Древна ДНК - научни радови

[Кековац]

Нови препринт Tracing the Spread of Celtic Languages using Ancient Genomics из исте кухиње из које смо добили недавно рад о германским језицима и о Грцима и Јерменима. Овога пута се баве Келтима и колико сам приметио, поставили су хипотезу према којој је прапостојбина Келта била централна Европа одакле су се проширили на запад релативно касно, пре око 3000 година потиснувши некелтске језике Bell Beaker староседелаца. Носиоци келтског језика су имали генетику сличну узорцима из Кновиз културе.

https://doi.org/10.1101/2025.02.28.640770

Има и нових узорака из различитих периода. Занимљив је један Сармат - CGG021918, са хаплогрупом I-Y3210 из Мађарске, са локалитета Kiskundorozsma, радиокарбонски датиран на 7. век.

[Кековац]

Ових дана појавио се ревидовани препринт ове студије. Нисам додуше нешто детаљно прегледао шта је све преправљано и допуњавано, али ми се чини да су у одређивању хаплогрупа отишли мало дубље.

У том смислу, занимљива су два узорка из Данске и Шведске, а заправо су оба узорка из регије Сканије, један са острва Борнхолма (припада Данској) и други са југа Шведске. Узорци су из првих вијекова наше ере и припадају нивоу https://www.yfull.com/tree/I-Y45825/ а није искључено да у коначници и поцијепају тај ниво, а можда и буду нешто низводније. На FTDNA стаблу је ова хаплогрупа много разгранатија.

Ова подграна хаплогрупе I2-L621 је чини се учествовала у процесима германске етногенезе.

Што се тиче хаплогрупе I2-Y3120, у раду имамо три узорка, два из Данске из 10-11. вијека, један од узорака је и S17250+. И имамо још један I2-Y3120 из Мађарске из 8. вијека (Кишкундорожма) који је пронађен на сарматском налазишту али је радиокарбонски датиран у 8. вијек. Очигледно је да су сва три узорка заправо словенски.

Заправо је изгледа реч о истим узорцима из другог препринта које је drajver овде већ поменуо.

[drajver]

Нови препринт Tracing the Spread of Celtic Languages using Ancient Genomics из исте кухиње из које смо добили недавно рад о германским језицима и о Грцима и Јерменима. Овога пута се баве Келтима и колико сам приметио, поставили су хипотезу према којој је прапостојбина Келта била централна Европа одакле су се проширили на запад релативно касно, пре око 3000 година потиснувши некелтске језике Bell Beaker староседелаца. Носиоци келтског језика су имали генетику сличну узорцима из Кновиз културе.

https://doi.org/10.1101/2025.02.28.640770

Чини ми се да је коректно написан рад и вриjeдан је детаљнијег ишчитавања. Дио са IBD кластерима мени лично је најинтересантнији. Примјетио сам да је најстарији узорак, који упада у словенски кластер, женски узорак CGG106486 са локалитета Museums garden, Denmark_Jutland, у оквиру Denmark_IronAge, који је директно датиран у први-други вијек прије Христа. Чини се да би и овај узорак могао потврдити везу раних Словена са јасторфском културом, која је археолошки већ препозната.

[Кековац]

Чини ми се да је коректно написан рад и вриjeдан је детаљнијег ишчитавања. Дио са IBD кластерима мени лично је најинтересантнији. Примјетио сам да је најстарији узорак, који упада у словенски кластер, женски узорак CGG106486 са локалитета Museums garden, Denmark_Jutland, у оквиру Denmark_IronAge, који је директно датиран у први-други вијек прије Христа. Чини се да би и овај узорак могао потврдити везу раних Словена са јасторфском културом, која је археолошки већ препозната.

Сећам се да се и Седов осврнуо на курганску културу - Tumulus culture и културу поља погребних урни - Urnfield као битну за рану генезу многих старих европских народа у књизи Словени у далекој прошлости. Могуће је да су и аутори додатка овом раду имали то на уму када су писали у лингвистичким осврту:

The formation of the Knovíz-like ancestry by 3300 BP and subsequent westward spread is,
however, consistent with a traditional linguistic model according to which Celtic spread from
Central Europe. The close genetic link with Knovíz-related ancestry and the Hallstatt
Culture is in agreement with proposed links between the Hallstatt Culture and early Celtic.
The model in which Celtic spread across Europe from the East with a distinct Knovíz-like
ancestry that formed by 3300 BP suggests that the threshold of Proto-Celtic occurred by this
point in time, which is in accordance with linguistic consensus (see above). A linguistic  phylogenetic basis for ‘Celtic from the East’ has additionally been argued for grammatical
innovations shared by Celtic with Indo-Iranian, Baltic, Slavic, Greek, Tocharian and
Albanian. However, an eastern origin beyond the area of Bell Beaker-associated Bronze
Age ancestries is not evidently supported by the current genetic data

Не знам само како су закључили да тренутни генетски подаци не подржавају ово источно порекло када се у већем делу рада образлаже баш да има утицаја узорака из Мађарске и Србије?

[drajver]

Сећам се да се и Седов осврнуо на курганску културу - Tumulus culture и културу поља погребних урни - Urnfield као битну за рану генезу многих старих европских народа у књизи Словени у далекој прошлости. Могуће је да су и аутори додатка овом раду имали то на уму када су писали у лингвистичким осврту:

Не знам само како су закључили да тренутни генетски подаци не подржавају ово источно порекло када се у већем делу рада образлаже баш да има утицаја узорака из Мађарске и Србије?

Претпостављам да мисле на Bell Beaker узорке са простора Мађарске и Србије, тј. на неку Bell Beaker+локалну мјешавину са тих простора. А под источним вјероватно подразумијевају CWC основу.

Колико видим у раду, конкретно под овим Hungary/Serbia подразумјевају културе Ватја и Мориш.

[Кековац]

Претпостављам да мисле на Bell Beaker узорке са простора Мађарске и Србије, тј. на неку Bell Beaker+локалну мјешавину са тих простора. А под источним вјероватно подразумијевају CWC основу.

Колико видим у раду, конкретно под овим Hungary/Serbia подразумјевају културе Ватја и Мориш.

Пошто CWC основу можемо на основу досадашњег знања о археогенетици одбацити остаје нам овај балкански клин, већ уочен у препринту о медитеранским језицима којем је овај нови рад придружен. Мени се чини да су и археолошки сродне те културе код којих је уочена генетика балканског бронзаног доба. Имамо насеља типа тел на брежуљцима поред великих река и у Бугарској око Марице (Јунаците) и касније у Мађарској око Дунава (Ватја култура), затим погребне урне. И Етрурци су изгледа проистекли из тог културног миљеа. Аутозомално бих рекао да се и те како уклапају.

[drajver]

Пошто CWC основу можемо на основу досадашњег знања о археогенетици одбацити остаје нам овај балкански клин, већ уочен у препринту о медитеранским језицима којем је овај нови рад придружен. Мени се чини да су и археолошки сродне те културе код којих је уочена генетика балканског бронзаног доба. Имамо насеља типа тел на брежуљцима поред великих река и у Бугарској око Марице (Јунаците) и касније у Мађарској око Дунава (Ватја култура), затим погребне урне. И Етрурци су изгледа проистекли из тог културног миљеа. Аутозомално бих рекао да се и те како уклапају.

У додацима рада дат је сликовит приказ кретања овог балканског кластера (назван Balkan Bronze Age или Hungary/Serbia) кроз вријеме. Види се да се формира на подручју централног и источног Балкана у енеолиту, да се затим током Бронзаног доба шири на цијело подручје Балкана, Паноније и јадранске дијелове Италије, да се затим током Гвозденог доба шири на подручје централне Европе (Чешка, Аустрија, Швајцарска, јужна Њемачка), гдје претпостављам учествује у процесима келтске етногенезе. Кластер почиње да се "разређује" почетком наше ере, али је и даље присутан на поменутим подручјима, с тим да од времена сеоба постепено блиједи на подручју Паноније. Данас су потомци овог становништва највише присутни на подручју Француске, сјеверне Италије, Швајцарске, Аустрије и најзападнијим дијеловима Балкана.

[Кековац]

У додацима рада дат је сликовит приказ кретања овог балканског кластера (назван Balkan Bronze Age или Hungary/Serbia) кроз вријеме. Види се да се формира на подручју централног и источног Балкана у енеолиту, да се затим током Бронзаног доба шири на цијело подручје Балкана, Паноније и јадранске дијелове Италије, да се затим током Гвозденог доба шири на подручје централне Европе (Чешка, Аустрија, Швајцарска, јужна Њемачка), гдје претпостављам учествује у процесима келтске етногенезе. Кластер почиње да се "разређује" почетком наше ере, али је и даље присутан на поменутим подручјима, с тим да од времена сеоба постепено блиједи на подручју Паноније. Данас су потомци овог становништва највише присутни на подручју Француске, сјеверне Италије, Швајцарске, Аустрије и најзападнијим дијеловима Балкана.

Овај кластер је повезан и са кластерима 0_1_2 и 0_1_4 из препринта рада Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages






Нарочито општи 0_1_2_3 кластер представља типични кластер балканско-подунавског клина. Кластер 0_1_4 има везе са Етрурцима и вероватно показује правац њиховог досељавања на Апенинско полуострво, из Паноније.

[Слобо]

Овај кластер је повезан и са кластерима 0_1_2 и 0_1_4 из препринта рада Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages






Нарочито општи 0_1_2_3 кластер представља типични кластер балканско-подунавског клина. Кластер 0_1_4 има везе са Етрурцима и вероватно показује правац њиховог досељавања на Апенинско полуострво, из Паноније.

 Долазак Етрурци на Апенинско полуострво се везује за 10 или 9 вијек ПНЕ. Претпоставља се да су дошли из Анадолије (некадашње Лидије). Многе сличности са грчком културом а и били су познати Грцима....Популација о којој ви говорите је вероватно дочекала Етрурце

[drajver]

Нови препринт, касна антика-рано средњовјековље, јужна Њемачка, 248 генома

Historic Genomes Uncover Demographic Shifts and Kinship Structures in Post-Roman Central Europe

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2025.03.01.640862v1

Чини ми се да нема додатака, бар засад.

Занимљива реченица у раду:
"Remarkably, 14 Early Medieval individuals from the Rhine-Main and Danube-Isar regions share long IBD segments (>20 cM) with contemporaneous individuals from distant regions such as northern Germany and England, as well as Austria, Hungary, Croatia, and Serbia —including the Roman city of Viminacium (Fig. 3, External_Data_Table_3)."

[Radul]

Апстракт

Многи европски градови и села своје поријекло вуку из раносредњовјековних темеља. На бившим римским територијама, њихов настанак традиционално се повезивао са масовним сеобама изван граница Римског царства. Међутим, недавна истраживања наглашавају локални континуитет уз одређен степен мобилности на индивидуалном нивоу. Генерисали смо и анализирали 248 историјских генома из касноримских (III и IV вијек) и раносредњовјековних (V–VIII вијек) гробних налазишта у јужној Њемачкој, поредећи их са преко 2.500 генома из истог региона из гвозденог доба, као и са 1.344 модерна генома из Њемачке, Италије и Велике Британије. Упркос малим величинама заједница у раном средњем вијеку, генетска разноликост надмашивала је ону модерних њемачких градова.

На гробљу у Алтајму, које је у V вијеку основала група сјеверноевропског поријекла, у VI вијеку забиљежена је демографска промјена са интеграцијом новопридошлих особа чија је генетска структура карактеристична за оближњи римски војни логор, вјероватно као посљедица распада римских државних структура. Реконструисали смо више генерација родбинских веза и, користећи нови приступ за утврђивање поријекла несамплираних рођака, закључили смо да је одмах по доласку дошло до мјешовитих бракова између досељеника и локалног становништва, при чему је постојала јасна тенденција да мушкарци римског поријекла ступају у брак са женама сјеверњачког поријекла. Близина сахрањених особа снажно корелира са родбинским везама, у појединим случајевима обухватајући шест генерација.

Ове заједнице биле су организоване око малих породичних јединица, показивале су лабаво патрилинеарне или билатералне обрасце насљеђивања, практиковале репродуктивну моногамију и избјегавале бракове између блиских сродника. Такве праксе одражавају шире трансформације породичних структура које су започеле у касноримском периоду, пренијеле се на мале аграрне заједнице раног средњег вијека и наставиле да обликују европска друштва. До VII вијека, континуирана генетска мјешања формирала су узорке генетске разноликости који подјећају на савремену централну Европу.

[Кековац]

Долазак Етрурци на Апенинско полуострво се везује за 10 или 9 вијек ПНЕ. Претпоставља се да су дошли из Анадолије (некадашње Лидије). Многе сличности са грчком културом а и били су познати Грцима....Популација о којој ви говорите је вероватно дочекала Етрурце

Не везује се. Етрурци се везују за Виланова културу, која се везује за прото-Виланова културу са којом се појављују и први узорци из популације о којој говорим, а то је пре 3.300 година. И археолошки се прото-Виланова везује за културу поља са урнама - Urnfield, нарочито подгрупе из средњег Подунавља, Горње Аустрије и Баварије. Томе је прилог иде и ретски језик, сродан етрурском. Теорија о пореклу из Анадолије је проистекла из чињенице да је етрурски имао неке позајмљенице из хетитског и да је архаични облик етрурског био у употреби на Лемносу, али то сада лако можемо објаснити када знамо да је једна велика етничко културна група постојала на простору од Троје и Тракије до Мађарске, и то још од раног бронзаног доба.

[Слобо]

Не везује се. Етрурци се везују за Виланова културу, која се везује за прото-Виланова културу са којом се појављују и први узорци из популације о којој говорим, а то је пре 3.300 година. И археолошки се прото-Виланова везује за културу поља са урнама - Urnfield, нарочито подгрупе из средњег Подунавља, Горње Аустрије и Баварије. Томе је прилог иде и ретски језик, сродан етрурском. Теорија о пореклу из Анадолије је проистекла из чињенице да је етрурски имао неке позајмљенице из хетитског и да је архаични облик етрурског био у употреби на Лемносу, али то сада лако можемо објаснити када знамо да је једна велика етничко културна група постојала на простору од Троје и Тракије до Мађарске, и то још од раног бронзаног доба.

У свом великом циклусу Историја Цивилизације, том 3, Цезар и Христ, на самом почетку књиге Вил Дјурант управо тврди да су Етрурци дошли око 800 г ПНЕ и покорили становнике Виланове...

https://www.google.ca/books/edition/Caesar_and_Christ/JztghD__8ksC?hl=en&gbpv=1&pg=PT14&printsec=frontcover

[Кековац]

У свом великом циклусу Историја Цивилизације, том 3, Цезар и Христ, на самом почетку књиге Вил Дјурант управо тврди да су Етрурци дошли око 800 г ПНЕ и покорили становнике Виланове...

https://www.google.ca/books/edition/Caesar_and_Christ/JztghD__8ksC?hl=en&gbpv=1&pg=PT14&printsec=frontcover

Леп осврт на различите теорије и најновијим археогенетским доказима о пореклу Етрураца је дат у лингвистичким додатку рада из кога су горње мапе:

The Etruscan language is not Indo-European. Attested from c. 700 BCE to the middle of the first century CE, it was at home in ancient Etruria, modern Tuscany. Despite the existence of around 12,000 inscriptions, only around 9 documents (inscriptions and fragments of a linen book) are of any length. Despite a relatively good understanding of its morphology, much less is understood of its lexicon. Etruscan’s only relatives are Lemnian, attested as a handful of inscriptions on the Aegean island of Lemnos, and Rhaetic, attested in several inscriptions from the Roman Alpine province of Rhaetia, together forming the Tyrsenian (or Tyrrhenian) language family. Some scholars have adduced arguments in support of Herodotus’ account that Etruscan originated in Anatolia whereas others argue that it is autochthonous to Italy, the position taken by Dionysius of Halicarnassus. Linguistically, Etruscan and Lemnian appear more closely related to each other than either is to Rhaetic, suggesting that Rhaetic split from the family first and consequently that the split likely occurred in Italy. Posth et al. (2021) found that, by 800 BCE, populations in Western Central Italy were genetically homogenous and could not distinguish between individuals from Etruscan and successive contexts. The IBD methods applied to the Posth et al. data furthermore show that individuals in Italy (including from Etruscan contexts) generally derive their farmer ancestry from a predominantly Italian farmer subcluster (Genetics and Strontium Supplementary Fig. S6.12).

За сваки случај да поставим и линк ка овим додацима.

[Слобо]

Исправио сам задњу реченицу из претходног поста, уређај са којег сам писао се направио паметан па ми је изменио једну реч. У сваком случају, ако је овај узорак рођен у Леведији, не би требало да буде на PCA мапи толико близу осталим панонским узорцима из овог рада јер постоји глобално правило да се на PCA мапама географски блиски узорци налазе једни близу других, што наравно не важи у случају миграната из далека. Тај феномен је толико изражен да се обично може видети карта Европе или Евроазије када се узорци поређају на PCA мапу. Пошто је Леведија ипак далеко од Паноније, а додатно су у њој живели Мађари који су дошли из још удаљенијег подручја, са Урала, овај узорак би требао да значајније одступа од осталих панонских узорака на PCA мапи. Да му је отац био Варјаг, Скандинавац, а мајка прото-Мађарица налазио би се на PCA мапи негде по средини између та два кластера.

На Уфулл_овом живом стаблу се појавио примјерак АХП29 из овог рада. За сада је смјештен испод ФГЦ21792 и на истом нивоу као и И-У30507 (Мислио сам да ће ми бити ближи, рецимо испод У30507/ФТА86559 али изгеда, ништа од тога) Да ли неко види нешто више о овом резултату?

https://www.yfull.com/live/tree/I-FGC21792/

[Imoćanin]

Izgleda da je Yfull počeo postavljati uzorke iz ovog rada:

https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.adq5864

Ima i dosta pod I-PH908:


daten sharen kostenlos

Najstariji i zanimljiviji je uzorak AHP221 iz 7. stoljeća sa nalazišta Előszállás-Bajcsihegy. Pohranjen sa konjem i bogatom ratnom opremom:

"AHP221 Grave 109- Grave goods: animal bones, bronze harness, bronze buckle, black small pot, red-eared pot, iron horn, bronze phalera, bronze plate, rosette horse harness, strap bander, iron buckle, strap end, iron stirrup, strap buckle, strap adjuster, hanging strap, iron arrowhead, iron part for saddle rack, rosette harness for farm ring. The horse grave (man and horse in a common grave pit) is dated to the 7th century CE. Anthropological and genetic sex: Male; Adultus age."

[drajver]

Izgleda da je Yfull počeo postavljati uzorke iz ovog rada:

https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.adq5864

Ima i dosta pod I-PH908:

Najstariji i zanimljiviji je uzorak AHP221 iz 7. stoljeća sa nalazišta Előszállás-Bajcsihegy. Pohranjen sa konjem i bogatom ratnom opremom:

"AHP221 Grave 109- Grave goods: animal bones, bronze harness, bronze buckle, black small pot, red-eared pot, iron horn, bronze phalera, bronze plate, rosette horse harness, strap bander, iron buckle, strap end, iron stirrup, strap buckle, strap adjuster, hanging strap, iron arrowhead, iron part for saddle rack, rosette harness for farm ring. The horse grave (man and horse in a common grave pit) is dated to the 7th century CE. Anthropological and genetic sex: Male; Adultus age."

Одлично. Има још неколико радова објављиваних у овој и претходној години који нису постављани на стабла и гдје не знамо дубљу профилацију хаплогрупа.

[Imoćanin]

Zaista fascinantno koliko je to izmiješana populacija u Panoniji. Usporedio sam uzorke koji su dosad postavljeni ispod E-V13 i I2a-Y3120 da vidim da li je haplogrupa indikator balto-slavenske autosomalne genetike ali izgleda da tu ne postoji velika korelacija:

[drajver]

Нови препринт, 109 генома, углавном бронзано доба, рајнско подручје Њемачке, Француске и Бенелукса

Long-term hunter-gatherer continuity in the Rhine-Meuse region was disrupted by local formation of expansive Bell Beaker groups

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2025.03.24.644985v1

[Милан Петровић]

Izgleda da je Yfull počeo postavljati uzorke iz ovog rada:

https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.adq5864

Ima i dosta pod I-PH908:


daten sharen kostenlos

Najstariji i zanimljiviji je uzorak AHP221 iz 7. stoljeća sa nalazišta Előszállás-Bajcsihegy. Pohranjen sa konjem i bogatom ratnom opremom:

"AHP221 Grave 109- Grave goods: animal bones, bronze harness, bronze buckle, black small pot, red-eared pot, iron horn, bronze phalera, bronze plate, rosette horse harness, strap bander, iron buckle, strap end, iron stirrup, strap buckle, strap adjuster, hanging strap, iron arrowhead, iron part for saddle rack, rosette harness for farm ring. The horse grave (man and horse in a common grave pit) is dated to the 7th century CE. Anthropological and genetic sex: Male; Adultus age."

Ово је Словен или Мађар?