landscape with little natural shelter, as well as possible cultural
exchanges with local populations, may have played a role in the development of the Early
Gravettian industry. The individuals recently characterized genetically from layer C of
Dzudzuana cave in the Caucasus (data not yet available), who were found to contain ancestry (both
Basal Eurasian and Common West Eurasian) that was absent ca. 9,000 years earlier in Crimea,
may represent more recent immigration into Eastern Europe. A higher resolution of these
movements awaits genetic analysis of more EUP and MUP sites from this region.
Low Common West Eurasian ancestry in UP Eastern Europe
Ancestry from a population which split from all non-Africans prior to their separation from each
other, termed Basal Eurasian, had not been known in Europe until after the Last Glacial Maximum
(LGM). However, two 24,000-27,000-year-old (cal BP) individuals from layer C at Dzudzuana
Cave in the southern Caucasus have recently been reported to share ~70% common ancestry with
Villabruna and ~30% ancestry deriving from this Basal-Eurasian source. Additionally, varying
layers of Villabruna ancestry, which did not enter Europe in an unmixed form prior to ca. 14,000
years ago (cal BP), have been found in members of the Gravettian Vestonice cluster as well as
the Magdalenian El Miron cluster, indicating a degree of shared ancestry in these groups with a
“Common West Eurasian” population. We calculated the relative level of Basal Eurasian
ancestry using D-statistic D(EUP East Asian, UP, Ust-Ishim, Mbuti), where a positive value
indicates Basal Eurasian ancestry as allele sharing between the UP individual and Africans. This
analysis showed BuranKaya3A, like other pre-LGM UP Europeans, to be lacking Basal Eurasian
ancestry (Extended Data Figure 9). Similar tests examine the relative affinities of Palaeolithic and
Mesolithic populations to Villabruna as opposed to either modern East Asians, D(x, Han;
Villabruna, Mbuti), or BuranKaya3A, D(x, BuranKaya3A; Villabruna, Mbuti) (Extended Data
Figures 10 and 11, respectively). These results show levels of Villabruna ancestry in Eastern
European EUP individuals (Sunghir3, Kostenki12, Kostenki14, and BuranKaya3A) below that of
later UP Central and Western Europeans from Gravettian contexts (the Vestonice cluster).
Intriguingly, this includes a proportion of shared ancestry with Villabruna in BuranKaya3A similar
to that found in Ust-Ishim and both ancient and modern East Asians (Extended Data Figures 10
and 11), which should be insignificant based on previous admixturegraph analysis.
Рад о археогенетским резултатима становника древног филистејског града Ашкелона (касно бронзано-рано гвоздено доба); аутозомалним анализама је доказано да Филистејци заиста потичу из Европе, односно да су досељеници из времена касног бронзаног доба на тло Палестине. Рађене су и мтДНК и Y-ДНК анализе, мада што се тиче ових последњих нажалост нису успели да издвоје неке смисленије и ниже подгране (издвојене су само код 4 индивидуе - Ј, R1, BT и L).
https://advances.sciencemag.org/content/5/7/eaax0061
https://www.sciencemag.org/news/2019/07/biblical-philistines-archenemies-ancient-israelites-hailed-europe-dna-reveals
Допуна за Филистејце:
Ted Kandell је поделио везу у групи: Ancient DNA.
1 сат · Ashqelon, Израел ·
Corrected Y-DNA for the Philistines:
ASH008 ASH066 J-Z2331
ASH067 R1b-M269
ASH087 L-M20
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1A1j-n_jDGYYN7tUHGFBkj6x4ohzYr987spqa_SILPJo/edit?#gid=894106243
Нови рад о Скитима, од бронзаног преко гвозденог доба па све до черњаховске културе (3-4. век н.е.). Тестирано је пет временски и територијално различитих популација Скита:
https://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(19)30712-2
Што се тиче Y-ДНК, издвојене су следеће хаплогрупе:
https://www.cell.com/cms/10.1016/j.cub.2019.06.019/attachment/d57f7395-4faf-4f6c-8d38-7d30448193d8/mmc1
Занимљиво је присуство скандинавске R1a-Z284>S4458>S5301 (у раду означена као R1a1e-CTS1123) међу јужноуралским Скитима. R1a (више грана, међу којима и Z93) је свакако најбројнија, јавља се и Q1-L332, E1b-M84, J1-P58 и J2a.
Јел би могло присуство ове скандинавксе гране међу јужноуралским Скитима да име везе са овим?:
Занимљиво је присуство скандинавске R1a-Z284>S4458>S5301 (у раду означена као R1a1e-CTS1123) међу јужноуралским Скитима. R1a (више грана, међу којима и Z93) је свакако најбројнија, јавља се и Q1-L332, E1b-M84, J1-P58 и J2a.
Ако је било контаката Скандинаваца са људима са Урала у бронзаном добу, можда је неки ген отишао назад, за Урал?
http://sciencenordic.com/first-scandinavians-came-north-and-south
да ли су негде објављени резултати ...The analysis revealed that the skulls belonged to three malnourished males, between the ages of 14 and 16, who had lived between 415 and 560 A.D. There were no signs of violent death.
DNA testing revealed the flat-topped skull hailed from somewhere in the Middle East, northern Africa or southeastern Europe. The egg-shaped skull belonged to someone from East Asia. The unaltered skull likely came from a person of west Eurasian ancestry. Their genes were relatively unmixed, suggesting they had moved from these places or their parents had....?
Cranial deformation and genetic diversity in three adolescent male individuals from the Great Migration Period from Osijek, eastern Croatia
Jesu, nešto sam ja pisao o tome, ali nisu izvučeni Y-DNK profili, samo autosomalni
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3.msg122174#msg122174
Хвала radon-е! :)
Да ли можда знаш из ког је рада налаз ратника Ј1 (такође из миграционог времена у Славонији) ?
When they talk about Avar like equipment its just that: Avar like, not directly Avar but like it. What comes to mind to me is Sarmatian and/or Thracian horsemen for instance in Roman service. The paper does show the dispersal of these type of equipment along the Rhine Danube frontier. It is known that in the Maastricht area Roman cavalry was stationed. There is no Dutch history telling us of any Avar invasions and in this research which is done with great precision there isn’t a single clue regarding any forceful occupation of any faction or battle or anything to suggest an Avar invasion. Frankish Avar wars occur much later in the Karolingian era. In the Netherlands there are sites that show massive damage that occurred from Germanic assaults on Roman villas and/or castras. Stuff like that is not the case here. They buried among locals, their wifes are locals, their children are locals. The graves were also repeatedly in use so other generations were added to it. Everything is consistent with late Roman early Middle Ages transitional period. Locals wouldn’t have their attackers among them in their graves, this isn’t logical. The reason the researchers put forth this theory instead of an Avar invasion/occupation/replacement is simply because no Avar ‘invasion’ evidence exists. This research covered basically everything there is to research about the grave-site, some type of occupation/replacement would certainly have showed up. What is documented in Dutch history however is the presence of Roman horsemen/legionnaires/farmers from many different J2 rich areas. To me this papers makes a lot of sense as it jives with pretty much everything I’ve been saying for a while now. From the J2b2 indirect descendants of Charlemagne, to the Trojan Frankish origin myth, the descriptions of Tacitus of Asciburgium, Romans Christianity, Equitates, etc. The authors are political/smart enough to not make a definite claim regarding their origins but like I said they do say that the positioning of the burial field right on the main building of the Roman complex is meaningful. It sure does sound logical to me.
Regarding ethnic connections: There is this well known pre-Merovingian figure from the same area: Saint Servatius. He was born in Armenia and died prob. 384 AD in Maastricht
Ancient Rome was the capital of an empire of ~70 million inhabitants, but little is known about the
genetics of ancient Romans. Here we present 127 genomes from 29 archaeological sites in and around
Rome, spanning the past 12,000 years. We observe two major prehistoric ancestry transitions: one with
the introduction of farming and another prior to the Iron Age. By the founding of Rome, the genetic
composition of the region approximated that of modern Mediterranean populations. During the Imperial
period, Rome’s population received net immigration from the Near East, followed by an increase in
genetic contributions from Europe. These ancestry shifts mirrored the geopolitical affiliations of Rome
and were accompanied by marked interindividual diversity, reflecting gene flow from across the
Mediterranean, Europe, and North Africa.
Ancient Rome: A genetic crossroads of Europe and the Mediterranean (https://sci-hub.tw/10.1126/science.aay6826)
Ексел табела са древним узорцима из овог рада:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1hH1c-vKI6kdkXRrPKiYmD3ICkDpMjaO_fixBA0iGAxo/edit
Велики број J узорака. Очекивано присуство J-L70, за коју се и верује да се највише ширила у доба Рима и током грчке колонизације. Штета што ови J-M12 немају дубљу одредницу. С обзиром да видим једног J2b-M241>Z631 (дакле познат дубљи СНП), надаћу се да ова двојица J2b-M12 могу бити и M205. :)
Koliko vidim, izgleda da ima jedan Y134194. Čestitamo! :)
https://anthrogenica.com/showthread.php?18871-Ancient-Rome-A-genetic-crossroads-of-Europe-and-the-Mediterranean&p=617967&viewfull=1#post617967
Велики број J узорака. Очекивано присуство J-L70, за коју се и верује да се највише ширила у доба Рима и током грчке колонизације. Штета што ови J-M12 немају дубљу одредницу. С обзиром да видим једног J2b-M241>Z631 (дакле познат дубљи СНП), надаћу се да ова двојица J2b-M12 могу бити и M205. :)
Не знам да ли је неко помињао, али је TMRCA за M205 скочио за 3000 год. Био је око 5000 година, сада је 8300. Не знам да ли се и код других подграна на Yfull десио у задње време овакав скок.
Како BigY има бољу покривеност, очитао је вероватно већи број СНП-ова, а самим тим и новеле. Изгледа да су Саудијци који су означени као нови на стаблу, заслужни за ово. Прекомпоновање нпр. PH908 стабла TMRCA је пао са 1850 на 1700. Када се погледа у info, види се да је рачуница 1635. Са новим резултатима TMRCA ће расти, али како је у питању млада грана, 1800 ybp је максимум.
Зор је на теми J2b-M241 написао да је дубља грана од узорка R474 (Етрурац) - J2b2-CTS6190.
https://www.yfull.com/tree/J-CTS6190/
Већа покривеност не би требала да утиче, јер би то све требало бити укалкулисано у формули. Уколико тест са већом или квалитетнијом покривеношћу даје већи број СНП-ова, онда и број СНП-ова по години би требало да се усклади са тим. BigY700 би требао да да 50% више СНП-ова у односу на BigY500. Уколико се за BigY500 рачунало око 150 година по СНП-у, онда би за BigY700 требало рачунати 80 година по СНП-у. И тако за сваки други тест у складу са његовом покривеношћу (Данте Лабс и остали)
У овом конкретном случају, мислим да се ради о таквом неусклађивању, јер су године подигли новоубачени Саудијац и Палестинац (YF17356 и YF13211). Њих двојица имају ненормално много новела у односу на све остале. То једино ако су они нека стара грана,а сви остали млађи на нивоу 5000 година. Треба сачекати сљедеће сређивање стабла.
Нашао је Фљор да дијели R474 три SNP-а са Американцем YF03795. Чини се да је J-CTS6190 сасвим етрурска грана (Италија, Португалци).
Иначе,
R50 , Centocelle, 135-244CE (Imperial Rome) J-M205>Y134194
J-M205 је већ раније нађен у "римском" контексту (онај гладијатор..).
Етрусци су осим Тоскане насељавали и Ретију. У латинским историјским изворима (могу по потреби истражити којим) спомиње се, да су Етрусци избегли у Горе Ретије када су у долине провалили Гали.
Осим тога етрушчански језик веома је сродан с језиком острва Лемнос и с њим твори тзв. тирренску језичну породицу.
Извори говоре о легендама о досељењу Етруска из Грчке, али је и други пут могућ. Генетика може одгонетнути то питање.
Мислим да се лемнијски језик води као генетски ближи етрурском него и један од њих ретском.
Албанци углавном тврде да је овај Етрурац није "прави" већ да је "илирског/месапског/дарданског поријекла" (смијешно за Дарданце, изворни Дарданци нису били Илири већ Мези) да би се одбранила теза о доласку J-L283 из степа. Међутим кад се крену истраживати популације, обично чешће хаплогрупе излазе прво, дакле не бих рекао да ће на 50 Етрураца ово остати једини J-L283. Налаз J-L283 код Етрушчана уз налазе J-L283 код Нурагијских Сардињана праве проблем степској теорији. Прво код Сардињана никакве степске R1b (осим R-V88) у то доба нису регистроване.
Ова грана је опет 3800 г. удаљена од балканских, такођер има један на Сардинији код којег нема позиције за ниже гране. Но и све старије гране J-L283 су разноврсне на Сардинији. Могла би ово бити грана која је остала у Италији ако се иде мојом тезом о доласку J-L283 на Балкан са Бел-Бикер популацијом.
Што се тиче ретског, занимљив је налаз G-Y8903 на отоку Лемносу, овај Грк мислим није близак никоме. Очекивати је да би за очување тиренске групе језика могла "стајати" нека хаплогрупа/грана. Од неолитске хг. G2a, L497 која је јака у ретским подручјима, а има је и у Италији би могла бити таква, наравно гране L497 су касније учествовале и у келтским миграцијама. Занимљиво јавља се на Лемносу и G-L91 (невген 67 маркера). Дакле неке необичне G2a гране баш на Лемносу. Трећи је неки I1.
Ако би ишли по доласку Етрураца са истока онда би западни Балкан говорио тиренским дијалектом у то доба, но вјерујем да би се нашле такве паралеле у ономастици Делмата и осталих група да је то случај.
Опет подсјећам да је онај J-L283 далматски узорак од прије 3600 г. био аутозомално најближи сјеверним Талијанима, па Каталонцима, слично као и узорак прије 3200 г. на мислим јаподском подручју.
https://www.nature.com/articles/s41598-019-53105-5
Published: 12 November 2019
Y-chromosome haplogroups from Hun, Avar and conquering Hungarian period nomadic people of the Carpathian Basin
Y-chromosome haplogroups from Hun, Avar and conquering Hungarian period nomadic people of the Carpathian Basin
(https://www.biorxiv.org/content/10.1101/597997v1)
https://www.nature.com/articles/s41598-019-53105-5
Published: 12 November 2019
Y-chromosome haplogroups from Hun, Avar and conquering Hungarian period nomadic people of the Carpathian Basin
Hg I2a1a2b-L621 was present in 5 Conqueror samples, and a 6th sample form Magyarhomorog (MH/9) most likely also belongs here.
.
Колико разумијем свих шест узорака са истока Мађарске бијаху S17250. Ја сам очекивао више Z17855.
Мислим да су сви негативни на S17250.
Рад је објављен још априла ове године. Било је доста дискусије. Ја сам очекивао да ће брзо одрадити и неке ниже гране. Пре свега ме је занимала ова I2a-L621 међу мађарском елитом.Први познати мађарски војвода је био Леведи (по коме је и област добила име Левадија, станиште пре "Етелкеза").
Ако су усвојили сам појам, морали су да буду у контакту са словенском елитом која је користила тај назив, па су преузели појам, а можда и неко од словенске елите је постао део мађарске елите?Назив титуле се не преузима без носиоца саме титуле...Занимљиво је да се код Леведија не наводи стриктно етничко порекло , него само то да је био близак хазарским властима, да је био ожењен Хазарком и да су га Хазари поставили као вођу Мађара (а да је он сам препустио вођство Алмошу)...па је моја претпоставка да би Леведи могао бити неко од словеских војвода, тј, представник ловенске елите који је ушао у хазарску владајућу елиту женидбом за хазарску принцезу и који би био постављен од стране Хазара, за владара над Мађарима у време њиховог боравка под Хазарима
Ancient Rome: A genetic crossroads of Europe and the Mediterranean (https://sci-hub.tw/10.1126/science.aay6826)
Ево табеле са обрађеним BAM фајловима, где се могу видети ниже гране.
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1O9jAuIMfvYThj97rHFE5-T3sVI6LW5mNdb4ww6RW0J4/htmlview
Албанци углавном тврде да је овај Етрурац није "прави" већ да је "илирског/месапског/дарданског поријекла" (смијешно за Дарданце, изворни Дарданци нису били Илири већ Мези) да би се одбранила теза о доласку J-L283 из степа. Међутим кад се крену истраживати популације, обично чешће хаплогрупе излазе прво, дакле не бих рекао да ће на 50 Етрураца ово остати једини J-L283. Налаз J-L283 код Етрушчана уз налазе J-L283 код Нурагијских Сардињана праве проблем степској теорији. Прво код Сардињана никакве степске R1b (осим R-V88) у то доба нису регистроване.
Ова грана је опет 3800 г. удаљена од балканских, такођер има један на Сардинији код којег нема позиције за ниже гране. Но и све старије гране J-L283 су разноврсне на Сардинији. Могла би ово бити грана која је остала у Италији ако се иде мојом тезом о доласку J-L283 на Балкан са Бел-Бикер популацијом.
Ако би ишли по доласку Етрураца са истока онда би западни Балкан говорио тиренским дијалектом у то доба, но вјерујем да би се нашле такве паралеле у ономастици Делмата и осталих група да је то случај.
Опет подсјећам да је онај J-L283 далматски узорак од прије 3600 г. био аутозомално најближи сјеверним Талијанима, па Каталонцима, слично као и узорак прије 3200 г. на мислим јаподском подручју.
Јесте у питању један резултат, али је битан. То је "братска" грана од PH1602, која се јавља на западу Балкана. Ако имамо у виду и археогенетски резултат из Далмације из раног бронзаног доба (1700-1500) J2a-M241>L283, који смо повезали са прото-Илирима, да ли се може рећи да су Етрурци и Илири "два братска народа"?
Нови рад о археогенетској слици средњовековних Хазара:
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2019.12.15.876912v1?fbclid=IwAR3loSqMfbL8iY6fHriFAtnoz97IkmFRr_xBBz2BR8tzagqzdORGD4FatCM
Рађене су све врсте анализа, аутосомална, мтДНК и Y-ДНК, у питању су скелети осморице мушкараца и једне жене, сахрањени у курганима, из 8. и 9. века. Што се тиче Y-ДНК, из 4 скелета су успели да извуку довољно материјала за анализу, колико сам приметио, рађене су и SNP и STR анализе (на 17 маркера). На основу STR анализе, одредили су да један скелет припада хаплогрупи Q, један је C3 док су два R1a. SNP анализом су успели само да потврде R1a код двојице наведених индивидуа. Нисам видео да ли су у раду постављени STR маркери, било би добро када би могли некако да дођемо до тих података.
Нови рад о археогенетској слици средњовековних Хазара:
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2019.12.15.876912v1?fbclid=IwAR3loSqMfbL8iY6fHriFAtnoz97IkmFRr_xBBz2BR8tzagqzdORGD4FatCM
Рађене су све врсте анализа, аутосомална, мтДНК и Y-ДНК, у питању су скелети осморице мушкараца и једне жене, сахрањени у курганима, из 8. и 9. века. Што се тиче Y-ДНК, из 4 скелета су успели да извуку довољно материјала за анализу, колико сам приметио, рађене су и SNP и STR анализе (на 17 маркера). На основу STR анализе, одредили су да један скелет припада хаплогрупи Q, један је C3 док су два R1a. SNP анализом су успели само да потврде R1a код двојице наведених индивидуа. Нисам видео да ли су у раду постављени STR маркери, било би добро када би могли некако да дођемо до тих података.
Да занимљиво, не видим STR вриједности нигдје а ту бих сигурно имао шта рећи. У старој студији Кљосова и Фалајеве гдје су објављени STR два хазарска узорка. На 17 маркера се могу опредијелити као 1) сигурно R-F2935, вјероватно R-F1019, 2) R-Y57, вјероватно R-Y52.
Дакле тад је код Хазара нађена само R-Z93. Било би занимљиво видјети јесу ли опет ове гране или нешто треће код R1a, а и која је Q грана. Види се аутозомално јак азијски елемент, у ранијој студији није било аутозомалне ДНК.
PREDICTION OF Y HAPLOGROUP IN ANALYSIS OF HUMAN SKELETAL REMAINS FROM ARCHAEOLOGICAL SITES IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
https://www.researchgate.net/publication/336313137_PREDICTION_OF_Y_HAPLOGROUP_IN_ANALYSIS_OF_HUMAN_SKELETAL_REMAINS_FROM_ARCHAEOLOGICAL_SITES_IN_BOSNIA_AND_HERZEGOVINA
Upravo sam saznao od autora studije, da se radi o DYS448-19, kod svih testiranih I2a.
PREDICTION OF Y HAPLOGROUP IN ANALYSIS OF HUMAN SKELETAL REMAINS FROM ARCHAEOLOGICAL SITES IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
https://www.researchgate.net/publication/336313137_PREDICTION_OF_Y_HAPLOGROUP_IN_ANALYSIS_OF_HUMAN_SKELETAL_REMAINS_FROM_ARCHAEOLOGICAL_SITES_IN_BOSNIA_AND_HERZEGOVINA
Upravo sam saznao od autora studije, da se radi o DYS448-19, kod svih testiranih I2a.
Сјајан налаз. Значи раносредњовековно становништво Босне доминантно I2-PH908, што је и било за очекивати.
Genetic analysis of male Hungarian Conquerors: European and Asian paternal lineages of the conquering Hungarian tribes (https://link.springer.com/article/10.1007/s12520-019-00996-0)
CTS10228 и наравно Невген. ;)
Genetic analysis of male Hungarian Conquerors: European and Asian paternal lineages of the conquering Hungarian tribes (https://link.springer.com/article/10.1007/s12520-019-00996-0)
CTS10228 и наравно Невген. ;)
(https://media.springernature.com/full/springer-static/image/art%3A10.1007%2Fs12520-019-00996-0/MediaObjects/12520_2019_996_Fig3_HTML.png)
Genetic analysis of male Hungarian Conquerors: European and Asian paternal lineages of the conquering Hungarian tribes (https://link.springer.com/article/10.1007/s12520-019-00996-0)
Јесмо ли негдје раније овај рад коментарисали у препринту? Нешто су ми ове карте познате.
Ови проценти такође показују колико драстично може да се разликује генетска слика једног народа из ранијег (рани Мађари, непосредно након доласка у Панонску низију) и каснијег периода (савремени Мађари).
Ови проценти такође показују колико драстично може да се разликује генетска слика једног народа из ранијег (рани Мађари, непосредно након доласка у Панонску низију) и каснијег периода (савремени Мађари).
Чланак је написан врло квалитетно, колико сам приметио. Анализирана је свака грана понаособ, врло прецизно, са упућивањем на савремене тестиране појединце који припадају дотичним гранама и њихова места порекла, уз осврт на историју, археологију и лингвистику. Овако би један чланак из генетичке генеалогије, науке у развоју, требало да изгледа.Meни је занимљиво код словенских хаплогрупа одсуство R1a, a имамо зато I2a...Па се опет враћам на првог мађарског војводу Леведија (који по Порфирогенету и није био мађарског порекла):
Код I2a-CTS10228 су утврдили да се ради о грани А815, која се налази испод S17250>Y5596>Y16971:
https://www.yfull.com/tree/I-A815/
Тројица тестираних припадника ове гране, који су били у блиским родбинским односима, су изгледа припадали племенској аристократији, односно били главари племена. Улазак у мађарски етнос се десио вероватно на простору Левадије (доњи ток Дона и приобаље Азовског мора), а они су сврстани у "понтску" компоненту (постоје још и "уралска" и "алтајска" компонента). Свакако занимљив развој догађаја.
Ако добро схватам, они претпостављају да је у питању грана A815 (https://www.yfull.com/tree/I-A815/). Филогенетски низ је
CTS10228>S17250>Y5596>Z16971>Y5595>A815.
Грана је паралелна са A16681, којој припада археогенетски резултат Sungir 6.
Код I2a-CTS10228 су утврдили да се ради о грани А815, која се налази испод S17250>Y5596>Y16971:
https://www.yfull.com/tree/I-A815/
Тројица тестираних припадника ове гране, који су били у блиским родбинским односима, су изгледа припадали племенској аристократији, односно били главари племена. Улазак у мађарски етнос се десио вероватно на простору Левадије (доњи ток Дона и приобаље Азовског мора), а они су сврстани у "понтску" компоненту (постоје још и "уралска" и "алтајска" компонента). Свакако занимљив развој догађаја.
Три од четири скелета мађарских освајача који имају идентичне хаплотипове на доступним маркерима су SNP тестирана, и негативни су на S17250, тако да никако не могу припадати грани А815 која је низводно од S17250. Аутори су у тексту само навели да се један од живућих Мађара који је А815+ разликује на 2 маркера од хаплотипа освајача, што у случају динарика не мора ништа да значи. Невген највећу вероватноћу даје грани Z17855, а збирни хаплотип освајача најближе поклапање у нашој табели има са Ђурицом из Зечева код Кистања (Z17855, род Ђ), од ког се разликује на 2 од 22 упоредива маркера (нисам узимао у обзир оне који имају мање од 23 тестирана маркера).
Међутим, када се у обзир узме распрострањеност гране Z17855, односно њено скоро потпуно одсуство у Мађарској и Централној Европи, чини се да би вероватнија опција била грана Y4460, за коју Невген даје мању вероватноћу али скоро исто високо уклапање као за Z17855. Ова грана се најчешће јавља управо на простору Централне Европе, а на Yfull стаблу има и пет Мађара припадника ове гране.
(https://i.postimg.cc/5tSddhNc/osv.png)
Чисто ради упоредбе наводим неке историјске упомене о Угрима.
"Народ турков в старину имел жительство вблизи Хазарии, в местности, называемой Леведией по имени первого воеводы их... Они жили три года вместе с хазарами, помогая им во всех войнах... а другая часть (венгров) вместе со своим воеводою и предводителем Леведием поселилась в западной стороне, в местах, называемых Ателькузу, где ныне живет народ печенежский» (Порфирогенит, гл. 38).
У гл. 40 свога дјела Константин опет говори о области Ателкузу:
«Местность же, где турки жили раньше, называется по имени протекающей там реки Этель и Кузу: ныне там живут печенеги, а турки, прогнанные печенегами, пришли и поселились в той земле, где живут ныне»
Этель, то јест, Итил је турско назвање Волге.
Послије другога нападења печенега они преходе из Етелкуза у Паноннију 895 — 896.
Нам је важно замјетити, да су се находили у тијесном додиру с источним Словијенима током скоро цијелога IX в.
After 568 AD the Avars settled in the Carpathian Basin and founded the Avar Qaganate that was an important power in Central Europe until the 9th century. Part of the Avar society was probably of Asian origin; however, the localisation of their homeland is hampered by the scarcity of historical and archaeological data. Here, we study mitogenome and Y chromosomal variability of twenty-six individuals, a number of them representing a well-characterised elite group buried at the centre of the Carpathian Basin more than a century after the Avar conquest. The studied group has maternal and paternal genetic affinities to several ancient and modern East-Central Asian populations. The majority of the mitochondrial DNA variability represents Asian haplogroups (C, D, F, M, R, Y and Z). The Y-STR variability of the analysed elite males belongs only to five lineages, three N-Tat with mostly Asian parallels and two Q haplotypes. The homogeneity of the Y chromosomes reveals paternal kinship as a cohesive force in the organisation of the Avar elite strata on both social and territorial level. Our results indicate that the Avar elite arrived in the Carpathian Basin as a group of families, and remained mostly endogamous for several generations after the conquest.
Genetic insights into the social organisation of the Avar period elite in the 7th century AD Carpathian Basin (https://www.nature.com/articles/s41598-019-57378-8)
The spread of steppe and Iranian-related ancestry in the islands of the western Mediterranean (https://www.nature.com/articles/s41559-020-1102-0)
Steppe-pastoralist-related ancestry reached Central Europe by at least 2500 bc, whereas Iranian farmer-related ancestry was present in Aegean Europe by at least 1900 bc. However, the spread of these ancestries into the western Mediterranean, where they have contributed to many populations that live today, remains poorly understood. Here, we generated genome-wide ancient-DNA data from the Balearic Islands, Sicily and Sardinia, increasing the number of individuals with reported data from 5 to 66. The oldest individual from the Balearic Islands (~2400 bc) carried ancestry from steppe pastoralists that probably derived from west-to-east migration from Iberia, although two later Balearic individuals had less ancestry from steppe pastoralists. In Sicily, steppe pastoralist ancestry arrived by ~2200 bc, in part from Iberia; Iranian-related ancestry arrived by the midsecond millennium bc, contemporary to its previously documented spread to the Aegean; and there was large-scale population replacement after the Bronze Age. In Sardinia, nearly all ancestry derived from the island’s early farmers until the first millennium bc, with the exception of an outlier from the third millennium bc, who had primarily North African ancestry and who—along with an approximately contemporary Iberian—documents widespread Africa-to-Europe gene flow in the Chalcolithic. Major immigration into Sardinia began in the first millennium bc and, at present, no more than 56–62% of Sardinian ancestry is from its first farmers. This value is lower than previous estimates, highlighting that Sardinia, similar to every other region in Europe, has been a stage for major movement and mixtures of people.
Прије пар сати изашао је нови рад о древној ДНК који говори о социокултурном увиду путем дрвене ДНК. Иначе сам рад не доноси нове узорке, већ обрађује тему тако што проучава и сумира раније објављене радове. На брзину сам прелетео/прочитао рад и могу рећи да конкретно нема ништа ново (неолитске и друге миграције, замјене и сеобе становништва и слично).
Beyond broad strokes: sociocultural insights from the study of ancient genomes (https://www.nature.com/articles/s41576-020-0218-z)
Резултати овог рада бацају светло на многе занимљивости, нарочито што се тиче N хаплогрупе. Изгледа да је једна од главних хаплогрупа Авара била N1-Y16323 (https://yfull.com/tree/N-Y16323/) (СНП-ови B197 и Z35291 у раду), која се данас углавном везује за Бурјате и Чукче у Сибиру а има је и у централној Азији. Мислим да ова подграна још увек није пронађена код садашњих балканских популација, нека ме неко исправи ако грешим. Такође су код Авара присутни и неки N1 који нису ближе дефинисани. Упадљива разлика у односу на хунску Q1-M25 (мислим на однос Q1-N1) која је такође присутна у раду а има је и код данашњих популација на Балкану.
Још један древни N2 узорак, додуше Р189.2-, из рада Sirak et al. 2020 (https://genome.cshlp.org/content/early/2020/03/12/gr.260141.119.abstract):
I14462/I14463; 1000-0 BC; Maanit uul, Ulziit sum, Bayankhongor aimag, Mongolia; Mongolia Bronze Age; N2-Y6503 (xP189.2)
Могуће је да припада грани Y147565 (паралелној са Р189.2), којој припадају и неолитски узорак DA247 са Бајкала, пре-Скитски/Кимерски узорак IR1 из Мађарске и модерни Алтајац ERS2478500 са YFull стабла.
Зна ли се нешто више о околностима налаза, којој археолошкој култури припада узорак и слично?
Још један древни N2 узорак, додуше Р189.2-, из рада Sirak et al. 2020 (https://genome.cshlp.org/content/early/2020/03/12/gr.260141.119.abstract):
I14462/I14463; 1000-0 BC; Maanit uul, Ulziit sum, Bayankhongor aimag, Mongolia; Mongolia Bronze Age; N2-Y6503 (xP189.2)
Могуће је да припада грани Y147565 (паралелној са Р189.2), којој припадају и неолитски узорак DA247 са Бајкала, пре-Скитски/Кимерски узорак IR1 из Мађарске и модерни Алтајац ERS2478500 са YFull стабла.
Genetic transition in the Swiss Late Neolithic and Early Bronze Age
Major genetic changes in European populations occurred at the beginning as well as final stages of the Neolithic period as shown by recent genetic studies. The transition from hunter-gatherers to agriculturalists and farmers in the 6th millennium BCE coincided with a human migration from the Near East. A second migration into Central Europe occurred originating from the Pontic steppe in the 3rd millennium BCE and was linked to the spread of the Corded Ware Culture which ranged as far southwest as modern-day Western Switzerland. These genetic processes are well studied, for example for the Middle-Elbe-Saale region in Germany, however, little is known from the regions that connect Central and Southern Europe. In this study, we investigate genome-wide data from 97 individuals from the Swiss Plateau, Southern Germany and the Alsace Region in France that span the transition from the Neolithic to the Bronze Age (4500 to 2000 BCE). Our results show a similar genetic process as reported for the Middle-Elbe-Saale region suggesting that the migration from the Pontic steppe reached all the way into the Swiss Plateau. However, our evidence suggests that the onset of that transition may have started even earlier in Switzerland compared to the Middle-Elbe-Saale region. The existence of core families within multiple burials and the determination, quantification and the estimated dates of arrival of different ancestry components in this region were analysed. Our data represent the first comprehensive genome wide dataset from Neolithic individuals from the Swiss Plateau and provide the first insights into the genetic history of this region.
Пронађен је до сада најстарији скелет који припада хаплогрупи R1a-M458 (https://www.yfull.com/tree/R-M458/). Доступни су генетички резултати, али конкретни подаци о налазу (археолошки локалитет и временски период) нису још увек познати. По неким још увек непровереним информацијама, скелет MX265 потиче из гробнице у јужној Немачкој (дистрикт Констанц на самом југу покрајине Баден-Виртемберг, на граници са Швајцарском), и датира се у период Културе звонастих пехара (Bell Beaker), оквирно око 2500-2000 п.н.е. Колико видим, позитиван је на следеће SNP-ове:
ниво PF6155: AM01874+, AM01875+, PF6161+
ниво PF6155>M458: PF6202+
С обзиром на старост скелета, не изненађује то што је негативан на све остале очитане SNP-ове испод M458, укључујући и оне који дефинишу гране CTS11962, CTS11962>L1029, L260>YP256 и L260>YP1337.
Научни рад би требао бити објављен у скоријој будућности:
https://boris.unibe.ch/133227/ (https://boris.unibe.ch/133227/)
Како се може објаснити ово? Сувише западно, по неком мом мишљењу.
Како се може објаснити ово? Сувише западно, по неком мом мишљењу.
MX265 is tough. Best fit I can get is Baltic_EST_BA+Hungary_MN+CWC_DEU.
@0.027066
Baltic_EST_BA: 25%
CWC_Germany: 32%
Farmer: 43.2% (31% of it is from Hungary_MN)
His farmer ancestry is mostly from Hungary Farmers. It's not from Western European farmers, like the two Swiss farmers you posted.
He has a big dose of Central/East European Hunter Gatherer. He gets that hunter gatherer ancestry from a Baltic_BA or WelzinBA like population. Inclusion of either of them improves his fit a lot. Baltic_BA improves his fit the most, signifcantly more than Welzin_BA does.
His overall makeup is similar to modern South Slavs.....Arza already pointed this out earlier.
Which is more evidence his farmer ancestry is Southeast European. If it were from Western European farmers he'd be most similar to French, Spanish.
MX265_scaled
MX265_scaled 0
Serbian 0.039691695
Slovenian 0.040226854
Croatian_maincluster 0.041287611
Bosnian 0.042506465
Hungarianavg 0.042859144
Montenegrin1 0.044271857
French_East 0.044653894
Изгледа да је господин MX265 могао долутати однекле са истока, судећи по занимљивом аутосомалном саставу. Најбоље се моделује као мешавина средњенеолитског земљорадника из Мађарске, Corded Ware узорка из Немачке и узорка из бронзаног доба са подручја Балтика:i tada smo odlazili za Njemačku
Не чуди да су овом узорку најближи модерни узорци Срби и остали јужнословенски народи, који су настали мешањем популација сличних горенаведеним, у грубо говорећи сличним пропорцијама:
http://eurogenes.blogspot.com/2020/04/business-almost-as-usual.html?commentPage=2 (http://eurogenes.blogspot.com/2020/04/business-almost-as-usual.html?commentPage=2)
(https://i.imgur.com/z6gniUz.png)
Гледам сад баш те односе Стара Европа-Индоевропљани у Европи и смјени становништва која се десила у Бронзаном добу. Баш је драстична смјена која се десила у Британији, као да је цјелокупно становништво замијењено (истребљено?). То се види и по аутосомалној и по Y-днк. Доминантно I2 неолитско становништво Британије смијенило је доминантно R1b становништво Бронзаног доба. Ово рецимо није случај у Иберији и Италији гдје се аутосомална генетика Старе Европе солидно очувала, иако су Y-днк линије прилично замијењене . И Централна Европа представља некакву прелазну варијанту. Британски случај може да указује да тамо од старијег становништва нису преживјеле ни жене ни дјеца.
Најинтересантније је што се ова инвазија Бел Бикероваца на Британију сматра "мирољубивом, коегзистирајућом". Није ми јасно како су "коегзистирајући" успјели тако брзо да промијене комплетну генетичку слику острва.
Биће да Британија није била насељена као Европа, и како је по природи ствари изолованије мјесто, са доласком Бел Бикероваца доспјели су и нови вируси који су утицали на пређашњу популацију, поред могућих насилних догађаја.
Могуће је да је и ово што пишеш разлог: малобројност и болести. А вјероватно је као што обично бива спој више фактора. Оно што је видљиво из резултата јесте да није било генетичког мијешања дошљака и старосједилаца. Да ли су се старосједиоци очували изоловани у неким џеповима и били осуђени на изумирање, можемо само претпостављати.
Иако данашњи распоред неких Y-днк грана нема пуно везе са распоредом из прошлости, можда је занимљиво видјети гдје су у Британији и Ирској зоне са највишом присутношћу I2-Isles, за коју бисмо могли претпоставити да је бар једним дијелом наслеђе преиндоевропске Британије. нађох ову малу карту, не знам колико је релевантна.
(https://i.pinimg.com/236x/83/d6/26/83d6265c898a8448030208435b62247a--genealogy.jpg)
Зна ли неко нешто о овоме? Данас је објављено у медијима.
INGEB: Genetički dokazi daju novu sliku o prahistoriji
http://www.federalna.ba/bhs/vijest/313953/otkrice-bh-naucnika
Зна ли неко нешто о овоме? Данас је објављено у медијима.
INGEB: Genetički dokazi daju novu sliku o prahistoriji
http://www.federalna.ba/bhs/vijest/313953/otkrice-bh-naucnika
Не знам за сирове резултате,али са тог института излазе и овакви радови:
https://www.researchgate.net/publication/338157820_An_ethnic_genetics_-_case_study_of_BH_facts_fallacies_and_myths
Човјек тобоже напада псеудонауку,а онда напише псеудоначни рад.
У грани Y93395 се налазе: Мађари, Чеси, Словаци, Аустријанци, Италијани, Енглези, Малтежани. Рекао бих да је највећа разноврсност на подручју западне Паноније, па у складу са аутосомалним резултатима, могли би претпоставити да је ова грана настала негдје на подручју западне Паноније у Жељезном добу. Можда међу неком илирско-панонском популацијом. Узводна грана Z16663 је показала већ значајну разноврсност на подручју Балкана. Спомињао сам раније https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=19.msg106607#msg106607
На гробљу у Каталонији, дакле могао би бити сахрањен неки наш далеки рођак Панон/Илир који се придружио Визиготима, прошавшим кроз Панонију, на свом путу ка Иберији.
Да још једном нагласим да је I12031 од свих досад тестираних узорака старе днк, мени лично аутосомално најближи. Зато сам се мало детаљније и позабавио његовом генетиком.
Најчешћа је E-Y193398 тј. кластер Понтских грка. Има Хрват од друге паралелне гране која није честа, но изнад њега на стаблу има и Пољак.
Велико разочарање за мене, нити један једини G2a-L497. ::)
Узорак MX265 који је једини R1a-М458 узорак у овом раду, уједно је и најмлађи датирани узорак (763-431 BC), дакле потиче из периода Халштатске културе.
Могуће је да су сви I2-M423 из овог рада L161+. Насумице сам погледао сирове резултате од MX188 који је означен као M423, и он има једно позитивно читање на L161 (Isles-по ранијој терминологији) .
Објављен је препринт рада који обрађује стару днк бронзаног доба са подручја Баната. Колико видим на овом што су објавили на Anthrogenici има разних грана I2a хаплогрупе, R1b и занимљиво и један J2b. Нисам детаљније гледао, не знам које су се номенкалтуре држали.
Уколико буду било објављених сирових резултата, покушаћу провјерити гране.
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2020.05.18.101337v1
Ово су објавили на Anthrogenici
Burial Genetic Sex Age X-fold genomic depth mt haplogr. Y haplogr.
122E XY 6-9 1.09 U5a2b1a I2a1b
122S XX 35-50 0.78 H32 *
161 XX 9-11 1.20 H80 *
163 XY 45-55 1.21 U4a2 J2b
181 XX >18 0.62 U4a2 *
186 XX 8-11 0.33 H1aj *
211 XY 50-55 0.79 U5a2b1a I2a1b
220 XY 15-25 0.64 T2b11 R1b1a2a2c1
223 XX 7-10 0.39 U3a1 *
224 XX 25-40 0.77 T2b *
225 XY 25-35 0.82 J1b1a1 R1b1a2a2c1
228 XX 35-50 0.95 J1c *
237 XX 15-20 0.89 T2b *
243 XY 20-35 1.12 H BT
246 XX 45-50 0.98 H80 *
247 XX 10-12 0.90 H1 *
257 A XX 40-60 0.60 H *
257 B XY inf.I 0.61 K1a4 R1b1a2a2c1a1
260 XY 15-18 0.92 J1c I2a2a1a2a2
282 XY 15-20 1.41 H2b BT
287 XX 20-35 0.81 U5b2a2c *
288 XX 60+ 0.81 HV0e *
295 XY 15-20 0.82 H80 I2a1a
302 XX 20-35 0.89 J1c *
Објављен је препринт рада који обрађује стару днк бронзаног доба са подручја Баната. Колико видим на овом што су објавили на Anthrogenici има разних грана I2a хаплогрупе, R1b и занимљиво и један J2b. Нисам детаљније гледао, не знам које су се номенкалтуре држали.
Уколико буду било објављених сирових резултата, покушаћу провјерити гране.
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2020.05.18.101337v1
Колико видим, ово је рад иза ког стоји Лабораторија за биоархеологију Филозофског факултета у Београду. Зна ли се нешто више о овој лабораторији?
http://bioarchlab.org/projects/344-kinship-status-and-social-inequality-in-the-early-bronze-age-of-southeastern-europe-the-case-of-mokrin-necropolis
Поготово што видим да је у току неколико археогентичких пројеката из којих стоји и Министарство науке,али и неке иностране фондације
http://bioarchlab.org/projects
На скупу Српског археолошког друштва који је 2019. године одржан у Неготину, од 30. маја до 01. јуна, је горепоменута Жегарац заједно са археологом Маријом Кречковић имала следеће излагање: "ДРЕВНА ДНК АНАЛИЗА ИНДИВИДУА САХРАЊЕНИХ НА РАНОБРОНЗАНОДОПСКОЈ НЕКРОПОЛИ У МОКРИНУ (2100–1800. ГОДИНА ПРЕ НОВЕ ЕРЕ)". Било би добро некако доћи до резултата ових истраживања и видети које врсте испитивања су рађене (аутосомална, Y-ДНК, мтДНК).
Нисам детаљније гледао, не знам које су се номенкалтуре држали.
Рекао бих да је у питању најновија ISOGG номенклатура из 2019. године, где би I2a1b означавао СНП М436 (тј. некадашњи I2a2), док I2a1a означава P37.2 (тј. некадашњи I2a1).
Опет без E-V13. ::)
Ситуација са древном E-V13 постаје помало бизарна. Нигде је нема.
У бронзаном добу E-V13 још није долазио толико на север.
Пре 4000 година се појављује Ев-13 на врло занимљивом месту ;)
Могуће, међутим номенклатура за R1b им је прилично стара, из 2015. године, грана R1b1a2a2c1 би требала бити Z2109. У стаблу из 2019. године ове ознаке нема.
Једино ако су користили номенклатуре из различитих година за различите хаплогрупе, што би за један научни рад било прилично глупо.
Друга опција би била да су и ове ознаке I хаплогрупе из 2015. године, али онда би у I2a1b могли препознати М423.
Ускоро ће неко већ објавити комплетније податке, па ће се разјаснити.
Још један рад старе ДНК објављен везан за мезолит и неолит на подручју Француске и Њемачке. 101 узорак.
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/bioproject/629712
За предикцију Y-днк грана је коришћен yhaplo софтвер,а он директно користи ISOGG номенклатуру.
https://github.com/23andMe/yhaplo
Негдје пронађох да се ослања на 2016 ISOGG стабло, али не знам да ли се може пребацивати и на остале варијанте стабла. Штета што нису дали преглед СНП-ова. Видим да се препринт позива на неке табеле које недостају, па ће вјероватно бити доступно касније.
Ово ме највише интересује због могућег М423 међу овим узорцима. Све зависи од године означавања.
Ако је заиста присутан М423, мислим да би добар кандидат била подграна M423>L161>Y13331, која се јавља у Бугарској.
https://yfull.com/tree/I-Y13331/
И мени је на памет пала та подграна. Бојим се да ће се морати сачекати објављивање сирових резултата да би се то провјерило.
Иначе, мислим да је прилично извјесно да се овдје заоста ради о два М423 узорка. Провјеравао сам Yhaplo и у њега је заиста уграђено 2015 ISOGG стабло. То би било и у складу са означеном граном за R1b која се по тој номенклатури посљедњи пут јавља управо на тој верзији стабла. Један од узорака је R1b-CTS7556 очинска грана од R1b-CTS9219.
Сад жив нећеш остати од аутохтониста. :)
Објављен је препринт рада који обрађује стару днк бронзаног доба са подручја Баната. Колико видим на овом што су објавили на Anthrogenici има разних грана I2a хаплогрупе, R1b и занимљиво и један J2b. Нисам детаљније гледао, не знам које су се номенкалтуре држали.
Уколико буду било објављених сирових резултата, покушаћу провјерити гране.
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2020.05.18.101337v1
Ово су објавили на Anthrogenici
Burial Genetic Sex Age X-fold genomic depth mt haplogr. Y haplogr.
122E XY 6-9 1.09 U5a2b1a I2a1b
122S XX 35-50 0.78 H32 *
161 XX 9-11 1.20 H80 *
163 XY 45-55 1.21 U4a2 J2b
181 XX >18 0.62 U4a2 *
186 XX 8-11 0.33 H1aj *
211 XY 50-55 0.79 U5a2b1a I2a1b
220 XY 15-25 0.64 T2b11 R1b1a2a2c1
223 XX 7-10 0.39 U3a1 *
224 XX 25-40 0.77 T2b *
225 XY 25-35 0.82 J1b1a1 R1b1a2a2c1
228 XX 35-50 0.95 J1c *
237 XX 15-20 0.89 T2b *
243 XY 20-35 1.12 H BT
246 XX 45-50 0.98 H80 *
247 XX 10-12 0.90 H1 *
257 A XX 40-60 0.60 H *
257 B XY inf.I 0.61 K1a4 R1b1a2a2c1a1
260 XY 15-18 0.92 J1c I2a2a1a2a2
282 XY 15-20 1.41 H2b BT
287 XX 20-35 0.81 U5b2a2c *
288 XX 60+ 0.81 HV0e *
295 XY 15-20 0.82 H80 I2a1a
302 XX 20-35 0.89 J1c *
122E I2a1b М423
163 J2b M12
211 I2a1b М423
220 R1b1a2a2c1 Z2109
225 R1b1a2a2c1 Z2109
243 BT
257 R1b1a2a2c1a1 Z2109>CTS7556
260 I2a2a1a2a2 М223>S18331
282 BT
295 I2a1a P37.2>CTS595
Иначе у самом раду тежиште и није на генетичким резултатима, већ су они једно од средстава да се докажу одређене претпоставке о социјалним односима у друштву ове ранобронзанодопске културе. Колико сам видио говори се о некој женској егзогамији,а закључци се изводе на основу генетички уочених веза мајка-дјеца. Не знам колико то све пије воду.Још пар сличних, феминистичких истраживања и ваше теорије о неприсутности I2 на Балкану у бронзаном добу одоше "низ Дунав". :D ;)
Јел има података о старости узорака?
Још пар сличних, феминистичких истраживања и ваше теорије о неприсутности I2 на Балкану у бронзаном добу одоше "низ Дунав". :D ;)
Још пар сличних, феминистичких истраживања и ваше теорије о неприсутности I2 на Балкану у бронзаном добу одоше "низ Дунав". :D ;)Банат није на Балкану. ;D
Карте које си приложио су производ нечије изражене креативности и у истој мери изражене непрецизности. Тј нису ни тачне ни релевантне. Постојање Y-ДНК који представља предачке хаплогрупе у односу на E-V13 је утврђено северно од Балкана прилично ”рано”:
Сопотска култура, старост 6900 г. - E-M78
Ленгјел култура, старост 6700 г. - E-L618
Трипољска култура, старост 5800 г. - E-M78
Најстарија до сада пронађена E-V13 је стара 7000 година и са подручја је Шпаније.
Проблем је у томе што следећи најстарији потврђени E-V13 потиче из наше/нове ере.
Ако је заиста присутан М423, мислим да би добар кандидат била подграна M423>L161>Y13331, која се јавља у Бугарској.
https://yfull.com/tree/I-Y13331/
Колико сам разумео, извесно је само да се ради о I2а-М423 а претпоставка о свакој дубљој подграни је једнако валидна у овом моменту?
Оно што се променило у последњих 7-8 хиљада година није битније променило генетску слику Балкана и Европе.
Да, док не дођу БАМ фајлови, све испод М423 је отворено. Ипак, делује ми да би могла бити она горе постављена грана због њене изолованости у Родопима (ако се добро сећам, носилац је Помак), што би се уклапало са претпоставком о изолованој грани која је у једној прилично затвореној планинској "тврђави" као што су Родопи успела да се очува до данашњих дана. Њена предачка грана L161 је пронађена и на Балтику, па претпостављам да је можда допирала и до Паноније и Балкана током неолита, енеолита и раног бронзаног доба.
Ја бих пре очекивао да ће бити нека "звездица", односно да се опет ради о "слепом цреву".
Везано за ове културе раног бронзаног доба у Подунављу, пронађох на мрежи jeдан прилично прегледан рад Haskel J Greenfield The Maros culture: a regional subtradition during the Early Bronze Age of Central Europe који може у пдф да се нађе на следећем линку https://www.academia.edu/2100199/2001d_The_Maros_culture_a_regional_subtradition_during_the_Early_Bronze_Age_of_Central_Europe
Мокринско налазиште судећи по овом раду улази у тзв.централну групу.
Опет без E-V13. ::)
Ситуација са древном E-V13 постаје помало бизарна. Нигде је нема.
Но начуо сам да има необјављених "важних" E-V13 налаза на карпатском подручју.
То би било супер интересантно. А јел познато колико треба да чекамо до објаве тих налаза?
Ово је потпуно нетачно. А и руши вам "снешка" због присуства R1b-Z2109, која је предачка за R1b-BY611>Z2705, врло распрострањену код Албанаца. ;)Хехе. Треба имати стрпљења. Видећемо, надам се за коју годину најдуже, шта ће рећи наука. Можда нађемо пра-албанце у Тунису...
...
Једноставно, гледам их сваког дана и видим да у добром проценту немају изглед Европљана.
...
Шта си ти у стању да напишеш, то је чудо једно...
Шта си ти у стању да напишеш, то је чудо једно...Одлично знате када се први пут помињу Албанци а говорите о пра-албанцима? Нонсенс.
Одлично знате када се први пут помињу Албанци а говорите о пра-албанцима? Нонсенс.
Ма битно је да сам вас насмејао.
Srednjovjekovna Saksonija. Pronadjeni i uzorci slovenskog porijekla.
1. R1a-CTS11962, 3. R1a-L1029 4. I1- CTS7362 (?) 5. E-V13 8. I2-Y3210 9. R1a-L1029, 10
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2020.05.20.106971v1
Још један рад старе ДНК објављен везан за мезолит и неолит на подручју Француске и Њемачке. 101 узорак.
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/bioproject/629712
Шта сам ја говорио о пра-албанцима, шта причаш?Добро. Извињавам се. Погрешно сам се изразио, мада остајем при ставу да ментални склоп Албанаца није европски. Мала Азија и Блиски Исток су им ближи.
Него објасни ти мени којим то тачно метром мериш како изгледају Европљани па да и ја нешто научим.
Добро. Извињавам се. Погрешно сам се изразио, мада остајем при ставу да ментални склоп Албанаца није европски. Мала Азија и Блиски Исток су им ближи.
Мој однос према Албанцима је сасвим коректан а имам на десетине пријатеља. У глобалу, волим их исто онолико колико они воле Србе.
Проблем је што на овом форуму примећујем надљудски напор да се наметне теза да су Албанци Илири а ако то не прође онда Трачани или Дарданци. Та теза је злонамерна јер иде уз длаку званичној Албанској политици, која за Илире каже да су пра-албанци.
Иде се дотле да се од две-три "познате" Илирске речи некако нађе веза са Албанским речима.
На другој страни, оно много изгледније, које има утемељење у многим званичним документима - да су Срби и Хрвати Илирског порекла, узима се са подсмехом и гађењем.
Нисам сигуран да знате рејтинг овог форума међу Србима? Жалосно је низак а ја сам вам управо написао због чега.
Хвала.
Добро. Извињавам се. Погрешно сам се изразио, мада остајем при ставу да ментални склоп Албанаца није европски. Мала Азија и Блиски Исток су им ближи.
Мој однос према Албанцима је сасвим коректан а имам на десетине пријатеља. У глобалу, волим их исто онолико колико они воле Србе.
Проблем је што на овом форуму примећујем надљудски напор да се наметне теза да су Албанци Илири а ако то не прође онда Трачани или Дарданци. Та теза је злонамерна јер иде уз длаку званичној Албанској политици, која за Илире каже да су пра-албанци.
Иде се дотле да се од две-три "познате" Илирске речи некако нађе веза са Албанским речима.
На другој страни, оно много изгледније, које има утемељење у многим званичним документима - да су Срби и Хрвати Илирског порекла, узима се са подсмехом и гађењем.
Нисам сигуран да знате рејтинг овог форума међу Србима? Жалосно је низак а ја сам вам управо написао због чега.
Хвала.
Srednjovjekovna Saksonija. Pronadjeni i uzorci slovenskog porijekla.
1. R1a-CTS11962, 3. R1a-L1029 4. I1- CTS7362 (?) 5. E-V13 8. I2-Y3210 9. R1a-L1029, 10
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2020.05.20.106971v1
Колико видим, тежиште рада је на дефинисању најповољнијих дијелова скелета за узимање и анализу древен днк. Дакле, у самом раду нема података о локацијама, старости, хаплогрупама.
Не видим на ENA да су објављени сирови резултати. У самом раду пише да ће бити приложени по објављивању рада (ово је препринт). Било би корисно прегледати ове словенске гране.
Иначе протеклих дана је била права поплава радова древне днк. I2-M423 је детектована у раду о нелоиту Француске и Њемачке (скоро сам постављао линк на тај рад),а колико видим присутна је и у неолиту Ирске (грана Ислес чини ми се). Ако томе додамо и скорашњу откривену у Мокрину, древан географија I2-M423 је овим радовима значајно употпуњена.
Не погледах рад детаљније, па нисам примјетио да је дата локација узорака Krakau near Peissen. То је подручје близу ушћа Сале у Лабу. Насеље су основали Словени у 9. вијеку,а у 14. вијеку насеље је већ било напуштено.Ovo?
Словенска племена у овом дијелу улазила су у српски племенски савез. Конкретно на овој локацији помиње се племе Жирмунти.
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D1%80%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%82%D1%8B
Једва чекам да објаве сирове резултате, не би ли се могло нешто више извући од подграна L1029 и Y3120, али и J2b-M241 и E-V13.
Ovo?
https://www.google.com/amp/s/www.medieval.eu/medieval-truck-stop-excavated/amp/
Објављен је и рад о генетичкој историји Француске са већим бројем узорака од мезолита до жељезног доба. Доста резултата очекивано. Разне гране I2a у мезолиту и неолиту, појава R1b заједно са степском Јамнаја аутосомалном генетиком у Бел Бикер периоду. Има и један I1 из Жељезног доба.
https://www.pnas.org/content/early/2020/05/20/1918034117
3x E-M78 и 2x E-M215
Резултати можда не указују на неке нове сценарије али су у принципу важни за E-V13.
Знаш ли можда који су називи (шифре) ових узорака који су Е?
BERG79
BERG157-3
BERG157-4
BERG157-9
CLR11
Хвала ти. Претпостављам да је неко већ прегледао бамове? Уколико стигнем, погледаћу мало, да видим докле се може ићи низводно.
Није ми познато да се неко бавио бам фајловима. Вероватно су фајлови тек од скора доступни (ако уопште јесу доступни).
Покушавам сад на претрази да нађем ове Е бам фајлове, али не иде. Могуће да за неке узорке нису радили секвенцирање или бам фајлови нису доступни.
Доступни су иначе бам фајлови за неке друге узорке из овог рада.
https://www.cell.com/cell/pdf/S0092-8674(20)30509-2.pdf?_returnURL=https%3A%2F%2Flinkinghub.elsevier.com%2Fretrieve%2Fpii%2FS0092867420305092%3Fshowall%3Dtrue
Genome-wide analysis of 110 ancient individuals from the Near East
•
Gene pools of Anatolia and Caucasus were biologically connected ∼6500 BCE
•
Gene flow from neighboring populations in Northern Levant during 3 rd millennium BCE
•
One individual of likely Central Asian origin in 2 nd millennium BCE Northern Levant
Ако сам добро видио, углавном: Ј1, Ј2а, G2a-M406, E-M123, понека L, T, H2. Има и један R1b-L754.
Такође, има неколико J2b. За наше М205 свакако најзначајнији је резултат J2b-M205 из налазишта Алалах близу Антакије на турско-сиријској граници. Узорак се датира у 1600-1700 година пне. То налазиште требало би припадати Аморићанима.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8
На истом налазишту где је пронађена M205 постоји и J2b-CTS6812/Z2454. То је мислим предачка грана M241. Недалеко одатле (TItrişHöyük), пронађена је и једна J2b-M12. Ако буде БАМ фајлова, може бити интересантно за порекло саме J2b.
Далеки "рођа" из Шведске :) (I2-L460>P37.2>M423>L621>CTS10228>(S17250,Y4460,Z17855)
Motala reconstruction. Haplogroup I2-L460, mtDna U2e1.
5000 BC from Ostergotland, southern Sweden.
(https://www.nationalgeographic.com/content/dam/archaeologyandhistory/2020/06/ludvig-facial-reconstruction/01-facial-reconstruction-mystery-skull.adapt.1190.1.jpg)
https://api.nationalgeographic.com/distribution/public/amp/history/2020/06/exclusive-skull-ritual-site-motala-reconstructed?fbclid=IwAR3UvUHWzT9UNEeeq8DoxVBRnUPad786pA21HQRTx81CTIuS-63rvtm5_No
Мало да поткреше браду, да обуче кошуљу и панталоне, па пролази као Драгутин из Требиња.
Наишао сам данас на нови археогенетички рад (објављен 7. јула 2020) ,а који се односи на генетичко поријекло мађарске династије Арпадоваца. Знам да су подаци о Бели III и раније објављивани. Иако још нисма детаљније прочитао рад, мислим да су радили неке SNP профилације и да повезују Арпадовце са данашњом башкирском популацијом.
Бела изгледа као Y934>YP451>YP449 (R-YP450-). За CTS34002 проблем прави његов dys385, као и височији GATAH4. За неке ближе Z284 је проблем њихов модал dys448=19, који их може се рећи избацује из круга. Бела има јако чудну високу вриједност на dys389ii, али обзиром да је тако чудна рекао бих да је вјероватно једноставно необична вишеструка мутација.
за J1 сигурно је CTS1460, али доста чудних dys392=13 га чини могуће најближим једном турском хаплотипу из турско-јерменско-казахске групе S12993>FGC37470. (J-Y22035 Yfull)
За E-V13, сложио бих се са симом да показује афинитет са Кузмановићем. И највјероватнија опција за обоје јесте грана FGC11450>CTS11286 (Швицарац), генерално имају као и скоро сви FGC11450 GATAH4=10 (са одузимањем), и наравно dys390=23 који их чини ближим Шпару. Имају још двије гране, један други Z5108, и један S-7461, који би можда били у оптицају, али ипак додајући и Кузмановићеве маркере они имају мале шансе, посебно други.
Занимљиво, то су они исти узорци од раније. Изгледа да сам погодио неке. 8) За Z93 Белу бар Z2123. Ово директно повезивање са Башкирима не изгледа нешто реално, осим ако се иде преко старог снипа Z2123. Код Башкира је заступљена највише R-Y5977. Грана Беле III је најчешћа на Блиском истоку, иако има и номадских налаза са Тјаншана. Мада има једна друга грана код Мађара данас која би требало да има ближе везе са Башкирима.
Зор, прочитај детаљније рад, рађени су NGS тестови и веза са Башкирима је несумњива.
Судећи по овом раду, чини се да у Новом Саду живи потомак Арпадовића или бар рођак (сад да ли је Србин или Мађар, не знам). Не знам ни да ли је из јавне или анонимне базе. Ево шта пише:Овде https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-SUR51 су издвојени R-ARP5 и R-FT351000 без "заставица", па је тешко рећи да ли је реч о Новосађанину.
"and SUR51 present in the 48 Bashkirs, the individual from modern day Serbia and the two Árpád Dynasty members, Béla III (HU3B) and HU52. The R-SUR51 haplogroup bifurcates further after 17 shared SNPs (Table S7). The Bashkirs have the additional six SNPs associated with R-SUR51, while the individual from modern day Serbia and the two Árpád Dynasty members lack these, but are derived for a novel haplogroup, R-ARP, defined by nine shared SNPs. The individual from modern day Serbia has nine additional private SNPs, absent from the ancient samples, that define a novel haplogroup R-UVD (Ujvidék; the Hungarian name of modern day Novi Sad). 38 Bashkirs are further derived for R-SUR2 and its subhaplogroups R-SUR72 and R-SUR3/SUR95 while 7 have not been derived past R-SUR51*."
Да неко случајно није наишао на податак о тестираном из Новог Сада који припада овој хаплогрупи?
Овде https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-SUR51 су издвојени R-ARP5 и R-FT351000 без "заставица", па је тешко рећи да ли је реч о Новосађанину.
Морам мало ликовима да се позабавим, знам да не мора да има везе, али једна слика старог Башкира и бисте Арпада и Краља Стефана, првог мађарског краља :) :
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8a/Bashkir_elder.jpg/220px-Bashkir_elder.jpg)
https://en.wikipedia.org/wiki/Bashkirs
(https://c8.alamy.com/comp/GKTD3H/prince-arpad-statue-by-hungarian-sculptor-gyorgy-zala-on-the-millennium-GKTD3H.jpg)
(https://www.traditioninaction.org/SOD/SODimages5/249_Bust.jpg)
https://tlm-md.blogspot.com/2013/09/st-stephen-of-hungary-king-confessor-s.html
Морам мало ликовима да се позабавим, знам да не мора да има везе, али једна слика старог Башкира и бисте Арпада и Краља Стефана, првог мађарског краља :)
No bro.
These are the phenotypes of Bashkirs from
R1a-SUR51.
(http://suyun.info/userfiles/bulletin/images/kuns.png)
My father in this photo - on the left. R1a-SUR51.
Hello!
I don't know Serbian
language. I write in Russian and English. Sorry ...
I am a Bashkir by nationality. In this 2020th year, we are holding a Kurultai of our
clan - R1a-Y2632 on the paternal side.
Kurultai will be held in Bashkiria.
Our clan is scattered all over the world, as we are descendants of the Saka-Dinling steppe people. Recently we learned that representatives of our clan are also among the Serbs in Vojvodina. These Serbs are descendants of king Arpad.
Our line is R1a-SUR51. The same line also for the Arpads and this Serb. We would like to find this Serb from Vojvodina and invite him to our Kurultai in Bashkiria.
Do you have any contacts of this Serbs from the R1a-SUR51 line?
LET him write to me at [email protected]
On Kurultai we will get acquainted and communicate with each other. There will also be traditions of our ancestors in Kurultai - we will shoot arrows, drink kumys, live in yurts, ride horses.
Good day.
Здравствуйте!
Я не знаю сербский
язык. Пишу на русском и на английском языках.
По национальности я башкир. В этом 2020м году мы проводим курултай нашего
клана - R1a-Y2632 по отцовской линии.
Курултай будет проходить в Башкирии.
Клан у нас разбросан по всему миру, так как мы - потомки степняков саков-динлин. Недавно мы узнали что представители нашего клана есть и среди сербов в Воеводине. Они потомки короля Арпада.
Наша линия R1a-SUR51. Такая же линия у Арпадов и у этого серба. Мы хотели бы найти этого серба с Воеводины и пригласить его на наш курултай в Башкирию.
Есть ли у вас контакты этого серба с линией R1a-SUR51?
ПУСТЬ он напишет мне на [email protected]
На курултае мы будем знакомится и общаться друг с другом. Будут и традиции наших предклв на курултае - мы будеи стрелять из лука, пить кумыс, жить в юртах, ездить на лошадях.
Доброго дня.
Да, сад гледам башкирске резултате неке то је група Башкира из клана Кипсак, који су R-Y2632 али нико није уплоадовао на YFull још увијек за разлику од споменуте гране. На неким STR вриједностима се види афинитет са Белом.
Што се тиче овог узорка из Србије. Успио сам га наћи по STR вриједностима. То је студија Згоњанин и других што се наводи у овој студији. Узорак је из Војводине.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28789900/
ID147SerPop Serbia [Serbian] North
На 17 маркера има само једна разлика са Белом, и то је овај повећан 389ii (код оба). Јесу то радили NGS у студији Згоњанин? То ми је занимљиво јер у тој студији имам два ближа рођака. Или су аутори раније студије о Бели видјели поклапање са њим па је само рађен за њега NGS? Углавном као да је могуће доћи до NGS неких резултата из студија ако постоји интерес колега..
Врло могуће да је Мађар мада нисам видио досад код њих таквих хаплотипова, мада и није превише Мађара још увијек тестирано.
This Serb R1a-SUR51 is not from public databases. He was probably testеd in the study mentioned by ZorThanks bro!👍
So you can try to get his contact from the paper authors.
If your father is this Сура-телевский guy, he is the most handsome of the three.Thank you.
Занимљиво је да се српска владарска кућа (Вукановићи из којих си се касније издвојили Немањићи) веома рано ородила са Арпадовићима. Мађарска краљица Јелена, ћерка рашког великог жупана Уроша I, је баба тестираном Бели III. Чак и за Уроша I се претпоставља да је по мајци Мађар, највише због посрбљене варијанте мађарског Ur (господин) што је дало Урош, име које се касније усталило међу Вукановићима и Немањићима као владарско.
У сваком случају, то је период можда најинтензивнијих српско-мађарских веза, када Јелена практично управља Мађарском, у чему јој помаже брат Белош, оновремени бан Хрватске. Чак и легендарни предак Немањића, Бела Урош, има име са мађарским коријеном.
Чак је и Усаме Зукорлић писао да Е хаплогрупа указује на то да је твој први предак био супсахарски Африканац, тј. црнац. То логике нема. Европски и други неафрички народи са повишеним процентом ове хаплогрупе скоро никад не добијају ни 1% супсахарске генетике на аутосомалним тестирањима. Да је висок проценат хаплогрупе Е у корелацији са супсахарском генетиком, код косовских Албанаца и континенталних Грка би се неком логиком очекивало барем 5% црначке генетике. А ње заправо има само у незнатним траговима.
1. Хоћеш да кажеш да постоје људи који нису хомо сапиенс, а да су Пигмеји заправо дио те екипе?
Зар нису Бушмани и Хотентоти аутосомално најудаљенији од остатка човјечанства, а не Пигмеји?
2. Хоћеш да кажеш да је црначки фенотип заправо посљедица уплива неког архаичног хоминида који није хомо сапиенс?
Занимљиво. Значи Пигмеји су аутосомално најудаљенији од остатка човјечанства, а тај архаични хоминид (А00) чија генетика доминира међу Пигмејима заправо је и сам претрпио уплив неког још архаичнијег хоминида са још пар "нула".
Знам да "црнци" нису кластер у генетском смислу као што су то базални Евроазијци или монголоиди, јер су неким "црнцима" генетски ближи Евроазијци него други "црнци". Нпр. велика је аутосомална разлика између народа којем припада мушка лоза Барака Обаме (Луо народ) и Зулуа рецимо. Генетске разлике унутар Африке знају бити далеко веће него разлике између било које двије неподсахарске популације.
Занимљиво. Значи Пигмеји су аутосомално најудаљенији од остатка човјечанства, а тај архаични хоминид (А00) чија генетика доминира међу Пигмејима заправо је и сам претрпио уплив неког још архаичнијег хоминида са још пар "нула".
The end of the Last Glacial Maximum (LGM) in Europe (~16.5 ka ago) set in motion major changes in human culture and population structure1. In Southern Europe, Early Epigravettian material culture was replaced by Late Epigravettian art and technology about 18-17 ka ago at the beginning of southern Alpine deglaciation, although available genetic evidence from individuals who lived ~14 ka ago2–5 opened up questions on the impact of migrations on this cultural transition only after that date. Here we generate new genomic data from a human mandible uncovered at the Late Epigravettian site of Riparo Tagliente (Veneto, Italy), that we directly dated to 16,980-16,510 cal BP (2σ). This individual, affected by a low-prevalence dental pathology named focal osseous dysplasia, attests that the very emergence of Late Epigravettian material culture in Italy was already associated with migration and genetic replacement of the Gravettian-related ancestry. In doing so, we push back by at least 3,000 years the date of the diffusion in Southern Europe of a genetic component linked to Balkan/Anatolian refugia, previously believed to have spread during the later Bølling/Allerød warming event (~14 ka ago4,6). Our results suggest that demic diffusion from a genetically diverse population may have substantially contributed to cultural changes in LGM and post-LGM Southern Europe, independently from abrupt shifts to warmer and more favourable conditions.
The mtDNA haplogroup is a basal U4'9, consistent with a European Palaeolithic individual (Fig. 2A). X/Autosome coverage ratio in the order of 0.56 confirmed the individual was male, and the chromosome Y haplogroup estimated to be I2, which captures the majority of the post-Villabruna diversity in Europe (Fig. 2B). From a population perspective, we performed a MDS analysis based on outgroup f3 distances (Fig. 3A) and found the sample to fall within the broader European Western Hunter Gatherer (WHG) genetic variation, pointing to an affinity to the (which was not certified by peer review) is the author/funder. It is made available under a CC-BY-ND 4.0 International license. bioRxiv preprint doi: https://doi.org/10.1101/2020.08.10.241430. this version posted August 10, 2020. The copyright holder for this preprint previously described Villabruna Cluster4, known to have largely replaced previous European Hunter Gatherer populations at least ~14 ky ago.
Tagliente2 seems to be basal to all samples that are more recent than Villabruna based on both autosomic DNA and Y chromosome. From an autosome perspective, this may result from an admixture between Villabruna and survivors of the Věstonice or Goyet clusters between 17 and 14 ka ago. Nevertheless, the symmetrical relationship of Tagliente2 and other post 14kya European hunter-gatherers with Věstonice, Ostuni, Goyet or Kostenki (Fig. 3B) does not seem to support this scenario in spite of the promising qpGraph (Extended Data Fig.4).
Узи, ипак претерујеш са тим ставом, још од раније. Како другачије назвати монголоидну расу? Тако је званичан назив у уџбеницима географије и биологије код нас. Добила је назив по Монголима, а не по људима који имају Даунов синдром. То што су они касније усвојили назив је друга ствар. Има опција да се о њима говори као "жутој раси" или "косооким". Неку чеврту верзију не видим, јер рећи "азијат" је потпуно непрецизно, пошто у то не спада читава јужна и југозападна Азија.
Не могу двоје Бушмана добити сина који личи на Николаса Кејџа, нити ја могу с Аном Курњиковом добити сина који изгледа као Мајкл Џордан.
Ствар је врло једноставна, израз монголоид је увредљив и то је то, и жао ми је што више људи то не види. Окачио сам раније слику где је то јасно написано и по дефиницији. Ја у свом окружењу не могу ту реч употребљавати, прво због тога што би сви мислили да сам необразован, а друо зато што би увредио своје пријатеље који би условно речено у ту категорију потпали, проверено.Можда би реч везана управо за синдром могла бити добра замена.Као напр.Дауновац,свакако нисам стручњак али ето паде ми на памет...
Незнам која би била најбоља реч у српском језику да надомести ту увредљиву реч, али сам сигуран да има људи који су доста стручнији по том питању и могли би дати одговор.
Уз доста старијих узорака из подручја Тракије, коначно идуће године је ту и узорак првог Булгара са прелаза 8. и 9. в. из Бугарске који je Q-L53 (https://www.yfull.com/tree/Q-L53/) (садашњи ISOGG).
Такођер има источноазијски аутозомални утицај, као и друге, очекивано. Иако сам очековао прије неки хунски Q-L712. Коначно да се и ту нешто покрене по питању Прабугара. :)
Уз доста старијих узорака из подручја Тракије, коначно идуће године је ту и узорак првог Булгара са прелаза 8. и 9. в. из Бугарске који je Q-L53 (https://www.yfull.com/tree/Q-L53/) (садашњи ISOGG).Може ли се наћи каква веза са овом нашом братоношком групом?Слабо сам то пратио,па незнам баш много...
Такођер има источноазијски аутозомални утицај, као и друге, очекивано. Иако сам очековао прије неки хунски Q-L712. Коначно да се и ту нешто покрене по питању Прабугара. :)
Претпостављам да ће бити или L330 или YP4004. Занимљиво у сваком случају.
Може ли се наћи каква веза са овом нашом братоношком групом?Слабо сам то пратио,па незнам баш много...
У овомХвала🙂
гостовању (https://sedemosmi.tv/production/%d1%81%d1%82%d1%83%d0%b4%d0%b8%d0%be-%d1%85%d1%8a-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%be%d1%81%d0%bb%d0%b0%d0%b2-%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%bc%d0%be%d0%b2-18-%d0%b0%d0%b2%d0%b3%d1%83%d1%81%d1%82-2020-%d0%b3/) у бугарској емисији Стаматов, који ради на студији је изнио неке детаље, при томе са табелом иза њега, (која је у "огледало" верзији ради ауторских права), ја сам похватао доста података како се он помјерао преко скриншотова.;D Он каже да има и кавказоидног централноазијског елемента (гедрозија) као и јак кавкаски елемент. Уколико се ту ипак ради о грани YP4004, онда вјероватно и Q-YP4055. Дотична није туркијска већ је аланска и нађена је већ код Алана позне антике, а центар јој је код Чечена. Могуће да тај јачи кавкаски елемент наговјештава прије YP4055 него L330.
У сваком случају у студији су као и обично радили само рудименталне SNP-ове, у поређењу с неким ранијим, и ово је добра дубина. BAM фајлови ће рећи више.
Он је углавном о томе и причао, тј. Прабугари иранског поријекла, свакако јесу имали и такав утицај обзиром на нека имена код њих, но јасно је да нису били "аланофони".
Братоношка грана нема везе са овом. Генерално се ради о блискоисточној групи, и вјероватно се ради о некој старијој миграцији на Балкан са БИ, могуће у римско доба али и прије. Јавља се и на Корчули, и сигурно је управо овај кластер био иза раних помпозних тврдњи о потомцима Авара са Корчуле. ;D Колико сам видио Братоножићи су у ствари Букумири.
Узимајући у обзир ISOGG стабло из 2015, гране Y-днк хаплогрупa би требале бити ове:
122E I2a1b М423
163 J2b M12
211 I2a1b М423
220 R1b1a2a2c1 Z2109
225 R1b1a2a2c1 Z2109
243 BT
257 R1b1a2a2c1a1 Z2109>CTS7556
260 I2a2a1a2a2 М223>S18331
282 BT
295 I2a1a P37.2>CTS595
Прилична разноврсност грана I2 хаплогрупе. Грана CTS595 је предачка за М26.
Такође је и присуство "источне" R1b Z2103 у складу са ранијим налазима из Вучедолске културе гдје је ова грана такође нађена. Изгледа да је тај рани продор Индоевропљана у Подунавље и на Балкан био повезан са овом граном.
Иначе у самом раду тежиште и није на генетичким резултатима, већ су они једно од средстава да се докажу одређене претпоставке о социјалним односима у друштву ове ранобронзанодопске културе. Колико сам видио говори се о некој женској егзогамији,а закључци се изводе на основу генетички уочених веза мајка-дјеца. Не знам колико то све пије воду.
Везано за ове културе раног бронзаног доба у Подунављу, пронађох на мрежи jeдан прилично прегледан рад Haskel J Greenfield The Maros culture: a regional subtradition during the Early Bronze Age of Central Europe који може у пдф да се нађе на следећем линку https://www.academia.edu/2100199/2001d_The_Maros_culture_a_regional_subtradition_during_the_Early_Bronze_Age_of_Central_Europe
Мокринско налазиште судећи по овом раду улази у тзв.централну групу.
Било би добро провјерити и ону изоловану грану M423>L161 у Бугарској, да ли можда има какве везе са овим мокринским узорцима.
Испод гране Y13331 постоји још грана Y13339. Преконтролисао сам све позиције на том нивоу, нема ниједне позитивне, има неких 5 негативних, остале нису покривене. Може се закључити да узорак МОК12 не припада грани Y13339 и да му је тренутна позиција на стаблу на нивоу Y13331*
https://www.yfull.com/tree/I-Y13331*/
На том нивоу се тренутно налазе и једна група бугарских помака (који узгред на ФТДНА Пројекту пишу да су Трачани/Беси, не знам шта је конкретно основ за ту тврдњу). Само је један од ових Бугара Помака урадио BIGY и не видим његове новеле, није искључено да неки од новела дијели са МОК12.
Иначе грана Y13331 је по YFullu стара 4600-4100 година, узорци из Мокрина су стари око 4000 година, тако да је то ту негдје приближно.
Ако је заиста присутан М423, мислим да би добар кандидат била подграна M423>L161>Y13331, која се јавља у Бугарској.
https://yfull.com/tree/I-Y13331/
Погодих у прогнози. ;)
Да ли знаш како стоје ствари са R1b из Мокрина?
Sample MOK27 is R1b-M269>Z2103>Z2108>CTS7556+, and possibly R-CTS7556*.
MOK27 calls, positives in green, negatives in red:
->CTS7556: C > T, 1 read
--Y18960: C > T, 1 read
--FGC29295: no reads
--FGC29296: C > T, 1 read
---->Y20612: G, 1 read
-----FGC29330: no reads
-----FT31210: no reads
-----FT31546: C, 1 read
-----Y204783: no reads
-----Y20604: no reads
---->FT40347: A, 2 reads
---->Y5592: no reads
------>CTS9219: no reads
-------Y5594: no reads
-------Y5593: no reads
-------Y5591: no reads
-------Y5590: G, 1 read
-------Y5589: no reads
-------CTS1450: no reads
MOK19A; 2100-1800 BC; Mokrin necropolis, Kikinda, Banat; Serbia, Maros_EBA; R1b-Z2103>Z2106>Z2108>Y14415>Y14420* (xY14512) (https://yfull.com/tree/R-Y14420/)
Z2106 level: Y12538/Z8131+ G>T (1T)
Z2108 level: CTS1843/Z2109+ T>C (2C)
Z2108>Z2110 level: S12460- A>G (1A); Z2110/CTS7822- A>T (1A); S17864- T>G (2T)
Z2108>Y14415 level: Y14416+ C>T (1T)
Z2108>Y14415>Y14420 level: Y14420+ G>A (2A)
Z2108>Y14415>Y14420>Y14512 level: Y14512- C>G (1C); Y14514- T>C (1T)
MOK22; 2100-1800 BC; Mokrin necropolis, Kikinda, Banat; Serbia; Maros_EBA; R1b1a2a2c1-Z2103>Z2106>Z2108 (xZ2110) (https://yfull.com/tree/R-Z2108/)
Z2108 level: Z2109/CTS1843+ T>C (1C)
Z2108>Z2110 level: Z2110/CTS7822- A>T (1A); S17864- T>G (2T)
Z2108>Y14415 level: *no calls*
Z2108>Y14415>Y14420 level: *no calls*
Z2108>KMS67 level: *no calls*
MOK24A; 2100-1800 BC; Mokrin necropolis, Kikinda, Banat; Serbia; Maros_EBA; R1b1a2a2c1-Z2103>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556?[/b (https://yfull.com/tree/R-CTS7556/)] (xCTS1450)
Z2110 level: S17864+ T>G (1G)
Z2110>CTS7556 level: CTS7556+ C>T (1T); Y18960- C>T (2C)
Z2110>CTS7556>CTS1450 level: CTS1450- T>G (1T); Y5591/V3089- A>G (1A); Y5593- T>G (2T)
Изашао је нови рад, Population genomics of the Viking world:
https://www.nature.com/articles/s41586-020-2688-8?fbclid=IwAR2Ll0I9NJ0RkJ7JTx_AKYSYRb8IDtPtdQZqR6Yt4NhTY7JwPz4Wt3YYGQU#Sec35
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/703405v1.full?fbclid=IwAR1HzKnTrUWW7-U-vFqxR4IryiOAYHtKWCZwM0WHkoKrwSW5pF54j3Vyf7I
Само сам на брзину погледао, разноврсне су мушке линије, највише је наравно R1b и I1. На овом линку би требало да се налазе BAM фајлови, па кога интересује, нека погледа:
https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB37976?fbclid=IwAR1VYXES4aB1pSIcvyIkoJXfLXsY8ERf0YnU9pvtBzGGhjA6wmNuZt2x4_M
Колико сам видио, у овом раду о Викинзима један I2a Динарик, међутим у налазу из украјинског Чернигова, па је све јасно.
Исто би се могло рећи и за налаз R1a-M458>L1029>YP417 из Русије и R1a-M458>L1029 из украјинског Луцка. Све су то словенски утицаји. И други L1029 пронађен у Данској могао би потицати од попапских Словена, код којих је ова грана доста присутна.
С друге стране, неколико оних викиншких налаза који су CTS1211, CTS3402 и Z92 би могли потицати и од балтичких народа, поготово из раних викиншких налаза (нпр. налаз у Естонији из 8. вијека)
Нисам видио да су претресли ове "словенске" хаплогрупе на Антхрогеници. Ако их нико не обради у међувремену, обрадићу их ја идуће седмице.
Да ли си можда успео да прегледаш I1 хаплотипове, да ли се неки подудара са нашим родовима?
Први верификовани Викинг код нас, Дејановић из околине Врања (Clavdivs ми је некидан на њега скренуо пажњу). Чак два викиншка узорка у оквиру гране I1-P109>Y5621 којој припада Дејановић.
Први верификовани Викинг код нас, Дејановић из околине Врања (Clavdivs ми је некидан на њега скренуо пажњу). Чак два викиншка узорка у оквиру гране I1-P109>Y5621 којој припада Дејановић.
I1-Z63 потпуно одсуствује у викиншким узорцима.
Sample: VK379 / Oland_1077https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-FGC22048
Location: Oland, Sweden
Age: Early Viking 700 CE
Y-DNA: I-FGC22048
mtDNA: U3b1b
https://dna-explained.com/2020/09/18/442-ancient-viking-skeletons-hold-dna-surprises-does-your-y-or-mitochondrial-dna-match-daily-updates-here/https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-FGC22048
https://haplotree.info/i1/?node=VK379
Sample: VK355 / Oland_1046https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/L;name=L-L595
Location: Oland, Sweden
Age: Viking 847 ± 65 CE
Y-DNA: L-L595
FTDNA Comment: Joins 2 other ancients on this rare branch. ASH087 and I2923
mtDNA: U5b1b1a
Sample: VK274 / Denmark_Kaargarden 391https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-PH3519
Location: Kaagården, Langeland, Denmark
Age: Viking 10th century CE
Y-DNA: R-PH3519
mtDNA: T2b-T152C!
Sample: VK326 / Denmark_Ribe 5https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-Y52895
Location: Ribe, Jutland, Denmark
Age: Viking 9-11th centuries CE
Y-DNA: R-Y52895
mtDNA: U5b1-T16189C!-T16192C!
Управо сам прошао све снипове од Викинга 379 (I-FGC22046) :)Да ли сте проверавали да ли је позитиван или негативан на снипове Швеђана I1-FGC22048* и I1-Y83335 са FTDNA https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-FGC22048 ?
(https://i.imgur.com/a78DcMY.png)
Да ли сте проверавали да ли је позитиван или негативан на снипове Швеђана I1-FGC22048* и I1-Y83335 са FTDNA https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-FGC22048 ?
FNO001; 5000-3000 BC*; Fofonovo, Buryatia; Russia; Fofonovo_LN; N2-pre-Y6503
Y6503 level: 20 derived, 5 ancestral SNPs
Y6503>P189.2 level: 15 ancestral SNPs, one derived: BY29068+ G>A (5A)
Y6503>Y147565 level: Y147658- A>G (5A)
У вези са поменутим радом, баш малопре објавих на Антрогеници, пронађен је још један далеки рођак наших Бањана-Пивљана:
У вези са поменутим радом, баш малопре објавих на Антрогеници, пронађен је још један далеки рођак наших Бањана-Пивљана:
In contrast to the mitochondrial lineages, the Y-chromosomal gene pool based on STR and/or SNP data show homogenous composition in our dataset: 83.3% is N-M46, 5.5% G2a (G-L1266), 5.5% J2 and 5.5% is R1b of the typed male individuals (Supplementary Table S2). 13 male samples out of 19 from Uyelgi cemetery carry Y-haplogroup N with various DNA preservation-dependent subhaplogroup classifications, while in the Cis-Ural we detected three N-M46 Y-haplogroups (samples from Brody, Bartym and Bayanovo cemeteries).
The Y-haplogroup were assigned based on Y-STR data using nevgen.org, as well as based on Y-SNP capture and shallow shotgun sequencing data by Y-leaf v1 and v247. Terminal Y-SNPs were verified on the Y tree of ISOGG version 15.34 (https://isogg.org/tree/).
Занимљиво откриће. Такође ми је фасцинантно да су успели да извуку генетички материјал у тако старом узорку. Подсећа ме на причу око упоређивања узорка Лазаревића (Стефана или Вука ,око чега се води битка) и кнеза Лазара, ако се добро сећам било је приче да је било тешко/немогуће детљније анализирати ДНК материјал због старости узорка. Исправите ме ако грешим.
https://www.nature.com/articles/s42003-020-01372-8?fbclid=IwAR1Qy0vtXcE_3lS5VFanmzS4ydDZhdY2go4dI7FoPegp0Mr_YAceemnu9IA
Занимљиво откриће. Такође ми је фасцинантно да су успели да извуку генетички материјал у тако старом узорку. Подсећа ме на причу око упоређивања узорка Лазаревића (Стефана или Вука ,око чега се води битка) и кнеза Лазара, ако се добро сећам било је приче да је било тешко/немогуће детљније анализирати ДНК материјал због старости узорка. Исправите ме ако грешим.
https://www.nature.com/articles/s42003-020-01372-8?fbclid=IwAR1Qy0vtXcE_3lS5VFanmzS4ydDZhdY2go4dI7FoPegp0Mr_YAceemnu9IA
Ради се о археогенетичкој обради два Бел Бикер гробља из Баварске из периода око 2200 г. пне.
...
Та култура има назив на српском - зове се "култура звонастих пехара", тако да нема потребе да се пише ћирилична транскрипција енглеског назива.
Данас је објављена прелиминарна верзија рада у коме се међу 15 секвенцираних древних генома налази и њих шест са подручја Србије, и то два мезолитска са Власца (култура Лепенског Вира), и четири ранонеолитска (Старчевачка култура) - два из ранонеолитске фазе налазишта Лепенски Вир, и по један из епонимних налазишта Старчева и Винче.[/url]Ово ће обрадовати оне који сматрају да је Балкан колевка европске цивилизације:
The LGM shaped Holocene genetic diversity in SW Asia and Europe 211
We find that Holocene human genetic structure in SW Asia and Europe emerged briefly before 212
or during the LGM with the initial separation 32-21 kya of a western-central European and an 213
eastern group of HGs. Right after this initial split, the western-central European branch 214
experienced a very strong bottleneck (equivalent to a single human couple for one generation) 215
that decreased the diversity of all descending populations. Then, these HGs further divided 216
23.3-20.0 kya, leaving us with three genetically distinct groups in western-central Europe that 217
potentially differentiated in separate LGM refuge areas (Fig. 4a). The ancestors of Loschbour 218
and Bichon could have resided in separate refugia in South Western Europe, and the ancestors 219
of the Mesolithic Vlasac population could have lived in a geographically distinct central 220
refugium likely located around the Balkans and the Aegean. Broadly speaking, these refugial 221
populations coincide later on with what archaeologists have identified as the areas of 222
distribution of Magdalenian and Epigravettian traditions in Europe35,36. In contrast, the eastern 223
group of HGs, which does not show any sign of a strong bottleneck and was potentially 224
genetically more diverse, diverged further into at least three groups of Near Eastern HGs during 225
the LGM: one that later massively admixed with central HGs to become the ancestors of later 226
Anatolian and Aegean farmers, one leading to the ancestors of Iranian Neolithic farmers, and 227
one to Neolithic populations in the southern Levant (respectively east1, east2 and east3 on 228
Fig 4a). After the LGM, these HG populations re-expanded from their southern refugia 229
probably due to improving climatic conditions37, allowing previously separated central and 230
east1 refugial populations to overlap and admix 19 kya (Fig. 4b), and then to become a distinct 231
population from which Northwestern, Central Anatolian and European farmers would later 232
descend. 233
Динарик VK542 већ постављен у грани Y4460
https://www.yfull.com/tree/I-SK1241/
Видим да је на Yfull live-у VK542 пребачен на грану Y4460> Y3106>Y91535 (https://www.yfull.com/live/tree/I-Y91535/), што и има смисла, с обзиром да млађу грану Y90289 чине Швеђани, чији је "Викинг542" предак, очигледно словенског порекла.
Још један рад старе ДНК објављен ових дана. Извучена је ДНК са три узорка (једна женски и два мушка) са некрополе на сјверу Данске који припадају тзв. Култури појединачних гробова (Single Grave culture SGC) из Бронзаног доба. Узорци су датирани у периоду од 2600-2200 BC. Аутосомално блиски осталим групама степских сточара (Corded Ware). Што се Y-ДНК тиче, успјели су извући са само једног узорка и он припада прилично ријеткој варијанти хаплогрупе R1b, R-V1636.
https://www.yfull.com/tree/R-V1636/
https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0244872
Занимљив распоред има ова V1636, прилично "разбацан". Зна ли се нешто више о тој грани?
Примјетио сам да су ових дана објављени сирови резултати из рада
The genomic history of the Aegean palatial civilizations
Ни ја не налазим да се неко бавио том студијом.
А како може да се дође објављених сирових резултата?
Ово је списак тих шест узорака са подацима који су о њима тренутно доступни:
Узео сам да прегледам бар један од тих узорака под ознаком Pta08
Подаци о узорку су сљедећи:
Minoan-Petras-EBA
2849-2621 calBCE
Цијепа постојећу грану https://www.yfull.com/live/tree/G-L140/ јер је негативан на L140, али је позитиван на PF337 (могуће и на Z3268), који се тренутно налазе на нивоу L140.
Ради се дакле о минојском узорку.
Ја не видим L140 међу очитаним SNP-овима код Pta08. Све које видим на нивоу L140 су позитивни:
Y324/Z3351+ A>T (2T); PF3347/CTS12891+ A>G (1G); CTS12570+ C>T (2T); PF3337/Z764+ G>T (1T); Z767+ G>A (1A); CTS796+ T>G (2G); Y307/Z3268+ A>G (2G-1A)
Такође има позитивне SNP-ове и на низводним нивоима PF3346 (Z3065+ A>T (2T)) и PF3345 (PF3345+ G>T (4T)). Сви SNP-ови на нивоима испод PF3345 (Z6779, CTS342 и L497) су негативни, па се Pta08 придружује Македонцу, Грку и Норвежанину испод L140>PF3346>PF3345* (https://www.yfull.com/tree/G-PF3345/).
Занимљив распоред има ова V1636, прилично "разбацан". Зна ли се нешто више о тој грани?
Видим да се то просто не може означавати само као Р1а и Р1б, али ме интересује од упућених, да ли је се разријешила мистерија генезе ИЕ народа? У неким древним узорцима су нађени искључиво Р1б, а у неким Р1а. Како се у то уклапа тзв CWC култура? Коме би она била ближа? Гдје би били у центри Р1а а ггдје Р1б пред стварање ИЕ популације?
Новости са Антрогенике: https://www.eupedia.com/forum/threads/40865-High-levels-of-HG-in-LN-German-settlement?p=618462#post618462
У питању је Имел ет ал. студија под називом Genome-wide study of a Neolithic Wartberg grave community reveals distinct HLA variation and hunter-gatherer ancestry (https://www.nature.com/articles/s42003-020-01627-4)
Узорци са немачког неолитског локалитета Вартберг указују на већу отпорност западних ловаца-сакупљача на вирусе од савремених популација, али не и на бактеријске инфекције. Узорци, међу којим они мушког пола сви припадају хаплогрупи I2 (I2a1, I2a2, I2c1) датирани су на 3300-3200 п.н.е (калибрисано), непосредно пре миграције сточара са истока. мтДНК хаплогрупе су разноврсне. Удео WHG компоненте достиже чак 34-58%. Временом су ти алели могли изгубити предност мутирањем патогена, а дошло је до селекције оних везаних за отпорност на бактерије, попут Јерсиније Пестис која изазива Кугу (након доласка сточара).
Видим на сајту Давидског да је почетком јула објављен препринт рада Saag et al.Фатјаново као прапостојбина Балто-Словена или Индо-Иранаца?
Genetic ancestry changes in Stone to Bronze Age transition in the East European plain
Ово је апстракт
"Transition from the Stone to the Bronze Age in Central and Western Europe was a period of major population movements originating from the Ponto-Caspian Steppe. Here, we report new genome-wide sequence data from 28 individuals from the territory north of this source area – from the under-studied Western part of present-day Russia, including Stone Age hunter-gatherers (10,800–4,250 cal BC) and Bronze Age farmers from the Corded Ware complex called Fatyanovo Culture (2,900–2,050 cal BC). We show that Eastern hunter-gatherer ancestry was present in Northwestern Russia already from around 10,000 BC. Furthermore, we see a clear change in ancestry with the arrival of farming – the Fatyanovo Culture individuals were genetically similar to other Corded Ware cultures, carrying a mixture of Steppe and European early farmer ancestry and thus likely originating from a fast migration towards the northeast from somewhere in the vicinity of modern-day Ukraine, which is the closest area where these ancestries coexisted from around 3,000 BC."
Ово су линкови за пратећи материјал.
https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2020/07/03/2020.07.02.184507/DC1/embed/media-1.pdf?download=true
https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2020/07/03/2020.07.02.184507/DC2/embed/media-2.zip?download=true
https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2020/07/03/2020.07.02.184507/DC3/embed/media-3.xlsx?download=true
Што се тиче Y-днк углавном се ради о R1a, R1a-Z645, R1a-Z93. Давидски пише да је узорак PES001 из око 10.000 г. пне досад најстарији пронађени узорак R1a (на југу архангелске области). Судећи по табели из рада требао би припадати једној прилично ријеткој пдограни хаплогрупе R1a https://www.yfull.com/tree/R-YP1272/
Немам времена да детаљно ишчитавам, али можда неком буде интересантно.
The Fatyanovo Culture, together with its eastern twin, the Balanovo Culture, forms part of the pan-European Corded Ware Complex. Within that complex, it represents its eastern expansion to the catchment of the Upper and Middle Volga River in the European part of Russia. Its immediate roots are to be found in the southern Baltic States, Belarus, and northern Ukraine (the Baltic and Middle-Dnepr Corded Ware Cultures), from where moving people spread the culture further east along the river valleys of the forested flatlands. By doing so, they introduced animal husbandry to these regions. Fatyanovo Culture is predominately recognised through its material culture imbedded in its mortuary practices. Most aspects of every-day life remain unknown. The lack of an adequate absolute chronological framework has thus far prevented the verification of its internal cultural dynamics while overall interaction proposed also on typo-stratigraphical grounds suggests a contemporaneity with other representations of the Corded Ware Complex in Europe. Fatyanovo Culture is formed by the reverse movement to the (north-)east of the Corded Ware Complex, itself established in the aftermath of the westbound spread of Yamnaya populations from the steppes. It thus represents an important link between west and east, pastoralists and last hunter-gatherers, and the 3rd and the 2nd millennia bc. Through its descendants (including Abashevo, Sintashta, and Andronovo Cultures) it becomes a key component in the development of the wider cultural landscape of Bronze Age Eurasia.
Видех на нету:
(https://i.postimg.cc/tCs46fGC/wk1lxyvul9g61.png) (https://postimg.cc/crNWyFJV)
Ваљда нешто што је ближе тј. сличније треба да буде топлијих боја, а не обрнуто.
Уз сву разноврсност I2 на тако малом простору (L596, M223, M26, Y4213) чуди да нема М423.
Више него занимљива хаплогрупа палеолитског скелета из комшилука, старог преко 40.000 година:
F6-620; 42260-40860 п.н.е.; Бачо Киро пећина, општина Дријаново, Бугарска; pre-F-Y27277 (https://www.yfull.com/tree/F-Y27277/)
ниво Y27277: Y27277+ C>T (2T); Y27279+ G>A (1A); Y27293+ G>T (6T); Y27286+ T>A (1A); Y27291+ T>G (1G); F19004+ C>T (2T); FT90012+ G>A (1A); FT278667- T>A (1T); FT90068- A>G (1A)
Недавно је изашао рад у руском часопису "Генетика" који се бави археогенетском анализом скелета са подручја Хазарског каганата, односно из 8-9. века са територије ростовске области. У питању је 57. том, бр. 4 тог часописа, који је изашао ове године и до чијег апстракта се може доћи преко следећег линка:
http://vigg.ru/genetika/
Име чланка је "Y-ГАПЛОГРУППЫ КОСТНЫХ ОСТАНКОВ ИЗ КУРГАННЫХ ПОГРЕБЕНИЙ ХАЗАРСКОГО ВРЕМЕНИ НА ТЕРРИТОРИИ ЮГА РОССИИ". О саставу хаплогрупа се из апстракта може сазнати следеће - три скелета су носиоци R1a хаплогрупе, два су C2b, и по један скелет припада G2a, N1a, Q и R1b хаплогрупи. Рађено је само SNP тестирање, не и NGS тест, а помињу се и маркери.
генофонд новгородцев оказался и не северным, и не южным, а представителем выявленной в работе буферной зоны, охватившей популяции от Псковщины на западе до костромских краев на востоке. Все четыре популяции новгородцев в целом сходны. Различия между ними могут отражать особенности расселения древних славян (вдоль рек), сохранившиеся в генофонде вопреки бурным демографическим событиям более поздних времен. Пятую часть генофонда новгородцев составляют варианты гаплогруппы N3, причем оба основных европейских варианта - условно “финский” N3a4 и условно “прибалтийский” N3a3 - представлены примерно равными частотами. Анализ филогенетической сети N3a3 впервые выявил особый “балто-славянский” кластер STR-гаплотипов (характерный для балтоязычных литовцев, но нехарактерный для финноязычных эстонцев), в который новгородцы не вошли. Это указывает на то, что N3a3, как и N3a4, унаследована новгородцами от финноязычного населения, которое, в свою очередь, впитало мезолитический генофонд Северо-Восточной Европы.
Верхнее Поволжье в VIII–X вв. являлось зоной контактов населения, говорившего на финно-угорских, славянских и скандинавских языках. Однако неизвестен вклад этих групп населения в генофонд современной русской популяции Верхнего Поволжья. Для ответа на этот вопрос по широкой панели STR и SNP маркеров Y-хромосомы изучены четыре популяции Ярославской области (N = 132 человека). Две из них оказались генетически схожи: в сборной выборке коренного русского населения Ярославской области и этнографической группе кацкарей мажорной гаплогруппой выступает R-M198(хМ458). Более половины генофонда третьей популяции – этнографической группы сицкарей – составляет гаплогруппа R-M458. В генофонде четвертой популяции – потомков населения г. Молога – мажорной гаплогруппой является N-M178. Субтипирование N-M178 выявило различные пути проникновения этой гаплогруппы в генофонды популяций Ярославского Поволжья: в большинстве русских популяций преобладает субвариант N3a3-CTS10760, в сборной выборке Ярославской области в равной степени представлены субварианты N3a3-CTS10760 и N3a4-Z1936, а в генофонде мологжан доминирует субвариант N3a4-Z1936, характерный для населения севера Восточной Европы и Волго-Уральского региона. Совокупность полученных результатов может указывать на сохранение финно-угорского пласта в генофонде мологжан, на значительный вклад славянской колонизации в формирование генофонда населения Ярославского Поволжья и позволяет выдвинуть гипотезу о большем генетическом вкладе низовой (Ростово-Суздальской), а не верховой (Новгородской) волны славянской экспансии.
Междисциплинарное исследование связи родовой структуры и полиморфизма Y-хромосомы юго-западных башкир, проведенное по 64 SNP-маркерам, выявило в генофонде кланового объединения мин (N = 68) 14 Y-гаплогрупп. Наиболее частыми оказались субварианты “североевразийской” гаплогруппы N3a, охватившие треть генофонда минцев (34%). На втором по частоте месте – “паневразийские” гаплогруппы R1a и R1b (26%), распространенные у северной части минцев. “Центральноазиатская” гаплогруппа С2* обнаружена с той же невысокой частотой (16%), что и “переднеазиатские” варианты гаплогрупп J, G, E. Впервые сделан вывод, что генофонд юго-западных башкир (минцев) сформировался на преобладающей основе коренного дотюркского населения региона. “Центральноазиатский” пласт генофонда минцев оказался минорным, но именно его носители могли играть структурообразующую роль в клановом объединении мин.
Проведен анализ генетического разнообразия девяти этнических групп Волго-Уральского региона с использованием 15 диаллельных локусов нерекомбинирующей области Y-хромосомы. Мажорными гаплогруппами Y-хромосомы в регионе являются R1a-M198, R1b-M269 и N-M231. Было установлено, что наиболее сильно от других популяций Волго-Уральского региона отличаются башкиры как по данным Fst, так и по данным анализа главных компонент. Кроме того, был проведен анализ распределения частот гаплогрупп Y-хромосомы в ранее не изученной по мужской линии популяции бесермян, по результатам которого было выявлено преобладание гаплогруппы N-M231 (54.7%), что может свидетельствовать о превалировании финно-угорского компонента в формировании патрилинейной составляющей генофонда бесермянского этноса.
Рад о генетици Скита:
https://advances.sciencemag.org/content/7/13/eabe4414 .
Чекајући .бам фајлове ово је преглед хаплогрупа, 72 узорка:
AIG005.A0101 R1(R-P234,R-M173)
ALN001.A0101 Q1a1a1(Q-M265,Q-M120)
ALN002.A0101 R1a(R-L62,R-M420)
ALN003.A0101 Q1a2a1c(Q-L330)
ALN005.A0101 R1a1a1b2a(R-Z94)
ALN008.A0101 E1b1b1b2a(E-M123)
ALN004.A0101 R1b1a2(R-PF6475,R-M269)
BGD004.A0101 NO(NO-M2313)
BIY006.A0101 CT(CT-M5812,CT-M168)
BIY011.A0101 R1(R-P225,R-M173)
BSB004.A0101 CT(CT-M5715,CT-M168)
CHK004.A0101 J2a(J-L212,J-M410)
HUN001.merged R1a1a1b (R-Z645)
KRY001.A0101 R1a1a1b2a (R-Z94)
KKB001.A0101 J2a (J-L212; J-M410)
KKB002.A0101 R1a1a1b2 (R-Z93)
KLK002.A0101 C2b1c(C-F1918)
KNT004.A0101 D1b2a (D-Z17175; D-CTS220)
KNT005.A0101 L1a2 (L-M357)
KOK001.A0101 Q1b1b1(Q-FGC4872,Q-Y2990)
KNT001.A0101 E1b1b1a1b1a (E-V13)
KNT003.A0101 J2a1h2 (J-L25)
KBO001.A0101 Q1a2a1(Q-L54)
BDY003.B0101 R1a1a(R-L449,R-M512)
KSH003.A0101 R1a1a1b2 (R-Z93)
MMR001.A0101 J(J-CTS852,J-M304)
BRE005.A0101 Q1a2a1c (Q-L334; Q-L330)
BRE002.A0101 Q1a2a1c (Q-L330)
CSP001.A0101 Q1a(Q-M1088,Q-L472)
KEN001.A0101 J2a(J-L212,J-M410)
KEN003.A0101 R1a1a1b(R-Z647,R-Z645)
CSP003.A0101 L(L-PF5747,L-M20)
CSP004.A0101 R1a1a(R-M512)
BGD002.A0101 R1a(R-L62,R-M420)
BIY001.A0101 NO(NO-F549,NO-M2313)
BIY002.A0101 Q1a2a(Q-L475,Q-L53)
BIY003.A0101 N1c1(N-L395,N-M46)
BIY005.A0101 F(F-P14,F-M89)
BIY007.A0101 G(G-M3509.1,G-M201)
BIY008.A0101 N1c1a1a(N-L392)
BIY009.A0101 N1c1a1a2(N-CTS10082,N-Z1936)
BIY010.A0101 Q1a(Q-M1155,Q-L472)
BIY012.A0101 CT(CT-M5603,CT-M168)
KOK002.A0101 CF(CF-M3690,CF-P143)
SHD001.A0101 Q1a2a(Q-L53)
SMV001.A0101 N1c1a(N-P298,N-M178)
SMV002.A0101 G(G-M3544,G-M201)
AIG001.A0101 P1(P-P243,P-M45)
AIG002.A0101 R1(R-P238,R-M173)
AIG006.A0101 R1a(R-L63,R-M420)
BSB001.A0101 R1a1a(R-M198,R-M512)
CLK001.A0101 R1a1a1(R-Page7,R-M417)
KBU003.A0101 R1a1a1(R-M417)
SHD002.A0101 BT(BT-M9267,BT-M42)
TAL003.A0101 R1a1a1b2 (R-Z93)
TAL005.A0101 C2b (C-L1373)
AKB001.A0101 R1a1a1b (R-Z645)
BKT001.A0101 R1a1a1b2a (R-Z94)
ESZ001.A0101 R1a1a1 (R-M417)
KKM001.A0101 R1a1a1b (R-Z645)
KSH001.A0101 R1a1a1b2 (R-Z93)
KSH004.A0101 R1a1a1b (R-Z647; R-Z645)
KYZ001.A0101 R1a1a1b2a (R-Z94)
NUR002.A0101 R1a1a1b (R-Z647; R-Z645)
TAL004.A0101 R1a1a1b (R-Z645)
WAR001.A0101 Q1a2a (Q-L475; Q-L53)
BIR010.A0101 Q1a1(Q-F1215,Q-F1096)
VOR003.A0101 BT(BT-Z12003,BT-M42)
BRE011.A0101 Q1a1b1a (Q-L713)
BRE004.A0101 Q1a1b1a (Q-L715; Q-L713)
BRE013.A0101 Q1a2a1c (Q-L330)
BRE014.A0101 R1a1a1b (R-Z645)
On the basis of the numbers of putatively deaminated fragments aligning to the X chromosome and the autosomes21 (Supplementary Information 4), we conclude that specimens F6-620, AA7-738, BB7-240 and CC7-335 belonged to males, whereas BK1653 and CC7-2289 belonged to females, although the low amount of data makes this conclusion tentative for CC7-2289 (Extended Data Fig. 2a).
Данас сам приметио доста велики број археогенетских резултата у I2-L161(сестринска хг нашој L621)>L1498: https://www.yfull.com/tree/I-L1498/. Најновије обраде се тичу Y12993 подгране: https://www.yfull.com/tree/I-Y12993/ , тј. неких налаза на Оркнијским острвима: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9E%D1%80%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0
Интересантан је њихов TMRCA од 6500 година (који се иначе поклапа са проценом за L621). Да ли је неко упућен о којим неолитским налазиштима је реч, укључујући и оне у Ирској, где су обрађени узорци из нешто старијих подграна?
Нови рад о Скитима, од бронзаног преко гвозденог доба па све до черњаховске културе (3-4. век н.е.). Тестирано је пет временски и територијално различитих популација Скита:Из овог рада "Shifts in the Genetic Landscape of the Western Eurasian Steppe Associated with the Beginning and End of the Scythian Dominance"
https://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(19)30712-2
Што се тиче Y-ДНК, издвојене су следеће хаплогрупе:
https://www.cell.com/cms/10.1016/j.cub.2019.06.019/attachment/d57f7395-4faf-4f6c-8d38-7d30448193d8/mmc1
Занимљиво је присуство скандинавске R1a-Z284>S4458>S5301 (у раду означена као R1a1e-CTS1123) међу јужноуралским Скитима. R1a (више грана, међу којима и Z93) је свакако најбројнија, јавља се и Q1-L332, E1b-M84, J1-P58 и J2a.
The Chernyakhiv culture was likely an ethnically heterogeneous mix based on Goths (Germanic tribes) but also including Sarmatians, Alans, Slavs, late Scythians, Dacians and the antique population of the northern coast of the Black Sea [24, 25, 26, 27].
Надам се да ће моћи да се сазнају и ниже подгране од наведених из рада, нарочито за R1b-M269. Било би занимљиво сазнати да ли је у питању PF7562, Z2103 или нешто треће. :)
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2021.07.30.454498v1.supplementary-material
Изашао рад о Даунима, месапском народу из Италије.
Прелиминари Y-DNA, основни SNP calls. Сигурно да су ови M241 пуно ниже због мање покривености. Док ови M269 би могли бити Z2103 или PF7562.
R1b-M269
R1b-P312
J2b2-L283
I2d-Z2093/Y3670
J2b-M241
J2b-M241
I2d-M223
I1-M253
R1b-M269
Такођер одличан резултат за хг E-V13, дакле нема је.. 8) 8) Мислим што би требало да буде трачких хаплогрупа у знатном проценту међу Илирима?? :D :D Исто као да се очекује да су Скити носили доста R-U106 или да су Германи доминантно R1a..
Алојз Бенац пише да су Месапи поријеклом по археолошким доказима са југа Албаније, а не из Далмације како се некада тврдило, да са археолошке стране нема основа за то. Овакво нешто указује да неће E-V13 чинити ишта више од малог процента Илира са југа Илирије такођер..
Поред овога, пре 2-3 дана су постали доступни BAM фајлови из још необјављеног рада The origin and legacy of the Etruscans through a 2,000-year archeogenomic time transect (https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB42866)
- E1b1b-L618 (1x)
- G2a (x10, including the Neolithic PF3359 (2x) and L140>CTS342 (2x) and the Italo-Celtic L140>L497 (2x))
- I2a2a-Y3259 (1x)
- I2c1 (3x)
- J1 (1x)
- J1-P58 (x1)
- J2 (x1)
- J2a1-L26 (3x)
- J2b2 (5x)
- R1b-Z2103 (1x)
- R1b-L51 (6x)
- R1b-P312 (2x)
- R1b-U152 (x12, including 10x L2, 1x Z36)
Based on these 45 samples, it looks like the Etruscans were primarily R1b (47%), G2a (22%) and J2 (20%).
Interestingly the Latins seemed to have more R1b-Z2103 and R1b-U152>Z56, while the Etruscans are mostly R1b-L51 and R1b-U152>L2. I am starting to wonder whether the R1b-L2 outside of Italy is really Celtic or if most of it could be ultimately of Italian origin, be it Latin/Italic, Etruscan or even Cisalpine Celtic.
Користан преглед резултата дао је Maciamo са Eupediе. Изоставио је оне мање поуздане, тј резултате код којих је узорак био слабијег квалитета:
Мене једино чуди да нема ни I2a Динарика ни R1a. Шта је онда са оним Етрурци-Расени-Рашани-Трачани? Јесу ли ови тестирани прави Етрурци? Не знам, све је то мени сумњиво.Ватикан и Беч су сакрили те узорке.
Распоред већине данашњих припадника E-V13 и J2-L283 највероватније је последица сеоба Индоевропљана. J2-L283 је доста рано стигла до Италије, а врло је мало има на Блиском Истоку. Изгледа да је из Мале Азије прешла на Балкан, па у Подунавље, а одатле се раширила по Европи. E-V13 је до Италије стигла касније, а присутнија је на Блиском Истоку. Изгледа да је њено ширење започело негде северно од Црног Мора, одакле су неке подгрупе кренуле према Блиском Истоку, а друге према Европи. На крају бронзаног доба главни извор и E-V13 и J2-L283 постаје горње Подунавље, а одатле потиче и добар део њихових данашњих припадника на Балкану.
Распоред већине данашњих припадника E-V13 и J2-L283 највероватније је последица сеоба Индоевропљана. J2-L283 је доста рано стигла до Италије, а врло је мало има на Блиском Истоку. Изгледа да је из Мале Азије прешла на Балкан, па у Подунавље, а одатле се раширила по Европи. E-V13 је до Италије стигла касније, а присутнија је на Блиском Истоку. Изгледа да је њено ширење започело негде северно од Црног Мора, одакле су неке подгрупе кренуле према Блиском Истоку, а друге према Европи. На крају бронзаног доба главни извор и E-V13 и J2-L283 постаје горње Подунавље, а одатле потиче и добар део њихових данашњих припадника на Балкану.
Што се E-V13 тиче она само посредно може бити повезана са сеобама Индоевропљана, као евентуално хаплогрупа која им се нашла на путу или су је успут покупили.
Стиже нови рад:
Reconstructing genetic histories and social organisation in Neolithic and Bronze Age Croatia
https://www.nature.com/articles/s41598-021-94932-9/tables/1
Од 13 мушких скелета, 7 је G2a.
Занимљив је овај R1a-Z93 из римског периода. Најниже је одређен као https://www.yfull.com/tree/R-F1345/ Можда открију нешто још ниже. Аутосомално има прилично велик удио степске генетике.
Што се гране J2-L283, не вјерујем да она има икакве везе са ширењем Индоевропљана. Из досад доступних археогенетичких и савремених узорака, јасно се сагледава образац њеног ширења са Кавказа као матице преко Медитерана до обала Италије и Балкана, при чему скоро да је непостојећа у централној Анадолији, и прије ће бити да је мигрирала морским путем него преко Анадолије. Томе у прилог би ишло и њено присуство у овиру Нурагик културе Сардиније, у којој одсуствује степска индоверопска генетика и индоевропске хаплогрупе. Значи, J2-L283 је у Европу стигла након неолита, прије или истовремено са индоевропским ширењем, али из другог изворишта.
Друга компонента генезе групе Инсула Банулуи је источна Урнефелдер Гава култура. Може се рећи да се код ње већ јавља једна подграна R1a (што је открио Гуја). Међутим гледајући ове процурене информације из необјављене студије Мађарске, постоји узорак који је E-L539+ по само ISOGG стаблу, овдје су све хаплогрупе базално одређене само су развојени нпр. Z2103 и P312, тако да је то само базална идентификација. Овај узорак је са самог сјевероистока Мађарске или југоистока Словачке и има висок проценат степске генетике. Тешко да је ово неки E-V12, E-V22, E-V65, као и да постоје њихове гране које се могу доводити у такав контекст.. Датиран је око 1100 г. п.н.е. и дакле ранији је од постојећих V13 налаза из ЖД (укључујући необјављену студију Бугарске).
Знам једног Грка поријеклом из Влашке који припада овој грани. Па врло могуће да је сарматска грана.
https://www.yfull.com/tree/R-YP5153/
Управо баш тако, Блиски Исток, Британија и друге периферне области данашњих E-V13 ( и J2-L283) могу нам указати на разлике у њиховим путањама. Ове две хаплогрупе имају доста сличности: потомци су хаплогрупа E-L618 и J2-M241 које су почетком неолита вероватно живеле на Блиском Истоку, данас претежно живе у Европи, релативно су честе на Балкану, прошириле су скоро у исто време ( TMRCA J2-L283 5300 година, E-V13 4800 година).
Да отприлике тако некако. :)
Само што је присуство E-V13 на Блиском Истоку релевантно исто колико и присуство ове хаплогрупе у Британији. Тј ове области немају везе са главним путевима миграција али могу послужити као један од многих индикатора у сврху препознавања како је до ширења дошло.
Ancient DNA news from the Balkans!
With very High E-L539 (E-M78) and E-M35 lineages detected as well.
Viminacium - 28 (labeled Serbia_Roman):
E x 13 (L618 x 6; L618>V13 x 3; Z830 x 1; Z830>M123 x 1; Z1902 x 1; M96 x 1)
G x 5 (PF3148 x 1; PF3148>L91 x 1; P303 x 1; L497 x 1; L497>Z1815 x 1)
R1b x 3 (Z2103 x 1; U106 x 1; U152>L2>Z367 x 1)
R1a x 2 (Z2124>Z2122 x 1; Z2124>Z2123 x 1)
J x 2 (M304 x 1; L24 x 1)
T x 1 (M184)
I1 x 1 (M253)
I2 x 1 (L596)
Timacum Minus, Slog necropolis - 10 (labeled Serbia_Roman):
E x 3 (M35 x 1; L618 x 1; L618>V13 x 1)
J x 3 (M304 x 1; M410 x 1; M241 x 1)
R1b x 2 (Z2103 x 1; Z2103>CTS1450 x 1)
G x 1 (CTS342>FGC12126)
I1 x 1 (Z58>CTS8647)
Timacum Minus, Kuline necropolis - 5 (labeled Serbia_Early_Middle_Age):
I2 x 2 (M423 x 2)
E x 1 (L618)
J x 1 (M304)
R1b x 1 (P312>DF99)
Lepenski Vir - 2:
E x 1 (M35) - Serbia_Roman
J x 1 (M102) - Serbia_Medieval
Mediana - 2 (labeled Serbia_Gepid):
G x 1 (P287)
I1 x 1 (Z58>CTS8647)
Gomolava - 1 (labeled Serbia_Medieval):
I2 x 1 (M423>L621>CTS4002)
Abstracthttps://www.biorxiv.org/content/10.1101/2021.08.30.458211v1.full.pdf
The Roman Empire expanded through the Mediterranean shores and brought human mobility and cosmopolitanism across this inland sea to an unprecedented scale. However, if this was also common at the Empire frontiers remains undetermined. The Balkans and Danube River were of strategic importance for the Romans acting as an East-West connection and as a defense line against "barbarian" tribes. We generated genome-wide data from 70 ancient individuals from present-day Serbia dated to the first millennium CE; including Viminacium, capital of Moesia Superior province. Our analyses reveal large scale-movements from Anatolia during Imperial rule, similar to the pattern observed in Rome, and cases of individual mobility from as far as East Africa. Between ca 250-500 CE, we detect gene-flow from Central/Northern Europe harboring admixtures of Iron Age steppe groups. Tenth-century CE individuals harbored North-Eastern European-related ancestry likely associated to Slavic-speakers, which contributed >20% of the ancestry of today's Balkan people.
Cosmopolitanism at the Roman Danubian Frontier, Slavic Migrations, and the Genomic Formation of Modern Balkan Peoples
Коначно да и овај рад угледа свјетло дана, додуше у препринту.
Кључни закључци рада везани и за поријекло данашњег становништва.
"The remaining five individuals clustered in the West-Eurasian PCA (Figure 1C) on top of the “present-day Balkan genetic cline”, close to present-day Serbian speaking individuals that we newly genotyped for this study, but this apparent similarity is a projection artifact as their ancestry could not be fitted using the same qpAdm models (Supplementary section 12.). To understand this, we performed a PCA using present-day Germanic- and Slavic-speaking populations (Supplementary section 9; Figure S9) that we expected would be sensitive to more recent drift separating Central, Northern and Eastern European populations. The Kuline individuals are more shifted towards present-day Slavic speaking populations as compared to individuals in the Central/Northern European cluster, agreeing with the presence of Y-chromosome lineage I2-L621 in Kuline, which is common in present-day Slavic-speaking groups and absent in earlier periods. In light of these results, we modeled the ancestry of the Kuline individuals as a mixture of 56% deriving from the local Balkan Iron Age substratum and 44% deriving from Northeastern European Iron Age groups, and obtained a good statistical fit (Figure 2; Supplementary section 12.). Our results point to a strong demographic impact of Eastern European groups in the Balkans during the Medieval period, likely associated to the arrival of Slavic-speaking populations. Yet, our results rule out a complete demographic replacement, as we observe a significant portion of local Iron Age Balkan ancestry in Kuline individuals."
"Our study shows that the Iron Age native Balkan populations were not completely replaced with the arrival of Slavic migrations. These later events generated a cline of populations with relatively similar genetic profiles, yet, three unrelated language groups (Hungarian, Romanian and Southern Slavic) are spoken today in the Central-Northern Balkans area."
Ево само укратко о поменутим I2 налазима из Timacum Minus-a. Тачно је да су два узорка са некрополе Кулине означена као I2a1b, што би, према старој ISOGG номенклатури која је коришћена, требало означавати M423, која је између осталог предачка и за грану Y3120. Међутим, не ради се ни о каквом првом веку, већ су ти узорци на основу археолошког материјала датирани оквирно у период раног средњег века (400-700 н.е.), а и сами аутори рада су их груписали као Serbia_Early_Middle_Age_Slavic_possible, тако да би и било очекивано да су Y3120.
Иначе, недавно смо сазнали и званичан назив овог археогенетичког рада, па је врло могуће да ће бити објављен до краја године:
Olalde Iñigo et al.: Human mobility at the Roman Danubian Limes before and after the fall of the Empire
Да ли је то ово истраживање?
Требало би бити.
Штета што није утврђена млађа грана којој припадају ови I2-L621 узорци. Ако се локалитет Кулине датира оквирно у период 400-700 година н.е, у питању су вероватно рани представници I-Y3120 на Балкану.
Ови узорци из Кулина су датирани у 10. вијек (897-1021 cal CE (1075±15 BP, PSUAMS-8555). Њихова аутосомална генетика показује да је већ било значајног мијешања са локалном популацијом. А слажем се да би би било корисно знати ниже гране, можда би се могла претпоставити и хаплогрупа словенског племена Тимочана.
Сад сам и ја видео да је у питању 10. век, а и да су потврђени као I-Y3120.
Да ли ће можда у пуној верзији рада бити представљене ниже подгране од ових утврђених, или ће то успети да одраде неки "слободни стрелци" као у ранијим радовима овог типа?
Да ли ће можда у пуној верзији рада бити представљене ниже подгране од ових утврђених, или ће то успети да одраде неки "слободни стрелци" као у ранијим радовима овог типа?
Taman sam i ja ovo hteo da pitam. :) Inače čestitam našim ZS3128 pošto je BY94 (drugo ime i L1189) predački SNP za njih. Pokušao sam naći nešto više informacija u radu o tom haplotipu ali nisam uspeo. Da li ima nešto više informacija o njihovom autosomalnom rezultatu i zagrobnim poklonima?
Још један битан закључак рада везан је и за коегзистенцију двије групе становништва током период Рима на тлу источне Србије. Једну домицилну (горе поменути Balkans Iron Age cluster) и другу досељену, римску, космполитску популацију. Ова друга група са јасним генетичким источномедитеранским и блискоисточним везама, није оставила значајнијег наслеђа данашњем становништву Србије. То је по свему судећи било градско, римско становништво Виминацијума и других градова. Они су се највише и нашли на удару Хуна, Германа и касније Авара и Словена. Неки су страдали, а неки се раселили. Домаће балканско становништво (као махом рурално) лакше је поднијело те ударе.
Аутосомално је то становништво било најближе данашњим Кипранима, Крићанима, острвским Грцима.
Судећи по раду, код њих су нађене сљедеће хаплогрупе: J1-BY94, T-L131, E-M123>L791, J2a-L70, G2a-L91>Y140827, I2-L596>Y16419, E-V13
I-Y3120 мени лично није довољно, могло би то ниже. :)
Имамо међу ауторима рада и нама познатих имена, па се можда може доћи до неких инсајдерских информација. Али ја типујем на нас "Бугараше", Z17855 :)
Овај узорак је сахрањен у дрвеном сандуку. Гробница под шифром G-3082.
2.1.1 Pećine necropolis:
The necropolis of Pećine is the largest on Viminacium and archaeological research on it is still ongoing. So far, over 6,000 graves from the prehistoric periods (including a Celtic cemetery) to the Middle Ages have been found. For this project we selected samples from cemeteries were archeologically dated to the 1st to 4th century CE. All the de-ceased can be classified as having had a modest type of burial, so they are attributed to the rather poorer citizens of Viminacium. Archaeological finds are also modest. Graves 5757 and 5762 (not sampled for ancient DNA) can be classified according to the find-ing of coins in the period of the fourth decade of the 4th century CE, and according to the west-east and east-west orientation they might be early Christians. This agrees well with two radiocarbon dates from G-5665 (258-413 cal CE (1700±20 BP, PSUAMS-8554)); and G-5736 (246-365 cal CE (1745±15 BP, PSUAMS-8591)). Another radio-carbon date from G-2771 (70-208 cal CE (1910±20 BP, PSUAMS-8553)) yielded an earlier date within the 2nd century CE, implying a long-term use of the necropolis (Table ST1; Additional Table 1). Burial practices are typical of the Roman period at Vimi-nacium (grave with no construction, deceased in wooden coffin or graves with brick construction with the seal of the legion).
Sampled Graves:
Freely buried deceased: G-5665 (S-N), G-5703 (N-S), G-5736 (E-W), G-2771 (W-E), G-4661 (Burial in prehistoric pit, S-N), G-5924 (NW-SE), G-5769 (NW-SE).
Deceased in a wooden coffin: G-5752 (E-W), G-3082 (SE-NW), G-3053 (NE-SW).
Grob br. 3082 je pronađen u sondi 336, na dubini
250 cm. Tehnički je zabeležen na skici 1097 i opisan
na stranama dnevnika 2303 i 2304. Konkretno, radi
se o sahrani u drvenom kovčegu, čije su dimenzije
168 х 46 cm, dok su dimenzije ukopa 170 х 60 х 27
cm. Od kovčega su očuvane spoljne konture, kao
daska na koju je bio položen pokojnik u ispruženom stavu. Lobanja je licem bila okrenuta prema
istoku. Desna ruka je ispružena pored tela, a leva je
savijena u laktu i položena na stomak. Orijentacija
skeleta se prostire po pravcu jugoistok - severozapad, sa odstupanjem 10° jugoistočnim delom prema jugu. Mada je ovaj skelet, uključujući i lobanju,
dobro očuvan, konstatovano je da tzv. sitne kosti
šaka i stopala nedostaju. Posledica toga je i izmerena dužina in situ 145 cm.
Ovaj grob se nalazi severno od G-3052 i potkolenim delom zalazi pod G-3062. U delu između kolena prilikom arheoloških iskopavanja pronađen
je crveno pečeni žižak sa rozetom na disku. To je
ujedno bio i jedini grobni prilog.
* * *
Lobanja br. 3082 je delimično oštećena na desnoj
strani, na kojoj je i ležala u grobu, što je uticalo i na
broj antropoloških mera. Moglo je biti dobijeno 11
sledećih lobanjskih mera:
najveća dužina lobanje 182 mm
najveća širina lobanje 135
minimalna širina čela 93
visina porion – bregma 111
bizigomatična širina 122
visina gornjeg lica 59
visina očne duplje 33
širina očne duplje 36
širina nosnog otvora 24
nazalna visina 43
širina donje vilice 90 mm
Iz dobijenih mera izračunati dužinsko - širinski indeks 74,18 pokazuje da se radi o lobanji dolihokrane kategorije, sasvim blizu prelazu u mezokraniju.
U njenoj morfostrukturi dominira dužina i nisko zasvođena kurvookcipitalija.
Svi polno-morfološki elementi ukazuju na ženu,
kod koje su feminini znaci sasvim jasno izraženi.
Njena individualna starost nije prelazila 30 godina
života.
Zubni nalaz je uredan, ukoliko izuzmemo gubitak
posebno frontalnih zuba tokom kasnijih manipulacija.
Buni me što je je klasifikovana kao NE cluster. To bi bio Bliski istok (Near East) klaster. Nisam mislio da bi ta grana dolazila odatle.
Између осталог, рад значајан из два разлога:
1. срушен мит да су Словени населили "пуст Балкан". Мада се то више односи на западне делове Балкана, тј провинцију Далмацију.
2. није тачна тврња да није било мешања Словена и староседелачког становништва пре 14, 15. века. Многи су изводили такав закључак на основу оне реченице из законика, где се наводи да се Срби не мешају у Влахе и обрнуто. Очигледно је да се мисли на статус.
Судећи по још неким старим налазима (Далмација, Албанија), изгледа да је J2b2-M241 била раније заступљенија на простору Балкана (ако ништа, равномерније распоређена).
Нисам проверавао аутосомалну за узорак J2a-Z6055>Y7010 Serbia_Slavic, али то би лако могла бити она дробњачка J2a-Y14439. Падало ми је на памет да би та и још неке друге J2 подгране, могле бити, условно речено, словенског порекла. Тј. да су дошле у тој миграцији.
С обзиром на даље порекло и миграције, очекивао бих у овој групи J-M205. Проблем је што се ова хаплогрупа, на основу распореда и бројности, никако не уклапа у то градско становништво. Много више у рурално. :)
Уколико је онај узорак који је окачио Имоћанин релевантан, онда је реч углавном о Србима из Србије и Црне Горе. овакве аутосомалне слике.У Supplementary Table 2 се може видети да је реч о узорцима из базе Српског ДНК пројекта. ;) Е сад, не знам да ли су сви тестирани ''чистог'' обласног порекла.
Иначе, узорци из овог рада су добар показатељ за становништво централне и источне балканске зоне (онај дио који се углавном везује за трачке народе). Било би добро имати овакав пресјек и за дословенско становништва са простора римске провинције Далмације, односно из илирске зоне. А поготово би било интересантно видјети да ли је било каквих разлика између трачке и илирске зоне, аутосомалних нпр.
Између осталог, рад значајан из два разлога:
1. срушен мит да су Словени населили "пуст Балкан". Мада се то више односи на западне делове Балкана, тј провинцију Далмацију.
2. није тачна тврња да није било мешања Словена и староседелачког становништва пре 14, 15. века. Многи су изводили такав закључак на основу оне реченице из законика, где се наводи да се Срби не мешају у Влахе и обрнуто. Очигледно је да се мисли на статус.
Судећи по још неким старим налазима (Далмација, Албанија), изгледа да је J2b2-M241 била раније заступљенија на простору Балкана (ако ништа, равномерније распоређена).
Нисам проверавао аутосомалну за узорак J2a-Z6055>Y7010 Serbia_Slavic, али то би лако могла бити она дробњачка J2a-Y14439. Падало ми је на памет да би та и још неке друге J2 подгране, могле бити, условно речено, словенског порекла. Тј. да су дошле у тој миграцији.
Ови узорци из Кулина су датирани у 10. вијек (897-1021 cal CE (1075±15 BP, PSUAMS-8555). Њихова аутосомална генетика показује да је већ било значајног мијешања са локалном популацијом. А слажем се да би би било корисно знати ниже гране, можда би се могла претпоставити и хаплогрупа словенског племена Тимочана.
Рад о генетици Скита:Са https://indo-european.eu/ancient-dna/
https://advances.sciencemag.org/content/7/13/eabe4414 .
Чекајући .бам фајлове ово је преглед хаплогрупа, 72 узорка:
AIG005.A0101 R1(R-P234,R-M173)
ALN001.A0101 Q1a1a1(Q-M265,Q-M120)
ALN002.A0101 R1a(R-L62,R-M420)
ALN003.A0101 Q1a2a1c(Q-L330)
ALN005.A0101 R1a1a1b2a(R-Z94)
ALN008.A0101 E1b1b1b2a(E-M123)
ALN004.A0101 R1b1a2(R-PF6475,R-M269)
BGD004.A0101 NO(NO-M2313)
BIY006.A0101 CT(CT-M5812,CT-M168)
BIY011.A0101 R1(R-P225,R-M173)
BSB004.A0101 CT(CT-M5715,CT-M168)
CHK004.A0101 J2a(J-L212,J-M410)
HUN001.merged R1a1a1b (R-Z645)
KRY001.A0101 R1a1a1b2a (R-Z94)
KKB001.A0101 J2a (J-L212; J-M410)
KKB002.A0101 R1a1a1b2 (R-Z93)
KLK002.A0101 C2b1c(C-F1918)
KNT004.A0101 D1b2a (D-Z17175; D-CTS220)
KNT005.A0101 L1a2 (L-M357)
KOK001.A0101 Q1b1b1(Q-FGC4872,Q-Y2990)
KNT001.A0101 E1b1b1a1b1a (E-V13)
KNT003.A0101 J2a1h2 (J-L25)
KBO001.A0101 Q1a2a1(Q-L54)
BDY003.B0101 R1a1a(R-L449,R-M512)
KSH003.A0101 R1a1a1b2 (R-Z93)
MMR001.A0101 J(J-CTS852,J-M304)
BRE005.A0101 Q1a2a1c (Q-L334; Q-L330)
BRE002.A0101 Q1a2a1c (Q-L330)
CSP001.A0101 Q1a(Q-M1088,Q-L472)
KEN001.A0101 J2a(J-L212,J-M410)
KEN003.A0101 R1a1a1b(R-Z647,R-Z645)
CSP003.A0101 L(L-PF5747,L-M20)
CSP004.A0101 R1a1a(R-M512)
BGD002.A0101 R1a(R-L62,R-M420)
BIY001.A0101 NO(NO-F549,NO-M2313)
BIY002.A0101 Q1a2a(Q-L475,Q-L53)
BIY003.A0101 N1c1(N-L395,N-M46)
BIY005.A0101 F(F-P14,F-M89)
BIY007.A0101 G(G-M3509.1,G-M201)
BIY008.A0101 N1c1a1a(N-L392)
BIY009.A0101 N1c1a1a2(N-CTS10082,N-Z1936)
BIY010.A0101 Q1a(Q-M1155,Q-L472)
BIY012.A0101 CT(CT-M5603,CT-M168)
KOK002.A0101 CF(CF-M3690,CF-P143)
SHD001.A0101 Q1a2a(Q-L53)
SMV001.A0101 N1c1a(N-P298,N-M178)
SMV002.A0101 G(G-M3544,G-M201)
AIG001.A0101 P1(P-P243,P-M45)
AIG002.A0101 R1(R-P238,R-M173)
AIG006.A0101 R1a(R-L63,R-M420)
BSB001.A0101 R1a1a(R-M198,R-M512)
CLK001.A0101 R1a1a1(R-Page7,R-M417)
KBU003.A0101 R1a1a1(R-M417)
SHD002.A0101 BT(BT-M9267,BT-M42)
TAL003.A0101 R1a1a1b2 (R-Z93)
TAL005.A0101 C2b (C-L1373)
AKB001.A0101 R1a1a1b (R-Z645)
BKT001.A0101 R1a1a1b2a (R-Z94)
ESZ001.A0101 R1a1a1 (R-M417)
KKM001.A0101 R1a1a1b (R-Z645)
KSH001.A0101 R1a1a1b2 (R-Z93)
KSH004.A0101 R1a1a1b (R-Z647; R-Z645)
KYZ001.A0101 R1a1a1b2a (R-Z94)
NUR002.A0101 R1a1a1b (R-Z647; R-Z645)
TAL004.A0101 R1a1a1b (R-Z645)
WAR001.A0101 Q1a2a (Q-L475; Q-L53)
BIR010.A0101 Q1a1(Q-F1215,Q-F1096)
VOR003.A0101 BT(BT-Z12003,BT-M42)
BRE011.A0101 Q1a1b1a (Q-L713)
BRE004.A0101 Q1a1b1a (Q-L715; Q-L713)
BRE013.A0101 Q1a2a1c (Q-L330)
BRE014.A0101 R1a1a1b (R-Z645)
Object-ID Colloquial-Skeletal Latitude Longitude Sex mtDNA-coverage mtFAR mtDNA-haplogroup mtDNA-Haplotree mt-FTDNA mtree mt-YFull FTDNA-mt-Haplotree mt-Simple mt-Symbol HVS-I HVS-II HVS-NO mt-SNPs Responsible-mtDNA Y-DNA Y-New SNP-positive SNP-negative SNP-dubious NRY Y-FAR Y-Simple YTree Y-Haplotree-Variant Y-Haplotree-Public Y-FTDNA YFull Y-YFull ISOGG2019 FTDNA-Y-Haplotree Y-Symbol Y-Symbol2 Responsible-SNP SNPs Autosomal-Coverage Damage-Rate Assessment Kinship-Notes Source Method-Date Date Mean CalBC_top CalBC_bot Age Simplified_Culture Culture_Grouping Label Location SiteID Country LP Skin Hair Eye P1104A Other IndexE-BY6357*,
scy197 K50B1S1, KX977312.1 46,6684 29,8001 M .. 0,138629283 U5a1a1 U5a1a1* https://www.familytreedna.com/public/mt-dna-haplotree/U;name=U5a1a1 U5a1a1l https://www.yfull.com/mtree/U5a1a1l/ U>U5>U5a'b>U5a>U5a1>U5a1-T16192C!>U5a1a>U5a1a1>U5a1a1l U5 U A73G, A263G, A750G, A1438G, T1700C, A2706G, T3197C, A4769G, C5229T, T5495C, C7028T, T8705C, G9477A, A11467G, G11719A, A12308G, G12372A, T13617C, C14766T, A14793G, A15218G, A15326G, G15734A, A15924G, C16256T, C16270T, A16399G T8705C YFull R1b1a1a2 E1b1b1a1b1 M78, V13, Z1057, L618/CTS1273 BY6203,FT27407 68740 0,618571031 E1bV13 E1b-BY6357* E-BY6357* E-BY6357 https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/E;name=E-BY6357 E-BY6357* https://www.yfull.com/tree/E-BY6357*/ E1b1b1a1b1a24~ E-M96>CTS9083>P147>P177>M215>M35>V68>M78>PF2179>Z1919>L618>V13>CTS8814>CTS5856>BY4877>BY3880>FGC44169>BY6357 E E1b1b1a Vladimir Tagankin 308321 0,310283 .. PASS (literature) n/a KrzewińskaSciAdv2018 Context: Based on dates from the same cultural site/Context (scy305, scy300, scy301, scy311, scy304, scy303, scy332) 400-150 BCE -275 -400 -150 Scythian Western Scythian Moldova_Glinoe_Scythian.SG Glinoe Barrow 50, Burial 1 Moldova 6127
KNT001 K1/16_1f 41,412 68,7974 M 50,04 0,408485446 I1c1 I1c1 https://www.familytreedna.com/public/mt-dna-haplotree/I;name=I1c1 I1c1 https://www.yfull.com/mtree/I1c1/ N>N1'5>N1>N1a>N1a1'2>N1a1>N1a1b>I>I1>I1c>I1c1 I1 I E1b1b1a1b1a (E-V13) CTS9320 BY20093; BY4526>BY4529>BY4523, BY4526>BY4552, BY4526>S10743, BY4526>S19928; Z16988>A11826, Z16988>BY4197>BY34282>BY50887, Z16988>BY4197>BY34282>Z38664, Z16988>BY66796 BY4526; Z16988 123308 0,447567568 E1bV13 E1b-CTS9320(xBY20093) E-CTS9320 E-CTS9320 https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/E;name=E-CTS9320 E-CTS9320 https://www.yfull.com/tree/E-CTS9320/ E1b1b1a1b1a6a1~ E-M96>CTS9083>P147>P177>M215>M35>V68>M78>PF2179>Z1919>L618>V13>CTS8814>CTS5856>BY4877>BY3880>Z5017>Z5016>SK888>CTS6377>CTS9320 E E1b1b1a FTDNA 948837 2,695 0,0026 GnecchiRusconeSciAdv2021 2th-5th c. CE; Otyrar culture 245-343 calAD 294 245 343 Steppe_Central_Nomad_IA Otrar-Karatau culture Konyr_Tobe_300CE K1/16_1f Kazakhstan 14119E1b-CTS9320(xBY20093).
BIY012: U5a1a2a. N-M231(xB482>FT324; xL735). It could be thus of hg. N-M231*, N-M231>B482* or within the N-M231>B482>MF52704 branch.
In conclusion, our study sheds light on five main aspects of Italian population history. First, individuals associated with the Etruscan culture carried a high proportion of steppe-related ancestry, despite speaking a non–Indo-European language. If the Etruscan language was indeed a relict language that predated Bronze Age expansions, then it would represent one of the rare examples of language continuity despite extensive genetic discontinuity (24, 50). The steppe-related ancestry in Etruscans may have been mediated by Bronze Age Italic speakers, possibly through a prolonged admixture process resulting in a partial language shift. Second, after the Bronze Age admixture, the Etruscan-related gene pool remained generally homogeneous for almost 800 years, notwithstanding the sporadic presence of individuals of likely Near Eastern, northern African, and central European origins. Third, eastern Mediterranean ancestries replaced a large portion of the Etruscan-related genetic profile during the Roman Imperial period. Fourth, a substantial genetic input from northern European ancestries was introduced during the Early Middle Ages, possibly through the spread of Germanic tribes into the Italian peninsula. Fifth, the genetic makeup of present-day populations from central and southern Italy was mostly in place by the end of the first millennium CE.
Иначе, видим да су неки од ових узорака из Виминацијума раније антрополошки реконструисани.
(https://scontent.fbeg5-1.fna.fbcdn.net/v/t1.6435-9/120073276_2648128098832266_742797443291285323_n.jpg?_nc_cat=111&ccb=1-5&_nc_sid=9267fe&_nc_ohc=shmINhP7V9QAX8RFppf&_nc_ht=scontent.fbeg5-1.fna&oh=bbb80d2ae812fbe573edad399d5d6df6&oe=61556017)
Нађох описе на сљедећој страници
https://www.facebook.com/archeoserbia/photos/reconstruction-of-faces-of-some-anthropological-types-of-the-citizens-of-ancient/2648128095498933/
Да ли су овај црнац и Герман оставили генетски траг, веома интересантно за истраживање.
Иначе, видим да су неки од ових узорака из Виминацијума раније антрополошки реконструисани.
(https://scontent.fbeg5-1.fna.fbcdn.net/v/t1.6435-9/120073276_2648128098832266_742797443291285323_n.jpg?_nc_cat=111&ccb=1-5&_nc_sid=9267fe&_nc_ohc=shmINhP7V9QAX8RFppf&_nc_ht=scontent.fbeg5-1.fna&oh=bbb80d2ae812fbe573edad399d5d6df6&oe=61556017)
Нађох описе на сљедећој страници
https://www.facebook.com/archeoserbia/photos/reconstruction-of-faces-of-some-anthropological-types-of-the-citizens-of-ancient/2648128095498933/
Не знам је ли већ било, знам да се знало да је Бела III R1a:Нада последња умире😉
Genome-wide autosomal, mtDNA, and Y chromosome analysis of King Bela III of the Hungarian Arpad dynasty
https://www.nature.com/articles/s41598-021-98796-x?fbclid=IwAR0POGvQvrDjFb354uE5JtHgGzFvoL2t5hk3KlWGxZQHC4-FRf6OYAwoun8
Надајмо се једног дана раду са оваквим насловом који се тиче неког нашег средњевековног владара.
Не знам је ли већ било, знам да се знало да је Бела III R1a:
Genome-wide autosomal, mtDNA, and Y chromosome analysis of King Bela III of the Hungarian Arpad dynasty
https://www.nature.com/articles/s41598-021-98796-x?fbclid=IwAR0POGvQvrDjFb354uE5JtHgGzFvoL2t5hk3KlWGxZQHC4-FRf6OYAwoun8
Надајмо се једног дана раду са оваквим насловом који се тиче неког нашег средњевековног владара.
Да, то је стара вијест. Послије су проширили истраживање још и са Арпадовићима у ширем контексту. У том посљедњем истраживању открили су да један Србин из Новог Сада (тако је означен у раду, не знам д али је баш етнички Србин) припада Арпадовићима и то прилично поуздано.
Ево га и овдје на стаблу Арпадовића на YFullu.
https://www.yfull.com/tree/R-ARP5/
Баш бих волио знати о коме се ради.
Занимљиво је да је братски огранак Арпадовском сав башкирски. То је једна од двије Р1а гране у Башкира.
Ови резултати су потврдили неке раније претпоставке о формирању прото-Мађара на подручју јужног Урала, управо у Башкирији.
Надати се да ће овако реконструисати остатке из ранословенских некропола да видимо који је тип преовлађивао приликом досељавања на Балкан.Колико ми је познато, углавном су пронађени долихокефали.
Нада последња умире😉
Mislim da od toga nema 'leba..Знам да нема него мора човек да буде позитиван😇
Još sada imamo najezdu lažnih Nemanjića po ovim internet televizijama.
Krajem septembra izašao je rad "Twenty-Seven Y-Chromosome Short Tandem Repeats Analysis of Italian Mummies of the 16th and 18th Centuries: An Interdisciplinary Research" koje se bavi ostacima pronađenim u kripti crkve u malom mestu Roccapelago u Italiji. S obzirom da je mesto i danas malo, nekih tridesetak stanovnika i da ima sve karakteristike izoliranog mesta, naučnici su bili zainteresovani da li će se haplotipovi današnjih stanovnika razlikovati od preminulih, tj da li je došlo do zamene stanovništva, kao i kolike su mutacije na markerima u haplotipovima starijeg i savremenog stanovništva te kakva je brzina raspadanja DNK, tj koji markeri su najpodložniji opadanju kvaliteta.
U radu je kao jedan od prediktora korišten Nevgen
https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fgene.2021.720640/full
Узорци J2b сви припадају хаплогрупи J2b-M241>L283. Могуће подграни J-Y15058. Постоји више специфичних вредности (390=25, 385=15-18, 391=9), па нема поклапања међу тестираним Србима, али видим да су им нашли "парњаке" на простору Италије.
Било би добро кад би yfull ово ставио на своје стабло.Рад још није званично објављен, а YFull ће свакако постепено стављати на стабло оне резултате који су довољног квалитета, којих је срећом велики број, од Словеније до Енглеске.
Надајмо се да је ово први заиста древни I2-Din узорак, што ће рећи старији од периода средњег века:
I18719; I2a1a2b1a1-CTS10228>Y3120 (xY4882,Y5596)
ниво CTS10228: S17076/YP188+ A>C (2C); FGC12081/V2129/SK1237/Y3111+ C>G (1G); FGC12084/Y3775+ C>A (1A); Y3774/FGC12082+ G>A (4A); FGC12075/YP194+ G>C (13C); Y3121/FGC12096+ G>C (4C); S12235+ T>C (2C); CTS5966+ T>A (2A); CTS5996+ T>C (1C)
ниво CTS10228>Y81696: Y85622- A>G (5A); Y85279- G>A (1G); Y96226- G>A (1G); FT208119- T>G (4T)
ниво CTS10228>Y3120: Y3116+ G>C (3C-4G)
ниво CTS10228>Y3120>Y18331: *нема очитавања*
ниво CTS10228>Y3120>Z17855: *нема очитавања*
ниво CTS10228>Y3120>Y4460: *нема очитавања*
ниво CTS10228>Y3120>S17250: *нема очитавања*
ниво CTS10228>Y3120>S17250>Y4882: Y4883/Z16970- G>C (4G)
ниво CTS10228>Y3120>S17250>Y5596: Y5596/BY128- A>C (9A)
ниво CTS10228>Y3120>S17250>PH908: *нема очитавања*
Хвала. Да ли је то све што се тиче I2 хаплогрупе? Немам могућност скидања.
На основу аутосомала рекло би се да је ипак средњовековни узорак у питању, нажалост:Ако не грешим - тај и такав аутосомални резултат те неке "древне" јединке треба да покаже на коју од данашњих популација упућује. У супротном није ми јасно о чему се ради
Distance to: Celtic_paper:I18719
0.02133739 Montenegrin
0.02395463 Serbian
0.02700447 Romanian
0.02747612 Moldovan
0.02904085 Bosnian
Distance to: Celtic_paper:I18719
0.02650526 Romanian:G408
0.02680971 Montenegrin:Montenegro6
0.02720836 Serbian:717
0.02749230 Serbian:729
0.02775372 Serbian:726
0.02815494 Montenegrin:Montenegro4
0.02837617 Italian_Northeast:ALP435
0.02922570 Montenegrin:Montenegro7
0.02929583 Serbian:712
0.02940872 Romanian:A362
0.02985321 Croatian:Croatia_Cro305
0.03002988 Bosnian:Bosnian_13
0.03089066 Moldovan:MOL-069
0.03092124 Moldovan:44618757461C01
0.03103640 Montenegrin:Montenegro5
0.03157693 Serbian:710
0.03160384 Serbian:724
0.03167525 Serbian:728
0.03175789 Romanian:A343
0.03176351 Bosnian:Bosnian_12
0.03177463 Bosnian:Bosnian_10
0.03193091 Slovenian:Slovenian172
0.03218606 VK2020_ITA_Foggia_MA:VK538
0.03247129 Moldovan:44618757472C01
0.03285979 Moldovan:44618757482C02
0.03302922 Moldovan:44618758492C02
0.03312324 Bulgarian:BulgarianF2
0.03325667 Montenegrin:Montenegro1
0.03331539 Moldovan:MOL-066
0.03337098 Serbian:Serbian_Serbia4
0.03338342 Slovenian:Slovenian136
0.03373781 Serbian:Serbian_Serbia2
0.03437026 Croatian:Croatia_Cro142
0.03484171 Moldovan:44618757802C01
0.03484869 Romanian:G434
0.03491474 Italian_Northeast:ALP220
0.03545940 Moldovan:44618757471C01
0.03551250 Serbian:Serbian_Serbia5
0.03555611 Moldovan:44618757252C02
0.03569559 VK2020_DNK_Langeland_VA:VK362
0.03572019 Serbian:722
0.03585976 Bulgarian:Bulgaria1
0.03586028 Serbian:715
0.03605834 Italian_Northeast:KF2700922
0.03607715 Moldovan:44618757481C02
0.03610442 Serbian:721
0.03627556 Italian_Northeast:KF1803129
0.03663181 Moldovan:44618758062C02
0.03679381 Italian_Northeast:ALP093
0.03690259 BGR_EBA:I2165
Има још много I2 узорака, али је ово једини динарац.
А да ли се зна локација одакле су узорци са овог истраживања?
Јужна Енглеска и Велс (пише у одредници). Нема детаљнијег навођења места
Ја не могу да отворим фаил. Да могу, поделила бих са заинтересованима на форуму.
Не разумем више ове тзв. уреднике овог форума. Чувају за себе знање (сазнање) или још нису обрадили податке (и не морају али нек нама напишу основну хаплогрупу) или је у питању нешто друго (мрзи их и томе слично).
Хвала Црној Гуји и за овог једног.
Мени је криво јер мене све занима из тог рада. Сваки зарез.
Који је фајл у питању?
Који оперативни систем имаш? Windows 10 може да отвори зип формат без инсталација посебних програма. Јеси ли сигуран да је формат зип?
Ако имаш старији оперативни систем инсталирај WinRAR он отвара више формата укључујући и зип и рар. Инсталација је тривијална (next, next, yes варијанта)
Поздрав
Не бисте могли ништа урадити са тим фајловима чак и да их успете скинути, а и то бисте тешко успели с обзиром да се ради о више стотина гигабајта података. Рад још увек није званично објављен па детаљи о појединачним резултатима (локација, временско датирање и сл.) још увек нису познати. На основу допунских материјала из рада о Виминацијуму "процурели" су подаци за један мали број узорака, и у питању су узорци француског Ла Тена, словеначког Халштата и гвозденог доба Холандије. Хаплогрупе мушких узорака одређене на основу Yleaf-a могу се преузети овде (https://drive.google.com/file/d/1gbnd7t60VseUtOB52aNWC7s8xumae0zD/view), мада их не треба узимати као 100% тачне, пошто сам већ наишао на неколико њих који су приписани погрешној грани. Фајл отворите помоћу програма notepad и једноставно ископирајте у ексел ради боље прегледности.
Мапа аутосомалне блискости узорка I18719 (I2-Din) модерним популацијама, на основу које је готово извесно да је у питању средњовековни узорак, или, праштајте на дрскости, средњовековни Србин ;D :
(https://i.imgur.com/9PKTV2o.png)
Сремац је прије неки дан упоредио аутосомално резултате овог I18719 са мојим скалираним резултатима и како ми је написао, овај узорак ми је најближи од свих досад доступних древних и модерних узорака. То се види и на овој слици:
(https://i.postimg.cc/GmnF6sXy/Capture.png)
Тако да ме баш интересује одакле је и колико је стар овај узорак.
Мапа аутосомалне блискости узорка I18719 (I2-Din) модерним популацијама, на основу које је готово извесно да је у питању средњовековни узорак, или, праштајте на дрскости, средњовековни Србин ;D :
(https://i.imgur.com/9PKTV2o.png)
Овај узорак има јако добру покривеност, па ћу резултате објављивати у више порука. Крећем од гране FT16449 (сам SNР FT16449 није очитан).
FT16449>Y151633: Y151633- T>C (2T)
FT16449>MF2888: MF2888- A>G (5A)
FT16449>FT138628: FTA37577- A>G (3A); FTA10430- C>T (1C); Y100323- C>T (2C)
FT16449>Y57291: Y57291- T>C (1T)
FT16449>FT52705: BY89222- T>A (28T-1C)
FT16449>FT36524: FT37766- C>G (1C)
FT16449>FT166563: FT167474- G>A (4G); FT171013- A>G (4A)
FT16449>BY173300>BY67102: FT154100- T>A (2T); Y183257- G>T (1G)
FT16449>Y126296>FT215325: FT215325- G>C (2G)
FT16449>Y126296>FT19919: FT15733- G>A (1G)
FT16449>Y126296>Y81557>Y109645: Y109645- T>C (6T)
FT14506 такође није очитан. Испод имамо:
FT14506>Y251275: Y262292- T>C (1T)
FT14506>Y70799: Y70799- C>A (1C)
FT14506>BY140506: BY140506- G>C (2G)
FT14506>A13912: BY37512- G>A (2G)
FT14506>Y179535: Y179535- G>C (1G); FT41224- T>G (1T)
FT14506>FT177529>FT176058: FT177917- G>C (1G); FT177623- T>C (3T)
FT14506>Y56203>Y134578: Y190064- A>G (2A); BY8728/FGC51403- G>A (2G); Y61610- G>A (6G)
FT14506>Y56203>FTA22808: FTA24441/Y238060- T>C (1T); FTA22974/Y238062- A>G (2A); FTA23185/Y238058- C>G (4C); FTA23768/Y238063- G>A (1G)
Није му очитан ФТ16449, ни ФТ14506, а колико схватих ни ПХ908.
Мени (као лаику који прати ГГ са великим питањем колико баш све увек схвати) код тезе у раду (у апстракту) да се ради о праисторијским узорцима (предхришћанским у најмању руку) Јужне Енглеске и Велса (сазнаће се одакле је тачно тај "наш" да тако кажем) све ово наликује на то да је :
1).узорак мнооого млађи од оног за шта се сматра и потиче из периода највише 100 - пре наше ере односно 100+ од наше ере и везује се за доба некакве римске експанзије на те просторе, што баш и не спада у средњи век па чак ни у рани средњи век
2. процене старости Yfull за ову грану 12a нису адекватне и она је старија но што се мисли - можда 2300-2500 година до последњег заједничког претка .
3. неки залутали лик из 2-4 века у те крајеве (заробљен негде, авантуриста, и ко зна ко све) али то онда обара тезу из рада. Није то онда нека древност.
4. Али за нас - ово је сјајан проналазак. Да ли нам је то најстарији којег имамо тренутно или није?
Да ли то значи да је негативан на све ове СНП-е (црвено)?
4. Али за нас - ово је сјајан проналазак. Да ли нам је то најстарији којег имамо тренутно или није?
НЦП, замолио бих вас да сачекате док Црна Гуја не објави сва очитавања испод Y3120 за дати узорак и да не спамујете тему. Стрпљење је врлина. Поздрав.
Није му очитан ФТ16449, ни ФТ14506, а колико схватих ни ПХ908.За сада знамо да је позитиван на Y3116 и негативан на поменуте SNP-ове. Према YFull-у Y3116 је настао вероватно пре 3400 до 2200 година https://www.yfull.com/tree/I-Y3120/ . Наравно, овај узорак може бити и млађи, јер сви до сада испитани припадници I2-Y3120 су позитивни н на Y3116.
Мени (као лаику који прати ГГ са великим питањем колико баш све увек схвати) код тезе у раду (у апстракту) да се ради о праисторијским узорцима (предхришћанским у најмању руку) Јужне Енглеске и Велса (сазнаће се одакле је тачно тај "наш" да тако кажем) све ово наликује на то да је :
1).узорак мнооого млађи од оног за шта се сматра и потиче из периода највише 100 - пре наше ере односно 100+ од наше ере и везује се за доба некакве римске експанзије на те просторе, што баш и не спада у средњи век па чак ни у рани средњи век
2. процене старости Yfull за ову грану 12a нису адекватне и она је старија но што се мисли - можда 2300-2500 година до последњег заједничког претка .
3. неки залутали лик из 2-4 века у те крајеве (заробљен негде, авантуриста, и ко зна ко све) али то онда обара тезу из рада. Није то онда нека древност.
4. Али за нас - ово је сјајан проналазак. Да ли нам је то најстарији којег имамо тренутно или није?
За сада знамо да је позитиван на Y3116 и негативан на поменуте SNP-ове. Према YFull-у Y3116 је настао вероватно пре 3400 до 2200 година https://www.yfull.com/tree/I-Y3120/ . Наравно, овај узорак може бити и млађи, јер сви до сада испитани припадници I2-Y3120 су позитивни н на Y3116.
Гујо, само низводне гране оспод FT277965 су читане, а не и сама FT277965?
Тако је Милане, FT277965 нажалост није очитан.Хвала.
Још један препринт везан за каснонеолитску Трипољску културе са новим узорцима из Вертеба пећине у Западној украјини.
https://www.researchsquare.com/article/rs-1044480/v1
(https://i.postimg.cc/tT59pqQH/verteba.png)
Један од закључака из рада:
"The results reveal that the CTCC individuals’ ancestry is related to both western hunter gatherers and Near Eastern farmers, lacks local ancestry associated with Ukrainian Neolithic hunter gatherers and has steppe ancestry."
Зна ли се којим подгранама припадају ова два I2a узорка?
У раду наводе да су користили Yleaf за извлачење хаплогрупа, а ако су користили посљедњу верзију Yleaf онда би то требала бити номенкалтура ISOGG 2019,тј. ова два I2 узорка би требала припадати гранама I2-M423>L161 (Isles) и I2-L596
Видех да су за једног написали да је I2a2 а други да је I2a1, па ми је то створило недоумицу. Који је онда овај I2c?
Изгледа да су ипак користили старију верзију YLeaf односно ISOGG јер I2c нема на стаблу 2019. I2c се посљедњи пут користило на стаблу из 2017. године. И ако се примјени то стабло, онда ствар овако стоји:
I2a2a1- M223>CTS616
I2a1a2a- L1286
I2c- L596
Мислим да је ово исправно одређење.
Препринт рада о неолитском становништву Европе и Анадолије
Demogenomic modeling of the timing and the processes of early European farmers differentiation
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2020.11.23.394502v2
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2020.11.23.394502v2.full.pdf
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2020.11.23.394502v2.supplementary-material
Секвенцирано је 15 нових узорака, од којих су неки и са наших налазишта. Ово је преглед узорака са Y и MTDNA хаплогрупама.
(https://i.postimg.cc/7PsTnXFN/new-study.png)
Један од закључака из рада:
"Based on demogenomic modeling of high-quality ancient genomes, we show that the early farmers of Anatolia and Europe emerged from a multiphase mixing of a Near Eastern population with a strongly bottlenecked Western hunter-gatherer population after the Last Glacial Maximum."
Географска позиција нових узорака.
(https://i.postimg.cc/6pdrcnL5/new-study-map.png)
Demographic scenario inferred from the sampled genomes.(https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2021/11/15/2020.11.23.394502/F3.large.jpg)
(A) This demographic history was obtained by compiling the best models of all tested scenarios (see Supp. Text - Demographic inferences with fastsimcoal2 - Final Model). Times of the events (y-axis) and population ages (shown below their symbol) are indicated in ky BP. Under each population name, we indicate their sampled genomes, their diploid population size and their associated inbreeding coefficient. Empty symbols indicate ancestral populations we simulated after or before key events (admixture or split). The X symbols indicate bottlenecks that occurred on ancestral branches, modeled as one generation bottleneck through a population of a size indicated in italic. Admixture proportions >10% from the Western metapopulation populations are represented with green arrows. (B) MDS analysis performed on data simulated according to the parameters of the scenario shown in pane A. Empty symbols are for simulated ancestral populations; grey arrows indicate the trajectory of the populations after admixture events and/or episodes of drift.
Fig. 4(https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2021/11/15/2020.11.23.394502/F4.large.jpg)
Possible scenario of the population history of SW Asia and Europe between the Last Glacial Maximum (LGM) and the early Neolithic period, i.e. approximately 26,000 to 7,000 years ago.
Colored shaded areas indicate putative distributions of populations at different time points. See main text for a detailed description. Note that warmer periods (Bölling, Allerød interstadials; Holocene) correspond to population range expansions while colder periods (LGM, Older Dryas) are associated with contractions.
На FTDNA групи "R1b Y DNA project" на фејсбуку објављени су резултати анализе узорака из већ дискутоване студије "Large-Scale Migration into Southern Britain During the Middle to Late Bronze Age", који припадају некој подграни хаплогрупе R1b.
У неким случајевима, покривеност узорка је била слабија, па резултат није нужно најмлађа (терминална) хаплогрупа којој узорак припада, већ најмлађи SNP који се могао очитати. Такође, нису сви скелети из студије географски из Британије (прва колона је идентификатор узорка, тј. префикс назива BAM фајла).
Питао сам да ли је FTDNA објављивао резултате и за анализиране скелете које су припадали другим хаплогрупама - чекам одговор.
Не знам је ли већ било, знам да се знало да је Бела III R1a:
Genome-wide autosomal, mtDNA, and Y chromosome analysis of King Bela III of the Hungarian Arpad dynasty
https://www.nature.com/articles/s41598-021-98796-x?fbclid=IwAR0POGvQvrDjFb354uE5JtHgGzFvoL2t5hk3KlWGxZQHC4-FRf6OYAwoun8
https://www.nature.com/articles/s41598-021-98796-x/figures/1
Image(s) Illustration(s) Béla III (King Bela III \'Harmadik\' King of Hungary) of Árpád King of Hungary & Croatia
(http://photos.geni.com/p13/63/c9/15/57/534448399fc19902/iii_large.jpg)
(http://farm3.staticflickr.com/2853/10076980715_a6f82f5070_o.jpg)
Да ли је на форуму помињан рад који је скоро објављен Genomic transformation and social organization during the Copper Age–Bronze Age transition in southern Iberia?
https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.abi7038#
Да ли је неко овдје или на мрежи провјеравао узорак BAS025? Колико сам видио на брзину тај узорак би требао бити L618+, V13-
Југ Иберије, око 2000 г. пне , не знам да ли упада у групу ранијег становништва или у степске дошљаке.
Колико видим негативан је и на ниво који се налази између L618 и V13, CTS10912. Требао би дакле бити прави L618* , с тим да не знам да ли цијепа и тај ниво, има доста позиција за преглед, па нисам провјеравао.
Проверио сам га ја, BAS025 је L618>pre-CTS10912 (https://www.yfull.com/tree/E-CTS10912/).
ниво CTS10912: PF2126/CTS1975+ G>A (2A); PF2252- G>A (5G)
Сви SNP-ови на нивоу L618 су позитивни, а сви SNP-ови на нивоима испод CTS10912 (BY6578, Y182141 and V13) су негативни.
I18719 P3779; BzV 10a Pinhasi, Ron This study Context: Archaeological - Period 3200 144 1500-1000 BCE Croatia_MBA_LBA Bezdanjača Cave Croatia 44.8520052 15.4199444 1240K 2 3.747999 825868 M n/a (no relatives detected) I-Y3120
За муштулук.
За муштулук.
Да, сад сам и ја видио. Вјерујем ипак да се ради о грешци у датирању узорка. Нема логике, не само због хаплогрупе, већ и због аутосомалне слике.
Шта год да је, остаје забележено. Неће сад нико моћи жив остати од аутохтонаша...
Проверио сам све J2b2a узорке добре покривености, и занимљиво је да већина њих припада грани PH1602>Y86930 (https://www.yfull.com/tree/J-Y86930/):
I23911; J2b2a1a1a1b2-Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930>FT115799
I24638; J2b2a1a1a1b2-Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930>FT115799
I24882; J2b2a1a1a1b2-Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930 (xFT115799)
I23995; J2b2a1a1a1b2-Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930 (xFT150993)
I24639; J2b2a1a1a1b2-Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930 (xFT150993)
I26742; J2b2a1a1a1b2-Y15058>Z38240>Z38241 (xFT108123,Y130843,Y91418,PH502,Y86930)
I26726; J2b2a1a1a1a1a-Z638>Z1297 (xY27522,Y21878,Z8421)
I5691; J2b2a1a1a-Z597 (xZ2507,FT29034,FGC64029)
Већина ових узорака требала би бити са подручја Хрватске, осим последњег на листи, за који сигурно знамо да је из Словеније, па је могуће да је управо ова грана била заступљена/доминантна међу Либурнима, Јаподима и/или Далматима.
Узорци јесу из Хрватске, тачније из Лике (Смиљан). Данас је ова подграна присутна код Хрвата из Босне, а паралелне J-PH1602 подгране присутне су и широм српског етничког подручја. Важан резултат за припаднике J2b1-M241>PH1602, мада се и раније наслућивала веза ове хаплогрупе Илирима.
За муштулук.Биће лако утврдити да ли овај I-Y3120 потиче из бронзаног доба, средњег века или од археолога који су руковали узорком. Ако је скоријег датума вероватно ће бити позитиван и на неки SNP присутан у подгрупама I-Y3120. Ако је ипак из бронзаног доба, уклапа се у оно се може закључити о I-Y3120 на основу данашњих популација. У бронзано доба била је присутна у горњем Подунављу, а најкасније у антици стигла је до Источне Европе, али нам није познат њен пут између тих подручја. Различите подгрупе E-V13, J2b, R1b и других хаплогрупа имају распоред који сугерише да су се у бронзаном добу и касније шириле из горњег Подунавља према Источној Европи и Балкану. Зато не би било чудо наћи I-Y3120 на бронзанодобном Балкану. Очигледно, I-Y3120 у Источној Европи је била плоднија.
Мапа аутосомалне блискости узорка I18719 (I2-Din) модерним популацијама, на основу које је готово извесно да је у питању средњовековни узорак, или, праштајте на дрскости, средњовековни Србин ;D :Ова мапа се може тумачити сеобом Словена од Карпата према ка доњем Подунављу, а одатле ка горњем и према Балкану и Лаби, мада тешко да су Словени стигли до западне Француске. Можда је реч о неким источногерманским везама.
(https://i.imgur.com/9PKTV2o.png)
Биће лако утврдити да ли овај I-Y3120 потиче из бронзаног доба, средњег века или од археолога који су руковали узорком. Ако је скоријег датума вероватно ће бити позитиван и на неки SNP присутан у подгрупама I-Y3120. Ако је ипак из бронзаног доба, уклапа се у оно се може закључити о I-Y3120 на основу данашњих популација. У бронзано доба била је присутна у горњем Подунављу, а најкасније у антици стигла је до Источне Европе, али нам није познат њен пут између тих подручја. Различите подгрупе E-V13, J2b, R1b и других хаплогрупа имају распоред који сугерише да су се у бронзаном добу и касније шириле из горњег Подунавља према Источној Европи и Балкану. Зато не би било чудо наћи I-Y3120 на бронзанодобном Балкану. Очигледно, I-Y3120 у Источној Европи је била плоднија.
Ова мапа се може тумачити сеобом Словена од Карпата према ка доњем Подунављу, а одатле ка горњем и према Балкану и Лаби, мада тешко да су Словени стигли до западне Француске. Можда је реч о неким источногерманским везама.
Gde može da se dođe do tog uzorka? Da li ga je neko propustio kroz ove popularne računače? Eurogenes i slično?
Навали народе.
Large-scale migration into Britain during the Middle to Late Bronze Age
(https://www.nature.com/articles/s41586-021-04287-4?fbclid=IwAR0ilv9TnBgFOlpZEAtP9UjNQnx8Vd1_8V44XUj5foSA7otp2vAlmJUi2Rk)
Које би објашњење било за овај узорак:
I23205 I23205 Grave 226; P7485 Pinhasi, Ron This study Context: Archaeological - Period 3900 87 2100-1800 BCE Serbia_Mokrin_EBA_Maros
North Banat, Kikinda, Mokrin
Serbia 45,934722 20,404444 1240K 1 6 838781 M
North Banat District, Kikinda, Mokrin Necropolis Family A (7 members) (MOK28A.SG-MOK23.SG have a 1d relationship; MOK28A.SG-MOK20.SG have a 2d or 3d relationship; MOK28A.SG-I23205 have a 2d or 3d relationship; I23205-MOK12.SG have a 2d or 3d relationship; I23205-MOK17A.SG have a 2d or 3d relationship; I23205-MOK18A.SG have a 2d or 3d relationship)
I-L161 I2a1a2
?
Видим да су пронашли и објавили у овом раду још узорака те хг у Британији. Чини ми се да је закључак да је она у Бронзаном добу дошла у Британију из централне Европе.
Evo, postavili su Ličanina na vrh piramide ;-)
https://www.yfull.com/tree/I-CTS10228/
S obzirom da su očitovanja na Y3120 kontradiktorna (4G- i 3C+), možda zaista imamo prvog CTS10228*.
Не знам, много је тога контрадикторно. Да има бар једно негативно очитање на нивоу CTS10228 па да се човјек замисли, али аутосомална генетика је заправо та која га заиста не може смјестити у тај временски контекст на том подручју. Има такође доста непокривених грана испод I2-Y3120.
Већ сам писао да ми је тај узорак аутосомално веома близак (најближи од свих досадашњих узорака), али би се онда требало објаснити одакле том узорку балто-словенски удио у истим омјерима као код данашњег становништва ових простора.
Da, vidio sam. Ali ipak bi isključio mogućnost da je kontaminacija u pitanju. Zanimljiva mu je i mtDNA haplogrupa, vuče dosta na sjever a i autosomalno ima neki germanski upliv:
https://www.yfull.com/mtree/HV0a1a/
Evo, postavili su Ličanina na vrh piramide ;-)Iz kog perioda je ovaj uzorak?
https://www.yfull.com/tree/I-CTS10228/
S obzirom da su očitovanja na Y3120 kontradiktorna (4G- i 3C+), možda zaista imamo prvog CTS10228*.
Iz kog perioda je ovaj uzorak?
Које би објашњење било за овај узорак:https://forum.molgen.org/index.php?PHPSESSID=k7c2cr74e48993h8u7nr6tl2j7&topic=70.msg535071#msg535071
I23205 I23205 Grave 226; P7485 Pinhasi, Ron This study Context: Archaeological - Period 3900 87 2100-1800 BCE Serbia_Mokrin_EBA_Maros
North Banat, Kikinda, Mokrin
Serbia 45,934722 20,404444 1240K 1 6 838781 M
North Banat District, Kikinda, Mokrin Necropolis Family A (7 members) (MOK28A.SG-MOK23.SG have a 1d relationship; MOK28A.SG-MOK20.SG have a 2d or 3d relationship; MOK28A.SG-I23205 have a 2d or 3d relationship; I23205-MOK12.SG have a 2d or 3d relationship; I23205-MOK17A.SG have a 2d or 3d relationship; I23205-MOK18A.SG have a 2d or 3d relationship)
I-L161 I2a1a2
?
Видим да су пронашли и објавили у овом раду још узорака те хг у Британији. Чини ми се да је закључак да је она у Бронзаном добу дошла у Британију из централне Европе.
I23205 I2a1a2a2 I-Y13573/etc*(xY13588)https://www.yfull.com/tree/I-Y13336/ се вероватно проширила из степе са Индоевропљанима, па је данас има од Ирака до Шкотске. Братска https://www.yfull.com/tree/I-S2639/ је вероватно већ дуже време била присутна на западу Европе. Има археогенетских налаза из Британије и Ирске старијих од 5000 година.
I18719 I2a1a2b1a1 I-S12235/etc*(xBY128,A7318,A14301,Y16810)
Да не трчим пред руди, али чини ми се да је ово подебљано врло извесно у овом случају.Можда ако је археолог Црногорац, боље је поклапање него са Хрватима.
Da, vidio sam. Ali ipak bi isključio mogućnost da je kontaminacija u pitanju. Zanimljiva mu je i mtDNA haplogrupa, vuče dosta na sjever a i autosomalno ima neki germanski upliv:https://www.yfull.com/mtree/HV0a1a/ formed 2100 ybp, TMRCA 800 ybp
https://www.yfull.com/mtree/HV0a1a/
Проверио сам све J2b2a узорке добре покривености, и занимљиво је да већина њих припада грани PH1602>Y86930 (https://www.yfull.com/tree/J-Y86930/):Појавили су се на Yfull-у:
I23911; J2b2a1a1a1b2-Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930>FT115799
I24638; J2b2a1a1a1b2-Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930>FT115799
I24882; J2b2a1a1a1b2-Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930 (xFT115799)
I23995; J2b2a1a1a1b2-Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930 (xFT150993)
I24639; J2b2a1a1a1b2-Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930 (xFT150993)
I26742; J2b2a1a1a1b2-Y15058>Z38240>Z38241 (xFT108123,Y130843,Y91418,PH502,Y86930)
I26726; J2b2a1a1a1a1a-Z638>Z1297 (xY27522,Y21878,Z8421)
I5691; J2b2a1a1a-Z597 (xZ2507,FT29034,FGC64029)
Већина ових узорака требала би бити са подручја Хрватске, осим последњег на листи, за који сигурно знамо да је из Словеније, па је могуће да је управо ова грана била заступљена/доминантна међу Либурнима, Јаподима и/или Далматима.
I26742 J2b2a1a1a1b~ J-Y15058/etc*(xZ40053,Y22038,Y38002,Y36169)
I23911 J2b2a1a1a1b~ J-Y15058*(xZ40053,CTS473,Y33800,Y36170)id:I24882 HRV [HR-17] 2510 ybp
I24882 J2b2a1a1a1b~ J-Y15058/etc*(xZ40053,Y22038,Y38002,Y36169)id:I24639 HRV [HR-09] 2545 ybp
I24639 J2b2a1a1a1b~ J-CTS9215/etc*(xZ40053,Y33800,Y36169)
I26726 J2b2a1a1a1a1a J-Z1298*(xZ639,B440)
Појавили су се на Yfull-у:Само бих додао и овог из старије гране:
https://www.yfull.com/live/tree/J-Z38241/
id:I26742 HRV [HR-17] 2650 ybp
https://forum.molgen.org/index.php?PHPSESSID=k7c2cr74e48993h8u7nr6tl2j7&topic=70.msg535071#msg535071
https://www.yfull.com/live/tree/J-Y86930/
id:I23911 HRV [HR-09] 2660 ybpid:I24882 HRV [HR-17] 2510 ybpid:I24639 HRV [HR-09] 2545 ybp
https://www.yfull.com/live/tree/J-Z1297/
id:I26726 HRV [HR-17] 3190 ybp
За муштулук.ЦитатI18719 P3779; BzV 10a Pinhasi, Ron This study Context: Archaeological - Period 3200 144 1500-1000 BCE Croatia_MBA_LBA Bezdanjača Cave Croatia 44.8520052 15.4199444 1240K 2 3.747999 825868 M n/a (no relatives detected) I-Y3120
Само бих додао и овог из старије гране:
https://www.yfull.com/live/tree/J-Z38240/
id:I4331HRV [HR-17] age 3550 ybp
Oво су фантастична открића, посебно за наше припаднике ових Ј2 подграна. Срећници. :)
Можда ако је археолог Црногорац, боље је поклапање него са Хрватима.
Зна ли се можда какав је статус СНПова FT386376 и BY116090 за овај узорак?
Мокрински узорак би требало да је ова подграна:
https://yfull.com/tree/I-Y13336/
Изгледа да су га из неког разлога склонили са Yfull стабла, раније је био присутан са заставом Србије и ознаком севернобанатског округа.
Биће лако утврдити да ли овај I-Y3120 потиче из бронзаног доба, средњег века или од археолога који су руковали узорком. Ако је скоријег датума вероватно ће бити позитиван и на неки SNP присутан у подгрупама I-Y3120. Ако је ипак из бронзаног доба, уклапа се у оно се може закључити о I-Y3120 на основу данашњих популација. У бронзано доба била је присутна у горњем Подунављу, а најкасније у антици стигла је до Источне Европе, али нам није познат њен пут између тих подручја. Различите подгрупе E-V13, J2b, R1b и других хаплогрупа имају распоред који сугерише да су се у бронзаном добу и касније шириле из горњег Подунавља према Источној Европи и Балкану. Зато не би било чудо наћи I-Y3120 на бронзанодобном Балкану. Очигледно, I-Y3120 у Источној Европи је била плоднија.
Ова мапа се може тумачити сеобом Словена од Карпата према ка доњем Подунављу, а одатле ка горњем и према Балкану и Лаби, мада тешко да су Словени стигли до западне Француске. Можда је реч о неким источногерманским везама.
Друго објашњење би било ширење из горњег Подунавља на запад ка Француској и на исток низ Дунав све до Карпата где би ушла у састав Словена. Одсуство блискости у Турској и на острвима Егеја сугерише да је ова аутосомална генетика на истоку Балкана присутна тек одскора.
Треће, басен Дунава може се посматрати као место где су се сударали генетски утицаји са Медитерана, са истока и запада Европе. Места где су ти утицаји у равнотежи одговарају максималним вредностима блискости данашњих популација узорку I18719, па те популације нису нужно његови блиски рођаци, само имају сличну аутосомалну мешавину као он.
Само бих додао и овог из старије гране:Тренутно их на Yfull-у има само неколико, а према подацима са:
https://www.yfull.com/live/tree/J-Z38240/
id:I4331HRV [HR-17] age 3550 ybp
Oво су фантастична открића, посебно за наше припаднике ових Ј2 подграна. Срећници. :)
Да ли постоји још неки узорак са I хаплогрупом, осим оног CTS10228*?
Пренећу Синишина занимљива запажања о хаплотиповима из горе поменутог рада:
"Свега два припадника Динарика, један на Готланду (налазиште Копарсвик) и други у Украјини(Чернигову). Први je СНП одређен као I2-CTS10228, a други као I2-YP196. Иако сам се понадао да би овај готландски могао бити старија веза која недостаје, чини ми се да се такође ради о Словену,а не о Викингу, јер аутосомално има јаку словенску компоненту, баш као и узорак у Чернигову. Осим тога, на истом налазишту у Готланду присутан је и један тестирани са словенском R1a-Z280>CTS1211 и са такође наглашеном словенском аутосомалном компоненетом. С обзиром да је то већ 10. вијек, није чудно да су неки Словени били присутни на Готланду."
Два I2a и три R1a поређани по уделу пољске компоненте, растући низ:
VK53 I-CTS10228 Копарсвик (https://www.google.com/maps/place/Kopparsviksgatan,+Visby,+Sweden/@53.7649347,17.0299431,6z/data=!4m5!3m4!1s0x46f7af2e326f8395:0x535609c37ed57da4!8m2!3d57.6295317!4d18.2788548), Шведска 63,5% Пољска (R1a?), 6,8%↓ Балкан (I2a), 20,7%↑ Балтик (N?)
Sample: VK53 / Gotland_Kopparsvik-161/65
Location: Kopparsvik, Gotland, Sweden
Age: Viking 900-1050 CE
Y-DNA: I-CTS10228
mtDNA: HV9b
Да још мало забиберимо чорбу. Тренутно стање на https://www.yfull.com/mtree/HV0a1a/ . Стварно је за (ГГ) Нобела.Изгледа да је драјвер био у праву када је посумњао у исправно датирање id:I18719 на Y стаблу, јер ако се погледају бочне линије HV0a1a на mtDNA стаблу: https://www.yfull.com/mtree/HV0a1/, тамо у једној од њих се налази и резултат једног скелетног узорка из Норвешке: https://www.yfull.com/mtree/HV0a1c/ id:VK524NOR [NO-18] age 1000 ybp.
(https://i.ibb.co/c1B69Rm/yfull-commtree-HV0a1a-20211226.png)
Аха, кад би се зезали. ;)Шарић вас поништи.;D
Ono sto sada znamo za ovaj uzorak iz Bezdnjace je da se radi o uzorku iz 70-tih godina (iskopano) prošlog vijeka. Nije rađeno uopšte radiokarbonsko datiranje već su na osnovu keramike, položaja, metala itd ustanovili da se radi o middle/late bronze age.
Да ли је којим случајем познато да ли су у ту јаму/пећину бацани убијени Срби за време НДХ? Тренутно ми контаминација или "залутали" скелет неког убијеног Србина од усташке руке делују као најлогичније решење ове загонетке.
Ја сам већ писао детаљно Yfull-у зашто да буду опрезни око овог узорка. До сада су на моје поруке одговарали прилично брзо. Ова громогласна тишина са њихове стране овог пута ми је сумњива. :)
Проследио ми је Филипи поруку коју је добио од једног хрватског истраживача тог локалитета, он је навео да Харвард има врло строге протоколе што се тиче контаминације, али се то претпостављам односи на неко недавно руковање скелетима, а шта ако је до контаминације дошло приликом самих ископавања 70-их година прошлог века, што се највероватније и десило? Колико ме памћење служи, у тим ранијим ископавањима није било никаквих посебних предострожности у вези са руковањем скелетним материјалом јер је ДНК анализа била у повоју или није ни постојала, па су скелети обрађивани искључиво класичним методама физичких антрополога (нпр. мерење дужине костију), те је могућност контаминације свакако била огромна.
Koliko znam, DNK ekstrakciju obično vrše iz zuba ili kosti gde je mala šansa da je moglo doći do zagađenja. Ovde bih pre posumnjao da se radi o ostacima nekog Srbina iz Drugog svetskog rata, ali me buni mitohondrijalni DNK svojom starošću
Koliko znam, DNK ekstrakciju obično vrše iz zuba ili kosti gde je mala šansa da je moglo doći do zagađenja. Ovde bih pre posumnjao da se radi o ostacima nekog Srbina iz Drugog svetskog rata, ali me buni mitohondrijalni DNK svojom starošću
Сви остаци који су у директном контакту са кожом, пљувачком или неким другим ДНК материјалом истраживача имају велику шансу да буду контаминирани, нарочито јер је у питању стара ДНК, подложна брзом пропадању. Као што написах, археолози на овим просторима нису томе придавали никакав значај те су слободно руковали тим остацима, без коришћења рукавица и друге опреме.
Extracting this DNA starts by finding the right kinds of bones, like teeth or the small, dense bones of the inner ear (petrous bone), that preserve enough DNA inside. Researchers then grind a section or drill into the bone and prepare the resulting powder for DNA extraction and sequencing. It’s a delicate, carefully-controlled process: Raghavan’s new lab is located in the sub-basement of the Gordon Center for Integrative Science, purposefully separated from other genetic labs to avoid contaminating the samples with modern DNA.
Замолио бих да ми објасните, како се митохондријални ДНК не уклапа у хипотезу да је скелет пропадао особи која је живела у двадесетом веку, кад припада хаплогрупи која је стара само 800 година. Налаз мени делује пре свега контра-аргумент датирању узорка из рада.
Koliko znam, DNK ekstrakciju obično vrše iz zuba ili kosti gde je mala šansa da je moglo doći do zagađenja. Ovde bih pre posumnjao da se radi o ostacima nekog Srbina iz Drugog svetskog rata, ali me buni mitohondrijalni DNK svojom starošću
Ja smatram da sam upravo to i rekao :) Ne verujem da ispitivani DNK pripada osobi starijoj od 500-800 godina. Kako je došla u taj kraj Like mi je zagonetka, pogotovo što je i po Y-DNK i po autosomalnim rezultatima vezana za prostor Balkana, tačnije srpskih prostora na Balkanu dok po mtDNK vuče na severnija područja
Ја сам већ писао детаљно Yfull-у зашто да буду опрезни око овог узорка. До сада су на моје поруке одговарали прилично брзо. Ова громогласна тишина са њихове стране овог пута ми је сумњива. :)
Изгледа да је драјвер био у праву када је посумњао у исправно датирање id:I18719 на Y стаблу, јер ако се погледају бочне линије HV0a1a на mtDNA стаблу: https://www.yfull.com/mtree/HV0a1/, тамо у једној од њих се налази и резултат једног скелетног узорка из Норвешке: https://www.yfull.com/mtree/HV0a1c/ id:VK524NOR [NO-18] age 1000 ybp.Један проблем је да су процене старости за mtDNA хаплогрупе мање поуздане него за хаплогрупе Y хромозома. Yfull је израчунао да је вероватноћа 95% да је HV0a1a1 настала пре између 1700 и 325 година, а да има TMRCA 1250 до 175 година. Притом I18719 вероватно није уврштен у процену засновану на три савремена узорка.
Потражио сам Y хаплогрупу овог узорка и ево је овде (датација се савршено слаже):
https://www.yfull.com/tree/I-Y3000/ id:VK524NOR [NO-18] age 1000 ybp.
Аха, кад би се зезали. ;)
Да ли је којим случајем познато да ли су у ту јаму/пећину бацани убијени Срби за време НДХ? Тренутно ми контаминација или "залутали" скелет неког убијеног Србина од усташке руке делују као најлогичније решење ове загонетке.Мени је пао на памет онај несретни домаћин што је угостио Људевита. Ако би се мало растегла старост HV0a1a1 таман довољно за "прабабу" из Бојке.
Један проблем је да су процене старости за mtDNA хаплогрупе мање поуздане него за хаплогрупе Y хромозома. Yfull је израчунао да је вероватноћа 95% да је HV0a1a1 настала пре између 1700 и 325 година, а да има TMRCA 1250 до 175 година. Притом I18719 вероватно није уврштен у процену засновану на три савремена узорка.Можда је рачуница за HV0a1a1 несигурна, међутим ако погледамо осталe подгранe испод https://www.yfull.com/mtree/HV0a1/, којој је TMRCA 2100 година, видљив је солидан број узорака (међу којима је и један археогенетски резултат, због чега сам окачио HV0a1c , ради поређења) који су учествовали у прорачунима и иста процена времена настанка свакој од њих: formed 2100 ybp. Ако је на MTree већ утврђено толико генетски сродних женских линија I18719, испод HV0a1, где су са друге стране мушкарци? Ово је довољно да се тренутна позиција I18719 на Y стаблу I2-CTS10228* прогласи као крајње непоузданом.
Археогенетски налази су обично слабије покривени од савремених, па је тешко рећи где се тачно налазе у односу на њих. Тако је и за I18719 тешко рећи да ли је I2-CTS10228* или I2-Y3120* (Y3116) или нека њена подгрупа. На пример, овде https://www.yfull.com/branch-info/J-YP157/#t4-tab су два древна 1X и два савремена 3X узорка, па TMRCA није ни израчуната. Али јесте овде https://www.yfull.com/branch-info/I-Y141086/#t4-tab где је древни 1X и савремени 39X узорак.Рекао бих за J-YP157 да су сва четири узорка древна, не само два, управо због малих дубина очитавања локуса, па отуд можда није израчуната TMRCA за ову подграну.
Ја сам већ писао детаљно Yfull-у зашто да буду опрезни око овог узорка. До сада су на моје поруке одговарали прилично брзо. Ова громогласна тишина са њихове стране овог пута ми је сумњива. :)
R1a
https://www.yfull.com/live/tree/R-M458/ id:I25524
I25524 Hungary_IA_LaTene_o3 2175 R-PF6155 R1a1a1 K1a+195
I25524 R1a1a1b1a1a~ R-PF6202*(xFGC32020,BY32070,CTS11962.1,A11452)
I25524:Result ( 91.7% 55 -0 +5): K1-a4
https://www.yfull.com/live/tree/R-L1029/ id:I13780 CZE [CZ-ST] 2250 ybp најстарији R1a-L1029
I13780 Czech_IA_LaTene 2250 R-YP5267 R1a1a1b1a1a1c1a3a~ K1a26
I13780 R1a1a1b1a1a1c1a3a~ R-YP5269
I13780:Result ( 93.3% 56 -0 +4): K1a26
https://www.yfull.com/live/tree/R-Z280/
id:I14193 CZE [CZ-ST] 3850 ybp
I14193 Czech_EBA_Unetice 3850 R-Z280 R1a1a1 T2e
I14193 R1a1a1b1a2b3a1c2~ R-YP587*(xY10895,Y35753,A7020)
I14193:Result ( 96.8% 61 -0 +2): T2e4
id:I13795 CZE [CZ-US] 3000 ybp
I13795 Czech_LBA_Knoviz 3000 R-Z280 R1a1a1 J1c8a
I13795 R1a1a1b1a2 R-S204*(xS205,CTS1211)
I13795:Result ( 91.4% 55 -1 +3): J1c8
id:I11158
I11158 Czech_EBA_son.I14193_son.I7198 4025 R-Z280 R1a1a1 U5b2c
I11158 R1a1a1b1a2 R-S204*(xYP569,Y1401,YP4370,FGC46006,CTS1211)
I11158:Result ( 96.7% 58 -0 +2): U5b2c3a
Можда је рачуница за HV0a1a1 несигурна, међутим ако погледамо осталe подгранe испод https://www.yfull.com/mtree/HV0a1/, којој је TMRCA 2100 година, видљив је солидан број узорака (међу којима је и један археогенетски резултат, због чега сам окачио HV0a1c , ради поређења) који су учествовали у прорачунима и иста процена времена настанка свакој од њих: formed 2100 ybp. Ако је на MTree већ утврђено толико генетски сродних женских линија I18719, испод HV0a1, где су са друге стране мушкарци? Ово је довољно да се тренутна позиција I18719 на Y стаблу I2-CTS10228* прогласи као крајње непоузданом.Проблем није HV0a1a1 или HV0a1, већ mtDNA генерално. Мутација на mtDNA се може десити у следећој генерацији или у двадесетој. На дуге стазе, а то значи хиљаде и хиљаде година, број мутација у некој грани ће бити у оквиру просека, али гране са малим бројем мутација као што су ове могу значајно одударати од просека. Неколико екстремних примера:
Рекао бих за J-YP157 да су сва четири узорка древна, не само два, управо због малих дубина очитавања локуса, па отуд можда није израчуната TMRCA за ову подграну.
Стиже нови рад:
Reconstructing genetic histories and social organisation in Neolithic and Bronze Age Croatia
https://www.nature.com/articles/s41598-021-94932-9/tables/1
Од 13 мушких скелета, 7 је G2a.
https://www.nature.com/articles/s41598-021-94932-9/tables/1
Без већих изненађења. Опет одсуство E-V13.
Занимљив је овај R1a-Z93 из римског периода. Најниже је одређен као https://www.yfull.com/tree/R-F1345/ Можда открију нешто још ниже. Аутосомално има прилично велик удио степске генетике.
Било би такође интересантно ако би се могло специфичније одредити POP04 (J хаплогрупа).
POP23 Beli Manastir-Popova zemlja Roman Period 260–402 calCE Croatia_Pop_RomanP M 962,966 T2f2 R1a1a1b2a2b1https://www.yfull.com/tree/R-F1019/ formed 3100 ybp, TMRCA 2500 ybp
To further characterise differential genetic affinities of the Jagodnjak group to the Dalmatian Bronze Age and other genomes, we visualised genetic substructures among post-Neolithic genomes from the region with increased resolution using UMAP and default parameters (Fig. 3c, Methods). While UMAP does not reflect genetic distances in a linear way, clearly defined clusters become apparent, in which Croatia_Pop_CA and Croatia_Dal_BA cluster with ancient genomes from Bulgaria, Montenegro, Romania and some Hungarians together with predominantly present-day Italian_North genomes, pointing to a genetic profile consistent with southern Europe. Testing with qpWave confirmed that Croatia_Pop_CA provides a feasible single source of ancestry for the Dalmatian Bronze Age (Supplementary Table S4). Croatia_Jag_MBA contrastingly falls to the left of present-day genomes from Hungary, Germany, Czech Republic and Croatia, indicating a Central European genetic signature. Other ancient genomes in this cloud also include individuals from the Carpathian Basin belonging to Makó EBA, Vatya MBA, and an LBA individual.https://www.nature.com/articles/s41598-021-94932-9/figures/4
Genetic transformation following the Bronze Age
Neither the Jagodnjak nor the Dalmatian Bronze Age groups approximate present-day populations from the region in PCA space, indicating that further significant population changes have since occurred. Our single individual from Popova zemlja, Croatia_Pop_RomanP, provides rare genomic data for Croatia after the Bronze Age33. (Table 1, Fig. 4a, Supplementary Table S1). We find this individual clustering with present-day populations of Croatia, Bulgaria and Romania in PCA and UMAP space (Figs. 2, 3c).We investigated this clustering with f4-statistics and could confirm cladality of this individual with present-day Croatians compared to other ancient and present-day populations in Europe (Supplementary Table S7). We then tested population continuity with qpWave, and found Croatia_RomanP was consistent with forming a genetic clade with present-day Croatians, as well as Bulgarians or Hungarians (p = 0.78 respectively) (Supplementary Table S4). Although based on a single individual who may or may not be representative for the wider population in that time period, this data point indicates that a broadly present-day genetic signature had already formed by Roman times, and any further population turnovers were not as significant as previous ones.
Da li znaš na osnovu čega ih povezuju sa teritorijom Srbije i u koje vreme je datirana ta povezanost? Ne ide mi prevođenje sa ruskog baš najbolje😅
Da li znaš na osnovu čega ih povezuju sa teritorijom Srbije i u koje vreme je datirana ta povezanost? Ne ide mi prevođenje sa ruskog baš najbolje😅
Заиста низводно добивенога снп J-PF5087 постоји један огранак https://www.yfull.com/tree/J-FGC4975/ (https://www.yfull.com/tree/J-FGC4975/) који указује на поријекло са простора Солуна, но постоје и други огранци који су присутни у Татара и Мордве.Можда су и ови Турци из Једрена потомци тог племена? Свакако им се подграна J-Y237396 налази испод J-FGC30508 гране којој припада поменути Грк из Солуна.
Можда су и ови Турци из Једрена потомци тог племена? Свакако им се подграна J-Y237396 налази испод J-FGC30508 гране којој припада поменути Грк из Солуна.
Заиста низводно добивенога снп J-PF5087 постоји један огранак https://www.yfull.com/tree/J-FGC4975/ (https://www.yfull.com/tree/J-FGC4975/) који указује на поријекло са простора Солуна, но постоје и други огранци који су присутни у Татара и Мордве.
За муштулук.ЦитатI18719 P3779; BzV 10a Pinhasi, Ron This study Context: Archaeological - Period 3200 144 1500-1000 BCE Croatia_MBA_LBA Bezdanjača Cave Croatia 44.8520052 15.4199444 1240K 2 3.747999 825868 M n/a (no relatives detected) I-Y3120
Шта год да је, остаје забележено. Неће сад нико моћи жив остати од аутохтонаша...Штуцавица је почела http://www.genealogywise.com/profiles/blogs/haplogroup-i2a1-l621-cts10228-y3120 .
According to data collected from an extensive research that has been conducted in the last dozen years, and thousands of ancient and modern DNA test results from different European countries, it seems that the haplogroup I2a-L621 appeared somewhere along the Lower Danube about 12.000 YBP. There is also archeogenetic evidence that some I2a-L621 people lived in the middle of today’s Bulgaria 5000 years ago.[3] However, the carriers of its oldest lineages have managed to survive until today in central-western Europe. (https://www.yfull.com/tree/I-L621/) No one can tell (yet) how or when they arrived in the area, and, besides, it has been impossible to determine if the subclade Y3120 (formed 3400 YBP) “was born” there or not.
Fortunately, the recent publication of the paper "Large-Scale Migration into Southern Britain during the Middle to Late Bronze Age"[4] shed some light on the problem. The study includes genome-wide data from 793 individuals, all from the Middle to Late Bronze Age and the Iron Age, and, as it happens, one of these individuals (“I18719”) was I-CTS10228>Y3120 male who lived in (today’s) Croatia between 1200 and 1000 BCE and had south European autosomal background.
[At present, it should also be pointed out that the “Y3120* men”, negative for downstream branches, live in the Balkans (9 different surnames from Serbia, Bosnia and Herzegovina, Croatia https://dnk. poreklo.rs/DNK-projekat/ ). And, there are some Montenegrins who are yet to be verified.]
Штуцавица је почела http://www.genealogywise.com/profiles/blogs/haplogroup-i2a1-l621-cts10228-y3120 .
Сад видјех на Biorxiv да је објављен препринт рада
Whole genome analysis sheds light on the genetic origin of Huns, Avars and conquering Hungarians
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.01.19.476915v1
Не стигох да погледам има ли шта интересантно.
Ово су I2a Dinaric узорци из рада. За овај посљедњи сумњам да би могао бити I2-PH908.Опа Мићо,ево нас међ мађарском елитом. Видим ја да ми латиница не гине😀Кажу да процену елите дају на основу онога са чим су покопани, оружје,накит и слично...
(https://i.postimg.cc/HsrSsVBJ/i2a-dinaric-hungary-ancient.png)
Опа Мићо,ево нас међ мађарском елитом. Видим ја да ми латиница не гине😀Кажу да процену елите дају на основу онога са чим су покопани, оружје,накит и слично...
Сад видјех на Biorxiv да је објављен препринт рада
Whole genome analysis sheds light on the genetic origin of Huns, Avars and conquering Hungarians
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.01.19.476915v1
Не стигох да погледам има ли шта интересантно.
Зар не видиш да је негативан на PH3310?Позитива је у оку посматрача😉
Измаче се елита, али замало. ;)
Занимљив рад. Од N хаплогрупа опет је само N1 пронађена, N2 ни трага. N1 и N2 су удаљене 22000 година али ће опет неки "интернет стручњаци" причати да је N2 дошла на Балкан са Аварима. Или још горе да је N2 некаква Угро-финска хаплогрупа, а међу Угрима и Финцима ни трага од N2.
EU_Core1: This group is located at the southernmost part of the EU-cline, and their PC2 position overlaps with modern Greeks, Albanians, Italians and European Neolithic-Chalcolithic samples. This group is best represented by samples; ALT-224, KK1-251, KK1-252, SZK-83, SZK-180 and SZOD-376 (Extended Data Fig.1b), all of them from the Avar period, except for the 11th century commoner SZOD-376.страна 94
On PC50 clustering EU_Core1 clusters together with Langobards from Hungary11, Iron Age, Imperial and Medieval individuals from Italy12, as well as with Minoans and Mycenaeans from Greece13 (Table S3), indicating an ancient southern European genetic affinity of this group.
From the 9 Avar_Asia_Core males 7 carried the N1a1a1a1a3a (N1a-F4205) Y-Hg, one C2a1a1b1b and one R1a1a1b~ (very likely R1a-Z94) confirming, that N1a-F4205, most prevalent in modern Chukchis and Buryats42, was also prevailing among the Avar elite as shown before22,43. This Hg was indeed common in members of the Avar-cline, and also seems to cluster in certain cemeteries. In the Ároktő (ACG), Felgyő (FU), Szegvár-Oromdűlő (SZOD), Csepel-Kavicsbánya (CS), Kiskőrös-Vágóhídi dűlő (KV), Kunpeszér-Felsőpeszér (KFP), Csólyospálos-Felsőpálos (CSPF), Kiskundorozsma-Kettőshatár II (KK2), Tatárszentgyörgy (TTSZ), Madaras-Téglavető (MT) Avar graveyards all, or the majority of males carried the N1a-F4205 Hg, mostly accompanied with Asian maternal lineages. These cemeteries must have belonged to the immigrant Avar population, while the local population seems to have separated, as many Avar period cemeteries show no sign of Asian ancestry. Latter include Mélykút-Sándordűlő (MS), Szeged-Fehértó A (SZF), Szeged-Kundomb (SZK), Szeged-Makkoserdő (SZM), Kiskundorozsma-Kettőshatár I (KK1), Kiskundorozsma-Daruhalom (KDA), Orosháza-Bónum Téglagyár (OBT), Székkutas-Kápolnadűlő (SZKT), Homokmégy-Halom (HH), Alattyán-Tulát (ALT), Kiskőrös-Pohibuj Mackó dűlő (KPM), and Sükösd-Ságod (SSD), in which Asian lineages barely occur. In the SZK, ALT, KK1, OBT, SZKT, HH and SZM cemeteries most males belonged to the E1b1b1a1b1 (E-V13) Hg, which is most prevalent in the Balkan44, and accordingly many of the samples from these cemeteries fell in EU_Core1, or its vicinity, with typical Southern European genomes.страна 95
The Conqueror population had a more heterogeneous Hg composition than the Huns and Avars. In the 6 males of Conq_Asia_Core we detected three N1a1a1a1a2~, one D1a1a1a1b, one C2a1a1b1b and one Q1a1a1 Y-Hg, generally accompanied by Asian maternal lineages. Two other N1a1a1a1a2a1c~ Y-Hgs were detected in the SO-5 Conqueror elite and the PLE-95 commoner individuals, thus this Hg was specific for the Conqueror group. Obviously this Hg links Conquerors with Mansis, as had been shown before45. Another related Y-Hg, N1a1a1a1a4 (M2128) was detected in two Conqueror elite samples from present study, as well as from other two Conqueror elite samples in our previous study22. This Hg is typical for modern Yakuts, and occurs with lower frequency among Khantys, Mansis and Kazakhs42, thus may also link Conquerors and Mansis, though it was also present in one Middle Avar individual. It is notable, that the European Y-Hg I2a1a2b1a1a was also specific for the Conqueror group, especially for the elite, as also shown before22, very often along with Asian maternal lineages, indicating that this Hg could be more typical for the immigrants than to the local population. Additionally, two other Y-Hgs appeared with notable frequencies among the Conquerors, R1a-Z94 was present in 3 elite and 2 commoner individuals, while Hg Q was carried by 3 elite individuals, which may be sign of Hun relations, also detected at the genome level.
https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2022/01/20/2022.01.19.476915/DC2/embed/media-2.xlsx?download=true
Издвојио бих неке који ми изгледају занимљиво:
PLEper195 J2a1a1a2b2a2b2b~ J-Z6271
SSDper198 J2a1a2b2a2~ J-Y14449*(xZ27879,Y21178)
Доступни су bam фајлови из рада Y-chromosome haplogroups from Hun, Avar and conquering Hungarian nomadic people of the Carpathian BasinХоће ли бити на YFull-у?
https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB31764?show=reads
Хоће ли бити на YFull-у?
Доступни су bam фајлови из рада Y-chromosome haplogroups from Hun, Avar and conquering Hungarian nomadic people of the Carpathian Basin
https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB31764?show=reads
Новости са Антрогенике: https://www.eupedia.com/forum/threads/40865-High-levels-of-HG-in-LN-German-settlement?p=618462#post618462
У питању је Имел ет ал. студија под називом Genome-wide study of a Neolithic Wartberg grave community reveals distinct HLA variation and hunter-gatherer ancestry (https://www.nature.com/articles/s42003-020-01627-4)
Узорци са немачког неолитског локалитета Вартберг указују на већу отпорност западних ловаца-сакупљача на вирусе од савремених популација, али не и на бактеријске инфекције. Узорци, међу којим они мушког пола сви припадају хаплогрупи I2 (I2a1, I2a2, I2c1) датирани су на 3300-3200 п.н.е (калибрисано), непосредно пре миграције сточара са истока. мтДНК хаплогрупе су разноврсне. Удео WHG компоненте достиже чак 34-58%. Временом су ти алели могли изгубити предност мутирањем патогена, а дошло је до селекције оних везаних за отпорност на бактерије, попут Јерсиније Пестис која изазива Кугу (након доласка сточара).
Занимљиво је да на скоро сваком нивоу између L621 и Y3120 (што покрива период од оквирно 3500 година) имамо модерне узорке пореклом из једне исте југозападне немачке провинције, Баден-Виртемберга (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD-%D0%92%D0%B8%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3). Ово би могло указивати да су се грана L621 и гране испод ње у том временском периоду развијале управо негде на том простору.
(https://i.postimg.cc/1Xt5gwKL/1-1.png)
Археолошке културе које најбоље одговарају том периоду и простору су каснонеолитске Михелсбершка (4400-3500 п.н.е.) (https://en.wikipedia.org/wiki/Michelsberg_culture) и Вартбершка (3500-2800 п.н.е.) (https://en.wikipedia.org/wiki/Wartberg_culture), па би се можда управо у мегалитским гробницама ових култура могли пронаћи преци гране Y3120. У раду Immel et al. (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/851188v1.full.pdf) од прошле године тестирани су скелети баш из једне мегалитске гробнице (https://en.wikipedia.org/wiki/Niedertiefenbach_(megalithic_tomb)) Вартбершке културе, и за два мушка скелета је утврђено да припадају грани I2a1-M423 (https://www.yfull.com/tree/I-M423/) (из које је проистекла L621). Занимљиво је да је за већину мушких скелета из ове гробнице (чак 16) утврђено да припадају грани I2c-L596>Y14158>S9234 (https://www.yfull.com/tree/I-S9234/), а по један је припадао гранама I2a2-S23680* (https://www.yfull.com/tree/I-S23680/) и I2a1-M838 (https://www.yfull.com/tree/I-M838/).
(https://i.postimg.cc/xjxL6PBN/michelsberg-wartberg.png)
Ancient DNA at the edge of the world: Continental immigration and the persistence of Neolithic male lineages in Bronze Age Orkney
https://www.pnas.org/content/119/8/e2108001119
Y-Chromosome Variation.
There are 16 known Y-chromosome (Y-DNA) haplotypes from Neolithic Orkney, of which 14 appear to be well resolved (13, 32). All 14 belong to haplogroup I2a, of which seven are I2a1b-M423, four are I2a1b1-S185, one is I2a2-S33, one is I2a2a1b-CTS10057, and one is I2a2a1a2-Y3679 (the remaining two are poorly resolved I and I2). In BA LoN, even though the majority of genome-wide and female lineages most likely arrived in Britain and Orkney with the BBC or BA, all but one of the nine Y-DNA lineages belong to haplogroup I2a1b-M423, with just one belonging to R1b-M269 (SI Appendix, Section S6 and Dataset S1H). We found four distinct haplotypes within I2a1b: I2a1b-M423, I2a1b1-S185, and the more derived I2a1b1a1b-A1150 and I2a1b1a1b1-A8742.
This predominance of I2a1b-M423 is surprising because it is completely absent elsewhere in CA/BA Europe, where the Y-DNA landscape is heavily dominated by R1b-M269 (Figs. 2–4 and SI Appendix, Figs. S13–S15). For example, in a dataset of 21 BBC males from Britain, 20 carry the R1b-M269 lineage and only one I2a, which is on the distinct I2a2a-M223 lineage. If we include CA and EBA Britain and Ireland, 41 out of 43 males carried R1b-M269, two I2a2a-M223, and none I2a1b-M423.
This distribution, the molecular-clock age of the two major subclades (I2a1b1-S185 and I2a1b2-S392 both date to ∼7 ka)
I2a1b2-S392, je L621, зар не? :)
У тексту је поменут само у контексту датовања настанка ових грана, нигде није поменуто да је S392 пронађен на бронзанодопским налазиштима на Оркнијским острвима.Аха, схватам.
Везано за узорак S9 R1a-Z280>CTS3402 ево неколико навода из самог рада:
"Interestingly, a tumor marker on the BRCA2 gene (rs80358920, GL=0.999) in individual S9 is nowadays only prevalent in Asian populations."
"At Balatonkeresztúr-Réti-dűlő only one burial (individual S9) can be associated with this archaeological culture according to its 14C date (3929±30 BP, 2560-2290 cal BCE, 95.4% CI). Remains of this individual (Fig. S.1.4.1) were discovered in a settlement pit, lying in a special position, on his back and with the knees and head on the left side, oriented with N/NES/SW 13. Here, only pottery shards and animal bones were found, probably belonging to the waste pit. Bones were preserved in worse condition than other human remains discovered in the group of burials, suggesting bad life conditions. The skeletal remains of this individual consist of a moderately preserved skull and well preserved bone material. Determined as a male of 35-40 years with a calculated height of 154.8 cm, his anthropological features, mainly his skull shape (ultradolichokran curvoccipital) are resembling more to the preceding Copper Age population 14–16. No particular pathological condition could be observed, except some cribra orbitalia (porotic lesions on the upper wall of the eye-orbit), which may resulted from the increased erythrocyte number that signalise a wide variety of pathological conditions from malnutrition to malaria."
"Grave of individual S9 surrounded by animal remains, such as cattle metatarsus under his skull. His burial position shows resemblance to people of high steppe ancestry13, that which this individual possesses too."
"Individual S9 from Bk-I has the R1a-Z280>>V2670 Y chromosome subgroup, which according to STR network analysis of modern samples is identical with a number of individuals from Northeastern Europe. Although the poor diversity pattern of this Y subgroup makes the results conditional."
"As expected based on the chronological gap, individual S9 from Bk-I does not show genetic relationship to any individual from Bk-II nor Bk-III up to the second degree (uncle-nephew, half-sibling, grandparentgrandchild)."
"S9 from Bk-I had European light, almost pale skin that probably had no freckles and was likely a bit less sensitive to sunburn. His hair was dark blonde and his eyes were likely blue, which traits are in accordance with previous studies of people with steppe origin."
"Bk-I surprisingly show rather similar makeup, although the HG levels (and coverage) for S9 are so low that it could bias the results"
"Bk-I (individual S9) resembles most to Northern Bronze Age groups in terms of HG affinity"
Недавно је изашао рад у руском часопису "Генетика" који се бави археогенетском анализом скелета са подручја Хазарског каганата, односно из 8-9. века са територије ростовске области. У питању је 57. том, бр. 4 тог часописа, који је изашао ове године и до чијег апстракта се може доћи преко следећег линка:
http://vigg.ru/genetika/
Име чланка је "Y-ГАПЛОГРУППЫ КОСТНЫХ ОСТАНКОВ ИЗ КУРГАННЫХ ПОГРЕБЕНИЙ ХАЗАРСКОГО ВРЕМЕНИ НА ТЕРРИТОРИИ ЮГА РОССИИ". О саставу хаплогрупа се из апстракта може сазнати следеће - три скелета су носиоци R1a хаплогрупе, два су C2b, и по један скелет припада G2a, N1a, Q и R1b хаплогрупи. Рађено је само SNP тестирање, не и NGS тест, а помињу се и маркери.
Тек сам јуче успио доћи до пуног текста овог рада. Рађено је SNP тестирање, али веома сведено, само на мутације R-M207, R1a-M420, R1b-M343, N-M231, Q-M242. Добро је што су урадили STR профилисање и то на проширени YFiller (17 маркера плус), па су извучене хаплогрупе и за неке од узорака којима није успјело SNP тестирање. Укупно, профилисано је девет хазарских узорака.
Сви су са простора доњег Дона, данашње Ростовске области на југу Русије. Датирани су на основу археолошких података у период 7-9. вијека. Ради се о хазарској војној елити (на то указује богат археолошки инвентар гробова). Тако да би ово заиста могао бити неки генетички пресјек Хазара, бар тог њиховог владајућег слоја.
...
Сам текстуални дио рада и анализа веома су површни. Довољно је индикативно да на самом почетку опредјељују R1a и R1b као европске хаплогрупе, иако су и те гране међу Хазарима азијског поријекла. Користили су више предиктора међу њима и Невген, али се нису упуштали у ближе одређење грана.
Прошао сам кроз хаплотипове и у односу на основне хаплогрупе дате у самом раду може се сљедеће закључити у вези припадности узорака одређеним гранама:
Узорак 67 R1b-M73 (Близак му је на 17 маркера један тестирани из околине Пирота из САНУ истраживања)
Узорак 457 G2a-U1>L1266 (највећа је блискост са граном L1266, која нагиње углавном кавкаској зони)
531 R1a-M417 (не може се грана тачно одредити, али мислим да се ради о R1a-Z93)
619 Q-F1096
656 C-F1756 (није предалеко тестирани из Баната)
1251 R1a-Z93
1564 C-F1756 (није предалеко тестирани из Баната)
1566 N1c (вјероватно грана M2019, није далеко тестирани из Задра)
1986 R1a-Z93
Очигледно је у етногенези Хазара учествовао источноазијски елемент, али је постојао и сарматски (алански?) удио. Узорци су обрађени антрополошки и преовладава монголоидни тип са значајним учешћем европеидног типа, а присутни су и мијешани типови.
Origin and mobility of Iron Age Gaulish groups in present-day France revealed through archaeogenomics
https://www.cell.com/iscience/fulltext/S2589-0042(22)00364-9 (https://www.cell.com/iscience/fulltext/S2589-0042(22)00364-9)
Most individuals were found
1146 to carry haplogroup R1b1a (69%), other males belonging to haplogroups G2a2 (17,24%)
Није лоше. 8)Ох воденицо, мила ли си за вазда и на вијек😀
Origin and mobility of Iron Age Gaulish groups in present-day France revealed through archaeogenomics
Published: March 17, 2022 DOI: https://doi.org/10.1016/j.isci.2022.104094
Summary
The Iron Age period occupies an important place in French history, as the Gauls are regularly presented as the direct ancestors of the extant French population. We documented here the genomic diversity of Iron Age communities originating from six French regions. The 49 acquired genomes permitted us to highlight an absence of discontinuity between Bronze Age and Iron Age groups in France, lending support to a cultural transition linked to progressive local economic changes rather than to a massive influx of allochthone groups. Genomic analyses revealed strong genetic homogeneity among the regional groups associated with distinct archaeological cultures. This genomic homogenisation appears to be linked to individuals’ mobility between regions as well as gene flow with neighbouring groups from England and Spain. Thus, the results globally support a common genomic legacy for the Iron Age population of modern-day France that could be linked to recurrent gene flow between culturally differentiated communities.
https://www.cell.com/iscience/fulltext/S2589-0042(22)00364-9 (https://www.cell.com/iscience/fulltext/S2589-0042(22)00364-9)
Препринт новог рада о Аварима под називом: Ancient genomes reveal origin and rapid trans-Eurasian migration of 7th century Avar elites
https://www.cell.com/cell/fulltext/S0092-8674(22)00267-7?_returnURL=https%3A%2F%2Flinkinghub.elsevier.com%2Fretrieve%2Fpii%2FS0092867422002677%3Fshowall%3Dtrue
Нисма ни сам стигао да погледам садржину, па не знам да ли има неких нових узорака или су користили узорке из ранијих радова.
Изгледа да су у питању сасвим нови узорци. Код аварске елите доминира грана N1-F4205:
https://www.yfull.com/tree/N-F4205/
Такође сам на брзину приметио и двојицу R1b-CTS9219 и једног нешто узводнијег CTS7556, који би могли у ствари бити R1b-Z2705, као и једног E-L618, који је вероватно E-V13, уз њега има још један који има само ISOGG а не и SNP ознаку а који је исто тако E-V13. Ови скелети потичу са позноаварских некропола и колико видех, нису припадали елити. Такође су ту двојица I2-M223 којима су очитани снипови испод L801 (CTS4348 и CTS10743) и двојица I1-Z141 (један има и ниже очитан снип S2205), али су они са "касносарматске" некрополе из 5. века, дакле пре доласка Авара. Изгледа да нема ниједног I2-Y3120.
Такође сам на брзину приметио и двојицу R1b-CTS9219 и једног нешто узводнијег CTS7556, који би могли у ствари бити R1b-Z2705
Не знам да ли је помињан овај рад чији је препринт изашао половином марта ове године.
Ради се о новим геномским узорцима са неколико картагинских и етрурских налазишта. У самом раду нису поменуте Y-днк хаплогрупе, али их геномски узорци свакако садрже. У априлу су постали видљиви и bam фајлови. Неки од узорака су прегледани, али не знам ни ко их је прегледао ни гдје су објављени. Ако неко зна нешто више нека напише. Ови етрурски би свакако били интересантни.
Ово је оно што сам успио да ископам на мрежи:
AU41086 R11746 R-Y7777 Tunisia 2022-04-30 08:54:29
AU40967 R11793 J-PF7415 Tunisia 2022-04-29 06:29:55
AU40965 R11753 J-Z597 Tunisia 2022-04-29 06:23:57
AU40964 R11751 J-Z597 Tunisia 2022-04-29 06:23:31
AU40963 R10341 J-Z1884 Italy 2022-04-29 06:23:05
AU40962 R10339 R-Y24836 Italy 2022-04-29
AU40465 R11835 H-Y20838 Italy 2022-04-17 16:45:23
AU40464 R11828 I-L160 Italy 2022-04-17 16:45:00
AU40463 R11104 I-L160 Italy 2022-04-17 16:44:31
AU40462 R10363 G-Y7538 Italy 2022-04-17 16:44:04
AU40461 R10361 R-L2 Italy 2022-04-17 16:43:31
AU40460 R10344 R-Y146438 Italy 2022-04-17 16:43:03
AU40459 R10342 R-Z2572 Italy 2022-04-17 16:42:41
AU40458 R10340 R-P312 Italy 2022-04-17 16:42:14
AU40457 R10338 R-U152 Italy 2022-04-17 16:41:22
AU40456 R10337 R-FT258284 Italy 2022-04-17 16:14:11
Прегледао сам их и ја, али за већину ових "западних" R1b није ми се дало тражити дубље гране, што због мноштва грана, што због слабије покривености узорака:
R11104; 1923-1614 BC; Pian Sultano; Italy BA; I2-L158>Y3992>Z2049>L160>PF4088>CTS1758>Y2177>BY130413>Y38933 (xY40338,BY42227)
R11828; 1115-984 BC; Sant'Imbenia; Sardinia BA; I2-L158>Y3992>Z2049>L160>F1295>Y21970 (xZ27158,PF6951,BY18705,Y138751,Y62321)
R11835; 801-774 BC; Sant'Imbenia; Sardinia IA; H2-P96>Y19966>FT1696>Y21618>Y19962>Z19072>Y21592>Y21612>Y21654>pre-Y20838
R11746; 733-411 BC; Kerkouane; Tunisia IA; R1b-V2219>V88>PF6287>pre-Y7777
R11751; 729-409 BC; Kerkouane; Tunisia IA; J2b2a-L283>Z622>Z600>Z2509>Z585>Z615>Z597>Z2507>Y15058>Z38240>Z38241>PH1602
R11753; 656-405 BC; Kerkouane; Tunisia IA; J2b2a-L283>Z622>Z600>Z2509>Z585>Z615>Z597>Z2507>Y15058>Z38240
R11793; 761-405 BC; Kerkouane; Tunisia IA; J2a-Z6064>Z6055>Z6057>Y7013>Y7010>Y13128>Y14434>Y14439>Z28527>Z35779>PF7415* (xZ28524)
R10344; 759-538 BC; Tarquinia Monterozzi; Italy IA; R1b-P312
R10338; 759 BC- 3 AD; Tarquinia Monterozzi; Italy IA; R1b-U152
R10340; 759 BC-3 AD; Tarquinia Monterozzi; Italy IA; R1b-P312
R10361; 759 BC-3 AD; Tarquinia Monterozzi; Italy IA; R1b-U152>L2
R10363; 389-207 BC; Tarquinia Monterozzi; Italy IA; G2a2b-L497>Z1815>Y7538>Z1816>Y8903>BY27899* (xBY113517,Z45474)
R10339; 160-49 BC; Tarquinia Monterozzi; Italy IA; R1b-L151
R10341; 160-49 BC; Tarquinia Monterozzi; Italy IA; J1-YSC234>Z1884*
R10342; 158-44 BC; Tarquinia Monterozzi; Italy IA; R1b-U152>L2
R10337; 151 BC-3 AD; Tarquinia Monterozzi; Italy IA; R2-FGC50231>FGC50227* (xFGC50302)
Ако би гледали по популацијама,
Картагињани
R11746; 733-411 BC; Kerkouane; Tunisia IA; R1b-V2219>V88>PF6287>pre-Y7777
R11751; 729-409 BC; Kerkouane; Tunisia IA; J2b2a-L283>Z622>Z600>Z2509>Z585>Z615>Z597>Z2507>Y15058>Z38240>Z38241>PH1602
R11753; 656-405 BC; Kerkouane; Tunisia IA; J2b2a-L283>Z622>Z600>Z2509>Z585>Z615>Z597>Z2507>Y15058>Z38240
R11793; 761-405 BC; Kerkouane; Tunisia IA; J2a-Z6064>Z6055>Z6057>Y7013>Y7010>Y13128>Y14434>Y14439>Z28527>Z35779>PF7415* (xZ28524)
A black-figure wine jug decorated with a scene from The Odyssey found with an Ionian cup, and Greek architectural elements like peristyle courtyards and stucco plaster decorations found among the remains of upscale private homes, show the town was influenced by the culture of the greater Mediterranean world.
Да, са тим што је по аутосомалном профилу једино овај први "прави" картагињанин, док су остала тројица сврстана у источномедитерански кластер (Sicily/Greece). И ипсилон хаплогрупе се уклапају у ту слику, јер је грана Ј2а-PF7415 или неолитског европског или блискоисточног порекла, док је грана J2b2a-Z38240>PH1602 доказано (прото-)илирска, па је њено присуство на овом налазишту у овом периоду још већа мистерија. Грчки утицај је са друге стране очекиван, с обзиром да су на њега указивали и поједини археолошки налази:
https://en.wikipedia.org/wiki/Kerkouane?msclkid=db0d92d4cfa611ecaaaa59614a2563d7 (https://en.wikipedia.org/wiki/Kerkouane?msclkid=db0d92d4cfa611ecaaaa59614a2563d7)
Да, са тим што је по аутосомалном профилу једино овај први "прави" картагињанин, док су остала тројица сврстана у источномедитерански кластер (Sicily/Greece). И ипсилон хаплогрупе се уклапају у ту слику, јер је грана Ј2а-PF7415 или неолитског европског или блискоисточног порекла, док је грана J2b2a-Z38240>PH1602 доказано (прото-)илирска, па је њено присуство на овом налазишту у овом периоду још већа мистерија.
Грана J2b2a-Z38240>PH1602 има и један прилично изолован арапски огранак на подручју Палестине, Јордана и Сирије. Нисам нешто детаљније прегледао PH1602, али ми на памет паде прича
"Prema grčkoj mitologiji, postojao je junak Ilirijus, sin Kadma i Harmonije, koji je zavladao cijelom Ilirijom i legenda dalje kaže da je on predak svih Ilira."
"Kadmo (starogrčki: Κάδμος) bio je, u grčkoj mitologiji, feničanski princ, sin tirskog kralja Agenora i kraljice Telefase te brat Fenika, Kilika i Europe. Kad je Zevs oteo Europu, Agenor je poslao svoje sinove u potragu za sestrom i naredio im da se bez nje ne vraćaju u Fenikiju."
Управо су феничански досељеници из Тира основали Картагину.
Наравно, постоји и оно друго предање које Илире повезује са келтским народима.
Да ли можете мало детаљније да елаборирате тврдњу да је грана J2b2a-Z38240>PH1602 доказано (прото-)илирска?
На (прото-)илирско порекло ове (али и већине других грана испод Z597 (https://www.yfull.com/tree/J-Z597/)) указује велики број до сада објављених древних узорака бронзаног и гвозденог доба са подручја Хрватске:
I23911; 891-797 BC; Smiljan; Croatia_IA; J2b2a-Z2507>Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930>FT115799
I24638; 795-567 BC; Smiljan; Croatia_IA; J2b2a-Z2507>Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930>FT115799
I24882; 774-549 BC; Mala Metaljka; Croatia_IA; J2b2a-Z2507>Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930 (xFT115799)
I23995; 810-675 BC; Smiljan; Croatia_IA; J2b2a-Z2507>Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930 (xFT150993)
I24639; 795-567 BC; Smiljan; Croatia_IA; J2b2a-Z2507>Y15058>Z38240>Z38241>PH1602>Y86930 (xFT150993)
I26742; 800-600 BC; Jazinka Cave; Croatia_IA; J2b2a-Z2507>Y15058>Z38240>Z38241 (xFT108123,Y130843,Y91418,PH502,Y86930)
I4331; 1631-1521 BC ; Veliki Vanik; Croatia_MBA; J2b2a-Z2507>Y15058>Z38240*
I26726; 1507-1415 BC; Gudnja cave; Croatia_MBA; J2b2a-Z2507>Z638>Z1297 (xY27522,Y21878,Z8421)
Смиљан и Мала Метаљка налазе се на подручју које је у гвозденом добу насељавало илирско племе Јапода, а Јазинка на подручју које је насељавало племе Далмата. Такође је прилично индикативно да су узорци из бронзаног доба из Великог Ваника и Гудње који припадају сестринским гранама Z2507>Y15058>Z38240 и Z2507>Z638>Z1297, удаљени свега неких 50-ак километара ваздушном линијом, иако су се ове две гране раздвојиле још у раном бронзаном добу (око 2400 п.н.е.).
Ево мапе са свим древним узорцима који припадају хаплогрупи J2a2b-L283:
https://www.google.com/maps/d/u/0/viewer?mid=1luwBVUlmGoqbj7yzO2tyKKIJlvh7mtQX&ll=43.48442581449614%2C16.637907326504408&z=7 (https://www.google.com/maps/d/u/0/viewer?mid=1luwBVUlmGoqbj7yzO2tyKKIJlvh7mtQX&ll=43.48442581449614%2C16.637907326504408&z=7)
Хвала на одговору и илустративној мапи. Оно што ипак упада у очи је да потпуно изостају узорци са територије познате по томе што су је насељавали прави Илири Illirii proprii dicti познати из описа Страбона и Плинија. Е сад, изгледа да је та територија слабо археогенетски покривена узорцима генерално, што је баш штета према мом мишљењу.
У новом раду који би ускоро требао да се појави биће неколико десетина древних узорака из Црне Горе, Албаније и Македоније, тако да би слика требала бити нешто јаснија. Слутим да ће међу узорцима са подручја које помињете бити пронађена и грана Z2507>Z638>Y21045 (https://www.yfull.com/tree/J-Y21045/), која би по некој логици требала бити присутна међу јужним ("правим") Илирима, и која показује велику разноврсност међу данашњим Албанцима. Ово наравно не значи да су Албанци директни потомци тих Илира, али су дефинитивно по доласку на подручје данашње Албаније асимиловали један део тада већ романизованих Илира, а касније су неке од тих оригинално илирских грана као што је Y21045>>>PH1271 доживеле значајну демографску експанзију међу прото-Албанцима током раног средњег века.
Грана J2b2a-Z38240>PH1602 има и један прилично изолован арапски огранак на подручју Палестине, Јордана и Сирије. Нисам нешто детаљније прегледао PH1602, али ми на памет паде причаМожда је Грцима феничанско порекло изгледало угледније од европског. Име Европе је семитског порекла, а није ми познато ког су порекла имена Кадма, Агенора, Телефасе, Феника и Килика.
"Prema grčkoj mitologiji, postojao je junak Ilirijus, sin Kadma i Harmonije, koji je zavladao cijelom Ilirijom i legenda dalje kaže da je on predak svih Ilira."
"Kadmo (starogrčki: Κάδμος) bio je, u grčkoj mitologiji, feničanski princ, sin tirskog kralja Agenora i kraljice Telefase te brat Fenika, Kilika i Europe. Kad je Zevs oteo Europu, Agenor je poslao svoje sinove u potragu za sestrom i naredio im da se bez nje ne vraćaju u Fenikiju."
Управо су феничански досељеници из Тира основали Картагину.
Наравно, постоји и оно друго предање које Илире повезује са келтским народима.
У новом раду који би ускоро требао да се појави биће неколико десетина древних узорака из Црне Горе, Албаније и Македоније, тако да би слика требала бити нешто јаснија. Слутим да ће међу узорцима са подручја које помињете бити пронађена и грана Z2507>Z638>Y21045 (https://www.yfull.com/tree/J-Y21045/), која би по некој логици требала бити присутна међу јужним ("правим") Илирима, и која показује велику разноврсност међу данашњим Албанцима. Ово наравно не значи да су Албанци директни потомци тих Илира, али су дефинитивно по доласку на подручје данашње Албаније асимиловали један део тада већ романизованих Илира, а касније су неке од тих оригинално илирских грана као што је Y21045>>>PH1271 доживеле значајну демографску експанзију међу прото-Албанцима током раног средњег века.Можда и https://www.yfull.com/tree/E-BY4465/ и неке подгрупе https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/ .
За генетичку профилацију Феничана свакако треба више узорака. Колико ми је познато има више феничанских узорака у раду
https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0190169
али су они само митохондријално обрађени. Није ми познато да је још у неком раду било обрађених феничанских древних Y-днк.
С обзиром да су Феничани (Семити) и Грци (Индоевропљани) господарили Медитераном стотинама година, све до успона Рима, било би идеално ако би се могле издвојити неке специфично грчке и специфично феничанске Y-днк линије.
Најинтересантнија прича везана за Феничане је она о пурпуру, порфири или финику, боји захваљујући којој су Феничани били тако економски успјешни. Као некад Кинези са свилом и свиленом бубом, тако су и Феничани дуго чували технологију добијања пупрпурне боје из морских шкољки. Цијена пурпурне боје је често била изједначена са цијеном сребра,а боја је постала симболом империјалне моћи и њена употреба је бивала и законски ограничена. Латини су, приликом освајања Цариграда 1204. године уништили посљедњу производњу пурпура из шкољки. Такође, занимљиво је да тај феничански или тирски пурпур временом није блиједио, већ да је постајо још интензивнији и сјајнији под утицајем временских прилика.
Не знам да ли је неко данас, ако ништа друго због пробе, покушао оживити ту технологију. Имам осјећај да ни данас тканина обојена том бојом не би била јефтина.
Знаш ли која ће бити тематика тог новог рада, односно које све популације и периоде ће да покрије?
Потврђени узорци од енеолита до антике, можда буде и покоји ранији/каснији. Фокус највероватније на Балкан/југоисточну Европу, могуће да ће бити узорака и из Анадолије и Леванта. Потврђено да ће бити узорака из Словеније, Хрватске, БиХ, Црне Горе, Србије, Албаније, Македоније, Бугарске, Грчке, Румуније, Молдавије. И врло вероватно ће бити три засебна рада објављена одједном, уместо првобитно најављеног једнинственог рада.
То ће баш бити пун погодак. Надам се да ће бити што више узорака из гвозденог доба. Нарочито из гвозденог доба Србије и Северне Македоније, пошто мислим да одатле немамо ниједан узорак из тог периода. Додуше, и БиХ је под знаком питања.Biti će 10ak iz Srbije, 20ak iz CG, 1 iz BiH, 20ak iz Makedonije, 80ak iz Hrvatske, plus Albanija...
Дај Боже да буде неки L621 коначно. ;D
https://www.yfull.com/tree/J-Z1295/ налазиште Grotta delle Mura, бронзано доба Италија, око 1000 г пне.Везано за овај узорак на eupedi-i се појавила информација да је овај узорак сврстан под грану J-Y21878. У линку који је дат узорак се не појављује и немогу се наћи додатне информације.
Везано за овај узорак на eupedi-i се појавила информација да је овај узорак сврстан под грану J-Y21878. У линку који је дат узорак се не појављује и немогу се наћи додатне информације.
https://www.eupedia.com/forum/threads/34165-J2b2-L283-(proto-illyrian)/page53
Такође испод гране Ј-Y32373 убачен је још један древни узорак из мађарске.
Sent from my iPhone using Tapatalk
Раније сам веровао да би се део J-M205 могао повезати са феничанским колонијама. У прилог томе би ишао стари налаз ове хаплогрупа у Сидону (Либан). Иако се распоред донекле поклапа, чини се да се још боље поклапа са простором грчке колонизације (обала Црног Мора, Јужна Италија, Кипар, Исток Шпаније).Мислим да би добар кандидат за феничанске колонисте била https://www.yfull.com/tree/J-Y213011/ : Либијац и Италијан TMRCA 3000 година са даљим рођаком у Ираку https://www.yfull.com/live/tree/J-Y213190/ . Можда и https://www.yfull.com/tree/J-Y134209/ .
(https://preview.redd.it/0uho63ekxxz11.jpg?auto=webp&s=750f539aed33aef1082eff3b86de827536aa4491)
Археогенетски узорци из Либана и Туниса.
https://www.haplotree.info/maps/ancient_dna/slideshow_samples.php?searchcolumn=Country&searchfor=Lebanon&ybp=500000,0&orderby=MeanYBP&ascdesc=DESC
https://www.haplotree.info/maps/ancient_dna/slideshow_samples.php?searchcolumn=Country&searchfor=Tunisia&ybp=500000,0
Био сам убеђен да су их време и империје прегазили, али појавио се један.
https://www.yfull.com/live/tree/J-ZS5907*/
(https://i.ibb.co/2hhSXD8/yfull-comlivebranch-info-J-ZS5907-t4-tab-20220513.png)
Хеј, Феничани, још( с)те живи...
DNA was extracted from skeletons recovered from some of the most important archaeological sites in early Holocene Europe and Anatolia, including the first farming villages in the Aegean basin (Barcın, Aktopraklık, Nea Nikomedeia); Mesolithic and Neolithic sites from the Iron Gates gorges and other areas of the Central Balkans (Lepenski Vir, Vlasac, Grad-Starcevo, Vinca-Belo Brdo); and the oldest cemeteries and mass grave or ‘‘massacre’’ sites of the Central European EN (Kleinhadersdorf, Asparn-Schletz, Essenbach-Ammerbreite, Dillingen-Steinheim, Herxheim)(https://i.ibb.co/BL88Dbb/FFARMER.png)
Stable population structure in Europe since the Iron Age, despite high mobility
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.05.15.491973v1 (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.05.15.491973v1)
Древни геноми из периода од гвозденог доба до позног средњег века, а што је најбитније велики број њих са наших простора: 18 из Србије (Виминацијум, Сирмијум, Наисус, Крушевље, Бешка), 6 из Црне Горе (Доклеа-Бјеловине), 29 из Хрватске...
Ово је одличан пресјек тестираних локација. Надам се да ће резултати донијети нешто суштинско ново у сазнањима. Не видим да је негдје извучен преглед основних хаплогрупа?
Када ће овај рад угледати светлост дана? 😀
In contrast to the homogeneity of the Armenian population, most of the regions,(https://i.ibb.co/7XcGfY2/biorxiv-orgcontent10-1101-2022-05-15-491973v1-full-mix-20220517.png)
including Italy, Southeastern Central Europe, and Western Europe, had strikingly
heterogeneous populations. Newly collected samples reinforce previous findings of high
heterogeneity in Rome, including a large portion of the population having affinities for
present-day Near Eastern populations (Antonio et al., 2019; Posth et al., 2021) (Figure
3 - figure supplement 1). Interestingly, Southeastern Central European and Western
European individuals during the Imperial Roman & Late Antiquity period also exhibit
high heterogeneity, on par with that of contemporaneous Italy (Figures 3 and 4).
Furthermore, these ancestries are often shared across regions. In Southeastern
Central Europe, a core group of individuals have ancestry similar to that of present-day
and contemporaneous Central Europeans (C10), while other clusters have ancestry
similar to that of Northern Europeans (C4) and Eastern Mediterraneans (C6) (Figure
3C). These ancestry groups are found in contemporaneous Italy and Western Europe
as well (Figure 4C, Figure 3 - figure supplement 1). We also observe outliers of eastern
nomadic ancestry, similar to that of Sarmatian individuals previously reported, in both
Western Europe (C5, n=2) and Southeastern Central Europe (C1, n=2).
Overall, we see remarkable local genetic heterogeneity as well as cross-regional
similarities which point to common ancestry sources and, on a broader scale,
demographic events affecting different regions in similar ways.
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.05.15.491973v1.full.pdf(https://i.ibb.co/7XcGfY2/biorxiv-orgcontent10-1101-2022-05-15-491973v1-full-mix-20220517.png)
Ако се сад не појави J-M205 на старим налазиштима код нас, неће никад. :) Иако је период нешто старији у односу на старост актуелне подгране. Мада у обзир долазе и многе друге J лозе.J-M205 ће се можда појавити, јер је период од пре 3000 до 1200 година вероватно време када многе њене подгрупе долазе са Блиског Истока у Европу.
All sequence data newly generated for this study are available at the European
Nucleotide Archive (ENA) database under the accession number PRJEB52852, as well
as PRJEB49419 for individuals reported by Moots et al.
Ево прелиминарних хаплогрупа за једина два узорка из Црне Горе, и за један део узорака из Србије:
R3481; 211-321 AD; Doclea_Bjelovine, Montenegro; J2b2a-Z638>Z1297>Z1295>Z8421>Z631>Z1043 (https://www.yfull.com/tree/J-Z1043/)
R9918; 997-1151 AD; Doclea_Bjelovine, Montenegro; J2b2a-Y15058>Z38240>CTS6190 (https://www.yfull.com/tree/J-CTS6190/)
R6693; 236-332 AD; Svilos_Krusevlje, Serbia; J2b2a-L283>Z622>Z600>Z2509>Z585 (https://www.yfull.com/tree/J-Z585/)
R6701; 236-332 AD; Svilos_Krusevlje, Serbia; R1b1a-Z2118>Z2116>S1161>CTS6718>FGC48821>FGC12521>FGC24139>BY157588 (https://www.yfull.com/tree/R-BY157588/)
R6730; 266-430 AD; Sirmium, Serbia; I2a2a-L701>P78>S25733>A427>S17511>Y41633 (https://www.yfull.com/tree/I-Y41633/)
R3918; 994-1149 AD; Sirmium, Serbia; J2b2a-Y15058>Z38240>CTS6190 (https://www.yfull.com/tree/J-CTS6190/)
R3906; 1479-1634 AD; Sirmium, Serbia; I1a1a1a-Z2336>Y3866>S4767>Y4781>S4770>M227>A11380 (https://www.yfull.com/tree/I-A11380/)
Ево прелиминарних хаплогрупа за једина два узорка из Црне Горе, и за један део узорака из Србије:
R3481; 211-321 AD; Doclea_Bjelovine, Montenegro; J2b2a-Z638>Z1297>Z1295>Z8421>Z631>Z1043 (https://www.yfull.com/tree/J-Z1043/)
R9918; 997-1151 AD; Doclea_Bjelovine, Montenegro; J2b2a-Y15058>Z38240>CTS6190 (https://www.yfull.com/tree/J-CTS6190/)
R6693; 236-332 AD; Svilos_Krusevlje, Serbia; J2b2a-L283>Z622>Z600>Z2509>Z585 (https://www.yfull.com/tree/J-Z585/)
R6701; 236-332 AD; Svilos_Krusevlje, Serbia; R1b1a-Z2118>Z2116>S1161>CTS6718>FGC48821>FGC12521>FGC24139>BY157588 (https://www.yfull.com/tree/R-BY157588/)
R6730; 266-430 AD; Sirmium, Serbia; I2a2a-L701>P78>S25733>A427>S17511>Y41633 (https://www.yfull.com/tree/I-Y41633/)
R3918; 994-1149 AD; Sirmium, Serbia; J2b2a-Y15058>Z38240>CTS6190 (https://www.yfull.com/tree/J-CTS6190/)
R3906; 1479-1634 AD; Sirmium, Serbia; I1a1a1a-Z2336>Y3866>S4767>Y4781>S4770>M227>A11380 (https://www.yfull.com/tree/I-A11380/)
Опа, појавила се и наша подграна I1 M227 у Сирмијуму, како ово коментаришете?
R3745 (Zadar_Hypo_banka, Croatia, 1878.25bp):
https://www.yfull.com/tree/E-Y30977
https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/E;name=E-BY66293
Далеки рођак Васојевића и Рајовића.
Бане, да ли си сигуран да је овај узорак из овог новог рада? Колико ја видим, то је узорак из рада The genetic origin of Huns, Avars and conquering Hungarians
Каква је ситуација са узорцима из Хрватске и С. Македоније? Видех да их има прилично.
Supplementary Material (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.05.15.491973v1.supplementary-material) рада "Stable population structure in Europe since the Iron Age, despite high mobility" има табелу "Individual Metadata" са листом узорака која укључује и R3745.
Да још мало забиберимо чорбу. Тренутно стање на https://www.yfull.com/mtree/HV0a1a/ . Стварно је за (ГГ) Нобела.Издвојен је у подгрупу https://www.yfull.com/mtree/HV0a1a1b/ , додуше са малим нивоом поузданости.
(https://i.ibb.co/c1B69Rm/yfull-commtree-HV0a1a-20211226.png)
Један мање-више очекиван резултат:
R3931; 130-231 AD; Viminacium, Serbia; E-V13>Z1057>CTS1273>BY3880>Z5018>Z16242>pre-Y178966 (https://www.yfull.com/tree/E-Y178966/)
ниво Y178966: FGC91388+ A>T (1T); FGC91362+ C>T (1T); Y144293- T>C (1T); FT297285- T>C (1T)
Мени је и ово прилично необичан резултат, јер ове гране колико видим нема данас на Балкану. Генерално, већина "старобалканских" линија које сам досад видио са наших простора из овог истраживања су прилично нетипичне за данашње наше становништво. Као да је добар дио становништва био измијењен након доласка Словена, и то не само оригинални словенски , већ и несловенски дио. Да ли је до мијешања словенског и несловенског елемента код Срба дошло раније негдје другдје? Овако изгледа као да наше несловенске линије нису са подручја Илирика.
Не знам, може се рећи да је узорак мали, али очекивао сам више поклапања са данашњим становништвом наших простора.
Колико видим, J2b2-M241 се у овом облику среће и данас. Мењала се вероватно заступљеност по областима и подгранана. Можда би се јаче везе пронашле ако би се урадила анализа старе ДНК са простора централног, јужног и источног Балкана. И код многих словенских линија налазимо "парњаке" у тим областима, па је могуће исти случај и са староседелачким хаплогрупама.
Интересантно је присуство I2-A427 пре сеоба Словена и Германа. То може бити генетички траг Келта. Мада, колико видим, конкренто ова подграна гравитира више ка истоку Европе.
Мени је и ово прилично необичан резултат, јер ове гране колико видим нема данас на Балкану. Генерално, већина "старобалканских" линија које сам досад видио са наших простора из овог истраживања су прилично нетипичне за данашње наше становништво. Као да је добар дио становништва био измијењен након доласка Словена, и то не само оригинални словенски , већ и несловенски дио. Да ли је до мијешања словенског и несловенског елемента код Срба дошло раније негдје другдје? Овако изгледа као да наше несловенске линије нису са подручја Илирика.
Не знам, може се рећи да је узорак мали, али очекивао сам више поклапања са данашњим становништвом наших простора.
Као да је добар дио становништва био измијењен након доласка Словена, и то не само оригинални словенски , већ и несловенски дио. Да ли је до мијешања словенског и несловенског елемента код Срба дошло раније негдје другдје? Овако изгледа као да наше несловенске линије нису са подручја Илирика.
Не знам, може се рећи да је узорак мали, али очекивао сам више поклапања са данашњим становништвом наших простора.
Пошто су динарско-централнобалканске везе и словенских и предсловенских хаплогрупа већински из раносредњевековног периода, поставља се питање које је то подручје ''произвело'' толики број заједничких грана, чији се број не може објаснити само ширењем Немањићке државе односно из супротног правца каснијим досељавањем сточарских популација са југа и истока. На основу ово мало узорака не делује да су досељени Срби и Словени несловенско становништво асимиловали у најужем приобалном појасу. Штета је што овај рад садржи само један мушки антички узорак са подручја централног Балкана (Нишлију).
Биће да је већи број староседелачких хаплогрупа у Срба пре у вези са Трачанима, него са Илирима. Гледајући барем данашњи распоред и правце миграција. Хаплогрупе старог Илирика најпре треба тражити међу популацијом са хрватских острва. И ту се, колико се сећам, у појединим крајевима издваја као веома заступљена хаплогрупа J2b-M102 (по свему судећи J-M241).
Мени је и ово прилично необичан резултат, јер ове гране колико видим нема данас на Балкану. Генерално, већина "старобалканских" линија које сам досад видио са наших простора из овог истраживања су прилично нетипичне за данашње наше становништво. Као да је добар дио становништва био измијењен након доласка Словена, и то не само оригинални словенски , већ и несловенски дио. Да ли је до мијешања словенског и несловенског елемента код Срба дошло раније негдје другдје? Овако изгледа као да наше несловенске линије нису са подручја Илирика.
Не знам, може се рећи да је узорак мали, али очекивао сам више поклапања са данашњим становништвом наших простора.
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.05.15.491973v1.full.pdf(https://i.ibb.co/7XcGfY2/biorxiv-orgcontent10-1101-2022-05-15-491973v1-full-mix-20220517.png)Када се погледа расподела генома данашњег становништва уочава се велика празнина између генома Источне Европе и Балкана с једне стране и Кавказа, Мале Азије и Блиског Истока с друге стране ( ту су једино три Турчина који су вероватно делимично балканског порекла). Међутим у гвозденом добу у тој празнини се налазило становништво означено као степско. Очигледно је то становништво или изумрло или се иселило, што је довело до стварања те празнине. Видимо да се у време Римског Царства појединци степског порекла појављују у Западној Европи и "Југоисточној Централној Европи", тако да је сигурно да се бар део степског становништва преселио тамо.
Када се погледа расподела генома данашњег становништва уочава се велика празнина између генома Источне Европе и Балкана с једне стране и Кавказа, Мале Азије и Блиског Истока с друге стране ( ту су једино три Турчина који су вероватно делимично балканског порекла). Међутим у гвозденом добу у тој празнини се налазило становништво означено као степско. Очигледно је то становништво или изумрло или се иселило, што је довело до стварања те празнине. Видимо да се у време Римског Царства појединци степског порекла појављују у Западној Европи и "Југоисточној Централној Европи", тако да је сигурно да се бар део степског становништва преселио тамо.
Опет, већ сада је на основу учесталости међу тестираним узорцима индикативно да је добар део илирске популације (не целокупне романизоване популације Илирика) припадао хаплогрупи J2b-M241>Z250. Како због оних узорака из позног бронзаног и гвозденог доба објављених зимус, тако и због ових од пре неки дан. Оно што мени ту заправо ствара недоумицу јесте ништа мања присутност ове хаплогрупе и на налазиштима из антике која су била урбани центри, а где су истовремено пронађене егзотичне гране различитих хаплогрупа којих данас практично нема међу овдашњим становништвом.
Иако антички узорак са западног Балкана тренутно није ни приближно меродаван за неке озбиљније закључне, за сада је само J2b-M241>Z597 као неспорно тада локална хаплогрупа била шире заступљена међу овдашњим римским грађанством, док су разне наше E1b-V13, J, G на основу овог узорка углавном биле ван тестираног подручја. Опет, врло је могуће да су неки од ових М241 из Дукље и Задра, пре свега онај CTS6190, потицали са Апенина. Колико сам испратио, илирски узорци се у принципу аутосомално наслањају на узорке из истог периода са подручја Италије, па је преко тога теже разликовати локалце од дошљака са друге стране Јадрана, поготово имајући увиду то што су М241 гране код обрађених узорака довољно старе и разгранате да покривају оба подручја.
Да сваки узорак треба посматрати у комбинацији са аутосомалном сликом говори податак да се касноантички G2a-L497>FGC8346*, чији се филогенетички најближи сродници налазе углавном на западу Европе аутосомално наслања на најужније Европске популације (Грке и јужне Италијане линк (https://i.imgur.com/2FqZhjZ.png)). Опет, E1b-V13 из Задра који може бити и локалац је аутосомално најближи средишњој Италији (https://i.imgur.com/p6N3Rrf.png).
Пошто су динарско-централнобалканске везе и словенских и предсловенских хаплогрупа већински из раносредњевековног периода, поставља се питање које је то подручје ''произвело'' толики број заједничких грана, чији се број не може објаснити само ширењем Немањићке државе односно из супротног правца каснијим досељавањем сточарских популација са југа и истока. На основу ово мало узорака не делује да су досељени Срби и Словени несловенско становништво асимиловали у најужем приобалном појасу. Штета је што овај рад садржи само један мушки антички узорак са подручја централног Балкана (Нишлију).
Сад видјех на Biorxiv да је објављен препринт рада
Whole genome analysis sheds light on the genetic origin of Huns, Avars and conquering Hungarians
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.01.19.476915v1
Не стигох да погледам има ли шта интересантно.
Један мање-више очекиван резултат:
R3931; 130-231 AD; Viminacium, Serbia; E-V13>Z1057>CTS1273>BY3880>Z5018>Z16242>pre-Y178966 (https://www.yfull.com/tree/E-Y178966/)
ниво Y178966: FGC91388+ A>T (1T); FGC91362+ C>T (1T); Y144293- T>C (1T); FT297285- T>C (1T)
И један прилично изненађујући резултат:
R9673; 79-213 AD; Viminacium, Serbia; R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y29965>pre-Y88926 (https://www.yfull.com/tree/R-Y29965/)
ниво Z280: S204/Z91+ G>A (1A)
ниво Z92: Z683+ T>A (2A); Z660/S344/CTS91+ T>G (1G)
ниво Y4459: *нема очитавања*
ниво YP617: YP617+ C>G (1G)
ниво Y29965: Y29965+ C>A (1A)
ниво Y29965>BY30709: BY30707/Y45985- C>G (1C); BY30708/Y47237- G>C (1G); BY30709- G>A (2G); BY30713/Y58068- T>C (1T)
ниво Y29965>Y88926: Y91425+ C>T (1T); BY87472- G>T (1G); Y107811- C>T (1C); FT308832- C>T (2C)
VLASA7; 6814-6390 BC; Vlasac, Serbia; Iron Gates_HG; I2b-BY32198>pre-L417
Да ли ће овај узорак бити обрађен у Yfull, било би јако занимљиво видети њега са овим Босанцем и нашим скоро тестираним L417?
Мутација BY32198 још увек није на YFull стаблу, али Аничић је позитиван на њу, управо сам проверио (перфектан квалитет, 17 очитавања).
Видећемо, за сада су јаке индиције да је ова мушка линија опстала од Лепенског Вира до данас на подручју Балкана :)
VLASA7; 6814-6390 BC; Vlasac, Serbia; Iron Gates_HG; I2b-BY32198>pre-L417
Да ли ће овај узорак бити обрађен у Yfull, било би јако занимљиво видети њега са овим Босанцем и нашим скоро тестираним L417?
Поднео сам још прошле недеље захтев на YFull-u за додавање овог узорка на стабло, а разлог зашто га тамо још увек нема је вероватно зато што нису још ни формирали грану L417. С обзиром да је покривеност генома наведеног узорка јако добра, нема сумње да ће он у скорије време бити додат на стабло.Хвала Грујо ја сам свакако на њиховом Face профилу поставио питање да ће бити овај узорак бити додат на Yfull па ћемо видети шта ћемо добити као одговор. Хвала још једном.
Изгледа да су у питању сасвим нови узорци. Код аварске елите доминира грана N1-F4205:
https://www.yfull.com/tree/N-F4205/
Такође сам на брзину приметио и двојицу R1b-CTS9219 и једног нешто узводнијег CTS7556, који би могли у ствари бити R1b-Z2705, као и једног E-L618, који је вероватно E-V13, уз њега има још један који има само ISOGG а не и SNP ознаку а који је исто тако E-V13. Ови скелети потичу са позноаварских некропола и колико видех, нису припадали елити. Такође су ту двојица I2-M223 којима су очитани снипови испод L801 (CTS4348 и CTS10743) и двојица I1-Z141 (један има и ниже очитан снип S2205), али су они са "касносарматске" некрополе из 5. века, дакле пре доласка Авара. Изгледа да нема ниједног I2-Y3120.
Један мање-више очекиван резултат:На Yfull-у су се појавили R9673 https://www.yfull.com/live/tree/R-Y88926/ , R6759 https://www.yfull.com/live/tree/R-YP578/ и R11536 https://www.yfull.com/live/tree/I-Y16419/ .
R3931; 130-231 AD; Viminacium, Serbia; E-V13>Z1057>CTS1273>BY3880>Z5018>Z16242>pre-Y178966 (https://www.yfull.com/tree/E-Y178966/)
ниво Y178966: FGC91388+ A>T (1T); FGC91362+ C>T (1T); Y144293- T>C (1T); FT297285- T>C (1T)
И један прилично изненађујући резултат:
R9673; 79-213 AD; Viminacium, Serbia; R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y29965>pre-Y88926 (https://www.yfull.com/tree/R-Y29965/)
ниво Z280: S204/Z91+ G>A (1A)
ниво Z92: Z683+ T>A (2A); Z660/S344/CTS91+ T>G (1G)
ниво Y4459: *нема очитавања*
ниво YP617: YP617+ C>G (1G)
ниво Y29965: Y29965+ C>A (1A)
ниво Y29965>BY30709: BY30707/Y45985- C>G (1C); BY30708/Y47237- G>C (1G); BY30709- G>A (2G); BY30713/Y58068- T>C (1T)
ниво Y29965>Y88926: Y91425+ C>T (1T); BY87472- G>T (1G); Y107811- C>T (1C); FT308832- C>T (2C)
The genomic origins of the world’s first farmersУзорци из овог рада су се појавили на Yfull-у https://www.yfull.com/samples-from-paper/610/ .
https://www.cell.com/action/showPdf?pii=S0092-8674%2822%2900455-X (https://www.cell.com/action/showPdf?pii=S0092-8674%2822%2900455-X)
(https://i.ibb.co/BL88Dbb/FFARMER.png)
Ако нису погрешили, VC3-2 има веома ретку митохондријалну хаплогрупу О, присутну међу домороцима Аустралије.
https://www.yfull.com/mtree/O/
Објављен је рад The genetic history of the Southern Arc: A bridge between West Asia and Europe
https://www.science.org/doi/10.1126/science.abm4247 (https://www.science.org/doi/10.1126/science.abm4247)
То је изгледа онај најављени рад са 35 скелета из Бездањаче. Само 8 су мушкарци и припадају хаплогрупи R-P312. Али је датирање свакако утврдило да су сви из Бронзаног доба.
Овде можете видети попис узорака са хаплогрупом, датирањем и именом археолошког налазишта.
Видим да је и Бездањача на листи.
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1SDNwXADx4lxAr5myxOdJkLHw3K_CgzFibIKyrz-jhBU/edit?usp=drivesdk (https://docs.google.com/spreadsheets/d/1SDNwXADx4lxAr5myxOdJkLHw3K_CgzFibIKyrz-jhBU/edit?usp=drivesdk)
E-V13 осам узорака из Бугарске, један из Хрватске, два из Турске и један E-L618 из Северне Македоније.
Хвала. Дакле ипак има I-CTS10228 у Бездањачи. Чак је и дубља грана I-Y3120 одређена за узорак I18721 ако се не варам?
Да, али без радиокарбонског датирања контроверза око овог узорка ће вероватно опстати. А можда буде могла да се одреди још дубља подграна и утврди од када овај узорак потиче.
Објављен је рад The genetic history of the Southern Arc: A bridge between West Asia and Europe
https://www.science.org/doi/10.1126/science.abm4247 (https://www.science.org/doi/10.1126/science.abm4247)
I-L621, Bulgaria EBA, 3000-2000 BCE, Kazanlak, Tell Kran (Central, Yasenovo). Врло занимљив узорак.
I-L621, Bulgaria EBA, 3000-2000 BCE, Kazanlak, Tell Kran (Central, Yasenovo).
I-CTS4002, Romania BA, 2150-1850 BCE, Cârlomănești Arman.
Врло занимљиво.
Нема више контроверзе рекао бих. Овде је још таквих узорака. Имамо сада и I1879 који је директно датиран на 1468-1636 calCE (348±26 BP, BRAMS-1303) а пронађен је такође у Хрватској код Винковаца. Хаплогрупа I-CTS10228. Уз друге узорке са Балкана који припадају узводним и низводним гранама, ствар је јасна што се ове хаплогрупе тиче.
Abstract
Literary and archaeological sources have preserved a rich history of Southern Europe and West Asia since the Bronze Age that can be complemented by genetics. Mycenaean period elites in Greece did not differ from the general population and included both people with some steppe ancestry and others, like the Griffin Warrior, without it. Similarly, people in the central area of the Urartian Kingdom around Lake Van lacked the steppe ancestry characteristic of the kingdom’s northern provinces. Anatolia exhibited extraordinary continuity down to the Roman and Byzantine periods, with its people serving as the demographic core of much of the Roman Empire, including the city of Rome itself. During medieval times, migrations associated with Slavic and Turkic speakers profoundly affected the region.
Their genetic story starts with the early days of farming, a period known as the Neolithic. Farming began in Anatolia in what is present-day Turkey. But the DNA shows that the people who experimented with planting wheat and domesticating sheep and goats starting about 10,000 years ago weren’t simply descendants of earlier hunter-gatherers living in the area. Dozens of newly sequenced genomes suggest Anatolia absorbed at least two separate migrations from about 10,000 to 6500 years ago. One came from today’s Iraq and Syria and the other from the Eastern Mediterranean coast. In Anatolia they mixed with each other and with the descendants of earlier hunter-gatherers. By about 6500 years ago, the populations had coalesced into a distinct genetic signature.
Another genetic contribution came from the east about 6500 years ago, as hunter-gatherers from the Caucasus entered the region. Then about 5000 years ago, a fourth group—nomads from the steppes north of the Black Sea, known as the Yamnaya—arrived, adding to the genetic picture but not fundamentally redrawing it. “The people of the Southern Arc are mostly coming from Levantine, Anatolian, and Caucasus components,” Lazaridis says. “The Yamnaya are like a layer of sauce, added after 3000 B.C.E.”
Because of similarities between Indo-European and Anatolian languages such as ancient Hittite, linguists had guessed the Yamnaya had left both genes and language in Anatolia, as well as Europe. But the new analysis finds no Yamnaya ancestry among ancient Anatolians. The team suggests they and the Yamnaya instead share common ancestors in a hunter-gatherer population in the highlands east of Anatolia, including the Caucasus Mountains. That area, they argue, is the most likely place for people to have spoken an Anatolian-Indo-European root language, perhaps between 5000 and 7000 years ago. “That Caucasus component is a unifying type of ancestry we find in all places where ancient Indo-European languages are spoken,” says Lazaridis, who is first author on all three papers.
However, Guus Kroonen, a linguist at Leiden University, says this contradicts linguistic data. The early people of the Caucasus would have been familiar with farming, he says, but the deepest layers of Indo-European have just one word for grain and no words for legumes or the plow. Those speakers “weren’t very familiar with agriculture,” he says. “The linguistic evidence and the genetic evidence don’t seem to match.”
Велика је разлика у датирању I18721 и I1879. Старост I1879 је око 500 година.
IJ? Како ли је то преживело толике миленијуме?
Нема више контроверзе рекао бих. Овде је још таквих узорака. Имамо сада и I1879 који је директно датиран на 1468-1636 calCE (348±26 BP, BRAMS-1303) а пронађен је такође у Хрватској код Винковаца. Хаплогрупа I-CTS10228. Уз друге узорке са Балкана који припадају узводним и низводним гранама, ствар је јасна што се ове хаплогрупе тиче.
Ускоро би требало да се појаве резултати из ове две студије:
Ancient DNA from Mesopotamia suggests distinct Pre-Pottery and Pottery Neolithic migrations into Anatolia
https://www.science.org/doi/10.1126/science.abq0762
A genetic probe into the ancient and medieval history of Southern Europe and West Asia
https://www.science.org/doi/10.1126/science.abq0755
Други рад може бити посебно занимљив, пре свега за српске J2.
Ускоро би требало да се појаве резултати из ове две студије:
Ancient DNA from Mesopotamia suggests distinct Pre-Pottery and Pottery Neolithic migrations into Anatolia
https://www.science.org/doi/10.1126/science.abq0762
A genetic probe into the ancient and medieval history of Southern Europe and West Asia
https://www.science.org/doi/10.1126/science.abq0755
Други рад може бити посебно занимљив, пре свега за српске J2.
Пошто није ни I ни J, онда је нека њима паралелна грана која је очигледно пролазила кроз тешко уско грло, док није (највероватније) сасвим изумрла.
Ускоро би требало да се појаве резултати из ове две студије:
Ancient DNA from Mesopotamia suggests distinct Pre-Pottery and Pottery Neolithic migrations into Anatolia
https://www.science.org/doi/10.1126/science.abq0762
A genetic probe into the ancient and medieval history of Southern Europe and West Asia
https://www.science.org/doi/10.1126/science.abq0755
Други рад може бити посебно занимљив, пре свега за српске J2.
Ствар је вероватно мало једноставнија, узорак је јако слабог квалитета (свега ~21000 SNP-ова), па њихов алгоритам за утврђивање хаплогрупа није покупио ниједан SNP на нивоима I и J. Сигуран сам да бисмо провером BAM-а успели сместити овај узорак у неку грану испод I или J.
...
Још један занимљив резултат:Овај резултат је мени јако интересантан:
I6185 Method for Determining Date: Direct: IntCal20, Full Date: 1873-1630 calBCE (3430±25 BP, PSUAMS-3982), Locality: Trestiana, Romania,
Y-DNA: R-Y2613, mtDNA: U2e1b
I18721 Context: Archaeological - Period, Full Date: 1500-800 BCE, Locality: Bezdanjača Cave, Y-DNA: I2-Y3120, mtDNA: T2b11
Је ли ово онај стари резултат или неки нови? Колико се сећам, онај стари је имао митохондријску хаплогрупу H.
Још један занимљив резултат:
I6185 Method for Determining Date: Direct: IntCal20, Full Date: 1873-1630 calBCE (3430±25 BP, PSUAMS-3982), Locality: Trestiana, Romania,
Y-DNA: R-Y2613, mtDNA: U2e1b
Момци, зна ли ко гдѣ се могу наћи општеродствени податци занимљивих узорака из рада, употрѣбљиви да сами рачунамо рачуначе? То нарочито важи за спорне, попут овога из Бездањаче.аутосоми:
Један од за нас занимљивијих резултата је раносредњевековни I14622 из Албаније, који припада хаплогрупи T1a2b1-L131>Y6033>Z19917>CTS933>FGC47678 (https://www.yfull.com/tree/T-FGC47678/). Ова грана налази се непосредно изнад гране Y206597 у којој се налази Јовановић из Драгова код Рековца и двојица Албанаца. Узорак је директно датиран у период 773-885 године н.е., што се практично поклапа са периодом када је по процени YFull-a живео најскорији заједнички предак гране Y206597 (око 800 године н.е.), па би било важно проверити SNP-ове ове гране када BAM фајл буде доступан. Узорак је иначе из североисточног дела Албаније, са налазишта Кенете у округу Кукес, који се директно наслања на Метохију.
I10479 je CTS4002+, CTS10228-, Y44940- и BY31905-.Да ли је позитиван на неки од https://www.yfull.com/live/branch-info/I-FGC20479/#t2-tab и https://www.yfull.com/live/branch-info/I-FGC20473/#t2-tab ?
Мени је и ово прилично необичан резултат, јер ове гране колико видим нема данас на Балкану. Генерално, већина "старобалканских" линија које сам досад видио са наших простора из овог истраживања су прилично нетипичне за данашње наше становништво. Као да је добар дио становништва био измијењен након доласка Словена, и то не само оригинални словенски , већ и несловенски дио. Да ли је до мијешања словенског и несловенског елемента код Срба дошло раније негдје другдје? Овако изгледа као да наше несловенске линије нису са подручја Илирика.
Не знам, може се рећи да је узорак мали, али очекивао сам више поклапања са данашњим становништвом наших простора.
О "The genetic history of the Southern Arc: A bridge between West Asia and Europe" се расправља и овде https://forum.molgen.org/index.php/topic,14420.0.html .Видим у неколико кратких коментара да је и њима прилично јасна ситуација око E-V13: https://forum.molgen.org/index.php/topic,14420.msg551594.html#msg551594
I13167 се појавио на https://www.yfull.com/tree/J-Y21878/ .Да ли постоји могућност да се за овај узорак утврди дубља грана на основу доступних сирових података?
О "The genetic history of the Southern Arc: A bridge between West Asia and Europe" се расправља и овде https://forum.molgen.org/index.php/topic,14420.0.html .
Један од за нас занимљивијих резултата је раносредњевековни I14622 из Албаније, који припада хаплогрупи T1a2b1-L131>Y6033>Z19917>CTS933>FGC47678 (https://www.yfull.com/tree/T-FGC47678/). Ова грана налази се непосредно изнад гране Y206597 у којој се налази Јовановић из Драгова код Рековца и двојица Албанаца. Узорак је директно датиран у период 773-885 године н.е., што се практично поклапа са периодом када је по процени YFull-a живео најскорији заједнички предак гране Y206597 (око 800 године н.е.), па би било важно проверити SNP-ове ове гране када BAM фајл буде доступан. Узорак је иначе из североисточног дела Албаније, са налазишта Кенете у округу Кукес, који се директно наслања на Метохију.
I14622 има два SNP-а покривена на нивоу T-Y206597, и (очекивано) оба су позитивна:
ниво Y206597: Y206601+ G>C (1C); Y337160+ A>G (1G)
Мислим да овај узорак даје јаку основу за претпоставку да је даље порекло Јовановића негде са подручја северне Албаније, чему би у прилог ишло и њихово предање о пореклу из Црне Горе. Тројица дубље тестираних Албанаца припадају овој грани, један из региона Лаберије у јужној Албанији, један из Дебарске области у Македонији, и један из Ђаковице, који би даљим пореклом требао бити из места Geghyseni (https://www.google.com/maps/place/Geghyseni/@42.3142388,20.0248884,15z/data=!4m5!3m4!1s0x13524146f94bc437:0x8678c3f70e267ac5!8m2!3d42.3162341!4d20.0283645), из области племена Краснићи. Оно што је занимљиво је да за разлику од већине других средњовековних узорака из Албаније, који су аутосомално најближи модерним Албанцима, I14622 најближа поклапања има са модерним Грцима, и то онима са Пелопонеза, што би могло указивати на још јужније порекло у даљој прошлости.
(https://www.science.org/cms/10.1126/science.abm4247/asset/c7390a59-4071-4f9b-a182-c8b7991adf38/assets/images/large/science.abm4247-fa.jpg)(https://greekreporter.com/wp-content/uploads/2022/08/Indo-European_migrations.jpg)
Још један занимљив узорак за СДП је I14686 из Албаније, локалитет Bardhoc (Northeastern, Kukes District), 1400-1700 CE који је дели хаплогрупу са Ковачанима I-Y4884 .
Аутосомална генетика узорака из Балкана.
https://forum.molgen.org/index.php/topic,14420.msg551926.html#msg551926
(https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhrTbbbrooswkd964dehZWnsvchKv2twc8mZjj_zMKfbU6EiQK9VRRh-Vz5kVUjP4qnWc3JpYma4PCCFMfpdPqRdVix0BS49amzlJkz2331kYanLGicwu2JXeKLmlpg9fsJZkNYNsXEdW30wcYpEgxnMg8XDjQhmCXOX4k2L4gUSZ0s2YQ0iuCbR8DC/s1536/Illyria.png)
https://forum.molgen.org/index.php/topic,14420.msg552061.html#msg552061
(https://i.ibb.co/FBcr1VG/image.png)
На нашем Јутјуб каналу постављен је снимак предавања проф. др Карлеса Лалуезе Фокса, одржаног 28. јуна 2022. године. Предавање је на енглеском језику, али смо урадили и превод на српски (треба само да кликнете на иконицу са титл).
https://www.poreklo.rs/2022/09/29/video-predavanje-prof-dr-karlesa-lalueze-foksa-slovenske-migracije-i-geneticko-poreklo-balkanskih-naroda/?fbclid=IwAR0qKzhKBuoPxr6V7x0DAIdmVn17XXdoYU2poJbavqdXJBk4Wv4UK3fNVQM
Имам сугестију једну. Обзиром да се веома лоше чују питања публике не би било лоше да неко и за тај дио клипа одради титл.
Trade and colonization caused an unprecedented increase in Mediterranean human mobility in the first millennium BCE. Often seen as a dividing force, warfare is in fact another catalyst of culture contact. We provide insight into the demographic dynamics of ancient warfare by reporting genome-wide data from fifth-century soldiers who fought for the army of the Greek Sicilian colony of Himera, along with representatives of the civilian population, nearby indigenous settlements, and 96 present-day individuals from Italy and Greece. Unlike the rest of the sample, many soldiers had ancestral origins in northern Europe, the Steppe, and the Caucasus. Integrating genetic, archaeological, isotopic, and historical data, these results illustrate the significant role mercenaries played in ancient Greek armies and highlight how participation in war contributed to continental-scale human mobility in the Classical world.
I10944 N* - можда се неки N2 ту крије?
I10949 I-L233 старији од TMRCA на https://www.yfull.com/tree/I-L233/ https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FT3139/tree .
I10944 N* - можда се неки N2 ту крије?
I10949 I-L233 старији од TMRCA на https://www.yfull.com/tree/I-L233/ https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FT3139/tree .
Укратко, тестирани су скелети Јаноша и Кристофера Корвина (оца и сина), припадника династије Хуњади (https://en.wikipedia.org/wiki/Hunyadi_family), и утврђено је да припадају хаплогрупи https://www.yfull.com/tree/E-PH1173/ (https://www.yfull.com/tree/E-PH1173/). С обзиром да су тестирани и STR маркери, можемо их упоредити са припадницима ове гране из табеле нашег пројекта. Колико видех на брзину, Хуњади се од наших разликују на 3 маркера: DYS385=16-17 (код наших 16-18), DYS448=18 (код наших 19) и DYS481=21 (код наших 22).
The genetic legacy of the Hunyadi descendantsТако то раде озбиљне државе и институције, чича мича завршена прича а ми се убисмо форумајући који је од којих а мого бити од оних...ја тамо кад оно међутим. Свака част Мађарима!
The Hunyadi family is one of the most influential families in the history of Central Europe in the 14th-16th centuries. The family's prestige was established by Johannes Hunyadi, a Turk-beater who rose to the position of governor of the Kingdom of Hungary. His second son, Matthias Hunyadi, became the elected ruler of the Kingdom of Hungary in 1458. The Hunyadi family had unknown origin. Moreover, Matthias failed to found a dynasty because of lacking a legitimate heir and his illegitimate son Johannes Corvinus was unable to obtain the crown. His grandson, Christophorus Corvinus, died in childhood, thus the direct male line of the family ended. In the framework of on interdisciplinary research, we have determined the whole genome sequences of Johannes Corvinus and Christophorus Corvinus by next-generation sequencing technology. Both of them carried the Y-chromosome haplogroup is E1b1b1a1b1a6a1c ~, which is widespread in Eurasia. The father-son relationship was verified using the classical STR method and whole genome data. Christophorus Corvinus belongs to the rare, sporadically occurring T2c1+146 mitochondrial haplogroup, most frequent around the Mediterranean, while his father belongs to the T2b mitochondrial haplogroup, widespread in Eurasia, both are consistent with the known origin of the mothers. Archaeogenomic analysis indicated that the Corvinus had an ancient European genome composition.
https://www.cell.com/action/showPdf?pii=S2405-8440%2822%2903019-5 (https://www.cell.com/action/showPdf?pii=S2405-8440%2822%2903019-5)
Укратко, тестирани су скелети Јаноша и Кристофера Корвина (оца и сина), припадника династије Хуњади (https://en.wikipedia.org/wiki/Hunyadi_family), и утврђено је да припадају хаплогрупи https://www.yfull.com/tree/E-PH1173/ (https://www.yfull.com/tree/E-PH1173/). С обзиром да су тестирани и STR маркери, можемо их упоредити са припадницима ове гране из табеле нашег пројекта. Колико видех на брзину, Хуњади се од наших разликују на 3 маркера: DYS385=16-17 (код наших 16-18), DYS448=18 (код наших 19) и DYS481=21 (код наших 22).
The genetic legacy of the Hunyadi descendants
The Hunyadi family is one of the most influential families in the history of Central Europe in the 14th-16th centuries. The family's prestige was established by Johannes Hunyadi, a Turk-beater who rose to the position of governor of the Kingdom of Hungary. His second son, Matthias Hunyadi, became the elected ruler of the Kingdom of Hungary in 1458. The Hunyadi family had unknown origin. Moreover, Matthias failed to found a dynasty because of lacking a legitimate heir and his illegitimate son Johannes Corvinus was unable to obtain the crown. His grandson, Christophorus Corvinus, died in childhood, thus the direct male line of the family ended. In the framework of on interdisciplinary research, we have determined the whole genome sequences of Johannes Corvinus and Christophorus Corvinus by next-generation sequencing technology. Both of them carried the Y-chromosome haplogroup is E1b1b1a1b1a6a1c ~, which is widespread in Eurasia. The father-son relationship was verified using the classical STR method and whole genome data. Christophorus Corvinus belongs to the rare, sporadically occurring T2c1+146 mitochondrial haplogroup, most frequent around the Mediterranean, while his father belongs to the T2b mitochondrial haplogroup, widespread in Eurasia, both are consistent with the known origin of the mothers. Archaeogenomic analysis indicated that the Corvinus had an ancient European genome composition.
https://www.cell.com/action/showPdf?pii=S2405-8440%2822%2903019-5 (https://www.cell.com/action/showPdf?pii=S2405-8440%2822%2903019-5)
Укратко, тестирани су скелети Јаноша и Кристофера Корвина (оца и сина), припадника династије Хуњади (https://en.wikipedia.org/wiki/Hunyadi_family), и утврђено је да припадају хаплогрупи https://www.yfull.com/tree/E-PH1173/ (https://www.yfull.com/tree/E-PH1173/). С обзиром да су тестирани и STR маркери, можемо их упоредити са припадницима ове гране из табеле нашег пројекта. Колико видех на брзину, Хуњади се од наших разликују на 3 маркера: DYS385=16-17 (код наших 16-18), DYS448=18 (код наших 19) и DYS481=21 (код наших 22).
Не разумем откуд Келт :D Келти нестају са историјске сцене миленијум пре но што имамо ту династију.
Наравно да нестају али сам то рекао везано за даље порекло његове мушке линије које изгледа није везано за прото-Мађаре, јер дистрибуција ове хаплогрупе упућује на ширење са Келтима у гвозденом добу. О томе кад и како су Хуњади постали Мађари нисам ништа рекао. Можда су били ближег влашког порекла.
The genetic legacy of the Hunyadi descendants
The Hunyadi family is one of the most influential families in the history of Central Europe in the 14th-16th centuries. The family's prestige was established by Johannes Hunyadi, a Turk-beater who rose to the position of governor of the Kingdom of Hungary. His second son, Matthias Hunyadi, became the elected ruler of the Kingdom of Hungary in 1458. The Hunyadi family had unknown origin. Moreover, Matthias failed to found a dynasty because of lacking a legitimate heir and his illegitimate son Johannes Corvinus was unable to obtain the crown. His grandson, Christophorus Corvinus, died in childhood, thus the direct male line of the family ended. In the framework of on interdisciplinary research, we have determined the whole genome sequences of Johannes Corvinus and Christophorus Corvinus by next-generation sequencing technology. Both of them carried the Y-chromosome haplogroup is E1b1b1a1b1a6a1c ~, which is widespread in Eurasia. The father-son relationship was verified using the classical STR method and whole genome data. Christophorus Corvinus belongs to the rare, sporadically occurring T2c1+146 mitochondrial haplogroup, most frequent around the Mediterranean, while his father belongs to the T2b mitochondrial haplogroup, widespread in Eurasia, both are consistent with the known origin of the mothers. Archaeogenomic analysis indicated that the Corvinus had an ancient European genome composition.
https://www.cell.com/action/showPdf?pii=S2405-8440%2822%2903019-5 (https://www.cell.com/action/showPdf?pii=S2405-8440%2822%2903019-5)
Укратко, тестирани су скелети Јаноша и Кристофера Корвина (оца и сина), припадника династије Хуњади (https://en.wikipedia.org/wiki/Hunyadi_family), и утврђено је да припадају хаплогрупи https://www.yfull.com/tree/E-PH1173/ (https://www.yfull.com/tree/E-PH1173/). С обзиром да су тестирани и STR маркери, можемо их упоредити са припадницима ове гране из табеле нашег пројекта. Колико видех на брзину, Хуњади се од наших разликују на 3 маркера: DYS385=16-17 (код наших 16-18), DYS448=18 (код наших 19) и DYS481=21 (код наших 22).
Веома занимљиви резултати. Скоро сам поменуо ову грану кад сам радио стабло за хаплогрупу E-CTS9320>Z17264. Тад сам о овој грани записао сљедеће:
"док је на Балкану и на Карпатима, а самим тим и међу Србима, карактеристична грана E-PH1173>Y7168. Грану E-Y7168 карактерише специфична вриједност DYS439=9, а старост би јој се могла процијенити на период краја антике и почетка средњег вијека. Данас ову мутацију носе не само Срби, већ и Хрвати из Херцеговине, Бугари, Грци, Македонци, Секељи, Румуни. Код Срба је, иако у невеликим процентима, ова подграна присутна у свим етнографским зонама: источнохерцеговачко-крајишкој, шумадијско-војвођанској, зетској, јужноморавској, смедеревско-вршачкој. Могло би се на основу овог закључити да су носиоци гране E-PH1173>Y7168 били присутни и у српској средњовјековној популацији."
По хаплотипу би се Хуњадији требали уклапати у овај профил. Нисма гледао детаљније шта је од SNP-ова покривено.
Не треба заборавити да су се најстарији преци Хуњадија звали Војко и Србo. :)
Ма од Шкипина са Удрежња гарант ;D
Можемо само да учимо и преписујемо од Мађара како се генетичка истраживања стављају у историјски контекст.Свака част на генетским истраживањима историјских личности, али не знам да ли ће се бавити историјским контекстом самих грана (код Арпадовића је њихова изворна грана, али да ли ће да се труде да тумаче предмађарско порекло једног од најомиљенијих краљева, не верујем ( ако се испостави напр. да су Јанош Хуњади и Матија Корвин српског порекла, тешко да ће то да објаве)...Али опет, свака част, мада то ипак не бих поредио са нама и некој нашој мањкавости жеље за истим подухватима и код нас (ипак је то и религијско питање пошто су наши средњовековни владари светитељи)
На основу чега сте извели закључак да је ова грана даљег келтског порекла?
Хуњади су ван сваке сумње E-Y7168 по STR маркерима. Јавља се код Румуна из Трансилваније (Кришане боље речено), а и код једног Мађара из Румуније.
Предак Хуњадија је
- Serbe, брат му Radoul
-- Voyko
---John Olah
-- Mogoche
-- Radoul
Писано "s", "sz", ово би требало бити лично име Шербе или Шербан које је било учестало код Румуна. Војко није било често али се јављало као лично име међу Румунима. Могош иако изведено из мађарског је било румунско име (С њим повезани и род Мугоша у Пиперима који су E-L241, потврда њиховог влашког поријекла о којем су говорили аутори већ). Радул ипак лешће код Румуна (а и код Срба је влашког коријена).
Поријекло гране E-Y7168 прије око 1000 г. је највјероватније негдје око границе данашње Бугарске и Грчке Македоније судећи по најудаљенијим припадницима тог кластера код којих се није десила мутација на 448.
Докази упућују најприје на румунско поријекло Хуњадија.
Izgleda da je FTDNA smjestio Korvine ispod grane E-BY203425>COR1. Drugi pripadnice grane E-BY203425 su jedan Bugarin, jedan rod iz Grabove Drage kod Mostara i jedan rod iz Viteza.
Пројекту приступио Црногорчић, вероватно Ђурђевдан, Невесиње, E-V13>Z5017>Y7168 (439=9)
ЦРНОГОРЧИЋИ су Хајровићи од Никшића, становали су у Дабру, одакле су амо доселили прије 50 година. Њихово су браство Муслимани Ајровићи у Невесињу. Славе Ђурђевдан.
Da, all nažalost bez dubinskog testa. Ima tu dosta Bugara, Grka, Mađara i Rumuna relativno bliski po STR-profilu. Koliko vidim, Crnogorčić je na 5/17 udaljenosti, a najbliži je dosad ovaj rod iz Grabove Drage, 3/23.
Срба нема ниједног?
Koliko vidim pomenuti Crnogorčić i na E-M35 projektu Deura i neki Stanković (neznam odakle).
На српском ДНК пројекту овој грани средњовјековне старости припада близу 30 тестираних, и то из практично свих српских области, од Далмације до Косова, Баната, Црне Горе, Тимочке крајине, Мачве, Шумадије. Мислим д аје ова грана најкаркатеристичнија управо за српску популацију и да је у оквиру исте и настала, у раном средњем вијеку.
На српском ДНК пројекту овој грани средњовјековне старости припада близу 30 тестираних, и то из практично свих српских области, од Далмације до Косова, Баната, Црне Горе, Тимочке крајине, Мачве, Шумадије. Мислим д аје ова грана најкаркатеристичнија управо за српску популацију и да је у оквиру исте и настала, у раном средњем вијеку.
Pa ja sam htio samo prenijeti informaciju da su im izvukli na FTDNA privatne mutacije COR 1, 2, 3 itd. i da imamo 23 markera koja se mogu usporediti a ne ulazit u raspravu oko toga gdje je nastala haplogrupa sa TMRCA od 1200 godina. Nego, zna li netko tko su ova dvojica ispod te grane: https://www.yfull.com/tree/E-Y332616/
Nego, zna li netko tko su ova dvojica ispod te grane: https://www.yfull.com/tree/E-Y332616/
Један занимљив детаљ, можда подударност, а можда и не.Ако би се ово испоставило тачним, тј.ако би се евентуално дошло до неког TRMCA онда је ово најчуднија прича коју сам ја прочито на форуму од како га пратим и учествујем и то у позитивном смислу. Требало би с тим људима попричати о најдубљем тесту а да то Друштво изгура финансијски.
Као припадници гране E-PH1173 DYS439=9 тестиране су Властелице из Липнице код Чачка које славе св. Враче. Поријеклом су из драгачевског села Властељица, гдје је о овом роду и имену села остало записано сљедеће предање:
"Кад је Сибињанин Јанко пропао с војском на Косову, и отуда се вратио сам самцит, преко планина и врлети, дође он у данашње село Властељицу једноме човеку на конак. To je било у очи светих Врачева који падају 1. новембра. Домаћин је био свечар. Јанка као путника прими он како је боље могао, и ако није знао ни ко је ни откуд је. За вечером дође време и здравицама. Између многих других гости капију и за здравље војводи Сибињанин Јанку, где је да је нека му је Бог помотњик, да сатре силу Турску!
То је Јанко и слушао и гледао али се није хтео казати.
Сутра дан пође да иде; домаћин га поведе, да га као непозната човека упути. На растанку Јанко се каже ко је и шта је било с његовом војском.
– Него хвала ти на дочеку, рекве он домаћину, – и да Бог да ти се власт никад не укратила, него да си богат и властан до века.
Тај се човек прозове после Властељица, али како су за Турака из те породице бивали кнезови, фамилија се та доцније прозове Кнежевићи?) а име Властељица остане селу и до данас."
На https://www.yfull.com/tree/E-Y332616/ је био YF107988, другог нисам нашао. Још увек се налази на https://www.yfull.com/mtree/T1b3/ која има TMRCA 5700 година, па би могао потицати из било којег краја Евроазије ( https://www.familytreedna.com/public/mt-dna-haplotree/T;name=T1b3 ), али узимајући у обзир велику концентрацију ове митоходријске хаплогрупе у Малој Азији и околини ( GRC14392041 је Јерменин), вероватно и он потиче са тог подручја, бар са мајчине стране.
Nego, zna li netko tko su ova dvojica ispod te grane: https://www.yfull.com/tree/E-Y332616/
На https://www.yfull.com/tree/E-Y332616/ је био YF107988, другог нисам нашао. Још увек се налази на https://www.yfull.com/mtree/T1b3/ која има TMRCA 5700 година, па би могао потицати из било којег краја Евроазије ( https://www.familytreedna.com/public/mt-dna-haplotree/T;name=T1b3 ), али узимајући у обзир велику концентрацију ове митоходријске хаплогрупе у Малој Азији и околини ( GRC14392041 је Јерменин), вероватно и он потиче са тог подручја, бар са мајчине стране.
Или је можда Мађар са Кавказа као IBEper64 https://www.yfull.com/mtree/T1b3b/ ?
https://www.haplotree.info/maps/ancient_dna/slideshow_samples.php?searchcolumn=mtDNA_haplogroup&searchfor=T1B3&ybp=500000,0
https://www.haplotree.info/maps/ancient_dna/slideshow_samples.php?searchcolumn=mtDNA_haplogroup&searchfor=T1B&ybp=500000,0
CJM_scaled,0.122929,0.128972,0.041106,0.009367,0.030467,0.001394,0.00658,0.003692,0.00225,0.010023,-0.003248,0.005845,-0.006541,-0.003441,0,0.012994,0.011474,-0.001774,0.003394,-0.002001,-0.006863,-0.002597,0.004437,0.008194,-0.013172
CKM_scaled,0.113823,0.135065,0.036204,-0.009367,0.025543,0.00251,0.004465,-0.001846,0.006136,0.02442,-0.00065,0.007343,-0.013974,-0.00055,0.005157,0.002519,0.000782,-0.003674,-0.003897,-0.002376,-0.005241,-0.001978,0.000246,-0.002169,-0.005987https://www.nature.com/articles/s41467-020-15560-x
Ancient genomes reveal social and genetic structure of Late Neolithic Switzerland
(https://i.postimg.cc/s2rVpvWh/FB-IMG-1587392618569.jpg)
(https://i.postimg.cc/Y26qCNmw/FB-IMG-1587392643655.jpg)
Ancient Y-DNA from Cordedhttps://haplotree.info/maps/ancient_dna/slideshow_samples.php?searchcolumn=Country&searchfor=SWITZERLAND&ybp=500000,0&orderby=MeanYBP&ascdesc=DESC
War
https://drive.google.com/file/d/1rrfL3ZXEeFyGNggiM9hck7NiQEG4sP2e/view
Jeste, video sam njenu objavu na fejsbuku. Zena testirala tri ogranka Marica Hrvata i njihovi rezultati se tek ocekuju. Od 1790. su u tom selu, sada zive u Australiji. Zena jos uvek nije svesna implikacija toga sto su u istoj grani sa Korvinima, nije neki ljubitelj istorije ocigledno. Vise je zanima onaj Bosnjak iz Viteza i Bugarin sto su iznad njih. Zamisli to covece, kakva ironija, ja verujem da bi mnoge plemicke kuce u Evropi dusu dale da dobiju taj rezultat XD a dobije ga seoska porodica iz okoline Mostara.С обзиром на друштво, не сумњам да неки наш близак резултат чучи ту негде.
Глуми неутралност и неизаинтересованост,а изнутра ври. 💯 Гарант :D
Глуми неутралност и неизаинтересованост,а изнутра ври. 💯 Гарант :DТек ће да ври када им се придруже драгачевске Властељице. :D
Видим да је ових дана објављен рад са средњовјековним узорцима из околине Травника. И раније су ови налази помињани, ради се о узорцима хаплогрупе J2a. Било би добро кад би неко успио доћи до интегралног текста и прилога рада, јер на овом линку на мрежи дат је само апстракт.
https://www.fsigenetics.com/article/S1872-4973(23)00004-2/fulltext
Ради се о својеврсној родовској групи, која је могла припадати племству.
https://genubih.ba/wp-content/uploads/2021/09/Tamara-Lukic.pdf
Да ли се зна која подграна Ј2а хаплогрупе је у питању?
Видим да је ових дана објављен рад са средњовјековним узорцима из околине Травника. И раније су ови налази помињани, ради се о узорцима хаплогрупе J2a. Било би добро кад би неко успио доћи до интегралног текста и прилога рада, јер на овом линку на мрежи дат је само апстракт.
https://www.fsigenetics.com/article/S1872-4973(23)00004-2/fulltext
Ради се о својеврсној родовској групи, која је могла припадати племству.
https://genubih.ba/wp-content/uploads/2021/09/Tamara-Lukic.pdf
Као што смо негде и очекивали, сви припадају хаплогрупи J2a-L70. Врло вероватно подграни J-CTS3601>PF5456>Y24651>Z40772. Маркерима им је доста близак Јовановић из Браничева, као и још неке породице са југа Србије.
Због 481=22 није искључено да постоји нека веза са оним родом J2a-L70 Јовањдан, чијих припадника има на Змијању, у Босанској Посавини па и у Барањи (презиме Бошњак).
Зовите ме змај од Босне
Не знам какав је историјски пут ове племићке куће Кушетића, али делује да је њихова старина негде на југу. Е сад којим су путевима господњим дошли до Средње Босне.
Приметих и на неким истраживањима за БиХ муслимане појачану J2a-L70, али сам је и сам често повезивао (делом, не читаву) са османским утицајем са истока. Изгледа да је делом "староседелачка" у БиХ. Наравно има ту још подграна J2a неиспитаног порекла.
Интересантна би била ова српска група J2a-L70 Јовањдан са простора БиХ. Да ли они могу бити у вези са овим резултатима. Њима чини се и фали нека озбиљнија повезница са матичним српским областима на истоку (Херцеговина, Стари Влах, Црна Гора), па лако могу бити старинци.
Још један детаљ у вези ових налаза је занимљив. Крстача Петра Кушетића са задње стране има приказ љиљана. Подручје села гдје су анализирани ови гробови, у средњем вијеку било је у посједу Котроманића. Не знам да ли је још нека породица осим Котроманића у Босни користила љиљане на свом грбу. Можда тај приказ љиљана на гробу Кушетића и не носи неко хералдичко значење. Како год радило се о неком великашком роду присутном на том подручју с краја 14. и почетком 15. вијека.
Да је само остао сачуван натпис који слиједи послије "старином..." ствари би биле много јасније.
(https://i.postimg.cc/HW2JqVG9/kusetic-krstaca.png)
Možda stvarno tu postoji neka veza sa Kotromanićima.
Stanko Andrić, O obitelji bosanskog protukralja Radivoja Ostojića:
„Općenito su malobrojni izvori o Radivoju i njegovoj obitelji tijekom 1450-ih. Znamo tek da je Radivoj pri kraju toga desetljeća sudjelovao u bosanskim pregovorima s ugarsko-hrvatskim kraljem Matijom Korvinom i srpskom despotskom kućom, koji su na kraju 1458. doveli do sporazuma na ugarskom Saboru u Segedinu. Na temelju toga sporazuma Radivoj je u ožujku 1459. otpratio kraljeva sina, mladog Stjepana Tomaševića, u despotsku prijestolnicu Smederevo, gdje je ovaj proglašen novim srpskim despotom i vjenčan s Jelenom (Marom), kćeri pokojnoga despota Lazara Brankovića.
No već 20. lipnja 1459. sultan Mehmed II. prisilio je nove gospodare Smedereva da mu predaju utvrđeni grad, uklanjajući time zadnji ostatak Srpske Despotovine. Kralj Matija nato je oštro optužio Kotromaniće za izdaju, prihvaćajući glasinu da je Smederevo izručeno Turcima u zamjenu za novac. Bosanski kralj Tomaš uložio je mnogo truda u pobijanje tih glasina koje su se proširile po Europi, zabrinutoj za sve teže i beznadnije stanje na Balkanu. “Krivce” za pad Smedereva kralj Matija bez oklijevanja je kaznio oduzimanjem posjeda koje su oni držali u Ugarskoj.
Sačuvana je, između ostalog, povelja o jednoj takvoj Matijinoj odluci protiv Radivoja. Tiče se posjeda Pake u Požeškoj županiji. Taj posjed u sjevernom podnožju Dilj-gore imao je zanimljivu pretpovijest. Kralj Žigmund Luksemburgovac dao ga je 1425. Vuku Družiću od Gučje Gore i njegovim dvjema kćerima u zamjenu za Družićeve utvrde u Usori i u županiji Sani, od kojih se poimence navodi samo utvrda Kozara (kod Prijedora) u Sanskoj županiji. Poslije je Paka na zasad nepoznat način došla u ruke obitelji Kastellanffy (Kaštelanović) iz Križevačke županije. Otud je Gašpar Kastellanffy, nekadašnji kaštelan u Srebreniku u Bosni i slavonski podban, mogao za 400 zlatnih florena založiti polovicu posjeda Pake “Radivoju Komotinskom, bratu Tomaša, kralja Bosne”. To je učinjeno pred požeškim kaptolom u veljači 1459. godine.“
У сваком случају ови Дружићи су интересантни јер се и временски и географски уклапају са налазиштем. Можда су Кушетићи само огранак Дружића. Можда је оно "старином Л..." заправо "старином Д..." јер Л и Д су на ћирилици доста слични. Тј. можда је Петар Кушетић, старином Дружић. Јер ми ово Дружић не личи на патроним, већ прије на неко родовско име.
Још један детаљ у вези ових налаза је занимљив. Крстача Петра Кушетића са задње стране има приказ љиљана. Подручје села гдје су анализирани ови гробови, у средњем вијеку било је у посједу Котроманића. Не знам да ли је још нека породица осим Котроманића у Босни користила љиљане на свом грбу. Можда тај приказ љиљана на гробу Кушетића и не носи неко хералдичко значење. Како год радило се о неком великашком роду присутном на том подручју с краја 14. и почетком 15. вијека.Љиљани су били право популарни, тако да их на свако мало срећемо на грбовима по Босни итд...
Да је само остао сачуван натпис који слиједи послије "старином..." ствари би биле много јасније.
(https://i.postimg.cc/HW2JqVG9/kusetic-krstaca.png)
Свакако да су ови јовањштаци са Мањаче добри кандидати за везу. Има и неких муслиманских хаплотипова у Босни који су блиски. У Херцеговини међу Србима има род Кукурића, који такође није далеко.Роде (Ј2а), дубинске тестове још нису урадили, треба их анимирати.
Значи нека J2a-L70 је била присутна на простору Босне и Херцеговине у средњем вијеку
Да ли неко од ове господе има урађен неки дубљи тест и да ли жели да га уради?
Роде (Ј2а), дубинске тестове још нису урадили, треба их анимирати.
Екипа јовањштака и витезови из централне Босне су највјероватније једно. Како је отекло 6 вијекова dys458 је мутирао напријед за 1 корак. Тај маркер и није спор у мутирању; што се тиче осталих маркера, то је то.
Небојша брате?
Куш је жалфија:
https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Kadulja
Кушета је неки надимак, физичка особина највероватније. У Мирловић Пољу у Далмацији има презиме Кушета настало не тако давно од Бузова (католици). А рекао бих да су и Срби Кужети из Далмације иста ствар.Не знам дал може тај надимак да буде језички изведен од "куждрав" или "куштрав" у смислу физичке особине:
Да ли неко од ове господе има урађен неки дубљи тест и да ли жели да га уради?
Пошто имам везе с овом краљевском лозом с Мањаче, неће бити проблем да их дубље тестирамо. Једино што нисам сигуран да ли су у могућности и да ли желе да плате дубље тестирање.
Ако њима није битна потенцијална веза са овим у намању руку значајним родом из средњег века ту нема помоћи. Нека се угледају на Мариће из околине Мостара, ено их само пакују нове резултате на Yfull.Кандидат с Мањаче је тестиран на моју иницијативу и нема превише интересовања за ову област. Његов отац, један од најплеметнијих људи које сам знао, већ скоро 10 година није међу живима. Да је ту, сигуран сам да не би часио часа да учини лепу ствар за овај занимљив род.
Ове двије породице јовањштака J2a са Мањаче, из Добрње, очигледно међусобно блиско повезане, по наводима из етнографске литературе сматрају се старинцима, не досељеним.
Добрња је расељено село на Мањачи, некадашње четничко упориште у Другом свјетском рату, на чијем је земљишту послије расељавања направљена касарна и војни полигони ЈНА.
За љубитеље римско/Ј2а-L70 веза, кроз Добрњу је у античком периоду пролазио важан римски пут (магистрала) Салона-Сервицијум. :)
Пошто имам везе с овом краљевском лозом с Мањаче, неће бити проблем да их дубље тестирамо. Једино што нисам сигуран да ли су у могућности и да ли желе да плате дубље тестирање.
Увек може да се организује прикупљање средстава, уколико тај резултат има неку важност за нашу историју.Слажем се. Што се мене тиче данас уплаћујем 10 одсто (2.400 динара) за набавку Данте Лабс за ово тестирање. Толико сам тренутно у могућности. (надам се да је попуст у Данте Лабс још на снази)
Слажем се. Што се мене тиче данас уплаћујем 10 одсто (2.400 динара) за набавку Данте Лабс за ово тестирање. Толико сам тренутно у могућности. (надам се да је попуст у Данте Лабс још на снази)
Занимљиво је и да је прошли налаз босанског племства исто имао најближе поклапање са Србима из Босне, мислим с Озрена.
Ја ћу следеће недеље убацити у касицу прасицу.Свака част! Поручили смо прибор из Данте Лабс, сад је само остало да прикупимо новац, а сигуран сам да то неће бити проблем. Колико следеће недеље већ ћемо моћи да узмемо узорак и шаљемо га Италију.
Свака част! Поручили смо прибор из Данте Лабс, сад је само остало да прикупимо новац, а сигуран сам да то неће бити проблем. Колико следеће недеље већ ћемо моћи да узмемо узорак и шаљемо га Италију.
Свака част! Поручили смо прибор из Данте Лабс, сад је само остало да прикупимо новац, а сигуран сам да то неће бити проблем. Колико следеће недеље већ ћемо моћи да узмемо узорак и шаљемо га Италију.Takodje 20€!
Уплаћено за браћу 6000. Чекам их на Yfull са нестрпљењем.Хвала, Ивице! Тренутно на рачуну имамо 8.400 динара за овај подухват. Позивам и остале заинтересоване да се придруже макар и најскромнијим прилогом. Уплате примамо на рачун Друштва српских родословаца "Порекло".
Ја ћу онда додати то што фали за Данте у уторак.Хвала, НикПав!
Браво дечице!Хвала теби, НикПав. Прави си мецена Порекла :)
Само да обавестим, у међувремену је уплаћен и остатак новца - 6.000 динара за Y-Full и 29 евра.Узет узорак, а сад предстоји тежи део подухвата - наћи начина да узорак стигне до Италије...
Хвала свима још једном! Наредне недеље узимам узорак од кандидата с Мањаче па шаљемо за Италију.
Ancient DNA reveals admixture history and
endogamy in the prehistoric Aegean
Изашао рад, анализирано 102 скелета. Преовлађују Ј2а мушкараци 8)
Ancient DNA reveals admixture history and endogamy in the prehistoric Aegean
https://www.nature.com/articles/s41559-022-01952-3#Sec20
Колико видим, Микењани J2b-M241.
Јуче је објављен препринт рада под називом Medieval social landscape through the genetic history of Cambridgeshire before and after the Black Death
Колико видим садржи неких нових 275 геномских узорака из касносредњовјековне Енглеске.
Вјероватно ништа интересантно за нас, али никад се не зна, присутан је шири дијапазон хаплогрупа.
Ово су линкови.
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.03.03.531048v1
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.03.03.531048v1.full.pdf
https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2023/03/06/2023.03.03.531048/DC1/embed/media-1.pdf?download=true
https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2023/03/06/2023.03.03.531048/DC2/embed/media-2.xlsx?download=true
Нова два рада о древним ловцима-сакупљачима:
https://www.nature.com/articles/s41586-023-05726-0 (https://www.nature.com/articles/s41586-023-05726-0)
Преко 100 нових резултата. Почеле су хаплогрупе да пристижу и на YFull:
https://www.yfull.com/samples-from-paper/710/ (https://www.yfull.com/samples-from-paper/710/)
Чини ми се да нема већих изненађења. Међутим изгледа је сељакање различитих група ловаца-сакупљача у палеолиту и мезолиту коначно добило обрисе.
Чини ми се да је узорак OKL002 из предграђа Бона (Oberkassel) досад најстарија нађена I2-M423. Старост узорка је процијењена на период око 11.000 г. пне.Ово је онда добар знак да су наши преци из Оберкасел кластера?
Ово је онда добар знак да су наши преци из Оберкасел кластера?
Чини ми се да је узорак OKL002 из предграђа Бона (Oberkassel) досад најстарија нађена I2-M423. Старост узорка је процијењена на период око 11.000 г. пне.
The genetic distinction between the Oberkassel and Sidelkino clusters is also clearly noticeable in the diversity of uniparentally inherited markers, as the Oberkassel cluster is dominated by mtDNA haplogroup U5 and Y-chromosome haplogroup I, whereas individuals from the Sidelkino cluster show a higher frequency of mtDNA haplogroups U2, U4 and R1b, and carry uniquely Y-chromosome haplogroups Q, R and J (Extended Data Figs. 1 and 2).https://www.nature.com/articles/s41586-023-05726-0/figures/6
a, The genetic ancestry of hunter-gatherers dated between 14 ka and 5.2 ka modelled using qpAdm, with Oberkassel, Yuzhniy Oleniy Ostrov, Goyet Q-2 and Neolithic farmers from present-day Turkey (Barcın, Menteşe and Boncuklu sites) representing Oberkassel (WHG) (blue), Sidelkino (EHG) (red), GoyetQ2 (orange) and Anatolian Neolithic farmer (green) ancestries, respectively. The average calibrated date is shown, with pie charts indicating the estimated proportion of ancestry for each group or individual. Details of the modelling are provided in Supplementary Data 3.E,F. The expansion of farming by 9, 8, 7.5 and 7 ka is shown as green shades. Adapted from https://doi.org/10.5281/zenodo.5903165 (CC BY 4.0). b, Allele frequencies of different hunter-gatherer groups (coloured dots) on four SNPs related to skin colour (SLC24A5 and SLC45A2), eye colour (HERC2/OCA2) and lactase persistence (LCT). Dots are maximum likelihood estimates and error bars show 95% confidence intervals of the derived allele frequencies (n, the number of individuals in each group, is provided in Supplementary Data 3.G). Dashed lines show the frequencies estimated for the indicated present-day 1000 Genomes Project populations (CEU, Utah residents of northern and western European ancestry; GBR, British; IBS, Spanish; TSI, Tuscan )37.
Phenotypically relevant variants
Leveraging the substantially increased sample size, we investigated genetically distinct hunter-gatherer groups for allele frequencies at selected loci that are known to be associated with specific phenotypic traits in present-day Europeans (Fig. 5b and Supplementary Figs. 27 and 28). Consistent with previous findings, none of the analysed groups show the derived allele at SNP rs4988235 on the LCT gene, which is responsible for lactase persistence. As previously hinted37, we find a large frequency variation in alleles related to skin and eye pigmentation among post-LGM hunter-gatherer groups. For the SNP associated with light eye colour (HERC2/OCA2 (rs12913832)), individuals from the Villabruna cluster, Oberkassel cluster, Baltic HG and SHG groups show high frequencies of the derived allele (>90%), which is responsible for the green or blue eye phenotype, whereas Sidelkino cluster, Ukraine HG and Iron Gates HG groups show low occurrence of this allele (10–25%). Instead, for the two SNPs associated with skin colour (SLC24A5 (rs1426654) and SLC45A2 (rs16891982)), Sidelkino cluster and Ukraine HG groups show a higher frequency (>90% for SLC24A5 and 29–61% for SLC45A2) of the derived alleles related to light skin colour, compared with Oberkassel and Villabruna clusters, where those alleles are almost completely absent (<1%). On the basis of the genetic variation of present-day Europeans, this could imply phenotypic differences between post-14 ka hunter-gatherer populations across Europe, with individuals in the Oberkassel cluster possibly exhibiting darker skin and lighter eyes, and individuals in the Sidelkino cluster possibly lighter skin and darker eye colour.
The bivariate plots show the expansion of Oberkassel and Sidelkino ancestries through time in two European areas (longitude below and above 30 degrees). The x-axis shows the average age of each tested individual/group and the y-axis shows the proportion of Sidelkino ancestry, relative to the total hunter-gatherer ancestry (Oberkassel + Sidelkino) in each group. The three squares highlight Baltic HG groups associated with the Comb Ceramic Culture (CCC) that show a marked increase in Sidelkino-related ancestry compared to older Baltic HG groups.
Fifth, the Oberkassel ancestry in western and central Europe and the Sidelkino ancestry in eastern Europe remained largely isolated for almost 6,000 years until genetic interactions were first observed—around 8 ka in northeastern Germany, possibly associated with cultural exchanges along the Baltics49 and around 7.5 ka in the upper Volga region, possibly linked to the spread of pottery in the region50.
In conclusion, our study reveals that western and southwestern Europe served as climatic refugia for the persistence of human groups during the coldest phase of the last Ice Age whereas populations in the Italian peninsula and the eastern European plain were genetically overturned, challenging the role of these regions as glacial refugia for humans. The incoming Villabruna ancestry later became the most widespread hunter-gatherer ancestry across Europe. Further palaeogenomic studies on Upper Palaeolithic individuals from the Balkans will be essential for understanding whether southeastern Europe represents the source of the Villabruna ancestry and a climatic refugium for human populations during the LGM.https://www.nature.com/articles/s41586-023-05726-0/figures/14
Далека је то прошлост, а и I2-M423 је доста узводно. Ипак, евидентно је да је у палеолиту и мезолиту ова грана углавном присутна на сјеверу и западу Европе.
Постоје и L621 узорци из неолита и бакреног доба из Португала, Француске и острва Guernsey између Француске и Британије.
https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-CTS7213/tree
Налазе се на нивоу I-CTS7213 (на yfull-у еквивалент с L621) , а неки су у засебној грани I-FT376000, видјети на дну странице.
Миграција L621 на исток Европе се могла десити (једна од опција) истовремено с раздвајањем грана I-BY37319/I-Y45825 (пронађена код Чеха, Нијемца и Енглеза) и I-CTS10936 (пронађена код узорка из Румуније, датираног око 4000 п.н.е.), дакле око 4500 п.н.е. (бакрено доба).
Балкански рефугијум?https://www.nature.com/articles/s41586-023-05726-0/figures/14Раније сам мислио да је хаплогрупа I била прилично широко распрострањена по Европи и пре LGMа па је можда и једина преживела уско грло целокупне људске популације у Европи за време LGMа управо захваљујући својој разгранатости. Међутим, резултати из овог рада изгледа да упућују на нешто другачији сценарио а то је да је хаплогрупа C1a-V20 била широко распрострањена у Европи пре LGMа док се хаплогрупа I јављала само спорадично, тако да је вероватније да је једино хаплогрупа C1a-V20 преживела LGM у Европи и то у франко-кантабријском рефугијуму. Хаплогрупа I је дошла након LGMа прво са Балкана на Апенинско полуострво па онда полако и на Пиринејско да би пре 14.000 година нагло овладало целом Европом и потпуно потиснула хаплогрупу C1a-V20.
(https://media.springernature.com/full/springer-static/esm/art%3A10.1038%2Fs41586-023-05726-0/MediaObjects/41586_2023_5726_Fig14_ESM.jpg)
На не баш поузданом TheYtree стаблу R6701 је овде https://www.theytree.com/tree/R-FT189235 .
R6701; 236-332 AD; Svilos_Krusevlje, Serbia; R1b1a-Z2118>Z2116>S1161>CTS6718>FGC48821>FGC12521>FGC24139>BY157588 (https://www.yfull.com/tree/R-BY157588/)
На не баш поузданом TheYtree стаблу R6701 је овде https://www.theytree.com/tree/R-FT189235 .
https://www.theytree.com/sample/68cd7735ef277ba1e46dff25fb80a0f1.html
https://www.yfull.com/tree/R-Y189664/
https://discover.familytreedna.com/y-dna/R-FT186340/tree
https://biomuse.eu/project/?lang=en
Изаћи ће нови рад о Грчкој са узорцима из античке Македоније и других периода.
Надам се да ће бити нешто од овога, мада питање колико ће им фокус бити на Y-DNA. Видим да се спомиње реконструкција фенотипа и сличне ствари. Ако ништа, бар ће утврдити да су и стари Грци изгледали као ови данашњи. Мало је ту било Ахила плавушана. ;)
Ko zna može biti i plavušana. Šta je sve silazilo sa R1b ekipom, šta sam sve pročitao i video za ove dve godine više apsolutno ništa ne može da me iznenadi. Posle onog I1 mongoloidnog Huna, one dvojice u I-Y283553 i Cincara sa haplogrupom C-V20 može da me iznenadi samo sletanje Marsovaca.Гледај док буде да су Марсовци I2a😃
Vi uzmite marsovce mi ćemo filipa makedonskog ;DДоговорено
Нових 38 археогенетичких резултата из Паноније (језеро Балатон) из 5-6. вијекаИма ли наших?
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.09.26.509582v2
Fine-scale sampling uncovers the complexity of migrations in 5th-6th century Pannonia
Има ли наших?
Нових 38 археогенетичких резултата из Паноније (језеро Балатон) из 5-6. вијека
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.09.26.509582v2
Fine-scale sampling uncovers the complexity of migrations in 5th-6th century Pannonia
;D Бићу политички некоректан па ћу ти одговорити директно. Нема.
Ово су гробови из периода неких сто двјесто година прије него што су "наши" дошли. Оно што је занимљиво је да је изгледа присутан један из гране I2-M423>L161 https://www.yfull.com/tree/I-Y13339/
Постоје такође тројица E-V13, од којих је један E-V13>L241>A7065.
Доминирају R1b-P312 и G2a уз мањи број J2b2 и E-V13, као и код узорака из келтског периода с овог истог подручја.
Ту су и J2a и I1, можда везани уз Римљане и Германе, и један I2a1a2a2a1 (мислим да ово није динарска грана)
Дакле E-V13 узорци су очито у то доба недавни мигранти из Тракије као и I-Y13339 и нису аутохтони (за разлику од J2b2 узорака). А као што и проистиче из овог резултата, ради се о трачкој грани обзиром на модерне Помаке у њој, а и грани са сличним миграторним правцима као и E-V13 судећи по древној ДНК и археологији.
Што се тиче хаплогрупе I-Y13339 она би исто могла бити локалног панонског, а не трачког порекла. Чак три узорка су пронађена у Мокрину са налазишта из Бронзаног доба, а припадају очинској грани ове хаплогрупе. https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-Y13335/tree (https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-Y13335/tree)
Ни данашња дистрибуција не иде у прилог томе да је грана ексклузивно трачког порекла, већ евентуално један њен млађи огранак.
А као што и проистиче из овог резултата, ради се о трачкој грани обзиром на модерне Помаке у њој, а и грани са сличним миграторним правцима као и E-V13 судећи по древној ДНК и археологији.
И рекао сам да је панонска, само што је за разумјевање моје реченице потребно познавање археологије.. Локално источно-панонско = прото-трачко поријекло.
I-Y13331 се на исток Балкана могла довући само из Паноније и само већ давно утврђеним археолошким рутама. Овај узорак обзиром на аутосомалну днк као и на то што тај аутосомални профил дијели са E-V13 узорцима са истог налазишта не може бити потомак локалаца.
До тог доба а вјероватно и до позног жељезног доба, на подручју Паноније су сукцесивним миграторним валовима највјероватније потпуно збрисани било какви носиоци I-Y13331 који потичу од старосједилачког елемента БД. Тако да су шансе добре да су сви познији I-Y13331 потомци раножељезнодобних миграната на (будућа) трачка подручја.
Сад сам разумео. Радило би се у овом случају о повратној миграцији. Занимљиво би било видети да ли је могуће сместити негде дубље на стабло овај узорак, то јест д ли припада некој од познатих подграна ове хаплогрупе.
Због оних старих налаза J2a-L70 из Гуче Горе (касни средњи век) било би интересантно да постоји веза. Ово би уједно могло да значи да на простору Средње Босне на неки начин јесте постојао континуитет у неким местима, од средњег века, на овамо.
У средњој Босни можда и понајвише.Поред муслимана, мислим да су католици средње Босне најзанимљивији за истраживање, поготово староседелачког становништва. Крешево, Фојница итд. С друге стране, додао бих ту и Шокце из Славоније и зап. Бачке који имају предање о пореклу из Босне. Конкретно, мој другар, Шокац по оцу негује то предање. Занимљиво да им се данашње презиме помиње почетком 18-ог века у Бачкој. Вероватно су дошли 1690-е кад су Хабзурзи допрли до Сарајева па покупили хришћанско становништво.
Само да се утврди од када је та Л70 ту. По тим налазима то је период много пре Турака, још ако су Кушетићи старином Дружићи (што 99% јесу јер је Петар највероватније син, или унук, Кушете Стефановића. При томе постојало је више Дружића са именом Стефан и слично). Када би Босанци били вољни да ураде велики тест једног од оног скелета то би било супер. Знамо да су се на јадранској обали Романи одржали и након доласка Словена, није искуључена ни унутрашњост. Дружићи се спомињу и у Херцеговини и у Дубровачким документима, можда су старином из Дубровачког залеђа или околине.
Прегледна мапа са узорцима старе ДНК који се могу повезати са Словенима (углавном период 9. до 15. века)
https://www.google.com/maps/d/u/0/viewer?mid=1hZ28c61g0tNMYLfrvoo3a2Y0chPeGTlH&ll=49.84842526832148%2C18.501412059844867&z=5
Подсетих се и овог J2b-Y22075 узорка из Белорусије (10-12 век). Интересантно би било видети која је дубља подграна, низводно је и кричка J-Y22059.
Ово му је терминална грана:
https://www.yfull.com/tree/J-Y263419/ (https://www.yfull.com/tree/J-Y263419/)
Дефинитивно чак и у Босни више раде на испитивању средњовековних узорака. Да Порекло није одрадило тестирање у Церници и да професор Кораћ не води испитивања у Виминацијуму били би апсолутна црна рупа у овоме.Апсолутна нула.
Сумњам да је до новца и да га надлежни који раде на испитивању у БиХ имају више од колега у Србији. Мислим да је на делу незаинтересованост и незнање о генетици у 2023 години ма колико то чудно звучало.Нема то везе са новцем, то ти је више везано за "гусле"😊
Прегледна мапа са узорцима старе ДНК који се могу повезати са Словенима (углавном период 9. до 15. века)
https://www.google.com/maps/d/u/0/viewer?mid=1hZ28c61g0tNMYLfrvoo3a2Y0chPeGTlH&ll=49.84842526832148%2C18.501412059844867&z=5
Подсетих се и овог J2b-Y22075 узорка из Белорусије (10-12 век). Интересантно би било видети која је дубља подграна, низводно је и кричка J-Y22059.
Ово је неки списак узорака са прелиминарно одређеним хаплогрупама.
BOY001.merge_Y.bam: Total SNPs: 19141 Result (56.4% 317 -7 +208): R-Z2103
BOY008.merge_Y.bam: Total SNPs: 9801 Result (59.9% 157 -0 +105): R-Y14420
BOY008.Ymerged_Y.bam: Total SNPs: 1475 Result (96.0% 24 -0 +1): R-M269
BOY009.merge_Y.bam: Total SNPs: 14394 Result (57.6% 257 -4 +168): R-Z2103
BOY009.Ymerged_Y.bam: Total SNPs: 17435 Result (70.0% 242 -2 +95): R-Z2108
BOY014.merged_Y.bam: Total SNPs: 2574 Result (82.1% 26 -1 +2): J-M205
BOY019.merge_Y.bam: Total SNPs: 4403 Result (55.6% 65 -0 +52): R-Z2108
BOY019.Ymerged_Y.bam: Total SNPs: 8496 Result (69.3% 88 -0 +39): R-Z2108
YUN037.A0101.TF1.1_trim2_Y I-L621*(xI-Y44940,I-Y81696,I-Y39505,I-Y85905,I-Y5596,I-Y140266,I-Y32084,I-FT138628,I-Y39942,I-BY31905) S10302 14054 1340
YUN038.A0101.TF1.1_trim2_Y I-S19848*(xI-Y85772,I-Y81696,I-Y225862,I-Y140266,I-Y188845,I-PH3310,I-Y56203,I-Y251275,I-Y265455,I-Y62880,I-BY89974) S19848 20164 2443
YUN038.Ymerged_Y I-S19848*(xI-Y85772,I-Y44940,I-CTS10228,I-FGC20473,I-BY31905) S19848 225924 20951
Која ли је ово M205 у мору R1b-Z2103. :) Божаново, Бугарска. Знамо ли тачно из код периода датирају сви ови узорци? Видим да се међу резултатима јавља и J-Y13128, низводно је она J2a-Y14439 присутна данас код динарских Срба, Бугара и Италијана.
https://anthrogenica.com/showthread.php?28491-Early-contact-between-late-farming-and-pastoralist-societies-in-southeastern-Europe
Прегледао је Гуја оба ова узорка, има објављено на теми на антхрогеници, оба су негативна на CTS4002. Нису ближе повезани са I-Y3120.
А овај узорак USV005.merge_Y.bam: Total SNPs: 486 Result (71.4% 5 -0 +2): I-CTS10228 ?
Прегледао је Гуја оба ова узорка, има објављено на теми на антхрогеници, оба су негативна на CTS4002. Нису ближе повезани са I-Y3120.
Локалитет Јунаците је велики тел, на тој локацији се са повременим прекидима живело од раног неолита па до краја праисторије. Узорци које је Гуја прегледао потичу из халколитске (енеолитске, бакарнодобне) фазе која се везује за културу Караново VI (једног од основних стубова археолошког комплекса Коџадермен-Гумелница-Караново VI); та фаза је имала насилан крај, приликом чега је дошло до спаљивања насеља и погибије његових становника (за које су написали да су се у тренутку напада углавном састојали од жена, деце и старих људи); у спаљеним остацима станишта су налажени и скелетни остаци погинулих, често са јасним знацима насилне смрти. Било би добро проверити да ли узорци YUN037 и YUN038 припадају некима од тих насилно страдалих или су укопани на стандардан начин, односно да су пронађени унутар некрополе. Цео археолошки комплекс коме је припадала култура Караново VI се наслањао и био у блиским односима са североисточнијом Кукутени-Трипоље културом, са којом се прожимао на простору Влашке низије (такође култура Варне припада овом комплексу и прилично је блиска са Караново VI културом). Ако се добро сећам, још неки I2-L621 узорци су нађени и у Румунији, нисам сигуран да ли се исто датују као и Караново VI (друга половина 5. миленијума п.н.е.), у сваком случају мени делује да се I2-L621 најпре може везати уз Кукутени-Трипоље, иако на тамошњим налазиштима није још увек нађена (можда је била присутна јужније, односно само на простору Румуније?). Занимљив је и проналазак гране паралелне E-V13 на некрополи у Варни, то њене почетке чини ми се чвршће повезује са ареалом Црног мора (и то можда баш западне обале Црног мора).
https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%89%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%E2%80%9E%D0%AE%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B5%E2%80%9C
https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE_VI
https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B4%D0%B6%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%E2%80%93_%D0%93%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%E2%80%93_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE_VI
https://en.wikipedia.org/wiki/Tell_Yunatsite
https://en.wikipedia.org/wiki/Gumelni%C8%9Ba_culture
https://en.wikipedia.org/wiki/Gumelni%C8%9Ba%E2%80%93Kod%C5%BEadermen-Karanovo_VI_complex
А овај узорак USV005.merge_Y.bam: Total SNPs: 486 Result (71.4% 5 -0 +2): I-CTS10228 ?
То су програмски избачене предикције хаплогрупа. Прилично непоуздане и са могућим лажним очитавањима. Ништа без ручне провјере.
Само један узорак припада хаплогрупи E, терминално одређен као E-M78, са LBK налазишта у Аустрији. Свакако би било добро прегледати сирове податке, можда би се могла открити и нека нижа грана.
Углавном доминира хаплогрупа G2a-L1259
drevna DNK iz Poljske
bronzano doba
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1Uk1_35ppeBcjYWr2tnt9uMBP4r174X42/edit?pli=1#gid=787345754
gvozdeno doba, srednji vijek:
https://anthrogenica.com/showthread.php?28606-Genomic-history-of-present-day-Poland&p=939012&viewfull=1#post939012
Stžižov i Mježanovice - uglavnom R1a-Z280, ali im nedostaje lovačko-sakupljačka autosomalna dnk koji imaju današnji Balto-Sloveni.
Tščinjec kultura - autosomalno blisko srodni Balto-slovenima, ali pripadaju uglavnom nekim granama i2a koje su danas rijetke u istočnoj Evropi, pa se čini da nisu direktni preci današnjih Slovena, barem ne ova grupa iz zapadne Poljske koja je testirana.
Pševorsk kultura - autosomalno slična Keltima i današnjim Francuzima
Wielbark kultura- autosomalno slični Skandinavcima, oko Gdanjskog zaliva ima i genetskih Skandinavaca i Slovena (tu se pominju Goti i Venedi)
srednji vijek - Sloveni, ima nešto Balta i "južnih Slovena" s jakom paleobalkanskom primjesom, kao i kod srednjovjekovnih Čeha i Rusa.
Видим да су ових дана објављени сирови резултати из рада Early contact between late farming and pastoralist societies in southeastern Europehttps://www.nature.com/articles/s41586-023-06334-8
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/bioproject/PRJEB62503
Гуја је неке од ових већ детаљније прегледао, надам се да ће нешто од тога објавити и овдје.
A principal finding from our study indicates early contact and admixture between CA farming groups from SEE and Eneolithic groups from the steppe zone in today’s southern Ukraine, possibly starting in the middle of the fifth millennium BC when settlement densities shifted further north, connecting the lower Danube region with the coastal steppe and Cucuteni–Trypillia groups of the forest–steppe. Archaeological evidence shows that the early CA Gumelniţa groups had already settled deep into the steppe zone by the mid-fifth millennium BC, introducing elements of a farming lifestyle but also carrying cultural influences from local HG groups53. The succeeding Cernavodă I and Usatove archaeological cultures were heavily influenced by local CA cultures and surrounds. During the fourth millennium BC, the northwestern Pontic region experienced intensified contact with Steppe Eneolithic groups, while these in turn also had contact with groups in the North Caucasus, such as Maykop, all of which are mirrored by the genomic data presented here. Moreover, despite the close geographical proximity of the Ukrainian sites studied, we were able to trace different admixture histories. Here, the heterogeneity of the individuals from the site Kartal stands out, which is located on the Danube delta at the northern end of the former distribution of the Chalcolithic Gumelniţa–Kodžadermen–Karanovo VI complex and thus represents the transformative nature and dynamics of the fourth millennium BC in action. By contrast, the more homogenous Majaky and Usatove groups, located north of the Dniester River, show that such assimilation processes had already occurred, suggesting that contact and exchange between transitional foragers and early pastoralist groups from the forest–steppe zone and non-local SEE farmer-associated groups had started already in the late fifth millennium BC. Moreover, variable cultural influences attested by the archaeological record40,41,53 are also traceable genetically. We argue that livestock, innovations and technological advances were exchanged through these zones of interaction, which then led to the establishment of fully developed pastoralism in the steppe by the end of the fourth millennium BC. Gene flow from both contact zones into the steppe could also explain the small amounts of farmer-related ancestry in the emerging Yamnaya pastoralists, which differentiates them from the Steppe Eneolithic substrate and accounts for subtle geographical structure in the vastly expanding territory/range.
The early admixture during the Eneolithic presented in this study appears to be local to the northwestern Black Sea region of the fourth millennium BC and did not affect the hinterland in SEE. In fact, EBA individuals from the fourth and third millennia BC from YUN and PIE do not show traces of steppe-like ancestry but instead a resurgence of HG ancestry observed widely in Europe during the fourth millennium BC (refs. 4,29,54,55). This indicates the presence of remnant HG groups in various non-farmed regions, for example, highlands and uplands or densely forested zones and wetlands and a mosaic of ancestries rather than a genetically uniform CA and EBA Europe.
While only a few tell sites have been resettled by local and/or incoming groups who did not originate in the North Pontic region, we can trace the appearance of migrants from the steppe, clearly attributed to Yamnaya culturally and genetically, in the local time transect at Majaky but also at Boyanovo in the Bulgarian lowlands of the Thracian Plain. The subtle differences in genetic ancestries between these two when compared to different Yamnaya-associated groups account for their geographical locations and different stages of genetic and perhaps, cultural assimilation. Two outlier individuals from EBA YUN and BOY bear witness to occasional admixture between inhabitants of EBA tells and incoming steppe pastoralists. Ultimately, the third millennium BC form of ‘steppe’-ancestry is expected to have reached the Great Hungarian plain, from where it diversified and spread further west. The interaction between local and incoming groups in SEE did not result in archaeologically visible conflicts or a near-complete autosomal genetic turnover as observed in Britain or a replacement of the Y-chromosome lineages in the Iberian Peninsula36,56.
Прегледао сам синоћ тек пар узорака, оних нама најзанимљивијих:
YUN037; ~4600-4300 BC; Yunatsite, Pazardzhik, Bulgaria; KGK_VI_CA; I2-L621 (xY45825,CTS4002,Y85772)
L621 level: 8 derived SNPs
L621>Y45825 level: 6 ancestral SNPs
L621>CTS10936 level: *no calls*
L621>CTS10936>S19848 level: DEL
L621>CTS10936>S19848>CTS4002 level: CTS4002- C>A (1C); S23503/SK1240/YP198- G>A (1G)
L621>CTS10936>S19848>Y85772 level: Y101018- C>T (1C); Y94278- G>A (1G)
YUN038; ~4600-4300 BC; Yunatsite, Pazardzhik, Bulgaria; KGK_VI_CA; I2-L621>CTS10936>S19848* (xCTS4002,Y85772)
L621 level: 26 derived SNPs, 1 ambiguous SNP, 1 ancestral SNP
L621>CTS10936 level: CTS11768+ C>A (2A); FGC12092/YP224+ G>A (2A)
L621>CTS10936>S19848 level: S19848+ T>A (4A)
L621>CTS10936>S19848>CTS4002 level: CTS4002- C>A (2C)
L621>CTS10936>S19848>Y85772 level: 11 ancestral SNPs
Занимљиво је да два узорка из Варне (VAR009 и VAR018) припадају прилично реткој грани, паралелној са E-V13:
https://www.yfull.com/tree/E-Y182141/ (https://www.yfull.com/tree/E-Y182141/)
Ова два узорка су заправо око 2000 година млађа, из 2800 п.н.е. Реч је о два блиска рођака. Један од њих, YUN037, је у допунској табели означен као CTS4002.
Реч је о рођеној браћи, а један од њих (YUN038) је директно датиран у период 2911-2765 п.н.е., тј. у рано бронзано доба. Обојици је терминална позиција на стаблу I2-L621>CTS10936>S19848* (xCTS4002,Y85772) (https://www.yfull.com/tree/I-S19848/), што ће рећи да су негативни на CTS4002. YUN038 има CTS4002- C>A (2C), а YUN037 има CTS4002- C>A (1C) и S23503/SK1240/YP198- G>A (1G).
BOY014: 3000-2000 BC; Boyanovo, Bulgaria; LCA/EBA; J2b1-M205
Нажалост, слабо је покривен овај узорак. Свега један SNP на нивоу M205 (PF7301) и три на M102 нивоу. Али по свему судећи јесте J2b-M205. Узорак поседује углавном степску аутосомалну. Доста интересантан резултат. Посебно зато што је пронађен уз R1b-Z2103 која је и данас раширена и разноврсна на простору источног и централног Балкана. Данас на простору Бугарске и нема друге J2b-M205 осим J-Y22059. Поцењена старост подгране 4600 година, што тачно пада у овај период 3000-2000 пре Христа.
Не може се на основу ових информација извући неки конкретан закључак, али балканска Y22059 и изгледа као да је прошла неко уско грло (писали смо о томе више пута). Углавном, ово је први стари узорак J2b-M205 са Балкана.
Нови археогенетски рад везан за један неолитски локалитет у Француској https://www.nature.com/articles/s41586-023-06350-8 (https://www.nature.com/articles/s41586-023-06350-8). Од 57 мушких скелета само две хаплогрупе су присутне: G2a2b2a1a2 и H2m. Изгледа да су и неолитске заједнице биле патрилокалне.
Локалитет Јунаците је велики тел, на тој локацији се са повременим прекидима живело од раног неолита па до краја праисторије. Узорци које је Гуја прегледао потичу из халколитске (енеолитске, бакарнодобне) фазе која се везује за културу Караново VI (једног од основних стубова археолошког комплекса Коџадермен-Гумелница-Караново VI); та фаза је имала насилан крај, приликом чега је дошло до спаљивања насеља и погибије његових становника (за које су написали да су се у тренутку напада углавном састојали од жена, деце и старих људи); у спаљеним остацима станишта су налажени и скелетни остаци погинулих, често са јасним знацима насилне смрти. Било би добро проверити да ли узорци YUN037 и YUN038 припадају некима од тих насилно страдалих или су укопани на стандардан начин, односно да су пронађени унутар некрополе. Цео археолошки комплекс коме је припадала култура Караново VI се наслањао и био у блиским односима са североисточнијом Кукутени-Трипоље културом, са којом се прожимао на простору Влашке низије (такође култура Варне припада овом комплексу и прилично је блиска са Караново VI културом). Ако се добро сећам, још неки I2-L621 узорци су нађени и у Румунији, нисам сигуран да ли се исто датују као и Караново VI (друга половина 5. миленијума п.н.е.), у сваком случају мени делује да се I2-L621 најпре може везати уз Кукутени-Трипоље, иако на тамошњим налазиштима није још увек нађена (можда је била присутна јужније, односно само на простору Румуније?).
Ова два узорка су директно датирана на рано бронзано доба, али су у раду објављени и узорци из халколита са истог локалитета. Занимљиво је да се аутозомална генетика није готово ни променила на овом локалитету, па су ови узорци аутозомално веома блиски међусобно без обзира да ли су из халколита или бронзаног доба. У оба случаја је реч о генетици неолитских земљорадника из Анадолије. Једини изузетак је узорак YUN041 из раног бронзаног доба који има доста степске генетике.
Још један узрок PIE078 који има хаплогрупу L621 је са самог почетка бронзаног доба из Румуније. И он је аутозомално сличан неолитским популацијама Балкана. С обзиром да је у раду публиковано неколико узорака из енеолитских култура североисточно од овог налазишта и да је већ тада степска генетика почела подручју Влашке и Балкана да буде значајно заступљена мислим да може да се претпостави да је хаплогрупа L621 дочекала степске сточаре на истоку Балкана.
Да, прва информација је била да су узорци L621 из Јунацита из халколитског периода, после је дошла информација да су млађи и да потичу из раног бронзаног доба. Било би добро прегледати за коју археолошку културу би могли да се вежу, односно да се види која култура је била присутна на телу Јунаците током раног бронзаног доба. Мени се и даље с обзиром на "географију" налазишта где су пронађени ти стари L621, а узимајући у обзир и њихов аутозомни профил, чини да би најбољи кандидат за њихово извориште требала бити неолитска Кукутени-Трипоље култура.
Uzorak UBK006 iz Usatovo kulture je I-P37.2, a Usatovo je bilo miks Černavode i Tripolja, pa ovo možda indirekto potvrđuje da je I-L621 bila prisutna u Tripolju.
UBK006 je https://www.yfull.com/tree/I-M838/ (https://www.yfull.com/tree/I-M838/).
Radi se o kulturi Ezero/Junacite gornotrakijske nizije ranog brozanog doba. Ovo područje je bilo napušteno nakon Suvorovo invazije (4400 p.n.e.). Oko 3300-3200 p.n.e. pojavljuje se ova kultura, s miješanim elementima farmera i stepe, i na vrhovima napuštenih telova podižu utvrđenja, vjerovatno za obranu od Jamnaja ekspanzije koja je tada počinjala. Oko tela Ezero postoje i tragovi naseljavanja same Jamnaja populacije.
Ranije su bili povezivani s govornicima proto-tračkog, a u novije vrijeme više s proto-anatolcima.
Ako pogledamo autosomalne rezultate, stepski uticaj u ovoj populaciji je malen, u prosjeku oko 15%, dominira neolitska genetika. Međutim WHG uticaj je svugdje iznad 10%, slično kao u Bodrogkeresturu i Tripolju, dok je kod eneolitskog stanovništva Bugarske bio u pravilu ispod 10%.
Čini se da je Ezero/Junacite bilo spoj neke neolitske populacije s Karpata (od koje dolazi L621) i starije stepske populacije (Suvorovo ili Černavoda), i nešto malo Jamna uticaja.
Već znamo da je bilo L621 u Bodrogkeresturu. Uzorak UBK006 iz Usatovo kulture je I-P37.2, a Usatovo je bilo miks Černavode i Tripolja, pa ovo možda indirekto potvrđuje da je I-L621 bila prisutna u Tripolju.
Јесте да је незахвално проценити језик неке популације на основу генетике али мислим да је сада и ова анадолских хипотеза на прилично климавим ногама. Заправо удео степске генетике на популацију локалитета Јунаците је миноран. Своди се само на један узорак женског пола који је генетски мешанац степске популације и локалне. Генерално ми се чини да је Езеро култура била пре свега настављач балканских култура бакарног доба осим што је у време мрачног доба енеолита добила мало WHG аутозомално примесе и пуно израженије мезолитске хаплогрупе I-L701 и I-L621. Дакле та популација доста дуго нема степских утицаја, за разлику од подручја северно од делте Дунава и у енеолиту се повлачи на југ преко Дунава, али мислим да се креће и даље на запад према подручју где настаје Вучедолска култура. Очекивао бих да је језик овог становништва био прединдоевропски као што је била и њихова генетика, мада никад се не зна. 😀
Ako uzmemo u obzir i ostala nalazišta (npr. Kran, Smjadovo), većina Ezero kulture ima udio stepskih autosoma i Y-DNK sličan Mikenskim Grcima ili Tračanima iz gvozdenog doba, za koje znamo da su bili govornici indoevropskih jezika.
(https://i.imgur.com/X9eUoOk.png)
Na Bojanovu i Ezeru, što su poznate zone s Jamnaja nekropolama, vidimo još i viši udio stepe. Oni su se isto vjerovatno pomiješali s lokalcima i ostavili neki uticaj na jezik.
Uglavnom, ne sumnjam da su bili indo-evropljani. Samo mislim da nemaju veze s Tračanima, a možda čak ni s Anadolcima. Za sada najbliže veze pokazuju s Mikenjanima, što je pomalo neočekivano. Čekam dublje profilacije R1b uzoraka iz ovog rada, pa da vidimo da li će se situacija rasvijetliti.
Бојаново и Езеро су сигурно били Јамнајци али популација која је населила телове дубље у унутрашњости је доста другачије генетике и потиче од Чернавода III популације, која је доминантно генетски наследила халколитску локалну генетику али је током мрачног миленијума на крају халколита попримила доста WHG генетике, и још изразитије типичне WHG хаплогрупе I-L621 и I-L701. Ове две групе јесу припадале истом културном контексту у енеолиту али је ипак било изгледа археолошки видљивих разлика. Мешали се јесу али изгледа да је мешање било мирољубиво и патрилокалног карактера у овој фази па је питање да ли су унутар Езеро културног комплекса постојале две етничко-лингвистичке групе, с обзиром на веома различито порекло ова два скупа.
Mislim da si ovdje u pravu, R1b uzorci su pronađeni samo na Ezeru i Bojanovu, i svi imaju visok udio stepe. Na ostalim nalazištima dominiraju I-L621 и I-L701 i autosomalno stepa je niska.
Možemo onda nagađati koliko dugo su koegzistirali, i da li se Jamnaja utopila u lokalce ili im nametnula svoj jezik?
Jedino se ne bih složio da je ova i2 populacija porijeklom od Černavode.
U Černavodi i Usatovu je prisutna R1b, autosomalno imaju visoku stepu i čak oko 20% Kavkasko-Anadolskog uticaja kojeg nema u Ezero kulturi. Čini se da su se ovdje odvijali neki sasim drugačiji procesi od onih u Ezeru.
Иначе из ранијег халколитског периода са локалитета Пиетреле на Дунаву имамо узорак PIE060 који има веома повишену WHG компоненту и хаплогрупу I-L701, што може да значи да је ту негде било подручје мешања земљорадника и популације са повећаном WHG компонентом. Али слажем се да све то није на чврстим основама.
The early admixture during the Eneolithic presented in this study appears to be local to the northwestern Black Sea region of the fourth millennium BC and did not affect the hinterland in SEE. In fact, EBA individuals from the fourth and third millennia BC from YUN and PIE do not show traces of steppe-like ancestry but instead a resurgence of HG ancestry observed widely in Europe during the fourth millennium BC (refs. 4,29,54,55). This indicates the presence of remnant HG groups in various non-farmed regions, for example, highlands and uplands or densely forested zones and wetlands and a mosaic of ancestries rather than a genetically uniform CA and EBA Europe.
Чернавода је обухватала доњи Дунав ако се не варам. На жалост немамо узорке из ове културе осим из граничног подручја, са саме делте Дунава, где се види да степски утицај већ осетно слаби у односу на Усатовску културу. Следеће разматрање из рада ме је навело на помисао да су узводно од делте Дунава остали халколитски фармери без значајнијег степског генетског уплива.
Od Černavode imamo dva različita klastera, oba su istovremena i sa tog istog nalazišta na delti Dunava. Jedan s manje stepe a drugi s više, ali oba imaju kavkasku komponentu jaču od tadašnjeg stanovništva Balkana.
(https://i.imgur.com/AhKLnDJ.png)
Ne znam da li su ovo atipični uzorci Černavode. Neki izvori Černavodu smještaju uglavnom u sjeveroistočnu Bugarsku, a neki je šire na sjever do Moldavije, tako da je jezgro kulture upravo oko delte Dunava. Vjerovatno se mišljenja arheologa razlikuju.
Usatovo ima stabilni profil na svim nalazištima (opet s tim kavkaskim uticajem), osim ovog EBA, koji je 1000 godina mlađi od ostalih i zapravo je Jamnaja.
Uglavnom, nemaju mnogo veze s Balkanom, gdje su stepski došljaci donosili "normalni" Jamna profil s manje kavkaskog uticaja.
Имамо од прошле године и узорке из Смјадова (околина Шумена) који су изгледа типични Балканци из кластера Пиетреле/Јунаците. Нажалост, немамо колико знам узорке из унутрашњости Румуније из касног енеолита али је по свему судећи у унутрашњости полуострва доминирала стара генетика бакарног доба, с једином разликом што су хаплогрупе I-L621 и I-L701 постале изразито доминантне.
Занимљиво је питање како су се и када ове две хаплогрупе прошириле по читавој Европи све до Велике Британије и Ирске.
Možda su onda zapravo Pietrele i Smjadovo tipični predstavnici Černavode, a ovi iz Kartala su već Usatovo, genetički gledano.
U to doba u Transilvaniji i Srbiji nestaje Bubanj-Salkuca-Krivodol nakon invazije Černavode-3, zatim se pojavljuje Kostolac-Kocofeni. Prije sam mislio da je to bila stepska populacija, ali najvjerovatnije su ipak bili nešto slično ovim L701/L261.
Za L701 se čini da je izvorno bila vezana uz neolitske lovce-sakupljače iz Ukrajine. Onda ih odatle stepski stočari potiskuju prema Balkanu, a neke grane možda asimiluju i kasnije šire po Evropi.
L621 je vjerovatno izvorno sjeverno/zapadno evropska, a na Karpate dolazi u kasnom neolitu, vezano uz megalitsku kulturu i oporavak i2 i WHG genetike koji se tada dešavao u Evropi.
Nema tu neke misterije, ako su tamo opstali onda je to negde oko planina Fagaras ili Parang. Neolićani tamo nisu imali šta da traže a za lov (i ribolov) je idealno.
Слаба покривеност узорака у овом раду али се на основу аутозомалног профила може закључити да Јунаците кластер из претходног рада ипак нема везе са украјинским риболовцима али се зато добро уклапа у румунски кластер из неолита и енеолита. Изгледа да је у Румунији или негде у најближем суседству опстала популација која је делимично задржала оригиналну локалну WHG генетику заосталу још од мезолитских ловаца и сакупљача. L621 би требало да потиче из те популације а не са запада Европе. Исто важи и за P78. За разлику од P78, L699 се среће у Украјини и има другачију историју гранања од L621 и P78, које су за време неолита и ранијег бакарног доба пролазиле кроз уско грло а онда почеле да се шире у познијем бакарном добу након пропасти култура балканског бакарног доба око 4250 п.н.е.
Za L621 se ne bih složio. Prvi L621 u jugoistočnoj Evropi se pojavljuje tek u Bodrogkeresturu u bakarnom dobu na sjeveru Rumunije. Prije toga srodne grane imamo samo u Skandinaviji i zapadnoj Evropi.
L701, tako-tako. Za lovce lovce-sakupljače iz Lepenskog vira bila je tipična CTS10057>Z161 (ima je i kasnije kod neolićana) , a za ribolovce iz Ukrajine CTS10057>L701. U ranom neolitu pojavljuju se uzorci u Bugarskoj i Rumuniji s udjelom EHG (Ukrajinske) genetike (npr. na nalazištu Malak Preslavec) Oni su vjerovatno donijeli L701, pa u neolitske grupe ulazi kroz dugotrajno miješanje pri čemu se gubi EHG genetika. Prve populacije na Balkanu s visokim procentom L701 pojavljuju se tek u bronzanom dobu.
Сви узорци из сродних грана су заправо из грана које су се од L621 одвојиле пре најмање 11000 година. Пошто сад већ знамо да је тада WHG генетика тек почела да се шири на запад са Балкана и Апенинског полуострва, врло је могуће да су сви пронађени узорци из сродних грана потомци миграната из југоисточне Европе, где је огранак из кога ће касније настати L621 остао. Свакако је све могуће код ових ловачко сакупљачких хаплогрупа са дугим уским грлима. Можда си и у праву. Само скрећем пажњу да је WHG популација још на Балкану, одакле је потекла, имала све главне огранке хаплогрупе I2a које данас постоје и додатно R1b-V88. Пре око 11000 година се ове гране деле на подгране које су млађе и заузимају простор целе Европе. Пре тога је на западу Европе доминирала друга генерика, потомака ловаца-сакупљача из Франко-Кантабријског рефугијума.
This is, in short, my understanding of what was happening in Europe, from the arrival of first Homo Sapiens to the Mesolithic:
1. The earliest IUP population, and somewhat later Aurignacians, likely brought a number of divergent lineages to Europe: K2a* (Ust'-Ishim, Oase), C1* (Bacho Kiro, Paglicci), C1a2 (Sunghir, Goyet), C1b1 (Bacho Kiro, Kostenki), F2'4 (Bacho Kiro).
2. Gravettians, that came several thousand years later, presumably from the Middle East, brought with them mainly haplogroup pre-I (Dolni Vestonice, Krems-Watchberg, Pavlov). They replaced most of the earlier populations, although some of them managed to survive, mostly in Western Europe. We even see some C1a2 among Gravettians along with pre-I in Dolni Vestonice, which means the two coexisted and mixed in at least some regions.
3. Then came the LGM. Population split and retreated into two main refugia: the Franco-Cantabrian and Italian-Balkan-Black Sea refugium. This is exactly where and when we see the principal division into two populations that differ both autosomaly and in terms of Y-haplogroups. In the Franco-Cantabrian refugium we have Solutrean (22000-17000 BC) population with a significant amount of Aurignacian-related ancestry (GoyetQ2/El Miron cluster), and dominated by haplogroups I2a1-P37, C1a2-V20>FT368070 and pre-I1. In the Italian-Balkan-Black Sea refugium we have Epigravettian (22000-10000 BC) population with a distinct ancestry composition (Riparo Tagliente/Villabruna/proto-WHG cluster), almost completely without Aurignacian-related ancestry, and dominated by haplogroup I2a2-M436, and in later period joined by some of R1b lineages of ANE origin (primarily R1b-V2219). I2c-L596 and C1a2-V20>V86 were likely also present among Epigravettians. The latter (and some of the former) were likely living in the southern Balkans, from were they crossed to Anatolia and mixed with Anatolian HGs to form Early Neolithic Farmers, with whom they back-migrated to Europe with the onset of Neolithic (C1a2-V20>V86>Y83490, C1a2-V20>V86>V182, I2c-L596>SK1271, I2c-L596>Y14158>BY160929).
4. After the LGM we have both West-to-East and East-to-West migrations, and subsequent mixing of two ancestries. Population from Franco-Cantabrian refugium expanded after the LGM with Magdalenian culture (17000-12000 BC), across Central Europe, all the way to Scandinavia in the north, and Baltic region and Ukraine in the east. The hallmark of Magdalenian migrations is without a doubt clade I2a1a1b-S21825, found in dozens of Magdalenian and Magdalenian-derived samples (Azilian, Maglemosian, Kongemose), as well as among Ukraine Mesolithic, Iron Gates, Narva and Koros HGs. The other clades (I2a1b-M423, pre-I1, C1a2-V20>FT368070, I2a1a1a-L158) were no doubt present among Magdalenians as well, but in significantly lower percentage than S21825.
Са почетком леденог доба формирају се у јужним деловима Европе два главна рефугијума, Франко-Кантабријски и Апенинско-Балканско-Црноморски. У првом ("Солитрејци") доминира хаплогрупа I2а1-P37 и њене потомачке гране, укључујући и претке "наше" L621, уз учешће још неких хаплогрупа (C1a2, pre-I1), док у другом ("Епиграветијанци") доминира хаплогрупа I2a2-M436, уз учешће R1b-V2219. P37 се са завршетком леденог доба шири из западне ка централној и источној Европи са Магдаленијен културом, и то најпре кроз своју најекспанзивнију грану S21825, али и кроз поједине гране M423, али не и L621, бар судећи по досадашњим резултатима. L621 без икакве сумње долази са запада, и то по свему судећи у неколико таласа почев тек од касног неолита, али је врло могуће да ниједна од тих линија није предачка данашњим "динарцима", јер кључна карика CTS10228 још увек није пронађена у древним узорцима. Ја сам и даље при ставу да се Y3120 развијала у прото-келтској популацији, и да је у прото-Словенску популацију доспела релативно касно (последњи векови старе ере), вероватно посредством Пшеворске културе.
Скоро сам на Антрогеници мало детаљније писао о томе:
И ја сам мислио раније да је хаплогрупа I опстала у Франко-Кантабријском рефугијуму током LGM-а. Али за сада нема Солитрејаца са хаплогрупом I. За сада је само хаплогрупа C пронађена код њих. Они до душе јесу били потомци Граверијанаца који јесу имали и хаплогрупу I уз хаплогрупу C, али Граверијанаца нису били аутозомално хомогени него су имали два генетска пола: западни Фурнол и источни Вјестонице. Хаплогрупа I је за сад пронађена само код узорака који имају ову источну генетику која није преживела LGM.
Даље, након LGM-а имамо Магдаленаску групу која има и I2-P37 и C, али сви узорци ове групе већ имају Вилабруна генетику. А није тачно ни да је у Вилабруна кластери била заступљена само грана I2a2-M436 хаплогрупе I јер имамо узорак PRD001 из овог кластера који припада хаплогрупи I2a1a-P37.2.
Дакле, мислим да хаплогрупа I2a1 долази из правца Балкана јужном рутом у Франко-Кантабријски рефугијум одмах након LGM-а, а да пре тога на западу није постојала. Свакако не мислим да је целокупна хаплогрупа I2a1 мигрирали него само један њен део.
Међутим то је све далека прошлост. Ако се вратимо у енеолиту и рано бронзано доба и видимо да се у Румунији и Бугарској појављују све веће бочне гране од L621 до CTS10228 и узмемо у обзир TMRCA гране L621 од 6500 година, као и гране CTS10228 од 3400 година, према YFull-у, можемо доћи до закључка да је у периоду од позног бакарног до раног бронзаног доба предак гране CTS10228 живео негде на источном Балкану. То и даље не искључује Келте и Словене јер за сада не знамо шта се даље догађало.
Кад причамо о Солитрејцима, хаплогрупа C није пронађена код њих, него код њега. Код једног јединог мушког Солитрејца чији узорак није контаминиран. Сви најстарији палеолитски P37 узорци (њих десет комада) су из Западне Европе, не постоји ниједан на Балкану и у Источној Европи који је старији од Мезолита. И ти мезолитски P37 узорци из Лепенског Вира и Украјине, као и поменути PRD001 могу се објаснити ширењем Магдаленијске културе на исток.
Поштујем свачије право на мишљење, али за ово што си написао не постоји ниједан једини археогенетички доказ.
Није тачно да се у енеолиту и раном бронзаном добу Румуније и Бугарске појављују "све веће бочне гране од L621 до CTS10228". Појављују се четири L621 узорка, сви негативни на гране које воде до CTS10228 (CTS10936,S19848,CTS4002), један S19848, такође негативан на CTS4002, и један CTS4002 негативан на CTS10228. Не појављује се ни CTS10228, нити иједна од бочних грана (Y45825, Y85772, Y44949, FGC20479 и Y81696), а са друге стране све наведене гране се појављују у Западној Европи, па ме занима каквом логичком егзибицијом би објаснио овакву разноврсност грана испод L621 на том простору ако је миленијумима боравила у Румунији и Бугарској? Разноврсност је један ид кључних показатеља области настанка и демографског ширења неке хаплогрупе/гране, и та разноврсност у случају L621 је убедљиво на страни Западне Европе, просто јер је на Балкану и у Источној Европи та разноврсност непостојећа, тј. 100% тестираних припада само једном јако младом огранку (Y3120).
H-Z5857 koji je boravio na Sardiniji u gvozdeno doba nema potomaka, ili rođaka, ni blizu Evrope danas. Nije pripadao većinskoj neolitskoj grani haplogrupe H. Uzorak koji je I-L160 i dalje ima rođaka na istom ostrvu. Nesaglediv je broj grana određenih haplogrupa koje su nestale kako su vekovi proticali.
Ту је и хаплогрупа R2 у етрурском контексту, ако сам добро протумачио локалитет на коме је овај узорак пронађен.
Mislim da si ovdje u pravu, R1b uzorci su pronađeni samo na Ezeru i Bojanovu, i svi imaju visok udio stepe. Na ostalim nalazištima dominiraju I-L621 и I-L701 i autosomalno stepa je niska.
Možemo onda nagađati koliko dugo su koegzistirali, i da li se Jamnaja utopila u lokalce ili im nametnula svoj jezik?
Jedino se ne bih složio da je ova i2 populacija porijeklom od Černavode.
U Černavodi i Usatovu je prisutna R1b, autosomalno imaju visoku stepu i čak oko 20% Kavkasko-Anadolskog uticaja kojeg nema u Ezero kulturi. Čini se da su se ovdje odvijali neki sasim drugačiji procesi od onih u Ezeru.
Postglacial genomes from foragers across Northern Eurasia reveal prehistoric mobility associated with the spread of the Uralic and Yeniseian languages
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.10.01.560332v1
Колико сам успио да видим, у овом раду, на подручју енеолитске културе Волосово регистрована су два I2 узорка, која припадају:
https://www.yfull.com/tree/I-S21825/
https://www.yfull.com/tree/I-Z161/
https://en.wikipedia.org/wiki/Volosovo_culture
Скоро смо говорили о повишеној WHG компоненти код балтичких народа. Да ли би ова култура могла бити преносилац WHG генетике у балске, а преко њих и у словенске народе?
Управо заврших прегледање свих I2 узорака из ове студије. Резултат:
I2a1a1b-S21825>Y4213>Y4192>L1287>pre-L233 (https://www.yfull.com/tree/I-L233/): 12 узорака
I2a2b-S2555>Y10720>S2519>S2524>L38 (https://www.yfull.com/tree/I-L38/): 2 узорка
I2a2a-M223>CTS616>Y3721>Y3670>L1229 (https://www.yfull.com/tree/I-L1229/): 1 узорак
I2a1b-CTS10228>Y3120: 0 узорака
I-S21825 је била најзаступљенија грана хаплогрупе I у Тшињецкој култури. Да цитирам Црну Гују:
Не знам само колико је узорак Волосово културе удаљен филогенетски од узорака из Тшињецке културе?
Аутори рада о Тшињецкој култури су такође изнели претпоставку да би популација која је у Тшињецку културу унела повишену WHG генетику могла да потиче из субнеолитске шумске зоне која се поклапа са ареалом Волосово културе, као што се види на картама на овом линку из рада https://www.nature.com/articles/s41467-023-40072-9/figures/1 (https://www.nature.com/articles/s41467-023-40072-9/figures/1).
Проверио сам I2-S21825 узорке Волосовске културе, и сви припадају грани https://www.yfull.com/tree/I-FT344596/ (https://www.yfull.com/tree/I-FT344596/), дакле врло су филогенетички удаљени од гране L233 која је била доминантна међу узорцима Тшињецке културе. Волосовска култура свакако није никад ни била озбиљан кандидат за специфичну WHG компоненту међу Словенима (тзв. Балто-Словенски дрифт) због приличне географске удаљености у односу на прапостојбину Словена, а и због тога што су поседовали велики удео EHG аутосомалне компоненте (источноевропски ловци-сакупљачи). Пре неколико месеци је један корисник на сада угашеној Антрогеници поставио мапу субнеолитичких култура које обухватају простор Балтика, Белорусије, источне Пољске и северне Украјине, и баш је за једну од њих нагласио да је по његовом мишљењу најбољи кандидат за ту специфичну WHG популацију. Не могу тренутно да се сетим имена, али покушаћу да пронађем мапу јер мислим да сам је сачувао негде на лап-топу. Оно што је занимљиво је да су најстарији узорак који припада грани L233 (Spiginas1 4442-4243 п.н.е.) и најстарији узорак који поседује балто-словенски дрифт (Spiginas2 2132-1749 п.н.е.) пронађени на истом налазишту у Литванији, па мислим да свакако ту мистериозну WHG популацију треба тражити управо на горенаведеном подручју Балтик-Белорусија-северна Украјина.
Балкански рефугијум?https://www.nature.com/articles/s41586-023-05726-0/figures/14
(https://media.springernature.com/full/springer-static/esm/art%3A10.1038%2Fs41586-023-05726-0/MediaObjects/41586_2023_5726_Fig14_ESM.jpg)
Читао сам данас поново овај рад. Мање више сам разумио њихове главне тезе. И ова шема је прилично сликовита и јасна.
Ипак једна ствар ми до краја није јасна, а то је поријекло самог Вилабруна кластера. Они претпостављају (не тврде, јер још увијек немају археогенетичких доказа) да је балкански рефугијум био извориште Вилабруна кластера. Међутим, уколико је то тачно, сљедеће питање би било: откада је овај кластер на Балкану? Да ли је он на Балкану био и током pre-LGM периода. Узимајући у обзир присуство хаплогрупе I у Вестонице кластеру у периоду од око 30.000 пне, да ли би то значило да је популација која је донијела хаплогрупу I у Европу, дошла у Европу са неким pre-Вилабруна кластером преко Балкана, почетком Граветијена. При чему би присуство хаплогрупе I у Вестонице кластеру било само блиједа слика много већег присуства ове хаплогрупе на Балкану у том истом периоду ( а зашта немамо ниједан узорак за сада). У раду такође помињу блискоисточну примјесу у Вилабруна кластеру. Можда би та иницијална популација која је дошла са Блиског истока и донијела хаплогрупу I у Европу, могла објаснити и период цијепања на нивоу IJ хаплогрупе.
Моје је мишљење да је Вилабруна кластер настао кад се мањи број преживелих Граветијанаца током LGM-а помешао са ANE популацијом. Исто важи и за Сиделкино кластер. Стицајем околности Вилабруна популација задржава висок удео хаплогрупе I, иако је имала и хаплогрупу R1b у својим редовима. Можда је по среди била и природна селекција. У сваком случају, тренутно знамо за само два мушкарца носиоца хаплогрупе I који су живели пре 21.500 година (што је време када престаје Граветијанска и настаје Епиграветијанска култура током LGM-a), а који имају данас потомке по директној мушкој линији, а то су родоначелници хаплогрупа I1 и I2. А и они су већ тада били далеки рођаци па не можемо сасвим бити сигурни за овог првог да је био у друштву овог другог. Блискоисточне примеса у Вилабруна кластеру је могла доћи са носиоцима хаплогрупе I који су можда само мањински додатак на Вилабруна/Сиделкино популацију.
Граветијански узорци из Кремса који носе хаплогрупу I (има их три ако се не варам) и узорак из Вестоница DLV005 који је такође I, стари су око 30.000 година. Дакле присуство хаплогрупе I у Европи у Граветијену, тј. у периоду прије LGM није спорно. Међутим у Граветијанској Европи не доминира хаплогрупа I већ хаплогрупа C. Иако ови узорци из Кремса и Вестоница носе хаплогрупу I, аутосомално они припадају Vestonice кластеру, за који у раду наводе да је током LGM изумро. Вилабруна кластер је ипак нешто друго у односу на Вестонице кластер. Вилабруна нема ANE компоненту, не види се у њој ни траг Вестонице/Костенки компоненте, међутим свакако је повезана са Fornuol или Goyet-Q116 кластером, али не само са њим. Недостаје нам нека, могло би се рећи "ghost population" која је живјела на Балкану, током Граветијенског периода (дакле прије LGM), која је била богата I хаплогрупом (да не кажем да је вјероватно хаплогрупа I у оквиру ње и настала), која је у мањем проценту свој генетски материјал дала и епипалеолитској популацији Анадолије (отуд та веза Блиски исток-Вилабруна).
Ово је наравно само моје слободно размишљање на тему, не нека изричита тврдња.
Већ смо Никац и ја на овој теми (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7229.msg190982#msg190982) дискутовали о присуству ANE генетике у Вилабруна популацији. Изгледа да је неких утицаја било али након LGM-а. Тако да си у праву што се тиче ANE компоненте. Мислим да се хаплогрупа I пре LGM-а простирала од централне Европе на северозападу до Ирана на југоистоку и на том потезу је била вероватно и та пре-WHG популација. Дефинитивно недостаје ту негде неки аутозомални кластер који би објаснио WHG. Можда није у питању Балкан, него Грузија или Анадолија Једино ми овде није јасно како видиш везу са Fornuol или Goyet-Q116 кластерима?
Fornuol или Goyet-Q116 је подлога на коју се калемило pre-Villabruna наслеђе. Зато и разликујем граветијанско (pre-LGM) pre-Villabruna наслеђе од класичног епиграветијанског Villabruna кластера. Епиграветијанска Villabruna популација је по мени већ мијешана и у различитим процентима садржи и дио Fornuol или Goyet-Q116 наслеђа. Проблем је само што ми у овом тренутку немамо ниједан pre-Villabruna узорак, па нам онда и сама Villabruna у односу на Fornuol или Goyet-Q116 изгледа као чист кластер.
Мислим да би се pre-Villabruna могао вјештачки моделовати, кад би нашим мезолитским ђердапским узорцима, изузели ANE дио генетике (а то је неких 10%) и оно што би остало било би pre-Villabruna. У односу на класичну Vilabrunna, pre-Villabruna стоји незнатно источније (према Анадолији) или боље рећи да класична Vilabrunna као дериватив стоји нешто западније у односу на pre-Villabruna. Класична епиграветијенска Вилабруна би се могла моделовати као: 90% pre-Vilabrunna+10% Goyet-Q116.
Next, we investigated the genetic relationships between Epigravettian-associated individuals across the Italian peninsula, by reconstructing a phylogeny based on a matrix of pairwise f2 genetic distances (Fig. 3a and Supplementary Fig. 9) and testing the relative affinity among them using f4-statistics in the form f4(Mbuti, Epigravettian A; Epigravettian B, Epigravettian C) (Supplementary Data 2.E). The inferred topology reveals a phylogeographic pattern irrespective of individual ages. In particular, the 13 ka Pradis 1 individual from northeastern Italy represents the most basal lineage compared to all other Epigravettian-associated individuals, including the older Tagliente 2 and Villabruna genomes from northern Italy (group 1). Individuals from northwestern Italy (Arene Candide 16), central Italy (Continenza) and Sicily fall on a phylogenetically more derived branch (group 2), which further diversified into a branch composed of Sicilian hunter-gatherers only (group 3). Within Sicily, the 14 ka Oriente C individual shows higher affinity with the much younger but geographically closer 10 ka Uzzo group30 (n = 2) than with the almost contemporaneous San Teodoro 2 individual from eastern Sicily.
Наводно је узорак Pradis 1 најбазалнији епиграветијански узорак. Не знам да ли због ниског удела Goyet-Q116 компоненте.
Мислим да би се pre-Villabruna могао вјештачки моделовати, кад би нашим мезолитским ђердапским узорцима, изузели ANE дио генетике (а то је неких 10%) и оно што би остало било би pre-Villabruna. У односу на класичну Vilabrunna, pre-Villabruna стоји незнатно источније (према Анадолији) или боље рећи да класична Vilabrunna као дериватив стоји нешто западније у односу на pre-Villabruna. Класична епиграветијенска Вилабруна би се могла моделовати као: 90% pre-Vilabrunna+10% Goyet-Q116.
In the MDS plot, we find that all of the newly and previously reported Epigravettian-associated individuals fall within the Villabruna cluster (Fig. 1c). A series of f4-symmetry statistics confirm that all the Epigravettian-associated individuals are cladal, and do not share excess affinity with any local (Paglicci 12) or non-local preceding ancestries (Goyet Q116-1, Kostenki 14, Mal’ta 1 or Věstonice) (Supplementary Data 2.F). Moreover, none of the Epigravettian-associated individuals have more affinity to southern European than to central-eastern European Gravettian-associated groups, as shown by f4(Mbuti, Epigravettian-associated individual/group; Věstonice, Paglicci 12) that is consistent with 0 (Supplementary Data 2.G).
У сваком случају, недостају нам узорци из LGM-а за Вилабруна кластер. С обзиром да тада Јадранско море скоро да није ни постојало јер је ниво морске обале био око 150 метара нижи него данас, вероватно су остаци људи из те популације данас претежно на дну мора. Мислим да се ипак не може тврдити да су Вилабруњани имали баш Fornuol или Goyet-Q116 компоненте. Можда би се Вилабруна исто тако могао моделовани као 90% пре-Вилабруна + 10% Вестонице?
Додао бих још и да ми је интересантна блискост Сиделкино (EHG) и Вилабруна (WHG) популација. Можда постоји и нека дубља веза, осим доказаног ширења WHG на исток већ у раном Холоцену. Занимљиво је и да је J1 једна од хаплогрупа које су пронађене у Сиделкино кластеру.
Они су свакако посебна популација, оно што добијам када убацим све претходне кластере и Вилабруну, јесте тај неки мали дио од 10% Goyet-Q116 наслеђа. Примјетићеш и на графику горе постављеном из рада да и они такође наводе да се Вилабруна мијешала са Fornuol-ом, али од Kostenki-Vestonice није наслиједила ништа. То не значи да прије LGM негдје на границама pre-Villabruna кластера и Костенки-Вестонице кластера није долазило до мијешања те двије популације, већ сам поменуо да је Вестонице хибрид све три популације, гдје је Костенки компонента била најдоминатнија. Међутим, те популације које су се мијешале са Костенки, једноставно нису преживјеле LGM.
Interestingly, we also detect minor Near Eastern affinities in pre-LGM populations associated with the Věstonice cluster, like the Věstonice group and Paglicci 12. This could be explained by a portion of shared genetic ancestry between the Villabruna and Věstonice ancestries as described in Fu et al., 2016. Moreover, considering that both Gravettian and Epigravettian cultures were also found in the Balkans, and that the 35k-year-old Bacho Kiro 1653 individual from Bulgaria has been proposed to contribute genetically to the Věstonice population, we speculate that this signal is most likely related to a deep genetic link between the Near East and the Balkans. We specifically test this hypothesis using qpGraph modelling as described in Supplementary section 10. Notably, this link has also been suggested in previous studies, based on the Near Eastern affinity found in Mesolithic hunter-gatherers from the Iron Gates in the Balkans.
We then fit Villabruna on this graph. Interestingly, we find that the best fitted model suggests
Villabruna to result from the admixture between a Věstonice-related lineage and a branch that is basal to the split between Kostenki 14 and Goyet Q116-1 genomes. The shared part of ancestry
between Věstonice and Villabruna is related to BK-1653 and could potentially explain the affinity
between these two ancestries observed in Fu et al., 2016 with qpGraph modelling. This suggests that the previously identified shared genetic ancestry in the Věstonice and Villabruna clusters might trace back to pre-30k populations from the Balkans.
И постоји још једна ствар коју сам примјетио, прегледајући аутосомалне компоненте савремених популација, а то је да код Грка, па и и у јужној Италији гдје је Грка некад било, постоји неки ANE уплив који уопште не садржи EHG компоненту и који прилично извјесно није дошао преко Балкана. Такође није то ни индо-иранска источна варијанта ANE наслеђа, које ту и тамо има по Блиском истоку, па се нађе и код Грка. Ова трећа компонента ANE уплива, чини ми се да је могла доћи само са подручја Кавказа. Прегледао сам нешто и старијих и савремених узорака. И рекао бих да тај неевропски и нејужноазијски ANE достиже највише проценте на подручју источнокавкаских језика,а у прошлости се чини да је био присутан и у културама Kura-Araxes i Maykop. Да ли је грчка варијанта овог посебног ANE наслеђа повезана са кавкаском, не бих знао рећи.
У вези са овим, пали су ми на памет изумрли индоевропски анадолски језици. Ако је ова компонента повезана са њима, онда говорници тих језика у Анадолију нису могли доћи преко Балкана, већ преко Кавказа.
Нови археогенетски рад баца светло на генезу Граветијанаца који изгледа потичу од популације која је из правца Украјине колонизовала Европу пре скоро 40.000 година https://www.nature.com/articles/s41559-023-02211-9?utm_medium=affiliate&utm_source=commission_junction&utm_campaign=CONR_PF018_ECOM_GL_PHSS_ALWYS_DEEPLINK&utm_content=textlink&utm_term=PID100052172&CJEVENT=23a57ec678d011ee828e010b0a18ba73 (https://www.nature.com/articles/s41559-023-02211-9?utm_medium=affiliate&utm_source=commission_junction&utm_campaign=CONR_PF018_ECOM_GL_PHSS_ALWYS_DEEPLINK&utm_content=textlink&utm_term=PID100052172&CJEVENT=23a57ec678d011ee828e010b0a18ba73).
Кластер Вестонице би се могао добро измоделовати не само као мјешавина Goyet-Q116 и Kostenki како је у раду приказано, већ као тројна мјешавина Goyet-Q116, Kostenki и pre-Villаbruna кластер. То би објаснило и рано присуство хаплогрупе I у кластеру Вестонице.
У том случају би на подручју граветијанске pre-LGM Европе имали три популације: Goyet-Q116 у западној Европи, Kostenki у источној Европи и pre-Villаbruna на Балкану. До данас је успјело да опстане само Villаbruna генетичко наслеђе, али и оно у прилично симболичним омјерима. Код савремених Срба не прелази 10%.
И постоји још једна ствар коју сам примјетио, прегледајући аутосомалне компоненте савремених популација, а то је да код Грка, па и и у јужној Италији гдје је Грка некад било, постоји неки ANE уплив који уопште не садржи EHG компоненту и који прилично извјесно није дошао преко Балкана. Такође није то ни индо-иранска источна варијанта ANE наслеђа, које ту и тамо има по Блиском истоку, па се нађе и код Грка. Ова трећа компонента ANE уплива, чини ми се да је могла доћи само са подручја Кавказа. Прегледао сам нешто и старијих и савремених узорака. И рекао бих да тај неевропски и нејужноазијски ANE достиже највише проценте на подручју источнокавкаских језика,а у прошлости се чини да је био присутан и у културама Kura-Araxes i Maykop. Да ли је грчка варијанта овог посебног ANE наслеђа повезана са кавкаском, не бих знао рећи.
У вези са овим, пали су ми на памет изумрли индоевропски анадолски језици. Ако је ова компонента повезана са њима, онда говорници тих језика у Анадолију нису могли доћи преко Балкана, већ преко Кавказа.
Ово је суштина. Чини се да је настанак ове три популације отрпилике истовремен и да потичу од заједничке предачке West Eurasian популације. Костенки учествује у генези ANE-a па њихово наслијеђе и данас постоји, док Goyet-Q116 касније постаје El-Miron кластер, којег до мезолитика постепено потпуно замјењује Villabruna, па се ова популација чини као слијепо цријево, барем што се тиче аутосомалне генетике.
Ради се свакако о Kura-Araxes/Maykop упливу, који G25 може разликовати од АNЕ. Најстарији узорци с овом примјесом у западној Анадолији и Гркој су из 5000-4000 п.н.е. (бакарно доба), и неки од њих су идентични каснијим минојским узорцима, тако да се вјероватно ради о прецима Минојаца, не Индоевропљанима.
Мислиш од EHG? Јер ја сам говорио о ANE упливу у Kura-Araxes/Maykop који не потиче од EHG.
Иначе, што се тиче ANE популације мислим да су је погрешно негдје по интернету наводили као Kostenki/Tianyuan мјешавину. ANE највећим дијелом је дериват ANS популације (Ancient North Siberians) уз примјесу неке још увијек неоткривене евроазијске популације која је филогенетички најближа била CHG и Вилабруна кластеру.
Сам ANS је до те мјере базалан да га је бесмислено изводити као мјешавину било чега. Тј. популације чија би он био мјешавина нису нама познате у чистом налазу.
Мислим на ово: Да ли је грчка варијанта овог посебног ANE наслеђа повезана са кавкаском
Дефинитивно јесте, на примјер у овом моделу за Минојце додавањем Kura-Araxesa дистанца пада на одличних 1.7, а неки додатни ANE није нити потребан.
(https://i.imgur.com/qdc0Ohq.png)
Један занимљив детаљ, можда подударност, а можда и не.
Као припадници гране E-PH1173 DYS439=9 тестиране су Властелице из Липнице код Чачка које славе св. Враче. Поријеклом су из драгачевског села Властељица, гдје је о овом роду и имену села остало записано сљедеће предање:
"Кад је Сибињанин Јанко пропао с војском на Косову, и отуда се вратио сам самцит, преко планина и врлети, дође он у данашње село Властељицу једноме човеку на конак. To je било у очи светих Врачева који падају 1. новембра. Домаћин је био свечар. Јанка као путника прими он како је боље могао, и ако није знао ни ко је ни откуд је. За вечером дође време и здравицама. Између многих других гости капију и за здравље војводи Сибињанин Јанку, где је да је нека му је Бог помотњик, да сатре силу Турску!
То је Јанко и слушао и гледао али се није хтео казати.
Сутра дан пође да иде; домаћин га поведе, да га као непозната човека упути. На растанку Јанко се каже ко је и шта је било с његовом војском.
– Него хвала ти на дочеку, рекве он домаћину, – и да Бог да ти се власт никад не укратила, него да си богат и властан до века.
Тај се човек прозове после Властељица, али како су за Турака из те породице бивали кнезови, фамилија се та доцније прозове Кнежевићи?) а име Властељица остане селу и до данас."
Стварно били Мађари? Не би ме зачудило. Ономад када су се хецеговачки Марићи терстирали, није се резултат још ни охладио а већ су их контактирали Мађари (односно њу). Људи раде пос'о ;DШтета што нема сарадње са Мађарима могло би бити обостране користи, заједничка историја нам је јако повезана.
Нови рад древне ДНК, јужни Тирол, касна антика-рани средњи вијек, 20 тестираних појединаца
Ancestry and kinship in a Late Antiquity-Early Middle Ages cemetery in the Eastern Italian Alps
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2589004223022927
Колико видим, још нису поставили сирове резултате на мрежу.
Ово је велика супер потврда и вијест, Небојша. :)О каквој се потврди ради? Тврдило се раније да су ови били J2a? Појасните мало ову констатацију.
Да.Наручуј колико сад јер јефтиније нећеш проћи.Black friday is on😊
3. децембра 2021. у 22:57
Nebojša
Upravo naiđoh i na informaciju da Montgomery klan u Škotskoj pripada istom rodu (ukoliko dobro vidim):
Lowland Scottish Clan Montgomery, whose chiefs have held the title of Earl of Eglinton since 1508 and of Earl of Winton since 1859, belongs to haplogroup J2a1-L26 > Z6064 > Z6055 > Z6057 > Y7013 > Y7010 > Y13128 > Y14434 > Y14439 > Y16842 > Y22056 (aka Z40262) according to the results from the Montgomery DNA Project. The clade’s most recent common ancestor lived approximately 550 years ago, and might correspond to Alexander Montgomerie (died 1470), 1st Lord Montgomerie.
U svakom slučaju, ja pripadam ovom rodu i planiram da uradim Big Y test.
Ево само да јавим да смо се Дејан Вукићевић и ја видели данас у Чачку управо са овим Властелицом (старо презиме Кнежевић) и узели узорак за Big Y-700 тест (FTDNA). Он је раније тестиран преко Друштва "Порекло", а према хаплотипу предвиђена му је припадност грани E-Y7168 (https://www.yfull.com/tree/E-Y7168/), којој припадају и Корвини, потомци Јанка Сибињанина/Хуњадија.
Када смо пре пар месеци били у Драгачеву да представљамо књигу о Херцеговцима, сазнали смо од тамо присутних представника рода Властелица, да је пре пар година извесно друштво/удружење из Мађарске долазило у посету селу Властељице, што је још једна интригантна околност која прати овај род.
Углавном, сазнаћемо за неколико месеци да ли су и у каквој вези драгачевски род Властелица и владарска династија Хуњади/Корвин.
Ма нисам ја, него лик који је написао тај коментар на порталу. Копирао сам га целог. Нисам ја од Монтгомеријевих, ја сам од других влаја ;DНије да ниси од њих,личиш мало,види како си забуцио исти бивши амбасадор😎
Y хромозомалне хаплогрупе пронађене код тестираних појединаца из поменутог рада, са терминалним SNP-овима до којих су аутори успјели доћи. Мислим да ће се то моћи спустити још који ниво ниже када буду доступни геноми.G-CTS2100
(https://i.postimg.cc/tJJYTV2S/tirol-ancient.png)
Нови рад древне ДНК, јужни Тирол, касна антика-рани средњи вијек, 20 тестираних појединацаОбјављени су БАМ фајлови (https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB60362).
Ancestry and kinship in a Late Antiquity-Early Middle Ages cemetery in the Eastern Italian Alps
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2589004223022927
Колико видим, још нису поставили сирове резултате на мрежу.
Објављени су БАМ фајлови (https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB60362).
Што се тиче G2a-L497 узорака, EURAC2427 је L42>YSC33>CTS1287 (https://www.yfull.com/tree/G-CTS1287/), док је EURAC2324 позитиван на CTS4803>FT31911 и уз то ће формирати подграну са Италијаном из околине Вероне.
Понадао сам се да би макар један од њих могао бити филогенетски близак Y128028 због наших рођака из Трента, али ништа од тога. За сада нам је најближи латенски ратник из Чешке који је YSC33>Y190541>Z41323 (https://www.yfull.com/tree/G-Y440075/), док смо ми YSC33>Y190541>BY48693>Z39501>Y128028.
Чини ми се по овим стаблима да сте почетком гвозденог доба још увијек били негдје у приалпској матици, али овај источни огранак G-BY193714 је већ могао настати на централном Балкану у првим вијековима наше ере. То помјерање на исток могло је бити и током келтске експанзије у 4 в. пне али није искључено ни да се десило и током антике.Oвај јаз између гвозденог доба (веза са Италијанима) и раног средњег века колики је TMRCA нас са Балкана ће разрешити надам се једног дана живући или узорак древне ДНК.
Нови рад древне ДНК, јужни Тирол, касна антика-рани средњи вијек, 20 тестираних појединаца
Ancestry and kinship in a Late Antiquity-Early Middle Ages cemetery in the Eastern Italian Alps
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2589004223022927
Колико видим, још нису поставили сирове резултате на мрежу.
Y хромозомалне хаплогрупе пронађене код тестираних појединаца из поменутог рада, са терминалним SNP-овима до којих су аутори успјели доћи. Мислим да ће се то моћи спустити још који ниво ниже када буду доступни геноми.
(https://i.postimg.cc/tJJYTV2S/tirol-ancient.png)
Било би интересантно видјети нижу грану од ових појединаца са хаплогрупом J, с обзиром да су појединци 2419 и 2423 вјероватно у односу отац/син и да представљају елитни дио те заједнице.
Сви узорци су са гробља у оквиру цркве San Stefano Burgusio
(https://lh3.googleusercontent.com/p/AF1QipNvDhP5K8ofoyu7IhnzbY_lnrF-OhIvFreMT1aS=s680-w680-h510)
Y хромозомалне хаплогрупе пронађене код тестираних појединаца из поменутог рада, са терминалним SNP-овима до којих су аутори успјели доћи. Мислим да ће се то моћи спустити још који ниво ниже када буду доступни геноми.
(https://i.postimg.cc/tJJYTV2S/tirol-ancient.png)
Било би интересантно видјети нижу грану од ових појединаца са хаплогрупом J, с обзиром да су појединци 2419 и 2423 вјероватно у односу отац/син и да представљају елитни дио те заједнице.
Сви узорци су са гробља у оквиру цркве San Stefano Burgusio
Примјетих да су узорке из овог рада већ поставили на FTDNA стабло и да узорак 2068 (105а) који je у табели означен да припада хаплогрупи I-M170 заправо припада ријеткој грани I2-M423>L621>S19848>BY54321 тј. на Yfull стаблу то је грана https://www.yfull.com/tree/I-Y85772/
Ради се дакле о даљем узводном "рођаку" наше I2-Y3120. Старост везе је из бронзаног доба са дијељеном мутацијом S19848. Подсјетићу да је ова предачка мутација S19848 регистрована и на локалитету Јунаците у Бугарској, током раног бронзаног доба.
Сам узорак 2068 (105а) из Тирола припада млађем огранку BY54321 у којем су поред њега присутни још и њемачки узорак из Баден Виртемберга и са њим повезан узорак из сјеверне Ирске, као и двојица ближе повезаних Швеђана. Старост огранка I-BY54321 се процјењује на око 1300 г пне. Узимајући у обзир данашњи распоред њених носилаца, могло би се претпоставити да је ова хаплогрупа I-BY54321 настала у оквиру Urnfield културе у приалпској зони јужне Њемачке.
Нови археогенетски рад доказује на примеру једног узорка досељавање Сармата у Британију за време Римског царства. https://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(23)01634-2?_returnURL=https%3A%2F%2Flinkinghub.elsevier.com%2Fretrieve%2Fpii%2FS0960982223016342%3Fshowall%3Dtrue (https://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(23)01634-2?_returnURL=https%3A%2F%2Flinkinghub.elsevier.com%2Fretrieve%2Fpii%2FS0960982223016342%3Fshowall%3Dtrue)
Анализирани узорак припада хаплогрупи Y13369 (https://www.yfull.com/tree/R-Y13369/).
Британци већ дуго врте ову причу о сарматским коњаницима. Чак она посљедња верзија филма о краљу Артуру (Clive Owen) витезове округлог стола повезује са тим сарматским коњаницима у служби Рима. Не би ме чудило да је и ово тестирање намјенско, у склопу те приче.Не знам да ли пропуштам нешто, додуше ове дубинско дубоке теме слабо пратим, али реко бих да R1b чини окосницу свега европског,мислим то је наратив?
Не знам да ли пропуштам нешто, додуше ове дубинско дубоке теме слабо пратим, али реко бих да R1b чини окосницу свега европског,мислим то је наратив?
Овај огранак очигледно није учествовао у сеоби раних Индоевропљана из степе према Европи, већ према Кавказу, Јерменији и Ирану. Данас је широко распрострањен на Блиском и Средњем истоку, а као што се види на стаблу има и археогенетских узорака ове хаплогрупе из Ирана. Аутозомално је узорак најсличнији узорцима из бронзаног доба Јерменије. Дакле ово јесте готово сигурно припадник неког иранског племена. Да ли је баш од тих регрутованих Сармата или је нека друга прича у позадини, на основу генетике није могуће рећи.
Ово је једна од типичних прото-јерменских грана, у студији "The genetic history of the Southern Arc" појаваљује се у високом проценту код древних јерменских узорака, заједно с првом појавом степске аутосомалне генетике, сем тога само још на налазишту Хасанлу у Ирану које није далеко од јерменских подручја.
Ако узмемо у обзир и аутозоме овај узорак је највјероватније само Јермен и нема никакве везе са Сарматима нити с неким другим иранским народом.
Сармат звучи више фенси, Јермен не толико. У осталом они тамо већ снимају филмове где је Артур приказан као такав, сада то променити у Јермен, мех.Ето задатка за археогенетичаре у Хрватској.
The Sarmatian Hypothesis proposes that the original, historical Arthur was a Roman military leader named Lucius Artorius Castus, who commanded of a group of Sarmatian warriors for two years in Britain, around 182.
Слободно могу то да забораве, тај Артур и ако је постојао из неке лозе локалних племенских старешина. Да је неки заостали римљанин вероватно не би га прихватли као вођу. Кажем вероватно јер је добар део становништва југа Енглеске примило латински и римски идентитет али су се у распону од мање од два века вратили на фабричка подешавања.
Мислим да управо аутозоми уводе сумњу у јерменско порекло овог узорка. Уклапа се добро у Armenia LBA и Russia Sarmatian Alan кластере али не и у Armenia Antiquity. Пошто је ово антички узорак вероватније је да је пореклом са аланских подручја северно од Кавказа где је још увек степска генетика била висока, него из античке Јерменије.
https://www.nature.com/articles/s41588-023-01582-w
званично је објављен рад: Accurate detection of identity-by-descent segments in human ancient DNA
Узорци из култура гробових јама (Јамна) , врпчасте керамике (Corded Ware) и Афанасијево дијеле сегменте и до 20 цм, што значи заједничког претка прије око 5 генерација.
Corded Ware дијели велике сегменте и с Globular Amphora културом, поготово узорцима из западне Украјине.
И то ништа мање не важи чак и за географски најудаљенију варијанту, културу бојних секира у Шведској. Са друге стране код звонастих пехара (Bell Beaker) узорака GAC компонента драстично опада. Али изгледа да опада и код пољских узорака врпчасте керамике који деле веће сегменте са литванском касним неолитом, што је у најмању руку чудно.
Lithuania_LN су такође CWC узорци, нису фармери.
Ти познонеолитски и CWC узорци носе и приличан проценат неолитске земљорадничке генетике, поред оне степске. У оваквом проценту се та генетика први пут јавља на тлу Литваније што значи да је и CWC популација која је продирала у Литванију већ прошла фазу мијешања са земљорадницима (вјероватно управо GAC). Ово крајем неолита, у енеолиту и бронзаном добу прилично мијења генетичку слику на простору Литваније. Претходно је ту живјело становништво које је носило и до 80% WHG генетику.
Нарва, енигма. Мада и не толико, сличан проценат су носиле још неке популације, али значајно западније и у мањој мери (не 80%). Уочава се образац, обично је то био физичким особинама терена формиран запећак. Буквално се нису мешали ни по мтдна, јер су доминантно WHG mtdna U. Пошто тамо нема планина (као у Шкотској) могу захвалити шумама и мочварама што неолићани нису били заинтересовани. И хладноћи. Остаје додуше питање зашто EHG нису бацили око на тај простор.
Жилава је та I2, много жилава раса. Остаће на крају само они и бубашвабе.
GAC генетику носи и Фатјаново култура (источни огранак CWC) око данашње Москве.
неки сценарио који можемо реконструисати на темељу ових података јесте:
1)Преци Јамне и Афанасијева (R1b-Z2103) и Кордед Вера (R1a-M417 и R1b-L51) су живјели веома близу једни другима, вјероватно у некој касној вариајнти Средни Стог културе у данашњој централној Украјини.
2)Затим се Јамна шири Евроазијском степом, а CWC прво одлази у данашњу западну Украјину гдје се мијеша с GAC, па се одатле шири на сјеверозапад и сјевероисток.
отприлике све како је приказано на овој мапи:
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b1/Indo-European_migrations.jpg)
Јасно. А Bell Beaker је директо из степе, без много мешања са GAC?
Не могу се сјетити да ли смо је помињали у препринту, али видим да је ових дана објављена коначна верзија студије под називом:
Population genomics of post-glacial western Eurasia
https://www.nature.com/articles/s41586-023-06865-0
Не знам да ли сам добро разумио, али чини ми се да су у горе наведеном раду аутосомално извориште за WHG популацију пронашли у палеолитском узорку са Кавказа, старом преко 20.000 година. Ради се о женском узорку NEO283 из налазишта Kotias Klde у Грузији.
Уколико јесам добро разумио, ово би могла бити аутосомална профилација првобитне IJ популације, тј. популације из које су се издвојиле I и J хаплогрупе.
Мислим да је овај узорак ипак само пријелазна популација између прото-Вилабруне која је већ у палеолиту постојала на Балкану и базалних евроазијаца који су живјели на Арапском полуострву. Исто као и необјављени узорак Дзудзуана с Кавказа.
Само што још немамо узорке Вилабруне и базалних евроазијаца из палеолоита, па је у њиховом моделу од понуђених палеолитксих узорака овај најближе сродан каснијим WHG/Вилабруна узорцима.
Претпоставио сам нешто слично. Волио бих видјети, кад узорци буду доступни у scaled варијанти, како овај NEO283 стоји не само у односу на Вилабруну, већ и у односу на мезолитске CHG кавкаске узорке.
Шематизован приказ археогенетичке композиције савременог европског становништва из рада "The selection landscape and genetic legacy of ancient Eurasians"
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/38200293/
(https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/instance/10781624/bin/41586_2023_6705_Fig3_HTML.jpg)
Шематизован приказ археогенетичке композиције савременог европског становништва из рада "The selection landscape and genetic legacy of ancient Eurasians"Занимљиво питање је представљају ли извор индоевропскога језика Јамноваца Источни или Кавказски л.с. (ловци-сакупљачи). Будући да житељи предјамновске Дњепар-Донац а.к. (археологијске културе) представљају чисте Источне л.с. али исте х.г. као и наслиједни Јамновци слиједи да је удјел Кавказских л.с. унесен кроз женску лозу.
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/38200293/
(https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/instance/10781624/bin/41586_2023_6705_Fig3_HTML.jpg)
Тако сам и претпоставио.
У питању је старо гробље, без икаквих обележја.
Човек је хтео да истражи да ли је то гробље његових предака или становништва које је живело ту пре њих.
Овако ништа...
Занимљиво питање је представљају ли извор индоевропскога језика Јамноваца Источни или Кавказски л.с. (ловци-сакупљачи). Будући да житељи предјамновске Дњепар-Донац а.к. (археологијске културе) представљају чисте Источне л.с. али исте х.г. као и наслиједни Јамновци слиједи да је удјел Кавказских л.с. унесен кроз женску лозу.
Ту се само не уклапа ово:
- Мезолитски Балканци су искључиво R1b и I2a а опет сачињени из 85% Западних л.с.
- Мезолитски Балти (Кунда-Нарва а.к.) су искључиво R1b и I2a а сачињени великом већином из Западних л.с.
- Говорници неиндоевропскога баскскога језика су искључиво R1b.
За скито-аријски језик доста је јасно да се је развио из временскога низа а.к. Фатјаново-Баланово > Абашево > Синташта. Фатјановци су искључиво R1a с доказаним R-Z93. Фатјановци ни по којим признацима не произлазе из Јамноваца и није било мијешања с њима. ( The genetics of the people of the Fatyanovo culture was found to be substantially different from preceding Volosovo culture, with whom they do not appear to have mixed. Their EEF admixture has not been detected in the earlier Yamnaya culture, suggesting that the Fatyanovo people did not directly descend from the Yamnaya. Saag et al. 2021, pp. 8).
Сјеверно од Фатјаново а.к. простире се а.к. Pit Comb Ware која се састоји из 65% Источних л.с. + 15% Западни л.с. + 20% Јамновац. При том је тачка додира ове културе и Јамноваца на Балтику, гдје је раније преовладавало становништво Западних л.с. (R1b,I2a) а у том вријеме смјењено новим натиском са југа и с истока. Lamnidis et al. (2018) found 15% Western Hunter-Gatherer (WHG) ancestry, 65% Eastern Hunter-Gatherer (EHG) - higher than among earlier cultures of the eastern Baltic, and 20% Western Steppe Herder (WSH).
Из ових уломака информација склапа ми се слика, да је морао постојати заједнички предак Фатјаново и Pit Comb Ware а.к. с претежно R1a и Источно-л.с. становништвом који је предак сатем и.е. језика и да је у јужним предјелима морала постојати додирна тачка R1a и R1b, гдје се је вршило предавање језика.
Тако сам и претпоставио.Kada smo radili arheogenetska istraživanja u Cernici, čovjek koji nam je pomagao sa bagerom ispao je srodnik otkrivenih pokojnika. Takođe u blizini stećka koji smo istraživali nalazi se savremena grobnica porodice koja je takođe srodna pokojnicima iz 15 vijeka
У питању је старо гробље, без икаквих обележја.
Човек је хтео да истражи да ли је то гробље његових предака или становништва које је живело ту пре њих.
Овако ништа...
Фатјановци јесу повезани генетски са Јамновцима. Заправо је разлика у томе што су преци Фатјановаца, као и осталих група из Corded Ware комплекса помешали са припадницима GAC културе, који су имали висок удео EEF генетике. Али основа ових људи је иста степска генетика, као и код Јамноваца. Најбоље се ове родбинске везе виде из IBD сегмената, који се анализирају у овом раду https://www.nature.com/articles/s41588-023-01582-w (https://www.nature.com/articles/s41588-023-01582-w).
This long IBD sharing signal, at the same level as between various Yamnaya groups (Fig. 4), therefore clearly indicates that ancient individuals from Afanasievo contexts descend from people who migrated at most a few generations earlier across vast distances of the Eurasian Steppe.Али Афанасјевци нису потомци Фатјановаца, него изравни потомци Јамноваца. Потомци Фатјановаца су Андроновци, који су пошли на исток саодносно касније него Јамновци и с својом појавом политички и културно прогутали Афанасјевце, осим оних у долини Тарим. Предпоставка је, да су Афанасјевци предци говорника тзв. тохарскога - јединога кентум језика азије. Emil Sieg је за њих грешком предложио назив Тохари, али је показано, да су ти људи себе називали Арши.
https://www.nature.com/articles/s41588-023-01582-w (https://www.nature.com/articles/s41588-023-01582-w)
The Afanasievo culture is linguistically attractive because its own antecedents appear to lie in the European steppe, the same region that provides the point of departure for the Indo-Iranian expansion some thousand years later. This provides a convenient explanation for why the Tocharian languages are ultimately related to Indo-Iranian as members of the Indo-European language family, but also as to why they are very different, in that they separated from the rest of the Indo-Europeans at an early date.
https://www.penn.museum/sites/expedition/bronze-age-languages-of-the-tarim-basin/ (https://www.penn.museum/sites/expedition/bronze-age-languages-of-the-tarim-basin/)
Само ћу ово оставити овдеЗначи Филип је инхумиран,није спаљен. Видим,горња вилица му је добро очувана са свим зубима. Кад мисле да раде ДНК анализу?
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X23004546?via%3Dihub
Шта ли им значи ово прелиминарни налази додатно поткопавају традиционалне теорије идентитета? Не може бити ништа што већ није пронађено и о чему је већ писано на форуму. Највећа шанса свакако припада старој источној R1b али не само њој.
https://www.youtube.com/v/mWTVx3Cx6ZcСјајно предавање. Не памтим да сам у скорије време слушао вештијег предавача. Хвала, Живота!
Kinship practices at the early bronze age site of Leubingen in Central Germany
https://www.nature.com/articles/s41598-024-54462-6
Нисам успио пронаћи Y-DNA резултате у горе постављеном раду, иако наводе да су их дали у прилозима. Прилози ми се чине као да су непотпуни.
Сирови резултати такође још нису постављени на ENA.
https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB68333?show=xrefs
Има терминалних SNP у прилогу 2, први Excel sheet. Све саме Corded Ware хаплогрупе: R1b-U106, R1b-U152, R1a-Z280 и један I2a2-L596
https://www.pnas.org/doi/full/10.1073/pnas.2310545121#abstract (https://www.pnas.org/doi/full/10.1073/pnas.2310545121#abstract)
Genomic ancestry and social dynamics of the last hunter-gatherers of Atlantic France
I2a1 (I-L460), интересантан је процењени фенотип, са тамном кожом и плавим очима
Превод: гугл
Значај
Још од раног холоцена, западну и централну Европу насељавала је генетски различита група ловаца-сакупљача. Генерисали смо различите типове биомолекуларних података, укључујући секвенцирање комплетних генома велике покривености, из људских скелетних остатака сахрањених на иконичним локацијама Тевијек и Хоедик у Бретањи, који представљају неке од последњих ловаца-сакупљача западне Европе. Подаци показују да су ови последњи сакупљачи били део мреже људи који су одржавали егзогамне праксе. Ове социјално-културне динамике допринеле су избегавању инбридинга. Неки од појединаца сакупљача временски се поклапају са доласком неолитских фармера у суседне регионе. Међутим, нисмо нашли никакво наслеђе везано за фармере у анализираним ловцима-сакупљачима и мреже за размену партнера чине се искључивим за групу сакупљача.
Апстракт
Још од раног холоцена, западну и централну Европу насељавала је генетски различита група западних ловаца-сакупљача (WHGs). Ова група је на крају замењена и асимилована од стране долазећих неолитских фармера. Западни атлантски фасад био је дом неким од последњих мезолитских локалитета континенталне Европе, представљених иконичним отвореним локалитетима у Хоедику и Тевијеку у јужној Бретањи, Француска. Ови локалитети су познати по необично добро очуваним и богатим гробљима. Геномске студије мезолитских европских ловаца-сакупљача биле су ограничене на појединачне или неколико појединаца по локацији и наше разумевање социјалне динамике последњих мезолитских ловаца-сакупљача у Европи и њихових интеракција са долазећим фармерима је ограничено. Секвенцирали смо и анализирали комплетне геноме 10 појединаца са мезолитских локалитета Хоедик, Тевијек и Шампињи у Француској, четири од којих су секвенцирани са 23 до 8 пута већим покривањем генома. Анализа геномских, хронолошких и исхранских података открила је да су популације касног мезолита у Бретањи одржавале различите социјалне јединице у мрежи која размењује партнере. Ово је резултирало ниским биолошким сродством унутар групе које је спречавало консангвинично спаривање, упркос малој величини популације касног мезолита. У анализираним ловцима-сакупљачима нисмо пронашли генетско наслеђе од неолитских фармера, иако су неки од њих можда постојали у исто време са првим пољопривредним групама у суседним регионима. Стога, за разлику од претходних закључака базираних на стабилним изотопским подацима са истих локалитета, заједница касних мезолитских сакупљача била је ограничена на размену партнера са суседним групама ловаца-сакупљача, на искључење неолитских фармера.
(https://i.postimg.cc/G2HsjJcj/screenshot-2.png)
(https://i.imgur.com/LR6lFZu.png)
https://i.imgur.com/ErSDEqQ.png
(https://i.imgur.com/NzYrB3M.png)
We observe that while most individuals carry the dark skin and blue eyes characteristic of WHGs, D(4)-hoe003 and J(11)-hoe005 likely had pale to intermediate skin pigmentation.
Што се фенотипа тиче, то је типичан фенотип западних ловаца-сакупљача, од којих нам је остала хаплогрупа I2. Међутим неки од анализираних узорака имају другачији фенотип:Хвала, Кековче, извињавам се, вероватно сам превидео сам ову тему, тако да нисам био отворио линк и прочитао чланак.
Ово су они узорци који су поцепали грану I2a-L161. Иако су на PCA заузели сам шпиц WHG и магдаленског клина, изгледа су ипак имали и источњачке генетике, можда неку EHG примесу. О овим узорцима је већ било речи на теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6835.msg195349#msg195349 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6835.msg195349#msg195349).
Na koji način vršite pretragu po uzorcima?
Занимљиво је да је грана https://www.yfull.com/tree/I-Y7627/ која је иначе приутна на нашим просторима пронађена у овом истраживању у узорку из гвозденог доба на подручју Данске (Јитланда).
Потврђена је припадност овој грани код два рода из књиге о Херцеговцима: Љубибратићи и Миљанићи и Росандићи. Занимљив резултат.
Интересантна емисија емитована на РТС у којој се говори и о археогенетичким налазима у истраживању порекла Словена (од 7:20):
https://www.youtube.com/v/HdF0oasqSdQ
Нова студија древне ДНК о етногенези германских народа, преко 700 нових секвенцираних узорака. Ради се о препринту.https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.03.13.584607v1.full-text
Steppe Ancestry in western Eurasia and the spread of the Germanic Languages
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.03.13.584607v1
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.03.13.584607v1.supplementary-material
By using Iron Age sources for Western, Southern and Eastern Scandinavians (set 6, Extended Data Figure 6), we are able to ascertain more specific source populations and regions for migrations previously described more broadly to Northern Europe (Gretzinger, Langobards, Stolarek). South of the Nordic region, the Jutlandic Iron Age source to be the primary Scandinavian ancestry to the west (present day Germany, the Netherlands and England). Further east, populations of present-day Poland, Lithuania, Latvia, Estonia, Öland and Finland are primarily mixtures of Eastern Scandinavian and Baltic Bronze Age ancestries.
The arrival of northern continental European ancestry during the Saxon period in England from a broad region ranging from the Netherlands to Southern Sweden has previously been shown 47. Here we find almost all samples from England fall within the Southern Scandinavian clusters, restricting the range from the Netherlands to Jutland (Extended Data Figure 7). By adding a second Iron Age Southern Scandinavian source from Mecklenburg, Northern Germany, we are able to distinguish between the two Southern Scandinavian IA sources, allowing us to restrict this range further (Extended Data Figure 7). We find Southern Scandinavian ancestry in almost all Saxons from England, Frisians from the Netherlands and Iron Age Germans to be modelled as the Northern German source. Interestingly, the distribution of those two closely related ancestries largely resembles that of the two lineages of the dominant R1b Y-chromosome in the region (Supplemental Section 6.6.4.2). In contrast, individuals from Northern Jutland are modelled primarily as the local Southern Scandinavian IA ancestry.
Similarly, we find another West Germanic speaking population, the Langobards from the Czech Republic, Hungary, and Italy to be modelled as primarily Southern Scandinavian IA (Figure S6.9.6.1), and, accordingly, to carry a few Y haplogroups lineages restricted to Scandinavia. In contrast, we find the (supposed East Germanic-speaking) Polish Wielbark individuals, to be modelled primarily as Eastern Scandinavian. However, most later individuals associated with the originally East Germanic-speaking groups, the Ukrainian Ostrogoths and the Visigoths of Iberia, appear to be locals (Supplementary Note 6.9.6). Two exceptions are from Goths from Iberia, who genetically fall on the Northeast-Southeast Baltic cline (one of which carries a Northern European Y haplogroups), suggesting an origin in North East Europe, but not Eastern Scandinavia specifically. This cline includes populations related to the spread of Slavic populations in Poland, Hungary and the Czech Republic and are to be related to the Baltic Bronze Age ancestry originating in North East Europe (Supplementary Note 6.9.7). With the current sampling, determining a more precise homeland of the Slavic migrations is not yet possible.
Још један препринт древне днк, гвоздено доба италских популација, око 50 геномских узорака
The Genomic portrait of the Picene culture: new insights into the Italic Iron Age and the legacy of the Roman expansion in Central Italy.
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.03.18.585512v1
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.03.18.585512v1.supplementary-material
Иначе једна од нових теза о поријеклу германских народа који је донио горе поменути рад јесте да су се првобитни говорници германских језика формирали у источној Скандинавији и да су били формирани од досељеника са балтичког копна. Ова сеоба која је ишла по свему судећи морским путем , преко Балтичког мора, десила се који вијек касније у односу на први продор Индоевропљана у Скандинавију. Из источне Скандинавије су се говорници прото-германског ширили на остале дијелове Скандинавије, мијешајући се са раније досељеним слојем Индоевропљана, а затим су се тако помијешани ширили по сјеверној Европи и даље.
Ово је закључак аутора рада на основу генетичке анализе и кластеровања. Као лингвистичку повезницу наводе неке заједничке изоглосе германских и балто-словенских језика, док за археолошки контекст оваквог сценарија и сами наводе да не виде повезницу.
Ако сам добро разумео, приметили су три таласа насељавања Скандинавије у бронзаном добу. Први је култура бојних секира, чији су носиоци доминантно имали хаплогрупу R1a-Z284 и били су аутозомну чисти Corded Ware, друга је јужно-скандинавска популација која је имала Bell Beaker уплив и доминантну хаплогрупу R1b-U106, а трећи талас је овај покрет народа са континенталне Европе, чији су носиоци имали појачану компоненту бетонских ловаца-сакупљача и доминантну хаплогрупу I1.
Све координате нових аварских узорака:
https://pastebin.com/7UyfZ0pZ
Провукао сам их кроз вахадуо и дало је прилично шарену слику. Има узорака који екстремно вуку на север и запад Европе.
Вјероватно си у праву, нисам успио ни сам најбоље разумјети ову повезницу са хаплогрупама. Мало су нејасно написали. У погледу ових ловаца сакупљача, схватио сам да се ради о ловачко-саклупљачком удјелу у генетици који није био скандинавског поријекла, већ досељен са балтичког копна.
Узорке из Скандинавије старије од 2.800 година су издвојено кластеризовали коришћењем IBD уломака и испоставило се да се три добијена кластера корелишу са хаплогрупама мушких узорака, као што се види на једној од мапа из рада:
Овим радом је подцртано нешто што се и раније на основу генетичких резултата, могло претпоставити, а то је да су говорници протогерманског и протобалтословенског у даљој прошлости били дио исте популације којој основу треба тражити у прибалтичкој зони бронзаног доба, односно оном што се зове Corded Ware horizon.Јел то значи да су Р1а з284 били одговорни за прото германски уместо Р1б у106 или је само ствар археолошке културе (Corded ware)?
Ово је донекле супротно раније изношеним лингвистичким подјелама које су келтске, германске и италске језике сврставале у једну (кентум) групу, а балтословенске у другу (сатем) групу).
Јел то значи да су Р1а з284 били одговорни за прото германски уместо Р1б у106 или је само ствар археолошке културе (Corded ware)?
Не може се то повезати директно са хаплогрупама. Један од закључака рада је да се протогермански језик развио из аутосомалног кластера под називом EastScan (Источна Скандинавија), који је најкасније преко Балтика доспио у Скандинавију, и који je био доминантно I1-M253.
Међутим, суштина је да су у раду цијелу популацију Европе Бронзаног доба подијелили на неколико аутосомалних IBD кластера, при чему прото-Германи и прото-Балтословени упадају у исти кластер (повезница Corded Ware) насупрот прото-Италима и прото-Келтима који припадају другом кластеру, а за који је битна Bell Beaker култура.
Током каснијег периода у гвозденом добу и антици долазило је до мијешања становништва, али су то неки основни почетни кластери које су у раду успјели издвојити.
Авари, ДНК:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1xZiBbFyUCSJdi7FIhnO2vA9jIYm1o6JK/edit?usp=drivesdk&ouid=113772804893042566331&rtpof=true&sd=true
Геноми ће накнадно бити постављени, па ћемо их тада натенане пречешљати. До тада, ево су хаплогрупе из рада:
E1b1b1a1b1
J2a1a1a2b2a3b1a1b1a2~
E1b1b1a1b1
J2b2a1a1a1a1a1a
J1a2a1a1~
J2a1a1b2a1b1b2c~
J2a1a4b
E1b1a1a1a1c1b2a2
J2a1a1a2b1b
G2a2b2a1a1b2
Овако би требало да изгледају снипови према ISOGG класификацији из 2019-2020 (најскоријој, после тога се нису ни бавили новим означавањем):
1. https://www.yfull.com/tree/E-L618/
2. https://www.yfull.com/tree/J-Y23162/
3. https://www.yfull.com/tree/E-L618/
4. https://www.yfull.com/tree/J-Z631/
5. https://www.yfull.com/tree/J-ZS4393/
6. https://www.yfull.com/tree/J-PH185/
7. овде је нека грешка, ова ознака не постоји у ISOGG стаблу
8. https://www.yfull.com/tree/E-Z22293/
9. https://www.yfull.com/tree/J-M319/
10. https://www.yfull.com/tree/G-Z27264/
Занимљивости које бих издвојио:
- двојица L618 који су вероватно и V13;
- један припадник J2b2-L283>Z631;
- један припадник J1-ZS4393, можда постоји веза са нашим родом Влаховића?;
- један припадник J2a-L70>PH185;
- припадник егзотичне суб-сахарске E-Z22293.
Још један занимљив рад у препринту:
North Pontic crossroads: Mobility in Ukraine from the Bronze Age to the early modern period (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.05.24.595769v1)
Изгледа да је пронађено још узорака E-V13 у степи. До душе, чини ми се да се ради о неким раним Дачанима/Трачанима, а не Азијатима.
Evidence for dynastic succession among early Celtic elites in Central Europe
https://www.nature.com/articles/s41562-024-01888-7
Апстракт:
Рани гвоздено доба (800. до 450. године прије нове ере) у Француској, Њемачкој и Швајцарској, познат као „Западни Халштатски круг“, истиче се као период са најранијим доказима о надрегионалној организацији сјеверно од Алпа. Често називан „рани Келти“, што сугерише могуће везе са каснијим културним феноменима, његова друштвена и популациона структура остаје загонетна. Овде представљамо геномске и изотопске податке за 31 особу из овог контекста у јужној Њемачкој, датираних између 616. и 200. године прије нове ере. Идентификовали смо више биолошки повезаних група у распону од три елитне сахране удаљене чак 100 км једна од друге, што потврђује трансрегионалну индивидуалну мобилност на основу изотопских података. Ово укључује блиску биолошку везу између двије најбогатије гробнице Халштатске културе. Бајесовско моделовање указује на авункуларну везу између две особе, што може сугерисати праксу матрилинеарног династичког наслеђивања код раних келтских елита. Показујемо да је њихово поријекло широко распрострањено од Пиринеја до централне-источне Европе, са опадањем после касног гвозденог доба (450. године прије нове ере до око 50. године нове ере).
Vrlo verovatno.
Vrlo verovatno.Boii, Boiki= Serboi ;D ;)
Boii, Boiki= Serboi ;D ;)
Додуше за то треба дубљи тест али кад могу Мађари могла би и БиХ да то изгура.
Мађари су у самом светском врху када је у упитању археогенетика, не могу ови хохштаплери са њима ни у исту реченицу. Оваква бедастоћа од "научног рада" може се пронаћи само у овом опскурном босанском "генетичком" магазину.Ми ћемо бити репер како научне инситуције треба да се понашају.😊
Одакле уопште претпоставка на хг Котроманића? Мене више брине што нам кости цара леже у цркви Светог Марка а о покушају анализе ни говора. Каква нам је држава БиХ добро да то кретени нису багером раскопали као што се десило у скорије вријеме са стећцима код Фоче, тако да оваква днк анализа је и добра.Било је на форуму речи око хг Котроманића,ако сам нешто погрешно разумио онда се извињавам. Било је речи и о моштима...него да не гусламо исту причу наново.😊
Проверио сам I2-S21825 узорке Волосовске културе, и сви припадају грани https://www.yfull.com/tree/I-FT344596/ (https://www.yfull.com/tree/I-FT344596/), дакле врло су филогенетички удаљени од гране L233 која је била доминантна међу узорцима Тшињецке културе. Волосовска култура свакако није никад ни била озбиљан кандидат за специфичну WHG компоненту међу Словенима (тзв. Балто-Словенски дрифт) због приличне географске удаљености у односу на прапостојбину Словена, а и због тога што су поседовали велики удео EHG аутосомалне компоненте (источноевропски ловци-сакупљачи). Пре неколико месеци је један корисник на сада угашеној Антрогеници поставио мапу субнеолитичких култура које обухватају простор Балтика, Белорусије, источне Пољске и северне Украјине, и баш је за једну од њих нагласио да је по његовом мишљењу најбољи кандидат за ту специфичну WHG популацију. Не могу тренутно да се сетим имена, али покушаћу да пронађем мапу јер мислим да сам је сачувао негде на лап-топу. Оно што је занимљиво је да су најстарији узорак који припада грани L233 (Spiginas1 4442-4243 п.н.е.) и најстарији узорак који поседује балто-словенски дрифт (Spiginas2 2132-1749 п.н.е.) пронађени на истом налазишту у Литванији, па мислим да свакако ту мистериозну WHG популацију треба тражити управо на горенаведеном подручју Балтик-Белорусија-северна Украјина.
Нови рад са древном ДНК:
Ancient DNA sequencing of individuals from Segesta, Sicily
Овај пројекат представља резултате великог, мулти-прокси истраживања средњовијековне Сицилије, кључног временског периода и локације за демографско формирање Европе. У овом истраживању поредимо генетске сродности и исхрану двије заједнице различитих вијера (муслиманске и хришћанске) сахрањене у сусједним гробљима на сицилијанском локалитету Сегеста од краја норманског периода до краја швапског периода (крај 12. до средине 13. вијека). Овај рад је дио ERC Advanced гранта "SICTRANSIT" који има за циљ да разумије утицај смјене режима на Сицилији током средњег вијка.
И ја сам мислио раније да је хаплогрупа I опстала у Франко-Кантабријском рефугијуму током LGM-а. Али за сада нема Солитрејаца са хаплогрупом I. За сада је само хаплогрупа C пронађена код њих. Они до душе јесу били потомци Граверијанаца који јесу имали и хаплогрупу I уз хаплогрупу C, али Граверијанаца нису били аутозомално хомогени него су имали два генетска пола: западни Фурнол и источни Вјестонице. Хаплогрупа I је за сад пронађена само код узорака који имају ову источну генетику која није преживела LGM.
Даље, након LGM-а имамо Магдаленаску групу која има и I2-P37 и C, али сви узорци ове групе већ имају Вилабруна генетику. А није тачно ни да је у Вилабруна кластери била заступљена само грана I2a2-M436 хаплогрупе I јер имамо узорак PRD001 из овог кластера који припада хаплогрупи I2a1a-P37.2.
Дакле, мислим да хаплогрупа I2a1 долази из правца Балкана јужном рутом у Франко-Кантабријски рефугијум одмах након LGM-а, а да пре тога на западу није постојала. Свакако не мислим да је целокупна хаплогрупа I2a1 мигрирали него само један њен део.
Међутим то је све далека прошлост. Ако се вратимо у енеолиту и рано бронзано доба и видимо да се у Румунији и Бугарској појављују све веће бочне гране од L621 до CTS10228 и узмемо у обзир TMRCA гране L621 од 6500 година, као и гране CTS10228 од 3400 година, према YFull-у, можемо доћи до закључка да је у периоду од позног бакарног до раног бронзаног доба предак гране CTS10228 живео негде на источном Балкану. То и даље не искључује Келте и Словене јер за сада не знамо шта се даље догађало.
Узорак I19898.AG из 7. века припада грани Q-Y2209 којој припадају и Братоножићи. Аутономни профил узорка је доминантно староседелачког карактера, уз јаку примесу Анадолије и Северне Африке.
Ima li gde da se vidi eurogenes ili slicno? Na sta konkretnije upucije ovaj uzorak, u smislu iz koje grupacije bi mogaod a vodi dalje poreklo? Neki Jevreji ili ?
Највероватније се ради о класичном медитеранском миксу насталом за време Рима, то јест о Ромејима.
Disparate demographic impacts of the Roman Colonization and the Migration Period in the Iberian Peninsula. (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.09.23.614606v1)
Апстракт
Није било јасно како су периоди римске и касније германске политичке контроле обликовали демографију Пиринејског полуострва и како се Пиринеји у том погледу разликује од других дијелова Римског царства. Представљамо податке о геномима 248 древних појединаца из периода од 100. до 800. године наше ере, који је до сада углавном био непроучен, и анализирамо их заједно са раније објављеним подацима. У римској ери биљежимо дубоке демографске промјене, са приливом људи који имају поријекло из централног и источног Медитерана у свим проучаваним областима, као и Сјеверноафриканаца, посебно у централној и јужној области Пиринеја. Германска племена (Бури, Свеби, Вандали и Визиготи) и Сармати (Алане) преузели су политичку контролу почетком 5. вијека, и иако идентификујемо појединце са германским поријеклом на налазиштима са германским накитом, и примјећујемо да су ти појединци били блиско повезани на великим раздаљинама, као у случају двоје браће и сестара који су били раздвојени 700 км, за Пиринеје у цјелини биљежимо велики континуитет са претходном хиспано-римском популацијом. Демографски обрасци у Пиринејском полуострву оштро се разликују од оних у Британији, која је показала супротан образац малих промјена у римском периоду, након чега су уследиле велике промјене у периоду сеоба, али и од демографских образаца у централном Медитерану, гдје су оба периода била повезана са дубоким трансформацијама, што поставља шира питања о снагама које су довеле до промјена у овом временском раздобљу.
Коректно написан рад, са пуно нових резултата и са оптимумом закључака који су се могли извући на основу тих резултата. Тежиште је очигледно на питању колико су миграције германских племена утицале на генетичку структуру становништва Иберијског полуострва у раном средњем вијеку. А одговор је колико видим, не значајно. Знатно мање (како се у раду наводи) него што су англосаксонске сеобе утицале на генетичку структуру становништва Британије, или словенске сеобе на становништво Балкана. Ипак, доказан је прилив новог германског становништва које је носило јасан сјеверњачки аутосомални и унипарентални траг и мијешало се са романизованим Иберијцима. Корисно би било кад сирови резултати буду доступни да се открију ниже гране за појединце који носе хаплогрупе потенцијално германског поријекла, попут два појединца (I23273, I23280) са свевског налазишта у Blanes хаплогрупе I1. Ово би можда помогло да се јасније генетички профилишу одређене германске племенске групе.
Колико видим има само један визиготски узорак који носи хаплогрупу R1a-M417 непознате подгране. Није присутан такође ниједан узорак који би припадао I2-Y3120. Ово одсуство словенских хаплогрупа значајно је због чињенице да германска племена која су доселила на подручје Иберијског полуострва (Вандали, Визиготи, Бури, Свеви) долазе са подручја централне и источне Европе, тј. са подручја археолошких култура Черњаховске и Пшеворске. То су културе за које неки аутори (такви су додуше у мањини) претпостављају словенско поријекло или бар значајан словенски удио. Овдје видимо да се етногенеза словенских популација одвијала ипак изван ових култура (сјевероисточније од тог подручја?), као и да су Германи и Словени у источној Европи били двије прилично различите популације без значајнијих генетичких прелијевања.
The Chernyakhiv Culture associated individuals (300–400 CE, seven 131– 530 cal CE) can be divided into three genetic subgroups – 6 individuals are most similar to Eastern/Central Europeans (UkrIA_Chernyakhiv_1), 6 to continental Southern Europeans (clustering with Thracian Hallstatt associated individuals of this study; Figure S1) (UkrIA_Chernyakhiv_2) and 1 individual has an even more southern genetic profile, clustering with modern Cypriots (UkrIA_Chernyakhiv_3)
Имамо већ узорке из Черњаховска културе и по свему судећи ипак је то била мултиетничка култура, са словенским или антским елементом.
Извор: North Pontic crossroads: Mobility in Ukraine from the Bronze Age to the early modern period (https://doi.org/10.1101/2024.05.24.595769)
Иако у овом узорку нису пронађени Германи, ни степски народи Скити, Сармати и Алани, сигурно је и њих било.
Не бих се баш пуно поуздавао у аутосомалну атрибуцију узорака из овог рада, јер у њему такође за черњаховске узорке наводе:
"IA Chernyakhiv individuals from central and eastern forest-steppe of Ukraine form two genetic subgroups, one with a more Northern/Central and the other with a Southern European genetic profile, reflecting the polyethnicity of the Chernyakhiv group visible even within one location. The genetically more northern individuals may be potentially associated with the relocation of Goths into the North Pontic area."
Тако да је прилично упитно шта они подразумијевају под Eastern/Central Europeans, а шта под сличношћу овом кластеру. Бити сличан и бити исти нису исте ствари.
Очигледно је да под полиетничношћу Черњаховаца мисле на мјешавину Гота и појединаца са балканско-понтском генетиком, а не на мјешавину Гота и Словена.
Ни међу оно мало пронађених хаплогрупа код Черњаховаца не видим неке словенске гране, једна R1a је Z93.
Кад сам написао да није било значајанијих генетичких преливања између Германа и Словена у источној Европи, то не значи да сасвим одсуствују. Могуће у неким рубним подручјима Черњаховске културе и да је тога било, али далеко од тога да је Черњаховска култура имала значајнији словенски или антски елемент. И Словени и Анти су познати по својим аутентичним археолошким културама, Прашкој и Пенковској.
Управо миграције Гота (главних носилаца черњаховске културе) у западну Европу и одсуство словенских хаплогрупа у подручјима које су населили, показујуе да ни Словени ни Анти нису били дио те приче.
The dominant ethnic group within the Chernyakhiv population were the carriers of the Wielbark
tradition – the Goths. They left behind "classic" Chernyakhiv artefacts, which can be conditionally
referred to as "Kosanov type" landmarks.
Two local groups of antiquities were related to other ethnic groups. In the Upper Dniester region, there was a western group of Slavs, represented by the "Cherepin type" landmarks. In the Black Sea steppe, there were late Scythians and Sarmatians-Alans who formed mixed communities with the Germanic people. This population left behind "Black Sea type" landmarks. Some Chernyakhiv sites in Eastern Ukraine have elements of the neighbouring Kiev culture (eastern group of Slavs) whereas elements of the Thracian-Carpi culture are found in Moldova and Muntenia, but they do not form independent types.After the arrival of the Huns, the Germanic and Scytho-Sarmatian population left the Chernyakhiv culture area. Slavic tribes began to dominate in the forest-steppe zone, eventually giving rise to the Prague and Penkivska cultures.
Прошло је већ годину дана од како сам ово написао и ево, почињу да се појављују нови докази у корист хипотезе да је хаплогрупа I2a1 почела ширење на запад након LGM-a. Нови узорак са локалитета Grotta delle Mura у Италији, Le Mura 1, припада изгледа хаплогрупи I2a1-L158, стар је 17k, аутозомно је чист Вилабруна, pre-WHG, без уплива генетике Франко-Кантабријских ловаца. Ово је извор: https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB66279 (https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB66279)
The arrival of the Near Eastern ancestry in Central Italy predates the onset of the Roman Empire (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.10.07.617003v1.full.pdf+html)
Апстракт
Италијанска генетичка историја дубоко је обликовна Римљанима. Док је у гвоздено доба била упоредива са савременим европским регионима, генетски фонд централне Италије доживео је значајан утицај са Блиског истока током периода Империје. Како би се објаснио овај помак, предложено је да су у том периоду људи из источномедитеранских региона царства мигрирали ка његовом политичком центру. У овој студији, анализирајући новог појединца (очитавање 1.25x) и објављене узорке из доба Републике, предлажемо нову перспективу за присуство блискоисточне генетике у империјалном генетском фонду. Према нашем сценарију, ширење ове генетике догодило се током позног републичког периода, око 200 година прије преласка у империју. Дифузија ове генетике могла је да се деси услед раних миграција са истока на запад, с обзиром на то да су источномедитерански региони већ били под римским политичким утицајем током Републике, или чак као резултат миграције из јужне Италије, гдје су се населили Грци и Феничани.
Обједињени су вероватно резултати из неких ранијих студија, плус ови нови. Видим узорак Macedonia_Classical_Hellenistic: E-L618 (свакако ће бити V13).
Нови препринт везан за Сармате у Панонији, 156 геномских узорака
Unveiling the Origins and Genetic Makeup of the 'Forgotten People': A Study of the Sarmatian-Period Population in the Carpathian Basin
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.10.04.616652v1.full.pdf
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.10.04.616652v1.supplementary-material
Што се хаплогрупа тиче, урадили су основну класификацију преко YLeaf и ISOGG стабла. Дали су додуше и терминалне SNP у посебној колони, али ту чини ми се постоји нека грешка, јер SNP-ови не одговарају одијељеним хаплогрупама. Тако да мислим д аје боље држати се само ISOGG шифри.
Оно што би могло бити интересантно јесте присуство словенских R1a хаплогрупа међу Сарматима у панонском базену. Треба то свакако још детаљније прегледати, али оно што сма на брзину прегледао, чини се да их има.
RAM-13 са локалитета Râmnicelu, (Brăila county) би могао да буде I2a-CTS10228?
Да, свакако је на том нивоу. ПИтање је да ли је и нешто ниже, знаће се кад буду доступни сирови резултати.
Опет та Румунија. Убедљиво држи примат што се тиче Динарика старијих од средњег века.
sta bi to moglo da znaci? Da nismo kakvi dacani ::) ;D
Окани се бастарна, Румунија је кључ. ;)
Кековац тако вели, у њега имам поверење, ти си ми више сензационалистички настаројен. ;)
RAM-13 са локалитета Râmnicelu, (Brăila county) би могао да буде I2a-CTS10228?
Да, свакако је на том нивоу. ПИтање је да ли је и нешто ниже, знаће се кад буду доступни сирови резултати.
Постоји велика могућност да је тај узорак контаминиран. У табели је то означено "црвеним словима".
Постоји велика могућност да је тај узорак контаминиран. У табели је то означено "црвеним словима".
изгледа да Батори имају даље сроднике међу нама:)
https://www.yfull.com/live/tree/R-BY18860*/
Сигисмунд Батори је за мало постао српски деспот.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg175557#msg175557
Да ли је неко успио да разлучи ко су прави Батори међу овим узорцима.У овом открићу,Мађарима опет наклон и капа доле, има свега и R1b i I2a i Q i R1a,ко су прави?https://discover.familytreedna.com/y-dna/R-BY18860/tree
Занимљиво , имамо два херцеговца од рода Корвина (чини ми се Марић) а сад и босананца Баторија.Још фале Комнини да су Зећани 😂🤣 и бинго
Још фале Комнини да су Зећани 😂🤣 и бингоДобро имамо код Богуновића/Цуци Пјешевци, они су чини ми се твоји (а и моја ујчевина), да су од Немањића , од Куча Мрњавчевићи итд. То су та генерацијска предања. Причам о људима који су рандом урадили тестове па сазнали припадност роду. Могу уредници да пребаце преписку на другу тему.
Још фале Комнини да су Зећани 😂🤣 и бинго
Још један препринт древне днк, гвоздено доба италских популација, око 50 геномских узорака
The Genomic portrait of the Picene culture: new insights into the Italic Iron Age and the legacy of the Roman expansion in Central Italy.
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.03.18.585512v1
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.03.18.585512v1.supplementary-material
...
И у овом раду се наглашава снажан прилив источномедитеранских миграната ка Риму, прилив тако јак да ће промијенити генетичку слику централне Италије током периода Римске империје. Данашњи Италијани су генетички ближи Грцима, него што су то били стари Латини у вријеме римске Републике.
Сада би наши аутохтонисти требали да објасне како су само I2a-Y3120 одлучили да не мигрирају са Балкана у Рим.
Нису знали да пливају. :DЗато је област Пуља у Италији насељена Албанцима који су знали да пливају, што имају обичај да кажу Италијани са севера.
Нису знали да пливају. :D
Негдје крајем септембра објављени су сирови резултати и за рад PRJEB64640 Population history of Ukraine
Ту би требало бити доста интересантних резултата. Да ли је неком познато постоји ли текст рада? Је ли неко већ прегледао ове резултате?
Ancient DNA research indicates that, to a first order of approximation, the genomes of present-day Europeans comprise ancestries from three major groups of people: 1) indigenous Mesolithic hunter-gatherers; 2) Near Eastern early farmers; 3) Steppe pastoralists. However, the detailed genetic history of any given area is always much more complex, calling for more focused and local-scale studies. One such interesting but so far understudied region is modern-day Ukraine, which borders with Central European Poland, Slovakia and Hungary to the west while Southern Ukraine is part of the vast Eurasian Steppe. As such, the area has been in the path of several migrating groups. Here we present novel genome-wide shotgun sequencing data from 91 individuals from Neolithic to early modern Ukraine, associated mostly with the Bronze Age Belozerska, Luzhitska and Vysotska cultures, the Iron Age Thracian Hallstatt, Scythian and Chernyakhov periods, the medieval Saltiv, Golden Horde and Nogai groups, and early modern Cossacks. The genomes have been sequenced to an average genomic coverage of 0.5x. The ancestry compositions of the individuals are characterised in the context of previously published modern and ancient samples from Ukraine and Eurasia in general, and interpreted in the context of archaeological and historical information. The results show considerable genetic variability within groups of individuals with the same cultural association (especially within Scythian- and Saltiv-associated individuals), as well as between different groups and time periods. Genetic influences from the Near East, the Western steppe, and East Asia can be inferred.
С обзиром да су сирови резултати доступни већ пар месеци, прегледао сам их скоро све, штета је само што је већина балто-словенских R1a узорака из бронзаног и гвозденог доба слабије покривености, па је доста њих остало на нивоима M198/M417/Z645 и сл.
Saag 2024 (https://docs.google.com/spreadsheets/d/10l-9ygqEbLSne-HyQBfCUzkQJHy75kBu/edit?usp=sharing&ouid=115127131189039049089&rtpof=true&sd=true)
Рад није још увек званично објављен, али препринт је ту још од маја:
North Pontic crossroads: Mobility in Ukraine from the Bronze Age to the early modern period (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.05.24.595769v1)
Social and genetic diversity in first farmers of central Europe
https://www.nature.com/articles/s41562-024-02034-z (https://www.nature.com/articles/s41562-024-02034-z)
Рад је доступан само уз претплату, али су прилози доступни бесплатно. Видим да су пронађени и узорци хаплогрупе E, што може бити занимљиво.
Да ли је неко успио да разлучи ко су прави Батори међу овим узорцима.У овом открићу,Мађарима опет наклон и капа доле, има свега и R1b i I2a i Q i R1a,ко су прави?
Verovatno oni koji su N. Ako su, a smatra se da jesu, od Aba roda.О коликом проценту вероватноће збориш?
Препринт је објављен још у јулу прошле године па се може ишчитати, вероватно ни нема неких битнијих измена у званичној верзији рада:
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.07.07.548126v1 (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.07.07.548126v1)
Има нешто неолитских узорака из Србије, али је већина слабије покривености.
Female lineages and changing kinship patterns in Neolithic Çatalhöyük (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.06.23.600259v1?ct)
Апстракт превод
Аргументи одавно сугеришу да је настанак раног пољопривредног друштва на Блиском Истоку и у Анадолији био повезан са култом „Богиње Мајке“. Међутим, докази за доминантну улогу жена у овим друштвима су оскудни. Проучавали смо друштвену организацију, обрасце мобилности и родно специфичне праксе у неолитској југозападној Азији користећи 131 палеогеном са источној хумке Чаталхујук (7100-5950 п.н.е.), великог насеља у централној Анадолији са непрекидним насељавањем и наизглед егалитарном структуром. Насупрот распрострањеним генетским доказима за патрилокалност у неолитској Европи, код појединаца из Чаталхојука нисмо пронашли индикације патрилокалне мобилности. Анализирајући генетске сродничке везе међу појединцима сахрањеним у истој кући (ко-сахране) у 35 зграда Чаталхојука, идентификовали смо блиске везе концентрисане унутар зграда и међу суседима у раном периоду Чаталхојука, слично онима у претходном пре-керамичком неолиту у југозападној Азији. Овај образац је ослабио током времена: до касног 7. миленијума п.н.е, малољетници сахрањени у истој згради ријетко су били блиско генетски повезани, иако су имали сличну исхрану. Ипак, током цијелог периода насељавања, генетске везе унутар зграда Чаталхојука биле су много чешће повезане преко мајчине линије него преко очеве. Такође смо идентификовали различит третман при сахрањивању женских малољетних лица у односу на мушке, са већом учесталошћу гробних прилога повезаних са женама. Наши резултати откривају како су се сродничке праксе мијењале, док су кључне женске улоге опстајале преко хиљаду година у великој неолитској заједници у западној Евроазији.
Y-DNA:
C-FT59486
C-Y83490
G-PF3148
J-M410
T-FGC37316
H-Y19966
T-FGC37316
T-FGC37316
G-PF3148
C-Y83490
H-Z19072
G-P287
J-Z27766
C-FT59486
G-PF3148
G-PF3148
C-Y83490
C-Y83490
J-Z6055
C-Y83490
J-Z6050
T-L208
C-V20
J-Z6050
H-Y19966
H-Y19966
C-Y83490
J-M410
G-PF3148
J-Z27766
J-PF4610
H-Y19966
T-L131
J-Z6055
T-L131
H-P96
T-L206
G-Y238
G-PF3148
C-Y83490
J-M410
C-V86
C-Y83490
H-Y19962
G-PF3148
J-M410
H-Y19966
C-Y83490
C-V86
T-FGC37316
H-Z19072
T-FGC37316
Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages
Yediay et al.
The Indo-European languages are among the most widely spoken in the world, yet their early diversification remains contentious (1-5). It is widely accepted that the spread of this language family across Europe from the 5th millennium BP correlates with the expansion and diversification of steppe-related genetic ancestry from the onset of the Bronze Age (6,7). However, multiple steppe-derived populations co-existed in Europe during this period, and it remains unclear how these populations diverged and which provided the demographic channels for the ancestral forms of the Italic, Celtic, Greek, and Armenian languages (8,9). To investigate the ancestral histories of Indo-European-speaking groups in Southern Europe, we sequenced genomes from 314 ancient individuals from the Mediterranean and surrounding regions, spanning from 5,200 BP to 2,100 BP, and co-analysed these with published genome data. We additionally conducted strontium isotope analyses on 224 of these individuals. We find a deep east-west divide of steppe ancestry in Southern Europe during the Bronze Age. Specifically, we show that the arrival of steppe ancestry in Spain, France, and Italy was mediated by Bell Beaker (BB) populations of Western Europe, likely contributing to the emergence of the Italic and Celtic languages. In contrast, Armenian and Greek populations acquired steppe ancestry directly from Yamnaya groups of Eastern Europe. These results are consistent with the linguistic Italo-Celtic (10, 11) and Graeco-Armenian (1, 12, 13) hypotheses accounting for the origins of most Mediterranean Indo-European languages of Classical Antiquity. Our findings thus align with specific linguistic divergence models for the Indo-European language family while contradicting others. This underlines the power of ancient DNA in uncovering prehistoric diversifications of human populations and language communities.
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.12.02.626332v1 (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.12.02.626332v1)
Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages
Yediay et al.
The Indo-European languages are among the most widely spoken in the world, yet their early diversification remains contentious (1-5). It is widely accepted that the spread of this language family across Europe from the 5th millennium BP correlates with the expansion and diversification of steppe-related genetic ancestry from the onset of the Bronze Age (6,7). However, multiple steppe-derived populations co-existed in Europe during this period, and it remains unclear how these populations diverged and which provided the demographic channels for the ancestral forms of the Italic, Celtic, Greek, and Armenian languages (8,9). To investigate the ancestral histories of Indo-European-speaking groups in Southern Europe, we sequenced genomes from 314 ancient individuals from the Mediterranean and surrounding regions, spanning from 5,200 BP to 2,100 BP, and co-analysed these with published genome data. We additionally conducted strontium isotope analyses on 224 of these individuals. We find a deep east-west divide of steppe ancestry in Southern Europe during the Bronze Age. Specifically, we show that the arrival of steppe ancestry in Spain, France, and Italy was mediated by Bell Beaker (BB) populations of Western Europe, likely contributing to the emergence of the Italic and Celtic languages. In contrast, Armenian and Greek populations acquired steppe ancestry directly from Yamnaya groups of Eastern Europe. These results are consistent with the linguistic Italo-Celtic (10, 11) and Graeco-Armenian (1, 12, 13) hypotheses accounting for the origins of most Mediterranean Indo-European languages of Classical Antiquity. Our findings thus align with specific linguistic divergence models for the Indo-European language family while contradicting others. This underlines the power of ancient DNA in uncovering prehistoric diversifications of human populations and language communities.
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.12.02.626332v1 (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.12.02.626332v1)
Део из рада:
"...узимајући у обзир четири италске ИА групе одвојено (Пицене, Етрусцене, Итали_ИА_Романс, Итали_ИА_Апулиа) и груписане заједно на основу географске дистрибуције (Итали_ИА_Адриатиц, Итали_ИА_Тиррхениан), потврдили смо у оба случаја да се један талас порекла између ових група не може сматрати ( п -вредност = 1,4 × 10 −5 , за раздвојене групе и п-вредност = 2,2 × 10 -4 , за груписани тест), што чини групе које су пријављене оправданим. Када се моделују ИА групе са три изворне популације, мезолит Гвоздених врата Србије, мезолит Јамнаја и неолит Италије (Итали_Н), испада да јадрански народ има већи удео компоненте Јамнаја у поређењу са тиренским (Слика 3 Б; Додатни фајл 2 : Табела С8 и Табела С9).
Да ли нас неко може подсетити шта то беше "мезолит гвоздених врата Србије"? Лично први пут чујем за овај појам (можда и кластер). Шта га карактерише? Колико га има код данашње популације у Србији, а колико на Балкану?
Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages
Yediay et al.
The Indo-European languages are among the most widely spoken in the world, yet their early diversification remains contentious (1-5). It is widely accepted that the spread of this language family across Europe from the 5th millennium BP correlates with the expansion and diversification of steppe-related genetic ancestry from the onset of the Bronze Age (6,7). However, multiple steppe-derived populations co-existed in Europe during this period, and it remains unclear how these populations diverged and which provided the demographic channels for the ancestral forms of the Italic, Celtic, Greek, and Armenian languages (8,9). To investigate the ancestral histories of Indo-European-speaking groups in Southern Europe, we sequenced genomes from 314 ancient individuals from the Mediterranean and surrounding regions, spanning from 5,200 BP to 2,100 BP, and co-analysed these with published genome data. We additionally conducted strontium isotope analyses on 224 of these individuals. We find a deep east-west divide of steppe ancestry in Southern Europe during the Bronze Age. Specifically, we show that the arrival of steppe ancestry in Spain, France, and Italy was mediated by Bell Beaker (BB) populations of Western Europe, likely contributing to the emergence of the Italic and Celtic languages. In contrast, Armenian and Greek populations acquired steppe ancestry directly from Yamnaya groups of Eastern Europe. These results are consistent with the linguistic Italo-Celtic (10, 11) and Graeco-Armenian (1, 12, 13) hypotheses accounting for the origins of most Mediterranean Indo-European languages of Classical Antiquity. Our findings thus align with specific linguistic divergence models for the Indo-European language family while contradicting others. This underlines the power of ancient DNA in uncovering prehistoric diversifications of human populations and language communities.
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.12.02.626332v1 (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.12.02.626332v1)
Ал ме обрадова Гујо, уз јутарњу кафу!
Коначно већи број старих налаза M205. Већина из Сидона у Либану (уз приличну разноврност подграна), где већ постоји древни M205 узорак од раније. Још важније, постоји и један J2b-M205>A11525 из места Lapithos, на Кипру, где и данас постоји висока концентрација ове хаплогрупе.
Још важнији налаз у овом раду, велики број J2a-Y14434>Y14439, род тзв. Дробњака J2a. Данас присутан махом у рашкој области, Западној Србији и Крајини. Један узорак такође са Кипра (Lapithos), али значајно већи број узорака из Грчке. Посебно са налазишта Voudeni (Западна Грчка). Видим да су Микењани оставили велики траг у овом крају, па се место углавном помиње у том контексту.
https://www.yfull.com/tree/J-Y14434/
https://en.wikipedia.org/wiki/Mycenaean_cemetery_of_Voudeni
Прегледаћу и остале хаплогрупе, али чини се значајан рад за неке наше староседелачке подгране.
Nema xlsx sa presekom haplogrupa?
И узорак CGG_2_103750 илити чувени J-L283 из Молдавије, помињан још пре пар година кулоарски, датиран археолошки (не директно) на 2500. п.н.е. који сугерише да је J-L283 ипак дошла у Европу степским путем.
Моје питање је везано за овај рад
https://genomebiology.biomedcentral.com/articles/10.1186/s13059-024-03430-4
The genomic portrait of the Picene culture provides new insights into the Italic Iron Age and the legacy of the Roman Empire in Central Italy
Геномски портрет културе Пицене пружа нове увиде у италско гвоздено доба и наслеђе Римског царства у централној Италији
Мезолит гвоздених врата Србије?
Да ли је то овај рад?
https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/20528?locale-attribute=sr_RS
Mesolithic-neolithic transition in Iron Gates (Serbia): human activities from use-wear perspective
Ово је докторска дисертација Анђе Петровић
И узорак CGG_2_103750 илити чувени J-L283 из Молдавије, помињан још пре пар година кулоарски, датиран археолошки (не директно) на 2500. п.н.е. који сугерише да је J-L283 ипак дошла у Европу степским путем.
Што се тиче овог узорка, додао бих да ипак није први, јер је ове године већ публикован узорак I10206. У притог теорији да је ова хаплогрупа степског порекла иде и узорак из степе ZO1002 који је недавно публикован. Више о томе смо дискутовали на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=421.msg202549#msg202549 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=421.msg202549#msg202549)
Само што узорак ZO1002 аутосомално уопште ниje степски узорак, као и неки ранији узорци J2b-M241 са сјеверног Кавказа.
Само што и у овом новом раду, као што сам поменуо постоје нови узорци J2b-M241>L283 из Бронзаног доба у Грчкој и Италији који не припадају степском кластеру.
Само што је и у овом новом раду дата кластеризација старих узорака па тако ни сви они бројни илирски J2b-M241>L283 из Далмације не припадају степском кластеру. Најстарији међу њима припадају Mediteran Western Asia кластеру.
Само што су и сами аутори рада свјесни натегнутости и нелогичности у тези да је J2b-M241>L283 степског поријекла, па су написали сљедеће:
"Haplogroup J-L283 (J2b2a1) is found among Mycenaeans but not Minoans, and its presence in both Bronze Age Caucasus and a 4.5 kya individual from Moldova, the latter of which can be modelled as 100% from an Yamnaya source, may point to a spread concurrent with the dispersal of steppe ancestry. We date the lineage to be 5.81 (95% confidence interval, 5.13–6.59) kya, which may also support this hypothesis. However, it also occurs among Nuragic age individuals in Sardinia without steppe ancestry. Another ancient DNA study on Sardinia, however, detected the same lineage particularly in an outlier individual, who can be modelled as carrying either extra steppe (Bell Beaker) or Eastern Mediterranean ancestry (Mycenaean or Bronze Age Jordanian). Therefore, currently it is hard to pinpoint its exact route for dispersal."
Све ово сам и раније помињао на горе указаној теми, али догме су догме и тешко се мијењају.
Само што узорак ZO1002 аутосомално уопште ниje степски узорак, као и неки ранији узорци J2b-M241 са сјеверног Кавказа.
Само што и у овом новом раду, као што сам поменуо постоје нови узорци J2b-M241>L283 из Бронзаног доба у Грчкој и Италији који не припадају степском кластеру.
Само што је и у овом новом раду дата кластеризација старих узорака па тако ни сви они бројни илирски J2b-M241>L283 из Далмације не припадају степском кластеру. Најстарији међу њима припадају Mediteran Western Asia кластеру.
Само што су и сами аутори рада свјесни натегнутости и нелогичности у тези да је J2b-M241>L283 степског поријекла, па су написали сљедеће:
"Haplogroup J-L283 (J2b2a1) is found among Mycenaeans but not Minoans, and its presence in both Bronze Age Caucasus and a 4.5 kya individual from Moldova, the latter of which can be modelled as 100% from an Yamnaya source, may point to a spread concurrent with the dispersal of steppe ancestry. We date the lineage to be 5.81 (95% confidence interval, 5.13–6.59) kya, which may also support this hypothesis. However, it also occurs among Nuragic age individuals in Sardinia without steppe ancestry. Another ancient DNA study on Sardinia, however, detected the same lineage particularly in an outlier individual, who can be modelled as carrying either extra steppe (Bell Beaker) or Eastern Mediterranean ancestry (Mycenaean or Bronze Age Jordanian). Therefore, currently it is hard to pinpoint its exact route for dispersal."
Све ово сам и раније помињао на горе указаној теми, али догме су догме и тешко се мијењају.
Јесу ли ово они Бил Бекери који су донели динарски тип у централну Европу? ;) Вероватно да су задужени и за делимичну брахикефалију код Илира (Гласинац).
Енглези мисле да да, писао сам о томе у теми о том фенотипу. И то не само на Балкан него и на Британска острва. Сматрали су, још у 19. веку, да се динарски тип формирао у зони контакта ANF и MWA са западним WHG јер носе антрополошке особине обеју популација, буквално је очигледно шта је наслеђено од једних а шта од других. Око Алпа, а Динарски масив је део Алпа (прим. аут.). И сматрају да је Норид рецидив те популације, помешан са северњацима и слично. Отуд она теорија да претке I-CTS10936 али и подгране које проистичу из ње треба тражити у узорцима EEF око Алпа. Добра ствар је да су они ретко практиковали кремацију, лоша ствар је да је ово још увек само теорија и да нема конкретних доказа хахаха
Да додам само да су Алпи због конфигурације терена идеалан простор за хибридизацију јер су створили услове да се две различите популације изолују у једном хабитату, дуго се мешају и прилагођавају итд. А били су и природна баријера, а и сада су на неки начин.
Степско порекло ове хаплогрупе се савршено добро уклапа у до сада познату геномску историју Европе.
Имали смо узорак у степи са високим уделом кавкаске генетике са почетка 4. миленијума пре нове ере. Ово је период када је иначе дошло до последњег таласа мешања CHG генетике са степском популацијом јужне Русије. Затим је уследио период хомогенизације који је потрајао до друге половине 4. миленијума и експанзије носилаца Јамне културе. За време периода хомогенизације степска популација пролази кроз страховито уско грло. Процењено је да је спала на свега пар хиљада особа у тренутку најдубље демографске кризе.
Онда имамо два узорка из Молдавије из 3. миленијума пре нове ере који су и контекстно и геномски припадници Јамне.
Онда се појављују панонски узорци. Очигледно је ова хаплогрупа била део најисточнијег Bell Beaker комплекса који се у то време формирао на потезу средње Европе, од Француске до Румуније.
У 2. миленијуму се Bell Beaker шири на југ, запад и север. На западу и југу доминира западни R1b-P312, на југоистоку J2b-L283, на северу R1b-U106. Али постоји и зона мешања R1b-U152 и J2b-L283: исток Италије, северозапад Балкана, па чак и међу прото-Келтским узорцима из недавно објављеног рада са узорцима из јужне Немачке има један J2b-L283. На самом Медитерану, на јужном ободу овог таласа, наилазимо на узорке који су аутозомално веома мало или нимало Bell Beaker, али имају Y хаплогрупе пореклом из овог комплекса. То је познат феномен присутан широм Медитерана. Вероватно је узрок томе полно пристрасно мешање Индоевропљана и староседелаца. Сетимо се легенде о отмици Сабињанки.
Енглези мисле да да, писао сам о томе у теми о том фенотипу. И то не само на Балкан него и на Британска острва. Сматрали су, још у 19. веку, да се динарски тип формирао у зони контакта ANF и MWA са западним WHG јер носе антрополошке особине обеју популација, буквално је очигледно шта је наслеђено од једних а шта од других. Око Алпа, а Динарски масив је део Алпа (прим. аут.). И сматрају да је Норид рецидив те популације, помешан са северњацима и слично. Отуд она теорија да претке I-CTS10936 али и подгране које проистичу из ње треба тражити у узорцима EEF око Алпа. Добра ствар је да су они ретко практиковали кремацију, лоша ствар је да је ово још увек само теорија и да нема конкретних доказа хахаха
Да додам само да су Алпи због конфигурације терена идеалан простор за хибридизацију јер су створили услове да се две различите популације изолују у једном хабитату, дуго се мешају и прилагођавају итд. А били су и природна баријера, а и сада су на неки начин.
Lundman је својевремено дао мапу са потенцијалним миграцијама Бил Бекер Динараца са истока. Да ли би ово заправо могао бити миграциони пут и доброг дела J2b-L283.
(https://www.theapricity.com/snpa/bilder/lundraces-map18.jpg)
Да, ово је интересантна мапа. Генерално, рекао бих да је било помјерања популација које су носиле хаплогрупу Ј2 током Бронзаног доба на правцу источни Медитеран/Кавказ према западном Медитерану, баш као што се један дио истих у том периоду спуштао према Леванту и Арабији.
Не треба заборавити ни карту која је чини ми се и раније качена, а која приказује ниво друштвене организованости у свијету у периоду бронзаног доба, гдје видимо исту зону друштвене организованости и обраде метала која повезује Кавказ, Анадолију, Балкан и дијелове западног Медитерана. На том потезу је очигледно постојала нека синтеза и неко кретање и прије доласка или непосредно пред долазак Индоевропљана.
(https://i.redd.it/1um19qb5b4sz.jpg)
То само сугерише да је J-L283 била присутна на ширем балканском простору (гдје бих укључио и простор Молдавије) приликом продора Индоевропљана на исти. У раду су објављени и други узорци J-L283 из Италије и Грчке који немају степски IBD профил.
Што се тиче овог узорка, додао бих да ипак није први, јер је ове године већ публикован узорак I10206. У притог теорији да је ова хаплогрупа степског порекла иде и узорак из степе ZO1002 који је недавно публикован. Више о томе смо дискутовали на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=421.msg202549#msg202549 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=421.msg202549#msg202549)
1. Молдавски узорак, J-L283*, датиран око 2700 п.н.е - садржи око 84% степске компоненте
2. Мокрински узорак, J-L283/Z615, датиран око 1900 п.н.е - садржи око 40% степске компоненте
3. Хрватски узорак из Далмације, J-L283/Z615/J-Z597/J-Z2507/J-Z38240, датиран око 1500 п.н.е - садржи око 30% степске компоненте и 15% EHG (Eastern Hunter Gather)
4. Даунски узорак SAL010, J2b-M241, без датирања - садржи 27% степске компоненте и 43% CHG (Caucasus Hunter Gatherer)
5. Даунски узорак SAL001, J2b-M241, датиран око 1150 п.н.е - садржи 17% степске компоненте и 23% CHG
6. Даунски узорак ORD014, J2b-L283, датиран око 525 п.н.е - садржи 16% степске компоненте и 16% CHG
Да, али како објашњаваш то што овај молдавски узорак има 99.2% степске генетике (кластер 0_4_3_1_1)? Плус има 0 посто генетике анадолијских фармера. Па где год да је у Европи дочекао степске освајаче морао би да има неке трагове ове генетике, а камо ли на ширем балканском простору.
Мислим да ће бити безбедно извести једно запажање из нашег ДНК истраживања из прошлости бугарских земаља. После 700 секвенцираних узорака, од близу 300 узорака са територије првог бугарског царства (северно од Старе планине), за сва његова 2 и по века, готово да нема јединке из хаплогрупе Ј1 и Ј2. Такође их нема у узорцима из трачког и хеленистичког доба, како северно тако и јужно од Балкана. А појавили су се заједно у јужној Бији (Трачка равница) у периоду 1000-1200. године нове ере Бугари из ових хаплогрупа су скоро 20% бугарског становништва. Њихови преци су можда ушли у бугарске земље из Византије (различити региони централне и источне Анадолије), у релативно великим масама (хаплогрупа је доминантна у узорцима 1000-1200), из јужне Бугарске, за време византијске владавине. Проценат се приближава оном 25% анатолске компоненте код савремених Бугара, објављено у студији о дунавском лимесу Оладеа и Рајха. То сугерише да су њихови закључци из проучавања лимеса током словенских сеоба били лажни. Хаплогрупа, једна од најраспрострањенијих данас у Б-ја, потпуно је одсутна у трачкој антици, бронзаном добу и неолиту, а први примери су опет у јужној Бугарској, касноримско царско доба, али њихово масовно присуство датира од г. 1000. из АД надаље, и то у почетку само у јужној Бугарској. Још један куриозитет из истраживања је присуство масовне пакистанско-иранско-авганистанске популације (дијаспоре?) у централној јужној Бугарској, која се формирала у касноримско-рановизантијско доба у централној јужној Бугарској иу селу С/ка такође постала део бугарског етноса током времена. За Трачане можемо очекивати изненађења (или не баш), јер смо секвенцирали на десетине трачких узорака из периода насељавања Трачана у БГ, и мислим да је ситуација тамо сасвим јасна; највероватније ће Трахомани бити изненађени. Други резултати за које мислим да их је сигурно поделити је да у Б-јапрезу гвозденом и античком добу, поред Трачана, постоје јасно различите друге групе које се односе на палеобалканско доба. Чини се да Ев-13 није нужно повезан са Трачанима, већ са другим палеобалканским етничким групама са данас мало познатим именима. Али Балкан (конкретно Бугарска) је без сумње средиште за ев-13, у свим епохама, иако мислим да се група први пут појавила на Балкану *са североистока*, у врло раним, праисторијским временима, у оквиру сточарске привреде, чији је она била носилац, вежбао на зимским пашњацима у низинама и лети у високим планинама Балкана (моја спекулација) и показао се изненађујуће отпорна на свакојаке перипетије судбине и промене током миленијума, на десетине пута налазила уточиште на Балкану у тешким временима, пред десетинама различитих племена, која су долазила из разних праваца, којима је Балкан убрзо постао мајка када је ствари су постале лоше и тешке. Али контекст појављивања ове хаплогрупе овде ће вас изненадити. Непотребно је рећи да Словени и Прабугари доносе масивни нови елемент на Балкан преко впн-а, јер су од тренутка када су овде ушли, Прабугари у изузетно блиским односима са словенском групом, можда антицима, можда северњацима, који нису баш са словенским , већ предсловенским, или словенским сличним геномима, а по мени нису баш Словени, него карика која недостаје између Словена и прабугара, да се тако изразимо. Што се тиче односа између ове две групе, довољно је рећи да користе заједничке некрополе и да имају исти или сличан ритуал од када су са шпарогама ушли на Балкан. Али то је оно што ја кажем и нема гаранције да ће се тако испоставити и да ће се колеге сложити са мојим изјавама (осим што две групе, Протобугари и њихови савезници, Кс, користе заједничке некрополе са исти ритуал, а то је инхумација . Могуће је да са њима постоји и *трећа група* савезника, која, међутим, користи кремацију, иако је закопана у прабугарским некрополама, због чега се о томе не може ништа рећи. за сада, али касније, после анализа аутозомне ДНК из хришћанског периода постаће јаснија.Колико сам схватио, реч о неком раду који тек треба да буде објављен.
Не знам на који начин је степска аутосомална генетика код овог узорка превладала до те мјере. Као што смо видјели кавкаски узорци од којих наводно потичу ови индоевропски L283 имају јужно кавкаски аутосомални профил, па се може поставити и питање како се и на том правцу та генетика изгубила у тако кратком року да јој није остало трага.
Већ сам помињао да би за потврду степског поријекла L283 потребно било да постоји бар један древни узорак из централне степске зоне, а таквог још увијек нема. Сви "степски" узорци L283 су или из прибалканске или прикавкаске зоне, дакле степске периферије, при чему се очигледно ни генетички профили ових не поклапају. Не треба заборавити ни онај древни узорак J2b-L283 из Јерменије, са друге стране Кавказа.
А на страну сардинијска бронзанодопска разноврсност L283 уз одсуство степске компоненте, за коју још нема смисленог одговора.
По мени, Балкан и Кавказ су кључ за размујевање поријекла L283, а не степа.
Треба овде поменути да је локалитет на коме је пронађен узорак ZO1002 у сред области која је у овогодишњем препринту The Genetic Origin of the Indo-Europeans означена као домовина Индо-Анадолаца.
Поменути узорак је датиран отприлике у време миграције предака прото-Индоевропљана из заједничке Индо-Анадолске постојбине или непосредно након тога.
Свеједно, то је опет у Прикаквказју, а поменути узорак је аутосомални outlier у односу на остале узорке из тог подручја, што су и у раду констатовали. При томе, у осталим индоевропским зонама у Русији, око Волге, Дњепра нема L283, а није да то подручје није истестирано. При томе нема потврде да је поменути узорак предачки за европске L283.
Мени је интересантнији детаљ у кластеризацији објављеној у овом посљедњем раду, гдје се бронзанодопски узорак KDC001 са Кавказа и бронзанодопски узорак I5080 из Далмације, налазе у истом општем кластеру Med1.2_WesternAsia_Europe_CE_S_26000BP_300BP. Оба узорка су из истог периода, око 1700 г.пне, оба су директно датирани и оба су J2b-L283. Не кажем да је то директна веза, али је интересантно да овај узорак из Хрватске (прото-илирски) није упао нити у FarmerRel.1.1_Europe_W_CE_S_E_N_7400BP_520BP кластер којег током Бронзаног доба још увијек има у Италији, а нити у SteppeRel.4.3_6900BP_800BP којег такође има у Бронзаном добу у непосредном сусједству.
(https://postimg.pro/images/2024/12/06/7R0yzd.png)
Која год да је варијанта доласка Ј2b-L283 у Европу, ниједна није без логичких рупа. Рупа постоји у том сјеверном степском правцу, али не могу рећи да рупа не постоји и у јужном анадолско-медитеранском правцу.
:)
Треба такође поменути да кавкаски узорци J2b-L283 (три археогентичка узорка која су помињана) нису ближе повезани са европским J2b-L283. Веза је само на нивоу L283. И најстарији прикавкаски узорак ZO1002 није повезан са европским J2b-L283. Негативан је на ниво Z600.
За ранији молдавски узорак I10206 колико видим може се рећи да је само позитиван на L283, али је негативан и на гране Сардинијаца YP157 и на грану Z597 (преко Z2505), што значи да ни Илири ни Сардинијци немају ближе везе са молдавским узорком. Видјећемо каква ће ситуација бити са овим новим молдавским узорком кад се обраде сирови резултати.
Треба такође поменути да кавкаски узорци J2b-L283 (три археогентичка узорка која су помињана) нису ближе повезани са европским J2b-L283. Веза је само на нивоу L283. И најстарији прикавкаски узорак ZO1002 није повезан са европским J2b-L283. Негативан је на ниво Z600.
За ранији молдавски узорак I10206 колико видим може се рећи да је само позитиван на L283, али је негативан и на гране Сардинијаца YP157 и на грану Z597 (преко Z2505), што значи да ни Илири ни Сардинијци немају ближе везе са молдавским узорком. Видјећемо каква ће ситуација бити са овим новим молдавским узорком кад се обраде сирови резултати.
Или ипак јесу ближе повезани? Прича се по форумима да молдавски J-L283 јесте позитиван на Z597, баш као и наш мокрински мало касније:
ID: CGG_2_103750
Date : ~2500 BCE
Y-DNA: J2b-L283 >> Z597
mt DNA: U5a1a
Archaeological Context: Late Yamnaya , early Catacomb
Site: Constantinovca, Moldova
И Марићи из околине Мостара али и Црногорчевић, Властељица и остали су се генетски одвојили пар векова пре ступања Сибињанин Јанка и династије Корвина на сцену. Али да, припадају истом генетском роду. Писали смо о томе у посебној теми о Сибињанин Јанку, са нагласком на његову везу са Властељицама. Веза ових других са Батори породицом је много даља него веза Марића, Властељице, Црногорчевћа са Корвинима. Неких хиљаду година је веза млађа. Ови наши са Батори породицом деле заједничког претка у антици, под условом да су прави Батори заиста ови R-BY18860 (вероватно јесу).
Изгледа да су код Батори породице ствари компликованије него што се мислило. Наиме, они су себе представљали наследницима Аба клана (који је N1, и на ftDNA су стаблу) али изгледа да није тако јер је поменути Аба клан настрадао у династичким сукобима у Угарској. Тек када читаш о династичким сукобима у Угарској схватиш да је право чудо колико су дуго као држава опстали. Батори су изгледа из војничког стачежа. Скоројевићи који су се уздигли због наклоности круне и највероватније измислили везу са Аба кланом како би приграбили дворац и поседе. Тако да суштински могу бити било која од оних хаплогрупа пронађених у истраживању.FTDNA се не колеба.
Да ли се негде на овој теми или некој другој писало о овом I- L460 S2555* Id 4915 на Yfull, Срб - Борски огруг?https://www.yfull.com/tree/I-S2555/
Сврстан је ту са једим старим узорком из Италије (датованим између 11000-12000 година)
https://www.yfull.com/tree/I-L460/
Па да мало прочитам дискусију ако је било.
Hajdučka Vodenica 4915 was a man who lived between 6340 - 5990 BCE during the European Mesolithic Age and was found in the region now known as Iron Gates, Hajdučka Vodenica, Serbia.https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0
He was associated with the Balkans Hunter-Gatherer cultural group.
His direct maternal line belonged to mtDNA haplogroup U5b2b*.
Reference: I4915 from Allen Ancient Genome Diversity Project; Mathieson et al. 2018
Rapa Nui (also known as Easter Island) is one of the most isolated inhabited places in the world. It has captured the imagination of many owing to its archaeological record, which includes iconic megalithic statues called moai1. Two prominent contentions have arisen from the extensive study of Rapa Nui. First, the history of the Rapanui has been presented as a warning tale of resource overexploitation that would have culminated in a major population collapse—the ‘ecocide’ theory2,3,4. Second, the possibility of trans-Pacific voyages to the Americas pre-dating European contact is still debated5,6,7. Here, to address these questions, we reconstructed the genomic history of the Rapanui on the basis of 15 ancient Rapanui individuals that we radiocarbon dated (1670–1950 CE) and whole-genome sequenced (0.4–25.6×). We find that these individuals are Polynesian in origin and most closely related to present-day Rapanui, a finding that will contribute to repatriation efforts. Through effective population size reconstructions and extensive population genetics simulations, we reject a scenario involving a severe population bottleneck during the 1600s, as proposed by the ecocide theory. Furthermore, the ancient and present-day Rapanui carry similar proportions of Native American admixture (about 10%). Using a Bayesian approach integrating genetic and radiocarbon dates, we estimate that this admixture event occurred about 1250–1430 CE.https://www.nature.com/articles/s41586-024-07881-4/figures/3
Ancient genomes reveal Avar-Hungarian transformations in the 9th-10th centuries CE Carpathian Basin
During the Early Medieval period, the Carpathian Basin witnessed substantial demographic shifts, notably under the Avar dominance for ~250 years, followed by the settlement of early Hungarians in the region during the late 9th century CE. This study presents the genetic analysis of 296 ancient samples, including 103 shotgun-sequenced genomes, from present-day Western Hungary. By using identity-by-descent segment sharing networks, this research offers detailed insights into the population structure and dynamics of the region from the 5th to 11th centuries CE, with specific focus on certain microregions. Our evaluations reveal spatially different histories in Transdanubia even between communities in close geographical proximity, highlighting the importance of dense sampling and analyses. Our findings highlight extensive homogenization and reorganization processes, as well as discontinuities between Hun, Avar, and Hungarian conquest period immigrant groups, alongside the spread and integration of ancestry related to the Hungarian conquerors.
https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.adq5864 (https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.adq5864)
Питао сам се да ли је могуће да напишу рад о западној Панонији од 5. до 11. вијека и да ниједном не помену Словене, али изгледа да је могуће. Поменули су додуше словенске кнезове Прибину и Коцеља, али за становништво њихових кнежевина имају згодну формулацију: "Its population was presumably supplemented by communities arriving from various regions from the Baltic to the Black Sea." Када касније у раду помињу словенске узорке AV1 и AV2 дају сљедећу формулацију: "these individuals, nonetheless, indicate the presence of a genetically successful (and likely large) substrate in the region, probably arriving around the 7th century CE." Углавном нигдје помена од Словена. Насупрот томе, Мађари, Авари, Лангобарди, Гепиди се регуларно помињу. Једина два поменута словенска народа која се помињу у раду су Хрвати и Моравци, али са јасном дистинкцијом да се ради о популацијама ван посматране територије. Ко год чита рад рекао би да никада никаквих Словена није било у Трансданубији од 5. до 11. вијека.
Ако је и од Мађара, превише је. :-\
https://www.yfull.com/tree/I-S2555/
https://www.yfull.com/samples-from-paper/481/
https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-S2599/tree
https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-S2599/ancienthttps://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B4%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0
Има и посебна тема.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2060.0
https://www.poreklo.rs/2018/06/15/genetska-slika-lepenskog-vira-vince/
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/135616v1
https://www.nature.com/articles/nature25778
А на другој страни света ( такође љубитељи камених фигура).
https://www.nature.com/articles/s41586-024-07881-4https://www.nature.com/articles/s41586-024-07881-4/figures/3
(https://media.springernature.com/full/springer-static/image/art%3A10.1038%2Fs41586-024-07881-4/MediaObjects/41586_2024_7881_Fig3_HTML.png?as=webp)
https://media.springernature.com/full/springer-static/image/art%3A10.1038%2Fs41586-024-07881-4/MediaObjects/41586_2024_7881_Fig3_HTML.png?as=webp
https://www.nature.com/articles/d41586-024-02963-9
https://www.nature.com/articles/d41586-020-01983-5
https://www.nature.com/articles/s41586-020-2487-2
Ancient genomes reveal Avar-Hungarian transformations in the 9th-10th centuries CE Carpathian Basin
During the Early Medieval period, the Carpathian Basin witnessed substantial demographic shifts, notably under the Avar dominance for ~250 years, followed by the settlement of early Hungarians in the region during the late 9th century CE. This study presents the genetic analysis of 296 ancient samples, including 103 shotgun-sequenced genomes, from present-day Western Hungary. By using identity-by-descent segment sharing networks, this research offers detailed insights into the population structure and dynamics of the region from the 5th to 11th centuries CE, with specific focus on certain microregions. Our evaluations reveal spatially different histories in Transdanubia even between communities in close geographical proximity, highlighting the importance of dense sampling and analyses. Our findings highlight extensive homogenization and reorganization processes, as well as discontinuities between Hun, Avar, and Hungarian conquest period immigrant groups, alongside the spread and integration of ancestry related to the Hungarian conquerors.
https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.adq5864 (https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.adq5864)
Интересантно.
Примјерак АХП29 је из Zalavár I и сврстан је у East-Eurasian mixed (Conqueror cluster) из друге половине 9 вијека. Дакле, долазак са Мађарима. Ова грана баш и није позната по својим источним огранцима
Вероватно није реч о Мађару него о “староседеоцу” који је имао и аварско порекло. Хаплогрупа је сасвим сигурно германског порекла. Вероватно је готског порекла.
Па, не знам. Они овдје јасно наводе да АХП29 генетички припада Пост-ЦЕЕ кластеру мада не тако јако као АХП21 (који је N-PH573). Хаплогрупа јесте германског поријекла, али, ако је тачан овај нјихов доњи закључак, питање је како је доспјела до Урала прије него се спустила у Панонију
We also found evidence for the pre-Conquest presence of individuals with Uralic ancestry. In phase ZVI (dated to 850 to 890), the adult male AHP21 shows strong connections to multiple individuals in the post-CEE cluster. This individual’s genomic composition is highly similar to Uyelgi21 with strong IBD connections (table S6 and fig. S12) and is a fifth-degree relative of adult male KeF1-10936 from Kenézlő-Fazekaszug (GHP), whose dating can only be approximated to 900 to 960 CE. In addition, AHP29 from the Carolingian era (ZVI) also shares IBD segments with the post-CEE cluster, although its connections are much weaker compared to those of AHP21’s. Both burials firmly predate the Hungarian conquest based on archaeological stratigraphy (section S1). These findings signal sporadic appearances of Hungarians in Transdanubia before 890 CE (new radiocarbon date of AHP21 is in table S1, and stratigraphic date is in section S1). These individuals likely served as mercenaries at the court of Priwina, according to historical records (see section S1.1).
С обзиром на евидентну скандинавску разноврсност гране I-Y13930/FGC21732, а узимајући у обзир овај налаз, можда не би лоше било размислити o могућности неких варјашко-мађарских контаката у Етелкозу, подручју на територији данашње Украјине, гдје су Мађари боравили прије преласка Карпата.
Рекло би се да су они туда само прошли и то у периоду кад је АХП29 већ био укопан. Помислио сам да би његова генетичка веза са истоком могла бити по мајчиној линији (рецимо деда по мајци) а да је он сам по мушкој линији неки словенизовани остатак, на примјер, Лангобарда, Гота или можда дошљак са франачком војском..., али ми присуство АХП21 говори да веза са истоком није баш случајна (на малом броју узорака, двије јасне везе).
У сваком случају веома значајан ресултат за ову грану. Тек други археолошки узорак (уз Саламе 1-4 из Естоније) Готово сам сигуран да припада и нашој јужно-словенској подгранни ФТА73226 а највише због тренутне раширености групе (на нашем пројекту) по Славонији и Војводини, као и због Славонца који је оставио резултате на Уфулл и подјелио групу ФТА73226 помјерајући њену старост на 1400-1500 г. Слична кретања се могу посматарти и код ове друге И1 групе којu је Кековац поменуо а чији потомци се сада налазе углавном у Словенији.
У овом контексту и присуство оног Мађара Бино/Бено из Словачке (тромеђа Мађарске, Словачке и Украјине) о коме је Г. Бачко већ говорио, добија на значају.
Па, не знам. Они овдје јасно наводе да АХП29 генетички припада Пост-ЦЕЕ кластеру мада не тако јако као АХП21 (који је N-PH573). Хаплогрупа јесте германског поријекла, али, ако је тачан овај нјихов доњи закључак, питање је како је доспјела до Урала прије него се спустила у Панонију
We also found evidence for the pre-Conquest presence of individuals with Uralic ancestry. In phase ZVI (dated to 850 to 890), the adult male AHP21 shows strong connections to multiple individuals in the post-CEE cluster. This individual’s genomic composition is highly similar to Uyelgi21 with strong IBD connections (table S6 and fig. S12) and is a fifth-degree relative of adult male KeF1-10936 from Kenézlő-Fazekaszug (GHP), whose dating can only be approximated to 900 to 960 CE. In addition, AHP29 from the Carolingian era (ZVI) also shares IBD segments with the post-CEE cluster, although its connections are much weaker compared to those of AHP21’s. Both burials firmly predate the Hungarian conquest based on archaeological stratigraphy (section S1). These findings signal sporadic appearances of Hungarians in Transdanubia before 890 CE (new radiocarbon date of AHP21 is in table S1, and stratigraphic date is in section S1). These individuals likely served as mercenaries at the court of Priwina, according to historical records (see section S1.1).
Нисам баш разумио ову задњу реченицу. Тачна су датирања гробнице коју сте навели (860-870) - по сјећању сам ставио године 865-890. То би значило да је АХП29 рођен око 835 г те би контакт са мађарском популацијом могао да буде само у Лебедији. Није немогуће али није ни потпуно извјесно. Спуштање из Скандинавије на наше просторе остаје енигма за мене
Иначе на ФТДНА постоји ,,Глобетреккер,, (што сам увијек схватао више као забавно него озбиљно предвиђање кретања популација) који предвиђа спуштање ове гране из Скандинавије преко централне Европе при чему је И-У30507 рођена у Скандинавији а већ њена, једва мало млађа, грана И-БУ210954 оквирно на територији данашње Чешке. Истина, И-У30507 има свој огранк И-ЦТС8407 у Шведској, док И-БУ210954 за сада нема подгране на сјеверу Европе. Даље спуштање према југу је управо ишло преко мађарског подунавља гдје се налази АХП29.
(https://i.postimg.cc/7ZvYkvP5/I1-FTA73226.jpg)
Можда да се ова дискусија пребаци на тему о I1-FTA86559 да не затрпавамо ову...
Које би онда било објашњење за његову генетичку блискост по ИБД са Пост-ЦЕЕ?
,,In addition, AHP29 from the Carolingian era (ZVI) also shares IBD segments with the post-CEE cluster, although its connections are much weaker compared to those of AHP21’s,,
Ancient DNA reveals diverse community organizations in the 5th millennium BCE Carpathian Basin:
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2025.01.02.631136v1
Утврђено је присуство E-M78 и E-L618.
Ако сам добро видио, за три E узорка има простора да буду и нешто ниже.
Ако сам добро видио, за три E узорка има простора да буду и нешто ниже. Додуше овај период предатира пуни ниво E-V13, али би га могао поцијепати.
Видим такође да је присутан и један узорак на I2-L621 нивоу, али негативан на I-CTS10936 ниво.
Ово су све узорци са граничног простора Румуније и Мађарске из енеолитске Тисаполгар културе.
...тако да се може са приличном сигурношћу рећи да је и I2-L621 била присутна у Лепенском Виру, иако још није откривена.
Не реци двапут. Већ видим велики наслов у Блицу "И научно доказано да Срби потичу из Лепенског Вира" :)Ако се испостави да је тачно, ево да предложим химну свих нас ђердапских риболоваца - "Растао сам поред Дунава". Пева аутор - Драган Токовић.
Ако се испостави да је тачно, ево да предложим химну свих нас ђердапских риболоваца - "Растао сам поред Дунава". Пева аутор - Драган Токовић.
И аутор је пореклом I2-PH908-I-BY93199... :)
https://www.youtube.com/v/rrUceM4X530 (https://www.youtube.com/v/rrUceM4X530)
Ако се испостави да је тачно, треба ставити прст на чело и размислити шта учинисмо са дунавским јесетрама, које су можда прехраниле неког далеког претка многих од нас.Можда?! Ово је важило све до почетка радова на Ђердапу. Био сам у Доњем Милановцу, пре петнаестак година, и чуо причу од човека да је он своју децу "исшколовао" у Београду 60-их година тако што му је једна велика јесетра и икра од ње доносила приход толики да су му деца-студенти живели у Београду целу годину од те једне (велике) јесетре...
Мислите на моруне?
Да, то је свакако морала бити моруна (белуга), али у суштини није погрешио назвавши је јесетром јер ова риба таксономијски спада у биолошку породицу јесетри.
Ова наша дунавска моруна је додуше много већа риба од руске јесетре, заправо је највећа у целој породици јесетри и једна од највећих слатководних риба на свету (може достићи дужину од 7m). Али да не загађујемо тему, мада је ова риба толико везана за културу Лепенског Вира да је и не загађујемо.
Veće su šanse da se predak slovenske I2 pronađe u mnogo kasnijoj i mnogo zapadnijoj wartberg kulturi ili okolnim kulturama kasnog neolita, ali opet ko zna...
Нови препринт везан за Сармате у Панонији, 156 геномских узорака
Unveiling the Origins and Genetic Makeup of the 'Forgotten People': A Study of the Sarmatian-Period Population in the Carpathian Basin
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.10.04.616652v1.full.pdf
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.10.04.616652v1.supplementary-material
докази за сада иду у прилог дугом присуству ове хаплогрупе на истоку Европе, нарочито у уској зони на истоку данашње Румуније, одакле је могла да дође у додир са прото-Словенима или Словенима.
Нова студија древне ДНК о етногенези германских народа, преко 700 нових секвенцираних узорака. Ради се о препринту.
Steppe Ancestry in western Eurasia and the spread of the Germanic Languages
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.03.13.584607v1
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.03.13.584607v1.supplementary-material
Ових дана појавио се ревидовани препринт ове студије. Нисам додуше нешто детаљно прегледао шта је све преправљано и допуњавано, али ми се чини да су у одређивању хаплогрупа отишли мало дубље.
У том смислу, занимљива су два узорка из Данске и Шведске, а заправо су оба узорка из регије Сканије, један са острва Борнхолма (припада Данској) и други са југа Шведске. Узорци су из првих вијекова наше ере и припадају нивоу https://www.yfull.com/tree/I-Y45825/ а није искључено да у коначници и поцијепа тај ниво, а можда и буде нешто низводније. На FTDNA стаблу је ова хаплогрупа много разгранатија.
Ова подграна хаплогрупе I2-L621 је чини се учествовала у процесима германске етногенезе.
Што се тиче хаплогрупе I2-Y3120, у раду имамо три узорка, два из Данске из 10-11. вијека, један од узорака је и S17250+. И имамо још један I2-Y3120 из Мађарске из 8. вијека (Кишкундорожма) који је пронађен на сарамтском налазишту али је радиокарбонски датиран у 8. вијек. Очигледно је да су сва три узорка заправо словенски.
While West Germanic groups appear closely linked with Northern German/Southern Jutland ancestry, consistent with historical evidence, the genetic affiliation of East Germanic groups is currently unknown. A 6th-century origin legend of the East Germanic Goths claims a homeland on the Scandinavian Peninsula. The earliest evidence of plausibly East Germanic-speaking populations out of Scandinavia are the individuals from the Wielbark culture of present-day Poland, dated to around 1950 BP. We find these individuals to be modelled primarily by Eastern Scandinavian BA and Swedish Iron Age ancestry (Supplementary Note S5.7.4), supporting a migration from a region and population distinct from those of the West Germanic groups – a scenario consistent with Gothic oral history. In contrast, later individuals associated with the East Germanic-speaking groups, the Ukrainian Ostrogoths and the Iberian Visigoths, are modelled with local ancestries (Supplementary Note S5.7.4). Two exceptions are the Iberian Visigoths, who genetically fall on the Baltic cline, suggesting an origin in North East Europe, but not specifically in Eastern Scandinavia. The genetic evidence here is consistent with a two-step model on the ethnogenesis of the Goths: an initial migration from Scandinavia, followed by the acculturalization of others, including Baltic and Slavic groups.
Готи су иначе дуго боравили и на нашем подручју.
"За доба сеобе народа уочљиво је одсуство бројнијих антрополошких налаза, или некропола, што, како изгледа, сведочи о стабилној етничкој слици византијског Илирика у VI и VII веку. Тек спорадични налази Гепида у северној и североисточној Србији, концентрисани искључиво дуж лимеса, потврђују мање миграције преко Дунава. Међутим, ови налази заправо само потврђују веродостојност Прокопијевих вести о Гепидима који су након слома своје државе (568) затражили и добили прибежиште на територији Царства. У сваком случају колонизација Гепида није била трајнијег карактера, нити је могла утицати на локално становништво, будући да Гепиди већ до краја VI века нестају са ових простора." (Тибор Живковић, Словени и Ромеји)
Читао сам негде код Микића закључак, на основу археолошких ископина, да се Гепиди нису значајније мешали са староседелачким живљем и да су остали колико-толико изоловани, барем у том периоду пред долазак Словена.
Не бих баш рекао да су Готи нешто дуго боравили на нашем подручју. Визиготи практично никако, само су прошли преко Илирика на путу за Италију. Што се Острогота тиче држали су око 50 година западне дијелове некадашње Југославије, практично само рубне западне дијелове Црне Горе и Србије. У њиховој држави подручје Илирика било је периферија и већ од 535. године отворено ратиште између Гота и Византије. Тежиште готског насељавања је било у Италији, а не у Илирику. Генерално, чини ми се да у погледу Гота постоји у нашој историографији одређено преувеличавање њиховог утицаја, вјероватно под импресијом неких ранијих публикација попут Краљевства Словена од Мавра Орбина, гдје се Готи често мијешају са Словенима.
Ако гледамо територију данашње Србије, од германских племена логично би било да су највише трага оставили Гепиди и Херули. Мада многа су германска племена крстарила Балканом, иако нису имала државне творевине, већ су се стапала са домицилним народима римског царства.
Добар дан. Што се тиче присуства/боравка Гота на Балканском полуострву може се рећи следеће. Готе је на Балкан населио цар Валенс (влљдао:364-378 г.) као федеате у Мезији и Тракији. Тамо убрзо долазе у сукоб са “послодавцима”, па исти цар гине у борби са Готима у бици код Адријанопоља/Једрена, 9. Августа 378. Тек 493г. источни Готи одлазе у Италију. Западни су још на прелазу 4. У 5. век отишли са Балкана. Остроготи ће као што неко написа владати западним деловима Балкана до половине 6. века и нестанка државе Острогота.
За све ово време постоје извештаји о доласцима и одласцима али и трајнијем боравку група које римски извори називају Готима на Балкану.
Друго је питање њихова бројност и састав тих група. Што се тиче бројности нисам наишао на процене за Балкан, али се процене броја Визигота у Шпанији при насељавању крећу на нивоу од 3-4% укупног становништва Иберијског полуострва
Кад овако напишеш испада да тврдиш да су и Визиготи и Остроготи дошли на Балкан 376. године и да су Остроготи били на Балкану све до 493. године кад су прешли у Италију. Што наравно није тачно.
Остроготи и Визиготи су двије потпуно одвојене групе Гота, одвојене још у постојбини на територији Украјине. Само су Визиготи те 376. године прешли Дунав и настанили се на територији данашње Бугарске, Грчке и Турске (не и Србије). На том подручју су боравили једва 40 година, јер су већ 418. године били настањени у Галији. На подручју српских земаља Визиготи никада нису живјели.
Остроготи су били она група Гота која је прихватила хунску власт и остала на подручју Украјине. Када су се Хуни помјерили према Панонији, Остроготи су се помјерали са њима као њихови поданици и настанили се око језера Балатон у данашњој Мађарској. Након слома хунске власти 453. године, Остроготи стичу независност и тек након тога се као савезници царства неки насељавају у Италији, неки у Галији, неки у Тракији. Као савезници и у име царства 493. године освајају Италију и тек тад кад су освојили Италију дошли су у посјед и Далмације.
Значи, ниједна се од готских група, ни Остроготи ни Визиготи у континитету није на Балкану одржала дуже од 50 година. А на територији данашње Србије и Црне Горе, можемо слободно рећи, једва да су прошли.
Уз дужно поштовање, за Остроготе, ниси у праву.
На Балкан је, прешли поред Визигота, прешао и део Острогота. Позната су чак и имена двојице вођа које су их превеле преко Дунава. Ради се о Сафраксу и Алатеусу. Обојица се помињу као вође Гетрунга у бици код Хадрианопоља. Други, вероватно већи део је, као што си написао, остао под Хунима и касније се ослободио њихове власти. Да су се групе гота задржале у континуитету на Балкану
говори и то да сз у 5. и 6. веку познати Мезијски Готи. Извори нигде не наводе да ли је реч о Визиготима или Остроготима, већ само Готима насељеним у Тракији и Мезији, вероватно због измешаности и губитка потребе за диференцијацијом на ову стару поделу. Њихов најпознатији вођа је Теодорих Страбон, против кога су панонски Готи под Теодорихом Великим водили рат пре одласка у Италију.
Могао бих сад наводити како трачки Готи нису остатак од Гота из 376. године, већ огранак панонских Острогота који се у Тракију населио након пораза Хуна или непосредно прије тога, што сам уосталом горе и написао.
Али не желим да се надгорњавам, поента цијеле приче је била да је присуство Гота на територији српских земаља било минорно,а и да се на самом Балкану нису дуже задржавали.
Да ли резултати свих ових научних радова заврше на неком од комерцијалних стабала (ФТДНА, УФУЛЛ, ...)?
Ајде Боже тури једнога I-CTS10936 да могу свима да натурам на нос ;D
Ових дана појавио се ревидовани препринт ове студије. Нисам додуше нешто детаљно прегледао шта је све преправљано и допуњавано, али ми се чини да су у одређивању хаплогрупа отишли мало дубље.
У том смислу, занимљива су два узорка из Данске и Шведске, а заправо су оба узорка из регије Сканије, један са острва Борнхолма (припада Данској) и други са југа Шведске. Узорци су из првих вијекова наше ере и припадају нивоу https://www.yfull.com/tree/I-Y45825/ а није искључено да у коначници и поцијепају тај ниво, а можда и буду нешто низводније. На FTDNA стаблу је ова хаплогрупа много разгранатија.
Ова подграна хаплогрупе I2-L621 је чини се учествовала у процесима германске етногенезе.
Што се тиче хаплогрупе I2-Y3120, у раду имамо три узорка, два из Данске из 10-11. вијека, један од узорака је и S17250+. И имамо још један I2-Y3120 из Мађарске из 8. вијека (Кишкундорожма) који је пронађен на сарматском налазишту али је радиокарбонски датиран у 8. вијек. Очигледно је да су сва три узорка заправо словенски.
Нови препринт Tracing the Spread of Celtic Languages using Ancient Genomics из исте кухиње из које смо добили недавно рад о германским језицима и о Грцима и Јерменима. Овога пута се баве Келтима и колико сам приметио, поставили су хипотезу према којој је прапостојбина Келта била централна Европа одакле су се проширили на запад релативно касно, пре око 3000 година потиснувши некелтске језике Bell Beaker староседелаца. Носиоци келтског језика су имали генетику сличну узорцима из Кновиз културе.
https://doi.org/10.1101/2025.02.28.640770 (https://doi.org/10.1101/2025.02.28.640770)
Чини ми се да је коректно написан рад и вриjeдан је детаљнијег ишчитавања. Дио са IBD кластерима мени лично је најинтересантнији. Примјетио сам да је најстарији узорак, који упада у словенски кластер, женски узорак CGG106486 са локалитета Museums garden, Denmark_Jutland, у оквиру Denmark_IronAge, који је директно датиран у први-други вијек прије Христа. Чини се да би и овај узорак могао потврдити везу раних Словена са јасторфском културом, која је археолошки већ препозната.
The formation of the Knovíz-like ancestry by 3300 BP and subsequent westward spread is,
however, consistent with a traditional linguistic model according to which Celtic spread from
Central Europe. The close genetic link with Knovíz-related ancestry and the Hallstatt
Culture is in agreement with proposed links between the Hallstatt Culture and early Celtic.
The model in which Celtic spread across Europe from the East with a distinct Knovíz-like
ancestry that formed by 3300 BP suggests that the threshold of Proto-Celtic occurred by this
point in time, which is in accordance with linguistic consensus (see above). A linguistic phylogenetic basis for ‘Celtic from the East’ has additionally been argued for grammatical
innovations shared by Celtic with Indo-Iranian, Baltic, Slavic, Greek, Tocharian and
Albanian. However, an eastern origin beyond the area of Bell Beaker-associated Bronze
Age ancestries is not evidently supported by the current genetic data
Сећам се да се и Седов осврнуо на курганску културу - Tumulus culture и културу поља погребних урни - Urnfield као битну за рану генезу многих старих европских народа у књизи Словени у далекој прошлости. Могуће је да су и аутори додатка овом раду имали то на уму када су писали у лингвистичким осврту:
Не знам само како су закључили да тренутни генетски подаци не подржавају ово источно порекло када се у већем делу рада образлаже баш да има утицаја узорака из Мађарске и Србије?
Претпостављам да мисле на Bell Beaker узорке са простора Мађарске и Србије, тј. на неку Bell Beaker+локалну мјешавину са тих простора. А под источним вјероватно подразумијевају CWC основу.
Колико видим у раду, конкретно под овим Hungary/Serbia подразумјевају културе Ватја и Мориш.
Пошто CWC основу можемо на основу досадашњег знања о археогенетици одбацити остаје нам овај балкански клин, већ уочен у препринту о медитеранским језицима којем је овај нови рад придружен. Мени се чини да су и археолошки сродне те културе код којих је уочена генетика балканског бронзаног доба. Имамо насеља типа тел на брежуљцима поред великих река и у Бугарској око Марице (Јунаците) и касније у Мађарској око Дунава (Ватја култура), затим погребне урне. И Етрурци су изгледа проистекли из тог културног миљеа. Аутозомално бих рекао да се и те како уклапају.
У додацима рада дат је сликовит приказ кретања овог балканског кластера (назван Balkan Bronze Age или Hungary/Serbia) кроз вријеме. Види се да се формира на подручју централног и источног Балкана у енеолиту, да се затим током Бронзаног доба шири на цијело подручје Балкана, Паноније и јадранске дијелове Италије, да се затим током Гвозденог доба шири на подручје централне Европе (Чешка, Аустрија, Швајцарска, јужна Њемачка), гдје претпостављам учествује у процесима келтске етногенезе. Кластер почиње да се "разређује" почетком наше ере, али је и даље присутан на поменутим подручјима, с тим да од времена сеоба постепено блиједи на подручју Паноније. Данас су потомци овог становништва највише присутни на подручју Француске, сјеверне Италије, Швајцарске, Аустрије и најзападнијим дијеловима Балкана.
(https://i.postimg.cc/VLVhhVqT/balkan-bronze-age.png)
Овај кластер је повезан и са кластерима 0_1_2 и 0_1_4 из препринта рада Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages
(https://i.postimg.cc/jjD7TPj2/Screenshot-20250308-084642-2.png) (https://postimg.cc/4KTdbKVR)
(https://i.postimg.cc/W3XL7FMm/Screenshot-20250308-084725-2.png) (https://postimages.org/)
Нарочито општи 0_1_2_3 кластер представља типични кластер балканско-подунавског клина. Кластер 0_1_4 има везе са Етрурцима и вероватно показује правац њиховог досељавања на Апенинско полуострво, из Паноније.
Долазак Етрурци на Апенинско полуострво се везује за 10 или 9 вијек ПНЕ. Претпоставља се да су дошли из Анадолије (некадашње Лидије). Многе сличности са грчком културом а и били су познати Грцима....Популација о којој ви говорите је вероватно дочекала Етрурце
Не везује се. Етрурци се везују за Виланова културу, која се везује за прото-Виланова културу са којом се појављују и први узорци из популације о којој говорим, а то је пре 3.300 година. И археолошки се прото-Виланова везује за културу поља са урнама - Urnfield, нарочито подгрупе из средњег Подунавља, Горње Аустрије и Баварије. Томе је прилог иде и ретски језик, сродан етрурском. Теорија о пореклу из Анадолије је проистекла из чињенице да је етрурски имао неке позајмљенице из хетитског и да је архаични облик етрурског био у употреби на Лемносу, али то сада лако можемо објаснити када знамо да је једна велика етничко културна група постојала на простору од Троје и Тракије до Мађарске, и то још од раног бронзаног доба.
У свом великом циклусу Историја Цивилизације, том 3, Цезар и Христ, на самом почетку књиге Вил Дјурант управо тврди да су Етрурци дошли око 800 г ПНЕ и покорили становнике Виланове...
https://www.google.ca/books/edition/Caesar_and_Christ/JztghD__8ksC?hl=en&gbpv=1&pg=PT14&printsec=frontcover
(https://i.postimg.cc/8PMLBjY9/Cezar-i-Hrist-1.jpg)
(https://i.postimg.cc/vZyfPGFB/Cezar-i-Hrist-2.jpg)
The Etruscan language is not Indo-European. Attested from c. 700 BCE to the middle of the first century CE, it was at home in ancient Etruria, modern Tuscany. Despite the existence of around 12,000 inscriptions, only around 9 documents (inscriptions and fragments of a linen book) are of any length. Despite a relatively good understanding of its morphology, much less is understood of its lexicon. Etruscan’s only relatives are Lemnian, attested as a handful of inscriptions on the Aegean island of Lemnos, and Rhaetic, attested in several inscriptions from the Roman Alpine province of Rhaetia, together forming the Tyrsenian (or Tyrrhenian) language family. Some scholars have adduced arguments in support of Herodotus’ account that Etruscan originated in Anatolia whereas others argue that it is autochthonous to Italy, the position taken by Dionysius of Halicarnassus. Linguistically, Etruscan and Lemnian appear more closely related to each other than either is to Rhaetic, suggesting that Rhaetic split from the family first and consequently that the split likely occurred in Italy. Posth et al. (2021) found that, by 800 BCE, populations in Western Central Italy were genetically homogenous and could not distinguish between individuals from Etruscan and successive contexts. The IBD methods applied to the Posth et al. data furthermore show that individuals in Italy (including from Etruscan contexts) generally derive their farmer ancestry from a predominantly Italian farmer subcluster (Genetics and Strontium Supplementary Fig. S6.12).
Исправио сам задњу реченицу из претходног поста, уређај са којег сам писао се направио паметан па ми је изменио једну реч. У сваком случају, ако је овај узорак рођен у Леведији, не би требало да буде на PCA мапи толико близу осталим панонским узорцима из овог рада јер постоји глобално правило да се на PCA мапама географски блиски узорци налазе једни близу других, што наравно не важи у случају миграната из далека. Тај феномен је толико изражен да се обично може видети карта Европе или Евроазије када се узорци поређају на PCA мапу. Пошто је Леведија ипак далеко од Паноније, а додатно су у њој живели Мађари који су дошли из још удаљенијег подручја, са Урала, овај узорак би требао да значајније одступа од осталих панонских узорака на PCA мапи. Да му је отац био Варјаг, Скандинавац, а мајка прото-Мађарица налазио би се на PCA мапи негде по средини између та два кластера.
Izgleda da je Yfull počeo postavljati uzorke iz ovog rada:
https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.adq5864
Ima i dosta pod I-PH908:
Najstariji i zanimljiviji je uzorak AHP221 iz 7. stoljeća sa nalazišta Előszállás-Bajcsihegy. Pohranjen sa konjem i bogatom ratnom opremom:
"AHP221 Grave 109- Grave goods: animal bones, bronze harness, bronze buckle, black small pot, red-eared pot, iron horn, bronze phalera, bronze plate, rosette horse harness, strap bander, iron buckle, strap end, iron stirrup, strap buckle, strap adjuster, hanging strap, iron arrowhead, iron part for saddle rack, rosette harness for farm ring. The horse grave (man and horse in a common grave pit) is dated to the 7th century CE. Anthropological and genetic sex: Male; Adultus age."
Izgleda da je Yfull počeo postavljati uzorke iz ovog rada:
https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.adq5864
Ima i dosta pod I-PH908:
(https://i.ibb.co/K8t1Qjg/PH908-Hungary.jpg) (https://ibb.co/MJzXjDH)
daten sharen kostenlos (https://de.imgbb.com/)
Najstariji i zanimljiviji je uzorak AHP221 iz 7. stoljeća sa nalazišta Előszállás-Bajcsihegy. Pohranjen sa konjem i bogatom ratnom opremom:
"AHP221 Grave 109- Grave goods: animal bones, bronze harness, bronze buckle, black small pot, red-eared pot, iron horn, bronze phalera, bronze plate, rosette horse harness, strap bander, iron buckle, strap end, iron stirrup, strap buckle, strap adjuster, hanging strap, iron arrowhead, iron part for saddle rack, rosette harness for farm ring. The horse grave (man and horse in a common grave pit) is dated to the 7th century CE. Anthropological and genetic sex: Male; Adultus age."
Na lajvu stoji da su modifikovane grane FT277965 i I-Y93865.
Da li to ima veze sa ovim uzorkom AHP221 ?
Не верујем. Гране су модификоване пре додавања овог узорка.
Слична прича и за "live" грану на I-Z17855:
(https://i.ibb.co/wZyVDqmK/Screenshot-from-2025-03-26-17-20-38.png)
AHP15 је неки мађарски узорак из IX-X века нове ере. Међутим није ми јасно како је доспео на врх те гране ако је позитиван на СНП Y230195, требало би да буде у овој великој бугарско-албанској грани.
Слична прича и за "live" грану на I-Z17855:
(https://i.ibb.co/wZyVDqmK/Screenshot-from-2025-03-26-17-20-38.png)
AHP15 је неки мађарски узорак из IX-X века нове ере. Међутим није ми јасно како је доспео на врх те гране ако је позитиван на СНП Y230195, требало би да буде у овој великој бугарско-албанској грани.
Po ćemu sudiš? AHP15 je datiran u drugu polovinu 9. stoljeća (Zalavar I) i opis groba je ovaj:
AHP15 Grave 25/00- The design of the burial pit follows the previous Avar period rite: narrow trenches at the head and foot ends beneath the coffin. The coffin was held together by 10 large iron pins, next to the dead was a small iron knife and a so-called Moravian-type fire-brake (typical in the second half of the 9th century CE, especially in the Moravian Basin). Grave 19/00 cuts into this grave, which contained an ornate gold dangling. This is one of the most precious of the Zalavár jewels, its decoration has parallels on the so-called Arnulf ciborium and on the cover of the Codex Aureus, which was made around 870 CE at the court of Charles the Bald in St. Denis and given by Arnulf to the monastery of St. Emmeram in Regensburg in 893 CE. Hence, the individual in grave 19/00 probably belonged to the entourage of King Arnulf, who was a frequent visitor to Mosaburg between 880 and 890 CE. Consequently, grave 25/00 probably is from between 860-870 CE. Anthropological and genetic sex: Male; 40-50 years old.
Zaista fascinantno koliko je to izmiješana populacija u Panoniji. Usporedio sam uzorke koji su dosad postavljeni ispod E-V13 i I2a-Y3120 da vidim da li je haplogrupa indikator balto-slavenske autosomalne genetike ali izgleda da tu ne postoji velika korelacija:
(https://i.ibb.co/84QgC4GP/Pannonia.jpg) (https://ibb.co/zHtVMHCP)
Pa to ti kažem, čovjek jednom ćetvrtinom pripada "Avar cluster" a rođen je u prvoj polovini 9. stoljeća. Nije ti on doša sa Mađarima.
А добро, ти си мислио буквално. Ја сам рекао "мађарски" јер је пронађен у Мађарској, а да ли је био Мађар, Авар, Бугар, Турчин итд остављам другима да погађају.
Ok. onda nesporazum, sorry ;-) Nego, tko ga je pregledao na niže SNP-ove koje spominješ?
Не знам, али ово што сам написао буквално стоји на yfull сајту. Иди на "live" и стави стрелицу миша преко "i' и видећеш његове СНП-ове.
Провјерио сам AHP15 и на грану која није присутна на YFull стаблу, већ само на BIGY FTDNA стаблу, а која је именована SNP-ом FTB838. На том нивоу се налазe још неких четири SNP-a. AHP15 je на нека од њих негативан, неки му нису покривени, а на један од њих, MF55622, је позитиван (iма једно позитивно читање на овој позицији). Ако су ова очитавања валидна AHP15 би требао поцијепати ниво I-FTB838 на FTDNA стаблу, тј. његова филогенетска позиција би требала бити I2-Z17855>Y230195>MF55622
Да ли видиш шта слично за АХП29 који мене посебно интересује?
Pod "i" vidiš SNP-ove na koje je potencijalno pozitivan ali po YFull-u rezultat je nepouzdan ili nema očitanja na toj poziciji.
Да ли видиш шта слично за АХП29 који мене посебно интересује?
AHP29 би требало да припада нивоу https://www.yfull.com/live/tree/I-FGC21780/ иако по свему судећи цијепа тај ниво.
Нису му покривени FGC21780, FGC21782, FGC21783.
Има два позитивна читања на FGC21785 C>2A, два негативна читања на FT171850 A>2A и три позитивна читања на FT255191 C>3G (при чему овдје има и негативних читања). Међутим на FTDNA стаблу се и FT171850 и FT255191 налазе на нивоу BY198747 који је испод нивоа I-FGC21780 на YFull стаблу односно испод нивоа I-FGC21782 на FTDNA стаблу.
Када се сравне подаци за оба стабла, добија се сљедећи филогенетски низ за AHP29: I1-FGC21792>FGC21785>FT255191 тј. AHP29 цијепа ниво I-FGC21780 на YFull стаблу и ниво I-BY198747 на FTDNA стаблу. При чему треба имати у виду да AHP29 има три негативна читања на BY198747 C>3C, а нису му покривени FT172014 и BY207558.
Укратко, није ближе повезан са нашим припадницима гране I-FGC21792.
Географски је тако близу нама, а испоставља се да су сви данашњи носиоци те генетике Англо-Саксонци плус један Норвежанин...
Хвала на објашњењу
Zaista fascinantno koliko je to izmiješana populacija u Panoniji. Usporedio sam uzorke koji su dosad postavljeni ispod E-V13 i I2a-Y3120 da vidim da li je haplogrupa indikator balto-slavenske autosomalne genetike ali izgleda da tu ne postoji velika korelacija:
(https://i.ibb.co/84QgC4GP/Pannonia.jpg) (https://ibb.co/zHtVMHCP)
I kako bre u 9 veku ( ako sam dobro video) PH908 sa dominantno Ilirskom genetikom?
Možda je u proračun trebalo dodati i trački uzorak?
Pod "i" vidiš SNP-ove na koje je potencijalno pozitivan ali po YFull-u rezultat je nepouzdan ili nema očitanja na toj poziciji.
Зашто не? То само значи да су доминантно Балканци. Ја сам добио на том калкулатору:Pa, dobro kod tebe je takav autosomal produkt vremena, realno je da 2025-te neko ima takav rezultat, međutim, svakako je više nego interesantno kada je to slučaj u 8 ili 9 veku, to nikako nije isto.
Target: kocovic_scaled
Distance: 0.3806% / 0.00380616
Illyrian*(2300-250*BCE) 58.2
Balto-Slavic*(BCE*1200-1270*CE) 25.6
Anatolian*(BCE*787-600*CE) 15.4
Continental_Celtic 0.8
И отприлике се слаже са другим калкулаторима.
Мислим да су стигли резултати истраживање око 700 скелета из Виминацијума, то потврђује нови АрхеоОкриће документарац где на крају приче о два скелета кажу да су муж и жена и да нису у сродству а резултати су стигли из Хјустона. Свакако препоручујем да се документарац одлично је урађен. Очекујемо неку објаву што се тога тиче ускоро.
https://youtu.be/VJ9sPbabkr0?si=lQJKJkWnJGJFqFGe
Pa, dobro kod tebe je takav autosomal produkt vremena, realno je da 2025-te neko ima takav rezultat, međutim, svakako je više nego interesantno kada je to slučaj u 8 ili 9 veku, to nikako nije isto.
Нова студија древне ДНК о етногенези германских народа, преко 700 нових секвенцираних узорака. Ради се о препринту.
Steppe Ancestry in western Eurasia and the spread of the Germanic Languages
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.03.13.584607v1
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.03.13.584607v1.supplementary-material
Ових дана појавио се ревидовани препринт ове студије. Нисам додуше нешто детаљно прегледао шта је све преправљано и допуњавано, али ми се чини да су у одређивању хаплогрупа отишли мало дубље.
У том смислу, занимљива су два узорка из Данске и Шведске, а заправо су оба узорка из регије Сканије, један са острва Борнхолма (припада Данској) и други са југа Шведске. Узорци су из првих вијекова наше ере и припадају нивоу https://www.yfull.com/tree/I-Y45825/ а није искључено да у коначници и поцијепају тај ниво, а можда и буду нешто низводније. На FTDNA стаблу је ова хаплогрупа много разгранатија.
Ова подграна хаплогрупе I2-L621 је чини се учествовала у процесима германске етногенезе.
Што се тиче хаплогрупе I2-Y3120, у раду имамо три узорка, два из Данске из 10-11. вијека, један од узорака је и S17250+. И имамо још један I2-Y3120 из Мађарске из 8. вијека (Кишкундорожма) који је пронађен на сарматском налазишту али је радиокарбонски датиран у 8. вијек. Очигледно је да су сва три узорка заправо словенски.
Објавили су сирове резултате из рада о етногенези Германа. Мало је другачији наслов него у препринту, али мислим да је то то.
https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB87274
Али оно баш сирове, нису ни поравнати... :-\
Али оно баш сирове, нису ни поравнати... :-\
Поравнати су, него шта. :)
Поравнати су, него шта. :)
Ancient DNA reveals diverse community organizations in the 5th millennium BCE Carpathian Basin:
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2025.01.02.631136v1
Утврђено је присуство E-M78 и E-L618.
The male occupant was most likely an important Macedonian royal of the Argead/Temenid house who died in the period 388-356 calBC and was probably honored or worshipped in the shrine above and entombed likely together with a female. Previous suggestions that the skeletal remains belong to Philip II, his wife Cleopatra and newborn child are not scientifically sustainable.
Нови препринт Tracing the Spread of Celtic Languages using Ancient Genomics из исте кухиње из које смо добили недавно рад о германским језицима и о Грцима и Јерменима. Овога пута се баве Келтима и колико сам приметио, поставили су хипотезу према којој је прапостојбина Келта била централна Европа одакле су се проширили на запад релативно касно, пре око 3000 година потиснувши некелтске језике Bell Beaker староседелаца. Носиоци келтског језика су имали генетику сличну узорцима из Кновиз културе.
https://doi.org/10.1101/2025.02.28.640770 (https://doi.org/10.1101/2025.02.28.640770)
Има и нових узорака из различитих периода. Занимљив је један Сармат - CGG021918, са хаплогрупом I-Y3210 из Мађарске, са локалитета Kiskundorozsma, радиокарбонски датиран на 7. век.
Social and genetic diversity in first farmers of central Europe
https://www.nature.com/articles/s41562-024-02034-z (https://www.nature.com/articles/s41562-024-02034-z)
Рад је доступан само уз претплату, али су прилози доступни бесплатно. Видим да су пронађени и узорци хаплогрупе E, што може бити занимљиво.
Нови препринт Tracing the Spread of Celtic Languages using Ancient Genomics из исте кухиње из које смо добили недавно рад о германским језицима и о Грцима и Јерменима. Овога пута се баве Келтима и колико сам приметио, поставили су хипотезу према којој је прапостојбина Келта била централна Европа одакле су се проширили на запад релативно касно, пре око 3000 година потиснувши некелтске језике Bell Beaker староседелаца. Носиоци келтског језика су имали генетику сличну узорцима из Кновиз културе.
https://doi.org/10.1101/2025.02.28.640770 (https://doi.org/10.1101/2025.02.28.640770)
Има и нових узорака из различитих периода. Занимљив је један Сармат - CGG021918, са хаплогрупом I-Y3210 из Мађарске, са локалитета Kiskundorozsma, радиокарбонски датиран на 7. век.
IBD кластеризација древне ДНК из рада о етногенези Германа донела је један занимљив резултат. Ради се о узорку CGG021918 из Мађарске, са локалитета Kiskundorozsma, радиокарбонски датираном у 7. век наше ере. Културолошки изгледа да је реч о Сармату. Припада хаплогрупи https://www.yfull.com/tree/E-Y6923/ (https://www.yfull.com/tree/E-Y6923/), типичној за Ашкењазе, а по IBD уломцима се може груписати међу Словене. Припада кластеру 0_1_1_3_2_2_2_1_1_1, а близак би му био кластер 0_1_1_3_2_2_2_1_2_1, коме припада VK160 са локалитета Kurevanikka у Русији, средњевековне старости (хаплогрупа R1a-M458).
Predicted Y-DNA: E1b1b1b2a1a6d2~
Hungary MigrationPeriod Sarmatian CGG021918 1.51285 Kiskundorozsma Kiskundorozsma E1b1b1b2a1a6d2~ NA
CGG021918 Kiskundorozsma_1537 CentralEasternEurope Hungary Kiskundorozsma Kiskundorozsma 46.064763 19.271612 Bone_+_tooth 1285 15 9.5 -16.5 UCIAMS-232732 1280 1176 1228 670 774 722 MigrationPeriod Sarmatian CGG021918 1.51285 XY U4 1 0.8535 ... 0.9864888 0.9745325 0.9948476 E1b1b1b2a1a6d2~ NA NA
Ових дана појавио се ревидовани препринт ове студије. Нисам додуше нешто детаљно прегледао шта је све преправљано и допуњавано, али ми се чини да су у одређивању хаплогрупа отишли мало дубље.
У том смислу, занимљива су два узорка из Данске и Шведске, а заправо су оба узорка из регије Сканије, један са острва Борнхолма (припада Данској) и други са југа Шведске. Узорци су из првих вијекова наше ере и припадају нивоу https://www.yfull.com/tree/I-Y45825/ а није искључено да у коначници и поцијепају тај ниво, а можда и буду нешто низводније. На FTDNA стаблу је ова хаплогрупа много разгранатија.
Ова подграна хаплогрупе I2-L621 је чини се учествовала у процесима германске етногенезе.
Што се тиче хаплогрупе I2-Y3120, у раду имамо три узорка, два из Данске из 10-11. вијека, један од узорака је и S17250+. И имамо још један I2-Y3120 из Мађарске из 8. вијека (Кишкундорожма) који је пронађен на сарматском налазишту али је радиокарбонски датиран у 8. вијек. Очигледно је да су сва три узорка заправо словенски.
SWEDEN_SKÃ¥NE_ROMAN_IA-CGG105934
Territory: Sweden - Albäcksbacken Maglarp,Southern Sweden/ Skåne
Molecular Sex: XY
Datation: 1-400AD
Skin: N/A
Hair: N/A
Eye: N/A
Predicted Y-DNA: E1b1b1b2a1a6d2~
Predicted mtDNA: H49a
Ancient Model from Davidski:
Yamnaya_RUS_Samara: 52.22 %
TUR_Barcin_N: 30.67 %
WHG: 17.11 %
Denmark_Baltic IronAge Roman CGG106750 4.75293 Bornholms Sønder Slusegård 1-400 CE E1b1b1b2a1a6d2~ NA
Hungary MigrationPeriod Sarmatian CGG021918 1.51285 Kiskundorozsma Kiskundorozsma E1b1b1b2a1a6d2~ NA
Sweden IronAge Roman CGG105934 0.60016099999999994 Southern Sweden/ Skåne Albäcksbacken Maglarp 1-400AD E1b1b1b2a1a6d2~ NA
Ancient genomes reveal Avar-Hungarian transformations in the 9th-10th centuries CE Carpathian Basin
During the Early Medieval period, the Carpathian Basin witnessed substantial demographic shifts, notably under the Avar dominance for ~250 years, followed by the settlement of early Hungarians in the region during the late 9th century CE. This study presents the genetic analysis of 296 ancient samples, including 103 shotgun-sequenced genomes, from present-day Western Hungary. By using identity-by-descent segment sharing networks, this research offers detailed insights into the population structure and dynamics of the region from the 5th to 11th centuries CE, with specific focus on certain microregions. Our evaluations reveal spatially different histories in Transdanubia even between communities in close geographical proximity, highlighting the importance of dense sampling and analyses. Our findings highlight extensive homogenization and reorganization processes, as well as discontinuities between Hun, Avar, and Hungarian conquest period immigrant groups, alongside the spread and integration of ancestry related to the Hungarian conquerors.
https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.adq5864 (https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.adq5864)
Има узорака који показују сличности са Србима. I2-Y3120 је разноврсна, међу њима и I2-PH908, I2-Z17855. R1a, E-V13 доста разноврсне. R1b исто, при чему су присутне и источне и западне гране.Појавио се на Yfull-у AHP29 https://www.yfull.com/live/tree/I-FGC21792/ . Такође, између осталих:
Приметио сам да узорак AHP29 припада хаплогрупи I1-Y13930/FGC21732 (https://www.yfull.com/tree/I-Y13930/), чијој млађој подграни I1-FTA86559 припадају неке наше породице, на пример Бухе. Међу узорцима хаплогрупе I1 занимљив је и узорак AHP139 који припада хаплогрупи https://www.yfull.com/tree/I-FGC12751/ (https://www.yfull.com/tree/I-FGC12751/), типичној за Словенце.
https://www.nature.com/articles/s41586-024-08418-5
Ancient DNA reveals reproductive barrier despite shared Avar-period culture
Узорци из овог рада су почели да се појављују на YFull стаблу. Издвојио бих један прилично редак резултат, а то је узорак MGS417 који је смештен на ниво I2-CTS10228* (https://www.yfull.com/tree/I-CTS10228/).
Како се ови резултати из Данске уклапају у досадашње теорије? Нисмо имали досад упливе овако ниске I2a у викиншке просторе да ја знам али не држите моје знање за мерило. https://www.yfull.com/tree/I-S17250/
Како се ови резултати из Данске уклапају у досадашње теорије? Нисмо имали досад упливе овако ниске I2a у викиншке просторе да ја знам али не држите моје знање за мерило. https://www.yfull.com/tree/I-S17250/
Како се ови резултати из Данске уклапају у досадашње теорије? Нисмо имали досад упливе овако ниске I2a у викиншке просторе да ја знам али не држите моје знање за мерило. https://www.yfull.com/tree/I-S17250/
Уклапају се тако што су Ободрити и друга племена толико ратовали са Данцима и северњацима да су ти исти северњаци дуго, дуго децу плашили Вендима (Wenden, Wends). Негативци из филм 13-ти ратник (Eaters of the Dead) су били резултат инспирације тим легендама, отуд оно Вендолс. Догодине у КопенхагенуВикинзи су бавили и трговином робљем, можда можемо ове налазе посматрати и кроз ту призму.
Што се дробњачке гране тиче и она нема викиншке узорке који су јој најближе повезани, али проистиче из старије гране I1-P109>S14887 у оквиру које је , у различитим подгранама регистровано доста викиншких узорака (VK473, VK511, VK553, VK509, VK176, VK320, VK165) тако да би се и ова грана S14887 могла назвати коријенском викиншком.
Под овим коријенска викиншка, мислим на оне хаплогрупе које су иницијално учествовале у етногенези Викинга.
VK473 Готланд Коппарсвик 900-1050, I-S14887 је аутозомално Словен као и многи други узорци са истога налазишта, нпр. VK53 је I-CTS10228, VK64 је R-Z92. Још су многобројнији балтски узорци, што женски, што мужски.
(https://ic.pics.livejournal.com/andvari5/78067063/489468/489468_original.png)
Старост гране I-S14887 допире до гвозденог доба, тако да је свакако погрешно је описивати као викиншку или словенску. Могла би се евентуално описати као прото-германска и везана за нордијско гвоздено доба. Можда је незграпан термин "коријенски викиншка" који сма користио, али отприлике се знам на шта мислим.
Каснија раносредњовјековна аутосомална мијешања Словена и Викинга су посебна тема.
Старост гране I-S14887 допире до гвозденог доба, тако да је свакако погрешно је описивати као викиншку или словенску. Могла би се евентуално описати као прото-германска и везана за нордијско гвоздено доба. Можда је незграпан термин "коријенски викиншка" који сма користио, али отприлике се знам на шта мислим.
Каснија раносредњовјековна аутосомална мијешања Словена и Викинга су посебна тема.
Још једна занимљива ствар је да је с овим Словенима нађен и један балкански Словен VK476.
(https://ic.pics.livejournal.com/andvari5/78067063/489934/489934_original.png)
Нисам намјеравао исправљати твоју терминологију, него само указати на то, да је поменути узорак прије свега поријеклом из словенских земаља. Аутозомална "чистота" је неки индикатор присутства ове гране међу сјеверним Словенима најмање 4-5 покољења прије датовања узорка.
Од ова четири узорка која си навео, VK53 и VK476 упадају у словенски кластер. Узорци VK64 и VK473 упадају у тзв. BalticScan кластер. Чак се и на овим PCA профилима које си поставио види та разлика.
Што се тиче популације BalticScan, они изгледају "словенолико" али нису Словени.
During these years, Swedish men left to enlist in the Byzantine Varangian Guard in such numbers that a medieval Swedish law, Västgötalagen, from Västergötland declared "no one could inherit while staying in Greece" to stop the emigration, especially as two other European courts simultaneously also recruited Scandinavians:Kievan Rus' c. 980–1060 and London 1013–1051 (the Þingalið).
...Vladimir, who had recently taken control of Kiev with an army of Varangian warriors, sent 6,000 men to Basil as part of a military assistance agreement.[/size]
BalticScan узорци се јасно издвајају. Ово је њихов просјек.
(https://ic.pics.livejournal.com/andvari5/78067063/486799/486799_original.png)
VK473 са I-P109 је очигледно Словјенин али му је можда прадјед био Скандинав или Герман, будући да аутозомално даје German East, Sorb. Веома је вјеројатно, да се ту ради о варежским коријенима који су већ неколико покољења остали међу Словијенима у Gardariki. Не би било зачуђујуће, да је и онај Балканац се нашао у Скандинавији путем веза Варега с Цариградом.
Припадници BalticScan популације јесу даљом везом повезани са балтским и словенским популацијама, али ипак чине посебан кластер. Мислим да се ради о популацији Лужичке и Поморске културе која није одселила на исток и учествовала у процесу словенске етногенезе, већ остала на простору Пољске, Лужице и јужног Прибалтика и мијешала се једним дијелом са германским групама које су пристизале са сјевера и запада у задњим вијековима прије наше ере.
Не разумијем ово без дубљега истраживања, за која ми требају извори, а волио бих разумјети областне досезаје тога IBD кластера. Не веже ми се, како узорак из 10-11. вијека може имати неки несловијенски IBD кластер, а на PCA одговорати Пољаку или Бужанину. Имплицира ли то, да је VK473:
а) доведеник на Готланд из некога живља из Пољске, које се у 10. в. још није смијешало са Пољацима или
б) свој на својему у Готланду, гдје је такав живаљ обстао изолован 10 вијекова.
Ако би било б) зар се тај узорак не би требао уклапати и у PCA са осталим скандинавским узорцима којима PCA показује састав попут Swedish, Danish, Icelandic?
Izgleda da je Yfull uzorak MGS340 iz Moedlinga spustio na nižu podgranu. Zanimljivo: https://www.yfull.com/tree/I-FT76511/Особа А представите се😂😂😂
Ових дана на страним форумима води се жива дискусија о пристиглим резулататима рада под називомПратио сам мало али како нема званичне потврде или доказа онда се бацих на читање коментара обичних смртника и могу рећи да се ми не разликујемо много од осталих маса. Неко брани лозу,неко је једва дочекао да их пљуне,опет други су стрпљиви и чекају коначну објаву резултата...свега у божијој башти...ово нема везе са а темом али ми би социолошки занимљиво па написах.
ERP162650 The genetic portrait of the Piast Dynasty
Објављени су сирови резултати, али не и сам рад. У међувремену било је неке јавне презентације резулатата, гдје се наводи да су Пјастовићи припадали хаплогрупи https://www.yfull.com/tree/R-L1335/ нетипичној за словенске популације
Колико видим, поред ове R1b гране, помиње се и R1a хаплогруап присутна код неких узорака Пјаста.
Вјероватно се неће распетљати ствар до објављивања самог рада.
Нови препринт везан за Сармате у Панонији, 156 геномских узорака
Unveiling the Origins and Genetic Makeup of the 'Forgotten People': A Study of the Sarmatian-Period Population in the Carpathian Basin
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.10.04.616652v1.full.pdf
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.10.04.616652v1.supplementary-material
Неколико нових студија постављених на ENA у јуну:
PRJEB76621 Out-of-Anatolia: cultural and genetic interactions during the Neolithic expansion in the Aegean
PRJEB83228 Atypical burials of the late medieval/early modern Greater Poland
PRJEB88970 Ancient-DNA study of 25 individuals from medieval and post-medieval Finland
PRJEB90269 Genetic Insights into Italy's Upper Palaeolithic Hunter-Gatherers
PRJEB90352 Whole-genome from Chilean Indigenous populations
PRJEB80732 Unveiling the Origins and Genetic Makeup of the 'Forgotten People': A Study of the Sarmatian-Period Population in the Carpathian Basin
Нови препринт, 26 геномских резултата, античка Грчка
Genetic affinities between an ancient Greek colony and its metropolis: the case of Amvrakia in western Greece
Нови препринт, 26 геномских резултата, античка Грчка
Genetic affinities between an ancient Greek colony and its metropolis: the case of Amvrakia in western Greece
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2025.07.01.662689v1.full.pdf
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2025.07.01.662689v1.supplementary-material
Још једном је оповргнута она теорија да су Стари Грци били плавокоси људи, заправо су изгледали слично као и данас. Могуће да тај мит сеже из неког старијег периода, од досељавања Прото-Грка, Индоевропљана.
Уколико добро читам податке из додатног материјала, узорак из хеленистичког периода коме је одређена E-CTS9320* би могао чак бити моја E-Y20805.
Ко је веровао да су Стари Грци били плавокоси људи?
Ne da su verovali vec i dalje veruju svi oni koji smatraju da moras biti plavokosi, plavooki nordid da bi uopste imao predispoziciju za telesnu i intelektualnu izvanrednost.
Чекај, зар Ахилеј није личио на Бреда Пита? :)
(https://musicart.xboxlive.com/7/dce21100-0000-0000-0000-000000000002/504/image.jpg)
Колико видим, он је негативан на Y20805, као и на читав низ SNP-ова испод E-CTS9320, зато су га изгледа и означили са звјездицом.
x испред низа SNP-ова значи да је негативан на њих.
Ne da su verovali vec i dalje veruju svi oni koji smatraju da moras biti plavokosi, plavooki nordid da bi uopste imao predispoziciju za telesnu i intelektualnu izvanrednost.
Ma naciši, ima ih i kod nas.
Узгред, сличну причу имају и Јермени, али и Киргизи. То сам лично слушао од истих па могу да потврдим. Није ми та прича никад звучала реално, али јесте интересантно да су и једни и други имали везе са Прото-Индовропљанима. Не знам да ли би са тим могло да се повеже. Иако не знам ни какви су уопште били Прото-Индовропљани, плави, црни, смеђи.
RAM-13 са локалитета Râmnicelu, (Brăila county) би могао да буде I2a-CTS10228?
Постоји велика могућност да је тај узорак контаминиран. У табели је то означено "црвеним словима".
Није искључено, мада не знам о којој врсти контаминације се ради. Чини ми се да је наведено да се ради о Mtdna контаминацији.
Такође, интересантно је да је скелет (ако сам добро схватио објашњења у прилогу) антрополошки одређен као женски.
Узорак RAM-13 је додат на YFull стабло и дефинитивно припада грани I-Y3120 (https://www.yfull.com/tree/I-Y3120/).
Од грана које се срећу код Срба данас присутне:
R-PF7562*: https://www.yfull.com/tree/R-PF7562/
E-CTS9320*: https://www.yfull.com/tree/E-CTS9320/
Видим да је на стаблу већ један стари узорак PF7562 са Крита (12. век п. н. е).
Још једном је оповргнута она теорија да су Стари Грци били плавокоси људи, заправо су изгледали слично као и данас. Могуће да тај мит сеже из неког старијег периода, од досељавања Прото-Грка, Индоевропљана.
(https://i.postimg.cc/bNx5bVHx/p.png)
Notably, the Late Hellenistic - Early Roman individual from Tenea still exhibited a high probability for red hair (∼0.64). Among the ancient individuals analyzed so far, only four have shown a high probability of having red hair. Three of these cases were located in central and northern Europe, specifically in present-day Hungary and Latvia, dating between 1500 and 4000 years BP. The sole case in southern Europe, dating to approximately 2500 years BP, was discovered in the Bezdanjača cave in present-day Croatia.
Занимљиво је да један узорак из Тенеје ипак има генетику за црвену косу. На овај узорак су се осврнули и у раду, јер је ова мутација изузетно ретка код до сада објављених узорака древне ДНК. Тек неколико праисторијских узорака има потврђену предиспозицију за црвену косу. Претежно су проналажени на северу Европе. Ово је једини случај на Медитерану, уз контроверзни узорак из Бездањаче.
Узорак није радиокарбонски датиран и изгледа да је гробница коришћена и у хеленистичко и у римско доба.
Која је беше прича око те Бездањаче. То је некропола из бронзаног доба, али је ту пронађен и неки каснији узорак I2 са аутосомалном типичном за данашње Јужне Словене(?) Гордана Пиларић је обрадила скелете са тог бронзанодопског налазишта.
"Der Hohlenfriedhof Bezdanjača in Kroatien unterschied nach Pilarić (1975) Mediterranide und Nordide, also wiederum Varianten eines Formenkreises mit variierender Knochenrobustizitát und Groзe."
Odakle u Hr toliko nalaza Slovena?Migracije Slovena od 7 vijeka, očekivano.
Migracije Slovena od 7 vijeka, očekivano.Mislio sam kako kod nas nema nista, a ni po Bosni ih ne iskpopavaju bas.
Нови археогенетски рад о Скитима: Genetic history of Scythia (https://doi.org/10.1126/sciadv.ads8179).
Значајно за Словене из тога тога рада је:
Our analysis of the Medieval populations with f3-outgroup statistics demonstrated that all the Scythian groups shared more alleles with groups with ancestries from the Baltic region, Saxon/British Island, and Slavs than with South European and Caucasian populations (Supplementary Note 6 and table S36). Similarly, among present-day Europeans, we observed the highest levels of allele sharing between Scythians and Eastern Baltic (Lithuanian, Estonian) and Northwestern Russian populations (fig. S20 and tables S37 to
Са друге стране хаплогрупе Скита се данас ретко срећу у Европи изузев код егзотичних мањина у Русији:
https://www.yfull.com/tree/R-Y2631/ (https://www.yfull.com/tree/R-Y2631/)
https://www.yfull.com/tree/R-Y2/ (https://www.yfull.com/tree/R-Y2/)
https://www.yfull.com/tree/N-Z1934/ (https://www.yfull.com/tree/N-Z1934/)
https://www.yfull.com/tree/G-S9409/ (https://www.yfull.com/tree/G-S9409/)
Да, по Y хромозому потомци су им утопљени у Татаре и Кавказце.
По женској линији сродни су са сјеверним народима Балтима и оним Словенима који су прогутали те Балте, што указује на то да су они (Балти) били главни извор одкуда су Скити узимали жене и с ким су граничили. По мт дна имају поклапања и по Скандинавији и Померанији јер су и Германи исто користили Балте за извор жена.
Ten_Pel_Rom_2 је из периода Рима и потиче са локалитета Тенеа на Пелопонезу, у близини Коринта. На Википедији се може пронаћи занимљив податак да је према Паузанију ово место насељено непосредно након Тројанског рата тако што је Агамемнон дозволио ратним заробљеницима из Троје да саграде себи град. Ако су заиста Тенејци били пореклом из Мале Азије, тачније из Троје, онда је филогенетска веза овог узорка са Јерменима још интересантнија. Не знам да ли постоји неки поуздан извор за ову причу о пореклу Тенејаца?
Keszthely, Sirmium, Singidunum: Genetic Insights into the End of Roman Cities at the Limes.
From the 1st to the 4th century, Pannonian provinces played a key role in the functioning and supply of the empire, with urban complexes reportedly counting thousands of individuals. During the 5th century, the Roman Empire administration progressively abandoned this area, possibly as a consequence of the growing instability of the region. Archaeological and historical sources report a continued usage of the infrastructures through and after the 5th century, and archaeological investigations suggest at least partial population continuity. Nonetheless, there is yet no systematic investigation of the genetic impact on urban populations at the turn of the 5th century. Here, we present ~300 new autosomal genomes from former Roman cities in the region, dated between the 3rd and 7th century, complemented with a systematic strategy of isotope analysis to investigate diet and mobility. In concordance with previous literature, a wide genetic diversity in the area characterizes the population of the Roman period. Yet, the analysis of 5th century cemeteries reveals a disappearance of ancestries associated with the Eastern Mediterranean and African areas, shrinking the ancestral complexity to one that is comparable to that of “barbaric”-associated contexts in the area. Moreover, cemeteries dated to the 6th and 7th century present further homogeneous ancestry patterns: here, the analysis of biological relatedness and isotopes point to a recent settling in former urban complexes from (quasi-)local groups. This suggests sizable demographic changes at the fall of the Roman empire in this region and particularly in the contexts of former Roman cities.
Постављен је и видео https://youtube.com/v/NVvbTXU2nH8
Неколико радова који ће бити објављени у блиској будућности, и у којима ће бити древних узорака са простора Србије:
Mass Violence, Age and Gender in the Early Iron Age of the Carpathian Basin
This study presents the bioarchaeological findings of 77 individuals and the biomolecular analysis of 25 individuals from a 9th-century BCE mass grave at Gomolava in the Carpathian Basin, Southeast Europe. The site is located at the crossroad of complex socio-spatial relations, divergent cultural traditions, and competing ideologies of landscape use. Excessive lethal violence enacted mostly on women and children suggests a selective demographic bias. Employing a multidisciplinary framework, we suggest a model for the social context in which the violent events surrounding the death of those buried in Gomolava took place. We explore the cause of death through osteological analysis, discern mobility patterns and diet habits through isotope analyses, reconstruct their genetic ancestry through genomic analyses, ascertain the age and sex distribution across the complete assemblage using a combination of osteological examination, genetic sexing and enamel peptide analysis and establish the age and time frame of the burial event using radiocarbon dating and micro-CT scanning. These findings shed new light on the socioeconomic roles and significance of women and young individuals in later European prehistory and aim to serve as a model for integrating genetic data across disciplines to construct meaningful, context-rich narratives.
We successfully classified the Y-chromosome haplogroup of the individual within the C diversity (C*(xC-M217, C-M8, C-V86, C-Y28069, C-B65, C-M208)).
This study demonstrates that Croatian ethnogenesis resulted from complex demographic processes involving at least three distinct waves of Slavic migration between the 6th and 8th centuries CE, each contributing unique genetic signatures to the emerging population. Through systematic screening of marginal principal components, we overcome longstanding methodological challenges in distinguishing Slavic from Germanic ancestry, revealing that 50%–60% of modern Croatian ancestry derives from Slavic sources while 20%–25% represents pre-Slavic Balkan continuity.(https://www.frontiersin.org/files/Articles/1610942/fgene-16-1610942-HTML-r1/image_m/fgene-16-1610942-g001.jpg)
The identification of Proto-Slavic components in fifth-century Steppe Barbaricum populations and Slavic individuals in elite Avar burials revises traditional narratives of South Slavic origins. Our findings indicate that key aspects of South Slavic genetic structure emerged through population interactions within the Avar Khaganate rather than post Balkan settlement, highlighting the Carpathian Basin’s role as a crucial demographic interface in early medieval Europe.
The methodological framework developed here combines systematic PC screening with formal admixture modeling and suggests a template for resolving similar challenges in ancient DNA studies where populations share dominant ancestry components. These approaches enable detection of cryptic population relationships crucial for understanding complex ethnogenesis processes.
Slavs in the closet: computational genomic analysis reveals cryptic slavic signatures in the Avar Khaganate and their contribution to medieval Croatian population formation
https://www.frontiersin.org/journals/genetics/articles/10.3389/fgene.2025.1610942/full#SM1
Масовна гробница римских војника из средине 3. вијека н.е. код Осијека
https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0333440
Multidisciplinary study of human remains from the 3rd century mass grave in the Roman city of Mursa, Croatia
Судећи по хаплогрупама и аутосомалном профилу, ови појединци би лако могли бити источногерманског поријекла. Присутне су хаплогрупе I2-M223>L701, I1-Z63, N1-Tat>L550, R1b-U106>S497
Аутори рада претпостављају да се ради о страдалим током битке код Мурсе (Осијека) из 260. године, у којој се узурпатор Ингеније борио против цара Галијена.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Ingenije
https://hr.wikipedia.org/wiki/Galijen
Колико видим, аутосомално су прилично уједначени и најдоминантнија компонента им је углавном Turkey_Marmara_Barcin?
Hi I2a members,
I think I found a quite interesting article. It´s about a study of a necropolis from the end of Antiquity in France, in the city of Angers near the Saint-Laud station. They found three male individuals identified as East-Germanic (Goths). Among them, two individuals from graves no.127 and 136 who share the same paternal Y-haplogroup I2a1b1, a lineage associated with present day Slavic countries in Southeast Europe (Margaryan et al. 2020).
In contrast, individual 128 possesses Y-haplogroup I1a2a2a1b which is predominant in modern northern Europe, particularly Scandinavia (Rootsi et al. 2004).
(M. Pruvost) The contribution of paleogenetics to the understanding of populations in late
Antiquity and the early Middle Ages.
*(So I suppose at least some ancient I2a1b1-DIN were already part of the Barbarian Invasions, long bevor any slavic migration in the 6th century).
The article is in french but you can download it and go to google-translate, click the button "Documents" and then Drag-and-drop the PDF. And just download the translated PDF.
Укупно је тестирано седам појединаца са сљедећим ознакама и хаплогрупама:
SK-1 није утврђена
SK-2 N1-Tat>L550
SK-3 R1b-U106>S497
SK-4 I2-M223>L701
SK-5 није утврђена
SK-6 није утврђена
SK-7 I1-Z63
са сљедећим оквирним аутосомалним профилима
(https://i.postimg.cc/SxzymQzP/journal-pone-0333440-g007.png)
Пуна анализа је дата дакле за четири појединца. Једино би SK-4 могао бити балканског поријекла. SK-7 има везе са источном Европом (источни Герман могуће), док су SK-2 и SK-3 сјеверњачког (германског) поријекла (могуће Квади или нека друга германска група у близини Паноније).
Поздрав, свима.
Да ли је, на теми, било речи о овом раду?
https://www.youtube.com/v/kQ2sG8TZgKc
Хвала на занимљивом видео садржају! Рад је прошао итекако запажена на форуму па смо поруке у вези са њим пребацили са ове теме на засебну тему https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7310.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7310.0).Хвала.
Неколико радова који ће бити објављени у блиској будућности, и у којима ће бити древних узорака са простора Србије:
Mass Violence, Age and Gender in the Early Iron Age of the Carpathian Basin
This study presents the bioarchaeological findings of 77 individuals and the biomolecular analysis of 25 individuals from a 9th-century BCE mass grave at Gomolava in the Carpathian Basin, Southeast Europe. The site is located at the crossroad of complex socio-spatial relations, divergent cultural traditions, and competing ideologies of landscape use. Excessive lethal violence enacted mostly on women and children suggests a selective demographic bias. Employing a multidisciplinary framework, we suggest a model for the social context in which the violent events surrounding the death of those buried in Gomolava took place. We explore the cause of death through osteological analysis, discern mobility patterns and diet habits through isotope analyses, reconstruct their genetic ancestry through genomic analyses, ascertain the age and sex distribution across the complete assemblage using a combination of osteological examination, genetic sexing and enamel peptide analysis and establish the age and time frame of the burial event using radiocarbon dating and micro-CT scanning. These findings shed new light on the socioeconomic roles and significance of women and young individuals in later European prehistory and aim to serve as a model for integrating genetic data across disciplines to construct meaningful, context-rich narratives.
https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB84956 (https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB84956)
Према Твитеру, сва четири мушка узорка су R-BY20217.
https://discover.familytreedna.com/y-dna/R-BY20217/tree
https://www.yfull.com/tree/R-BY20217/
Хвала на информацији! Те гране изгледа да уопште нема међу савременим популацијама овог дела Европе. Као да је келтска или германска, а појавила се у узорцима из Србије много пре доласка Келта и Германа.
Узорци би требало да припадају самом крају Белегишке културе, мада видећемо шта кажу у раду када се објави.
Можда ни тада није била. Дошли и локалци их квалитетно транжирали
Хвала на информацији! Те гране изгледа да уопште нема међу савременим популацијама овог дела Европе. Као да је келтска или германска, а појавила се у узорцима из Србије много пре доласка Келта и Германа.
Узорци би требало да припадају самом крају Белегишке културе, мада видећемо шта кажу у раду када се објави.
Највероватније је првобитни пријављени резултат био нетачан. Припадају грани R-CTS1450>BY250.
SK26: дериват за BY250, анастар за BY1432, BY3717, непознат статус за Y71299
SK56: дериват за BY250 и Y71299
SK6: дериват за BY250 и BY3717, анастар за BY20217 и друге подгране
SK72: дериват за BY250 и BY3717, дериват за BY20217
Нови археогенетски рад који се бави геномском историјом Словеније.
The shifting dynamics of ancestry and culture at a post-Roman crossroads (https://www.biorxiv.org/content/10.64898/2025.12.12.693924v1)
Анализирано је 410 нових узорака од позне антике до раног средњег века. Словени се појављују тек од 8. века.
Нови археогенетски рад који се бави геномском историјом Словеније.
The shifting dynamics of ancestry and culture at a post-Roman crossroads (https://www.biorxiv.org/content/10.64898/2025.12.12.693924v1)
Анализирано је 410 нових узорака од позне антике до раног средњег века. Словени се појављују тек од 8. века.
Tri naselja iz slavenskog perioda (8-11 stoljeće): Ajdovščina - Šturje (ADT), Camberk - Cerov log (CBK) i Ljubljana - Hrušica (HRS), ukupno 24 muškarca sa ustanovljenom haplogrupom:
ADT002 R1a1a1b1a
ADT003 R1b1a1b1a1a2
ADT006 I2a1a2
ADT009 I2a1a2
ADT016 R1a1a
ADT017 R1a1a1b1
ADT020 I2a1a2
CBK001 E1b1b1a1b1a
CBK003 R1b1a2a
CBK005 I2a1a2b1a1
CBK007 R1b1a1b1a1a2b
CBK008 I2a1a2b1a1
CBK010 I2a1a2b1a1
CBK012 R1b1a1b1a1a1c2b2a1b5
CBK013 E1b1b1a1b1a
CBK014 R1a1a1b1a2b3a
CBK019 R1a1a1b1a2b3a
CBK021 I2a1a2b1a1
HRS004 I1
HRS006 I2a1a2
HRS009 I2a1a2
HRS010 I2a1a2
HRS012 I2a1a2
HRS014 I2a1a2
Послије читања рада Genetic history of Rus' има пар ствари које су ми интересантне:По мом мишљењу, ситуација је посве јасна.
- као прво, и поред свих наводних санкција САД према Русији, имамо рад иза којег стоје кључне руске државне научне институције (попут Ломоносова),а да се резултати и сирови подаци из тог рада објављују у америчким, такође државно финансираним базама и порталима попут NCBI.
-из закључака рада тачно се види шта Русе у погледу етногенезе Руса најчешће "жуља" па су морали нагласити: "Overall, our analysis of a comprehensive set of ancient Rus' culture samples collected from a broad geographic area did not indicate a significant influence of Scandinavian (Viking) genetic ancestry on the ancient Rus' population as a whole." Добро, Руси, схватили смо поенту, нису вам Скандинавци правили прву државу. ;D
- у раду су такође елегантно прескочили још једну занимљиву генетичку тему, а то је учешће источних Балта у етногенези Руса и Белоруса, које мислим уопште није безначајно. Тежиште етногенетских процеса су усмјерили на однос финско-словенско у Древней Русь, али изгубили су из вида чињеницу да пут Словена до Фина води преко источних Балта. Ово прескакање источних Балта (можда и ненамјерно, не знам) су могли да изведу јер су као базне популације за своје PCA кластере узимали бронзанодопске балтичке узорке, тј. оне који су иста основа и за Балте и за Словене. Негдје успут јесу споменули некакав источнобалтски кластер, али само као један од подкластера Словена, и ту тему источних Балта нису даље разрађивали.
- оно што им свакако не опраштам јесте потискивање I2-Y3120 као словенске хаплогрупе. :D А што је већ постало неки вид традиције у руским генетичким радовима. Без обзира што је I2-Y3120 и у овом раду нађена на више локација, при томе и на крајњем сјеверу Русије, у раду закључују: "The predominant Y-chromosome lineages identified among the individuals of the Ancient Major Rus' genetic cluster belong to haplogroup R1a (R1a-Z282), representing 63% of the male samples, and are now prevalent among present-day Eastern European and Slavic populations . Other haplogroups, including E1b, I2a, N1a, R1b, and I1a, emerged with much lower frequencies." Коментаришући затим фински сјеверни руски кластер наводе сљедеће: "Alongside N1a, Y-chromosome R1a, I1, and I2 lineages were found with low frequency in the genetic Ancient North Rus' cluster" Па ко је могао донијети I2 линије до сјеверноруског финског кластера, ако не Словени???
- штета је што рад не обухвата више налазишта у Украјини и Белорусији (иако има нешто мало узорака из Украјине). Не може се добити потпуна генетичка слика Древней Русь без тих подручја и налазишта, поготово јер је староруска кнежевина била много више на територији тих држава него савремене Русије
- иако су радили IBD анализу, кластеризацију су урадили на основу PCA, па је питање колико је прецизна.
- за доста узорака нису успјели издвојити Y хаплогрупу, не знам шта је узрок томе. Наводи се слаба покривеност као напомена код више узорака.
Све у свему, не могу рећи да рад неће донијети неке корисне информације, али да се од самог врха руске науке очекивало више, јесте.
Нови археогенетски рад са древним узорцима из Хрватске At the Crossroads of Continents: Ancient DNA Insights into the Maternal and Paternal Population History of Croatia. Нема много нових узорака, укупно 19.Рад је изузетно траљаво написан, чак су један узорак који је сврстан у грану R1b-M269>Z2103>Z2108 из раног гвозденог доба Далмације сврстали у хаплогрупу R1a. Такође је узорак који припада грани https://www.yfull.com/tree/J-Z1825/ (https://www.yfull.com/tree/J-Z1825/) категорисан као J1a, а очигледно се ради о грани J2b, највероватније опет грани J2b2-M241>L283. Куриозитет је један узорак претежно афричке хаплогрупе A1 из бронзаног доба.
Интересантан је овај средњовјековни узорак E3917 из околине Задра који је означен да је R-M459*(xR-M735). Нешто ту не штима. Крајње сумњиво.
Чим они за узорке из гвозденог доба користе термине R1b, J2a, J2b и слично, потпуно ми је јасно који је то ниво разраде и анализе. Довољно је нпр. прочитати сљедећу реченицу из рада и да не читаш ништа даље.
"The general prehistoric Y-chromosome profile of modern-day Croatia suggests a substantial transformation of male-line ancestry between the prehistoric and historic periods. The prehistoric dominance of G2a and J2b suggests a prominent early farmer influence, while a low but evident presence of I2a indicates deep local Mesolithic continuity, as highlighted previously"
Приморчева екипа, све јасно.
Pitaj ChatGPT ili Grok kakva je reputacija ovog časopisa u znanstvenim krugovima i sve će biti jasno. Nešto takvo šlampavo napisano odavno nisam pročitao. Vidi samo što piše na stranici 9 za Figure 8. a što zapravo prikazuje.
Zapravo, može se svesti pod kategoriju izvlačenja novca iz EU-fondova sa minimalnim naporom ako se pogleda odakle je došao "funding":
https://inantro.hr/en/bioantropopeng/
Ех, а ја сам наивно мислио да је циљ да се пребаци број од 300 узорака древне ДНК из Хрватске. Како сам наиван…
Шалу на страну, треба ипак похвалити свеукупни учинак хрватске археогенетике. Овај узорак је већ озбиљна основа за извлачење неких закључака о хаплогрупама присутним на територији Хрватске у прошлости. Моја претпоставка је да је хаплогрупа J2b2-M241>L283 представљала први талас Индоевропљана који су потиснули готово све хаплогрупе старог енеолитског становништва почетком бронзаног доба, мада је G2a изгледа ипак опстала, имајући у виду њено континуирано присуство у свим епохама. Ово су били носиоци Цетинске културе, који су се ширили дуж јадранске обале са северозапада на југ, вероватно све до Епира. Међу њима има и “западних R1b”: R1b-P312>L21 и R1b-P312>U152>L2. Почетком гвозденог доба се појављује хаплогрупа R1b-Z2013>Z2108. Није још увек јасно да ли је ова хаплогрупа постојала и раније на подручју данашње Хрватске. У антици се појављују узорци хаплогрупе E-V13, J1 и J2a. Велика сеоба народа доноси најпре хаплогрупу I1, а од времена досељавања Словена и R1a, I2-Y3120 и R1b-Z2103>Z2108>CTS1450>Y18959>Y14300 и N1-TAT>L1025.
Занима ме да ли можда има неких новина и шта се све отприлике зна о хаплогрупи и њеном низу I2c-L596>Y16419>BY4177. Лаички и по ономе што знам да је настала у Скандинавији и да се налазила али ме занима овај део Y16419, спомиње се да је припадала Јамна култури и Катакомба култури, па сада говоре стручњаци да Јужна Украјина треба да сњ детаљно ту истражи око те гране. Наишао сам на неке античке археолошке налазе та грана се спуштала ка Кавказу и већином су старе око 1000-2500 године пре нове ере и да пар тих скелета по днк анализи имају најближе аутозомално поклапање са Грузинима, по нека стара Јерменска, метсамор култури, док постоје две које се одвајају и оне су нешто касније постојале у доба Скита и да су аутозомално припадале Аланима(Скитима) И једна из периода 200-300 године наше ере у Виминацијуму за коју пише(Byzantine stratonikea,Frigijci). А сада је ту компликација ком би могла припадати ова из Виминацијума. Постоје теорије да је дошла из Јерменије на Балкан и да наши припадници BY4177 су исто дошли, а било је и теорија да је са Балкана дошла на Кавказ.
А са друге стране по Yfullu BY4177 је удаљена од Јерменских линија једно 3000 година, тренутно у овој ситуацији. С обзиром да је за сада ретка хаплогрупа и ретка за наше просторе, занимају ме мишљења вас администртатора и искуснијих истраживача. По ономе тренутно што поседујемо је мало и требаће још тестираних, али неке моје теорије су да може бити да су дошле са Кавказа на Балкан преко Анадолије а друга да је или староседелачка и припадала неким предсловенским народима или евентуално да је један део остао у Европи и кроз Европске миграције дошла на Балкан. Занима ме ваше мишљење? Хвала унапред!
Шалу на страну, треба ипак похвалити свеукупни учинак хрватске археогенетике. Овај узорак је већ озбиљна основа за извлачење неких закључака о хаплогрупама присутним на територији Хрватске у прошлости. Моја претпоставка је да је хаплогрупа J2b2-M241>L283 представљала први талас Индоевропљана који су потиснули готово све хаплогрупе старог енеолитског становништва почетком бронзаног доба, мада је G2a изгледа ипак опстала, имајући у виду њено континуирано присуство у свим епохама. Ово су били носиоци Цетинске културе, који су се ширили дуж јадранске обале са северозапада на југ, вероватно све до Епира. Међу њима има и “западних R1b”: R1b-P312>L21 и R1b-P312>U152>L2. Почетком гвозденог доба се појављује хаплогрупа R1b-Z2013>Z2108. Није још увек јасно да ли је ова хаплогрупа постојала и раније на подручју данашње Хрватске. У антици се појављују узорци хаплогрупе E-V13, J1 и J2a. Велика сеоба народа доноси најпре хаплогрупу I1, а од времена досељавања Словена и R1a, I2-Y3120 и R1b-Z2103>Z2108>CTS1450>Y18959>Y14300 и N1-TAT>L1025.
Не знам за ову причу за Скандинавију и црноморске степе, али је евидентно да је грана I-Y16419 још од бронзаног доба везана за подручје Јерменије, јер је велика разноврсност подграна ове хаплогрупе на јерменском подручју, не само савремених већ и древне днк. Ово за Скандинавију вјероватно је поменуто у контексту узорака из данског неолита који припадају узводној грани I-Y16679, међутим то је баш далека прошлост, преко 14000 година, па не знам колико је смислена прича о тим везама. Негдје на пола временског пута је и 8000 година стара веза са још једним древним узорком, из енеолитске ласињске културе (подручје данашње Хрватске), који припада нивоу I-Z26399 (овај ниво није још издвојен на YFull стаблу). Дакле, то су прилично дугачка уска грла и веома старе везе. Мислим да се треба сконцентрисати само на грану I-Y16419 која се од бронзаног доба развија на подручју Јерменије и одатле вјероватно касније шири по Анадолији, Медитерану и Балкану. Чини ми се да је и грана I-Y16664 из које је проистекао "балкански" огранак I-BY4177 почетком гвозденог доба настала негдје на подручју Јерменије, и да се онда или током гвозденог доба или антике проширила на подручја Балкана и Медитерана, па и Европе.Хвала Вам на одговору, имам исто овакво мишљење као Ви, што се тиче доласка I-Y16419 а ово да напоменем што се тиче Скандинавије мислио сам о гранама пре Y-16419 нашао сам чак да говоре да је била и прошла кроз Ertebølle culture и Corded Ware али знам да се касније након неког времена асимиловала на Кавказу и нашли су је међу Kura-Axes културом такође и Триалети. Али пошто је ретка грана видећемо шта ће наредни период показати ако Бог да дођу и нови припадници ове хаплогрупе и наших грана. С друге стране био сам безвезе одрадио аутозомални тест па сам аплоудовао преко IllustrativeDNA после Балто-Славенске генетике у периоду "Iron Age" поседујем највише староседелачких и то Трачанских ми наводи само 40% док Балто-Славенских имам у 50-51% и око 6.6% Скитских и остатак из поменуте Анатолије, а касније кроз период Рима и средњег века ми се за који % повећао Славик па на другом месту Roman Illyria и придошли мањих % не више до 10% Volga(Ugro-Finnic) и Germanic
Што се тиче могуће индоевропске везе, не треба је искључити. Најстарији древни узорак гране I-Y16419 пронађен је у оквиру Триалети културе Јерменије, а за ову културу се већ претпоставља да представља прилив индоверопског становништва на подручје Јерменије. Значи, могуће је да је и I-Y16419 у Јерменију стигла тим сјеверним "индоевропским" путем.
https://en.wikipedia.org/wiki/Trialeti-Vanadzor_culture
Да ли су ови J2b-L283 Индоевропљани, или можда неки прединдоевропски слој? Помислим увек на Bell Beaker, мада је међу њима на западу пронађена углавном R1b (ако се не варам). Такође, остаје она дилема да ли су мигрирали преко северних обала Црног Мора, или су дошли морским путевима и преко западне Азије и Балкана.
Не може да се не примети да простор Цетинске културе (и распоред старе J-L283) добро кореспондира са динарским типом и областима где је овај он наследан хиљадама година (западни Балкан, Албанија, западна Грчка, делови Италије).
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/22/Cetina_Culture_Expansion_Map.png)
(https://www.theapricity.com/snpa/bilder/czekananthro.gif)
(https://www.theapricity.com/snpa/bilder/lundraces-map18.jpg)
The Bell Beaker people were probably the first intrusive brachycephals to enter the Austrian Alps, and the mountains of northeastern Bohemia, for the push of Lake Dwelling Alpines southeastward toward the Balkans happened later in the Bronze Age. It is, therefore, possible that the present Dinaric populations of the Dinaric Alps and the Carpathians may be derived in part from this eastward irvasion. The small numbers and scattered burial habits of the Bell Beaker people on the more densely populated plains of Europe must have made them of much less ethnic importance there than in the mountains.
Нови препринт https://link.springer.com/article/10.1186/s13059-026-03943-0 (https://link.springer.com/article/10.1186/s13059-026-03943-0) са налазишта на крајњем северозападу Кине из провинције Синђанг. Колико видим, реч је о западном ободу Џунгарије. Обрађено је десет узорака од раног бронзаног до гвозденог доба. Овај узорак је изгледа био довољан да се извуку неки општи закључци о геномском историји овог дела Кине. Најстарији узорак је био сличан узорцима Таримских мумија. Пар деценија млађи узорак се може моделовани као мешанац ове староседелачке компоненте и Јамне, која је доминирала код источније Афанасијево културе, у односу 59/41. Овај узорак је директно датиран на 4900 година старости. Занимљиво је да је овај узорак поседовао хаплогрупу R1b-P312, такозвану "западну R1b". У сваком случају, ова хаплогрупа је сасвим сигурно била део Јамне културе. Помоћу алгоритма DATES је мешање ове две популације процењено на пре мање од 100 година. Изгледа да је у исто време у овом подручју дошло до уплива и централноазијске BMAC генетике која је видљива код неких узорака старијих од 4000 година. Затим је у сету поред још једног мало млађег "мешанца" сличног порекла присутна и још млађа популација са високим уделом "Јамна" генетике, а то су људи који су били источни део културе врпчасте керамике и највероватније носиоци индијанских језика. Препознатљиви су по томе што су се у европској прапостојбини помешали са познонеолитским пољопривредницима. И на крају се у гвозденом добу појављују источноазијске групе.
Ако се за "рано бронзано доба" мисли на период око 2900. п.н.е. (4900 година пре садашњости), онда се то ипак смешта у касни енеолит. О раном бронзаном добу око 2900. године п.н.е. се може говорити само у контексту Блиског Истока, где бронзано доба почиње око 3300. године п.н.е. (на Балкану почиње око 2500. п.н.е.).
Није ми јасан овај део: а то су људи који су били источни део културе врпчасте керамике и највероватније носиоци индијанских језика. Култура врпчасте керамике у средишту Азије, испод Алтаја, индијански језици? О чему се ту ради? :)
Corded Ware, култура линеарне или врпчасте керамике. Само што је то вероватно нека грешка јер би они (носиоци индо иранских језика) у суштини требали бити бити источни огранак Јамнаја а не CWC. Хронологија би требала бити: Јамнаја - Полтавка - Синташта (прото индо ирански) - Андроново - Продор у Иран. Fatyanovo (источни CWC) можда доприноси, али није доминантна компонента.
Прото-индо-иранци нису били огранак Јамнаје, већ управо културе врпчасте керамике (CWC), као и њихови рођаци прото-балто-словени. Спаја их поред археологије и аутосомална генетика и Y-лозе, јер и индо-иранска Z93 и балто-словенске Z280 и М458 потичу од истог родитеља (Z645). След археолошких култура (прото-)индо-иранаца је следећи: Фатјаново > Абашево > Синташта-Петровка и Потаповка > Андроново и Срубнаја.Значи има нешто у оној хрватској теорији?😊
Значи има нешто у оној хрватској теорији?😊
Хрвати су јужнословенски народ. Ова веза CWC са Индоиранцима је старија од 4000 година и има везе са лингвистичким везама балтословенских и индоиранских језика. Полтавка је само претходила Синташти али су Синташту чинили пре свега досељеници из Абашевске културе, као што је Црна Гуја објаснио.Зар то није довољно за фантазм?,😊
Зар то није довољно за фантазм?,😊
Појављују се на FTDNA стаблу нови узорци из Вилбарк културе позног гвозденог доба Пољске. Један је сврстан у грану I2>Y3120>S17250>Y5596>A16681 (https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-A16681/tree). До сада су у овој култури проналажење махом германске хаплогрупе. Изгледа да је ипак било у њој и старословенских геномских уплива.Da nisu ovi?
Појављују се на FTDNA стаблу нови узорци из Вилбарк културе позног гвозденог доба Пољске. Један је сврстан у грану I2>Y3120>S17250>Y5596>A16681 (https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-A16681/tree). До сада су у овој култури проналажење махом германске хаплогрупе. Изгледа да је ипак било у њој и старословенских геномских уплива.
Da nisu ovi?
"U 5. vijeku, kulturu Wielbark zamijenila je skupina Sukow-Dziedzice , koja se povezuje s ranim Slovenima .
Sukowska ili Sukowsko-Dziedzice skupina ( njemački : Sukow-Dziedzice-Gruppe ) ili Sukowsko-Dziedzice kultura ( poljski : Kultura Sukow-Dziedzice ), također poznata kao Szeligi kultura , bila je arheološka kultura koja se pripisuje ranim Slovenima . Područje nalazišta leži između rijeka Labe i Visle u sjeveroistočnoj Njemačkoj i sjeverozapadnoj Poljskoj . Najranija nalazišta obično datiraju iz druge polovine 7. i sredine 8. vijeka."
Gródek 57 was a man who lived between 150 - 350 CE during the Late Iron Age and was found in the region now known as Gródek, Hrubieszów, Lublin, Poland.
He was associated with the Wielbark cultural group.
Reference: PL057 from Golubiński et al. 2026
The libraries were shotgun-sequenced targeting ca. 1 million reads to assess preservation and, whenever possible, contamination level and genetic sex. Endogenous DNA content, defined as a ratio of the number of unique reads mapping to the reference to the overall number of raw reads, exceeded 5% in 36 individuals and varied from ~0% to 52% (median: 13%; Additional file 2: Table S2). As a result of the applied quality control, one sample (PL057) was excluded from further analyses as being potentially contaminated (Additional file 1: Supplementary Text 2,Additional file 2: Table S3, Additional file 1: Fig. S5)
Изгледа да је „мајка свих радова“ управо објављена - анализа 9,436 потпуно нових узорака ДНК од палеолита до средњег века широм Евроазије .
Ancient DNA reveals pervasive directional selection across West Eurasia
We present a method for detecting directional selection in ancient DNA time-series data that tests for consistent trends in allele frequency change over time, and apply it to 15836 West Eurasians (10016 with new data).
Узорци из рада су, изгледа, већ јавно доступни.
Akbari et al. (2026). Ancient DNA reveals pervasive directional selection across West Eurasia. Nature.
Ancient DNA has transformed our understanding of population history, but its potential to reveal as much about human evolutionary biology has not been realized because of limited sample sizes and the difficulty of distinguishing sustained rises in allele frequency increasing fitness—directional selection—from shifts due to migrations, population structure, or non-adaptive purifying or stabilizing selection. We present a method for detecting directional selection in ancient DNA time-series data that tests for consistent trends in allele frequency change over time, and apply it to 15836 West Eurasians (10016 with new data). Previous work showed that classic hard sweeps driving advantageous mutations to fixation have been rare over the broad span of human evolution. In contrast, in the last ten millennia, we find that many hundreds of alleles have been affected by strong directional selection. We also document one standard deviation changes on the scale of modern variation in combinations of alleles that today predict complex traits. This includes decreases in predicted risk for type 2 diabetes and schizophrenia, and increases in measures of cognitive performance. These effects were measured in industrialized societies, and it remains unclear how these relate to phenotypes that were adaptive in the past. We estimate selection coefficients at 9.7 million variants, enabling study of how Darwinian forces couple to allelic effects and shape the genetic architecture of complex traits. (2026-03-02)
Ево и Бугари избацили један археогентички рад. Ни мање ни више него о Готима на простору Бугарске.
https://www.biorxiv.org/content/10.64898/2026.03.03.709317v1
Gothic Identity as Cultural Practice: Paleogenomic Evidence for Multi - Ethnic Assemblages Under Gothic Material Culture in Late Antique Bulgaria (4th - 6th centuries CE)
Издвојио сам мушке узорке из овог рада за које је могла бити издвојена нека нижа подграна (нисам укључио два, I40572 и I41200, за које је утврђено само да припадају хаплогрупи I1):
I40570 - https://www.yfull.com/tree/J-Z1884/ J1-Z2313
I40571 - https://www.yfull.com/tree/I-P78/ I2-M223
I40573 - https://www.yfull.com/tree/E-Y19508/ E-V13
I40575 - https://www.yfull.com/tree/N-L708/ N1-TAT
I41134 - https://www.yfull.com/tree/I-Y22019/ I1-Z58
I41135 - https://www.yfull.com/tree/C-V182/ C1-V20
I41136 - https://www.yfull.com/tree/C-F15182/ C1-V20
I41137 - https://www.yfull.com/tree/J-Z6274/ J2a-S11842
I41139 - https://www.yfull.com/tree/L-FGC36845/ L1b-M349
I41148 - https://www.yfull.com/tree/I-Y14158/ I2-L596
I41149 - https://www.yfull.com/tree/C-F9721/ C2-F3830
I41150 - https://www.yfull.com/tree/R-F2791/ R2-Y8727
I41151 - https://www.yfull.com/tree/G-FGC2915/ G2b-M3115
I41193 - https://www.yfull.com/tree/R-YP593/ R1a-L1029
I41194 - https://www.yfull.com/tree/J-Z8096/ J2a-M92
I41195 - https://www.yfull.com/tree/J-PF5456/ J2a-L70
—-----------------------------------------------------------------------------
I40357 - https://www.yfull.com/tree/R-L723/ R2-Y8727
I40932 - https://www.yfull.com/tree/I-FGC67849/ I2-L1229
I41140 - https://www.yfull.com/tree/G-FT108576/ G2a-P303
I41198 - https://www.yfull.com/tree/R-DF90/ R1b-L2
I41203 - https://www.yfull.com/tree/I-Y6229/ I1-Y6228
I41205 - https://www.yfull.com/tree/C-Y11606/ C2-Y10417
I41235 - https://www.yfull.com/tree/J-FGC9918/ J2a-F3133
Изнад црте су они са нешто старијег налазишта (Aquae Calidae код Бургаса), испод црте они са нешто млађег (Aul Kan Omurtag, североисточна Бугарска).
admixture dating with DATES placing the mixing between northern and southern ancestry poles at ~11 - 13 generations before burial (point estimates in the 1st century CE, depending on target grouping), based on 23 individuals with sufficient coverage
Изгледа да је „мајка свих радова“ управо објављена - анализа 9,436 потпуно нових узорака ДНК од палеолита до средњег века широм Евроазије .https://genarchivist.net/showthread.php?tid=2424&pid=71242#pid71242
Ancient DNA reveals pervasive directional selection across West Eurasia
We present a method for detecting directional selection in ancient DNA time-series data that tests for consistent trends in allele frequency change over time, and apply it to 15836 West Eurasians (10016 with new data).
Узорци из рада су, изгледа, већ јавно доступни.
У сажетку рада су нагласили да су аутозомално узорци са старијег налазишта Aquae Calidae више помешани са Палеобалканцима и Анадолцима него ови са млађег налазишта, који више подсећају на вилбарске/черњаховске Готе.
Занимљиво је да су време мешања северноевропских и јужноевропских предака ових Гота проценили на 1. век.
Треба имати у виду да програм DATES даје процену само првобитног мешања две наследне компоненте у прошлости, не и време када су се две популације у значајнијој мери помешале. 1. век је веома рано, свакако пре доласка Гота на Балкан.
Прочитах, овлаш, овај рад, али ми је овај дијаграм привукао пажњу. На Балкану ништа ново: идентитети се мењају много брже него генетика.
(https://i.postimg.cc/5tmmkVHb/screenshot-1.png)
The Gothic presence in the Balkans spans five centuries (2nd - 7th CE), characterized by multiple waves of migration, raiding, and settlement that incorporated Iranian steppe nomads (Sarmatians and Alans), Hunnic elements (Maenchen-Helfen, 1973), and local Thracian/Dacian provincials (see Supplementary Note S4 for detailed chronology). Key phases include the Wielbark culture homeland in northern Poland (1st - 4th centuries CE), characterized by high Scandinavian - related ancestry (Speidel et al., 2025; Stolarek et al., 2023) and elevated frequencies of Y - haplogroup I1 (~41%; Stolarek et al., 2023); the multi - ethnic Chernyakhov culture (late 2nd - 5th centuries CE) in Ukraine/Moldova/Romania, where Gothic - associated populations merged with Sarmatians, Dacians, and Alans (Saag et al., 2025; Järve et al., 2019); 3rd - century raids on Anatolia capturing thousands (Thompson, 2008), including Central Anatolian Christians (as the ancestors of Bishop Ulfilas); 4th - century treaties establishing foederati settlements culminating in the 382 CE treaty under Theodosius I; post - Hunnic reconfigurations after 454 CE; and Theodoric’s 488 CE departure for Italy (Wolfram, 1988, Heather, 1996), leaving residual populations in the region.Болдовани део је по мом мишљењу највероватније објашњење за присуство западноазијских хаплогрупа код Гота, као што су G2b, L1b или R2.
Оно што је разлика у односу на данашњи пресек стања у Бугарској је потпуно одсуство хаплогрупе I2-Y3120, тзв. I2-Slavic, некада I2-Dinaric, као и веома слаба заступљеност хаплогрупа E-V13 и R1a-Z282, које су заступљене са по једним узорком. Ове три хаплогрупе су данас три најбројније код Бугара. Готи из овог рада су изгледа били мешавина скандинавских Германа са бројним другим народима, међу којима су веома битни Дако-Трачани и антички становници Анадолије, али је врло вероватно до тог мешања дошло пре њиховог доласка на Балкан. Ево кратког прегледа досадашњих сазнања о њиховим сеобама који је дат у раду:
Болдовани део је по мом мишљењу највероватније објашњење за присуство западноазијских хаплогрупа код Гота, као што су G2b, L1b или R2.
Genetic diversity of the medieval Bosnian population using STRs: similarity or differences with the contemporary B&H population
(https://link.springer.com/article/10.1007/s12520-026-02448-y)
Не треба занемарити ни утицај аријанизма на ову готску мјешавину. У неколико наврата, аријанци су стављани ван закона у Римском царству. Са друге стране, Готи, који су били аријанци, имали су какав такав регулисан статус у оквиру Царства, али по другом принципу, етничком. Има логике да се аријанци не-Готи групишу око Гота по вјерском принципу, и да постану дио групе која је још увијек у оквиру Царства могла да исповједа аријанизам, а да не буде прогоњена. Можда се управо на примјеру Улфиле, готског аријанског апостола, који је био грчко-анадолског поријекла, види тај процес.
И у раду су то поменули као дио једне раније тезе:
"Wolfram (1988) and Pohl (2013) argue that Gothic ethnogenesis involved a “tradition - bearing core” (e.g., the Amal and Balt dynasties) around which diverse groups coalesced through shared institutions such as Arian Christianity, Gothic language, codified by Ulfilas’ Bible translation (Streitberg, 1950), and federate status. This process incorporated non - Germanic elements - Alans, Sarmatians, Huns, Roman provincials - maintaining identity through social practices rather than strict descent."
Оно што се чини прилично вјероватним јесте да у тој готској мјешавини није било Словена. Готи су реално могли да апсорбују један дио Словена док су боравили на подручју јужне Украјине, или још раније на путу од Балтичког мора до Украјине, али нема неких недвосмислених генетичких показатеља да је то био случај. Са друге стране, историјски извори говоре о сукобу Гота са Словенима, првенствено Антима, чијег су вођу Божу Готи убили.
Видјећемо кад се објаве G25 координате из овог рада, хоће ли бити балтичке мјешавине и у ком проценту.
Population - level proximal qpAdm indicates that Aquae Calidae individuals derive primarily from Anatolian - related sources, with modest contributions from northern/Pontic Gothic proxies and local Balkan substrates. The best - fitting feasible three - way model for the southern subcluster (PCA - South, n=12) is ~48% Central Anatolian (Kalehöyük ~2000 BCE) + ~34% Bulgaria Early Iron Age (EIA) + ~18% Chernyakhov (p=0.713, SE ±4 - 6%; Table 1). We acknowledge the substantial temporal gap (~2,300 years) between the Kalehöyük proxy and proposed Late Antique contacts; in the absence of published ancient DNA from Roman - era Cappadocia, this Bronze Age source represents the best available approximation among ~100 ancient Anatolian samples from more than 20 populations tested (spanning Roman, Byzantine, Iron Age, and Bronze Age periods). We note that comparable or greater Anatolian ancestry appears in non - Gothic contexts at Roman - period Balkan sites (e.g., Viminacium), indicating that this Anatolian signal - while robustly present - is not demonstrably Gothic - specific and likely reflects broader Hellenistic - Roman period population movements into the Balkans.
The northern subcluster (PCA - North, n=10) shows a distinct pattern, preferring Byzantine Marmara (Iznik) over Bronze Age Kalehöyük as the Anatolian source (Table 2). This suggests temporally or geographically distinct incorporation pathways between the two subclusters.
Individual - level modeling (Figures 4C and 4D) reveal that no single model fits all Aquae
Calidae individuals. Outliers include individuals modeled as nearly 100% Bulgaria_LAntiquity
(p=0.681) - potentially representing local recruits - and others with elevated Near Eastern affinity
(proxied by Ancient Egypt or Iraq_Shanidar Neolithic, ~11 - 21% in mixtures).
Неко је већ послао захтјев yfull да убаце узорке на стабло, не знам да ли је то могуће али би свакако било јако корисно.
https://www.facebook.com/share/p/185BoH16jq/
На пар иностраних форума је недавно процурела информација да је пољска династија Пјастова (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%98%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8) (над чијим су припадницима прошле године извршене археогенетске анализе (између осталог и Y-ДНК) припадала хаплогрупи R1b, тачна грана још увек није позната.
Arheogenetski je testiran potomak Mieska I Pjastovića osnivača dinastije Mieshkovicz. Njegova dinastija se odvaja jer primaju hrišćanstvo. Miesko I je osnivač hrišćanske Poljske. Zbog iznenađenja naučne zajednice sa tim DNK, politički je pokrenuta inicijativa da se testira arheogenetski još 30 ili 29 skeleta koji počivaju u kripte hramova ili kapela.
Ових дана на страним форумима води се жива дискусија о пристиглим резулататима рада под називомhttps://www.nature.com/articles/s41467-026-71457-1
ERP162650 The genetic portrait of the Piast Dynasty
Објављени су сирови резултати, али не и сам рад. У међувремену било је неке јавне презентације резулатата, гдје се наводи да су Пјастовићи припадали хаплогрупи https://www.yfull.com/tree/R-L1335/ нетипичној за словенске популације
Колико видим, поред ове R1b гране, помиње се и R1a хаплогруап присутна код неких узорака Пјаста.
Вјероватно се неће распетљати ствар до објављивања самог рада.
Fig. 2: Integration of historical data and results of our anthropological and genomic studies of the Piasts of Płock and Warsaw.(https://media.springernature.com/full/springer-static/image/art%3A10.1038%2Fs41467-026-71457-1/MediaObjects/41467_2026_71457_Fig5_HTML.png)
a Shows a portion of the Piast family tree with all 21 male members of the dynasty reported to be buried in Płock and Warsaw (purple blocks). The individuals who also belong to this portion of the family tree and were buried elsewhere or at an unknown location are shown as white blocks. For each of the Piasts, his or her historical name, date of death, and age at death (in parentheses) are shown. b Presents selected results of our anthropological and genomic analyses of 17 skeletal remains found in Płock and Warsaw. For each individual, we showed the mean radiocarbon date (14C), estimated skeletal age (ESA), mt-hg, Y-hg, and if their name was determined earlier by other researchers, their identity. c (Pink) shows the kinships among the 17 examined individuals that we determined on the basis of the obtained genome-wide data. The data in (a, b) are coloured based on the four subsets of 21 historical Piasts/17 skeletal remains (PIAST01-17) we determined: Piast of Płock-1 (PP-1, orange), Piast of Płock-2 (PP-2, green), Piast of Płock-3 (PP-3, yellow) and Piast of Warsaw (PW, blue).
In the second half of the tewlfth century, two sisters, Helena of Serbia and Marija of Serbia were particularly closely connected to the Árpád and Piast dynasties. Helena of Serbia was the mother of Géza II and the grandmother of Béla III. Marija of Serbia was the grandmother (in the maternal lineage) of Płock Piast Konrad I. If the unidentified Árpád is Géza II, then he must have shared an mt-hg with his mother, Helena of Serbia, and her sister, Marija of Serbia. This means that Konrad I and Géza II must have had the same mt-hg. Indeed, the individual we identified as Konrad I (PIAST05) carried an mt-hg (T2b2b1) identical to that of the unidentified Árpád (Fig. 5). Deeper analysis showed that all the mutations determining mt-hg and a private mutation detected in unidentified Árpád were also present in the mtDNA of Konrad I (PIAST05) (Supplementary Data 8). This discovery provides an additional line of evidence indicating that (i) the unidentified Árpád is Géza II, (ii) the remains of PIAST05 belong to Konrad I, and (iii) the individuals buried in Płock are Piasts.
Fig. 5: The family tree showing the connections between the house of Piast and the Hungarian royal house of Árpád.
The Piasts whose identity was confirmed in our studies are shown in green blocks. Representatives of the Árpád family identified by Nagy et al.24 are shown in pink blocks. The representatives of the Piast and Árpád dynasties whose mt-hgs could be determined based on the basic inheritance rules (mitochondrial DNA is always inherited from a mother) are shown in yellow blocks. The circle symbolising the identified mt-hg is placed next to the name of the corresponding historical figure (T2b2b1—orange circle, H7b1—green circle and H1b —blue circle). The identification numbers of the assigned skeletal remains are shown below the individual’s name. The asterisks mark two historical figures who, in Nagy’s opinion, could have been buried next to Béla III (his father or grandfather). The block coloured in green/pink corresponds to Géza II whose identity was determined based on our and Nagy et al.24 results.
Genetic structure and demographic dynamics of the Western Balts in the light of paleogenomic researchhttps://www.facebook.com/galadhorn/posts/nadci%C4%85gaj%C4%85-ba%C5%82towie-u-pierwotnych-ba%C5%82t%C3%B3w-zachodnich-dominuje-r-z92-moja-i-tolkie/10244196023421520/
The Western Balts are among the least genetically characterized populations of Central Europe during the Iron Age and the Middle Ages. The aim of the project was to reconstruct the genetic structure and demographic dynamics of the Western Baltic community from the period of Roman influence to the early modern period, with particular emphasis on the changes before and after the Teutonic conquest.
The bone material of over 130 people from bone cemeteries in north-eastern Poland, dating from late antiquity to the 17th century, was analyzed. Genome-wide sequencing with low coverage and targeted enrichment with genomic markers relevant for population analyses were performed. In the case of male subjects, an extended analysis of the Y chromosome was performed to precisely classify haplogroups.
The medieval population of the Lower Plain, identified with the Prussians, shows a clear continuity of the Western Baltic component both at the autosomal level and in paternal lines. Among males, haplogroup R1a-Z92 dominates, characteristic of Baltic populations, with a limited share of lineages typical of Germanic and Western European populations. On the other hand, the Doba population (late Middle Ages – 17th century) is characterized by a higher proportion of autosomal components associated with Slavic and northwestern European populations and a greater diversity of Y chromosome haplogroups, which indicates an increased gene flow in the late Middle Ages and the modern period. A much lower share of haplogroup N1c, characteristic of the Eastern Balts, among others, is also visible.
The results indicate the relative stability of the Western Baltic substrate before the thirteenth century and a clear transformation of the genetic structure after the Teutonic Conquest, providing new data for the study of the ethnogenesis of the Prussians and the relations between the Balts, Slavs and the immigrant population from northwestern Europe.
https://www.nature.com/articles/s41467-026-71457-1
(https://media.springernature.com/full/springer-static/image/art%3A10.1038%2Fs41467-026-71457-1/MediaObjects/41467_2026_71457_Fig2_HTML.png)(https://media.springernature.com/full/springer-static/image/art%3A10.1038%2Fs41467-026-71457-1/MediaObjects/41467_2026_71457_Fig5_HTML.png)
https://www.yfull.com/mtree/T2b2b/
http://www.ianlogan.co.uk/sequences_by_group/t2b2_genbank_sequences.htm T2b2b1 A12171G C16192T
https://discover.familytreedna.com/mtdna/T2b2b1/tree
https://discover.familytreedna.com/mtdna/T2b2b1/ancient
https://www.theytree.com/mttree/T2b2b
https://www.theytree.com/tree/R-FT353677
https://discover.familytreedna.com/y-dna/R-SUR51/tree
Занимљиви резултати. Пјастовићи би терминално требали бити R-FTG53411. Овој грани припада још један анабаптистички њемачко-швајцарски род који је у 18. вијеку емигрирао у Америку. Судећи по узводним везама Пјастовићи би требали бити западноевропског, галороманског или германског поријекла.
И ова друга прича везана за MtDNA анонимне српске велике жупанице и њених кћерки, мађарске краљице и чешке кнегиње, такође је интересантна. Иначе за ову велику жупаницу се сматра да би могла бити византијског поријекла https://en.wikipedia.org/wiki/Ana_(wife_of_Uro%C5%A1_I)
Изгледа да је „мајка свих радова“ управо објављена - анализа 9,436 потпуно нових узорака ДНК од палеолита до средњег века широм Евроазије .
Ancient DNA reveals pervasive directional selection across West Eurasia
We present a method for detecting directional selection in ancient DNA time-series data that tests for consistent trends in allele frequency change over time, and apply it to 15836 West Eurasians (10016 with new data).
Узорци из рада су, изгледа, већ јавно доступни.
Нови археогенетски рад баца светло на становништво Римске Дакије.Како ово објаснити? Бањалука синдром,једно мушко на седам жена?
On the Edge of Empire: Paleogenomic Insights into Roman Dacia (https://www.biorxiv.org/content/10.64898/2026.04.18.719386v1.full)
Примећена је разлика у пореклу мушких и женских узорака. Док су мушки узорци имали типичну генетику са римских налазишта, која укључује компоненте као што су Италија гвозденог доба, Картагина, али и шире медитеранско, па и блискоисточно и афричко порекло, женски узорци имају порекло слично скитским узорцима из Паноније и источне Европе гвозденог доба, са осетним утицајем степске и кавкаске генетике. Највероватније је порекло женских узорака локално, Дачко, а мушких узорака римско.
Како ово објаснити? Бањалука синдром,једно мушко на седам жена?
Објављен је нови археогенетски рад Demography and life histories across the Roman frontier in Germany 400–700 CE (https://www.nature.com/articles/s41586-026-10437-3) који обухвата и 258 нових узорака древне ДНК, махом са подручја некадашњег римског лимеса према Германима, са фокусом на област око Рајне и њене притоке Мајне, као и област јужне Немачке и Аустрије, око река Дунав и Исар, мада има узорака из неких источнијих локалитета, као што је Виминацијум. Приметио сам да су узорци већ додати на FTDNA стабло.
Посматрани период од 4. до 7. века показује на доминантно северноевропску (германску) генетику на целом овом подручју, са појачаним присуством балканске и медитеранске генетике, које не јењава ни након пада Рима. Основни циљ рада је био да се утврди да ли је појава тзв. гробова у редовима била праћена генетским променама, то јест досељавањем новог становништва.
Словенско присуство није забележено, изузев једног налазишта из Аустрије, које је из каснијег периода и налази се на простору некадашње Карантаније, а и данашње истоимене савезне државе. На налазишту Essenbach-Altheim, Andreasweg је примећен и један узорак који генетски одудара од других због високог нивоа источноазијске генетике, сличне оној код аварских узорака.
J-CTS3601*(xFGC6750,Z40772). Uzorak 184. ;D
Поздрав. Набаса ли, среће ти, на неког сродног мојој ХГ?
J-CTS3601*(xFGC6750,Z40772). Uzorak 184. ;D
Објављен је нови археогенетски рад Demography and life histories across the Roman frontier in Germany 400–700 CE (https://www.nature.com/articles/s41586-026-10437-3) који обухвата и 258 нових узорака древне ДНК, махом са подручја некадашњег римског лимеса према Германима, са фокусом на област око Рајне и њене притоке Мајне, као и област јужне Немачке и Аустрије, око река Дунав и Исар, мада има узорака из неких источнијих локалитета, као што је Виминацијум. Приметио сам да су узорци већ додати на FTDNA стабло.
Посматрани период од 4. до 7. века показује на доминантно северноевропску (германску) генетику на целом овом подручју, са појачаним присуством балканске и медитеранске генетике, које не јењава ни након пада Рима. Основни циљ рада је био да се утврди да ли је појава тзв. гробова у редовима била праћена генетским променама, то јест досељавањем новог становништва.
Словенско присуство није забележено, изузев једног налазишта из Аустрије, које је из каснијег периода и налази се на простору некадашње Карантаније, а и данашње истоимене савезне државе. На налазишту Essenbach-Altheim, Andreasweg је примећен и један узорак који генетски одудара од других због високог нивоа источноазијске генетике, сличне оној код аварских узорака.
Изненађујуће мали број J2b-L283. Један узорак је J2b2a1~, уз још неколико у Büttelborn који су сви J2b-Z1043. Има неких I2a и R1a у прва два налазишта, Altheim и Büttelborn. I2a није из наших грана, а од R1a сам приметио бар један R1a-L1029, мада нисам проверио све узорке.
1. STRAZ_II_37, R-A11460 (https://www.yfull.com/tree/R-A11460/), са налазишта Straubing Azlburg II, археолошко датирање 300-420/430 ЦЕ
PANE:
62% Bulgaria_EIA.AG
27% Russia_Sarmatian.SG
11% Estonia_IA.SG
Археогенетски узорак из Штраубинга тешко се може довести у везу са Балканом, с обзиром на то да су све низводне базалне гране A11460 у централној Европи.
1. STRAZ_II_37, R-A11460 (https://www.yfull.com/tree/R-A11460/), са налазишта Straubing Azlburg II, археолошко датирање 300-420/430 ЦЕ
PANE:
62% Bulgaria_EIA.AG
27% Russia_Sarmatian.SG
11% Estonia_IA.SG
Свакако највеће изненађење је, чини ми се, први археогенетски налаз R-A11460 па још у античкој Баварској. Овај и они силни E-V13 у Алтхејму, обзиром да се налазе уз сам или благо јужно од Ретијског лимеса, би могли бити потомци легионара са Балкана.
Овај резултат је заиста интересантан. Када се погледа компонентна анализа помоћу Twigstats методе за овај узорак уочава се веома слаба северна Европа, а и Балтик није јак. Најјача је компонента северозападног Балкана.
Познато је да је у Штраубингу била стационирана Cohors II Gallorum која је једно време боравила у Доњој Мезији. Генерално под овим именом постоје четири јединице (поред ове поменуте) то су: Cohors II Gallorum Pannonica, Cohors II Gallorum Pannonica Dacica (обе у Дакији) и Cohors II Gallorum Macedonica у Горњој Мезији.
Е по мени ово је кључно за објашњење зашто Штраубинг узорак A11460 показује снажну балканску аутосомалну слику: могуће је да она потиче од мешања у Штраубингу са досељеницима, односно војним јединицама из Доње Мезије, или од боравка тих војних јединица и те линије A11460 у Доњој Мезији и њеног мешања са локалним становништвом..
https://www.mdpi.com/2073-4425/17/1/80
Na raskrižju kontinenata: Uvidi drevne DNK u povijest majčinske i očeve populacije Hrvatske
Нови археогенетски рад са древним узорцима из Хрватске At the Crossroads of Continents: Ancient DNA Insights into the Maternal and Paternal Population History of Croatia. Нема много нових узорака, укупно 19.Рад је изузетно траљаво написан, чак су један узорак који је сврстан у грану R1b-M269>Z2103>Z2108 из раног гвозденог доба Далмације сврстали у хаплогрупу R1a. Такође је узорак који припада грани https://www.yfull.com/tree/J-Z1825/ (https://www.yfull.com/tree/J-Z1825/) категорисан као J1a, а очигледно се ради о грани J2b, највероватније опет грани J2b2-M241>L283. Куриозитет је један узорак претежно афричке хаплогрупе A1 из бронзаног доба.