Поздрав свима,
Трагајући за пореклом своје породице, доста се бавим истраживањем Мачве, тј. Шабачке и Обреновачке Посавине. У тим истраживањима сам дошао до занимљивих запажања која могу бити интересантна и за ширу Н2 заједницу. Марковић сам, пореклом из Дебрца, општина Владимирци, Никољдан. Детаљним прегледом црквених матичних књига за Дебрц од 1837. године и пописа (тефтера) дошао сам до тога да је мој предак Павле, родоначелник братства, дошао из Стублина. Врло занимљиво, један од Н2 припадника јесте и Стублинчевић из Звечке, досељен наравно из Стублина. Тестираних из Стублина нема, али сам вођен овим траговима детаљно проверио све доступне пописе за Звечку и Стублине, и дошао до следећег:
1. Велика је вероватноћа да су Јовановићи, називају се још и Ранковићи, у Стублинама такође Н2. Досељени су из села Шљивовица у Старом Влаху, тј. златиборском округу, у другој половини 18. века. Славе Никољдан. Село Шљивовица је суседно селу Семегњево, главној етапној станици за даље миграције становништва Пиве према горњим крајевима. Заправо, и Семегњево и Шљивовица као своје најстарије становништво сматрају родове досељене из Пишче у Плужинама (Пива), од братства Добриловића. У пописима из 1820их и 1830их за Стублине чак два пута се јавља Лазар Шљивовац, убрзо Мијаиловић, и коначно Јовановић. Једини је који је уписан као Шљивовац, али није једини Мијаиловић нити Јовановић, заправо их има прилично.
2. Стублинчевићи у Звечкој имају предање о пореклу из Стублина, одакле су досељени у другој половини 18. века. Највероватније одмах по доласку у Стублине. Мој предак Павле, јавља се током 1820их и 1830их година у Звечки, прво као Мијаиловић, а потом као Стублинчевић. Неколико година је једини Стублинчевић, све док извесни Милошевић не преузме исто презиме. Одатле, Павле одлази у Дебрц где се жени женом из Дебрца и ту заснива породица, као и братство Марковића. У Дебрцу и умире, где је и сахрањен, а у црквеним књигама јасно стоји да је пореклом из Стублина. Иако ће његови потомци у Дебрцу бити Марковићи, он заправо никада није био уписан Марковић, већ Алимпић, Пауновић и Јовановић. У пописима из 1820их и 1830их година у Стублинама такође постоје Пауновићи којих касније нема, већ изгледа да и они "(п)остају" Јовановићи. Тако Павлови потомци у Звечкој остају Стублинчевићи, а у Дебрцу Марковићи. Иако се изнова жени у Дебрцу, два сина му остају у Звечкој и 1863. године чине исту кућу уз поприлично потомство. Оно што је необично, јесте то да Стублинчевићи у Звечкој славе Ђурђиц.
3. Стублинчевића има још само у селу Дражевац, одмах до Стублина. Њихово предање говори о досељавању из Стублина крајем 18. века, а даље порекло од Зенице у Босни. Славе Лазаревдан. Прилично су велика фамилија и имају бројна презимена - Цекићи или Крсмановићи, Цветковићи или Ђорђевићи, Тодоровићи, и Мишићи или Мијаиловићи. Успео сам ступити у контакт са једним од Стублинчевића који нажалост није вољан да се тестира, али ми је рекао да он мисли како су заправо дошли из Звечке, а не Стублина (није био сасвим сигуран у то).
4. Јовановићи из Стублина би могли бити главни досељени род који се даље расељавао мењајући презимена, али и крсну славу услед братимљења са другим, несродним родовима, како је то највероватније случај у Звечки и засигурно у Дебрцу (где је слава ипак одржана).
Ово су све микроподаци, доста везани за лично породично порекло, али указују на то да Н2 Никољданаца може имати прилично у овим и околним селима. Додатним истраживањем дошао сам до сазнања да је село Кремна било једно од кључних у миграцијама становништва Старе Херцеговине од друге половине 17. века до засигурно прве половине 19. века - у њему су биле насељене виђеније породице из племена Никшића, тј. Никшићке Жупе, од Драговољића. Такође, многобројне знамените породице током 18. века и 19. века у Мачви воде порекло директно од њих или су из Никшићке Жупе, а посебно свештенство и тадашња, назовимо је властела или имућније фамилије. Дакле, Кремна је важна као етапна станица за Никшиће, али и делом Дробњаке. Суседно село Семегњево, већ поменуто, од кључног је значаја за породице из Пиве, заједно са Шљивовицом. Када се погледа структура села по Шабачкој и Обреновачкој Посавини, јасно се види да готово у сваком селу има оних из Никшићке Жупе, а нарочито у Обреновачкој Посавини. Већ поменуто село Стублине, коме је суседно село Грабовац где је и знаменити манастир Грабовац, налази се на траси миграција према тадашњој Аустроугарској, тј. током Велике сеобе, али и појединачних миграција. Село Скела је било једно од најважнијих, уз Остружницу, за прелазак према Купинову. Касније, а и у међувремену, остаће један од уопштено најважнијих прелаза трговине, војски и народа. Мислим да постоји јако велика могућност поприличног присуства Н2 на овом простору, по селима Скела, Звечка, Ушће, Стублине, итд., и треба имати у виду да би они могли доминантно бити Никољданци заправо. Осим тога, може их бити и по оближњим сремским селима Купиново, Грабовци и слично. Мој случај са Дебрцом је највероватније изузетак у том контексту миграција.
Волео бих да се и други укључе у дискусију, чисто како бисмо разменили сазнања која имамо о овом простору. Имам још доста података, ово је, назовимо скраћена верзија

очекујем да ми стигну подаци и за Велико поље (некада једно село са Стублинама, настало деобом међу сродним фамилијама) и Дражевац где има поменутих, нетестираних Стублинчевића.