Не разумијем ово без дубљега истраживања, за која ми требају извори, а волио бих разумјети областне досезаје тога IBD кластера. Не веже ми се, како узорак из 10-11. вијека може имати неки несловијенски IBD кластер, а на PCA одговорати Пољаку или Бужанину. Имплицира ли то, да је VK473:
а) доведеник на Готланд из некога живља из Пољске, које се у 10. в. још није смијешало са Пољацима или
б) свој на својему у Готланду, гдје је такав живаљ обстао изолован 10 вијекова.
Ако би било б) зар се тај узорак не би требао уклапати и у PCA са осталим скандинавским узорцима којима PCA показује састав попут Swedish, Danish, Icelandic?
PCA шеме блискости су прилично непрецизне. Дају неки општи тренд, али у детаљима нису пуно употребљиве. Већ смо више пута помињали тај проблем. Молдавци су по PCA често ближи Србима него Румуни, не зато што су им суштински ближи већ што Молдавци "каче" један дио источнословенске генетике, а постављене PCA компоненте нису довољно прецизне да разликују јужнословенски и источнословенски удио. Слично се може рећи и за бронзанодопску популацију Европе која је превише измијешана да би је PCA успјевала разлучити. Имамо исте полазне компоненте које су правиле различите комбинације у разним културама и подручјима, а када се опет све сведе на те полазне компоненте може се појавити лажна блискост. Чини ми се да је принцип моделовања нешто прецизнији, али ти си за овај приказ изабрао баш ту најнепрецизнију варијанту, приказ укупне блискости по PCA.
IBD сегменти су нешто сасвим друго. Не ради се о удаљености од референтних популација, већ о конкретним сегментима ДНК који могу да се одрже или бар испрате и кроз неколико хиљада година. Нешто слично Y-ДНК али у сфери аутосомалне генетике. И зато IBD анализа увијек има предност над PCA анализом.
Што се тиче одговора на твоје питање у вези узорка VK473, може их бити више. Његови преци су имали прилике да на Готланд дођу не само у 10. вијеку, већ било кад у периоду од хиљаду година раније. Сама припадност кластеру BalticScan његове претке лоцира на подручју јужних обала Балтика у дугом временском распону од прије почетка наше ере до 10. вијека. У том периоду на том подручју се смијењивало неколико археолошких култура и популација, али је и коегзистирало више IBD кластера. Могли су дакле у поменутом периоду на простору Пољске когезистирати и појединци који припадају BalticScan кластеру поред оних који припадају германским кластерима EastScan или SouthScan, баш као што су једни поред других на истом простору могли живјети Вандали, Готи, Венеди. Чак и ако су културолошки постали један народ у генетици је могло коегзистирати више различитих кластера. А то је чини ми се веома чест случај.
Када су Словени у 7. вијеку са својим кластером BalticSEEu дошли на просторе Пољске, затекли су и своје далеке BalticScan рођаке, који су већ живјели ту. И није ништа необично да PCA анализа данашње словенске народе излиста као најближе за појединце и из једног и из другог кластера, јер поред исте протобалтске основе и неки припадници BalticScan кластера су се накнадно утопили у западнословенске народе.
Иначе су у поменутим радовима издвојили три паралелна IBD кластера из протобалтске основе.
1. класични балтски кластер,
Baltic, и данас заступљен код балтичких народа
2.
BalticScan кластер заступљен код германских, словенских и балтичких народа
3. класични словенски кластер
BalticSEEu присутан код словенских народа
BalticScan кластер није проистекао из словенског кластера BalticSEEu већ му је паралелан. Већ почетком наше ере BalticScan кластер је присутан код појединца на граничном подручју протогерманског и протословенског елемента. У викиншку популацију је дакле могао ући и преко несловенских популација.
Предак VK473 је могао бити неСловен у 4. вијеку, па су његови потомци у 7. вијеку могли постати Словени, а затим у 9. вијеку постати Викинзи, чувајући кроз све те вијекове своју BalticScan генетику. Ово је само једна од многих варијанти које су могле да се десе.