Оно што је разлика у односу на данашњи пресек стања у Бугарској је потпуно одсуство хаплогрупе I2-Y3120, тзв. I2-Slavic, некада I2-Dinaric, као и веома слаба заступљеност хаплогрупа E-V13 и R1a-Z282, које су заступљене са по једним узорком. Ове три хаплогрупе су данас три најбројније код Бугара. Готи из овог рада су изгледа били мешавина скандинавских Германа са бројним другим народима, међу којима су веома битни Дако-Трачани и антички становници Анадолије, али је врло вероватно до тог мешања дошло пре њиховог доласка на Балкан. Ево кратког прегледа досадашњих сазнања о њиховим сеобама који је дат у раду:
Болдовани део је по мом мишљењу највероватније објашњење за присуство западноазијских хаплогрупа код Гота, као што су G2b, L1b или R2.
Не треба занемарити ни утицај аријанизма на ову готску мјешавину. У неколико наврата, аријанци су стављани ван закона у Римском царству. Са друге стране, Готи, који су били аријанци, имали су какав такав регулисан статус у оквиру Царства, али по другом принципу, етничком. Има логике да се аријанци не-Готи групишу око Гота по вјерском принципу, и да постану дио групе која је још увијек у оквиру Царства могла да исповједа аријанизам, а да не буде прогоњена. Можда се управо на примјеру Улфиле, готског аријанског апостола, који је био грчко-анадолског поријекла, види тај процес.
И у раду су то поменули као дио једне раније тезе:
"Wolfram (1988) and Pohl (2013) argue that Gothic ethnogenesis involved a “tradition - bearing core” (e.g., the Amal and Balt dynasties) around which diverse groups coalesced through shared institutions
such as Arian Christianity, Gothic language, codified by Ulfilas’ Bible translation (Streitberg, 1950), and federate status. This process incorporated non - Germanic elements - Alans, Sarmatians, Huns, Roman provincials - maintaining identity through social practices rather than strict descent."
Оно што се чини прилично вјероватним јесте да у тој готској мјешавини није било Словена. Готи су реално могли да апсорбују један дио Словена док су боравили на подручју јужне Украјине, или још раније на путу од Балтичког мора до Украјине, али нема неких недвосмислених генетичких показатеља да је то био случај. Са друге стране, историјски извори говоре о сукобу Гота са Словенима, првенствено Антима, чијег су вођу Божу Готи убили.
Видјећемо кад се објаве G25 координате из овог рада, хоће ли бити балтичке мјешавине и у ком проценту.
