Ако сам добро видио, за три E узорка има простора да буду и нешто ниже. Додуше овај период предатира пуни ниво E-V13, али би га могао поцијепати.
Видим такође да је присутан и један узорак на I2-L621 нивоу, али негативан на I-CTS10936 ниво.
Ово су све узорци са граничног простора Румуније и Мађарске из енеолитске Тисаполгар културе.
Ово је други узорак сличне старости који припада овој грани. Већ је откривен један на румунском локалитету Узричени. Хаплогрупе типичне за европске мезолитске (рибо)ловце су биле присутне у овом подручју још у неолиту. То је била главна разлика генетике источне линеарне керамике, у односу на западну, код које доминирају хаплогрупе неолитских фармера, пореклом из Анадолије.
Може се са великом сигурношћу рећи да је генетски уплив мезолитским (рибо)ловаца локалног карактера, то јест да потиче од културе Лепенског Вира. То се види и према структури подграна хаплогрупе I2. Доминира грана I2-CTS10057, нарочито њена подграна Z161, затим имамо један узорак гране I2-S21825, коју такође имамо пронађену и у Лепенском Виру и у (е)неолиту у Мађарској (грана
https://www.yfull.com/tree/I-BY33164/), тако да се може са приличном сигурношћу рећи да је и I2-L621 била присутна у Лепенском Виру, иако још није откривена.
Њени западноевропски рођаци су заправо давно одвојене гране, сигурно пре више од 10.000 година, када почиње холоцен и што је још важније, када се формирају европске реке. И друге гране из Лепенског Вира имају сличне западноевропске огранке. Вероватно је до поделе дошло на северу данашње Италије, одакле је један огранак сваке ђердапске хаплогрупе ишао на исток до Ђердапа, а други на запад и северозапад. Било је и каснијих миграција ових источних огранака, који су пред почетак неолита имали своју експанзију на север и запад, од Балтика до Шпаније. О томе је већ било речи у пар радова и очекујем да ће бити још речи о томе у неким будућим. Ђердапски (рибо)ловци су значајну експанзију имали и на исток, према Украјини и јужној Русији, где је кључна хаплогрупа у неолиту била I2-CTS10057>L701>L699. Западноевропски огранци су се стопили са земљорадницима који су се кретали јужном рутом ширења земљорадње по Европи, а која је из неког разлога била од почетка генетски хетерогенија од главне, континенталне (старчевачке) руте.
