Аутор Тема: Древна ДНК - научни радови  (Прочитано 705925 пута)

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1336
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1760 послато: Март 05, 2026, 10:50:17 пре подне »
Цитат

Akbari et al. (2026). Ancient DNA reveals pervasive directional selection across West Eurasia. Nature.

Ancient DNA has transformed our understanding of population history, but its potential to reveal as much about human evolutionary biology has not been realized because of limited sample sizes and the difficulty of distinguishing sustained rises in allele frequency increasing fitness—directional selection—from shifts due to migrations, population structure, or non-adaptive purifying or stabilizing selection. We present a method for detecting directional selection in ancient DNA time-series data that tests for consistent trends in allele frequency change over time, and apply it to 15836 West Eurasians (10016 with new data). Previous work showed that classic hard sweeps driving advantageous mutations to fixation have been rare over the broad span of human evolution. In contrast, in the last ten millennia, we find that many hundreds of alleles have been affected by strong directional selection. We also document one standard deviation changes on the scale of modern variation in combinations of alleles that today predict complex traits. This includes decreases in predicted risk for type 2 diabetes and schizophrenia, and increases in measures of cognitive performance. These effects were measured in industrialized societies, and it remains unclear how these relate to phenotypes that were adaptive in the past. We estimate selection coefficients at 9.7 million variants, enabling study of how Darwinian forces couple to allelic effects and shape the genetic architecture of complex traits. (2026-03-02)


Надам се да ће сви ови узорци бити у потпуности познати и много пре 2041. године :)

Ван мреже dzenan

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 54
  • C-M217>F8472>Y258405 mtDNA: U5a2a1b
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1761 послато: Март 05, 2026, 07:50:37 поподне »
Неко је већ послао захтјев yfull да убаце узорке на стабло, не знам да ли је то могуће али би свакако било јако корисно.
https://www.facebook.com/share/p/185BoH16jq/

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6531
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1762 послато: Март 06, 2026, 08:10:37 пре подне »
Ево и Бугари избацили један археогентички рад. Ни мање ни више него о Готима на простору Бугарске.

https://www.biorxiv.org/content/10.64898/2026.03.03.709317v1

Gothic Identity as Cultural Practice: Paleogenomic Evidence for Multi - Ethnic Assemblages Under Gothic Material Culture in Late Antique Bulgaria (4th - 6th centuries CE)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9194
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1763 послато: Март 06, 2026, 11:01:25 пре подне »
Ево и Бугари избацили један археогентички рад. Ни мање ни више него о Готима на простору Бугарске.

https://www.biorxiv.org/content/10.64898/2026.03.03.709317v1

Gothic Identity as Cultural Practice: Paleogenomic Evidence for Multi - Ethnic Assemblages Under Gothic Material Culture in Late Antique Bulgaria (4th - 6th centuries CE)

Издвојио сам мушке узорке из овог рада за које је могла бити издвојена нека нижа подграна (нисам укључио два, I40572 и I41200, за које је утврђено само да припадају хаплогрупи I1):

I40570 - https://www.yfull.com/tree/J-Z1884/ J1-Z2313
I40571 - https://www.yfull.com/tree/I-P78/ I2-M223
I40573 - https://www.yfull.com/tree/E-Y19508/ E-V13
I40575 - https://www.yfull.com/tree/N-L708/ N1-TAT
I41134 - https://www.yfull.com/tree/I-Y22019/ I1-Z58
I41135 - https://www.yfull.com/tree/C-V182/ C1-V20
I41136 - https://www.yfull.com/tree/C-F15182/ C1-V20
I41137 - https://www.yfull.com/tree/J-Z6274/ J2a-S11842
I41139 - https://www.yfull.com/tree/L-FGC36845/ L1b-M349
I41148 - https://www.yfull.com/tree/I-Y14158/ I2-L596
I41149 - https://www.yfull.com/tree/C-F9721/ C2-F3830
I41150 - https://www.yfull.com/tree/R-F2791/ R2-Y8727
I41151 - https://www.yfull.com/tree/G-FGC2915/ G2b-M3115
I41193 - https://www.yfull.com/tree/R-YP593/ R1a-L1029
I41194 - https://www.yfull.com/tree/J-Z8096/ J2a-M92
I41195 - https://www.yfull.com/tree/J-PF5456/ J2a-L70
—-----------------------------------------------------------------------------
I40357 - https://www.yfull.com/tree/R-L723/ R2-Y8727
I40932 - https://www.yfull.com/tree/I-FGC67849/ I2-L1229
I41140 - https://www.yfull.com/tree/G-FT108576/ G2a-P303
I41198 - https://www.yfull.com/tree/R-DF90/ R1b-L2
I41203 - https://www.yfull.com/tree/I-Y6229/ I1-Y6228
I41205 - https://www.yfull.com/tree/C-Y11606/ C2-Y10417
I41235 - https://www.yfull.com/tree/J-FGC9918/ J2a-F3133

Изнад црте су они са нешто старијег налазишта (Aquae Calidae код Бургаса), испод црте они са нешто млађег (Aul Kan Omurtag, североисточна Бугарска).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1336
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1764 послато: Март 06, 2026, 11:17:52 пре подне »
Издвојио сам мушке узорке из овог рада за које је могла бити издвојена нека нижа подграна (нисам укључио два, I40572 и I41200, за које је утврђено само да припадају хаплогрупи I1):

I40570 - https://www.yfull.com/tree/J-Z1884/ J1-Z2313
I40571 - https://www.yfull.com/tree/I-P78/ I2-M223
I40573 - https://www.yfull.com/tree/E-Y19508/ E-V13
I40575 - https://www.yfull.com/tree/N-L708/ N1-TAT
I41134 - https://www.yfull.com/tree/I-Y22019/ I1-Z58
I41135 - https://www.yfull.com/tree/C-V182/ C1-V20
I41136 - https://www.yfull.com/tree/C-F15182/ C1-V20
I41137 - https://www.yfull.com/tree/J-Z6274/ J2a-S11842
I41139 - https://www.yfull.com/tree/L-FGC36845/ L1b-M349
I41148 - https://www.yfull.com/tree/I-Y14158/ I2-L596
I41149 - https://www.yfull.com/tree/C-F9721/ C2-F3830
I41150 - https://www.yfull.com/tree/R-F2791/ R2-Y8727
I41151 - https://www.yfull.com/tree/G-FGC2915/ G2b-M3115
I41193 - https://www.yfull.com/tree/R-YP593/ R1a-L1029
I41194 - https://www.yfull.com/tree/J-Z8096/ J2a-M92
I41195 - https://www.yfull.com/tree/J-PF5456/ J2a-L70
—-----------------------------------------------------------------------------
I40357 - https://www.yfull.com/tree/R-L723/ R2-Y8727
I40932 - https://www.yfull.com/tree/I-FGC67849/ I2-L1229
I41140 - https://www.yfull.com/tree/G-FT108576/ G2a-P303
I41198 - https://www.yfull.com/tree/R-DF90/ R1b-L2
I41203 - https://www.yfull.com/tree/I-Y6229/ I1-Y6228
I41205 - https://www.yfull.com/tree/C-Y11606/ C2-Y10417
I41235 - https://www.yfull.com/tree/J-FGC9918/ J2a-F3133

Изнад црте су они са нешто старијег налазишта (Aquae Calidae код Бургаса), испод црте они са нешто млађег (Aul Kan Omurtag, североисточна Бугарска).

У сажетку рада су нагласили да су аутозомално узорци са старијег налазишта Aquae Calidae више помешани са Палеобалканцима и Анадолцима него ови са млађег налазишта, који више подсећају на вилбарске/черњаховске Готе.

Занимљиво је да су време мешања северноевропских и јужноевропских предака ових Гота проценили на 1. век.

Цитат
admixture dating with DATES placing the mixing between northern and southern ancestry poles at ~11 - 13 generations before burial (point estimates in the 1st century CE, depending on target grouping), based on 23 individuals with sufficient coverage

Треба имати у виду да програм DATES даје процену само првобитног мешања две наследне компоненте у прошлости, не и време када су се две популације у значајнијој мери помешале. 1. век је веома рано, свакако пре доласка Гота на Балкан.

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1122
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1765 послато: Март 07, 2026, 03:18:43 пре подне »
Изгледа да је „мајка свих радова“ управо објављена - анализа 9,436 потпуно нових узорака ДНК од палеолита до средњег века широм Евроазије .

Ancient DNA reveals pervasive directional selection across West Eurasia

We present a method for detecting directional selection in ancient DNA time-series data that tests for consistent trends in allele frequency change over time, and apply it to 15836 West Eurasians (10016 with new data).

Узорци из рада су, изгледа, већ јавно доступни.
https://genarchivist.net/showthread.php?tid=2424&pid=71242#pid71242
https://genarchivist.net/showthread.php?tid=1818&pid=71368#pid71368

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 908
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1766 послато: Март 07, 2026, 10:55:53 пре подне »
У сажетку рада су нагласили да су аутозомално узорци са старијег налазишта Aquae Calidae више помешани са Палеобалканцима и Анадолцима него ови са млађег налазишта, који више подсећају на вилбарске/черњаховске Готе.

Занимљиво је да су време мешања северноевропских и јужноевропских предака ових Гота проценили на 1. век.

Треба имати у виду да програм DATES даје процену само првобитног мешања две наследне компоненте у прошлости, не и време када су се две популације у значајнијој мери помешале. 1. век је веома рано, свакако пре доласка Гота на Балкан.

 Прочитах, овлаш, овај рад, али ми је овај дијаграм привукао пажњу.  На Балкану ништа ново: идентитети  се мењају много брже него генетика. 

 
Историја се односи према археологији као што се алхемија односи према хемији!

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2028
  • G2a-FT221531
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1336
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1768 послато: Март 07, 2026, 05:09:57 поподне »
Прочитах, овлаш, овај рад, али ми је овај дијаграм привукао пажњу.  На Балкану ништа ново: идентитети  се мењају много брже него генетика. 

 

Оно што је разлика у односу на данашњи пресек стања у Бугарској је потпуно одсуство хаплогрупе I2-Y3120, тзв. I2-Slavic, некада I2-Dinaric, као и веома слаба заступљеност хаплогрупа E-V13 и R1a-Z282, које су заступљене са по једним узорком. Ове три хаплогрупе су данас три најбројније код Бугара. Готи из овог рада су изгледа били мешавина скандинавских Германа са бројним другим народима, међу којима су веома битни Дако-Трачани и антички становници Анадолије, али је врло вероватно до тог мешања дошло пре њиховог доласка на Балкан. Ево кратког прегледа досадашњих сазнања о њиховим сеобама који је дат у раду:

Цитат
The Gothic presence in the Balkans spans five centuries (2nd - 7th CE), characterized by multiple waves of migration, raiding, and settlement that incorporated Iranian steppe nomads (Sarmatians and Alans), Hunnic elements (Maenchen-Helfen, 1973), and local Thracian/Dacian provincials (see Supplementary Note S4 for detailed chronology). Key phases include the Wielbark culture homeland in northern Poland (1st - 4th centuries CE), characterized by high Scandinavian - related ancestry (Speidel et al., 2025; Stolarek et al., 2023) and elevated frequencies of Y - haplogroup I1 (~41%; Stolarek et al., 2023); the multi - ethnic Chernyakhov culture (late 2nd - 5th centuries CE) in Ukraine/Moldova/Romania, where Gothic - associated populations merged with Sarmatians, Dacians, and Alans (Saag et al., 2025; Järve et al., 2019); 3rd - century raids on Anatolia capturing thousands (Thompson, 2008), including Central Anatolian Christians (as the ancestors of Bishop Ulfilas); 4th - century treaties establishing foederati settlements culminating in the 382 CE treaty under Theodosius I; post - Hunnic reconfigurations after 454 CE; and Theodoric’s 488 CE departure for Italy (Wolfram, 1988, Heather, 1996), leaving residual populations in the region.
Болдовани део је по мом мишљењу највероватније објашњење за присуство западноазијских хаплогрупа код Гота, као што су G2b, L1b или R2.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6531
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1769 послато: Март 07, 2026, 07:44:10 поподне »
Оно што је разлика у односу на данашњи пресек стања у Бугарској је потпуно одсуство хаплогрупе I2-Y3120, тзв. I2-Slavic, некада I2-Dinaric, као и веома слаба заступљеност хаплогрупа E-V13 и R1a-Z282, које су заступљене са по једним узорком. Ове три хаплогрупе су данас три најбројније код Бугара. Готи из овог рада су изгледа били мешавина скандинавских Германа са бројним другим народима, међу којима су веома битни Дако-Трачани и антички становници Анадолије, али је врло вероватно до тог мешања дошло пре њиховог доласка на Балкан. Ево кратког прегледа досадашњих сазнања о њиховим сеобама који је дат у раду:
Болдовани део је по мом мишљењу највероватније објашњење за присуство западноазијских хаплогрупа код Гота, као што су G2b, L1b или R2.

Не треба занемарити ни утицај аријанизма на ову готску мјешавину. У неколико наврата, аријанци су стављани ван закона у Римском царству. Са друге стране, Готи, који су били аријанци, имали су какав такав регулисан статус у оквиру Царства, али по другом принципу, етничком. Има логике да се аријанци не-Готи групишу око Гота по вјерском принципу, и да постану дио групе која је још увијек у оквиру Царства могла да исповједа аријанизам, а да не буде прогоњена. Можда се управо на примјеру Улфиле, готског аријанског апостола, који је био грчко-анадолског поријекла, види тај процес.

И у раду су то поменули као дио једне раније тезе:
"Wolfram (1988) and Pohl (2013) argue that Gothic ethnogenesis involved a “tradition - bearing core” (e.g., the Amal and Balt dynasties) around which diverse groups coalesced through shared institutions such as Arian Christianity, Gothic language, codified by Ulfilas’ Bible translation (Streitberg, 1950), and federate status. This process incorporated non - Germanic elements - Alans, Sarmatians, Huns, Roman provincials - maintaining identity through social practices rather than strict descent."

Оно што се чини прилично вјероватним јесте да у тој готској мјешавини није било Словена. Готи су реално могли да апсорбују један дио Словена док су боравили на подручју јужне Украјине, или још раније на путу од Балтичког мора до Украјине, али нема неких недвосмислених генетичких показатеља да је то био случај. Са друге стране, историјски извори говоре о сукобу Гота са Словенима, првенствено Антима, чијег су вођу Божу Готи убили.

Видјећемо кад се објаве G25 координате из овог рада, хоће ли бити балтичке мјешавине и у ком проценту.
« Последња измена: Март 07, 2026, 07:50:53 поподне drajver »

Ван мреже barbarylion

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1701
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1770 послато: Март 07, 2026, 08:38:12 поподне »

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1336
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1771 послато: Март 08, 2026, 12:59:42 поподне »
Не треба занемарити ни утицај аријанизма на ову готску мјешавину. У неколико наврата, аријанци су стављани ван закона у Римском царству. Са друге стране, Готи, који су били аријанци, имали су какав такав регулисан статус у оквиру Царства, али по другом принципу, етничком. Има логике да се аријанци не-Готи групишу око Гота по вјерском принципу, и да постану дио групе која је још увијек у оквиру Царства могла да исповједа аријанизам, а да не буде прогоњена. Можда се управо на примјеру Улфиле, готског аријанског апостола, који је био грчко-анадолског поријекла, види тај процес.

И у раду су то поменули као дио једне раније тезе:
"Wolfram (1988) and Pohl (2013) argue that Gothic ethnogenesis involved a “tradition - bearing core” (e.g., the Amal and Balt dynasties) around which diverse groups coalesced through shared institutions such as Arian Christianity, Gothic language, codified by Ulfilas’ Bible translation (Streitberg, 1950), and federate status. This process incorporated non - Germanic elements - Alans, Sarmatians, Huns, Roman provincials - maintaining identity through social practices rather than strict descent."

Оно што се чини прилично вјероватним јесте да у тој готској мјешавини није било Словена. Готи су реално могли да апсорбују један дио Словена док су боравили на подручју јужне Украјине, или још раније на путу од Балтичког мора до Украјине, али нема неких недвосмислених генетичких показатеља да је то био случај. Са друге стране, историјски извори говоре о сукобу Гота са Словенима, првенствено Антима, чијег су вођу Божу Готи убили.

Видјећемо кад се објаве G25 координате из овог рада, хоће ли бити балтичке мјешавине и у ком проценту.

Свакако је битан утицај аријанизма на узорак из овог рада, што се нарочито види код археолошког контекста узорака из Акве Калиде. Чак су у раду изнели претпоставку да је у питању монашко аријанско гробље јер је од 20 узорака којима је одређен пол чак 17 мушкараца. Друго објашњење ове диспропорције је да је у питању био војни камп, али остаје чињеница да су гробови оријентисани по аријанском обичају у правцу исток-запад. Заједница је по свему судећи представљала генетску мешавину Германа, степских народа и античких Балканаца са јаким Анадолским наслеђем:
Цитат
Population - level proximal qpAdm indicates that Aquae Calidae individuals derive primarily from Anatolian - related sources, with modest contributions from northern/Pontic Gothic proxies and local Balkan substrates. The best - fitting feasible three - way model for the southern subcluster (PCA - South, n=12) is ~48% Central Anatolian (Kalehöyük ~2000 BCE) + ~34% Bulgaria Early Iron Age (EIA) + ~18% Chernyakhov (p=0.713, SE ±4 - 6%; Table 1). We acknowledge the substantial temporal gap (~2,300 years) between the Kalehöyük proxy and proposed Late Antique contacts; in the absence of published ancient DNA from Roman - era Cappadocia, this Bronze Age source represents the best available approximation among ~100 ancient Anatolian samples from more than 20 populations tested (spanning Roman, Byzantine, Iron Age, and Bronze Age periods). We note that comparable or greater Anatolian ancestry appears in non - Gothic contexts at Roman - period Balkan sites (e.g., Viminacium), indicating that this Anatolian signal - while robustly present - is not demonstrably Gothic - specific and likely reflects broader Hellenistic - Roman period population movements into the Balkans.
The northern subcluster (PCA - North, n=10) shows a distinct pattern, preferring Byzantine Marmara (Iznik) over Bronze Age Kalehöyük as the Anatolian source (Table 2). This suggests temporally or geographically distinct incorporation pathways between the two subclusters.
Individual - level modeling (Figures 4C and 4D) reveal that no single model fits all Aquae
Calidae individuals. Outliers include individuals modeled as nearly 100% Bulgaria_LAntiquity
(p=0.681) - potentially representing local recruits - and others with elevated Near Eastern affinity
(proxied by Ancient Egypt or Iraq_Shanidar Neolithic, ~11 - 21% in mixtures).

Дакле један добар део узорака из Акве Калиде можда није готског, већ локалног порекла. Изгледа да су бољи пример правих Гота узорци из старијих фаза узорака из Омуртагове палате.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1336
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1772 послато: Март 09, 2026, 07:24:32 пре подне »
Неко је већ послао захтјев yfull да убаце узорке на стабло, не знам да ли је то могуће али би свакако било јако корисно.
https://www.facebook.com/share/p/185BoH16jq/

Да, изгледа да је YFull почео да поставља узорке на стабло https://www.yfull.com/tree/J-Y16842/.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1336
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1773 послато: Април 06, 2026, 12:01:49 поподне »
Нови археогнетски рад Population discontinuity in the Paris Basin linked to evidence of the Neolithic decline је објављен прошле недеље и тиче се једног локалитета недалеко од Париза у којем се уочавају два јасно раздвојена слоја, старији који се завршава пре око 5000 година и нешто млађи који је настао пар стотина година након престанка старијег.

Обе фазе су врло детаљно археогенетски обрађене са преко 50 узорака из сваке. Старија фаза је представљала типично становништво позног неолита, са повећаним гетским утицајем западних ловаца и сакупљача, али и неолита Иберије. Ово је генетски микс који је видљив крајем неолита широм западне и северне Европе и у ранијим радовима и може се повезати са мегалитским неолитским културама (најпознатији споменик је вероватно Стоунхенџ). У млађој фази је видљив прилив новог становништва из Иберије.

Најважнији закључак би био да су мегалитске културе западне и северне Европе демографски значајно опале и пре доласка степских освајача у раном бронзаном добу. Постоји све више доказа да се десила велика епидемија куге, а нови докази за то су објављени и у овом раду. Југозапад Европе је био нека врста демографског рефугијума старе Европе из кога се одвијао процес демографске обнове у паралели са ширењем народа пореклом из европске степе. Ове две групе су се спојиле негде око Рајне и формирале заједничку популацију и културу звонастих пехара - Bell Beaker на енглеском. Потпуно је јасно да је језик Иберијских дошљака био прабаскијски.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1774 послато: Април 06, 2026, 12:42:16 поподне »
Куга је огроман проблем јер су живели у не тако малим а густим заједницама. При томе су житарице складиштили у насељима а мачака није било много. Иначе, мачке су пратиле неолићане али не као љубимци и број им није био довољно велики да су могле контролисати популације глодара у великим насељима. Подигнути амбари могу помоћи до неке мере али нису свемоћни. Нису били отпорна популација, животни век им је био краћи него код ловаца сакуљача. Иако их је, иронија, било више. Вероватно је управо та крхкост довело до с једне стране ривајвла (старословенски) ловачко-сакупљачких лоза а касније и доминације становништва са степа (које је било отпорније). Тај баскијски језик је фасцинантан и вероватно је сличан језик доминирао и ван Шпаније, јер сам негде прочитао да оно мало идентификованих супстрата старог језика Сардиније показије невероватну сличност са баскијским. Питање је да ли је и остатак северног Медитерана био делом исте групе језика. Чука - кук - кукуру - кукур - кукуца,  не можеш а да се не запиташ.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1122
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1775 послато: Април 10, 2026, 06:41:52 поподне »
На пар иностраних форума је недавно процурела информација да је пољска династија Пјастова (над чијим су припадницима прошле године извршене археогенетске анализе (између осталог и Y-ДНК) припадала хаплогрупи R1b, тачна грана још увек није позната.
Arheogenetski je testiran potomak Mieska I Pjastovića osnivača dinastije Mieshkovicz. Njegova dinastija se odvaja jer primaju hrišćanstvo. Miesko I je osnivač hrišćanske Poljske. Zbog iznenađenja naučne zajednice sa tim DNK, politički je pokrenuta inicijativa da se testira arheogenetski još 30 ili 29 skeleta koji počivaju u kripte hramova ili kapela.
Ових дана на страним форумима води се жива дискусија о пристиглим резулататима рада под називом
ERP162650 The genetic portrait of the Piast Dynasty

Објављени су сирови резултати, али не и сам рад. У међувремену било је неке јавне презентације резулатата, гдје се наводи да су Пјастовићи припадали хаплогрупи https://www.yfull.com/tree/R-L1335/ нетипичној за словенске популације

Колико видим, поред ове R1b гране, помиње се и R1a хаплогруап присутна код неких узорака Пјаста.

Вјероватно се неће распетљати ствар до објављивања самог рада.
https://www.nature.com/articles/s41467-026-71457-1

Цитат
Fig. 2: Integration of historical data and results of our anthropological and genomic studies of the Piasts of Płock and Warsaw.
a Shows a portion of the Piast family tree with all 21 male members of the dynasty reported to be buried in Płock and Warsaw (purple blocks). The individuals who also belong to this portion of the family tree and were buried elsewhere or at an unknown location are shown as white blocks. For each of the Piasts, his or her historical name, date of death, and age at death (in parentheses) are shown. b Presents selected results of our anthropological and genomic analyses of 17 skeletal remains found in Płock and Warsaw. For each individual, we showed the mean radiocarbon date (14C), estimated skeletal age (ESA), mt-hg, Y-hg, and if their name was determined earlier by other researchers, their identity. c (Pink) shows the kinships among the 17 examined individuals that we determined on the basis of the obtained genome-wide data. The data in (a, b) are coloured based on the four subsets of 21 historical Piasts/17 skeletal remains (PIAST01-17) we determined: Piast of Płock-1 (PP-1, orange), Piast of Płock-2 (PP-2, green), Piast of Płock-3 (PP-3, yellow) and Piast of Warsaw (PW, blue).

In the second half of the tewlfth century, two sisters, Helena of Serbia and Marija of Serbia were particularly closely connected to the Árpád and Piast dynasties. Helena of Serbia was the mother of Géza II and the grandmother of Béla III. Marija of Serbia was the grandmother (in the maternal lineage) of Płock Piast Konrad I. If the unidentified Árpád is Géza II, then he must have shared an mt-hg with his mother, Helena of Serbia, and her sister, Marija of Serbia. This means that Konrad I and Géza II must have had the same mt-hg. Indeed, the individual we identified as Konrad I (PIAST05) carried an mt-hg (T2b2b1) identical to that of the unidentified Árpád (Fig. 5). Deeper analysis showed that all the mutations determining mt-hg and a private mutation detected in unidentified Árpád were also present in the mtDNA of Konrad I (PIAST05) (Supplementary Data 8). This discovery provides an additional line of evidence indicating that (i) the unidentified Árpád is Géza II, (ii) the remains of PIAST05 belong to Konrad I, and (iii) the individuals buried in Płock are Piasts.

Fig. 5: The family tree showing the connections between the house of Piast and the Hungarian royal house of Árpád.
The Piasts whose identity was confirmed in our studies are shown in green blocks. Representatives of the Árpád family identified by Nagy et al.24 are shown in pink blocks. The representatives of the Piast and Árpád dynasties whose mt-hgs could be determined based on the basic inheritance rules (mitochondrial DNA is always inherited from a mother) are shown in yellow blocks. The circle symbolising the identified mt-hg is placed next to the name of the corresponding historical figure (T2b2b1—orange circle, H7b1—green circle and H1b —blue circle). The identification numbers of the assigned skeletal remains are shown below the individual’s name. The asterisks mark two historical figures who, in Nagy’s opinion, could have been buried next to Béla III (his father or grandfather). The block coloured in green/pink corresponds to Géza II whose identity was determined based on our and Nagy et al.24 results.


https://www.yfull.com/mtree/T2b2b/
http://www.ianlogan.co.uk/sequences_by_group/t2b2_genbank_sequences.htm T2b2b1 A12171G C16192T
https://discover.familytreedna.com/mtdna/T2b2b1/tree
https://discover.familytreedna.com/mtdna/T2b2b1/ancient
https://www.theytree.com/mttree/T2b2b
https://www.theytree.com/tree/R-FT353677
https://discover.familytreedna.com/y-dna/R-SUR51/tree

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1211
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1776 послато: Април 10, 2026, 06:49:44 поподне »
Негде сам прочитао да је германска грана, исто су наводно Чеси утврдили за Пшемисловиће. Мада као и у случају Рјуриковича ту има разнх хаплогрупа у оптицају.

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1122
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1777 послато: Април 10, 2026, 07:02:40 поподне »
Најава новог рада:
Цитат
Genetic structure and demographic dynamics of the Western Balts in the light of paleogenomic research
The Western Balts are among the least genetically characterized populations of Central Europe during the Iron Age and the Middle Ages. The aim of the project was to reconstruct the genetic structure and demographic dynamics of the Western Baltic community from the period of Roman influence to the early modern period, with particular emphasis on the changes before and after the Teutonic conquest.
The bone material of over 130 people from bone cemeteries in north-eastern Poland, dating from late antiquity to the 17th century, was analyzed. Genome-wide sequencing with low coverage and targeted enrichment with genomic markers relevant for population analyses were performed. In the case of male subjects, an extended analysis of the Y chromosome was performed to precisely classify haplogroups.
The medieval population of the Lower Plain, identified with the Prussians, shows a clear continuity of the Western Baltic component both at the autosomal level and in paternal lines. Among males, haplogroup R1a-Z92 dominates, characteristic of Baltic populations, with a limited share of lineages typical of Germanic and Western European populations. On the other hand, the Doba population (late Middle Ages – 17th century) is characterized by a higher proportion of autosomal components associated with Slavic and northwestern European populations and a greater diversity of Y chromosome haplogroups, which indicates an increased gene flow in the late Middle Ages and the modern period. A much lower share of haplogroup N1c, characteristic of the Eastern Balts, among others, is also visible.
The results indicate the relative stability of the Western Baltic substrate before the thirteenth century and a clear transformation of the genetic structure after the Teutonic Conquest, providing new data for the study of the ethnogenesis of the Prussians and the relations between the Balts, Slavs and the immigrant population from northwestern Europe.
https://www.facebook.com/galadhorn/posts/nadci%C4%85gaj%C4%85-ba%C5%82towie-u-pierwotnych-ba%C5%82t%C3%B3w-zachodnich-dominuje-r-z92-moja-i-tolkie/10244196023421520/
https://www.archeologia.uw.edu.pl/wp-content/uploads/2026/04/book.pdf

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6531
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1778 послато: Април 10, 2026, 08:50:21 поподне »
https://www.nature.com/articles/s41467-026-71457-1


https://www.yfull.com/mtree/T2b2b/
http://www.ianlogan.co.uk/sequences_by_group/t2b2_genbank_sequences.htm T2b2b1 A12171G C16192T
https://discover.familytreedna.com/mtdna/T2b2b1/tree
https://discover.familytreedna.com/mtdna/T2b2b1/ancient
https://www.theytree.com/mttree/T2b2b
https://www.theytree.com/tree/R-FT353677
https://discover.familytreedna.com/y-dna/R-SUR51/tree

Занимљиви резултати. Пјастовићи би терминално требали бити R-FTG53411. Овој грани припада још један анабаптистички њемачко-швајцарски род који је у 18. вијеку емигрирао у Америку. Судећи по узводним везама Пјастовићи би требали бити западноевропског, галороманског или германског поријекла.

И ова друга прича везана за MtDNA анонимне српске велике жупанице и њених кћерки, мађарске краљице и чешке кнегиње, такође је интересантна. Иначе за ову велику жупаницу се сматра да би могла бити византијског поријекла https://en.wikipedia.org/wiki/Ana_(wife_of_Uro%C5%A1_I)
« Последња измена: Април 10, 2026, 09:08:27 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6531
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1779 послато: Април 10, 2026, 09:05:20 поподне »
Колико видим, поуздано ова R1b линија Пјаста почиње са Казимиром II Праведним, а управо код њега постоји занимљив детаљ да је рођен послије смрти свог оца, Болеслава III Кривоустог и да самим тим није био ни унешен у тестамент нити добио земље у насљедство. Тестиран је и Кривоусти и отац од Кривоустог, али нису успјели тестирати ниже од R1. Други потомак Кривоустог, унук Лешек, тестиран је као R1a. Дакле, постоји могућност да Казимир није био син Кривоустог и да је ту неко улетио "од западнијех страна".