Аутор Тема: Древна ДНК - научни радови  (Прочитано 739996 пута)

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1408
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1800 послато: Јун 14, 2026, 09:01:16 пре подне »
Која је беше прича око те Бездањаче. То је некропола из бронзаног доба, али је ту пронађен и неки каснији узорак I2 са аутосомалном типичном за данашње Јужне Словене(?) Гордана Пиларић је обрадила скелете са тог бронзанодопског налазишта.

"Der Hohlenfriedhof Bezdanjača in Kroatien unterschied nach Pilarić (1975) Mediterranide und Nordide, also wiederum Varianten eines Formenkreises mit variierender Knochenrobustizitát und Groзe."

Недавно је објављен рад у којем су хрватски научници признали грешку у даривању макар једног од два узорка из Бездањача који припадају хаплогрупи I2-Y3120: Updated analysis of the Bronze Age population genetics from Bezdanjača Cave – the case of I2a1a male individuals. Реч је о узорку са геномском шифром I18721 и сада је радио жаргонски датиран на 1645-1950 calCE.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5694
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1801 послато: Јун 14, 2026, 03:11:21 поподне »
Недавно је објављен рад у којем су хрватски научници признали грешку у даривању макар једног од два узорка из Бездањача који припадају хаплогрупи I2-Y3120: Updated analysis of the Bronze Age population genetics from Bezdanjača Cave – the case of I2a1a male individuals. Реч је о узорку са геномском шифром I18721 и сада је радио жаргонски датиран на 1645-1950 calCE.

Зато је I18719 и даље на Yfull стаблу... 🙄

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1138
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1802 послато: Јун 15, 2026, 08:00:57 поподне »
Недавно је објављен рад у којем су хрватски научници признали грешку у даривању макар једног од два узорка из Бездањача који припадају хаплогрупи I2-Y3120: Updated analysis of the Bronze Age population genetics from Bezdanjača Cave – the case of I2a1a male individuals. Реч је о узорку са геномском шифром I18721 и сада је радио жаргонски датиран на 1645-1950 calCE.

Цитат
Figure 3.
A plan of Bezdanjača Cave: blue ellipse – recent human and faunal remains; red ellipse – Bronze Age human and faunal remains and archaeological artifacts (taken from (5), with permission from the publisher, adjusted by M. Novak and J. Šarac).

The skull BZV-11a exhibits a massive blunt-force perimortem injury to the right parietal bone, a clear sign of intentional violence (Figure 2). It belonged to an adult male whose remains were deposited in the cave sometime between the mid-17th and the mid-20th centuries CE, as confirmed through direct radiocarbon dating. The partially preserved skull (only the bones of the left side are present) of BzV-10a, belonging to an adult male, also probably comes from a similar context. The field diaries and excavation documentation do not specify that any of the remains could be dated to recent periods. However, Malinar (16) mentioned the find of two human skeletons that most likely ended up in Bezdanjača during World War II, as well as skeletal remains of animals that accidentally fell in, located at the bottom of the shaft, right at the entrance of the cave (Figure 3). This was confirmed by a speleological visit to the cave in October 2023, conducted by a research team that included the co-authors of this paper. During this visit, adult human remains were found directly at the bottom of the shaft, together with a large quantity of faunal remains (17). This finding is reported here for the first time (Figure 4). Based on all this, the skulls BzV-10a and BzV-11a might belong to these individuals. However, direct association of the remains cannot be made with certainty.

The other two male samples (BzV-10a and BzV-11a) were assigned to the I2a1a (I-Y3120) haplogroup, based on ISOGG v. 15 (6,13). BzV-11a, the sample that was recently carbon-dated to a much younger historic period carried the I2a1a haplogroup. It is probable that the skull BzV-10a is also more recent and belongs to one of the two individuals found at the entrance to the cave, which would link the genetic and archaeological data into a common context. However, until the skull BzV-10a is AMS-dated this still remains a hypothesis.

When looking more closely at the I2a1a haplogroup, ancient DNA studies have shown that haplogroup I (including early I2 lineages) was common among Mesolithic foragers across Europe (19-21). However, in prehistoric Croatia, I2a1a appears to have been sporadically present (6,15,22,23). It has also been detected in two samples from a 6200-year-old mass grave in Potočani, Croatia (24) and in three unpublished prehistoric Croatian samples (David Reich, personal communication). This suggests its long-term presence in this region.

The two I2a1a individuals from the Bezdanjača Cave that were initially attributed to the Bronze Age primarily on archaeological and contextual grounds, appear to be chronologically from the Early Modern period. However, until recently this information was not available and, due to the lack of this data, many ancient DNA studies in the last decade have included these samples as Bronze Age samples in their analysis.

This finding highlights the complex history of the cave and points to the risk of assuming chronological homogeneity based only on contextual association. The presence of skeletal remains linked to the Early Modern period in the Bezdanjača Cave demonstrates the value of direct dating of all skeletal material when interpreting archaeological finds and drawing firm conclusions. Bioarchaeological interpretations must be made with caution, ensuring that human remains assigned to a certain time period are securely dated rather than placed chronologically based only on spatial proximity or associated artifacts.

However, these new data do not contradict the possible presence of the I2a1a lineage in Bronze Age populations in this area. All SE European “Bronze Age I2a1a samples” currently reported in the literature are listed in Table 1, once again proving the presence of this Y haplogroup in this area much before medieval migrations.
https://translate.google.com/?sl=auto&tl=sr&text=umuda-kelepce-vurulmaz&op=translate
https://turskeserije.tv/umuda-kelepce-vurulmaz/

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1408
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1803 послато: Јун 23, 2026, 12:23:24 поподне »
Објављен је нови археогенетски рад о ловцима око Бајкала у Сибиру, који носи назив Lethal plague outbreaks in Lake Baikal hunter-gatherers 5,500 years ago. Колико сам видео доминирају узорци који припадају хаплогрупи Q1b, затим су други по учесталости узорци хаплогрупе N1-TAT, али се појавио и по један узорак хаплогрупа Q1a и N2 (CGG024598).

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3023
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1804 послато: Јун 27, 2026, 10:54:14 пре подне »
Раније сам видио да један из гране У32084 из Акбаријевог рада је пронађен у Винковцима и њему су потврдили и грану испод а већ неко време имам још двојицу на нивоу У 32084 али не могу да нађем где су они пронађени.Може ли ко помоћи?

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1408
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1805 послато: Јун 29, 2026, 01:11:44 поподне »
Стижу нови узорци из културе Лепенски Вир https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJNA1482402.

Ван мреже Алекса Матић SRB

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
  • Q1b L275>> L245> Y2209. L245> BZ3896. L245> YP745.
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1806 послато: Јул 01, 2026, 09:36:30 пре подне »
Узорак I19898.AG из 7. века припада грани Q-Y2209 којој припадају и Братоножићи. Аутономни профил узорка је доминантно староседелачког карактера, уз јаку примесу Анадолије и Северне Африке.

Можеш ли да пошаљеш одакле ти ова информација ?

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1408
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1807 послато: Јул 01, 2026, 10:59:38 пре подне »
Можеш ли да пошаљеш одакле ти ова информација ?

Из овог препринта:

Disparate demographic impacts of the Roman Colonization and the Migration Period in the Iberian Peninsula.

Апстракт

Није било јасно како су периоди римске и касније германске политичке контроле обликовали демографију Пиринејског полуострва и како се Пиринеји у том погледу разликује од других дијелова Римског царства. Представљамо податке о геномима 248 древних појединаца из периода од 100. до 800. године наше ере, који је до сада углавном био непроучен, и анализирамо их заједно са раније објављеним подацима. У римској ери биљежимо дубоке демографске промјене, са приливом људи који имају поријекло из централног и источног Медитерана у свим проучаваним областима, као и Сјеверноафриканаца, посебно у централној и јужној области Пиринеја. Германска племена (Бури, Свеби, Вандали и Визиготи) и Сармати (Алане) преузели су политичку контролу почетком 5. вијека, и иако идентификујемо појединце са германским поријеклом на налазиштима са германским накитом, и примјећујемо да су ти појединци били блиско повезани на великим раздаљинама, као у случају двоје браће и сестара који су били раздвојени 700 км, за Пиринеје у цјелини биљежимо велики континуитет са претходном хиспано-римском популацијом. Демографски обрасци у Пиринејском полуострву оштро се разликују од оних у Британији, која је показала супротан образац малих промјена у римском периоду, након чега су уследиле велике промјене у периоду сеоба, али и од демографских образаца у централном Медитерану, гдје су оба периода била повезана са дубоким трансформацијама, што поставља шира питања о снагама које су довеле до промјена у овом временском раздобљу.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1408
  • I2-S25733>PH2670>Y200040

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6589
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1809 послато: Јул 03, 2026, 06:27:43 пре подне »
Нови прерпинт под називом:
Genomic impact of the second plague pandemic on three human populations
https://www.biorxiv.org/content/10.64898/2026.06.29.730585v1

са већим бројем геномских средњовјековних узорака из Шведске, Норвешке и Литваније.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6343
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1810 послато: Јул 17, 2026, 11:29:26 пре подне »
Investigating ancient human DNA preservation on cave walls and in rock art

Цитат
Previous efforts to link Palaeolithic cultural records to specific populations through DNA analysis have focused on materials from archaeological floor deposits such as bones, sediments, and artefacts. In this study, we explore whether rock art, a spatially distinct expression of human activity, can also preserve DNA traces from its creators. We analyse DNA preservation in pigment samples collected in and around 24 rock art panels from 11 caves across Spain and Portugal, including simple marks (from nine sites), hand stencils (Maltravieso Cave, Extremadura, Spain), and figurative paintings (Cave of Altamira, Cantabria, Spain). We recover traces of ancient human mitochondrial and nuclear DNA, unaccompanied by faunal DNA, from a pigmented calcite crust at Escoural Cave (Portugal), as well as from an unpigmented cave wall sample from the same site. The absence of faunal DNA in both samples suggests direct DNA deposition through human contact. In contrast, three additional unpigmented samples, from Escoural and Covarón Cave (Asturias, Spain), yielded mixtures of human and faunal DNA, suggesting indirect deposition. Although our results do not conclusively link ancient human DNA preservation to the generation of cave art, we show that traces of human DNA can persist on cave walls for thousands of years.

https://www.euronews.rs/magazin/nauka/232205/prvi-put-pronaden-dnk-drevnih-ljudi-na-zidovima-pecina/vest
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1408
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1811 послато: Јул 20, 2026, 09:27:03 пре подне »
Стижу нови узорци из културе Лепенски Вир https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJNA1482402.

Изгледа да ће овде ускоро бити доступан и препринт Ancient whole genomes reveal regional selection during adaptation to Neolithic lifestyle in Western Eurasia.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1408
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1812 послато: Јул 20, 2026, 01:43:53 поподне »
Прилози су доступни. Имамо и два нова узорка са локалитета Голокут на западу Војводине који припадају старчевачкој култури. Припадају хаплогрупама H2a1 и C1a2b. Међу мезолитским имамо један интересантан резултат са локалитета Власац који припада хаплогрупи I2a2b-Y16419 која је данас претежно јерменска и прошла је кроз дугачко "уско грло", мада не толико дугачко као што је приказано на YFull стаблу. На FTDNA стаблу, где има много више и древних и савремених узорака, што је приказано на следећем линку https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-BY420/tree. Дакле ова хаплогрупа је преживела неолитску транзицију и постала је раширена по централној Европи током каснијих фаза неолита, па се среће код узорака културе линеарне керамике, сопотске и ласињске културе и многих других, иако је данас у Европи готово непостојећа, изузев једног узорка из Француске и релативно младог јерменског огранака који је доживе "ефекат оснивача" на Кавказу.

Ван мреже vuk_883

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 28
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1813 послато: Јул 20, 2026, 03:53:56 поподне »
Прилози су доступни. Имамо и два нова узорка са локалитета Голокут на западу Војводине који припадају старчевачкој култури. Припадају хаплогрупама H2a1 и C1a2b. Међу мезолитским имамо један интересантан резултат са локалитета Власац који припада хаплогрупи I2a2b-Y16419 која је данас претежно јерменска и прошла је кроз дугачко "уско грло", мада не толико дугачко као што је приказано на YFull стаблу. На FTDNA стаблу, где има много више и древних и савремених узорака, што је приказано на следећем линку https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-BY420/tree. Дакле ова хаплогрупа је преживела неолитску транзицију и постала је раширена по централној Европи током каснијих фаза неолита, па се среће код узорака културе линеарне керамике, сопотске и ласињске културе и многих других, иако је данас у Европи готово непостојећа, изузев једног узорка из Француске и релативно младог јерменског огранака који је доживе "ефекат оснивача" на Кавказу.
Ово је мени написао Палмјан са јерменског ДНК пројекта
Your haplotype expanded with Trialeti-Vanadzor culture some 4400 years ago in South Caucasus.
Then it moved to west to Anatolia and then to Europe. The oldest wave was probably with Mushki people 3200 years ago. Then other waves mainly with Armenians.
That haplotype came to South Caucasus from East European Yamnaya-Catacomb culture. Its ultimate origin is in Paleolithic Europe in Balkans were You live ;)
l had a close look to yet unpublished samples from Akbari, their autosomes. It was a WHG lineage that became part of Ukraine HG and later Yamnaya.

My opinion here

https://www.facebook.com/share/p/14hkzLHkkKg/

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1408
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1814 послато: Јул 20, 2026, 07:28:51 поподне »
Ово је мени написао Палмјан са јерменског ДНК пројекта
Your haplotype expanded with Trialeti-Vanadzor culture some 4400 years ago in South Caucasus.
Then it moved to west to Anatolia and then to Europe. The oldest wave was probably with Mushki people 3200 years ago. Then other waves mainly with Armenians.
That haplotype came to South Caucasus from East European Yamnaya-Catacomb culture. Its ultimate origin is in Paleolithic Europe in Balkans were You live ;)
l had a close look to yet unpublished samples from Akbari, their autosomes. It was a WHG lineage that became part of Ukraine HG and later Yamnaya.

My opinion here

https://www.facebook.com/share/p/14hkzLHkkKg/

Што се тиче наведеног овај најновији мезолитски узорак само потврђује да је хаплогрупа I2b2-Y16419 потекла од балканских мезолитских ловаца-сакупљача.

Шта се после десило са њима? Укратко: западно од линије Балтик-Понтик је дошло до велике демографске промене почетком неолита и најезде Анадолаца који су потпуно прогутали староседеоце чија је генетика остала у траговима код припадника европских неолитских култура, док је источно од ње дошло до постепеног стапања неколико старих мезолитских ловачко-сакупљачких група, а то су балкански, источни, кавкаски и сибирски ловци-сакупљачи, тако да се добио један фини просторни градијент њихових компоненти. На месту додира овог старог, ретко насељеног, ловачко-сакупљачког света са мајкопском културом долази до преноса знања и вештина на једну од ових примитивних заједница која од тада почиње да се незаустављиво шири на север па даље по Европи и Азији, гутајући и слабо развијене заједнице на истоку Европе и прилично развијеније на западу. Прва на удару је свакако била степска зона од Црног до Каспијског мора, где је настала култура гробних јама (Yamnaya у литератури на енглеском језику). У Европи је додатно дошло до брисања генетског наслеђа балканских ловаца-сакупљача, па зато одумире и већина оних грана ове хаплогрупе које су опстале након неолитске револуције инфилтрирајући се ту и тамо у неку мању неолитску подгрупу. Већи део Европе чине потомци свега неколико мушкараца који су у енеолиту живели у северном прикавказју. Касније долази до формирања одвојених племена од огранака ове монолитне групе, која је укључила и мешање са ретким странцима које овај демографски цунами није у потпуности захватио. Долази до секундарних популационих бумова које сада укључују и гране хаплогрупа из првог таласа и локалне огранке преживелих остатака старих популација. Тако долази на северу Европе до ефекта оснивача унутар хаплогрупе I1, а у Јерменији унутар хаплогрупе I2b2. Дакле, највероватније је то огранак балканских ловаца-сакупљача који је током мешања са осталим ловачко-сакупљачким групама дошао до неког забаченије угла источноевропског пространства, где није учествовао у великој демографској експанзији севернокавкаских племена, већ је био скрајнут на маргини ових далекосежних демографских промена све док се није утопио у прото-Јермене и од тада почиње демографски бум и ове хаплогрупе, заједно са још три, четири подгране хаплогрупе R1b-M269 карактеристичне за Јермене.

Подграна I2b2-Y16419>BY4177 је млади балкански огранак ове јерменске гране. Не знамо како и када се појавио али ја пре свега сумњам на павликијанце (павлићане), с обзиром на њен TMRCA и географску дистрибуцију.

Ван мреже vuk_883

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 28
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1815 послато: Јул 20, 2026, 08:44:15 поподне »
Што се тиче наведеног овај најновији мезолитски узорак само потврђује да је хаплогрупа I2b2-Y16419 потекла од балканских мезолитских ловаца-сакупљача.

Шта се после десило са њима? Укратко: западно од линије Балтик-Понтик је дошло до велике демографске промене почетком неолита и најезде Анадолаца који су потпуно прогутали староседеоце чија је генетика остала у траговима код припадника европских неолитских култура, док је источно од ње дошло до постепеног стапања неколико старих мезолитских ловачко-сакупљачких група, а то су балкански, источни, кавкаски и сибирски ловци-сакупљачи, тако да се добио један фини просторни градијент њихових компоненти. На месту додира овог старог, ретко насељеног, ловачко-сакупљачког света са мајкопском културом долази до преноса знања и вештина на једну од ових примитивних заједница која од тада почиње да се незаустављиво шири на север па даље по Европи и Азији, гутајући и слабо развијене заједнице на истоку Европе и прилично развијеније на западу. Прва на удару је свакако била степска зона од Црног до Каспијског мора, где је настала култура гробних јама (Yamnaya у литератури на енглеском језику). У Европи је додатно дошло до брисања генетског наслеђа балканских ловаца-сакупљача, па зато одумире и већина оних грана ове хаплогрупе које су опстале након неолитске револуције инфилтрирајући се ту и тамо у неку мању неолитску подгрупу. Већи део Европе чине потомци свега неколико мушкараца који су у енеолиту живели у северном прикавказју. Касније долази до формирања одвојених племена од огранака ове монолитне групе, која је укључила и мешање са ретким странцима које овај демографски цунами није у потпуности захватио. Долази до секундарних популационих бумова које сада укључују и гране хаплогрупа из првог таласа и локалне огранке преживелих остатака старих популација. Тако долази на северу Европе до ефекта оснивача унутар хаплогрупе I1, а у Јерменији унутар хаплогрупе I2b2. Дакле, највероватније је то огранак балканских ловаца-сакупљача који је током мешања са осталим ловачко-сакупљачким групама дошао до неког забаченије угла источноевропског пространства, где није учествовао у великој демографској експанзији севернокавкаских племена, већ је био скрајнут на маргини ових далекосежних демографских промена све док се није утопио у прото-Јермене и од тада почиње демографски бум и ове хаплогрупе, заједно са још три, четири подгране хаплогрупе R1b-M269 карактеристичне за Јермене.

Подграна I2b2-Y16419>BY4177 је млади балкански огранак ове јерменске гране. Не знамо како и када се појавио али ја пре свега сумњам на павликијанце (павлићане), с обзиром на њен TMRCA и географску дистрибуцију.
Ја припадам грани BY4177 и такође сумњам или да је дошла у неком периоду антике са Кавказа на Балкан или ту другу могућност коју ти наводиш,иначе чувена династија која је владала Јерменијом и Грузијом Багратиони(Багратиди) припадају I-Y16419 хаплогрупи. А Хован Симониан јерменски генетичар који се бави том династијом каже да постоји огранак те династије Таронитес(Таронити) која је дошла на Балкан разменом становништва у средњем веку 9-10.век и били су византијски племићи раштркани у више градова.
Неки од њих били су гувернери и војводе градова Драча,Скопља и Солуна.
Један од њих Ашот син Григорија Таронита је оженио ћерку цара Самуила Мирославу.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1408
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1816 послато: данас у 11:47:55 пре подне »
Ја припадам грани BY4177 и такође сумњам или да је дошла у неком периоду антике са Кавказа на Балкан или ту другу могућност коју ти наводиш,иначе чувена династија која је владала Јерменијом и Грузијом Багратиони(Багратиди) припадају I-Y16419 хаплогрупи. А Хован Симониан јерменски генетичар који се бави том династијом каже да постоји огранак те династије Таронитес(Таронити) која је дошла на Балкан разменом становништва у средњем веку 9-10.век и били су византијски племићи раштркани у више градова.
Неки од њих били су гувернери и војводе градова Драча,Скопља и Солуна.
Један од њих Ашот син Григорија Таронита је оженио ћерку цара Самуила Мирославу.

Можда сте и плаве крви :)

Што се потенцијалне локације где је хаплогрупа I2b2 могла да се придружи прото-Јерменима, мислим да је највероватније време и место тог догађаја Молдавија око 2500. г.п.н.е.

Да, они су буквално тестирали Херодотове тврдње да су Јермени потомци фригијских колониста са Балкана, базирану на ношњи Јермена у персијској војсци која је била слична фригијској.

До сличног закључка су дошли и ИБД анализом у раније помињаном раду Ancient genomics support deep divergence between Eastern and Western Mediterranean Indo-European languages да нема доказа о некој заједничкој миграцији Фригијаца и Јермена кроз Анадолију. У лингвистичком додатку стоји и напомена да најновија изучавања фригијског језика показју недостатак ексклузивних иновација фригијског и јерменског језика, што додатно даје подршку теорији да јерменски не припада (трако)-фризијској подгрупи.

Међутим, у овом раду јасно је показана, ИБД анализом, директна веза грчких и јерменских узорака бронзног доба са популацијом средњег бронзаног доба у Молдавији, а која вуче директно порекло из културе Касне Јамне (нема уплива Corded Ware и Бел Бикера као вектора преношења степске генетике). Ово јако даје ветар у леђа теорији о грчко-јерменској лингвистичкој групи, која дакле потиче директно из Касне Јамне и нема никакве везе са CW и BB и која почиње да се распада доста рано - најмање 2500 БЦЕ.

Е сад, јасно је да нема говора о пореклу Јермена (носиоца овог ИЕ језика) са Балкана, али да ли је искључена и њихова балканска миграторна рута из степе? Некако ми се чини да ова ИБД веза јерменских бронзанодопских узорака са молдавским из средњег бронзаног доба ипак промовише балканску руту.

Дакле на подручју Молдавије би у трећем миленијуму требало тражити заједничку прадомовину и Јермена, као и Грка, а вероватно и Трачана, Фригијаца, па можда и Албанаца. Према оваквом сценарију, око 2500. г.п.н.е. долази до распада ове првобитне заједнице и један њен до мигрира у Грузију и део Јерменије где долази до формирања Триалети културе, а други део се креће према Балкану и насељава источне и јужне делове. Моје размишљање је да ли је и балкански огранак са собом понео неку од староседелачких, предстепских хаплогрупа са тог подручја? Типујем на E-V13.

Ван мреже Слобо

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 174
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1817 послато: данас у 02:33:14 поподне »
Да ли је ова "најезда Анадолаца" са почетка неолита донијела Е-V13 у у Европу или је она већ била ту од раније?

Ван мреже vuk_883

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 28
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1818 послато: данас у 03:10:42 поподне »
Можда сте и плаве крви :)

Што се потенцијалне локације где је хаплогрупа I2b2 могла да се придружи прото-Јерменима, мислим да је највероватније време и место тог догађаја Молдавија око 2500. г.п.н.е.

Дакле на подручју Молдавије би у трећем миленијуму требало тражити заједничку прадомовину и Јермена, као и Грка, а вероватно и Трачана, Фригијаца, па можда и Албанаца. Према оваквом сценарију, око 2500. г.п.н.е. долази до распада ове првобитне заједнице и један њен до мигрира у Грузију и део Јерменије где долази до формирања Триалети културе, а други део се креће према Балкану и насељава источне и јужне делове. Моје размишљање је да ли је и балкански огранак са собом понео неку од староседелачких, предстепских хаплогрупа са тог подручја? Типујем на E-V13.
Молдавија и јесте највероватније па је касније ето кроз период миграција направили фактички круг око црног мора као сат на казаљци и дошли на Балкан  ;D
Занимљиво је што по броју маркера један Грузин се разликује на 4 маркера.
Хован Симониан је већ на америчком конгресу држао предавање спомињао и Балкан и нашу хаплогрупу па ћемо видети да ли ће његова теорија изаћи на видело што се тиче Таронита или не :D.

Њиховом ДНК пројекту тамо држава помаже и финансира.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1408
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1819 послато: данас у 05:15:49 поподне »
Да ли је ова "најезда Анадолаца" са почетка неолита донијела Е-V13 у у Европу или је она већ била ту од раније?

Није била ту од раније, дошла је из Анадолије.