Форум - Порекло
ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Организоване акције тестирања => Тему започео: НиколаВук Септембар 01, 2024, 11:54:14 поподне
-
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује традиционално ДНК тестирање поводом Српског ДНК дана 14. септембра. Акција “Српски ДНК месец 2024” ће трајати од 2. до 30. септембра. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.
Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Српског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.
Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.
Након што примимо Вашу пријаву добићете путем мејла детаљне инструкције за даље кораке.
Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!
Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.
Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.
Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.
Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.
Добро дошли у свет генетичке генеалогије!
https://www.poreklo.rs/2024/09/01/srpski-dnk-mesec-2024-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/
-
Поделио сам линк неким групама на друштвеним мрежама. Када ће бити објављен списак првих тестираних?
-
Поделио сам линк неким групама на друштвеним мрежама. Када ће бити објављен списак првих тестираних?
Најраније следеће недеље.
-
Најраније следеће недеље.
Изненадио бих се ако стигнемо до тада да нешто објавимо. Акција само што је почела, тек стижу пријаве. Док се сакупи прва тура узорака, па док лабораторија то испроцесира, док се обраде и евидентирају лабораторијски извештаји, припреме сертификати за тестиране... Тек онда долази на ред анализа и објављивање резултата. Не бих се надао ничему пре 20.09.
-
Изненадио бих се ако стигнемо до тада да нешто објавимо. Акција само што је почела, тек стижу пријаве. Док се сакупи прва тура узорака, па док лабораторија то испроцесира, док се обраде и евидентирају лабораторијски извештаји, припреме сертификати за тестиране... Тек онда долази на ред анализа и објављивање резултата. Не бих се надао ничему пре 20.09.
Мислим да је питање било везано за списак предатих узорака. Ако буде довољно пристиглих узорака до краја следеће недеље, онда ће моћи да се појави и списак.
-
Kad se očekuje spisak prve ture testiranih?
-
Kad se očekuje spisak prve ture testiranih?
Претпрошле недеље је предата прва тура тестираних, следи списак:
1. Николић, Срђевдан, Пухово, Лучани
2. Јовановић, Врачевдан, Јабланица, Крушевац
3. Николић, Аранђеловдан, Стијена, Подгорица
4. Милошевић, Јовањдан, Бистрица, Петровац на Млави
5. Јелић, Ђурђевдан, Баре, Шавник
6. Зарубица, Никољдан, Превиш, Шавник
7. Крстајић, Никољдан, Пашина Вода, Жабљак
8. Зеленовић, Ђурђевдан, Михољаче, Гацко
-
Имамо ли допуњени списак пресатих узорака?
-
послатих*
-
Обзиром да имамо велики број пријављених који нису стигли да доставе своје узорке, одлучили смо да продужимо акцију "Српски ДНК месец 2024" до 10. октобра.
https://www.poreklo.rs/2024/10/01/srpski-dnk-mesec-2024-produzena-akcija/ (https://www.poreklo.rs/2024/10/01/srpski-dnk-mesec-2024-produzena-akcija/)
-
Јел можемо данас очекивати списак предатих узорака са подацима о родовима?
-
Јел можемо данас очекивати списак предатих узорака са подацима о родовима?
Биће ускоро.
-
Када креће објава резултата? Нестрпљиви смо да акција коначно крене.
-
Списак друге туре тестираних:
9. Јанус, Никољдан, Брубно, Глина
10. Павишић, Ђурђевдан, Ријека Црнојевића, Цетиње
11. Вељковић, Никољдан, Средска, Призрен
12. Петровић, Јовањдан, Кавадар, Рековац
13. Митровић, Митровдан, Ресник, Београд
14. Вукашиновић, Аранђеловдан, Власина Округлица, Сурдулица
15. Делибашић, Никољдан, Доња Трепча, Никшић
16. Томић, Никољдан, Гвоздац, Бајина Башта
17. Марјановић, Никољдан, Кремената, Косовска Каменица
18. Петровић, Стевањдан, Богујевац, Прокупље
19. Бештић, Никољдан, Залом, Невесиње
20. Муљевски, Никољдан, Куманово
21. Перин, Јовањдан, Потпорањ, Вршац
22. Ћосо, Аранђеловдан, Запужане, Бенковац
23. Вишнић, Никољдан, Попово Село (Гојак), Огулин
24. Милуровић, Никољдан, Угриновци, Сурчин
25. Војводић, Никољдан, Јелашиновци, Сански Мост
26. Мартиновић, Никољдан, Бистрица, Нова Варош
27. Јаћовић, Врачевдан, Велика Дренова, Трстеник
28. Гугољ, Ђурђевдан, Суторина, Херцег Нови
29. Радаковић, Никољдан, Брувно, Грачац
30. Пејић, Тривуњдан, Тричани, Нови Травник
31. Прокопљевић, Лучиндан, Петровчић, Сурчин
32. Лишанин, Аранђеловдан, Добри До, Ивањица
33. Пераловић, Никољдан, Косор, Подгорица
34. Павковић, Василијевдан, Церовица, Нови Град
35. Арсић, Ђурђевдан, Приштина
36. Марјановић, Ђурђевдан, Јаворани, Кнежево
37. Мандић, Никољдан, Сводна, Нови Град
38. Ћурчић, Ђурђевдан, Градац, Ивањица
39. Бранковић, Стевањдан, Сурчин
40. Вукосављевић, Аранђеловдан, Љуша, Куршумлија
41. Кошанин, Петковдан, Дубочица, Краљево
42. Зоговић, Никољдан, Бело Поље, Пећ
43. Чубриловић, Никољдан, Фатница, Билећа
44. Ристановић, Ђурђевдан, Кнежевац, Београд
45. Личанин, Ђурђевдан, Нова Градишка
46. Николић, Никољдан, Лозна, Бановићи
47. Станисављевић, Ђурђевдан, Липолист, Шабац
48. Мићуновић, Аранђеловдан, Смрдуша, Никшић
49. Вељковић, Аранђеловдан, Лепеница
50. Кекић, Петковдан, Равни, Гацко
51. Бујаковић, Ђурђевдан, Вијенац, Пљевља
52. Јањић, Ђурђевдан, Ранковци, Љубиње
53. Величковић, Ђурђиц, Александровац
54. Тадић, Никољдан, Доњи Лапац
55. Секулић, Никољдан, Тресонче, Маврово и Ростуша
56. Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост
57. Вукојевић, Ђурђевдан, Гркљане, Крушевац
58. Мишковић, Ђурђевдан, Доње Вуковско, Купрес
59. Пешић, Никољдан, Мала Копашница, Лесковац
60. Мрђа, Никољдан, Кестенова Корита, Доњи Лапац
61. Јанковић, Јовањдан, Голеш, Травник
62. Сретенов
63. Ђуровић, Ђурђевдан, Горачићи, Лучани
64. Николић, Аранђеловдан, Делиблато, Ковин
65. Рајић, Ђурђевдан, Велушић, Дрниш
66. Вујасиновић, Стевањдан, Ивошевци, Кистање
67. Стојковић, Петковдан, Горња Чаршија, Врање
68. Радић, Аранђеловдан, Буковче, Јагодина
69. Глигоревић, Јовањдан, Снагово, Зворник
70. Солдатовић, Ђурђевдан, Бастав, Осечина
71. Керин, Рипањ, Београд
72. Анђелковић, Митровдан, Лесковац
73. Арсенијевић, Никољдан, Долац, Нови Пазар
74. Велемир, Ђурђевдан, Рилић, Купрес
75. Ковач, Јовањдан, Бабићи, Шипово
76. Марјановић, Цвети, Радошево, Ариље
77. Чоко, Никољдан, Книнско Поље, Книн
78. Тмушић, Никољдан, Дренова, Пријепоље
79. Војиновић, Ђурђевдан, Чачак
80. Стојановић, Алимпијевдан, Сокобања
81. Планиничић, Ђурђевдан, Лепенац, Брус
82. Гајић, Никољдан, Ивановци, Љиг
83. Милосављевић, Никољдан, Јаловик Извор, Књажевац
84. Јовановић, Митровдан, Радаљ, Мали Зворник
85. Голубовић, Аранђеловдан, Трепча, Андријевица
86. Којић, Андријевдан, Врбовац, Витина
87. Гаћеша, Никољдан, Сјеничак, Удбина
-
Ако буду још барем две приближне туре имаћемо близу двестотињак тестираних. Заиста леп одзив чини се.
-
25. Војводић, Никољдан, Јелашиновци, Сански Мост
Imaju li ovi Vojvodići neko predanje,trebalo bi da su od ličkih Vojvodića(Mazin,Neteka,Donji Lapac).Pokušavao sam da ih testiram ali bezuspešno.
-
Imaju li ovi Vojvodići neko predanje,trebalo bi da su od ličkih Vojvodića(Mazin,Neteka,Donji Lapac).Pokušavao sam da ih testiram ali bezuspešno.
Тестирани није оставио податак да имају везе са Ликом.
-
Да ли ће бити трећа тура? И када први резултати?
-
Да кренемо.....
16. Томић (Никољдан), Гвоздац/Бајина Башта
Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и највероватније низводној грани BY199059>BY198296 (Никољштаци), чије би извориште требало бити на подручју Старог Влаха и Рашке. Најмање разлика у СТР маркерима има са Ђурђевићем из Смед. Паланке (1 од 23), али ту је и велики број Никољштака од којих се разликује на само два маркера. Само дубинским тестирањем у иностранству може се открити даље гранање (млађе гране), а пре свега потврда да је BY198296.
По литератури, постоји предање о досељавању из околине Бијелог Поља, само што је врло бајковито, па га и не сматрам битним. Углавном, у селу сви славе Никољдан. Томићи су у засеоцима Трубале и Бобовац, као и Ружићи, Јовановићи и Нешићи (могуће је да су сви исти род).
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/)
-
21. Перин (Јовањдан), Потпорањ/Вршац
Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и низводној грани BY199059>BY198296>BY200954 (Никољштаци из Гламоча/Унца). Има потпуно поклапање на 23 маркера са Качаром и Кецманом, тј. модалан хаплотип за BY200954. Тестирани је навео да му се прадеда презивао Сурутка, а то презиме је постојало једино између Доњег Вакуфа и Јајца (село Доњи Расавци). Сурутке исто славе Никољдан. Ту је и географска блискост са другима из ове гране, па све има смисла.
Што се тиче Перина из Потпорња, за њих се у литератури наводи да су доселили из околине Темишвара.
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/)
-
4. Милошевић, Јовањдан, Бистрица, Петровац на Млави
Припада хаплогрупи I1-Z58>Y3560>TY317272. Има потпуно поклапање са једним необјављеним резултатом из Горњег Неродимља код Урошевца и два маркера разлике у односу на Тодоровића из Друговца код Смедерева и Панића из Горње Репе код Подујева. Све наведене породице славе Јовањдан и нема сумње да су повезане и да припадају косовској миграционој струји.
Милошевиће нисам пронашао у мени доступној етнографској литератури али се помињу неки други родови у Бистрици са славом Јовањдан: Јелинци, дошли из Кучајне и Јовановци, дошли из Јошанице у Хомољу. Извор Насеља српских земаља, књига 2, СКА Београд, 1903. група аутора.
-
40. Вукосављевић (Аранђеловдан), Љуша/Куршумлија
Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и највероватније низводној грани FT49714 (род Пипера). Са тим резултатом се слаже и крса слава. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Ненадићем из Стијене Пиперске, а 1 маркер разлике са њих десетак, за које је већином утврђено да су Пипери.
Тестирани је написао да су пореклом из Трешњевика у Васојевићима. Могуће да су тамо доселили неки Пипери. У сваком случају су одатле или директно из Пипера дошли у околину Куршумлије, пошто је тај крај масовно насељен из Црне Горе и Ибарског Колашина.
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-FT49932/ (https://www.yfull.com/tree/R-FT49932/)
-
19. Бештић, Никољдан, Залом, Невесиње, J2b-M205>Y22059
За Бештиће се каже да су старином “Бошковићи из Црне Горе”. Најпре су били настањени у Оџаку код Невесиња, где су били кметови бега Љубовића. Из Оџака су пресељени у Залом (заселак Кнежик). На попису из 1991. године било их је 22 члана у Залому, осим тога по неколико домаћинстава у Оџаку, Шеховини и Бојиштима (општина Невесиње), као и у Врапчићима код Мостара.
Из Залома их има исељених у Београду, околини Дервенте, Сарајеву, Бањалуци, Тузли и другим местима.
Тестирани је такође оставио предање о старијем презимену Бошковић, али и о пореклу из околине Гацког. Ово може бити значајан податак, будући да тамо има Супића (Никољдан), који су такође M205. Они су старином Варезићи из Пиве (даље порекло Језера, Дурмитор). Варезићи су тестирани и такође припадају подграни J2b-M205>Y22059. На свега једном маркеру се разликују од тестираног Бештића, иако су овакви хаплотипови у принципу блиски модалу. Узевши у обзир крсну славу, Гацко и хаплотип, мислим да постоје услови да се ове породице издвоје у посебан род - Род херцеговачких Никољштака J2b-Y22059. Од родова који су на херцеговачкој миграционој рути, овој групи могу бити блиски Стојановићи (Никољдан) из Мачката (Чајетина).
Не знам да ли је од ових Бештића, рођени Панчевац, глумац Слободан Бештић. Нешто старијој генерацији познат, по тада веома популарној серији, "Метла без дршке".
(https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcR55Ac9JFoILAsXhylDdGkloh0nB9T8zZChmw&s)
Иако хаплогрупа J2b-M205 у глобалу није значајније заступљена Херцеговини (1.5-2%), у селима око Невесиња постоји солидан број M205 родова (Вујадиновићи, Костићи, Самарџићи, Пушковићи, Бештићи). На неких 80 тестираних Срба из Невесиња, на M205 одлази 6%.
-
4. Милошевић, Јовањдан, Бистрица, Петровац на Млави
Припада хаплогрупи I1-Z58>Y3560>TY317272. Има потпуно поклапање са једним необјављеним резултатом из Горњег Неродимља код Урошевца и два маркера разлике у односу на Тодоровића из Друговца код Смедерева и Панића из Горње Репе код Подујева. Све наведене породице славе Јовањдан и нема сумње да су повезане и да припадају косовској миграционој струји.
Милошевиће нисам пронашао у мени доступној етнографској литератури али се помињу неки други родови у Бистрици са славом Јовањдан: Јелинци, дошли из Кучајне и Јовановци, дошли из Јошанице у Хомољу. Извор Насеља српских земаља, књига 2, СКА Београд, 1903. група аутора.
Милошевић је мој кандидат и пријатељ. Хаплогрупа која му је одређена је на нивоу пројекта веома ретка, са само осамнаест тестираних (јавна база), укључујући и њега. Ако узмемо у обзир филогенетско стабло, али и географски распоред тестираних, намеће се питање да ли су, у контексту антике, давни преци овог рода дошли са неким од германских племена, попут Гепида, Гота или Херула. У периоду антике, наравно, да би се након доласка Словена, односно Срба, ти бивши германски федерати утопили у већинску словенску масу (читај Србе). Област где се то могло десити је Косово.
-
37. Мандић, Никољдан, Сводна, Нови Град, Босанска Крајина, I2-Y3120>PH908
Док је писао о Средњем Поуњу, Милан Карановић је за Мандиће (Никољдан) забележио да су досељени из Лике (околина Срба, Зрмање). Вероватно да су и неки Мандићи из Поткозарја сличнога порекла. Међутим, они могу бити и старији на овом подручју, будући да се на простору Тимара спомињу још почетком 18. века (1735. године).
Само презиме, а и слава Никољдан, веома су чести међу крајишким Србима, па сходно томе постоји више грана Мандића са овом славом. Стицајем околности, за сада све припадају хаплогрупи I2-Y3120.
- Петровачки Мандићи I2-Z17855 (старином из Грахова)
- Мандићи са Купреса I2-PH908 (старином из Унца)
- Мандићи из Поткозарја I2-PH908
Подсетићу да и на 23andMe постоји неколико тестираних Мандића из Крајине (Лика и Далмација). Хаплогрупе I2-S17250 и I2-M423. Они из Срба у Лици, слава Никољдан, добили су основни SNP I2-M423.
Мандићев хаплотип условно карактерише неколико вредности, повишена 458 (18), вредност 29 на маркеру 481, 533=12, 635=22, итд. Судећи по томе, најближи хаплотипови постоје на простору Источне Херцеговине, тачније у околини Билеће. Од Крајишника са славом Никољдан, потенцијално би могли бити блиски Средићи из Нишевића (Тимар), који су уједно и географски близу Мандића.
Као и код већине наших I2-PH908, потребан је дубински тест да би се род и генетички профилисао. Препорука је WGS тест, или BIG700.
-
37. Мандић, Никољдан, Сводна, Нови Град, Босанска Крајина, I2-Y3120>PH908
Док је писао о Средњем Поуњу, Милан Карановић је за Мандиће (Никољдан) забележио да су досељени из Лике (околина Срба, Зрмање). Вероватно да су и неки Мандићи из Поткозарја сличнога порекла. Међутим, они могу бити и старији на овом подручју, будући да се на простору Тимара спомињу још почетком 18. века (1735. године).
Само презиме, а и слава Никољдан, веома су чести међу крајишким Србима, па сходно томе постоји више грана Мандића са овом славом. Стицајем околности, за сада све припадају хаплогрупи I2-Y3120.
- Петровачки Мандићи I2-Z17855 (старином из Грахова)
- Мандићи са Купреса I2-PH908 (старином из Унца)
- Мандићи из Поткозарја I2-PH908
Подсетићу да и на 23andMe постоји неколико тестираних Мандића из Крајине (Лика и Далмација). Хаплогрупе I2-S17250 и I2-M423. Они из Срба у Лици, слава Никољдан, добили су основни SNP I2-M423.
Мандићев хаплотип условно карактерише неколико вредности, повишена 458 (18), вредност 29 на маркеру 481, 533=12, 635=22, итд. Судећи по томе, најближи хаплотипови постоје на простору Источне Херцеговине, тачније у околини Билеће. Од Крајишника са славом Никољдан, потенцијално би могли бити блиски Средићи из Нишевића (Тимар), који су уједно и географски близу Мандића.
Као и код већине наших I2-PH908, потребан је дубински тест да би се род и генетички профилисао. Препорука је WGS тест, или BIG700.
Има и Мандић, Никољдан из Бјелаја/Босански Петровац који је R-BY149000
-
2. Јовановић, Св. Врачи, Јабланица, Крушевац, R1b-U152 > R-L2
Тестирани у упитнику није навео детаље о пореклу свог рода, осим имена најстаријих познатих предака (деде и прадеде) који су живели у селу Јабланица, код Крушевца. О овом роду нисмо успели да нађемо никакве податке ни у етнографској литератури, у оквиру дигиталне библиотеке Друштва "Порекло".
Јовановићу најближи тестирани у табели српског ДНК пројекта су:
-------------------- АРАНЂЕЛОВДАН --------------------
1) Бакић, Аранђеловдан, Равни/Колашин (1/23)
2) Гезовић, Аранђеловдан, Прага/Никшић (1/23)
3) Жижић, Аранђеловдан, Милошевићи/Шавник (2/23)
4) Шендековић, Аранђеловдан, Вирово/Ариље (3/23)
---------------------- ТРИВУЊДАН ----------------------
5) Грубанов, Тривуњдан, Бачка Паланка (1/23)
6) Никитовић, Тривуњдан, Сливља/Гацко (2/23)
7) Јовановић, Тривуњдан, Растиште/Бајина Башта (3/23)
Додатно, Јовановићу близак хаплотип је и Петровић, Никољдан, Брајићи/Горњи Милановац (2/23)
Сва блиска поклапања Јовановићу у табели СДНКП припадају хаплогрупи R1b-U152 > R-L2, а сврстани су у родове А1 и А2, тако да се може поретпоставити да и Јовановић прилично извесно припада овој хаплогрупи. Низводну (млађу) хаплогрупу немогуће је претпоставити на овако малом броју маркера, па би свакако би било драгоцено да Јовановић уради и велики тест (FTDNA Big Y-700, YSEQ WGS, Nebula Genomics WGS и сл.), уколико има интереса за даље истраживање свог порекла по непрекинутој мушкој линији помоћу генетичке генеалогије.
Обзиром да је Јовановићева слава Св. Врачи, различита од славе свих његових ближих поклапања, тешко је претпоставити и филогенетску везу са неким од горе наведених родова или неко даље географско порекло и миграторне путеве овог рода.
Индикативно је да су две најближе цркве селу Јабланица посвећене управо Козми и Дамјану, па не треба искључити могућност да је старији предак Јовановића имао другу изворну славу, а почео да слави Св. Враче након доласка у Расину, односно Јабланицу.
(https://i.postimg.cc/8z5ZVNjw/image.png)
-
Милошевић је мој кандидат и пријатељ. Хаплогрупа која му је одређена је на нивоу пројекта веома ретка, са само осамнаест тестираних (јавна база), укључујући и њега. Ако узмемо у обзир филогенетско стабло, али и географски распоред тестираних, намеће се питање да ли су, у контексту антике, давни преци овог рода дошли са неким од германских племена, попут Гепида, Гота или Херула. У периоду антике, наравно, да би се након доласка Словена, односно Срба, ти бивши германски федерати утопили у већинску словенску масу (читај Србе). Област где се то могло десити је Косово.
Кључан за ову грану је древни узорак SZM-38 из Сегедина којег смо помињали раније https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=57.msg180175#msg180175
Кроз Панонију је прошао велики број германских племена и из источногерманске и централногерманске групе, тако да је тешко лоцирати из ког је тачно племена поменути узорак, а могуће и читава ова грана. По филогенетској логици рекло би се да је даљим поријеклом узорак из групе свевских германских племенеа тзв. Elbe Germanic гдје обично сврставају и Свеве, Маркомане, Кваде, Лангобарде, Алемане, Баварце.
Ово не значи да се у периоду раног средњег вијека није могао уклопити у словенско-аварско становништво, како и археолошки и антрополошки материјали указују.
-
67. Стојковић (Петковдан), Горња Чаршија у Врању
Припада хаплогрупи R1b-M269 и највероватније низводној Z2103. Тестирани би требао да уради дубински тест у иностранству да би се сазнала грана испод Z2103 (ако је и то). Једини близак по маркерима му је Поповић (Никољдан) из Сејаца код Бујановца. Разликују се на 2 маркера од 23. Имају карактеристичну вредност DYS385=13-14. Од других тестираних се разликује на великом броју маркера, тако да није вредно помена. Сигурно би Стојковић и Поповић формирали неку грану која је екстремно ретка код Срба.
О Стојковићима нисам ништа нашао у литератури, тачније о презименима из самог Врања у којем је Горња Чаршија. Тестирани је написао да им је надимак Џампрци (Џамперци?). Надимак Џамперовци/Ћамперовци се појављује код неких родова са КиМ.
Уопштени чланак о хаплогрупи R1b: https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/ (https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/)
-
57. Вукојевић, Ђурђевдан, Гркљане, Крушевац
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.
Вукојевић је сврстан у исти генетички род са Ђукићима и Видојевићима са подручја Александровца. Конкретно говорећи, ради се о групи која попут немалог броја родова из овог краја обележава Ђурђевдан и светог Ђорђа ''посног''/Алимпијевдан (овде (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4032.0;all)је било више речи о тој слави). С тим у вези је индикативно да Вукојевићи као преславу славе управо Алимпијевдан. Маркерно, све ове тестиране обележава карактеристична умањена GATAH4=9. Док са Видојевићем из Кознице има потпуно поклапање на 17 маркера, Вукојевић се са Ђукићем из Плоче и Вранштице разликује на 2 односно 3 маркера.
Како је Вукојевић први из ове групе са 23+ тестираних маркера, захваљујући његовом резултату је уједно направљена повезница овог рода са тестиранима на које раније нисам обраћао пажњу. Наиме, Вукојевић се разликује на свега 1 маркеру од Ђукића и Лукића из Блаца односно Подујева који славе Алимпијевдан и преслављају Ђурђевдан, уз то делећи раније поменуту карактеристичну вредност на GATAH4.
На основу ових података, може се претпоставити да предео између Гоча и Копаоника представља матично подрује овог сада већ прилично разгранатог генетичког рода, који се одатле исељавао ка долинама Топлице и Расине.
-
21. Перин (Јовањдан), Потпорањ/Вршац
Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и низводној грани BY199059>BY198296>BY200954 (Никољштаци из Гламоча/Унца). Има потпуно поклапање на 23 маркера са Качаром и Кецманом, тј. модалан хаплотип за BY200954. Тестирани је навео да му се прадеда презивао Сурутка, а то презиме је постојало једино између Доњег Вакуфа и Јајца (село Доњи Расавци). Сурутке исто славе Никољдан. Ту је и географска блискост са другима из ове гране, па све има смисла.
Што се тиче Перина из Потпорња, за њих се у литератури наводи да су доселили из околине Темишвара.
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/)
Било би од користи уколико би тестирани подробније објаснио шта зна о ранијем презимену, јер хаплотип неспорно говори о пореклу од конкретног крајишког рода. Да ли се и када можда неки Сурутка призетио међу Перине нпр, видим да су неки бивали колонизовани у Банат. Сурутки је било у више села на тромеђи Јајца, Шипова и Доњег Вакуфа, али су након ратних збивања и касније колонизације остали само у Бравницама и Доњим Расавцима.
Занимљиво је да је на подручју Доњег Вакуфа до последњег рата живео и род Никољштака Срдија (могућих сродника Срдића?), што ће рећи да Сурутке можда нису једини R1b-BY200954 међу тамошњим Србима. Наравно, под условом да тестирани Перин заиста води порекло од њих.
-
6. Зарубица, Никољдан, Превиш, Шавник
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Нема потпуних поклапања ни са једним тестираним који је радио тест на барем 23 маркера. Од модалног хаплотипа одступа на позицијама DYS390=24 и DYS570=19. Иако су ретке, ове вредности се јављају у код тестираних припадника ове хаплогрупе, па бих рекао да се без дубинског теста ништа поуздано не може рећи о дубљој подграни. Због свега наведеног препоручујем Зарубици WGS или BigY-700 за даље тестирање.
-
11. Вељковић, Никољдан, заселак Рачојћи (у литератури и као Рачојки)/Средска/Пизрен, R1b-U152 > R-L20
Тестирани је рођен у Призрену, а навео је у упитнику да су Вељковићи пореклом из зесеока Рачојки/Рачојћи код Средске и да им је најстарији предак Рача, a старо презиме Терзинац. Вељковићи по свему судећи припадају познатом роду Рачевића из Средске (https://www.poreklo.rs/2012/05/05/prezimena-selo-sredska-prizren/).
Тестирани наводи и да је у књизи "Средачки родослов" нашао податак да су у време велике сеобе Срба дошли у Средску, а да су даљим пореклом негде из краја око Биначке Мораве.
У етнографској литератури, за њих се наводи:
"Рачевићи (27 кућа, родови Ђорђевићи, Савићи, Димовци, Тодоровићи). Сви су староседеоци из ове жупе и других српских насеља у околини Призрена."
Вељковићев хаплотип има блиска поклапања (дистанце 1/23, 2/23 и 1/17) са четворицом тестираних чији резултати још увек нису објављени (будућа књига је у припреми) па не можемо навести презимена, али можемо рећи да сва четворица славе Никољдан, а да су двојица од њих баш из Средске код Призрена.
Јавни резултати који могу бити од фологенетског значаја су двојица тестираних Станојевића из села Ошљане код Књажевца, у Тимочкој Крајини, који су на генетичкој дистанце 2/23 и 3/23. Без обзира на географску удаљеност, релативно блиски хаплотипови и иста слава (Никољдан) можда могу указивати на заједничко порекло, али то би се једино могло потврдити великим тестом (Big Y-700, YSEQ WGS, Nebula Genomics WGS).
Велики тест би свакако био драгоцен не само за Вељковића лично, већ и за будућу књигу о генетичком пореклу Срба Косова и Метохије, која је у припреми, јер би Вељковићев резултат помогао да се расветли генетичко порекло више братстава са славом Никољдан, пореклом из околине Призрена.
-
7. Крстајић, Никољдан, Пашина Вода, Жабљак
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Већ се један Крстајић из Пашине Воде тестирао и хаплотипови им се разликује на следећим вредностима: DYS385b(14/15), DYS437(17/16) и DYS635(23/22). Иако има ближих хаплотипова у бази филогенетски вероватно нису од значаја. Савет је и за Крстајића да уради дубински тест како би сазнао дубљу грану.
-
3. Николић, Аранђеловдан, Стијена, Подгорица, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS448=21 и снижене вредности маркера DYS576=16 и DYS635=21. На два маркера се разликује од хаплотипова двојице Младеновића из Ретимља код Ораховца, који славе Никољдан. Са њима дели вредности маркера DYS576=16 и DYS635=21. Да ли припадају и истом генетичком роду може се утврдити једино дубљим тестовима.
Јован Ердељановић је записао следеће о Николићима почетком 20. века:
(https://i.imgur.com/pfBxyi0.png)
Међутим, тестирани наводи да Николићи потичу са Чева у Озринићима. Тамо нема генетичке сроднике, тако да је ипак вероватније да су Николићи староседеоци из Пипера.
-
24. Милуровић, Никољдан, Угриновци/Земун, R1b-P312 (вероватно R1b-U152)
Тестирани је у упитнику навeo следеће о свом пореклу:
Језеро Комани на Дриму у Северној Албанији, данање "земља Бериша". Презиме потиче од катуна Милур (старо име за Berishe Vendit). Веселин Милуровић мигрирао је са првом сеобом Срба (Арсеније Чарнојевић) у Срем крајем 17. века. Породица припада премену Клименти, по усменом предању, и били су називани "Клименте" по доласку у Срем. Пра-порекло породице је из долине реке Шкумбе у Албанији, околина Елбасана (пре 15. века, непознато презиме).
Mилуровић припада хаплогрупи R1b-P312, тзв. "Западној R1b", а по свој прилици и нижој подграни R-U152, обзиром да више блиских поклапања има са припадницима хаплогрупе R1b-U152, род Б1 у табели СДНКП. Међу блиским хаплотиповима има неколико резултата из још увек необјављених истраживања под покровитељством САНУ па им не можемо навести презимена, а од јавних резултата, најближа поклапања су:
1) Куртовић, Аранђеловдан, Пријепоље (генетичка дистанца 1/23)
2) Гајић (Лиманачки), Аранђеловдан, Лесковац/Лазаревац (1/23)
3) Обућина, Јовањдан, Љепојевићи/Нова Варош (3/25)
Тешко је рећи да ли су ова поклапања филогенетски значајна, због различите славе, географске удаљености и чињенице да и Куртовићи и Обућине имају предање о пореклу из Херцеговине.
Милуровић генетички свакако не припада роду Климента (E-V13 > E-BY105970), али је могуће да је неки старији предак живео међу Климентима и понео и њихов племенски идентитет.
Препорука за Милуровића је свакако да уради велики ДНК тест, што би могло помоћи да се утврде прецизније генетичко порекло и миграторни путеви његове мушке линије.
-
18. Петровић, Стевањдан, Богујевац, Прокупље
Припада хаплогрупи I1-Y51867>Y155080. Недавно се тестирао још један Петровић из Богујевца који има идентичан резултат на 25 маркера па ћу овде само цитирати коментар на његов резултат, уз напомену да је грана PH220 исто што и Y155080. "Стари" назив је преузет са FTDNA стабла и користио сам га док иста та грана није формирана и на YFull стаблу, али под другим називом.
18. Петровић, Стевањдан, Богујевац/Прокупље, I1-Y51867>PH220 (https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-PH220/tree)
Тестирани је навео да су Петровићи у Топлицу досељени из села Шушуре код Сјенице и то најпре у Плочник, па онда на планину Радан где оснивају село Богојевац (вероватно се ради о селу Богујевац недалеко од Плочника) 1868. године, три године након досељавања у Топлицу. Старо презиме породице је како је тестирани даље навео било Ћосовић, а огранци су поред Петровића и Диздаревићи и Вучковић који живе у Рашкој. Даље је тестирани навео да је породица Ћосовић, тачније браћа Диздар, Петар и Вучко по којима су огранци добили нова презимена, пореклом из Куча, одакле је побегла након Друге похаре Куча 1856. године. Заиста сам наишао на податак у литератури да у селу Шушуре постоји породица Петровић (Ћосовић) која слави Стевањдан.
Хаплотип тестираног се на само једном маркеру DYS570 разликује од модалног хаплотипа рода Шумњака, који такође славе Стевањдан, из околине Требиња описаних у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине па је веза са овим родом сасвим извесна. Међутим, још интересантније је можда то што тестирани има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са тестираним из села Сврке код Пећи чији резултат још није објављен, који такође слави Стевањдан, а чија породица такође има предање о пореклу из Куча. Иако у Кучима није пронађена ова хаплогрупа међу до сада тестираним родовима, а Кучи су изузетно добро генетски профилисани, индикативно је што неке породице имају предање о пореклу из овог племена, а повезује их хаплотип и слава. Још једно потпуно поклапање на 23 упоредива маркера би могло бити интересантно с обзиром на предање о пореклу породице које је тестирани навео, а то је са необјављеним резултатом породице из села Брезна код Прибоја, а која такође слави Стевањдан. Међутим пронашао сам податак да је ова породица привремено пребегла у тадашњу Србију још 1841. па би ближа веза се и породице тестираног могла да обори предање о пореклу из Куча.
Више о овој хаплогрупи се може сазнати и на форумској теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4229.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4229.0).
Савет за даље тестирање би био BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест.
-
21. Перин (Јовањдан), Потпорањ/Вршац
Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и низводној грани BY199059>BY198296>BY200954 (Никољштаци из Гламоча/Унца). Има потпуно поклапање на 23 маркера са Качаром и Кецманом, тј. модалан хаплотип за BY200954. Тестирани је навео да му се прадеда презивао Сурутка, а то презиме је постојало једино између Доњег Вакуфа и Јајца (село Доњи Расавци). Сурутке исто славе Никољдан. Ту је и географска блискост са другима из ове гране, па све има смисла.
Што се тиче Перина из Потпорња, за њих се у литератури наводи да су доселили из околине Темишвара.
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/)
Презиме Сурутка помиње се у Темишвару и за време 1. светског рата, што одговара овом предању. Mожда само случајност, у Темишвару се почетком 20.века спомиње и презиме "Serdic/Serdič".
Поменула бих нешто када се већ пише о овом презимену и резултату теста, можда ће неком бити занимљиво. Међу топонимима Дурмитора наводе се Крецмани и Сурутка. Крецмани је назив врха ( 2056м ), а Сурутка је спелеолошки резерват (Сурутка- Вјетрена Брда ). Не знам да ли су постојала и насеља таквог назива.
Учинило ми се занимљиво ово Крецмани због велике сличности са презименом Кецман и због близине са топонимом Сурутка, обзиром да Кецмани и тестирани са старијим презименом Сурутка, припадају истој генетици.
-
8. Зеленовић, Ђурђевдан, Михољаче/Гацко, I2-Y3120>Z17855
Један припадник фамилије Зеленовић из Михољача је претходно већ тестиран, а њихов род је обрађен и представљен у књизи о Генетичком пореклу Срба Старе Херцеговине:
Зеленовићи су породица настањена у гатачком крају, у селима Михољаче, Автовац, Самобор, Степен и Липник. Славе Ђурђевдан. У Михољачама су, после Говедарица, најбројнија породица, док су у Автовац дошли око 1880. године из Михољача. Зеленовићи се средином 20. века помињу и као становници Мостара, Стоца и Брђана код Коњица. Међу херцеговачким крамарима и кириџијама, почетком 16. века помиње се Радоје Зеленовић, чије завичајно место није забележено. По предању, Зеленовићи су се у Михољаче доселили средином 17. века из Тушине у Дробњаку. За свог родоначелника сматрају Зелена Церовића, по коме ће се касније назвати целокупан род Зеленовића из Михољача. Међутим, за ово предање се испоставило да је нетачно с обзиром на то да Церовићи припадају роду Дробњака ‒ Новљана (I1-FGC33034). Сами Церовићи у Тушини не знају за сродство са Зеленовићима, па ни одсуство генетичке везе није изненађујуће.
За Зеленовиће знамо да припадају грани I2-Z17855 на основу једног резултата из 25andMe базе. Хаплотип Зеленовића који је тестиран у овој акцији поседује две карактеристичне вредности, DYS439=14 и DYS460=11, као и нешто ређу вредност DYS19=15. Резултат претходно тестираног Зеленовића одређен је на 23 маркера, на којима одступа од хаплотипа новотестираног Зеленовића на два маркера, и то управо на два од три поменута (DYS439 и DYS19), док вредност маркера DYS460 код њега није одређена. Претходно тестирани Зеленовић на маркерима DYS439 и DYS19 има модалне вредности за грану I2-Y3120, тако да није могуће извести закључак да ли је нека од карактеристичних вредности новотестираног уједно и карактеристична за хаплотип рода.
Овај резултат је ипак донео једну новост, односно вратио је у игру могућност да су Зеленовићи сродни роду Пилатоваца који такође славе Ђурђевдан и којима је матица у Жањевицама код Гацка. Поред различитих предања која ова два рода имају и честе славе, један од главних разлога да се не сврстају у исти род била је и ређа вредност маркера DYS19=15 коју поседује хаплотип Пилатоваца, а није га имао хаплотип претходно тестираног Зеленовића. Видимо да је у хаплотипу новотестираног Зеленовића ипак присутна вредност DYS19=15, што појачава шансе да и они припадају роду Пилатоваца. Ипак, без дубинских тестова Пилатоваца и Зеленовића до потврде или одбацивања ове претпоставке неће бити могуће доћи.
-
Овај резултат је ипак донео једну новост, односно вратио је у игру могућност да су Зеленовићи сродни роду Пилатоваца који такође славе Ђурђевдан и којима је матица у Жањевицама код Гацка. Поред различитих предања која ова два рода имају и честе славе, један од главних разлога да се не сврстају у исти род била је и ређа вредност маркера DYS19=15 коју поседује хаплотип Пилатоваца, а није га имао хаплотип претходно тестираног Зеленовића. Видимо да је у хаплотипу новотестираног Зеленовића ипак присутна вредност DYS19=15, што појачава шансе да и они припадају роду Пилатоваца. Ипак, без дубинских тестова Пилатоваца и Зеленовића до потврде или одбацивања ове претпоставке неће бити могуће доћи.
На основу SNP резултата са 23andMe, веза не би требало да постоји. Као што си споменуо, Зеленовићи су тамо I2-Z17855+, међутим Комненићи из Пилатоваца (Никшић) припадају I2-CTS5966. Овај SNP на 23andMe добијају углавном родови који су PH908-, Z17855-. Постоји наравно увек могућност да им из неког разлога нису очитали дубљи SNP. Дубински тест у случају Пилатоваца је пожељан.
-
На основу SNP резултата са 23andMe, веза не би требало да постоји. Као што си споменуо, Зеленовићи су тамо I2-Z17855+, међутим Комненићи из Пилатоваца (Никшић) припадају I2-CTS5966. Овај SNP на 23andMe добијају углавном родови који су PH908-, Z17855-. Постоји наравно увек могућност да им из неког разлога нису очитали дубљи SNP. Дубински тест у случају Пилатоваца је пожељан.
Разумем шта кажеш и има смисла. Нисам био свестан да су Пилатовци потврђени као I2-CTS5966. Но с обзиром да је ипак у питању "узводна" мутација у односу на Z17855, ваљало би и да се недвосмислено потврдити да су Пилатовци Z17855-.
-
18. Петровић, Стевањдан, Богујевац, Прокупље
Припада хаплогрупи I1-Y51867>Y155080. Недавно се тестирао још један Петровић из Богујевца који има идентичан резултат на 25 маркера па ћу овде само цитирати коментар на његов резултат, уз напомену да је грана PH220 исто што и Y155080. "Стари" назив је преузет са FTDNA стабла и користио сам га док иста та грана није формирана и на YFull стаблу, али под другим називом.
Овде се по свој прилици ради о накнадној реконструкцији порекла.
Петровићи (старије Јовановић),Ћосићи, као и Милојевићи, и Агатоновићи су огранци већег и старијег рода Благојевића, који су досељени у Плочник између 1880 и 1884 године из Гувништа код Лепосавића.
Благојевићи, чије две куће носе надимак Ћосићи, слове за старије досељенике у Гувниште, који су прешли из Белог Брда, једног од значајнијих средњевековних рударских центара на Копаонику.
Пописани су 1833. године, а куће из којих потичу Јовановићи-Петровићи и Ћосићи у Плочнику и Богујевцу су пописане у Гувништу под редним бројевима 12 и 13, 1863. године.
-
66. Вујасиновић (Стевањдан), Ивошевци/Кистање
Припада хаплогрупи I2a-Y3120. Предвиђач му даје низводнију грану PH908, али је проблематично што већ има тестираних Вујасиновића из истог села са истом славом, за које се предвиђа само Y3120. Овом тестираном је најближи по маркерима управо раније тестирани Вујасиновић, а то је разлика 3 на упоредивих 17 маркера. Са онима с којим има упоредива 23 маркера (друга презимена), разлика је 5 и више од тога. Овај Вујасиновић на DYS448 има вредност 18 (други има 20), на DYS439 има 15 (други има 13), а на DYS390 има 25 (други 24).
Вујасиновићи су били најбројнији род у Ивошевцима у 20. веку. Према млетачком катастру из 1709. имали су земљу Михаило Вујасиновић са 6 чланова породице и Стојак и његов син Радош са 15 чланова породице.
-
23. Вишнић, Никољдан, Попово Село (Гојак), Огулин
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Потпуно поклапање има са Билом (Ђурђевдан) из места Мартиновићи, међутим због исте славе и готово идентичног презимена бих рекао да му је ближи Вишњић из Маљевца код Цетинграда, чији се хаплотип разликује само на маркеру DYS439(11/12), док је Била можда и лажно поклапање. У пописима се Вишњићи помињу у Поповом Селу још 1668.
-
12. Петровић, Јовањдан (прислужба: Ивањдан), Кавадар, Рековац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11457>FGC11450
Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS570=19 и DYS635=21. На 1 од 25 маркера разликује се од хаплотипа Тубића (Савиндан, Доње Лопиже/Сјеница). На 2 маркера се разликује од хаплотипова већег броја тестираних.
Тестирани је навео да је предак Петровића почетком 19. века дошао из Црне Горе или Далмације.
Петровићи се не помињу у истраживању из 1955. године:
https://www.poreklo.rs/2012/11/24/poreklo-prezimena-selo-kavadar-rekovac/
Међутим, вероватно припадају следећем роду с обзиром на славу и прислужбу:
Добрићи (25), досељеници из Копаоника, славе Св. Јована, а преслављају Иван-дан.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
14. Вукашиновић, Аранђеловдан, Власина Округлица (заселак Чипаци), Сурдулица, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS19=14, DYS391=11, DYS449=34, YGATAH4= 12, DYS481=23 и DYS549=13 и снижене вредности маркера DYS448=19 и DYS635=20. Нема блиских поклапања хаплотипова на пројекту.
У етнографском раду из 1912. године наводи се следеће за Чипаке, од којих скоро извесно потичу Вукашиновићи:
Чипаци (8 к. у истоименој мали славе св. Арханђела) су „од знепољско“. Дошао им пара-чукундед. Дошли због рударског рада и населили се на крчевини („истрсили гору“).
https://www.poreklo.rs/2014/09/03/poreklo-prezimena-selo-vlasina-surdulica/
Тестирани је навео да Вукашиновићи по предању потичу од презимењака из Анџелата код Андријевице у Васојевићима. Међутим, за њих је утврђено да припадају роду Васојевића, како им и гласи предање. Ово предање је вероватно настало због истог презимена и славе.
-
15. Делибашић, Никољдан, Доња Трепча, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222
Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића (E-CTS11222).
Хаплотип тестираног је у потпуности модалан за Драгошевиће. Од претходно тестираног Делибашића из Риђана код Никшића разликује се на једном маркеру.
Делибашићи се у предањима везују за братства из Грахова која потичу од Драгошевића (Вујачићи, Булајићи, Вучетићи) и Лаковиће и Томановиће из Малих Цуца.
-
14. Вукашиновић, Аранђеловдан, Власина Округлица (заселак Чипаци), Сурдулица, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS19=14, DYS391=11, DYS449=34, YGATAH4= 12, DYS481=23 и DYS549=13 и снижене вредности маркера DYS448=19 и DYS635=20. Нема блиских поклапања хаплотипова на пројекту.
У етнографском раду из 1912. године наводи се следеће за Чипаке, од којих скоро извесно потичу Вукашиновићи:
Чипаци (8 к. у истоименој мали славе св. Арханђела) су „од знепољско“. Дошао им пара-чукундед. Дошли због рударског рада и населили се на крчевини („истрсили гору“).
https://www.poreklo.rs/2014/09/03/poreklo-prezimena-selo-vlasina-surdulica/
Да ли су можда део овог рода Вукашиновићи, са славом Аранђеловдан, који су са Власине досељени у село Кабаш код Витине, 1913. године?
-
66. Вујасиновић (Стевањдан), Ивошевци/Кистање
Припада хаплогрупи I2a-Y3120. Предвиђач му даје низводнију грану PH908, али је проблематично што већ има тестираних Вујасиновића из истог села са истом славом, за које се предвиђа само Y3120. Овом тестираном је најближи по маркерима управо раније тестирани Вујасиновић, а то је разлика 3 на упоредивих 17 маркера. Са онима с којим има упоредива 23 маркера (друга презимена), разлика је 5 и више од тога. Овај Вујасиновић на DYS448 има вредност 18 (други има 20), на DYS439 има 15 (други има 13), а на DYS390 има 25 (други 24).
Вујасиновићи су били најбројнији род у Ивошевцима у 20. веку. Према млетачком катастру из 1709. имали су земљу Михаило Вујасиновић са 6 чланова породице и Стојак и његов син Радош са 15 чланова породице.
Јесте мало чудно што му је 448 пала за две вредности (439 је већ бржи маркер), али је на основу других маркера јасно да јесте исти род са осталим Вујасиновићима. Тзв. лажни I2-PH908.
-
51. Бујаковић, Ђурђевдан, Вијенац, Пљевља, J2b-M205>Y22059
Бујаковићи су старином Бујаци - род чија је матица на простору некадашњег Кричка. Подаци које је оставио тестирани углавном се поклапају са оним што се зна о Бујацима из литературе. Најстарија матица је село Бујаци. Одатле су их потисли муслимани Мицановићи око 1845. године. Након тога презиле у Козицу, да би почетком 20. века прешли у Вијенац. Има их исељених још у Ивезићима код Пријепоља и Бродареву. Тестирани наводи интересантан податак о писаном извору из 1438. године, где се спомињу Хреља и Вукша Бујак из Козника. Треба видети који је ово тачно извор.
О Бујацима су писали опширно сви аутори који су се бавили Пљеваљским крајем. Предање каже да су из околине Гацког и да су преко Шаранаца стигли у Потарје. Сродни су им Глушчевићи, Гајевићи и Гогићи из истог краја. Сва је прилика да су Бујаци ипак староседеоци у овој области.
Глушчевићи и Гајевићи су тестирани у склопу ранијих акција и такође припадају роду J2b-M205>Y22059, али њихов хаплотип је типичан за подграну Y155375. Имају међусобно поклапање, а блиски су им и муслимани Козице из Пријепоља (старином из села Козица, Пљевља). Бујаковић пак има више модални хаплотип, чак нагиње грани Y22063. Не поседује вредности типичне за Y155375, чак ни вредности које су карактеристичне за Глушчевиће, Гајевиће и Козице (458=15, 576=19, 456=15).
Овде су, условно речено, могућа два сценарија:
1. Бујаци и остали се доста рано одвајају, довољно да хаплотип има времена да измутира у овој мери.
2. Бујаци јесу M205, али нису исти род са Глушчевићима и осталима (мање вероватно).
Овај резултат је потенцијално важан зато што нам говори о неким правилима код M205 хаплотипова.
Вредности хаплотипова предвиђених као Y155375 углавном непогрешиво указују на ову подграну, што се тестовима на крају и докаже. Мала је шанса да такав хаплотип може припадати некој другој подграни. Са друге стране, модлани хаплотипови изгледа имају шансу за све до сада познате гране M205. Дакле у неком процесу мутација, хаплотипови млађе подгране Y155375 могу условно да се "врате" на основни хаплотип.
Ово је нека теорија на основу резултата Бујаковића и Стефановића из Ариља. Ипак, најбоље би било да Бујаковић уради неки дубљи тест (BIGY700, WGS) и самим тим разреши ову дилему, а уједно и генетички профилише род Бујака из Пљеваљског краја.
Цитираћу део објаве о Глушчевићима, где се спомињу генетички блиске породице и предлози за појединачне SNP тестове.
96. Глушчевић, Ђурђевдан, Бара, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059
102. Глушчевић, Ђурђевдан, Гувништа, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059
Реч је иначе о роду Бујака (Пљеваљски крај). О њима литература каже следеће:
"Бујаци у Вијенцу су род са Глушчевићима, Гајевићима и Гогићима из Зенице. Према једној верзији предања, која је изгледа најтачнија, дошли су од Гацка као Бујаци. Тамо и сада има велики број Бујака. Убили су свог агу и побегли за Никшић. То је урадио њихов предак Никола. Тај Никола није хтео да да аги порез, а кад му ага запрети да ће га истерати са имања, он га уби. Код Никшића су се задржали неколико година и потом су прешли у Шаранце око 1700. године. У Шаранцима су били још у једној кућној заједници, али су се ту изделили. Један је са породицом прешао Тару и населио се код Вељковића, задржавши старо презиме Бујаци. По њима је и село добило име. Остатак породичне задруге подели се на три дела, па и они пређоше Тару. Од Гаја су постали Гајевићи, од Гоге, који се гегао, Гогићи, а један је био глув, па му потомке прозваше Глушчевићи. Куда су се сељакали нови досељеници из Шарана, односно од Гацка, из Херцеговине, не може се утврдити, али су се Глушчевићи задржали у Каменој Гори, Гајевићи у Козици, Гогићи у Зеници, а Бујаци у селу, које по њима доби име Бујаци."
Генетички Глушчевићи (Бујаци) имају неколико веома блиских поклапања на потезу Пљевља-Пријепоље-Бијело Поље. Реч је о Радовићима из Џурова, затим Цвијовићима из Рибаревине и Цмиљанићима из Пљеваља. Сви славе Ђурђевдан. Са Радовићима Глушчевићи деле вредност 15 на маркеру DYS456, па су сигурно ближе повезани. Треба споменути да су Глушчевићима хаплотипом потенцијално блиске и неке муслиманске породице из Пријепоља, које су пореклом управо из околине Пљеваља, тј. крајева који су матични за Бујаке.
Ово је онај J2b-Y155375 хаплотип који је условно ближи Кричима и Крнојелцима, него Перуничићима и осталим Пљевљацима који славе Аранђеловдан и Ђурђевдан. С обзиром да су обе групе генетички добро профилисане, Глушчевићи имају две опције за тестирање:
1. J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966 (Перуничићи, Голубовићи и остали)
2. J2b-M205>Y22059>Y155375> FT422756 (Крнојелци, Кричке, муслимани из Пријепоља)
Једна занимљивост, преко 23andMe тестирани су и Бујишићи (Ђурђевдан) из околине Пљеваља, такође J2b-M205. Иако литература (предање) не зна за везу са Бујацима, веома је сличан корен презимена, а и крсна слава је иста.
-
Милошевић је мој кандидат и пријатељ. Хаплогрупа која му је одређена је на нивоу пројекта веома ретка, са само осамнаест тестираних (јавна база), укључујући и њега. Ако узмемо у обзир филогенетско стабло, али и географски распоред тестираних, намеће се питање да ли су, у контексту антике, давни преци овог рода дошли са неким од германских племена, попут Гепида, Гота или Херула. У периоду антике, наравно, да би се након доласка Словена, односно Срба, ти бивши германски федерати утопили у већинску словенску масу (читај Србе). Област где се то могло десити је Косово.
Највероватније су у питању Гепиди. Грана TY317272 је формирана преко великог теста Елезовића из Вучитрна (слава Ђурђиц) и археогенетског узорка из времена Аварског каганата (7-8. век) из жупаније Чонград у Мађарској. С обзиром да је на том простору пре доласка Авара била присутна управо Гепидска краљевина, највеће су шансе да су они били једни од главних носилаца те мутације.
-
Највероватније су у питању Гепиди. Грана TY317272 је формирана преко великог теста Елезовића из Вучитрна (слава Ђурђиц) и археогенетског узорка из времена Аварског каганата (7-8. век) из жупаније Чонград у Мађарској. С обзиром да је на том простору пре доласка Авара била присутна управо Гепидска краљевина, највеће су шансе да су они били једни од главних носилаца те мутације.
Могуће. Томе на неки начин сведочи и поменути археогенетски узорак из Мађарске. Научни рад имплицира да се на основу физичке антропологије и гробних прилога ради о мешанцу припадника Аварске елите и неких Германа. Сахрањен је са богатим гробним прилозима. Поред локације коју си поменуо други аргумент је то да су нам византинци оставили сведочанства о брачним везама између те две популације (Menander Protector, Fragments 6.1-3). Иронија је у томе што су им на крају Авари и доакали. Драјвер је потпуно у праву када каже да постоји шанса да је предак тог нашег рода дошао и са Словенима, након разарења гепидског краљевства и сасвим извесног прикључења преживелог становништва Словенима. Када отворе своју тему нека је назову Гепидско-Косовска грана TY317272 :D
-
34. Павковић, Василијевдан, Церовица, Нови Град, R1a-M458>YP417
Хаплотип новотестираног Павковића разликује се само на маркеру dys570 за једну вредност у односу на хаплотип раније тестираног презимењака из Осредака у Лици.
Ово га недвосмислено сврстава у род под радним називом Б2 у табели српског ДНК пројекта, и потврђује сазнања која је имао и сам тестирани, да су у Поуње доселили из Лике.
Тај род одликује и слава св Василије, па је могуће да му припадају још многе крајишке породице са том крсном славом. До сада су тестирани и потврђени као припадници рода Б2 још и Вученовићи из Кољана код Врлике, Граховци из Драгочаја код Б. Луке и Међедовићи из Д. Слатине код Рибника.
-
Да ли су можда део овог рода Вукашиновићи, са славом Аранђеловдан, који су са Власине досељени у село Кабаш код Витине, 1913. године?
Врло могуће, али још нису тестирани.
-
17. Марјановић, Никољдан, Кремената, Косовска Каменица, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS390=23 и DYS456=15 и повишену вредност маркера DYS570=22. На два маркера се разликује од хаплотипа Марјановића из Београда (непозната слава, као и порекло), при чему деле карактеристичне вредности маркера DYS456=15 и DYS570=22:
60. Марјановић, Београд, E-V13>Z1057
Најближа поклапања на пројекту (20/23) има са Ћупом из Босанског Петровца, Белићем из Панчева и једним тестираним из околине Требиња чији резулат још увек није јаван. Има поприлично модалан хаплотип за ову хаплогрупу, а једина специфична вредност коју поседује је DYS570=22.
Тестирани у упитнику није навео ни славу, ни место порекла. Није искључено да су дуже време у Београду, али судећи по презимену, чисто сумњам да нису славили славу до Другог светског рата. Као и у претходном случају, надам се да ће се тестирани огласити и навести нешто прецизније податке о пореклу.
С обзиром на велику блискост хаплотипова и исто презиме, скоро сигурно су истог порекла, тако да су сврстани у исти род у табели СДНКП.
Тестирани је навео да Марјановићи потичу из Тулара у Горњој Јабланици, због чега им је надимак Туларци. Старо презиме им је Вучковић, како се презивао прадеда тестираног. По предању, даљим пореклом су из околине Ужица.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
29. Радаковић, Никољдан, Брувно, Грачац, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894
По хаплотипу припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Старост гране E-Y176894, којој припадају Васојевићи, процењена је на 1100 година, тако да тестирани не мора нужно потицати од Васојевића, који се као род помињу први пут 1444. године. У Лици истој грани припадају Мрдаљи, који славе Ђурђевдан, а управо су они од Васојевића удаљени поменутих 1100 година. Од хаплотипова тројице тестираних Мрдаља разликује се на по 2 маркера, али се на истом броју маркера разликује и од појединих предањских Васојевића и Томића из Горње Мораче.
Претходно тестирани Радаковић из Брувна припада грани J2b-Y155375. Очигледно постоје две гране Радаковића из овог места које су различитог порекла, иако и једни и други славе Никољдан.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
29. Радаковић, Никољдан, Брувно, Грачац, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894
По хаплотипу припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Старост гране E-Y176894, којој припадају Васојевићи, процењена је на 1100 година, тако да тестирани не мора нужно потицати од Васојевића, који се као род помињу први пут 1444. године. У Лици истој грани припадају Мрдаљи, који славе Никољдан, а управо су они од Васојевића удаљени поменутих 1100 година. Од хаплотипова тројице тестираних Мрдаља разликује се на по 2 маркера, али се на истом броју маркера разликује и од појединих предањских Васојевића и Томића из Горње Мораче.
Претходно тестирани Радаковић из Брувна припада грани J2b-Y155375. Очигледно постоје две гране Радаковића из овог места које су различитог порекла, иако и једни и други славе Никољдан.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
Свидела ми се ова анализа, иако је помало двосмисленог карактера, јер ако бисмо резултат посматрали кроз кратке хаплотипове и разлике на маркерима, могло би се заиста рећи да никољштаци на западу припадају роду Васојевића, али с обзиром на добијени дубински резултат Мрдаља и утврђену дубоку старост E-Y176894 гране, са којом се догодило генетичко раздвајање код прапретка Васојевића и никољштака пре отприлике 1100 година, то се не може ни рећи а ни истицати. С тога, потребно је само привремено избећи термин род Васојевића за целокупну E-Y176894, како не би дошло до погрешних интерпретација од стране појединих и недовољно упознатих и информисаних истраживача, и сачекати минимум још један, или два дубинска резултата никољштака, како би се са новоформираном млађом граном та групација коначно генетички профилисала и класификовала на исправан начин. BigY или WGS тест рода морачких Томића је приоритет за целу E-Y176894, којој је по свој прилици матица Морача.
-
Свидела ми се ова анализа, иако је помало двосмисленог карактера, јер ако бисмо резултат посматрали кроз кратке хаплотипове и разлике на маркерима, могло би се заиста рећи да никољштаци на западу припадају роду Васојевића, али с обзиром на добијени дубински резултат Мрдаља и утврђену дубоку старост E-Y176894 гране, са којом се догодило генетичко раздвајање код прапретка Васојевића и никољштака пре отприлике 1100 година, то се не може ни рећи а ни истицати. С тога, потребно је само привремено избећи термин род Васојевића за целокупну E-Y176894, како не би дошло до погрешних интерпретација од стране појединих и недовољно упознатих и информисаних истраживача, и сачекати минимум још један, или два дубинска резултата никољштака, како би се са новоформираном млађом граном та групација коначно генетички профилисала и класификовала на исправан начин. BigY или WGS тест рода морачких Томића је приоритет за целу E-Y176894, којој је по свој прилици матица Морача.
Потпуно си у праву, Владимире.
Прерано је доносити такве закључке, па и са задршком означене, јер код многих православаца са простора западно од ријеке Неретве и Босне, у последњих 50-так година, посебно код млађе генерације, створила се слика масовног досељавања њихових родова источно од ријеке Неретве. Порекло је покретач овог истраживања, и треба опрезно да истраје до краја.
-
Потпуно си у праву, Владимире.
Прерано је доносити такве закључке, па и са задршком означене, јер код многих православаца са простора западно од ријеке Неретве и Босне, у последњих 50-так година, посебно код млађе генерације, створила се слика масовног досељавања њихових родова источно од ријеке Неретве. Порекло је покретач овог истраживања, и треба опрезно да истраје до краја.
Ја само указујем на проблем класификације, која је у случају E-Y176894 нетачна, све остало што је Иван навео је у реду. Масовних досељавања Срба на те западне просторе је било, и то у различитим временским периодима и под разним околностима. Конкретно за никољштаке и оне са славом Ђурђевдан E-Y176894 мислим да се догодила још пре појаве Османлија на нашим просторима, за време слома Николе Алтомановића, што би можда објаснило и зашто је њихова генеалогија непостојећа у Морачи, мада не треба још увек искључити ни могућност да далматински ђурђевштаци и никољштаци са Томићима формирају млађу грану испод E-Y176894, са Васојевићима то није случај:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg201399;topicseen#msg201399
-
29. Радаковић, Никољдан, Брувно, Грачац, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894
По хаплотипу припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Старост гране E-Y176894, којој припадају Васојевићи, процењена је на 1100 година, тако да тестирани не мора нужно потицати од Васојевића, који се као род помињу први пут 1444. године. У Лици истој грани припадају Мрдаљи, који славе Никољдан, а управо су они од Васојевића удаљени поменутих 1100 година. Од хаплотипова тројице тестираних Мрдаља разликује се на по 2 маркера, али се на истом броју маркера разликује и од појединих предањских Васојевића и Томића из Горње Мораче.
Претходно тестирани Радаковић из Брувна припада грани J2b-Y155375. Очигледно постоје две гране Радаковића из овог места које су различитог порекла, иако и једни и други славе Никољдан.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
Лички Радаковићи вероватно јесу део далматинске струје досељеника, али изгледа нису изворно ни E-V13>Y37092, ни J2b-M205>Y22059, већ R1b-U152>A274. Реч је о роду Гутеша-Дивјак-Радаковић. Матица ове гране је на простору Херцеговине, а у Крајини је има још код слављеника Св. Стефана (Озгорастовићи и остали).
Тестирани су Радаковићи из Могорића и Гутеше из Брувна, поседују исти хаплотип. Осим тога, на 23andMe тестирани су Радаковићи из Плитвичких Језера и Јошана у Лици и обе фамилије припадају R1b-U152. Остало је још да се тестирају крајишки Дивјаци, слава Никољдан, али по свему судећи и они и Гутеше воде порекло од Радаковића.
Радаковићи су иначе били веома бројни у Лици, па не чуди оволики број призећених родова (иначе типично за Крајину). Примера ради, у Брувну 50 кућа, у Могорићу 58, а у Јошану чак 100 кућа Радаковића. Ови J2b-M205 би изворно могли бити Петровићи из Грачаца. Због близине и хаплотипа. Видећемо који би могли бити ови крајишки Васојевићи, који су ушли у Радаковиће.
-
У сваком случају, детаљнија профилизација Васојевића, или да кажемо E-V13 > E-Y176894 била би значајна. Обзиром на бројност и географску раширеност овог рода, имамо веома мало дубински тестираних.
Можда је време да Васојевићи направе мини пројекат и прикупе средства за то, верујем да би помогли и људи који нису од Васојевића.
-
54. Тадић, Никољдан, Доњи Лапац, Лика, J2b-M205>Y22059
Лапачки Тадићи нису били бројни на попису из 1915. године. Свега 4 куће у Днопољу и једна у Доњем Лапцу. Свакако су део досељеничке струје из околине Книна. Управо тамо, у Риђанима, била је једна кућа Тадића са овом славом. Видећемо временом постоји ли веза.
Генетички је ово род J2b-M205>Y22059>Y155375, тачније род крајишких Никољштака, уже далматинских Крички. Слава и правац миграција одговарају, а Тадић увек може проверити да ли је позитиван на крички SNP: FT422756.
Постоје неке разлике у односу на овај хаплотип. Ретка вредност 20 на маркеру 448 и вредност 24 на маркеру 481, типична за банијске Криче (Ђурђевдан), али би то у принципу требао бити овај генетички род.
-
Да ли су можда део овог рода Вукашиновићи, са славом Аранђеловдан, који су са Власине досељени у село Кабаш код Витине, 1913. године?
Da, bas tako kao sto se napisali.
-
1. Николић, Срђевдан, Лис, Лучани
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности издвајају се снижене DYS448=18 и DYS635=22. Посебно је индикативна вредност DYS448=18, јер њу у комбинацији са релативно ретком славом Срђевдан, поред Николића поседују још само тројица припадника гране I2-PH908. Николићу је од њих најближи један тестирани из околине Нове Вароши, чији резултат није још увек јаван, разликују се на само 1 од 23 маркера. Од Њега из Осијека код Илиџе разликује се на 3 од 23, а од Мићовића из Горобиља код Пожеге на 4 од 23 маркера. Како би се утврдило којој подграни испод PH908 припада овај род, препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању од Васојевића, прецизније од огранка Новаковића, али се на основу резултата теста, а и славе која није карактерситична за Васојевиће, може са сигурношћу рећи да ово предање није тачно. У тексту о Лису на порталу наводи се да су Николићи даљим пореклом из Васојевића, а не од Васојевића:
Николића предак Никола доселио се врло давно из Васојевића у Црној Гори. У Николиће спадају и Кочовићи, Вучићевићи и Ранђићи (сви славе Срђевдан).
https://www.poreklo.rs/2012/07/01/poreklo-prezimena-selo-lis-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/ (https://www.poreklo.rs/2012/07/01/poreklo-prezimena-selo-lis-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/)
-
9. Јанус, Никољдан, Брубно, Глина
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>YP951>YP4659>YP6186>BY99654. Од модалног хаплотипа ове гране одступају повишена вредност DYS19=17 и снижена вредност Y-GATA-H4=11. Најближе поклапање има са Влашковићем из Гаја код Ковина (Петковдан), разликују се на 2 од 23 маркера. Од Бирача из Брубна, Кораћа из Завале код Требиња и Бајовића из Безуја код Плужина разликује се на 3 од 23 маркера, сва тројица такође славе Никољдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер до сада ниједан припадник овог рода није урадио дубински тест. Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Јануз, и да су даљим пореклом из Црне Горе (околина Никшића), чему би у прилог ишло и блиско поклапање са Кораћем и Бајовићем. Јануси се, као и Бирачи, помињу у Брубну у 18. веку.
https://www.poreklo.rs/2021/04/19/banijski-rodovi-brubno/ (https://www.poreklo.rs/2021/04/19/banijski-rodovi-brubno/)
-
26. Мартиновић, Никољдан, Бистрица, Нова Варош
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно моралан хаплотип са много потпуних поклапања у нашој бази, али је му је сигурно најближи још један Мартиновић из Бистрице, са којим има један маркер разлике и још један Бистричанин са необјављеног истраживања. Тестирани је у упитнику навео породично предање о пореклу од Бајица, са Цетиња, што је генетика оборила.
-
26. Мартиновић, Никољдан, Бистрица, Нова Варош
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно моралан хаплотип са много потпуних поклапања у нашој бази, али је му је сигурно најближи још један Мартиновић из Бистрице, са којим има један маркер разлике и још један Бистричанин са необјављеног истраживања. Тестирани је у упитнику навео породично предање о пореклу од Бајица, са Цетиња, што је генетика оборила.
Преварило га презиме, јер Мартиновића има у Бајице.
-
10. Павишић, Ђурђевдан, Ријека Црнојевића, Цетиње
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>YP234>YP295>L366>FT36801*, роду Ћеклића. Поседује скоро у потпуности модалан хаплотип, једина вредност која одступа је снижена DYS391=9. Блиско поклапање има са већином припадника рода Ћеклића, а најближи су му Гутић из Зовог Дола код Невесиња, Драгутиновић из Убе код Цетиња и Матановић из Крањег Дола код Цетиња, од све тројице се разликује на само 1 од 23 маркера. С обзиром да је до сада дубински тестиран само један припадник рода Ћеклића, препорука Павишићу је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би род Ћеклића био у потпуности генетички профилисан. Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Гвозденовић, а презиме Павишић носе по претку Павиши Гвозденовићу. Гвозденовићи су један од три главна огранка братства Мишевића-Вучедољана, а од њих су и поменути Гутићи са којима Павишић има најближе поклапање.
МИШЕВИЋИ-ВУЧЕДОЉАНИ
Братство је назив добило по Вучјем Долу у који се доселио заједнички предак. Дели се на три огранка:
„Гвозденовићи“, чији су родови Гвозденовићи* и Раичковићи,
„Пророчице“, чији су родови Пророчице, Вукосавовићи и Марковићи, и
„Вицковићи“, чији су родови Вицковићи, Радуловићи и Војиновићи.
Сви потичу од претка Перише Мишевића који је добегао у Ћеклиће крајем 17. столећа из Гацка – Чарађе. Постоје најмање три верзије о ранијем пореклу овог братства: по једном, они су огранак великог братства Орловића (с којим их везује легендарно Чарађе), по другом, они су сродници његушких Хераковића и Раичевича (што би потврдила и иста крсна слава – Ђурђевдан), по трећем, они су посебно херцеговачко братство.
Тема о племену Ћеклића:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6857.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6857.0)
-
25. Војводић, Никољдан, Јелашиновци, Сански Мост
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Од модалног хаплотипа одступа једино снижена вредност DYS391=9, која је по свему судећи приватна мутација Војводића настала у неком релативно скоријем периоду, јер је не поседује ниједан други припадник ове гране. Војводић се од Требовца из Шљивног код Бања Луке, Мојића из Балатуна код Бијељине и Берића из Жабља разликује на само 1 од 23/25 маркера, а од Кнежевића из Коренице и Берића из Уздоља код Книна на 2 од 23. Од Шкорића из Горњих Штрбаца код Доњег Лапца разликује се на 2 од 20 маркера. Сви наведени такође славе Никољдан. Поклапање са Требовцем и Шкорићем би могло бити значајно, јер се за крајишке Требовце, Шкориће и Бокане у литератури наводи да им је раније презиме било Војводић. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према не претерано поузданом предању даљим пореклом из Црне Горе.
-
25. Војводић, Никољдан, Јелашиновци, Сански Мост
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Од модалног хаплотипа одступа једино снижена вредност DYS391=9, која је по свему судећи приватна мутација Војводића настала у неком релативно скоријем периоду, јер је не поседује ниједан други припадник ове гране. Војводић се од Требовца из Шљивна код Бања Луке, Мојића из Балатуна код Бијељине и Берића из Жабља разликује на само 1 од 23/25 маркера, а од Кнежевића из Коренице и Берића из Уздоља код Книна на 2 од 23. Од Шкорића из Горњих Штрбаца код Доњег Лапца разликује се на 2 од 20 маркера. Сви наведени такође славе Никољдан. Поклапање са Шкорићем би могло бити значајно, јер се за крајишке Шкориће и Бокане у литератури наводи да им је раније презиме било Војводић. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према не претерано поузданом предању даљим пореклом из Црне Горе.
За све њих се каже да су Штрбци. Међутим, сада видимо да су Шкорићи и Војводићи једно, тј. R1a-Y2608, а Штрбци и Бокани (на основу резултата Бокуна из Врлике) N2-P189.2. Чекамо резултат личких Бокана још.
-
30. Пејић, Тривуњдан, Причани, Нови Травник
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y38448>BY169316>Y155362. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, без неких специфичних вредности, па има и велики број релативно блиских поклапања. Једно од најближих поклапања (3 разлике на 24 упоредива маркера) има са Бигом из Доњег Бабиног Потока код Врховина, са којим дели и ретку славу Тривуњдан, па је готово извесно да припадају истом генетичком роду. Препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се формирала млађа подграна, и прецизније утврдила временска удаљеност до заједничког претка са Бигом. Тестирани је у упитнику навео да су се према предању у околину Новог Травника доселили из Далмације.
-
30. Пејић, Тривуњдан, Причани, Нови Травник
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y38448>BY169316>Y155362. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, без неких специфичних вредности, па има и велики број релативно блиских поклапања. Једно од најближих поклапања (3 разлике на 24 упоредива маркера) има са Бигом из Доњег Бабиног Потока код Врховина, са којим дели и ретку славу Тривуњдан, па је готово извесно да припадају истом генетичком роду. Препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се формирала млађа подграна, и прецизније утврдила временска удаљеност до заједничког претка са Бигом. Тестирани је у упитнику навео да су се према предању у околину Новог Травника доселили из Далмације.
Доста интересантан резултат, јер потиче од Србина из подручја на правцу Бугојно-Нови Травник гдје је једно српско "острво" постојало у католичко-муслиманском окружењу. Ових неколико српских села ту вјероватно постоје још од 16. вијека и очували су се у православљу јер су се налазили у влашком статусу. Становници ових села пописани су у попису Клишког санџака из 1550. године. Без обзира што тестирани помиње Далмацију, чини ми се да у тој области није било пуно кретања становништва након 16. вијека, а цијела та група би требала потицати од херцеговачке струје која се кретала од горње Неретве, преко Раме до горњег Врбаса и даље према Јању и Змијању. И свакако занимљива је и ова веза са личким Бигама, што показује да је подручје Ускопља било транзит за један дио крајишких родова.
-
13. Митровић, Митровдан, Ресник/Раковица/Београд, I2-Y3120
О Митровићима у Реснику податке налазимо у обимној двотомној монографији "Ресник", објављеној 2023. године од стране групе аутора у издању библиотеке "Хроника села", свеска 400:
МИТРОВИЋ, слава Свети Димитрије (Митровдан)
Најстарији писани траг о фамилији Митровић налазимо у Тефтеру арачком, Округ беорадски, Капетанија подунавска, село Ресник за период од 1831. до 1833. године. У овим турским пописима пореских глава у старо време пописано је пет домаћинстава фамилије Митровић: под бројем 27 пописани су: Тодор Митровић син Ђурађ, син Марко, син Матиа, син Степан; под бројем 28 пописани су Вуица Митровић, син Степан; под бројем 29 пописани су: Стеван Митровић син Миаило, син Јован; под бројем 30 уписани су: Никола Митровић, син Милован и под бројем 43 пописани су: Јован Митровић (сеоски кмет), брат Радован и отац Милан.
Из записа Ристе Т. Николић када је скраја 19. века вршио антропогеографска испитивања околине Београда, налазимо да је у разговору са старим мештанима Ресника забележио да се за Митровиће или Ча-Јоцини не зна одакле су; по причању неких личе, да су Косовци, славе Митровдан.
...
По казивању садашњих житеља ове фамилије сазнајемо да су постојала два брата Прибића, који су се са Косова доселили у Ресник, један од њих се ту трајно настанио док се други одселио преко Саве у Срем и ту се губи сваки контакт са њим. Брат који је остао постао је родоначелник фамијиле Митровић. Први познати предак Митровића је Милош (?-1840) односно његови синови Ча-Јоца (1803-?) и Радован (1813-1865). Ча Јоца је имао синове Васу (1838-1873) и Милана. Васина лоза се угасила, његов син Тимотије умире са 8 година док му се ћерке Мара и Љуба удају у варош и тиме настављају друге лозе. Мара се удала за поручника Симоновића, у то време била је „дворска дама” говоримо о времену Краља Милана Обреновића, имали су сина Жику такође цењеног официра. Љуба се удаје у познату трговачку породицу на Врачару у Дубљанској улици. Васиној жени Јелени Јели свекар Ча-Јоца у кућу доводи слугу Николу Мартића и тако на Митровића имању односно Васине удовице зачиње се новa лоза породице Мартић. Јела (1830-1926) рађа Живана Мартића и настаје ново родословље.
У хаплотипу тестираног Митровића као карактеристичне посебно се истичу вредности DYS390=25 и DYS533=14, а као нешто ређи уочавају се и маркери DYS19=17, те DYS389i-ii=13-30. Као занимљиви у погледу сличности са овим резултатом издвајају се два хаплотипа из за сада необјављеног САНУ истраживања са подударањем на 16 од 17 упоредивих маркера. Иако се ради о малом броју маркера, занимљиво је то што су обојица тестираних из Срема, што се добро уклапа у предање о одласку дела породице у Срем: један од њих је из Лежимира код Сремске Митровице и такође слави Митровдан, а други из града Сремске Митровице и слави Аранђеловдан.
-
61. Јанковић, Јовањдан, Голеш, Травник, R1a-M458>L1029.
Хаплотип тестираног одликује снижена вредност 12 на 393. Уколико се занемари та мутација, још увек се не може издвојити много породица за које би се могла претпоставити родословна блискост, али најближи им је хаплотип Рашета из Лике који иначе славе различиту славу, никољдан, и ту могућу везу ваљало би проверити.
У књизи "Питома долина Лашва Брод", аутора Сима Пургића, за Јанковиће из Голеша се каже да потичу из оближњих Бачвица. Свакако су тамо били давнашњи становници, а у Бачвицама исту славу су обележавали још Радише и Шарићи.
-
32. Лишанин, Аранђеловдан, Тутићи, Добри До, Ивањица
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT257011. Од модалног хаплотипа ове гране одступа само на два релативно бржемутирајућа маркера: DYS576=20 (благо повишен) и DYS570=16 (благо снижен). Најближе поклапање има са Мијачем из Утрга код Бара (Митровдан) и двојицом Матаруга из Босанске Крајине (Ђурђевдан), од све тројице разликује се на 2 од 23/25 маркера. На једном маркеру више се разликује од Поповића из Ба код Љига (Аранђеловдан), Капурана из Милотине код Фоче (Ђурђевдан) и Булатовића из Мртвог Дубоког код Колашина (Лучиндан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су у Тутиће досељени из оближњих Комадина, а да су даљим пореклом из Црне Горе (друга половина 18. века).
-Лишани, 14 к. (Аранђеловдан), најбројнији су у свом засеоку, раније су били једина фамилија у Тутићима. Из Лишана су се одселили и данас живе у: Ивањици (14), Чачку (4), Пожеги, Рокцима, Београду (2), Јежевици код Чачка и Боркову код Конарева. Највероватније да су Лишани преко Комадина дошли из села Лисе, што им и презиме говори.
https://www.poreklo.rs/2018/05/12/poreklo-prezimena-selo-dobri-do-ivanjica/ (https://www.poreklo.rs/2018/05/12/poreklo-prezimena-selo-dobri-do-ivanjica/)
-Лишани, 14 K. (Аранђеловдан), по презимену треба да су потомци досељеника из села Лисе. Вероватно да су на падине Клековице дошли сточари из Лисе и ту остали. По имену ранијег села становници су добили ново презиме. Највише их данас има међу дрвосечама и раде на сечи и заштити шума y Клековици и Голији. Одселили су се у: Ивањицу (5), Београд (3), Чачак (З) M Бајину Башту.
https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-komadine-ivanjica/ (https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-komadine-ivanjica/)
-
46. Николић, Никољдан, Лозна, Бановићи, R1a-M458>L1029.
Хаплотип тестираног одликује снижена вредност 9 на дис 643. Опет, ако занемаримо ту вероватно породичну вредност, можемо видети да на подручју Озрена има неколико тестираних породица са блиским хаплотиповима. Реч је најпре о једном необјављеном резултату из Петрова и резултату Ристића из Горње Рјечице.
Тестирани наводи да Николићи из Лозне потичу од Марјановића/Балатуновића из Метериза код Бијељине, а да су даљим пореклом били из околине Грачанице. У доступној литератури се за ту групу породица наводи да их је 1845 населио бег Мехмедалија Пашић.
Mожемо закључити да је без обзира на боравак у околини Грачанице или у Семберији, старија постојбина тих породица била у озренском крају.
-
60. Мрђа, Никољдан, Днопоље/Доњи Лапац/Лика, R1b-L51 > R-L21
Постоји потпуно поклапање на 17 маркера са нејавним резултатом, са славом Аранђеловдан, из Битоља у Македонији за кога је процењено да припада хаплогрупи R1b-U106. Међутим, због различите славе и велике географске удаљености тешко је рећи да ли ово поклапање има филогенетски значај, без дубљег теста обојице.
Следећи најближи тестирани у табели Српског ДНК пројекта су на дистанцама 2/17, 5/23, 6/23, 5/25, 6/25 итд. али међу њима има припадника и хаплогрупa R1b-U106 и R1b-U152. Стога не можемо поуздано проценити којој подграни припада Мрђа, осим што је извесно да се ради о некој подграни хаплогрупе R1b-L51 (западна R1b).
Интересантно је да смо имали једног раније тестираног Мрђу, такође са славом Никољдан, из места Лушци Паланка код Санског Моста. Међутим, овај тестирани Мрђа припада хаплогрупи I2-PH908:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6850.msg178333#msg178333 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6850.msg178333#msg178333)
Значајан је и податак са 23andMe, где су тестиране Мрђе из Бироваче (Доњи Лапац) за које је утврђено да припадају хаплогрупи R1b-L51>L21, тако да се са великом вероватноћом може претпоставити да и овај тестирани Мрђа припада управо овој подграни хаплогрупе R1b-L51.
Личке Мрђе су иначе познати и стар род и помињу се рецимо у "Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Славена" (Загреб, 1916), где је забележено да постоји 28. кућа фамилије Мрђа у местима Днопоље/Лапац (19. кућа), Ком/Зрмања (6 кућа) и Висућ/Удбина (3 куће).
Обзиром да тестирани Мрђа припада овој, релативно реткој подграни западне R1b, било би драгоцено, наравно уколико има интересовања ифинансијских могућности, да уради Big Y-700 или WGS тест, што би помогло да се прецизно профилише најмлађа (терминална) подграна којој припада ова мушка лоза.
-
Možete li da objasnite šta ste mislili pod naknadnom rekonstrukcijom. Da li ste uzeli u obzir činjenicu da se selo Bogujevac na Radan planini tada zvalo Bogojevac. Predanje Petrovića je da su iz Crne Gore došli početkom 20 veka. U prilog tome navodim autentičan govor osoben za Cg i nošenje crnogorske narodne nošnje. .
-
60. Мрђа, Никољдан, Днопоље/Доњи Лапац/Лика, R1b-L51
Постоји потпуно поклапање на 17 маркера са нејавним резултатом, са славом Аранђеловдан, из Битоља у Македонији за кога је процењено да припада хаплогрупи R1b-U106. Међутим, због различите славе и велике географске удаљености тешко је рећи да ли ово поклапање има филогенетски значај, без дубљег теста обојице.
Следећи најближи тестирани у табели Српског ДНК пројекта су на дистанцама 2/17, 5/23, 6/23, 5/25, 6/25 итд. али међу њима има припадника и хаплогрупa R1b-U106 и R1b-U152. Стога не можемо поуздано проценити којој подграни припада Мрђа, осим што је извесно да се ради о некој подграни хаплогрупе R1b-L51 (западна R1b).
Интересантно је да смо имали једног раније тестираног Мрђу, такође са славом Никољдан, из места Лушци Паланка код Санског Моста. Међутим, овај тестирани Мрђа припада хаплогрупи I2-PH908:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6850.msg178333#msg178333 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6850.msg178333#msg178333)
Личке Мрђе су иначе познати и стар род и помињу се рецимо у "Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Славена" (Загреб, 1916), где је забележено да постоји 28. кућа фамилије Мрђа у местима Днопоље/Лапац (19. кућа), Ком/Зрмања (6 кућа) и Висућ/Удбина (3 куће).
Обзиром да тестирани Мрђа припада реткој подграни западне R1b, било би драгоцено, наравно уколико има интересовања ифинансијских могућности, да уради Big Y-700 или WGS тест, што би помогло да се прецизно профилише најмлађа позната грана којој припада.
Значајан је податак са 23andMe, где су тестиране Мрђе из Бироваче (Доњи Лапац) и припадају хаплогрупи R1b-L51>L21. Подграна која се ретко јавља на овим просторима, колико знам није предвиђена ни једном до сада тестираном R1b код нас. То мало баца сумњу на овај SNP.
Ипак, индикативно је да се на 23andMe R1b-L21 јавља искључиво на западу. Хрвати и Срби из Лике, муслимани из Босанске Крајине. Могуће да ту има нечега заиста. Ако ништа, Мрђе вероватно јесу изворно ова R1b, пошто су они из Петровачког краја (од којих су вероватно Мрђе I2-PH908 из Лушци Паланке), пореклом управо из Днопоља у Лици.
-
Значајан је податак са 23andMe, где су тестиране Мрђе из Бироваче (Доњи Лапац) и припадају хаплогрупи R1b-L51>L21. Подграна која се ретко јавља на овим просторима, колико знам није предвиђена ни једном до сада тестираном R1b код нас. То мало баца сумњу на овај SNP.
Ипак, индикативно је да се на 23andMe R1b-L21 јавља искључиво на западу. Хрвати и Срби из Лике, муслимани из Босанске Крајине. Могуће да ту има нечега заиста. Ако ништа, Мрђе вероватно јесу изворно ова R1b, пошто су они из Петровачког краја (од којих су вероватно Мрђе I2-PH908 из Лушци Паланке), пореклом управо из Днопоља у Лици.
Хвала Небојша, доста сам се мучио око анализе Мрђиног резултата. Онда ћу кориговати анализу и сврстати га у табели у хаплогрупу R1b-L51> R-L21
-
47. Станисављевић, Ђурђевдан, Липолист/Шабац, R1b-L51
Нема блиских поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Једини условно ближи хаплотип је нејавни резултат са славом Стевањдан из места Орловат, код Зрењанина, који је на генетичкој дистанци 2/23 (хаплогрупа R1b-U152).
Следећи најближи хаплотипови у табели СДНКП су на дистанцама 3/23, 4/23 и више, али су у питању појединци који имају различиту славу и који су географски причично далеко од Мачве, тако да је филогенетских значај ових поклапања упитан.
Mожда условно вреди поменути и један такође нејавни резултат на дистанци 2/17. Иако нерадо користим овако кратке хаплотипове за анализу, осим код потпуних поклапања, због исте славе (Ђурђевдан) и релативне географске близине поменућу да се ради о тестираном из места Грабовац код Обреновца. И овај резултат припада хаплогрупи R1b-U152, па постоји могућност да и Станисављевић припада овој подграни. Ипак, у табели Српског ДНК пројекта сврстаћемо за сада Станисављевића у узводну (предачку) хаплогрупу R1b-L51, пошто је предвиђач НЕВГЕН неодлучан између припадности R1b-U152 и R1b-U106:
(https://i.postimg.cc/hGt0c9rk/image.png)
Као у увек када нема ближих поклапања у табели а процена припадности млађој подграни је непоуздана, препоручујемо Станисављевићу да уради дубински ДНК тест (Big Y-700 или WGS).
-
Да ли су можда део овог рода Вукашиновићи, са славом Аранђеловдан, који су са Власине досељени у село Кабаш код Витине, 1913. године?
Да, баш тако као што се написали, 1913 године су моји преци са Власине населили Косово, тачније село Кабаш. Да ли можда има још тестираних Вукашиновића из овог рода? Да ли можда имате још неке информације о овом роду?
-
Овде се по свој прилици ради о накнадној реконструкцији порекла.
Петровићи (старије Јовановић),Ћосићи, као и Милојевићи, и Агатоновићи су огранци већег и старијег рода Благојевића, који су досељени у Плочник између 1880 и 1884 године из Гувништа код Лепосавића.
Благојевићи, чије две куће носе надимак Ћосићи, слове за старије досељенике у Гувниште, који су прешли из Белог Брда, једног од значајнијих средњевековних рударских центара на Копаонику.
Пописани су 1833. године, а куће из којих потичу Јовановићи-Петровићи и Ћосићи у Плочнику и Богујевцу су пописане у Гувништу под редним бројевима 12 и 13, 1863. године.
Дугујем извињење и исправку тестираном господину Петровићу из Богујевца (Прокупље) за тврдњу о пореклу Петровића у Богујевцу, из Гувништа. Податак о првој станици при насељавању у Топлици, село Плочник, је довело до забуне, као и чињеница да су у Плочнику заиста досељени Ћосићи, Јовановићи-Петровићи, Агатоновићи и Милојевићи, који сви славе Св. Стефана, и који су огранци Благојевића из Гувништа (Лепосавић).
Да коинциденција буде већа, један од пописаних Петровића – Ћосовића, од којих потиче тестирани, се зове Јеврем, управо као глава задруге Ћосића у Плочнику.
Заиста јесу Петровићи-Ћосовићи досељени из Шушура у Топлицу, али су 1884. године пописани у Грабовцу, некадашње крушевичке општине, у прокупачком срезу, а не у Плочнику. Могу да претпоставим да је у истраживању порекла дошло до повезивања са Ћосићима у Плочнику, по презимену и истој слави.
Задруга Јеврема Петровића (55) је пописана под редним бројем 7., а поред њега су задругу сачињавали Марија, жена (50); Илија, син (15); Милија, син (13); Миле, син (7); Маргита, кћи (11); Радосава, кћи (4); Гмитар, брат (50); Марија, снаја (45); Милика, братаница (9); Војин, братанац (4); Наста, братаница (13), и Миросава, братаница (7).
Задруга из које потичу Ћосовићи је пописана у Шушуру 1851. године под редним бројем 1. Задругу су чинили три брата – Радивоје, Јован и Јовко, синови Михајлови, са својим синовима.
Петровићи у Богујевцу воде порекло од Јеврема (1845), син Јовка, који је имао брата Василија (1850). Није познато по коме су преузели презиме Петровић, с обзиром да ни један пописани предак није носио то име.
-
20. Муљевски, Никољдан, Куманово, I2-Y3120
Према наводима тестираног у Куманову се помињу као Муљевићи, Муљевски, Тушевски, Петрушевски, а сви заједно као Муљаци.
У етнографском истраживању кумановске области из 1940. године у селу Режановце код Куманова забележене су три куће рода Муљака.
Иако на више маркера одступа од модалног хаплотипа гране I2-Y3120, хаплотип тестираног има само једну специфичнију вредност, DYS449=34. У недостатку других карактеристика нешто ређима се могу сматрати и вредности DYS389i-ii=13-30 и DYS19=15. Иако је прилично уобичајен, овај резултат нема посебно блиских међу хаплотиповима у бази СДНКП, тако да се нема много шта написати.
-
Да, баш тако као што се написали, 1913 године су моји преци са Власине населили Косово, тачније село Кабаш. Да ли можда има још тестираних Вукашиновића из овог рода? Да ли можда имате још неке информације о овом роду?
Није ми познато ништа више. Мало сам се бавио насељавањем Косовског Поморавља после Балканских ратова и Првог светског рата. Приметио сам да је насељавање са Власине било изражено, нарочито у околину Витине. Тако и знам за родове који су населили овај крај, па и за Ваш.
-
33. Пераловић, Никољдан, Косор/Подгорица, J2a-M92 > Y319817
Има потпуно поклапање са претходно тестираним братствеником. Припадају J2a-M92 > SK1344 > Y319817 хаплогрупи и роду Никољштака. Резултатима Пераловића расвјетљено је поријекло Y319817 Никољштака из Метохије и других српских области.
Пераловићи припадају најстаријем слоју становништва у Кучима. Према свједочанству Ердељановића, на Косору су стариначка братства били: Кући, Балотићи, Пераловићи и Бакечевићи.
Током времена, значајан дио војводског братства морао је да се одсели с Косора због „крви“. Једни су отишли у Подгорицу, гдје су се прозвали Кулићима. Неке породице, као Кулићи, остале су у Подгорици, док су други отишли у Владне у Зети и другдје. Имају своје огранке у Пећи и другим мјестима Метохије. У Метохији их има у селима Жач, Ковраг и Осојане. Од Пераловића су и Колиновићи, сада Коленовићи, у Плавско-гусињској области, који су прешли у ислам.
Данас Пераловићи набрајају 15 и више пасова до родоначелника војводе Перала. Славе Св. Николу и прислужују Никољице.
-
9. Јанус, Никољдан, Брубно, Глина
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>YP951>YP4659>YP6186>BY99654. Од модалног хаплотипа ове гране одступају повишена вредност DYS19=17 и снижена вредност Y-GATA-H4=11. Најближе поклапање има са Влашковићем из Гаја код Ковина (Петковдан), разликују се на 2 од 23 маркера. Од Бирача из Брубна, Кораћа из Завале код Требиња и Бајовића из Безуја код Плужина разликује се на 3 од 23 маркера, сва тројица такође славе Никољдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер до сада ниједан припадник овог рода није урадио дубински тест. Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Јануз, и да су даљим пореклом из Црне Горе (околина Никшића), чему би у прилог ишло и блиско поклапање са Кораћем и Бајовићем. Јануси се, као и Бирачи, помињу у Брубну у 18. веку.
https://www.poreklo.rs/2021/04/19/banijski-rodovi-brubno/ (https://www.poreklo.rs/2021/04/19/banijski-rodovi-brubno/)
Драго ми је да су Јануси добили овакав резултат, пошто моји Демићи имају кумство са једним њиховим огранком још од давнина.
По свему судећи, ријеч је о широј родовској групи којој, поред Јануса, припадају још и банијски Бирачи, Ресановићи и Сарапе. Сви они прослављају Никољдан. Од раније имамо STR резултате Бирача из Брубна и Ресановића из Закопе, док су Сарапе из Горњег Класнића потврђене као R1a-Z280>YP951+ преко YSEQ-а. Постоји и 23andMe резултат Ресановића из Горњег Класнића (R1a-Z280>CTS3402+). Подсјећам да у Брубну, осим Бирача и Јануса, такође постоје и Ресановићи, док у Горњем Класнићу Ресановиће и Сарапе дијели малтене само један поток.
Према подацима из архивске грађе Прве банске крајишке регименте, утврђено је да су Јануси били присутни у Брубну током друге половине XVIII вијека и да су имали најмање 3 породичне задруге у селу. Уписивани су и као Јануси и као Јанузи још током XVIII вијека, али би Јануз, с обзиром на то да постоје и Јанузовићи са истом крсном славом на Банији, могла бити изворна варијанта презимена.
Предање о даљем поријеклу од Никшића не бих пуно коментарисао, пошто су на Банији сачувана само мутна предања о даљем поријеклу "од Црне Горе, Херцеговине" или о ближем поријеклу из сусједних крајишких области, док су та о конкретним мјестима углавном маштанија изведена на основу истих или сличних презимена (у овом случају вјероватно по Јанушевићима/Јањушевићима).
-
60. Мрђа, Никољдан, Днопоље/Доњи Лапац/Лика, R1b-L51 > R-L21
Постоји потпуно поклапање на 17 маркера са нејавним резултатом, са славом Аранђеловдан, из Битоља у Македонији за кога је процењено да припада хаплогрупи R1b-U106. Међутим, због различите славе и велике географске удаљености тешко је рећи да ли ово поклапање има филогенетски значај, без дубљег теста обојице.
Следећи најближи тестирани у табели Српског ДНК пројекта су на дистанцама 2/17, 5/23, 6/23, 5/25, 6/25 итд. али међу њима има припадника и хаплогрупa R1b-U106 и R1b-U152. Стога не можемо поуздано проценити којој подграни припада Мрђа, осим што је извесно да се ради о некој подграни хаплогрупе R1b-L51 (западна R1b).
Интересантно је да смо имали једног раније тестираног Мрђу, такође са славом Никољдан, из места Лушци Паланка код Санског Моста. Међутим, овај тестирани Мрђа припада хаплогрупи I2-PH908:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6850.msg178333#msg178333 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6850.msg178333#msg178333)
Значајан је и податак са 23andMe, где су тестиране Мрђе из Бироваче (Доњи Лапац) за које је утврђено да припадају хаплогрупи R1b-L51>L21, тако да се са великом вероватноћом може претпоставити да и овај тестирани Мрђа припада управо овој подграни хаплогрупе R1b-L51.
Личке Мрђе су иначе познати и стар род и помињу се рецимо у "Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Славена" (Загреб, 1916), где је забележено да постоји 28. кућа фамилије Мрђа у местима Днопоље/Лапац (19. кућа), Ком/Зрмања (6 кућа) и Висућ/Удбина (3 куће).
Обзиром да тестирани Мрђа припада овој, релативно реткој подграни западне R1b, било би драгоцено, наравно уколико има интересовања ифинансијских могућности, да уради Big Y-700 или WGS тест, што би помогло да се прецизно профилише најмлађа (терминална) подграна којој припада ова мушка лоза.
Значајан је податак са 23andMe, где су тестиране Мрђе из Бироваче (Доњи Лапац) и припадају хаплогрупи R1b-L51>L21. Подграна која се ретко јавља на овим просторима, колико знам није предвиђена ни једном до сада тестираном R1b код нас. То мало баца сумњу на овај SNP.
Ипак, индикативно је да се на 23andMe R1b-L21 јавља искључиво на западу. Хрвати и Срби из Лике, муслимани из Босанске Крајине. Могуће да ту има нечега заиста. Ако ништа, Мрђе вероватно јесу изворно ова R1b, пошто су они из Петровачког краја (од којих су вероватно Мрђе I2-PH908 из Лушци Паланке), пореклом управо из Днопоља у Лици.
Кратак преглед тестираних R1b-L21 са простора Западног Балкана. Истраживање порекла ових родова, може потенцијално бити важно и за крајишке Мрђе. Реч је о SNP резултатима (23andMe и Family Finder).
Срби
Мрђа, Никољдан, Бировача, Доњи Лапац, Лика, R1b-L21
Заваљевски, Београд, R1b-L21
Кузмановић, непознато, R1b-L21
Радовић, Хрватска, R1b-L21
Милошевић, Ђурђевдан, Умац, Цетиње, R1b-L21>Z2186>Z2183 (L1066) / https://www.yfull.com/tree/R-Z2183/
Хрвати
Пинтар, Хрватска, R1b-L21
Судар, Брушане, Госпић, Лика, R1b-L21
Биљан, Госпић, Лика, R1b-L21
Поздерац, Јастребарско, Централна Хрватска, R1b-L21
Голубић, Хрватска, R1b-L21
Драженовић, Хрватска, R1b-L21
Белобрајдић, Бјеловар, Централна Хрватска, R1b-L21
Муслимани
Пурић, Велика Кладуша, R1b-L21
-
22. Ћосо, Аранђеловдан, Запужане/Бенковац, I2-Y3120
Према предању које је навео тестирани, Ћосе су дошле у Запужане из Карина. Имају податак да је прадедов деда живео у Запужанима, чије би време рођења отприлике могло бити око средине 19. века. Ћоса са славом Аранђеловдан има још у Бенковачком Селу, као и у оближњим селима Буковић, Ислам Грчки, Горња и Доња Јагодња, Карин Горњи и Надвода (Жегар). Према наводима неких истраживача они су сродни фамилији Чосо из села Горња Јагодња, која такође слави Аранђеловдан. Сматра се чак да је матица овог рода управо у Јагодњи, одакле су се неки иселили у Карин. У попису Горње Јагодње из 1756. године помињу се Лазо Ћосић (Lazo Chiossich) и Петар Ћосић (Peter Chiosich) који би могли бити преци ове фамилије.
Као ређе вредности у хаплотипу тестираног могу се издвојити маркери DYS458=18 и DYS449=30. Вредност овог другог маркера, DYS449=30, указује да је код тестираног можда дошло до повратне мутације на маркеру DYS449=20, односно да би Ћосе могле припадати млађој грани I2-PH908. На такву могућност указује и сличност са хаплотиповима двојице тестираних Путника из Доњег Водичева код Новог Града, који су одређени као грана I2-PH908 и такође славе Аранђеловдан. Њихови хаплотипови поседују обе поменуте ређе вредности, а од хаплотипа тестираног Ћосе разликују се на три од 23 упоредива маркера.
Уколико је Ћосо ипак припадник гране I2-Y3120 динарик север, најближи би му могао бити род Крајишких Аранђеловштака - Родића, иако његов резултат не поседује вредност DYS390=25 карактеристичну за Родиће.
Тестираном свакако препоручујем да уради неки од великих геномских тестова или барем проверу карактеристичних СНП маркера, како би се ситуација са млађом граном разјаснила.
-
Милошевић, Ђурђевдан, Умац, Цетиње, R1b-L21>Z2186>Z2183 (L1066) /
Братство настањује село Хумци, које је по њима и добило назив. Потомци су Бјеладина Хумца досељеног на земљу Цетињског манастира у време Ивана Црнојевића. Бјеладин је био из Врања у Зети, испод Хума (Хотског), отуд и надимак Хумац. Био је католик, а његово потомство је прешло у православну веру. По предању, њихови сродници су Ђоновићи у селу Томићи у Црмници (од Јована – Ђона, рођеног Бјеладиновог брата).
Сви данашњи Хумци потичу од Бјеладиновог потомка Милоша Вука Раичева, по коме носе презиме Милошевић.
Славе Ђурђев-дан.
https://www.poreklo.rs/2015/11/20/pleme-cetinje-poreklo-stanovnistva/
-
Братство настањује село Хумци, које је по њима и добило назив. Потомци су Бјеладина Хумца досељеног на земљу Цетињског манастира у време Ивана Црнојевића. Бјеладин је био из Врања у Зети, испод Хума (Хотског), отуд и надимак Хумац. Био је католик, а његово потомство је прешло у православну веру. По предању, њихови сродници су Ђоновићи у селу Томићи у Црмници (од Јована – Ђона, рођеног Бјеладиновог брата).
Сви данашњи Хумци потичу од Бјеладиновог потомка Милоша Вука Раичева, по коме носе презиме Милошевић.
Славе Ђурђев-дан.
https://www.poreklo.rs/2015/11/20/pleme-cetinje-poreklo-stanovnistva/
Тако је, писао је Иван о томе кад се појавио резултат.
Јован Ердељановић у свом раду о Старој Црној Гори наводи следеће:
Хумци или, по народном изговору, Умци (15 кућа) у селу истог имена. Зову се још и Милошевићи. Опште је познато и сасвим поуздано предање, да су Хумци потомци Бјеладина Хумца, који се доселио на Цетиње у време Ивана Црнојевића и постао Ивановим кметом на земљишту Цетињског Манастира.
О самоме Бјеладину Хумцу имају његови потомци, данашњи Хумци, ово предање. Бјеладин је, веле, био пореклом из „Хума 'отскога или зетскога“ (у зетској равници), по чему је и добио назив „Бјеладин Умац“; право му се презиме не зна. Мисли се, да је био „латинин“ (католик). Имао је још два брата, па су сва тројица заједно побегли од „крви“ у Црмницу. Тамо је један од њих (Ђон и остао, и од њега су садашњи Ђоновићи у црмничком селу Томићима; други је брат отишао у Жабљак, примио ислам и од њега су били чувени Омарћевићи или Омерћевићи, који су се већ скоро истражили; а трећи брат, Бјеладин, дошао је на Цетиње Иванбегу. Стара слава те браће био је „Свети Ђорђе у пролеће“ ("Ђурђев-дан), и од Бјеладина је остало то крсно име и Хумцима. А послужују „Госпођин дан Мали, као и сва остала села по Цетињском Пољу“. Због тога Хумци тврде, да су и Ђоновићи раније славили Ђурђев-дан. Веле, да се Хумци и сад рођакају с оба поменута браства, са Ђоновићима и Омарћевићима. Изненадило ме, што Ђоновићи у Црмници ништа не знају о своме сродству са цетињским Хуицима и шта више тврде, да су пореклом „из Кроје“. Уз то славе Томин–дан а прислужују Велику Госпођу, а да ли су раније славили Ђурђев–дан, нисам могао сазнати.
За Батровиће, који потичу од Ђоновића из Томића, утврђено је да припадају различитој хаплогрупи:
Предање Хумаца о сродству са Ђоновићима по свој прилици није тачно.
-
Све то за Ђоновиће је упитно. Као и за везу Батровића и Ђоновића.
-
Можда Милошевић и нема везе са осталима. Дубински тест Мрђе и Милошевића би помогао да се прво утврди да ли су блиски, али и да се утврди откуд та грана на западном Балкану, и само на западном Балкану. Та се хаплогрупа могла појавити тамо у безброј сценарија али с обзиром на мали број тестираних са том хаплогрупом у све три популације намеће се закључак да је кратко ту.
-
35. Арсић, Ђурђевдан, Приштина, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS438=11 и DYS481=24 и снижену вредност маркера DYS635=21. Нема блиских поклапања на пројекту.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.
-
Све то за Ђоновиће је упитно. Као и за везу Батровића и Ђоновића.
Postoje li još neki Miloševići sa slavom Đurđevdan na Cetinju, obzirom da sam pre nekog vremena slušao jednog Miloševića sa Ct koji je ispričao ono što sam ja napisao gore, moguće da su neki drugi u pitanju? Mislim da je rekao da imaju predanje da su cetinjski Vasojevici?
-
42. Зоговић, Никољдан, Бело Поље, Пећ, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837
Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25 и DYS458=18 и снижену вредност маркера DYS635=21.
На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Прелевић, Никољдан, Доње Стравче/Подгорица
- Томовић, Никољдан, Поља/Мојковац
- Јововић, Никољдан, Момче/Подгорица
Тестирани је навео да се у Бело Поље доселио Перко Зоговић из Машнице у Полимљу на подручју Горњих Васојевића.
Андрија Јовићевић је забележио следеће у свом раду о Плавско-гусињској области:
Зоговићи су дошли овдје из Шекулара, а Крџићи из Гусиња; и једнима и другима је даља старина из Бајица од Мартиновића, одакле су се два брата давно преселила у ове крајеве. Зоговићи и Крџићи се међусобно своје и не узимају се; славе као и Мартиновићи 7. јануара, а послужују Малу Госпђу. Њихово пресељење пада прије 180 година. Много су се убијали с Божићима, а и с Турцима. Зоговићи су најприје живјели у Грачаници, па су се доцније преселили у Машницу, гдје и данас живе.
Миљан Јокановић у свом раду о Кучима наводи предање према коме Зоговићи потичу од Љуљановића од Старокуча:
Зоговићи потичу од Зога Пејчина Љуљанова. Зого је имао два сина: Петра и Радоја. Петар је погинуо у Дечанима а Радоје у Дољи – Плавско гусињска област. Према предању криводолских братстава, Зого се преселио у Бајице, а из Бајица у Гусиње и Дечане. Међутим, дио Зоговића из Васојевићи своје поријекло не доводе у сродство са Кучима.
Јокановићево предање је очито потпуније, пошто је са овим резултатом практично потврђено да Зоговићи потичу од Љуљановића. Резултат претходно тестираног Зоговића из Машнице, који припада роду Бањана (конкретно - породу Голијана) и хаплогрупи N2, био је поприлично изненађење, а сада знамо и да није меродаван за ово братство.
Зоговићи у Белом Пољу су променили славу по доласку из Полимља. Тестирани би можда могао да напише нешто више о томе.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.
-
58. Мишковић, Ђурђевдан, Доње Вуковско, Купрес, J2b-M241>Z631
Павловићи и Мишковићи досељени су у Доње Вуковско из Равног, крајем. 18. века. Славе Ђурђевдан. Исти су генетички са раније тестираним Живанићима из Кудиља, који припадају ширем роду Павловића. За њих се у Вуковском каже следеће:
Живанићи, Дујмићи, Ашкићи, Талићи, Золотићи, Дражићи, Никићи и Малушићи (старо презиме Кнежевићи) носе заједничко презиме Павловићи и живели су овде, „кад је било Немањића царство“. Славе Ђурђевдан. Где су сада куће Дујмића и Ашкића биле су раније кошаре Павловића. „Пре Аустрије“ су одселили једни Дражићи у Зеницу, и неки Живанићи y Зеницу и око Брчког. (Боривоје Ж. Милојевић, Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље)
Реч је о подграни J2b-M241>L283>Z638>Z631>Z1043>Y22894: https://www.yfull.com/tree/J-Y22894/ (TMRCA око 1000 година). Низводне https://www.yfull.com/tree/J-BY225800/ има код Албанаца и Грка из Солуна.
Мишковић је маркерима близак практично свима из ове групе (мала су одступања, генерално). Постоји разлика на маркеру DYS635 где већина има стабилну вредност 24 (Живковић ту поседује вредност 23). Иначе је карактеристика овог хаплотипа вредност 10 на маркеру DYS643.
Осим у околини Купреса и Ливна, хаплотип је присутан у Источној и Североисточној Босни, Западној Србији, Славонији, али и у околини Никшића и Старом Влаху, где је вероватно матица за динарске области.
У питању су следеће породице:
- Бојовић, Прибојска Голеша
- Николић, Крстац/Горње Чарађе/Никшић
- Савић, Бачевци/Ваљево
- Бижић, Велика Дапчевица/Грубишно Поље
- Јовановић, Убава/Вишеград
- Јекичић, Вршани/Бијељина
- Перић, Рујани/Ливно
Сви осим Перића, који је Хрват, славе Ђурђевдан.
На 23andMe би овој подграни могли припадати следећи родови:
- Гојић, Ђурђевдан, Осиња/Дервента, J2b-Z631
- Чолић, Ђурђевдан, Јаворани/Кнежево, J2b-Z631
- Никић, Ђурђевдан, Кудиљи/Купрес, J2b-Z631 (свакако, род Павловића)
-
62. Сретенов, Аранђеловдан, Струмица, I2-Y3120
Тестирани наводи да води порекло од Богдана (Веселина) Богдановића из Гробница код Пријепоља, који је погинуо као старешина ЈВуО 1942. године у селу Камена Гора код Пријепоља. Породица има предање да су даљим пореклом из Пипера.
Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности на маркерима DYS385=15-15 и DYS456=16, као и нешто ређу вредност DYS635=24. Имам увида у један резултат теста Богдановића из Гробница који недвосмислено потврђује наведену везу тестираног са Богдановићима, јер поседује обе карактеристичне вредности, а од хаплотипа Сретенова одступа на једном маркеру. Од других резултата је можда занимљив још резултат Ђорђевића из Удовица код Смедерева, који такође слави Аранђеловдан и чији се хаплотип разликује на два од 23 упоредива маркера. Нажалост, разлика је управо на два поменута карактеристична маркера које Ђорђевиђев хаплотип не поседује, па је упитно има ли ова сличност стварни филогенетички значај. Тестирани Ђорђевић иначе има предање да су се његови преци доселили у Удовице из околине Ниша средином 19. века.
-
59. Пешић, Никољдан, Мала Копашница, Лесковац, J1-P58
Први сеоски досељеници у Малој Копашници (махала Село) били су Гавазиловци (слава Алимпијевдан), пореклом из Македоније. Од слављеника Никољдана, у селу су присутни Радинци (пореклом из околине Грделице), Тасићи и Илићи (један род, непознатог порекла) и Велиновићи пореклом из околине Босилеграда.
Тестирани можда зна који је родовски надимак Пешића, што би олакшало причу о пореклу. Генетички је Пешићу најближа једна породица из Вратнице (Јегуновце) у Македонији. С обизорм да су оснивачи села одатле, као и да је у овом крају прилично јака јужноморавско-вардарска исељеничка струја, резултат делује логично. Реч је по свему судећи о подграни J-Z2331, која је иначе прилично раширена на југу.
Савет је свакако неки дубински тест (WGS, BIGY700), како би коначно добили генетичку профилизацију ове групе.
-
59. Пешић, Никољдан, Мала Копашница, Лесковац, J1-P58
Први сеоски досељеници у Малој Копашници (махала Село) били су Гавазиловци (слава Алимпијевдан), пореклом из Македоније. Од слављеника Никољдана, у селу су присутни Радинци (пореклом из околине Грделице), Тасићи и Илићи (један род, непознатог порекла) и Велиновићи пореклом из околине Босилеграда.
Тестирани можда зна који је родовски надимак Пешића, што би олакшало причу о пореклу. Генетички је Пешићу најближа једна породица из Вратнице (Јегуновце) у Македонији. С обизорм да су оснивачи села одатле, као и да је у овом крају прилично јака јужноморавско-вардарска исељеничка струја, резултат делује логично. Реч је по свему судећи о подграни J-Z2331, која је иначе прилично раширена на југу.
Савет је свакако неки дубински тест (WGS, BIGY700), како би коначно добили генетичку профилизацију ове групе.
Много важан резултат за село Вратница. На колко маркера се разликује Пешић са Вратничанином ?
-
Много важан резултат за село Вратница. На колко маркера се разликује Пешић са Вратничанином ?
Имају неких 5 разлика на 23 маркера. Углавном, тај хаплотип J1 је генерално раширен на нашем југу (Македонија, Косово, Југоисточна Србија). Тестирани из Вратнице слави Петковдан и део је рода Степановци. Видим да Степановци у неким околним селима славе и Никољдан, као и Пешићи. Порекло им је негде са Косова.
Из Вратнице је и тестирани Тасић са 23andMe, слава Никољдан, хаплогрупа J1-CTS5368. Знаш ли од ког су рода из Вратнице ови Тасићи?
-
Имају неких 5 разлика на 23 маркера. Углавном, тај хаплотип J1 је генерално раширен на нашем југу (Македонија, Косово, Југоисточна Србија). Тестирани из Вратнице слави Петковдан и део је рода Степановци. Видим да Степановци у неким околним селима славе и Никољдан, као и Пешићи. Порекло им је негде са Косова.
Из Вратнице је и тестирани Тасић са 23andMe, слава Никољдан, хаплогрупа J1-CTS5368. Знаш ли од ког су рода из Вратнице ови Тасићи?
Тасићи су део рода Шишковци. Они су стари досељеници из области
Љума (Албанија). Слава им је Никољдан. Поздрав
-
Тасићи су део рода Шишковци. Они су стари досељеници из области
Љума (Албанија). Слава им је Никољдан. Поздрав
Грешка је. Тасићи су део рода Данечевци.
Данећевци (8 к., Митровдан) / Доброћевци (3 к. Митровдан). Досељеници из Котлине у Качаничкој клисури. Даље порекло из Берана, Црна Гора. Дошли су у Вратницу почетком 19. века. Чувају предање о њиховом пореклу до данас и певају црногорске песме на славама.
-
31. Прокопљевић, Лучиндан, Петровчић, Сурчин
Припада хаплогрупи I2-PH908, међутим нема блиских хаплотипова у нашој бази. Има веома снижену вредност DYS391=8, која га издваја од осталих тестираних. Ако изузмемо тај маркер, можда би могао да му буде близак Томашевић из Бистрице код Петровца, који се тестирао преко YSeq и Поповић из Косатице код Пријепоља. Иако обојица славе Лучиндан ипак се не може ништа са сигурношћу тврдити, јер немају толико блиске хаплотипове - поред поменутог маркера DYS391 имају још по две или три једноструке разлике. Вредност DYS391=9 је имао један давно објављени резултат из Новог Сада, па бих и њега поменуо, иако на само 10 упоредив из маркера има још једну једноструку разлику на позицији DYS389II. С обзиром на географску блискост, ипак не бих искључио могућност да постоји веза између ова два резултата. Прокопљевићу саветујем даље WGS или BigY-700 тестове, уколико је у могућности. Јефтинија, али свакако корисна алтернатива би била провера маркера FT190799 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108334) код компаније YSeq.
Најстарији податак о Прокопљевићима из Петровчића који сам пронашао у литератури је молба мештана Петровчића из 1762. године митрополиту Павлу Ненадовићу, коју је потписао између осталих и каплар Обрад Прокопљевић. Касније се Прокопљевићи помињу за време Првог српског устанка, као помагачи Карађорђевих устаника у допремање оружја из Срема. У првој половини 19. века, 1828. године, сам пронашао једног Прокоплевића прописаног и у Руми, Саву Прокоплевића. У Руми се извесни Дима Прокопијевић помиње још 1794. у неким поравнањима рачуна у документацији Магистрата Рума. Могуће да је још у 18. веку постојао један огранак ове породице у Руми.
-
Грешка је. Тасићи су део рода Данечевци.
Данећевци (8 к., Митровдан) / Доброћевци (3 к. Митровдан). Досељеници из Котлине у Качаничкој клисури. Даље порекло из Берана, Црна Гора. Дошли су у Вратницу почетком 19. века. Чувају предање о њиховом пореклу до данас и певају црногорске песме на славама.
Значи Тасићи славе Митровдан, нема их са славом Св. Никола? Није искључено да је то иста подграна J1 као и код другог тестираног из Вратнице, иако се славе не слажу.
Видим да се и за Степановце каже да су најпре били у Моравцу, па су се одселили на Косово, да би се када и Костанаћевци вратили у Вратницу. Дакле то је заправо повратна сеоба: Полог-Косово-Полог.
-
Значи Тасићи славе Митровдан, нема их са славом Св. Никола? Није искључено да је то иста подграна J1 као и код другог тестираног из Вратнице, иако се славе не слажу.
Видим да се и за Степановце каже да су најпре били у Моравцу, па су се одселили на Косово, да би се када и Костанаћевци вратили у Вратницу. Дакле то је заправо повратна сеоба: Полог-Косово-Полог.
Ево после неколико телефонских позива родном крају имамо тачан одговор. Тасић јест део рода Данечевци али један његов предак је усвојен из рода Степановци и зато деле исту хаплогрупу Ј1. Остаје питање зашто не славе Митровдан него Никољдан. Ако имате контакт од Тасића на 23andme да га питамо.
-
Ево после неколико телефонских позива родном крају имамо тачан одговор. Тасић јест део рода Данечевци али један његов предак је усвојен из рода Степановци и зато деле исту хаплогрупу Ј1. Остаје питање зашто не славе Митровдан него Никољдан. Ако имате контакт од Тасића на 23andme да га питамо.
Да нису Тасићи (Никољдан) ипак део рода Шишковци, како сте први пут написали? За њих се у литератури каже следеће:
"Шишковци (18 к., Св. Никола), потичу од претка који је дошао из Љуме у с. Арбанији. Он је овде био слуга у роду Степановци. Код њих се оженио „со крива девојка", примио један део њиховог имања и тако остао у Вратници."
Можда ово објашњава зашто се код оба рода среће J1.
-
38. Ћурчић, Ђурђевдан, Градац, Ивањица
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 25 маркера са Филимоновићем, а пошто су из истог краја и славе исту славу нема сумње да су блиско повезани.
Филимоновић, Ђурђевдан, Раст/Нови Пазар
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује једну карактеристичну вриједност маркера DYS389-II=29. По основу ове вриједности нема неких несумњиво блиских хаплотипова. Најближи хаплотип који такође посједује DYS389-II=29 је Арсенијевић из Баљковца, Крагујевац (2/23) који такође слави Ђурђевдан. За детаљнију профилацију унутар дробњачког рода неопходан је дубински тест.
Филимоновић су огранак голијске породице Белчевић. По предању које је оставио тестирани, двојица браће Петар и Белац доселили су из Херцеговине на ивањичку страну Голије. Претпостављам у селу Брусник гдје је Белчевића највише било. По преласку у село Раст са новопазарске стране Голије, промијенили су презиме у Филимоновић.
У етнографској литератури о Белчевићима је записано сљедеће:
"Паресије— Белчевић, Вукомановић 1 к., Ђурђевдан, од Белчевића у подгорском Мухову, били у подгорском Расту, овамо дошли 1880; по Р. М. Илићу један су род с Чорбићима, вероватно Дробњаци; Чорбићи и Белчевићи у Ибру су променили славу"
"Раст- По предању населили су га досељеници крајем 18. века: Белчевићи, Филиповићи 7 к., Ђурђевдан, из старовлашког Брусника."
"Мухово- Белчевићи, Филимоновићи 2 к., Нешовић 1 K., Ђурђевдан, из Расна код Сјенице; одељаци су y Павлици на Ибру."
Из ових података се види да је предање о поријеклу из Дробњака свакако тачно.
У књизи Становништво Моравичког Старог Влаха се за Ћурчиће наводи да су најстарија фамилија у селу Градац под Голијом и да су се населили крајем 18. века из Никшића. То предање је и тестирани Ћурчић навео у упитнику. Одатле су се расељавали у многа околна места. Петар Ж. Петровић помиње две куће Ћурчића у Слатини код Новог Пазара, досељених из Граца у Старом Влаху, при чему наводи да су Дробњаци, што је овим резултатом потврђено.
-
43. Чубриловић, Никољдан, Фатница, Билећа, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988
Припада једном од највећих генетичких родова из Херцеговине, од кога потичу Вујовићи са матицом у Тодорићима на ширем подручју Врањских у Билећким Рудимана, Мркоњићи из истоименог села у Попову и Милићевићи из Неновића у Шуми требињској. Хаплотип тестираног је практично модалан за овај род, који је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Јевто Дедијер је забележио следеће за Чубриле из Фатнице:
Чубрило је поријеклом од Вујновића у Влаовићима. Најприје је дошао као најамник у Фатницу и служио је код Попара. Послије се придомазетио. Слави Никољдан.
Ово је у складу са подацима које навео тестирани - прадеда му се звао Марко Чубрило Војиновић, а чукундеда Ђуро Чубрило Војиновић. Вујновића, као ни Војиновића, није било у Влаховићима у време истраживања Љуба Михића из 1975. године.
Породица тестираног је, с обзиром на овај резултат, очито истог порекла као и Вујновићи из Зарјечја на подручју Завођа, за које Дедијер наводи следеће:
Најстарија породица у овијем селима су Вујновићи. Они не знају о свом поријеклу ништа. Нити знају тачно, одакле су се доселили, нити када су се доселили. Неки мисле, да су поријеклом из Врањскијех од велике породице Вујовића. То мисле ради тога, што у Врањскијем и данас има Вујновића чатрња и ради, тога што и они као и Вујовићи славе Никољ дан.
-
43. Чубриловић, Никољдан, Фатница, Билећа, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988
Припада једном од највећих генетичких родова из Херцеговине, од кога потичу Вујовићи са матицом у Тодорићима на ширем подручју Врањских у Билећким Рудимана, Мркоњићи из истоименог села у Попову и Милићевићи из Неновића у Шуми требињској. Хаплотип тестираног је практично модалан за овај род, који је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Јевто Дедијер је забележио следеће за Чубриле из Фатнице:
Чубрило је поријеклом од Вујновића у Влаовићима. Најприје је дошао као најамник у Фатницу и служио је код Попара. Послије се придомазетио. Слави Никољдан.
Ово је у складу са подацима које навео тестирани - прадеда му се звао Марко Чубрило Војиновић, а чукундеда Ђуро Чубрило Војиновић. Вујновића, као ни Војиновића, није било у Влаховићима у време истраживања Љуба Михића из 1975. године.
Породица тестираног је, с обзиром на овај резултат, очито истог порекла као и Вујновићи из Зарјечја на подручју Завођа, за које Дедијер наводи следеће:
Најстарија породица у овијем селима су Вујновићи. Они не знају о свом поријеклу ништа. Нити знају тачно, одакле су се доселили, нити када су се доселили. Неки мисле, да су поријеклом из Врањскијех од велике породице Вујовића. То мисле ради тога, што у Врањскијем и данас има Вујновића чатрња и ради, тога што и они као и Вујовићи славе Никољ дан.
Ристо Милићевић је направио приличну забуну са својим погрешним наводом у књизи o херцеговачким презименима, да Чубрили из Фатнице славе Јовањдан. У Херцеговини нема никаквих Чубрила са славом Јовањдан, сви славе Никољдан као и тестирани.
-
Да нису Тасићи (Никољдан) ипак део рода Шишковци, како сте први пут написали? За њих се у литератури каже следеће:
"Шишковци (18 к., Св. Никола), потичу од претка који је дошао из Љуме у с. Арбанији. Он је овде био слуга у роду Степановци. Код њих се оженио „со крива девојка", примио један део њиховог имања и тако остао у Вратници."
Можда ово објашњава зашто се код оба рода среће J1.
Презиме Тасић у Шишковцима не постоји али Тасићи су њихове прве комшије што додатно отежава ову причу. Стварно незнам зашто Тасић слави Никољдан, могућа грешка је у питању. Данечевци искључиво славе Митровдан.
-
41. Кошанин, Петковдан, Бресник, Краљево
Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и низводној подграни CTS1211>YP343>YP340>YP371. Осим повишене DYS643=11 не поседује неке претерано специфичне вредности. Најближе поклапање у табели има са Петровићем из Дљина код Лучана и Ковачевићем из Дучаловића код Лучана, обојица славе Никољдан. Од Петровића се разликује на 2 од 23, а од Ковачевића на 3 од 23 маркера. И Петровић и Ковачевић поседују повишену вредност DYS393=14, па несумњиво припадају истом роду, док Кошанин на том маркеру има модалну вредност 13, па је могуће и да није претерано блиско повезан са њима. Препорука је свакако додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из села Кош код Истока, по ком и носе презиме. Иако су Кошани јако бројно и широко распрострањено братство, присутно у више од 30 села у Ибарском Колашину, Рашкој области и Гружи, ово је до сада први тестирани са овим презименом. У бази постоји један нејавни резултат из околине Косовске Митровице који припада роду Кошана, али он припада хаплогрупи E-Z13591, па мислим да без тестирања још пар припадника овог рода не можемо са сигурношћу тврдити којој хаплогрупи припадају изворни Кошани.
-
63. Ђуровић, Ђурђевдан, Горачићи, Лучани
Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633. Поседује две врло карактеристичне вредности, DYS385=14-16 и снижену DYS437=14. Обе ове вредности, као и славу Ђурђевдан, дели са једним још увек нејавним тестираним из Пријепоља, који такође слави Ђурђевдан. То му је уједно и најближе поклапање у нашој бази, разликују се на само 1 од 25 упоредивих маркера. Истом роду би могао припадати и Вуковић из Велике код Плава (Ђурђевдан) који такође поседује наведене вредности, он и Ђуровић се разликују на 4 од 25 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Црне Горе, могуће из Никшића или околине. Слично пише и у тексту о Горачићима на порталу:
Đurovići (11 k, Đurđevdan) su doseljeni 1809. godine. U „potrazi za hlebom“, u Goračiće je, kažu, današnji Đurovići, došao je neki Đuro Đurović. Jedni misle da je bio „odnekud iz Crne Gore“, a drugi da je iz sela Dragojlovića.
https://www.poreklo.rs/2019/11/18/poreklo-prezimena-goracici-lucani/ (https://www.poreklo.rs/2019/11/18/poreklo-prezimena-goracici-lucani/)
-
68. Радић, Аранђеловдан, Буковче, Јагодина
Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се поуздано утврдити на овом броју маркера. Поседује неколико карактеристичних вредности: снижену DYS438=10, и повишене DYS570=21, DYS533=13 и DYS643=11. Нема претерано блиских поклапања у нашој табели. Како би се прецизно утврдила млађа подграна, препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. У тексту о Буковчу не помињу се Радићи, а једина наведена фамилија у селу која слави Аранђеловдан су Стевановићи, па је могуће да Радићи потичу од њих. Свакако би било најбоље да се тестирани огласи и разјасни ситуацију.
https://www.poreklo.rs/2014/11/02/poreklo-prezimena-selo-bukovce-jagodina/ (https://www.poreklo.rs/2014/11/02/poreklo-prezimena-selo-bukovce-jagodina/)
-
Са закашњењем, следи списак 3. и 4. туре кандидата:
3. тура
88. Миленовић, Никољдан, Доњи Љубеш, Алексинац
89. Петровић, Ђурђевдан, Косаница, Пљевља
90. Цветић, Стевањдан, Ковачевац, Младеновац
91. Гуњић
92. Борисевић, Аранђеловдан, Кнежица, Козарска Дубица
93. Ступар, Лазаревдан, Бањани, Босанска Крупа
94. Тешић, Лучиндан, Горња Лупљаница, Дервента
95. Вукадиновић, Стевањдан, Грделица, Лесковац
96. Јовановић, Ђурђевдан, Пекчаница, Краљево
97. Цветковић, Аранђеловдан, Трњане
98. Поповић, Јовањдан, Орешац, Вршац
99. Муникравић, Врачевдан, Меминска, Мајур
100. Ћузовић, Ђурђевдан, Отиловићи, Пљевља
101. Алексић, Симеундан, Бранешци Горњи, Челинац
102. Тадић, Јовањдан, Савковић, Љубовија
103. Ерцег, Стевањдан, Мали Прњавор, Добој
104. Безаревић, Лазаревдан, Скокуће, Пријепоље
105. Ђурић, Никољдан, Грнчара, Лозница
106. Бењак, Сомбор
107. Петаковић, Аранђеловдан, Дружиниће, Сјеница
108. Весковић, Аранђеловдан, Теочин, Горњи Милановац
109. Поповић, Никољдан, Добриња, Тутин
110. Миловановић, Ђурђиц, Стари Костолац, Костолац
111. Миловановић, Ђурђевдан, Пољна, Трстеник
112. Јовичић, Јовањдан, Пиносава, Београд
113. Тесла, Ђурђевдан, Шаш, Суња
114. Палибрк, Јовањдан, Ерчеге, Ивањица
115. Рашковић, Јовањдан, Прово, Владимирци
116. Живановић, Никољдан, Крна Јела, Фоча
117. Ајдачић, Аранђеловдан, Лиса, Ивањица
118.Марчетић, Аранђеловдан, Зрмања, Грачац
119. Томић, Јовањдан, Вршац
120. Веселиновић, Петровдан, Зеленград, Обровац
121. Тошин, Ђурђевдан, Радојево, Нова Црња
122. Цветковић, Аранђеловдан, Комарица, Власотинце
123. Бујишић, Ђурђевдан, Вруља, Пљевља
124. Чанчаревић, Аранђеловдан, Чибутковица, Лазаревац
125. Димитријевић, Лучиндан, Горње Јарушице, Крагујевац
126. Дојкић, Никољдан, Рсовци, Пирот
127. Пауновић, Никољдан, Мала Плавна, Смедеревска Паланка
128. Фрковић, Леденице, Нови Винодолски
129. Кордић, Раб
130. Шишковић, Никољдан, Смедеревска Паланка
131. Тадић, Јовањдан, Савковић, Љубовија
4. тура
132. Хајдарпашић, Припчићи, Бијело Поље
133. Кијевчанин, Јовањдан, Плешин, Рашка
134. Тешановић, Мала Госпојина, Бочиња Горња, Маглај
135. Жерајић, Лазаревдан, Миљевац, Невесиње
136. Вукић, Аранђеловдан, Слатина, Андријевица
137. Рашовић, Јовањдан, Мрсаћ, Краљево
138. Двизац, Михољдан, Горња Слатина, Рибник
139. Вранешевић, Ђурђевдан, Доњи Јаворан, Двор
140. Ракић, Никољдан, Гредетин, Алексинац
141. Поповић, Стевањдан, Мангура, Нова Варош
142. Бањац, Јовањдан, Горњи Рибник, Рибник
143. Недић, Ђурђевдан, Косорићи, Шавник
144. Вуковић, Тривуњдан, Мотички Гај, Шавник
145. Маловић, Савиндан, Дужи, Шавник
146. Струњаш, Ђурђевдан, Тимар, Шавник
147. Перовић, Мратиндан, Тушиња, Шавник
-
45. Личанин, Ђурђевдан, Нова Градишка, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS393=14, DYS391=11, DYS389ii=32 и DYS533=13. Нема блиских поклапања на пројекту.
Тестирани је навео да су његови преци у 19. веку живели у Козарској Дубици, као и да даљим пореклом потичу од Богуновића из Лике. Предање о пореклу од Богуновића нема упориште у генетици с обзиром да је за њих утврђено да припадају роду Пјешиваца и Цуца и грани J2a-FT386622.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
77. Чоко (Никољдан), Книнско Поље/Книн
Припада хаплогрупи I2a-PH908. По маркерима најмање разлике има у поређењу са Кецманима из Бос. Крајине са славом Св. Вартоломеј, тј. само 1 маркер разлике, од упоредивих 23 (двојица Кецмана). На 2 маркера се разликује од Прошића (исто Вартоломијевдан, из Бихаћа), затим Зорићем (Ђурђевдан) из Срба у Лици, од двојице из Србије који славе Св. Јелисеја, Димића са Косова (Аранђеловдан) и Милошевића (Јовањдан) из Зворника. Тестирани по предању његових каже да потичу од Поповића из Бискупије (село у близини). Они исто славе Никољдан и има један тестиран као PH908, али разлике су превелике између (чак 7 маркера разлике), па се не може рећи да су имали неког заједничког мушког претка у задњих 500 година.
Предак тестираног је из Книнског Поља дошао у Шибеник и тамо се оженио 1903. (ископао сам овај податак). Презиме Чоко је постојало само у Книнском Пољу, а Накићеновић га је изоставио у својој књизи "Книнска крајина" с почетка 20. века (има он још пропуста). Из матичних књига сам нашао да је најстарији познати био Петар Чоко рођен око 1740. Книнско Поље је као село осакаћено, јер је од њега остао само најисточнији крај, далеко од Книнске тврђаве, док је већина територије сада под градским насељем Книн, па тако и некадашњи заселак Чоко (као и Синобад, Бисерко, Дрпа, Калат итд).
Катастарска мапа из 1830.
(https://i.postimg.cc/Wzz8SHmF/avl.jpg)
-
139. Вранешевић, Ђурђевдан, Доњи Јаворан, Двор
Од истог рода из сусједног Врпоља су ми оба буразера 😃. Ово је стар род на подручју Баније, а у Врпољу се спомињу две породичне задруге између 1772 и 1786 год. Кад се објави резултат о њима, Петар Демић ће моћи рећи више о њима..
-
56. Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744>YP4806
Припада роду Перенчевића и поседује модални хаплотип за овај род. Ово је четврти до сада тестирани Перенчевић из Острожина. Породични надимак гране Перенчевића од које је тестирани је Калапани.
О Перенчевићима је нешто више података навео Петар Демић:
О Перенчевићима смо писали раније. Реч је о роду који је врло бројан и који је потврђен у Острожину током друге половине XVIII века (најмање 6 породичних задруга). У периоду од 1772. до октобра 1786. године, пописани су следећи Перенчевићи (по породичним задругама):
- 30 - Тадија Перенчевић (1772)
- 32 - Никола Перенчевић (1772, 1779, 1784, 1786)
- 33 - Иван Перенчевић (1772, 1778)
- 34 - Стојак Перенчевић (1772), Лука Перенчевић (1784)
- 35 - Мишљен Перенчевић (1772), Јован Перенчевић (1785)
- 36 - Марко Перенчевић (1772), Јандрија Перенчевић (1779, 1784, 1786), Јанко Перенчевић (1781, 1784)
- неутврђено - Тодор Перенчевић (1778), Михаило Перенчевић (1778)
-
48. Мићуновић, Аранђеловдан, Смрдуша, Никшић, I2-PH908>FT382557>BY127711>BY93199
Припада роду Озринића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS481=31, коју има и претходно тестирани Мићуновић из Горње Трепче код Никшића. Остатак хаплотипа је модалан за овај род.
Мићуновићи потичу са Велестова у Озринићима. Петар Пејовић наводи следеће о њима у свом раду о Озринићима:
(https://i.imgur.com/2OTqLxb.png)
-
73. Арсенијевић (Никољдан), Долац/Нови Пазар
Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и највероватније низводној грани BY199059>BY198296 (Никољштаци), чије би извориште требало бити на подручју Старог Влаха и Рашке. Најмање разлика у СТР маркерима има са Недићем
из Кутлова код Крагујевца (1 од 23). Са њим дели ретку вредност DYS643=11, коју има и Петрашиновић, мада је он измутирао не другим маркерима, па ствара већу разлику. И Недић и Петрашиновић су по предању из Дежеве код Новог Пазара, а то је у ширем смислу долина Дежевске реке у којој је и Долац са Арсенијевићима. Петрашиновић је радио WGS тест и тренутно је само BY198296 са звездицом. Сасвим могуће да би он и Арсенијевић формирали млађу "дежевску" грану, независно од Диваца (друга подграна), двојице из источне Босне (трећа и четврта подграна) и највеће из Босанске Крајине (пета подграна). Арсенијевић има ретку вредност DYS456=16, која је карактеристична за потпуно другу подграну Y32147>Z15912 дефинисану преко Драгаша из Пљеваља, која се појављује и у Старом Влаху и славе Никољдан, само други маркери Арсенијевића ипак вуку на BY198296.
Тестирани је написао да су по предању из Црмнице, од Васојевића. По литератури (Рашка, Петар Ж. Петровић, 2010) наводи се да су у селу Долац Арсенијевићи, Стојковићи и Стевановићи заједнички род из Лопата у Шекулару и имају назив Лопаћани. Мислим да је све то погрешно, јер резултат и слава тестираног наводе управо да су староседеоци, а ове гране и нема у Шекулару и Црмници.
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/
-
Није ми познато ништа више. Мало сам се бавио насељавањем Косовског Поморавља после Балканских ратова и Првог светског рата. Приметио сам да је насељавање са Власине било изражено, нарочито у околину Витине. Тако и знам за родове који су населили овај крај, па и за Ваш.
Хвала Вам у сваком случају.
-
50. Кекић, Петковдан, Равни, Гацко, L1b-M349 > Y452466
Припада хаплогрупи L1b-M317 > M349 > FGC36845 > Y452466, роду Радмановића-Доброгорана. Према предању које је записао Дедијер, Кекић су старином Милошевићи из села Заслап код Никшића. У Равни су се доселили из Цернице средином 19. вијека. Посједује модалан хаплотип, изузев вриједности на DYS385a и YGATAH4. Кекићима су управо најближи претходно тестирани Милошевићи. Тако да је предање са овим тестом потврђено.
Недостаје још бар један Y-NGS да род буде оквирно профилисан. За сада из рода Доброгорана, дубински тест урадио је једино Вујовић из Новог Села код Даниловграда. Препорука за даље тестирање је, Y-NGS или WGS тест.
-
17. Марјановић, Никољдан, Кремената, Косовска Каменица, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS390=23 и DYS456=15 и повишену вредност маркера DYS570=22. На два маркера се разликује од хаплотипа Марјановића из Београда (непозната слава, као и порекло), при чему деле карактеристичне вредности маркера DYS456=15 и DYS570=22:С обзиром на велику блискост хаплотипова и исто презиме, скоро сигурно су истог порекла, тако да су сврстани у исти род у табели СДНКП.
Тестирани је навео да Марјановићи потичу из Тулара у Горњој Јабланици, због чега им је надимак Туларци. Старо презиме им је Вучковић, како се презивао прадеда тестираног. По предању, даљим пореклом су из околине Ужица.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
Рекао бих да је прилично извесно да Марјановић припада роду Стојковића из Ораовице код Косовске Каменице, као и један тестирани из тог места који такође слави Никољдан и има предање о пореклу од истог рода, а чије презиме и хаплотип још увек нису јавно доступни. За Вучковиће из Кременате, како је било старо презиме Марјановића, Урошевић наводи следеће:
Пресељени пре 80 година из Ораовице, од рода Стојковића, зову их и Туларци, јер су старином из Тулара (Јабланица) као и Стојковићи у Ораовици.
Такође, и поред разлике на четири маркера од 23 упоредива, хаплотипови обојице тестираних деле вредности маркера DYS456=15 и DYS570=22 које си навео као карактеристичне, па би их требало сврстати у исти род.
-
74. Велемир, Ђурђевдан, Рилић, Купрес, I2-Y3120>PH908
“Велемири су пореклом из Баљака (Дувно). Њихови прадеди дошли су овде почетком 19. века. Дед им је упамтио кугу, тада је био у Желиводићу, код оваца у кошари. Славе Св. Ђорђа. „Прије Аустрије“ око десет Велемира се одселило ка Травнику и Сарајеву.” (извор: Боривоје Ж. Милојевић, Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље)
Генетички су Велемири исти род са једном породицом са потеза Имотски-Читлук, село Црногорци, слава такође Ђурђевдан. Велемира је било највише управо у Рилићу (60 душа). У Баљцима је пописано 14 особа. Потврђен је свакако миграциони правац из дувањског краја, а име села друге породице указује на потенцијално порекло из источних динарских области.
Савет WGS тест, или BIGY700.
-
74. Велемир, Ђурђевдан, Рилић, Купрес, I2-Y3120>PH908
“Велемири су пореклом из Баљака (Дувно). Њихови прадеди дошли су овде почетком 19. века. Дед им је упамтио кугу, тада је био у Желиводићу, код оваца у кошари. Славе Св. Ђорђа. „Прије Аустрије“ око десет Велемира се одселило ка Травнику и Сарајеву.” (извор: Боривоје Ж. Милојевић, Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље)
Генетички су Велемири исти род са једном породицом са потеза Имотски-Читлук, село Црногорци, слава такође Ђурђевдан. Велемира је било највише управо у Рилићу (60 душа). У Баљцима је пописано 14 особа. Потврђен је свакако миграциони правац из дувањског краја, а име села друге породице указује на потенцијално порекло из источних динарских области.
Савет WGS тест, или BIGY700.
Ето значипо би нам бар прво слово презимена тог рода из Црногораца ако ништа....
-
74. Велемир, Ђурђевдан, Рилић, Купрес, I2-Y3120>PH908
“Велемири су пореклом из Баљака (Дувно). Њихови прадеди дошли су овде почетком 19. века. Дед им је упамтио кугу, тада је био у Желиводићу, код оваца у кошари. Славе Св. Ђорђа. „Прије Аустрије“ око десет Велемира се одселило ка Травнику и Сарајеву.” (извор: Боривоје Ж. Милојевић, Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље)
Генетички су Велемири исти род са једном породицом са потеза Имотски-Читлук, село Црногорци, слава такође Ђурђевдан. Велемира је било највише управо у Рилићу (60 душа). У Баљцима је пописано 14 особа. Потврђен је свакако миграциони правац из дувањског краја, а име села друге породице указује на потенцијално порекло из источних динарских области.
Савет WGS тест, или BIGY700.
Има их и у Тијарици у Далмацији, од давнина.
-
Има их и у Тијарици у Далмацији, од давнина.
Помињо си ти њих давно и доводио у везу са Жегаранима Лазаревцима што није немогуће али код нас је 390 закован на 11 а код њега је 10 па ме то мало кочи да размишљам у том правцу.И само га тај маркер разликује од Комазеца иначе би имали потпуно поклапање.
-
74. Велемир, Ђурђевдан, Рилић, Купрес, I2-Y3120>PH908
“Велемири су пореклом из Баљака (Дувно). Њихови прадеди дошли су овде почетком 19. века. Дед им је упамтио кугу, тада је био у Желиводићу, код оваца у кошари. Славе Св. Ђорђа. „Прије Аустрије“ око десет Велемира се одселило ка Травнику и Сарајеву.” (извор: Боривоје Ж. Милојевић, Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље)
Генетички су Велемири исти род са једном породицом са потеза Имотски-Читлук, село Црногорци, слава такође Ђурђевдан. Велемира је било највише управо у Рилићу (60 душа). У Баљцима је пописано 14 особа. Потврђен је свакако миграциони правац из дувањског краја, а име села друге породице указује на потенцијално порекло из источних динарских области.
Савет WGS тест, или BIGY700.
Питам се јесу ли исти род са Велимирима из Дувна који такође славе Ђурђевдан.
-
Помињо си ти њих давно и доводио у везу са Жегаранима Лазаревцима што није немогуће али код нас је 390 закован на 11 а код њега је 10 па ме то мало кочи да размишљам у том правцу.И само га тај маркер разликује од Комазеца иначе би имали потпуно поклапање.
Модално је и код Велемира/Велимира DYS391=11. Само је код овог Велемира из Рилића изгледа дошло до скорије промјене на DYS391=10.
-
Модално је и код Велемира/Велимира DYS391=11. Само је код овог Велемира из Рилића изгледа дошло до скорије промјене на DYS391=10.
То сам сад хтео написати. Хаплотип у глобалу јесте близак овима из Жегара.
-
Питам се јесу ли исти род са Велимирима из Дувна који такође славе Ђурђевдан.
Јесу свакако.
-
Питам се јесу ли исти род са Велимирима из Дувна који такође славе Ђурђевдан.
Да, све је то једна те иста породица које има на Купресу, Дувну, Имотском, Тијарицама. Презиме се јавља и у облицима Велимир и Велемир. Матица је по свему судећи у селу Баљцима на граници дувањске и купрешке општине.
-
Модално је и код Велемира/Велимира DYS391=11. Само је код овог Велемира из Рилића изгледа дошло до скорије промјене на DYS391=10.
Е онда има основа да се предпоставља припадност нашој грани, да ако се јави па да пробамо нешто да организујемо дубље.
-
Е онда има основа да се предпоставља припадност нашој грани, да ако се јави па да пробамо нешто да организујемо дубље.
Ако се ова повезница по тонимима Баљци покаже тачном, не би било лоше обратити пажњу на влахе Бунчиће који се у средњем вијеку јављају на подручју мјеста баљци код Билеће као и на њихову некрополу на локалитету Гребнице.
https://bs.wikipedia.org/wiki/Nekropola_Grebnice-Bun%C4%8Di%C4%87i
-
Ако се ова повезница по тонимима Баљци покаже тачном, не би било лоше обратити пажњу на влахе Бунчиће који се у средњем вијеку јављају на подручју мјеста баљци код Билеће као и на њихову некрополу на локалитету Гребнице.
https://bs.wikipedia.org/wiki/Nekropola_Grebnice-Bun%C4%8Di%C4%87i
Да видимо како ће прво Велимир реаговати на предлоге за профилисање. Није да нисам помишљао да су Бунчићи део решења али нешто сам више био за Вратковиће као опцију поготову што их извори помињу уз Војниће... У принципу не бих се бунио ни неким трећима само да ово полако приводим крају...
-
82. Гајић, Никољдан, Ивановци, Љиг
Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни Z92>Z685>YP271>YP270. Поседује хаплотипи близак модалном, без неких специфичних вредности. На само 1 од 23 маркера разликује се од Живковића из Гара код Гаџиног Хана (Никољдан) и двојице још увек нејавних тестираних из околине Смедеревске Паланке и Бољевца. На 2 од 23 маркера разликује се од Луковића из Бзеница код Александровца (Лучиндан), Челиковића из Качера код Ужица (Стевањдан), и двојице нејавних из околине Младеновца и Смедеревске Паланке. С обзиром да је само један припадник ове гране у нашој бази дубински тестиран, препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Николић, међутим у тексту о Ивановцима не помињу се ни Гајићи ни Николићи. Помињу се само две фамилије које славе Никољдан, Марјановићи и Савићи, и за обе се наводи да су "поодавно досељени из Старог Влаха", па Гајићи вероватно потичу од једне од ове две фамилије.
https://www.poreklo.rs/2013/05/09/poreklo-prezimena-selo-ivanovci-ljig/ (https://www.poreklo.rs/2013/05/09/poreklo-prezimena-selo-ivanovci-ljig/)
-
79. Војиновић, Ђурђевдан, Чачак, J2a-M92 > Y230579
Припада хаплогрупи J2a-M92 > Z8096 > Z38463 > SK1357 > Y230579 и генетичком роду Пјешиваца и Цуца. Хаплотип је модалан са изузетком на маркеру DYS456, који има снижену вриједност 16, као и маркери YGATAH4 и DYS576.
Војиновић из Чачка, према предању дошли су из Вучитрна после Косовске битке и прешли у Греду Војиновића између Јелице и Овчара. Славе Ђурђевдан и треба их разликовати од Војиновића из Атенице који славе Ђурђиц и који су дошли из Пећи током 18. вијека. Од ових (тестираних) Војиновића је и чувени војвода Коста Војиновић. Тестирани наводи да је њихове Војиновиће познавао и Лујо Војновић, који је како свједочи усмено предање, тврдио да су заједничких корјена. У погледу предања о Војиновићима из Вучитрна и хаплогрупе подудара се са Радуловићима из Цуца.
-
Где може да се прочита то предање о Вучитрну од Радуловића из Цуца?
-
Где може да се прочита то предање о Вучитрну од Радуловића из Цуца?
Усмено предање записано 1911. каже, Вучитрн - Кучи - Башино Село. Друго, касније, Вучитрн - Чарађе - Велимље - Цуце (Башино Село). Краљ Никола признавао да су Војиновићи. - То би било у најкраћем предање, легенда.
-
Рекао бих да је прилично извесно да Марјановић припада роду Стојковића из Ораовице код Косовске Каменице, као и један тестирани из тог места који такође слави Никољдан и има предање о пореклу од истог рода, а чије презиме и хаплотип још увек нису јавно доступни. За Вучковиће из Кременате, како је било старо презиме Марјановића, Урошевић наводи следеће:
Пресељени пре 80 година из Ораовице, од рода Стојковића, зову их и Туларци, јер су старином из Тулара (Јабланица) као и Стојковићи у Ораовици.
Такође, и поред разлике на четири маркера од 23 упоредива, хаплотипови обојице тестираних деле вредности маркера DYS456=15 и DYS570=22 које си навео као карактеристичне, па би их требало сврстати у исти род.
Слажем се, хвала на примедби. Сврстао сам их у исти род.
Модални хаплотип овог рода је најближи млађој грани E-L241, али то треба узети са резервом због повишене вредности маркера DYS570=22.
-
52. Јањић, Ђурђевдан, Ранковци/Љубиње, I2-PH908
Јањићи са Ранковаца су огранак разгранате фамилије Јањића чијом се матицом сматра љубињско село Банчићи. Огранак са Ранковаца се давно одселио, барем пре 250 година, јер им до 1750. године сежу родослови који се не укрштају са родословима банчићких Јањића. Јањићи из Убоска такође припадају огранку којем и ранковачки Јањићи.
Јањићи припадају роду који смо обрадили у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине и који смо назвали родом Банчића. Чини га група братстава са матицом у селу Банчићи код Љубиња, која сва славе Ђурђевдан. То су фамилије Јањић, Рудан, Бетегало и Парић. Иако само неке од ових фамилија имају предање о заједничком пореклу, њихова старина у Банчићима, заједничка крсна слава и генетичка блискост, указују да све припадају истом роду. У књизи је изнета могућност и претпоставка да овај род потиче од средњовековних влаха Банчића, који су насељавали простор на коме се данас налази село Банчићи и који би као и власи Ненковци могли бити огранак великог влашког катуна Бурмаза. Овде ћу пренети део из књиге који говори о Јањићима:
Јањићи су се по народном предању населили у Банчиће са Чева у Љешанској нахији у Црној Гори, где су стекли своје презиме. Њихов предак се тамо оженио неком Јањом. Након што је он умро, њихова три сина назваше по мајци, удовици Јањи. Предак Јањића на Банчићима се прво населио у заселак Радулов До, одакле су се расељавали по осталим засеоцима Банчића. У Радулову Долу постоје остаци омеђина грађевине за коју се сматра да је била њихова прва кућа. У Банчићима су насељавали и засеоке Подгреда, Меки До, Шехићи и Невеш.
Јањићи се из Банчића у 19. веку насељавају по околним херцеговачким насељима. Досељавају се у Вођене, а одатле у Градац око 1840. године. Из Банчића се селе и у Ранковце а затим одатле у Убоско, између 1850. и 1860. године. Око 1850. године из банчићког засеока Невеш долазе у Љубиње. Отприлике у исто време досељавају се и у Дубраве, прво у Пјешивац, а 25 година касније одатле у Домановиће (Рјечице). Крајем 19. века Јањића је већ било и у селима улошког Борча ‒ Растовцу и Томишљи. На Вардушу су из Банчића дошли 1935. године, а има их и на Глеђевцима. Јањића који славе Ђурђевдан има и у мостарском селу Богодол. Тамо знају да су досељени однекуд из Херцеговине, а сматрају да су од рода Бранковића.
Банчићке фамилије Бетегало и Парић из засеока Радулов До су по предању огранци Јањића. Њихови првобитни родовски надимци су ушли веома касно у употребу као званична презимена. У литератури из прве половине 20. века уз презимена Бетегало и Парић још увек се наводи и презиме Јањић. И данас се оба ова презимена јављају и као родовски надимци за поједине огранке Јањића.
Тестирани Јањић са Ранковаца је поред поменутог предања о пореклу са Чева додао и да су се раније презивали Поповић. Чини се ипак да је овај род аутохтоно са подручја Љубиња.
Генетички тестови показују да би род Банчића заједно са неким другим херцеговачким родовима, попут Вујадиновића - Љубињаца, Бркљача и Вртикапа, па можда и Пустипушана, Церовина, Лучића, те Костића и Унковића - Загорана, могао припадати једном великом и бројном роду чије се порекло може повезати са средњовековним катуном влаха Бурмаза. Ово је још увек недоказана претпоставка с обзиром да нажалост нема дубинских ДНК тестова који су рађени међу припадницима ових родова. Уочљиво је ипак да је проценат учешћа крсне славе Ђурђевдан у овој групи родова далеко изнад херцеговачког просека, што све заједно може говорити у прилог тези да се ради о једном великом разгранатом генетичком роду.
Хаплотип тестираног Јањића разликује се од хаплотипа претходно тестираног Јањића са Банчића на једном од 23 упоредива маркера, а са Руданом из Бурмаза код Стоца на истом сету маркера има потпуно подударање. На 23 маркера овај хаплотип је практично модалан за грану I2-PH908. Ипак, хаплотип Јањића са Ранковаца одређен је на два додатна маркера (укупно 25), од којих је DYS449=33 веома специфичан. Ова вредност се веома ретко јавља код гране I2-PH908, па би се могло испоставити да Јањићи припадају грани I2-Y3120, односно северном огранку карпатско-динарске гране хаплогрупе I2a, те да је код њих дошло до накнадне мутације на маркеру DYS448=19. У том случају би била доведена у питање претпоставка да род Банчића заједно са осталим наизглед сродним љубињским ђурђевштацима чини исти велики род.
-
75. Ковач, Јовањдан, Бабићи, Шипово, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744>YP4806
Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385=17-17. То је уједно и једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа рода коме припадају још и следећи тестирани:
- Бабић, Јовањдан, Јаруга/Босанско Грахово
- Берић, Јовањдан, Ђеврске/Кистање
- Шмања, Никољдан, Сарићи/Шипово
Тестирани је навео да је старије презиме Ковача било Спасојевић.
-
81. Планиничић, Ђурђевдан, Лепенац, Брус, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS390=23 и повишену вредност маркера DYS458=19. Нема блиских поклапања хаплотипова.
Тестирани је навео да његова породица потиче из Планинице код Лепосавића, ко по којој су добили презиме. Исто наводи и Радослав Павловић у раду о Копаонику:
-Планиничићи (6 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан) су из Планинице на Копаонику.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.
-
36. Марјановић, Ђурђевдан, Јаворани, Кнежево
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Нема потпуних поклапања са до сада тестираним припадницима овог рода, међутим поседује нешто ређу вредност DYS549=13, која се јавља и код неколико других тестираних припадника ове хаплогрупе са славом Ђурђевдан, као што је Дробњак из места Горња Млинога код Петриње, Свилокос из Лаћарка код Сремске Митровице и Инђић из Војке код Старе Пазове, па би и поред укупне разлике у хаплотиповима могли припадати ближем роду. Ту бих убројао и Зубовића из истог места, и поред различите славе и чак четири једноструке разлике на 25 упоредивих маркера.
19. Зубовић, Стевањдан, Јаворани, Кнежево
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује двије карактеристичне вриједности маркера DYS481=24 и DYS549=13. Једини тестирани у оквиру дробњачког рода који као и Зубовић има обе ове карактеристичне вриједности је Инђић из Војке/Стара Пазова, који слави Ђурђевдан. По укупном хаплотипу удаљеност Зубовића и Инђића је 3/23, па постоји могућност за ближу везу, без обзира на географску удаљеност. Инђићи из Војке помињу поријекло из Херцеговине,а у Војки су од почетка 19. вијека. Од припадника рода Дробњака који славе Стевањдан, нема ниједног који би био посебно близак Зубовићу, ни на подручју Крајине Зубовић нема посебно блиских хаплотипова.
Тестирани није оставио податке о евентуалним предањима о поријеклу. Зубовићи са славом Стевањдан били су крајем 19. вијека присутни на подручју парохија Јаворани, Ребровац и Бања Лука бањалучког протопрезвитерата. У подручју гдје су присутни Зубовићи, постоји разгранат род стевањштака који припадају хаплогрупи I2-PH908>Y52621 (Милан-кнежевићи). Зубовић очигледно не припада том роду, али не би требало искључити могућност прибраћивања.
Марјановић је навео у упитнику да се његова породица током 19. века из места Шолаји најпре преселила у Рађиће, па одатле у Јаворане.
-
80. Стојановић, Алимпијевдан, Сокобања
Припада хаплогрупи G2a-L497.
Иако је Стојановић као место порекла навео Сокобању, у упитнику је означио Горњи Дејан код Власотинца као место одакле су досељени Стојановићи. Управо одатле је резултат Младеновића који са Стојановићем има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Због збрканости текста о Горњем Дејану (https://www.poreklo.rs/2014/04/13/poreklo-prezimena-selo-gornji-dejan-vlasotince/), практично је немогуће одредити могући степен сродства између ове две породице.
Стојановићу и Младеновићу је несумњиво близак Вељић из Долца код Берана, који се од њих разликује на свега 1/23 маркера. Он им је уједно и једино конкретно поклапање у табели пројекта. Везу са њим је могуће подробније одредити само путем неких од WGS тестова, чиме би се уједно установила и подграна L497 којој припадају.
-
39. Бранковић, Стевањдан, Сурчин
Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема блиских хаплотипова у бази, пре свега због нешто ређих вредности DYS439=14 и YGATAH4=11. Можда је повезан са Јагодићем из Цигленика у Славонији, мада веза није сигурна због разлике на три позиције DYS385a(15/14), DYS391(11/10) и DYS570(18/17), као и различите славе.
Јагодић, Ђурђевдан, Цигленик, Кутјево, Славонија
Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања. Поседује неке карактеристичне вредности на маркерима, као што су: DYS385=15-15, DYS439=14, GATAH4=11.
Предање каже да Јагодићи потичу од Ђундрића, који је као слуга радио на имању и који је пpеузео презиме свога газде Јагодића, који му је оставио земљу.
Тестирани је у упитнику навео да породица Бранковић већ генерацијама живи на подручју данашње општине Сурчин. Изгледа према подацима из литературе да је матично место и ове породице био Петровчић, основан средином 18. века као граничарско место. Из тог периода сам пронашао помен Василија и попа Илије Бранковића из Петровчића - 24. фебруар 1771. Интересантан је у вези са потенцијалном везом са славонским Јагодићима податак да су три Бранковића, Радоа, Максим и Пано, пописана у Славонском месту Будимци 1736.
-
53. Величковић, Ђурђиц, Александровац
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера са још једним тестираним Величковићем из Александровца, слава Ђурђиц, па нема сумње да су рођаци. Вероватно су му блиски и Радићи из Доње Раче, који славе исто Ђурђиц и поред двоструке разлике на 23 маркера: DYS390(23/24) и DYS570(21/22). Овај род је судећи по карактеристичној слави припадао косовској миграционој струји, а у прилог томе говори овај резултат Божанића из Оптеруше:
Божанић, Ђурђиц, Оптеруша, Ораховац
Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских хаплотипова (као и потпуних поклапања).
Милета Букумирић за Божаниће у Оптеруши каже следеће:
Божанић, осам кућа. Преци су им се некада давно доселили из суседног села Пагаруше. O даљем пореклу не чувају предање. У Пагаруши су се презивали Јовановић. Дошавши у Оптерушу, узели су ново презиме. Слава Свети Ђорђе (16. XI); maлa слава Ђурђевдан.
Са Божанићем Величковић има следеће разлике на 23 упоредива маркера: DYS390(23/24), DYS437(16/17) и DYS570(20/22).
У прилог томе бих додао овде и коментар на Радићев резултат:
46. Радић, Ђурђевдан, Доња Рача, Рача
Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а од тестираних су му најближи претходно објављени Кариклић, Томић из Тушине (Шавник), Трифуновић из Речица (Пожега), Стоилковић из Делиноваца (Бујановац) итд. Од свих се разликује на једном од 23 упоредива маркера.
Што се порекла Радића тиче, тестирани је навео да је досељен предак Миљко Влах Јанковић из Седлара у ресавском крају, у другој деценији 19. века. Презиме Радић носе по Радоју - Ради, Миљковом сину. Преслава Радића је Ђурђиц.
Станоје Мијатовић у Седлару бележи Черкеновиће, који би можда могли имати везе са Радићима:Черкеновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су из Пећи, најпре у околину Књажевца, одатле у подгорачки збег па потом овамо. Једног њиховог претка Турци су назвали „черкан“, јер је био немиран и дирао турске буле, услед чега је мога више пута и главу да изгуби.
Такође, Черкеновића има и у Марковцу, који је суседно село Доњој Рачи, где славе Ђурђиц, као и ови у Седлару:Черкеновићи (Богосављевићи, Вучковићи, Доцићи, Черкеновићи, Вељковићи, Ђурићи, Стојановићи, Ивановићи и Миљковићи), Призрен, Ђурђиц.
Евентуалну везу би ваљало проверити тестирањем некога од Черкеновића.
Богосављевићи - Черкеновићи из Седлара би могли бити Величковићеви преци, јер је у упитнику навео да је старо породично презиме било Богосављевић.
Дакле, рекао бих на основу тренутно доступних информација да је један дробњачки род са славом Ђурђевдан досељен у Метохију где је под утицајем средине почео да слави Ђурђиц, па се један његов део прикључио познатим сеобама према источној Србији одакле се селио даље према Поморављу, Шумадији, Жупи.
-
73. Арсенијевић (Никољдан), Долац/Нови Пазар
Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и највероватније низводној грани BY199059>BY198296 (Никољштаци), чије би извориште требало бити на подручју Старог Влаха и Рашке. Најмање разлика у СТР маркерима има са Недићем
из Кутлова код Крагујевца (1 од 23). Са њим дели ретку вредност DYS643=11, коју има и Петрашиновић, мада је он измутирао не другим маркерима, па ствара већу разлику. И Недић и Петрашиновић су по предању из Дежеве код Новог Пазара, а то је у ширем смислу долина Дежевске реке у којој је и Долац са Арсенијевићима. Петрашиновић је радио WGS тест и тренутно је само BY198296 са звездицом. Сасвим могуће да би он и Арсенијевић формирали млађу "дежевску" грану, независно од Диваца (друга подграна), двојице из источне Босне (трећа и четврта подграна) и највеће из Босанске Крајине (пета подграна). Арсенијевић има ретку вредност DYS456=16, која је карактеристична за потпуно другу подграну Y32147>Z15912 дефинисану преко Драгаша из Пљеваља, која се појављује и у Старом Влаху и славе Никољдан, само други маркери Арсенијевића ипак вуку на BY198296.
Тестирани је написао да су по предању из Црмнице, од Васојевића. По литератури (Рашка, Петар Ж. Петровић, 2010) наводи се да су у селу Долац Арсенијевићи, Стојковићи и Стевановићи заједнички род из Лопата у Шекулару и имају назив Лопаћани. Мислим да је све то погрешно, јер резултат и слава тестираног наводе управо да су староседеоци, а ове гране и нема у Шекулару и Црмници.
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/
Стицајем оклоности наишао сам на човека који је давно на форумима тражио неке информације о пореклу и од њега сазнам за извесног Михаила Арсенијевића који се из Дежеве одселио за Рашку и од тада његови потомци имају презиме Михаиловић. Према тим наводима Михаило и Димитрије (који је остао у Дежеви/Долац) су браћа или рођаци.
Нажалост, Димитрије његова супруга и седморо деце умиру током пандемије шпанске грознице, остала деца су била релативно мала те нико са сигурноћу није упамтио ишта о пореклу Димитријевим.
Они што је врло занимљиво је да потомци Михаилови имају хаплогрупу I2-PH908, а Димитријеви R1b-Z2103.
-
55. Секулић, Никољдан, Тресонче, Маврово и Ростуша
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Хаплотип тестираног од модала одступа на позицијама DYS481=25 и DYS549=12. Има потпуно поклапање на 25 маркера са Коларевићем (Аћимовдан) из Почековине код Трстеника, мада је због различитих слава и велике географске удаљености ова веза упитна. Коларевић вероватно припада роду са карактеристичним вредношћу DYS549=12 који слави Ђурђиц, а коме припадају Вукомановић из Дулене код Крагујевца, Боћић из Доњих Вратара код Александровца и Николић из Рашевице код Параћина.
Секулић је у упитнику навео да постоји предање о пореклу његове породице из Брадине код Коњица, мада то предање није доказано. Индикативно је да је ова хаплогрупа најраспрострањенија управо у Херцеговини, где је вероватно и била њена матица. У етнографској литератури нисам успео да пронађем податак о досељавању породице или рода из Херцеговине у Малу Реку, област у којој се налази Тресонче. Иначе, Тресонче је мијачко планинско село, чији су се становници око 1900. године бавили сточарством и печалбарењем. Имало је у то време чак 14. махала. Већина становништва има предање о пореклу из Елбасана, мада је интензивно насељавано и из других крајева за време турске власти. Могуће је да је Секулић од рода Брадиновци, па отуд предање о пореклу из Брадине код Коњица. Тома Смиљанић у књизи Мијаци, Горна Река и Мавровско Поље из 1925. пише о овом роду следеће:
Брадиновци 10 к. у турским су књигама бележени Олчиновци. Славе Св. Аранђела и Св. Николу. Њихов предак Караџа доселио се из неког села код Прилепа и оженио се од Цапаковаца. Име Брадиновци добили овако. Три брата били су одведени од Турака у Малу Азију. Доцније побегну и врате се кући уочи Св. Аранђела. Како су били пустили браде, мати их није одмах могла познати, па кад их упознала, почне их грлити: "Мили моји Брадиновци". Због тога славе и Св. Аранђела, поред Св. Николе. Најзнаменитија личност ове породице био је Сарџо Брадина, и жена Софија (Треневица), рођена Ђиновска из Галичника. Зна се за ова поколења: Бранко, Сарџо, Смиле, Трене, Сарџо, Кораџа, Караџа. Поједине су породице: Треневци 2, Петковци 5, Митревци 1, Здравевци 1, Марковци 1. Неки су одсељени у Лесковац и Бугарску.
Савет за даље тестирање је BigY-700 тест код FTDNA, јер је на њиховом стаблу ова хаплогрупа добро профилисана, с тим што се зове I1-PH220 (https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-PH220/tree). Алтернатива би била WGS тест и YFull (https://www.yfull.com/tree/I-Y155080/) стабло.
-
65. Рајић, Ђурђевдан, Велушић, Дрниш
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Нема потпуних поклапања ни са једним тестираним који је радио тест на барем 23 маркера. Од модалног хаплотипа одступа на позицијама DYS392=10 и DYS19=15. Нарочито је ретка вредност DYS392=10 коју дели са још само два тестирана припадника ове хаплогрупе: Бомештаром из Бањана код Босанске Крупе и једним тестираним из САНУ истраживања из места Арадац. Како сви они славе Ђурђевдан и деле поменуту ретку вредност на позицији DYS392 могуће је да се ради о истом роду. За Бомештаре је Милан Карановић записао да су средином 19. века дошли из Лике, па је веза тим извеснија. За породицу из Арадца сам пронашао податак да су досељени из Голобока код Смедеревске Паланке, па бих ближу везу ипак довео у питање због географске удаљености и чак три разлике на само 17 упоредивих маркера.
Судећи према чланку Слободана Зрнића Раићи су присутни у Велушићу још од почетка 17. века. https://www.poreklo.rs/2023/12/31/velusic-prezimena-drniske-krajine-slobodan-zrnic-2023/ (https://www.poreklo.rs/2023/12/31/velusic-prezimena-drniske-krajine-slobodan-zrnic-2023/)
-
69. Глигоревић, Јовањдан, Снагово, Зворник
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627. Хаплотип тестираног се уклапа у род Миљанића и Росандића обрађеног у књизи о Херцеговцима. Има потпуно поклапање са Миљанићем из Миљанића код Никшића, Михајловићем из Угљевика, Бабићем из Угљевик Села, по једну разлику има са Бабићем из Ченгића код Бијељине, Миљанићем из Власенице и Новаковићем из Љесковца код Бијељине. Сви славе Јовањдан и нема сумње да су исти род чија је матица код Никшића.
Тестирани је у упитнику навео да су Глигоревићи дошли из Брадине, а пре тога из Старе Херцеговине. Постоји презиме Глигоревић у Брадини, слава Јовањдан, али изгледа да нису род.
Глигоревић, Јовањдан, Брадина, Коњица, N-P189.2
Поменуо бих овде да у Североисточној Босни имамо још једну тестирани породицу Глигоревић која слави Јовањдан, која такође није повезана са Глигоревићима из Снагова.
127. Глигоревић, Јовањдан, Чађавица Горња/Бијељина, I2-Y3120, род Петковића - Чађавичана
Још један припадник рода Петковића - Чађавичана из Чађавице Горње. Хаплотип тестираног поседује све карактеристике овог рода: DYS19=17, DYS389i=12 и DYS635=25 и повишена вредност на маркеру DYS389ii (32). Резултат се потпуно подудара са више раније тестираних припадника овог рода из Чађавице Доње: Ристићем, Гајићем, Стојановићем.
Према наводима достављеним у упитнику за тестирање, тестирани нема предање о пореклу, али се наводи да је према попису из 1850/51. године предак Глигоревића забележен у селу у кући број 20, а њихови тадашњи најближи рођаци у кућама број 8 и 9.
Ово је добар пример како повезивање на основу исте славе, презимена и географске блискости није поуздано у процени сродства.
-
27. Јаћовић, Врачевдан, Велика Дренова, Трстеник
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вреднисти бих издвојио 385=15-15, 448=18, 460=9, 635=22. Иако нема вредност 19=17, и не слави Ћириловдан, рекао бих да су му блиски Радовић и Тасић, који на Yfull-у припадају грани Y353811 (https://www.yfull.com/tree/I-Y353811/). Мешево, Камењача и Велика Дренова су географски јако близу. Из тог разлога Јаћовићу препоручујем WGS тест. Овом роду би можда могли бити блиски и Мандићи (Ћириловдан) из Паруновца.
За Јаћовиће у литератури се наводи: Јаћовци (Мандићи) (16), којих има и у Горњој Мали, су дошљаци из Батота у крушевачком округу, одакле су пошла три брата, па се један населио у овом селу, други у Страгарима (Ћулумовићи), а трећи у Орловцу у Милутовцу. Славе Св. Враче.
https://www.poreklo.rs/2013/08/04/poreklo-prezimena-selo-velika-drenova-trstenik/
Срећна слава!
-
94. Тешић, Лучиндан, Горња Лупљаница, Дервента, J2b-M241>FT366875
Тешићи су, према предању, пореклом негде из Црне Горе. У Горњу Лупљаницу доселили су се из околине Теслића, у првој половини 19. века. Доселио се Станко са синовима, од којих је један, Симо, одселио у Смртиће код Прњавора. Према дефтеру из 1850. године, уписан је Јовић Јово, син Станка, рођен 1825. године. Тешића са истом славом било је у селу Јелањска, у Крњину, општина Станари.
Реч је о подграни J2b-M241>L283>FT366875, yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-FT366875/
Припадника овог генетичког рода код нас има углавном у динарским областима:
Рондић, муслиман, Пријепоље
Башић, Ђурђевдан, Сводна, Нови Град
Умићевић, Аранђеловдан, Рудице, Нови Град
Маријанић, католик, Крк
Ловровић, католик, Силба, Задар
Интересантно да су маркерима сви веома блиски, без обзира на удаљеност (до 2 разлике), а Тешићу је близак и један тестирани са простора Барање, који слави управо Лучиндан. Дакле у западним српским областима вероватно имамо две генетички несродне групације J2b-M241 са славом Св. Лука (Y141711 и FT366875).
Маријанић из ове групе је радио BIGY, али препорука за Тешића је свакако неки дубљи тест.
-
Поздрав,
Има ли нешто везано за 76. Марјановић, Цвети, Радошево, Ариље?
Није хитно наравно :)
-
Поздрав,
Има ли нешто везано за 76. Марјановић, Цвети, Радошево, Ариље?
Није хитно наравно :)
Има, биће ускоро објављен коментар па да не откривам за сада више детаља. ;)
-
116. Живановић, Никољдан, Рајковићи, Крна Јела, Фоча, J2b-M205>Y22059
Живановић припада добро профилисаном роду Крнојелаца (мислим да их можемо тако назвати), односно подграни J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756. Позитивни на овај SNP су, осим Крнојелаца и сродних породица, још и Поровићи из Пријепоља и Кричке из Далмације (такође Никољдан).
У околини Фоче овој грани припадају још Крстонићи, Јевтовићи и Милетићи, сви из Крне Јеле и сви према предању у вези са Крнојелцима. Живановићи из Рајковића међутим немају овакво предање (или га ја нисам нашао). Крнојелац са форума може да појасни да ли ипак постоји нека усмена традиција која повезује ове породице, или је пак реч о “случајном” резултату.
Маркерима су овој групи Никољштака блиски још Тодовићи и Сарићи из Фоче, као и Пауновићи из Буковика код Нове Вароши.
-
83. Милосављевић, Никољдан, Јаловик Извор/Књажевац, I2-Y3120
Нисам нашао податке о овој породици. Село Јаловик Извор није обрађено у етнографској литератури, а у упитнику за тестирање није наведено предање о пореклу Милосављевића.
Хаплотип карактерише већи број прилично карактеристичних маркера, међу којима се издвајају DYS385=14-14, YGATAH4=11, DYS481=32, а у мањој мери и DYS19=15 и DYS635=22. Због своје специфичности овај резултат нема блиских хаплотипова међу тестиранима из базе СДНКП. Због географске близине може се ипак поменути један хаплотип из још увек необјављеног истраживања. Ради се о хаплотипу одређеном на свега 17 маркера, који припада тестираном из села Ћуштица код Књажевца који слави Лучиндан. Иако овај хаплотип одступа од резултата Милосављевића на три маркера, такође поседује карактеристичне вредности DYS385=14-14, DYS19=15 и DYS635=22, док му вредност на маркеру DYS481 није утврђена. Није искључено да измећу тестираних постоји нека даља родословна веза.
Милосављевићи би могли припадати грани I2-Z17855 која је присутнија у источним деловима Балкана и код које се чешће јавља вредност DYS385=14-14, али би се ова претпоставка могла потврдити само SNP тестом или секвенцирањем Y хромозома.
-
Поздрав и поштовање свима, да ли има нешто за 78. Тмушић, Никољдан, Дренова, Пријепоље?
С нестрпљењем чекамо да видимо да ли нам породично предање пада у воду. ;D Није журба никаква, само сам желео да се јавим и наравно, по могућности да допринесем са неким информацијама, ако буде потребно. :D
-
90. Цветић, Стевањдан, Ковачевац, Младеновац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=15, 391=10, 385=15-15, 458=16, 481=29, 549=12. Због маркера 19, 391 и 549, као и славе Стевањдан, нема сумње да Цветић припада грани Y52621. За сада на Yfull-у имамо само резултат Поповића из околине Котор Вароши. Заправо сада имамо две групе из овог рода, једну крајишку и једну из околине Прибоја. Матица оба рода би могла бити на потезу Пљевља-Прибој.
Цветићи у Ковачевцу воде порекло из Сјенице-Нове Вароши, што је овај резултат и потврдио. Имају назив рода Соскићи.
https://www.poreklo.rs/2014/08/29/poreklo-prezimena-sela-granice-kovacevac-mladenovac/
Најближи му је по хаплотипу један тестирани из околине Ивањице у оквиру САНУ истраживања као и Симић из околине Кнежева (1/23).
Свакако Цветићу предлажем WGS тест, где би се најзад сазнала грана испод Y52621, за овај, сада већ добро истестиран род.
-
97. Цветковић, Аранђеловдан, Трњане, Алексинац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим високе вредности 20 на маркеру 458, хаплотип му је модалан на 25 маркера. На овом нивоу сазнања се не може много више рећи. Нема ближих поклапања. Зато је више него корисно урадити неки напреднији тест, што и саветујем тестираном Цветковићу.
Тестирани је навео да су Цветковићи шопског порекла, са Старе планине. У литератури нема података о пореклу становништва овог села, али ни околине.
-
71. Керин (Несторовић), Ђурђевдан, Рипањ, Београд
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има модалан хаплотип за ову хаплогрупу, осим нешто снижене вредности DYS635=21, која се јавља у различитим гранама ове хаплогрупе па није релевантна за повезивање са другим тестираним припадницима овог генетичког рода. Само на основу славе и географске блискости бих могао да поменем Маринковића из Бранчића код Љига и Радојичића из Клатичева код Горњег Милановца, чији се резултати разликују од тестираног само на поменутом маркеру DYS635. Могуће је да истом роду припада и тестирани из Мислођина код Обреновца на 17 маркера из САНУ истраживања. Међутим без потврде уз помоћ дубинског теста (BigY-700 или WGS) ову везу није могуће потврдити, јер због моралности хаплотипа постоји велики број других кандидата за блиске рођаке међу тестираним припадницима овог бројног генетичког рода.
Несторовићи се у етнографској литератури помињу као староседеоци у Рипњу (М.Ђ. Милићевић и Риста Николић, 1903).
-
72. Анђелковић, Митровдан, Лесковац
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y6228>Y7627. Нема потпуних поклапања са до сада тестираним припадницима овог генетичког рода у бази СДКП пре свега због снижене вредности DYS576=15. Иначе је ова хаплогрупа присутна код нас само у Динарским крајевима и у подручјима захваћеним скоријим миграцијама из тог правца (Миљанићи, Росандићи, Љубибратићи). Ово је свакако најисточнија појава ове хаплогрупе у нашој бази и једини пример породице која слави Митровдан. На жалост без дубинског теста (BigY-700 или WGS) се не може проценити када је живео заједнички предак Анђелковића и других тестираних припадника ове хаплогрупе. На 23 или 25 упоредивих маркера Анђелковић се разликује на по два или три маркера са већином њих, па делује да веза није превише стара.
Тестирани је навео да су Анђелковићи досељени у Лесковац из околине Црне Траве. У литератури сам пронашао да се у том крају на неколико места помињу Анђелковићи или Анђелкови, Анђелковци, који судећи по различитим славама вероватно нису истог порекла, већ се ради о честом презимену. Издвојио бих Анђелковићиме које Риста Т. Николић у књизи Крајиште и Власина из 1912. помиње у Црној Трави као досељенике са Власине.
-
85. Голубовић (Ивановић), Аранђеловдан, Трепча, Андријевица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894>PH1395
Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=20. Остатак хаплотипа је модалан за овај род.
Голубовићи из Трепче су једно од братстава Лопаћана из шире групе Рајевића. Тестирани је од Ивановића, који су једна од ужих грана Голубовића. По речима тестираног, презиме Ивановић су званично имали до 2. светског рата, када су вратили старо презиме Голубовић.
Радослав Вешовић наводи следеће о Голубовићима у свом раду о Васојевићима:
(https://i.imgur.com/Q4xgMlN.png)
-
92. Борисевић, Аранђеловдан, Кнежица/Козарска Дубица, I2-Y3120
Борисевићи су породица из области Кнешпоље у Босанској Крајини. О њиховом пореклу нема предања забележених у етнографској литератури, нити их поседује породица. Тестирани је навео податак да су од 1850. потврђени у селима Кнежица, Подошка и Мало Двориште. На попису становништва 1991. године, од наведених насеља Борисевића је било само у селу Мало Двориште, и то укупно шест лица.
Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS437=14, DYS391=10 и DYS385=15-15, а нешто ређе се јављају и маркери DYS389ii=30 и DYS570=17. Најближи овом резултату је хаплотип Ђиласа из села Сонковић код Шибеника, који такође слави Аранђеловдан. Ова два хаплотипа на маркерима имају подударање 21/23, а хаплотип Ђиласа поседује све наведене ретке вредности осим маркера DYS437=14. Имајући у виду ове подударности, као и познате миграције становништва које су се дешавале на правцу Босна - Далмација, мислим да има довољно основа да се Ђиласи и Борисевићи сврстају у исти генетички род. За одговор на питање колико далеко у прошлост сеже ова веза неопходно би било да се ураде геномски тестови.
-
89. Петровић, Ђурђевдан, Косаница, Пљевља, I2-Y3120>S17250>PH908
Припада роду Џукића из Дробњака, као и претходно тестирани Петровић из Косанице.
Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркер DYS635=21 и од хаплотипа другог тестираног Петровића из Косанице разликује се на 2 маркера. Од хаплотипа Џукића из Кутње Њиве, засеока Дужи, разликује се на 1 маркеру, с тим што је разлика за две вредности.
Милета Војиновић наводи следеће о Петровићима у свом раду о Пљеваљском крају:
4. Петровићи на Косаници су од Миловановића из Тушиње. Кад су Турци, око 1650. године, направили у Тушињи велики масакр, два младића су побегла и дошла у Косаницу. Направили су савардак у шуми и скоро се нису састајали са осталим Косаничанима. Како су живели у чечарима, прозваше их Чечаревићи. Један је Чечаревић чувао козе и стално их вабио са: коћ, коћ, па га прозваше Коћало, а његове потомке Коћали и то им презиме остаде све до данас.
У периоду првог српског устанка (1804-1813) Селмановићи су направили масакр по Косаници. Сви су се преостали Чечаревићи и Коћали наког тога разбежали. Неки је Чечаревић побегао у Барице и потомке му прозваше Петровићи. То су Петровићи на Орницама и у Бујацима. Три сина Коћала по коме су добили презиме побегоше у Маоче и населише се на имање неког Струјића као чифчије. Ага из обести уби једног Коћала, а остаде му удовица Петра са два сина: Станишом и Милисавом (Око 1820. године). Два брата Коћала побегоше у Матаруге, а Петра оста ту још двадесетак година и пређе на Кордовину. После десетак година, Петра са синовима пређе на Косаницу. По удовици Петри синове јој прозваше Петрићи.
Станишини синови су: Јован и Вукота. Јован је био угледан и веома богат човек. Имао је око 1875. године преко 1000 оваца (рачунајући и јагњад), па је по тадашњем обичају оно преко 1000 одбијао у шуму да звери поједу. Једна њихова линија иде: Станиша – Јован – Перо – Грубан.
Овај Чечаревић што побеже у Барице после више година дође у сукоб са Минићима. Минићи су морали да беже од њих и преселе се у Глибаће око 1860. године. Нешто касније дође Радован из Барица, настани се на Орницама у близини својих рођака и донесе ново презиме – Петровићи. До 1918. године сви су се презивали Петрићи, а од тада већина прихвати презиме Петровићи.
У I светском рату у црногорској војсци (1914-1916) учествовало је 25 Петровића. У рату је погинуо Кипран, а интерниран је Вуко. Алекса је био водник.
Тестирани наводи нешто другачије предање. По њему, Петровићи потичу од Петровића из Куча, који су грана Дрекаловића - Иликовића. Најпре су се доселили у Дробњак у 18. веку, одакле су прешли у Прошћење код Мојковца, да би се коначно у 19. веку доселили у Косаницу. Ово предање је свакако нетачно с обзиром да Дрекаловићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, а генетички род коме припадају Петровићи није присутан у Кучима.
Андрија Лубурић наводи следеће за Џукиће:
Џукићи (2 куће) на Кутњој Њиви.
Доселили су из Бањана и припадају племену Новљанима. Они су једна од пет породица које су по предању прве зазимиле на Катунима у Дробњаку. Најпре су становали на источној страни Пошћења према Петњици у месту Џуков До, који се прозвао по њима. У почетку 18 века истисну их Караџићи из Џукова Дола, те пређу у Дужи. Одатле их бројнији Ђурјановиђи потисну, те пређу на Кутњу Њиву. Не знају, по чему су добили садашње презиме, нити како су се раније презивали. Свакако су садашње презиме добили у доба турско. Не памти се, да су били знатни и бројни.
Славе Арханђелов дан.
Џукићи су очито староседелачки род из Дробњака.
-
28. Гугољ, Ђурђевдан, Требиње, I2-PH908*
Гугољи у Требињи су малобројан род, који је на попису из 1991. године бројао осам лица, односно две куће. У књизи Ристе Милићевића о херцеговачким презименима наведено је предање добијено од породице по којем су Гугољи у Требињу насељени из Жвиње у Суторини (Херцег Нови), одакле су дошли почетком 19. века. Слично предање о пореклу из Суторине навео је и тестирани. Са друге стране, У монографији о суторинском насељу Пријевору аутора Јове Н. Влаховића, за Гудеље из суторинског краја наводи се да су се у те крајеве доселили из Засада код Требиња, почетком ХVIII века. Такође се каже да су у то време славили Аранђеловдан, а да су славу променили по доласку у Суторину. Грана која се населила у заселак Малту узела је за нову славу Ђурђиц, а друга која се населила у Жвиње, узела је за славу Митровдан.
Тешко је тврдити које од наведених предања је тачно (или можда оба), али генетика показује да тестирани Гугољ несумњиво припада херцеговачком роду Зубаца који слави Ђурђевдан. Матица Зубаца је у истоименој области недалеко од Требиња, а њихово се име може пратити од почетка 15. века. Хаплотип овог рода је јасно профилисан карактеристичним маркерима DYS19≥17, DYS391=10, DYS437=14 и DYS643=11, које све поседује и тестирани Гугољ. Резултат Гугоља поред тога карактерише и вредност DYS389i=12, и делимично DYS576=17.
Иако је Гугољ већ тридесети тестирани Зубац, још нико од њих није радио геномски тест, тако да терминална грана рода још увек није утврђена. Провером појединачних мутација утврђено је да род не поседује SNP маркере Z16983, A5913, Y32084, BY97556, Y52621, Y56203 и A13912.
-
114. Палибрк, Јовањдан, Ерчеге, Ивањица, Q-Y172657
Припадају хаплогрупи Q2-L275 > M378 > L245 > Y2209 > BZ3000 > FT42424 > Y172657 и роду Братоножића. Овим резултатом потврдили су породично предање. Имају модални хаплотип Братоножића, изузев снижене вриједности на маркеру DYS439, и повишене на DYS456, а које нису неуобичајена за род.
Палибрци су породица која води поријекло од Братоножића. Налазе се на изворишту ријеке Ношнице. Један члан ове породице, познат по храбрости у борбама против Турака, био је ухваћен у околини Сјенице и погубљен у Скопљу. Његова глава је била изложена на бедему Старог Града, али су је Срби преко ноћи скинули и пренјели до брда изнад Ивањице, гдје су је сахранили. То мјесто је данас познато као Палибачки гроб.
Палибрци су се селили у различитим правцима: у Чачак (5 породица), Ивањицу (2), Дежеву (2), Нови Пазар (2), Лозницу код Чачка (2), Кулиновце (2), и Бушницу код Куршумлије, гдје су се населили након 1878. године.
У Братоножићима се зна да су Палибрци потомци Прога Вучетина, његовог сина Раслава и Раславовог сина Јована.
-
98. Поповић, Јовањдан, Орешац/Вршац, I2-Y3120
О породицама из Орешца нисам нашао податке у литератури. Сматра се да је село настало у другој половини 15. века када се на то подручје досељавају Румуни, а Срби долазе у време Велике сеобе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, 1690. године. У другој половини 18. века село је припадало Банатској војној крајини у саставу Немачко-банатске регименте. Други већи талас насељавања Срба био је око 1850. године, када се у Орешац населило 18 српских породица. Село је мешовито, српско-румунско, а значајан проценат од близу 10% чине и заједнице "српских" и "румунских" Рома.
Тестирани је навео да су његови преци у овом месту од краја 17. века, што би значило да су староседеоци који су у село дошли са првим српским насељеницима.
Хаплотип Поповића је веома специфичан, са јако великим бројем вредности које се мање или више ретко јављају код гране I2-Y3120: DYS19=18, DYS391=10, DYS385=14-16, DYS389i-ii=14-33, DYS458=18, DYS576=19, а нешто ређе се налазе и DYS449=33 и DYS635=22. Јасно је и зашто са оволиким бројем разлика овом резултату нема блиских у бази СДНКП. У I2a пројекту на FamilyTreeDNA сајту постоји један резултат који, иако одступа од хаплотипа Поповића на шест од 21 упоредивог маркера, поседује већи број набројаних карактеристичних вредности: DYS19=18, DYS391=10, DYS385=14-16, DYS458=18 и DYS576=19. Тестирани носи презиме Giersz и није навео место порекла, али је оно типично за Пољаке. Није радио BigY тест, па му је као кровна хаплогрупа одређена I-P37.
-
93. Ступар, Лзарева Субота, Бањани, Босанска Крупа, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>FT12534>FT44630
Припада роду Стојсављевића. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS576=17, која одступа од модалног хаплотипа овог рода.
Овом генетичком роду припадају следећи тестирани:
- Вајагић, Аранђеловдан, Добро Село/Бужим
- Гајић, Аранђеловдан, Велика Жуљевица/Нови Град
- Мељанац, Јовањдан, Отишић/Врлика
- Антонић, Аранђеловдан, Усорци/Оштра Лука
- Павловић, Ђурђевдан, Цивљане
- Суботић, Аранђеловдан, Отишић/Врлика
- Гајић, Аранђеловдан, Отишић/Врлика
- Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић/Врлика
- Стојсављевић, Аранђеловдан, Подљути/Велика Попина/Грачац
- Крунић, Аранђеловдан, Отишић/Врлика
- Добрица, Аранђеловдан, Прово/Ливно
Породица тестираног Ступара нема предање о даљем пореклу. Од поменутих тестираних, географски су им најближи Вајагићи из Доброг Села код Бужима. Они славе Аранђеловдан, као и Стојсављевићи и већина породица које припадају овом генетичком роду.
-
109. Поповић, Никољдан, Добриња/Тутин, Q-Y172657
Припада хаплогрупи Q2-L275 > M378 > L245 > Y2209 > BZ3000 > FT42424 > Y172657 и роду Братоножића. Посједује модални хаплотип Братоножића. Од тестираног Поповића из Шпиљана код Тутина, разликује се на једном маркеру. Посједује више блиских поклапања.
Предање помиње како је један човјек из племена Куча у 18. вијеку напустио Црну Гору, Брда, са својом породицом, тражећи нову средину за живот. Носио је са собом пијетла, а кад су стигли до мјеста које данас зову Добриња, пјевац је запјевао. То је човјек схватио као знак да се ту настане. Тестирани наводи да су у Добрињу дошли из Лијеве Ријеке. Његови потомци су се разгранали на четири братства: Милојевиће, Савиће, Стојановиће и Поповиће. Од једног дијела ове лозе потичу и Зилкићи из Ораша.
Уколико употпунимо мозаик са овим резултатом, биће да је предак тестираног братства поникао у Братоножићима. На путу ка Тутину, пролазио кроз успутне станице, Куче и Васојевиће, да би се у коначном населио у Добрињи. Тако да је у свијести братства остала Лијева Ријека, а прије ње Кучи.
-
76. Марјановић, Цвети, Радошево, Ариље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FGC22054*, то јест генетичком роду Вранеша, подроду ширег генетичког рода Дробњака. Овом роду, припадају и неколико других породица из Старог Влаха, Источне Босне и Северне Црне Горе, а матица рода би требало да је Вранешка долина. Потпуно поклапање на 23 упоредива маркера има са Живковићем из Радијевића код Нове Вароши који је радио и дубински тест (WGS). Поред њега има потпуно поклапање и са Еровићем из места Пода. Потпуно поклапање има и са Затежићем из Љубића код Чачка, слави Ђурђевдан, и Лукићем из Семизовца код Вогошће, слава Стевањдан. Постоји још породица са славом Цвети које су географски блиске Марјановићу, на пример један необјављен резултат из Миланковића код Пријепоља са којим има само једну разлику на 25 маркера и Јоксимовић из Милошевог Дола код Пријепоља, са којим има једну двоструку и једну једноструку разлику и који је такође радио WGS тест. По свему судећи му је Живковић из Радијевића најближи.
Тестирани је у упитнику навео да су Марјановићи досељени из Црне Горе, односно Херцеговине, што је овим резултатом потврђено. Родоначелник је имао три сина: Паја, Радосава и Марјана, од кога су Марјановићи.
-
93. Ступар, Лзарева Субота, Бањани, Босанска Крупа, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>FT12534>FT44630
Припада роду Стојсављевића. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS576=17, која одступа од модалног хаплотипа овог рода.
Овом генетичком роду припадају следећи тестирани:
- Вајагић, Аранђеловдан, Добро Село/Бужим
- Гајић, Аранђеловдан, Велика Жуљевица/Нови Град
- Мељанац, Јовањдан, Отишић/Врлика
- Антонић, Аранђеловдан, Усорци/Оштра Лука
- Павловић, Ђурђевдан, Цивљане
- Суботић, Аранђеловдан, Отишић/Врлика
- Гајић, Аранђеловдан, Отишић/Врлика
- Стојсављевић, Аранђеловдан, Отишић/Врлика
- Стојсављевић, Аранђеловдан, Подљути/Велика Попина/Грачац
- Крунић, Аранђеловдан, Отишић/Врлика
- Добрица, Аранђеловдан, Прово/Ливно
Породица тестираног Ступара нема предање о даљем пореклу. Од поменутих тестираних, географски су им најближи Вајагићи из Доброг Села код Бужима. Они славе Аранђеловдан, као и Стојсављевићи и већина породица које припадају овом генетичком роду.
Крајишки Ступари (Лазаревдан) припадају хаплогрупи I2-PH908 (тестирано их је бар петорица). Овде је вероватно реч о призећивању у самим Бањанима, где је било управо Стојсављевића (Аранђеловдан). Иначе се за те Ступаре из Бањана каже да су доселили из Бенаковца. Тамо, као и код већине Ступара, постоји предање да су из Бјелајског Поља, пре тога из Далмације.
У Крајини постоје још једни Ступари, са славом Аранђеловдан, за које се каже да су део рода Родић-Стојсављевић, међу којим се јављају доминантно две хаплогрупе, I2-A1328 (Родићи) и E-FT44630 (Стојсављевићи). Да ствар буде компликованија, тестирани су једни Ступари са овом славом (вероватно из Крајине), али припадају генетичком роду: E-V13>Y37092.
-
2. Јовановић, Св. Врачи, Јабланица, Крушевац,
57. Вукојевић, Ђурђевдан, Гркљане, Крушевац
Да ли су ови тестирани оставили некакав контакт?
-
Да ли су ови тестирани оставили некакав контакт?
Naravno, svi testirani su u obavezi da ostave kontakt.
-
99. Муникравић, Врачевдан, Средња Меминска/Мајур, I2-Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>Y12341>FT12287>Y52071>Y59595
О банијским Муникравићима у литератури нема података. Ради се о ретком презимену и фамилији која није бројна. Тешко су страдали од усташа током терора НДХ, а жртава су имали и током Рата у Хрватској. Тестирани такође није оставио податке да поседују сазнања о неком предању у вези порекла породице. Матица рода је иначе село Средња Меминска, где су једино и живели. У селу је 1948. године било пет породица Муникравића. Наш члан Демић је у архивским документима пронашао да су Муникравићи у Меминској били присутни још у првој половини 18. века: Степан Муникравић, родом из Меминске (задруга бр. 2), православне вере, стар 40 година (рођен око 1732. године), служи у крајишкој војсци 18 година (од 1754. године).
Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS389i=14, DYS449=30 и DYS391=10, а у мањој мери и DYS570=17 и DYS635=22. Резултату Муникравића је најближи необјављени хаплотип тестираног из Дарде у Барањи, који такође слави Врачевдан, са подударањем 22/25. Од поменутих маркера карактеристичних за резултат Муникравића овај хаплотип поседује вредности DYS389i=14, DYS449=30, DYS570=17 и DYS635=22, што је уз поменуто подударање и исту ретку славу довољно за закључак да се ради о припадницима истог рода. У питању је род којем припадају и породице Ковачана из Топлице и Рашке (Филимоновићи, Нинићи и Лештани) и који припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y59595. Ковачани припадају млађем огранку ове гране, I2-Y151307, што за Муникравића и тестираног из Дарде није извесно.
Верујем да наш члан Equinox може рећи више о овом роду и могућој вези са Муникравићем, наравно уколико ово чита и ако је расположен да се укључи у разговор. Геномски тест Муникравића би свакако помогао да се боље профилише овај стари српски генетички род.
-
Naravno, svi testirani su u obavezi da ostave kontakt.
Мислио сам да има већ неког од њих на форуму. Ако може, пошаљи у приватним порукама.
-
44. Ристановић, Ђурђевдан, Кнежевац, Београд
Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494. Хаплотип Ристановића је идентичан са модалним хаплотипом, што значајно отежава даље разврставање у неку од нижих подграна ове хаплогрупе.
Већ и због потпуно модалног хаплотипа Ристановић има много потпуних поклапања. Да бисмо дали било какву оцјену значаја ових поклапања морамо се служити додатним критеријумима, као што су предање о поријеклу и крсна слава. У том смислу од великог је значаја то што тестирани наводи предање о поријеклу из Босне, као и то да ни слава, нити презиме нису мијењани, колико је њему познато.
Размотримо најприје само презиме. Ристановић дефинитивно јесте презиме које је заступљено у сјевероисточној и источној Босни у значајно већем броју него у другим крајевима. Сама структура презимена (од самог имена Ристан, преко суфикса -овић, умјесто само -ић) указује на даљу везу са Херцеговином и, евентуално, Црном Гором. Проблем са овим помоћним критеријумом лежи управо у учесталости овог презимена у поменутим дијеловима Босне, при чему на више мјеста постоје Ристановићи управо са славом Ђурђевдан. Вриједни помена су можда Ристановићи из Тршића код Зворника, због исте славе, али конкретних доказа о евентуалној вези са тестираним за сада нема.
Други помоћни критеријум би била слава. Ђурђевдан јесте једна од три најчешће славе код припадника N2 хаплогрупе (додуше најрјеђа), тако да у наводе тестираног о томе да слава није мијењана можемо повјеровати. Уколико сагледамо потпуна поклапања тестираног, водећи рачуна о слави и поријеклу из Босне, вриједан помена је Штрбац из Горње Суваје код Босанске Крупе. Међутим, поменуо бих и Софренића из Бољанића на Озрену. Додуше, Софренић сада слави Стјепањдан, али је извјесно да је изворна слава била Ђурђевдан. Имајући у виду интензивне миграције између Озрена на једној и Посавине и Подриња на другој страни, као и присуство презимена Ристановић и на Озрену, можда би и ову везу требало сагледати ка значајнију од осталих.
Гледајући поклапања са простора сјевероисточне Босне, без обзира на славу, можда би требало поменути Вуковића (Јовањдан, Кованлук/Бијељина), Петровића (Јовањдан, Кацевац/Бијељина) и Крстића (Лазаревдан, Велика Обарска/Бијељина). Наравно, ово би било од значаја само уколико је слава Ристановића ипак изворно била Јовањдан, или ако је, рецимо, слава Крстића изворно била Ђурђевдан.
Било би корисно да тестирани уради неки од дубинских тестова, али и да ми достави додатне информације о породичном предању, како бисмо могли донекле сузити потрагу за ближим сродницима.
-
44. Ристановић, Ђурђевдан, Кнежевац, Београд
Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494. Хаплотип Ристановића је идентичан са модалним хаплотипом, што значајно отежава даље разврставање у неку од нижих подграна ове хаплогрупе.
Већ и због потпуно модалног хаплотипа Ристановић има много потпуних поклапања. Да бисмо дали било какву оцјену значаја ових поклапања морамо се служити додатним критеријумима, као што су предање о поријеклу и крсна слава. У том смислу од великог је значаја то што тестирани наводи предање о поријеклу из Босне, као и то да ни слава, нити презиме нису мијењани, колико је њему познато.
Размотримо најприје само презиме. Ристановић дефинитивно јесте презиме које је заступљено у сјевероисточној и источној Босни у значајно већем броју него у другим крајевима. Сама структура презимена (од самог имена Ристан, преко суфикса -овић, умјесто само -ић) указује на даљу везу са Херцеговином и, евентуално, Црном Гором. Проблем са овим помоћним критеријумом лежи управо у учесталости овог презимена у поменутим дијеловима Босне, при чему на више мјеста постоје Ристановићи управо са славом Ђурђевдан. Вриједни помена су можда Ристановићи из Тршића код Зворника, због исте славе, али конкретних доказа о евентуалној вези са тестираним за сада нема.
Други помоћни критеријум би била слава. Ђурђевдан јесте једна од три најчешће славе код припадника N2 хаплогрупе (додуше најрјеђа), тако да у наводе тестираног о томе да слава није мијењана можемо повјеровати. Уколико сагледамо потпуна поклапања тестираног, водећи рачуна о слави и поријеклу из Босне, вриједан помена је Штрбац из Горње Суваје код Босанске Крупе. Међутим, поменуо бих и Софренића из Бољанића на Озрену. Додуше, Софренић сада слави Стјепањдан, али је извјесно да је изворна слава била Ђурђевдан. Имајући у виду интензивне миграције између Озрена на једној и Посавине и Подриња на другој страни, као и присуство презимена Ристановић и на Озрену, можда би и ову везу требало сагледати ка значајнију од осталих.
Гледајући поклапања са простора сјевероисточне Босне, без обзира на славу, можда би требало поменути Вуковића (Јовањдан, Кованлук/Бијељина), Петровића (Јовањдан, Кацевац/Бијељина) и Крстића (Лазаревдан, Велика Обарска/Бијељина). Наравно, ово би било од значаја само уколико је слава Ристановића ипак изворно била Јовањдан, или ако је, рецимо, слава Крстића изворно била Ђурђевдан.
Било би корисно да тестирани уради неки од дубинских тестова, али и да ми достави додатне информације о породичном предању, како бисмо могли донекле сузити потрагу за ближим сродницима.
Према ономе што ми је тестирани рекао, једино предање које имају је да су дошли из Босне. Исто се наводи и у етнографском раду Ристе Николића о околини Београда из 1903. године (стр. 1030). Неко је у породици помињао и даље порекло из Црне Горе, али без било каквих прецизнијих одредница. С обзиром на модални хаплотип, дубински тест ће бити неопходан за проналажење ближих сродника.
-
88. Миленовић, Никољдан, Доњи Љубеш, Алексинац
Припада хаплогрупи G2a-L497.
Тестирани поседује изразито специфичан хаплотип. Ипак, Миленовићу је неспорно близак Миленковић из истог места који такође слави Никољдан, а он му је уједно и једино блиско поклапање. У упитнику је наведено да презиме носе по Милену од око 1850. године, па је с тим у вези нејасно у колико су блиској вези двојица тестираних. Како се разликују на 19 и GATAH4 то сродство свакако није најскорије природе.
Без дубинског теста није могуће потврдити, али Невген убедљиво највеће шансе даје за припадност некој од Z1816 (https://www.yfull.com/tree/G-Z1816/)подграна.
-
92. Борисевић, Аранђеловдан, Кнежица/Козарска Дубица, I2-Y3120
Борисављевићи су породица из области Кнешпоље у Босанској Крајини. О њиховом пореклу нема предања забележених у етнографској литератури, нити их поседује породица. Тестирани је навео податак да су од 1850. потврђени у селима Кнежица, Подошка и Мало Двориште. На попису становништва 1991. године, од наведених насеља Борисевића је било само у селу Мало Двориште, и то укупно шест лица.
Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS437=14, DYS391=10 и DYS385=15-15, а нешто ређе се јављају и маркери DYS389ii=30 и DYS570=17. Најближи овом резултату је хаплотип Ђиласа из села Сонковић код Шибеника, који такође слави Аранђеловдан. Ова два хаплотипа на маркерима имају подударање 21/23, а хаплотип Ђиласа поседује све наведене ретке вредности осим маркера DYS437=14. Имајући у виду ове подударности, као и познате миграције становништва које су се дешавале на правцу Босна - Далмација, мислим да има довољно основа да се Ђиласи и Борисевићи сврстају у исти генетички род. За одговор на питање колико далеко у прошлост сеже ова веза неопходно би било да се ураде геномски тестови.
Поздрав,
Хвала на тумачењу и мишљењу али видим да је написано Борисављевићи умјесто Борисевићи па бих питао да ли је грешка само у овом моменту или је истрага вршена преко презимена "Борисављевић", надам се да није :), па бих само молио за објашњење.
Хвала Вам унапред!
-
Поздрав,
Хвала на тумачењу и мишљењу али видим да је написано Борисављевићи умјесто Борисевићи па бих питао да ли је грешка само у овом моменту или је истрага вршена преко презимена "Борисављевић", надам се да није :), па бих само молио за објашњење.
Хвала Вам унапред!
Опростите, поткрала се грешка на том једном месту. Тражено је презиме Борисевић, него сам у писању погрешио. Унећу исправку у оригиналној објави, да не буде забуне.
-
78. Тмушић, Никољдан, Дренова, Пријепоље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Поседује карактеристичне вредности DYS385b=15 и DYS458=16. Има потпуно поклапање са Икодиновићем, слава Никољдан, из Гуче. Због познатих миграционих праваца и идентичног хаплотипа могло би се прилично поуздано закључити да су род. Из Дренове имамо и Јасике који припадају овој хаплогрупи и славе Никољдан, али имају чак четири разлике на 25 упоредивих маркера, па је вероватно реч о различитом роду, што и не чуди јер је генетички род Дробњака веома распрострањен и разгранат у селима Старог Влаха. Без дубинског теста није могуће ништа више утврдити, па бих и Тмушићу препоручио BigY-700 или WGS тест, уколико је заинтересован за даље истраживање порекла.
Тмушић је у упитнику навео да је предак Станимир дошао у Сопотницу код Пријепоља. Такође је навео да су од Куча, тачније Поповића-Дрекаловића. У монографији о Сопотници, чији је аутор Милорад Веруовић, пише да су Тмушићи најстарија фамилија у том месту, досељена пре 300 година из села Боана код Шавника, што је у складу са овим резултатом. Даље пише да се родоначелник ове фамилије звао Станимир Тмушић, што је у складу са тврдњом из упитника. Ту је од стране пријепољских ага Чичића насељен у најплоднијем делу сопотничке котлине, где је добио четири сина: Веселина, Тодора, Дамјана и Риста, а у наредна три века Тмушићи су у Сопотници имали још најмање 120 мушких потомака. И поред тога се нису дуго задржали у котлини, јер их је ага отерао на лошију земљу према Забрдњици, а на њиховом старом месту населио Миликиће, односно Вукашиновиће. Занимљиво је да су и Миликићи припадници исте хаплогрупе, чак је и хаплотип тестираног Миликића из Бискупића доста близак Тмушићевом хаплотипу, јер се на 23 упоредива маркера разликују само на позицији DYS570(18/21).
Предање о пореклу из Куча је можда настало под утицајем чињенице да у Дробњаку заиста постоји породица Тмушић, са славом Никољдан, за коју се у литератури може пронаћи податак да је досељена из Куча. У књизи Дробњак - породице у Дробњаку и њихово поријекло (Стојан Караџић и Вук Шибалић, 1997) за Тмушиће из места Баре пише да су пореклом из Куча од Дрекаловића, одакле је Радован Поповић због крви побегао и настанио се у Прошћењу код Мојковца, око 1800. године. Имао је три сина: Тому, Новака и Јовицу. У Прошћењу се завадио с Турцима, неке побије и ускочи у Дробњак, у село Сировац 1824. године. Касније се преселе на Баре. Тмушићи су род с Ристићима и са Станићима. У сваком случају, ово предање је овим резултатом оборено.
-
99. Муникравић, Врачевдан, Средња Меминска/Мајур, I2-Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>Y12341>FT12287>Y52071>Y59595
О банијским Муникравићима у литератури нема података. Ради се о ретком презимену и фамилији која није бројна. Тешко су страдали од усташа током терора НДХ, а жртава су имали и током Рата у Хрватској. Тестирани такође није оставио податке да поседују сазнања о неком предању у вези порекла породице. Матица рода је иначе село Средња Меминска, где су једино и живели. У селу је 1948. године било пет породица Муникравића. Наш члан Демић је у архивским документима пронашао да су Муникравићи у Меминској били присутни још у првој половини 18. века: Степан Муникравић, родом из Меминске (задруга бр. 2), православне вере, стар 40 година (рођен око 1732. године), служи у крајишкој војсци 18 година (од 1754. године).
Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS389i=14, DYS449=30 и DYS391=10, а у мањој мери и DYS570=17 и DYS635=22. Резултату Муникравића је најближи необјављени хаплотип тестираног из Дарде у Барањи, који такође слави Врачевдан, са подударањем 22/25. Од поменутих маркера карактеристичних за резултат Муникравића овај хаплотип поседује вредности DYS389i=14, DYS449=30, DYS570=17 и DYS635=22, што је уз поменуто подударање и исту ретку славу довољно за закључак да се ради о припадницима истог рода. У питању је род којем припадају и породице Ковачана из Топлице и Рашке (Филимоновићи, Нинићи и Лештани) и који припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y59595. Ковачани припадају млађем огранку ове гране, I2-Y151307, што за Муникравића и тестираног из Дарде није извесно.
Верујем да наш члан Equinox може рећи више о овом роду и могућој вези са Муникравићем, наравно уколико ово чита и ако је расположен да се укључи у разговор. Геномски тест Муникравића би свакако помогао да се боље профилише овај стари српски генетички род.
На жалост, немам сазнања о тестираним роду Муникравића, али бих се сложио са Велиборовом констатацијом о вероватној блискости Муникравића са необјављеним родом из Дарде, који је тестиран пре неколико година.
Својевремено сам тестирао лице из Дарде на I-A1221 при Yseq-у, и испао је негативан на ту узводну грану којој припадају Ковачани у Рашкој области и њихова исељена грана у Топлици, што искључује ближу генетску везу са Ковачанима.
Међутим, исти није тестиран на I-Z17855, и радо бих финансирао тестирање Муникравића на овај снп уколико постоји жеља и воља са његове стране.
-
78. Тмушић, Никољдан, Дренова, Пријепоље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Поседује карактеристичне вредности DYS385b=15 и DYS458=16. Има потпуно поклапање са Икодиновићем, слава Никољдан, из Гуче. Због познатих миграционих праваца и идентичног хаплотипа могло би се прилично поуздано закључити да су род. Из Дренове имамо и Јасике који припадају овој хаплогрупи и славе Никољдан, али имају чак четири разлике на 25 упоредивих маркера, па је вероватно реч о различитом роду, што и не чуди јер је генетички род Дробњака веома распрострањен и разгранат у селима Старог Влаха. Без дубинског теста није могуће ништа више утврдити, па бих и Тмушићу препоручио BigY-700 или WGS тест, уколико је заинтересован за даље истраживање порекла.
Тмушић је у упитнику навео да је предак Станимир дошао у Сопотницу код Пријепоља. Такође је навео да су од Куча, тачније Поповића-Дрекаловића. У монографији о Сопотници, чији је аутор Милорад Веруовић, пише да су Тмушићи најстарија фамилија у том месту, досељена пре 300 година из села Боана код Шавника, што је у складу са овим резултатом. Даље пише да се родоначелник ове фамилије звао Станимир Тмушић, што је у складу са тврдњом из упитника. Ту је од стране пријепољских ага Чичића насељен у најплоднијем делу сопотничке котлине, где је добио четири сина: Веселина, Тодора, Дамјана и Риста, а у наредна три века Тмушићи су у Сопотници имали још најмање 120 мушких потомака. И поред тога се нису дуго задржали у котлини, јер их је ага отерао на лошију земљу према Забрдњици, а на њиховом старом месту населио Миликиће, односно Вукашиновиће. Занимљиво је да су и Миликићи припадници исте хаплогрупе, чак је и хаплотип тестираног Миликића из Бискупића доста близак Тмушићевом хаплотипу, јер се на 23 упоредива маркера разликују само на позицији DYS570(18/21).
Предање о пореклу из Куча је можда настало под утицајем чињенице да у Дробњаку заиста постоји породица Тмушић, са славом Никољдан, за коју се у литератури може пронаћи податак да је досељена из Куча. У књизи Дробњак - породице у Дробњаку и њихово поријекло (Стојан Караџић и Вук Шибалић, 1997) за Тмушиће из места Баре пише да су пореклом из Куча од Дрекаловића, одакле је Радован Поповић због крви побегао и настанио се у Прошћењу код Мојковца, око 1800. године. Имао је три сина: Тому, Новака и Јовицу. У Прошћењу се завадио с Турцима, неке побије и ускочи у Дробњак, у село Сировац 1824. године. Касније се преселе на Баре. Тмушићи су род с Ристићима и са Станићима. У сваком случају, ово предање је овим резултатом оборено.
Хвала на одговору и предлозима! Такође, додао бих да се ради о грешки аутора монографије о Сопотници. Станимир Тмушић се у Сопотницу доселио 1800. године по породичном предању и родослову који имамо генерацијама уназад. Тако да је реалан временски оквир пре око 225 година. Иначе, податак који имамо је да се село/заселак из ког се доселио звао Кучје, код Боана. Нисам успео да нађем трагове о постојању села под тим именом. Предложио сам другим братственицима да одраде анализу, па да видимо о чему се ради. ;D
-
Опростите, поткрала се грешка на том једном месту. Тражено је презиме Борисевић, него сам у писању погрешио. Унећу исправку у оригиналној објави, да не буде забуне.
У реду, захваљујем.
Даље, да ли бих и како могао добити контакт информације за наведене испитанике са којима се доводим у родну везу?
-
У реду, захваљујем.
Даље, да ли бих и како могао добити контакт информације за наведене испитанике са којима се доводим у родну везу?
Не можемо вам дати контакт податке тестираног, али можемо пробати да га контактирамо и проследимо му ваше контакт податке, па да вам се јави ако жели.
-
97. Цветковић, Аранђеловдан, Трњане, Алексинац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим високе вредности 20 на маркеру 458, хаплотип му је модалан на 25 маркера. На овом нивоу сазнања се не може много више рећи. Нема ближих поклапања. Зато је више него корисно урадити неки напреднији тест, што и саветујем тестираном Цветковићу.
Тестирани је навео да су Цветковићи шопског порекла, са Старе планине. У литератури нема података о пореклу становништва овог села, али ни околине.
Типовали смо да ће бити нека од старобалканских Хг с обзиром да им је порекло са Старе планине докле памћење досеже и да тврде да су Шопи.
Има ли још резултата за Шопе...по овом резултату су етнички Срби ?
-
Типовали смо да ће бити нека од старобалканских Хг с обзиром да им је порекло са Старе планине докле памћење досеже и да тврде да су Шопи.
Има ли још резултата за Шопе...по овом резултату су етнички Срби ?
Има резултата и из Малог и из Великог Шоплука, сви су у бази пројекта.
-
Не можемо вам дати контакт податке тестираног, али можемо пробати да га контактирамо и проследимо му ваше контакт податке, па да вам се јави ако жели.
У реду, хвала Вам и на томе
-
84. Јовановић, Митровдан, Радаљ, Мали Зворник
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип близак модалном, једине две вредности које се јављају нешто ређе су повишена DYS481=33 и снижена DYS533=12. Ову другу вредност, као и славу Митровдан, дели са неколико географски блиских тестираних: Петровићем из истог села, Николићем из Калиновца код Уба и Секулићем из Рибарице код Лознице. Од Петровића и Николића разликује се на 3, а од Секулића на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео предање по ком се предак Жарко, по коме један заселак у селу носи име Жарковићи, доселио из Куча почетком 18. века. Јовановићи потичу од Жарковог праунука Јована. У литератури се наводи слична верзија, с тим што се помиње и старији назив братства, Кевићи:
Кевићи. Кевићи су Кучи и дошли уз своје земљаке Човићe у Вољевце, па их нека Кева довела у Жарковиће под Радаковац. Кева је била у добрим односима са Зворничанима и није се с њима терала, те су се њени потомци само појединачно селили. Овде се између себе зову Кевићи, докле им се цео крај зове Жарковићи, а иначе су Теодоровићи, Јовановићи и Вуковићи (19 к.; Св. Димитрије).
https://www.poreklo.rs/2013/01/27/poreklo-prezimena-selo-radalj-mali-zvornik/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/27/poreklo-prezimena-selo-radalj-mali-zvornik/)
-
96. Јовановић, Ђурђевдан, Пекчаница, Краљево
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536*. Поседује неколико карактеристичних вредности: повишене DYS385b=15, DYS389=14-31 и DYS460=11. Прве две вредности, као и слава Ђурђевдан, специфичне су за род BY68536* А, па је извесно да и Јовановић припада овом роду. Од двојице Вукићевића из Милатовића код Лучана и Лазовића из Властељица код Лучана разликује се на 2 од 25, а од Поповића из Милатовића и Катанића из Бечња код Чачка на 2 од 23 маркера. Један од Вукићевића је већ урадио дубински тест, па је препорука Јовановићу додатно тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста , како би се овај род у потпуности генетички профилисао. Тестирани је у упитнику навео само то да се сматрају за староседеоце у селу, а исто се наводи и у чланку о Пекчаници на порталу:
https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-pekcanica-kraljevo/ (https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-pekcanica-kraljevo/)
-
104. Безаревић, Лазаревдан, Скокуће, Пријепоље
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902>Y3226>Y3219. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино снижена вредност DYS389=13-30. Од двојице претходно тестираних Безаревића из Скокућа и Петрића из Горње Косатице код Пријепоља (Стевањдан) разликује се на само 1 од 17 маркера (DYS389), од Јовановића из Мушковине код Пријепоља (Лазаревдан) на 2 од 17, а од Гобељића из Шушура код Сјенице (Лазаревдан) на 4 од 23. С обзиром да ниједан припадник овог рода није дубински тестиран, препорука Безаревићу је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.
-
105. Ђурић, Никољдан, Грнчара, Лозница
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Од модалног хаплотипа одступају повишене вредности DYS385=11-15 и DYS456=18, и снижена вредност DYS576=18. Вредност DYS385=11-15 дели са географски блиским Пејићем из Сучана код Шековића (Никољдан), који му је уједно и најближе поклапање у нашој табели, разликују се на 2 од 25 маркера. Од једног нејавног тестираног из околине Соколовца у централној Хрватској (Никољдан) који такође има DYS385=11-15 разликује се на 3 од 25 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Ђурићи, и њима вероватно сродни Јовићи, даљим пореклом су из Андровића, засеока Козлука код Зворника.
–Јовићи и Ђурићи су из Босне, славе Никољдан.
https://www.poreklo.rs/2014/04/09/poreklo-prezimena-selo-grncara-loznica/ (https://www.poreklo.rs/2014/04/09/poreklo-prezimena-selo-grncara-loznica/)
-
115. Рашковић, Јовањдан, Прово, Владимирци
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Од модалног хаплотипа одступају снижена вредност Y-GATA-H4=11, и повишене вредности DYS576=18 и DYS533=13. Иако најближе поклапање има са Јовичићем из Миокуса код Шапца и Миловановићем из Осечине од којих се разликује на 2 од 23 маркера, нема сумње да му је од њих ближи род Мајсторовић из Прова од ког се разликује на 4 од 23 маркера, али који за разлику од претходне двојице такође поседује две поменуте специфичне вредности Y-GATA-H4=11 и DYS533=13. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).
Рашковићи (15 к., Јовањдан). Правих Рашковића 14 к. у Доњим Равницама, 1 к. у Точку. Милутинов (70 год.) прадеда Ђорђе дотле памте. И ови досељени, али не знају одакле. Кажу да су од Рашке. Причали стари: Прово насељено кад су Маџари изишли. Овде била ”пустиња 200 година” кад су Маџари истерани. Има ”четири табора Рашковића” узимају се.
https://www.poreklo.rs/2013/02/09/poreklo-prezimena-selo-provo-vladimirci/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/09/poreklo-prezimena-selo-provo-vladimirci/)
-
100. Ћузовић, Ђурђевдан, Отиловићи, Пљевља, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106
Припада генетичком роду Матаруга, коме припадају Бјелице, Бајице, Риђани (Драгошевићи), Братићи из Бањана и Ђуришићи из Цуца. Хаплотип тсетираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Остатак хаплотипа је модалан за овај род.
Милета Војиновић наводи следеће о пореклу Ћузовића у свом раду о Пљеваљском крају:
28. Ћузи – Ћузовићи су од Радуловића од Тоца (пријепољски крај). Дошли су у Отиловиће пре садашњих становника, који ту живе скоро 300 година. Презиме су променили, како се прича, на необичан начин.
Памте имена предака од Његована (1775) и Пеја. Његованови синови су: Вук, Радован и Ђурица. Вуков је Тодо, а Тодов Илија. Грујица Ћузовић био је дуго година коџобаша. О њему је писао Шалипуровић.
Вук је рођен око 1800. године. Умро је у деведесетој години живота. Десетак година пре смрти, био се онесвестио од неке болести и сви су мислили да је умро. Заказали су сутрадан сахрану. Однели су га у гробље да сахране по обичају. Било је много народа. Кад су га ставили у гроб, онесвестио се, исправио и сео у гроб. Сви су се присутни разбежали у паничном страху, осим неколико стараца, који су остали и помогли му да изађе из гроба. Говорио је касније да је ишао на небо код светаца и још којекакве фантазије. Био је народни видар.
Ђорђије Ћузовић-Ћузо је убио неке Турке из Вранеша, који су му враћајући се из Пљеваља запустили ливаду, и побегао у Црну Гору.
Пејатовићи су се одвојили од Ћуза. Неки су се Пејатовићизвали Ћузи све до 1945. године. Памте имена предака од Тана (1810). Танови синови су: Јоко, Милан, Васо и Никола. Тане је живео у Отиловићима и био чифчија.
Тестирани је навео два предања о пореклу Ћузовића: према једном потичу из Ариља, а према другом из Подгорице.
Ово је први до сада тестирани припадник генетичког рода Матаруга из Пљевљског краја. Отиловићи се налазе одмах до села Матаруга, што не значи нужно да Ћузовићи одатле потичу. Међутим, могли би бити потомци давно исељених Матаруга који су населили подручје између Пљеваља и Пријепоља.
-
100. Ћузовић, Ђурђевдан, Отиловићи, Пљевља, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106
Припада генетичком роду Матаруга, коме припадају Бјелице, Бајице, Риђани (Драгошевићи), Братићи из Бањана и Ђуришићи из Цуца. Хаплотип тсетираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Остатак хаплотипа је модалан за овај род.
Милета Војиновић наводи следеће о пореклу Ћузовића у свом раду о Пљеваљском крају:
28. Ћузи – Ћузовићи су од Радуловића од Тоца (пријепољски крај). Дошли су у Отиловиће пре садашњих становника, који ту живе скоро 300 година. Презиме су променили, како се прича, на необичан начин.
Памте имена предака од Његована (1775) и Пеја. Његованови синови су: Вук, Радован и Ђурица. Вуков је Тодо, а Тодов Илија. Грујица Ћузовић био је дуго година коџобаша. О њему је писао Шалипуровић.
Вук је рођен око 1800. године. Умро је у деведесетој години живота. Десетак година пре смрти, био се онесвестио од неке болести и сви су мислили да је умро. Заказали су сутрадан сахрану. Однели су га у гробље да сахране по обичају. Било је много народа. Кад су га ставили у гроб, онесвестио се, исправио и сео у гроб. Сви су се присутни разбежали у паничном страху, осим неколико стараца, који су остали и помогли му да изађе из гроба. Говорио је касније да је ишао на небо код светаца и још којекакве фантазије. Био је народни видар.
Ђорђије Ћузовић-Ћузо је убио неке Турке из Вранеша, који су му враћајући се из Пљеваља запустили ливаду, и побегао у Црну Гору.
Пејатовићи су се одвојили од Ћуза. Неки су се Пејатовићизвали Ћузи све до 1945. године. Памте имена предака од Тана (1810). Танови синови су: Јоко, Милан, Васо и Никола. Тане је живео у Отиловићима и био чифчија.
Тестирани је навео два предања о пореклу Ћузовића: према једном потичу из Ариља, а према другом из Подгорице.
Ово је први до сада тестирани припадник генетичког рода Матаруга из Пљевљског краја. Отиловићи се налазе одмах до села Матаруга, што не значи нужно да Ћузовићи одатле потичу. Међутим, могли би бити потомци давно исељених Матаруга који су населили подручје између Пљеваља и Пријепоља.
Мислим да већ постоји прилично профилисан род на потезу Пљевља-Пријепоље-Источна Босна, а који карактерише ниска вриједност DYS385a=15, близак хаплотип и крсна слава Ђурђевдан. Ту би спадали Ћузовићи, Кунарци, Пухалци, Шикуљци,а вјероватно и аврамијевштаци Ракићи из околине Зворника. Резултат Ћузовића је значајан јер открива матично подручје читавог овог рода.
-
102. Тадић, Јовањдан, Дрлаче, Љубовија, E-V13>Z5017>CTS6377>CTS9320>Z16988
Има потпуно поклапање хаплотипова са претходно тестираним Тадићем из истог места.
Тадићи су у Длаче дошли из Савковића, а тамо из Горњих Кошаља. У питању су три суседна села.
Љуба Павловић наводи следеће о Тадићима из Горњих Кошаља:
— Стари су род Тадићи (12 к.; Св. Јован). Нешто мало испод 200 година дошао је у ово село Михаило Тадић из средње Пиве, где и данас има много његових потомака истог презимена. Михаило је дошао са три ожењена и пунолетна сина: Тадијом, Дамњаном и Паном. Пано, прозвани Пана Топал, био је без једне ноге. Они су пали у Постење и високо се у њега горе подигли, ту су застали и закућили и још за живота Михаилова изашли су на глас. Михаило је умро у Постењу, а синови се поделе. Тадија се одсели у Савковиће, Пано остане на старом месту а Дамњан се подигне у Провалије. Тадија је умро у Савковићима и оставио иза себе синове: Саву, Радована, Давида, Новака, Мирка, Јосипа и Бошка. Од Саве су Тадићи у Дони и Дрлачама, од Радована Тадићи у Ваљеву и Смедереву, од Давида Тадићи на Љубовији и Дрлачама, од Новака Тадићи у Београду и Савковићу, од Мирка су остале неке девојке, од Јосипа су Тадићи у Шапцу, Лозници, Дрлачама и Ваљеву, од Бошка нема потомства. Пано је имао три сина: Младена, Панту и Јевту, сви Топаловићи у Постењу, иначе и под презименима Младеновићи, Пантићи и Јевтићи, растурили су се по Доњим Кошљама и другим селима низ Дрину а мање су ишли у вароши. Од Јевте је отишао један син Убу и тамо се населио. Дамњан је имао два сина: Добросава и Милутина, нешто по Дамњану, а нешто по његовим синовима њихови потомци су познати у дринским селима и много их се више иселило него што их је овде остало. Старо презиме Тадићи чувају између себе, мада се ретко њиме служе. Овде их је данас у Постењу највише.
Тадићи у Пиви такође славе Јовањдан, али се испоставило да предање Тадића из околине Љубовије о пореклу од презимењака из Пиве ипак није тачно. Тадићи из Пиве, као и сви остали Браниловићи, припадају генетичком роду Бањана и хаплогрупи N2.
-
Мислим да већ постоји прилично профилисан род на потезу Пљевља-Пријепоље-Источна Босна, а који карактерише ниска вриједност DYS385a=15, близак хаплотип и крсна слава Ђурђевдан. Ту би спадали Ћузовићи, Кунарци, Пухалци, Шикуљци,а вјероватно и аврамијевштаци Ракићи из околине Зворника. Резултат Ћузовића је значајан јер открива матично подручје читавог овог рода.
Слажем се. Сврстао сам све који имају снижену вредност маркера DYS385a=15 у један подрод у табели ради боље прегледности. Свакако би било добро да неко од њих уради дубљи тест (WGS или BigY), а идеалан кандидат би био управо Ћузовић, с обзиром на место порекла.
-
101. Алексић, Симољдан, Бранешци Горњи/Челинац, I2-Y3120>S17250>I-Y4882>I-A1328>Y177643>Y220413>FT386055>, род Крајишких Аранђеловштака
Тестирани је навео да је презиме Алексића настало у Бранешцима од претка Алексе рођеног 1848. године, а да им је старо презиме било Цигановић. Изгледа да су Алексићи ново презиме узели тек крајем 19. века, с обзиром да се у Шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за 1882. годину, у парохију Шаринци којој је припадало и село Бранешци, као једини слављеник Симољдана помиње фамилија са презименом Циган. Других података о овој породици нисам пронашао, али се они могу наћи у монографији аутора Спасоја Алексића, "Алексићи из Бранешаца – историја завичаја и породични родослов", ГрафоМарк, Лакташи 2010, у коју нажалост немам увида.
Хаплотип Алексића има само једну карактеристичну вредност, DYS390=25, а нешто ређе се јавља и маркер DYS570=17. Овај резултат је најближи хаплотипу фамилије Васић која слави Аранђеловдан и живи у истом селу, а хаплотип тестираног Васића из села Горња Мравица код Прњавора има са резултатом Алексића потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Може се закључити да Алексић припада истом роду као и Васићи, а то је род Крајишких Аранђеловштака - Родића, о којима имамо засебну тему (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=666.0).
-
100. Ћузовић, Ђурђевдан, Отиловићи, Пљевља, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106
Припада генетичком роду Матаруга, коме припадају Бјелице, Бајице, Риђани (Драгошевићи), Братићи из Бањана и Ђуришићи из Цуца. Хаплотип тсетираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Остатак хаплотипа је модалан за овај род.
Милета Војиновић наводи следеће о пореклу Ћузовића у свом раду о Пљеваљском крају:
28. Ћузи – Ћузовићи су од Радуловића од Тоца (пријепољски крај). Дошли су у Отиловиће пре садашњих становника, који ту живе скоро 300 година. Презиме су променили, како се прича, на необичан начин.
Памте имена предака од Његована (1775) и Пеја. Његованови синови су: Вук, Радован и Ђурица. Вуков је Тодо, а Тодов Илија. Грујица Ћузовић био је дуго година коџобаша. О њему је писао Шалипуровић.
Вук је рођен око 1800. године. Умро је у деведесетој години живота. Десетак година пре смрти, био се онесвестио од неке болести и сви су мислили да је умро. Заказали су сутрадан сахрану. Однели су га у гробље да сахране по обичају. Било је много народа. Кад су га ставили у гроб, онесвестио се, исправио и сео у гроб. Сви су се присутни разбежали у паничном страху, осим неколико стараца, који су остали и помогли му да изађе из гроба. Говорио је касније да је ишао на небо код светаца и још којекакве фантазије. Био је народни видар.
Ђорђије Ћузовић-Ћузо је убио неке Турке из Вранеша, који су му враћајући се из Пљеваља запустили ливаду, и побегао у Црну Гору.
Пејатовићи су се одвојили од Ћуза. Неки су се Пејатовићи звали Ћузи све до 1945. године. Памте имена предака од Тана (1810). Танови синови су: Јоко, Милан, Васо и Никола. Тане је живео у Отиловићима и био чифчија.
Тестирани је навео два предања о пореклу Ћузовића: према једном потичу из Ариља, а према другом из Подгорице.
Ово је први до сада тестирани припадник генетичког рода Матаруга из Пљевљског краја. Отиловићи се налазе одмах до села Матаруга, што не значи нужно да Ћузовићи одатле потичу. Међутим, могли би бити потомци давно исељених Матаруга који су населили подручје између Пљеваља и Пријепоља.
Од ових Пејатовића је пореклом Танасије (Атанасије) Пејатовић, историчар, сарадник Јована Цвијића, човек који је оставио велики траг када је истраживање порекла становништва Средњег Полимља и Потарја у питању.
(https://muzejpljevlja.com/mne/media/uploads/KATALOG-TANASIJE-PEJATOVIC-2021-scaled.jpg)
-
113. Тесла, Ђурђевдан, Шаш, Суња
Припада хаплогрупи I2>PH908. Најближе су му Тесле из Лике, који такође славе Ђурђевдан. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Теслом из Радуча код Ловинца, а са Теслом из места Дреновац Радучки код Госпића има само једну разлику на 23 упоредива маркера на позицији DYS385b=15/16, при чему вредност 16 дели са Теслом из Радуча, па је ова вредност за сада модалнија код тестираних из овог рода. Тестирани Тесла је и навео у упитнику да су пореклом из Лике, што овај резултат и потврђује.
Даљи рођаци би личким Теслама могли да буду Теслић из Островице код Госпића, слава Ђурђевдан, тестиран преко FTDNA. Свакако бих Тесли саветовао за даље тестирање дубинске тестове, WGS или BigY-700, уколико је у могућности.
-
Од ових Пејатовића је пореклом Танасије (Атанасије) Пејатовић, историчар, сарадник Јована Цвијића, човек који је оставио велики траг када је истраживање порекла становништва Средњег Полимља и Потарја у питању.
Још по нека о Ћузовићима:
Ћузовићи су род из Отиловића код Пљеваља, где су давно дошли из Забрдњих Толаца у Доњем Полимљу (на половини пута између Пријепоља и Прибоја). У Отиловићима су међу најстаријим родовима, старији су од других родова који су ту дошли после Велике сеобе 1690. године. Братствено предање говори да су се у Тоце доселили из Мораче и да потичу од тамошњих Радуловића. Чињеница да су се још у Тоцима ови Радуловићи разгранали на Ћузовиће и Пејатовиће, говори да су и ту живели неколико генерација, што указује да је досељење из Мораче било знатно давније, почетком 17. или још у 16. веку, иако предање једног дела Пејатовића који су се из Толаца преселили у Расну код Нове Вароши говори да је долазак о Тоце био крајем 17. века. Презиме Пејатовић је заправо назив за један део Ћузовића који потичу од претка Пејата. Да су они огранак Ћузовића, говори податак да су се неки Пејатовићи, они из Отиловића, звали Ћузи све до 1945. године. Од отиловићких Пејатовића је наш познати географ, припадник Цвијићеве школе, Атанасије Пејатовић (1875-1903), који је написао познати етнографски рад „Средње Полимље и Потарје“ (1898). Оба ова братства, односно огранка старијег рода, славе Ђурђевдан.
Двојица братственика Ћузовића, Ратомир и Миланко, објавили су 2012. године родословну књигу о свом братству. Правац сеобе, према овом родослову, је: Кањон Мораче – Тоци – Ограде – Црљенице, Заград – Отиловићи – Поље. Родослов наводи још једну грану отиловићких Ћузовића – Марковиће.
И ово презиме налазимо у прошлости у два облика, са и без наставка -ић. Рекло би се да је Ћузо старији облик, такав наводи и Пејатовић (у множини: Ћузи), иако у милешевском Поменику налазимо оба облика, па тако Ћузовић (1864) раније него Ћузо (1884) – и једни и други су из Отиловића. Вероватно је Ћузо најпре било надимак родоначелника, које су касније потомци узели за презиме.
Презимена са основом ћуз- налазимо на западном Балкану и код Срба и код Хрвата. Тако имамо презимена Ћузулан у Попову (Орашје; славе Јовањдан), Ћуза у селу Бочац код Бањалуке (Свети Стефан), као и римокатоличке родове Ћуз у Згалишћу код Врбовца у Хрватској и Ћузела у Тијесном код Шибеника.
Прва асоцијација при помену ове презименске основе је реч ћуза – затвор, затворска ћелија, од италијанског придева chiuso – зaтвoрeнo, зaкључaнo. Но, постоји још неколико речи које би могле бити корен овог презимена. Ћусела или ћузела је турцизам, назив за штављену говеђу кожу од које су некада прављени ђонови за обућу. Ћузел је такође и један одлик придева на турском, који се чешће чује као ђузел – леп. Ћузи (или џузи) је такође турцизам, придев који означава неког малог, ситног, незнатног. Шта је од свега овога, или пак нешто друго, било основ за надимак претка Ћузовића, није познато.
https://www.poreklo.rs/2021/01/26/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-6-deo/
Дакле, прича о пореклу из Мораче је, вероватно, без основа, осим ако предак Ћузовића није тамо боравио привремено.
-
87. Гаћеша, Никољдан, Удбиња/Карловац, I2-Y3120>Z17855>A16413>А20030>Y135654
На основу једног резултата са 23andMe, за Гаћеше са Кордуна смо већ имали делимичну потврду да припадају грани I2-Y135654, која је већ утврђена за Гаћеше из Лике са славом Никољдан. Тест на 25 маркера показује да се заиста ради о припадницима истог генетичког рода, а то је род који смо назвали Крајишким Никољштацима I2-Y135654 и којем поред Гаћеша до сада припадају Паројчић, Пепић, Лабус, Јапунџић и Стокић (FTDNA). Код модалног хаплотипа овог рода се уочавају повишене вредности на маркеру DYS385 (15-16), као и нешто више вредности DYS19=17 и DYS389II=30. Све ове вредности поседује и резултат тестираног Гаћеше.
О Гаћешама и Крајишким Никољштацима I2-Y135654 на форуму постоје засебне теме где се може о њима више прочитати:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6619.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6125.0
-
108. Весковић, Аранђеловдан, Теочин, Горњи Милановац, E-V13>Z1057
Нема блиских поклапања на пројекту. Хаплотип тестираног поседује веома снижену вредност маркера DYS390=21, коју не поседује ниједан други тестирани на пројекту. Чак шта више, нико нема ни вредност 22 на том маркеру. Издвајају се још и снижена вредност маркера DYS385a=15, YGATAH4=10 и DYS533=11. Нема блиских поклапања на пројекту.
Миленко Филиповић у свом раду о Такову наводи следеће:
–Дринчићи, Весковићи (Анђелићи), Јочовићи, Добричићи, Ботићи, Живановићи и Николићи су један род, једна „вамилија“, славе Аранђеловдан. Од старине свима њима кумују Теодосијевићи из Брђана. Преци су им дошли из Дубнице код Сјенице, када су одавде отишли „Маџари“, а иначе даљим пореклом од Васојевића, одакле су кренули са прецима Карађорђевим, кад су „растурени“ Кучи и Васојевићи. Тврде да су од истог племена од кога је био и Јован, дед Карађорђев. У Теочин је дошао Милоје Васојевић, чији су синови били; Јочо, Гаврило и Веско. Од Гаврила су Дринчићи, Весковићи се зову и Анђелићи, и већ седмо колено живи ту у селу. Турци су убили Гаврила. Да га освети, син му Милић се одметнуо у хајдуке (по мајци Дринки назван је Дринчић), после је био истакнут војвода у устанку; 1804. године борио се са 300 коњаника код Љубића. Почетком устанка, када је требало бежати у збегове, растурили су се по косама и тако остали, првобитно су били око Великог Врела и Водице. Године 1813. два Вескова сина су бежала у Срем, па се вратили 1815. године. Осим Милића Дринчића на договору у Такову 1815. године учествовао је од овог рода и Добрица Весковић. Кућа војводе Милића била је на Дринчића Коси, иза гробља. Од овог рода су Весковићи у Лозњу и Полому.
Предање о пореклу Весковића од Васојевића и сродству са Карађорђевићима нема упориште у генетици. Васојевићи припадају различитој грани у оквиру гране E-V13, док Карађорђевићи припадају хаплогрупи I2-Y3120.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.
-
117. Ајдачић, Аранђеловдан, Лиса, Ивањица, R1a-M458>L1029>YP417
Ајдаче или Ајдачићи су једна од бројнијих и виђенијих фамилија ивањичког краја са постојбином у селу Лиса, одакле су се раније насељавали у околину Чачка, при чему је забележена сеоба у Жаочане. У савремено доба осим у Ивањицу, Чачак и Београд, забележена је и миграција у Лазаревац.
У Првом српском устанку учествовало је чак седам Ајдача из Лисе чија су имена забележена. У првом попису после коначног ослобођења од Турака 1863. године, у Лиси је забележено осам домаћинстава Ајдача,
Наредник у предратној Жандармерији, а затим поручник ЈВуО Филип Ајдачић, као командант црногорске бригаде ЈВуО у Косјерићу, истакао се 1941. године као противник успостављања сарадње са комунистичком милицијом, као и у борби на Субјелу 1944 године када је учинио колико је могао да спречи надирање исте милиције у Србију. На слици је поручник Ајдачић (десно) са командантом Гарде ЈВуО Калабићем.
https://x.com/Bojadza/status/818075868547391488/photo/1
Хаплотипу Ајдачића међу досад тестиранима најсличнији су они из гране YP417, међу којима исту славу слави једино Чварковић из Дарде у Барањи. Изненађује и то да велики број разлика хаплотип Ајдачића има и од Лишанина из Доброг Дола код Ивањице са истом славом. Закључак је да Ајдаче немају блиских сродника у врло дугом периоду.
-
У Првом српском устанку учествовало је чак седам Ајдача из Лисе
Уз све ограде, да је попис могао понекад и да се заобиђе, у тефтеру чибучком из 1824. године за село Лису је забележен једино Тодор Ајдача.
Из тога произилази или да су сви данашњи Ајдачићи његови потомци, што није могуће с обзиром да 1863 има више пописаних Ајдачића између 60 и 70 година, или да су 1824. сви пописани као део једне задруге коју је предводио Тодор.
-
117. Ајдачић, Аранђеловдан, Лиса, Ивањица, R1a-M458>L1029>YP417
Ајдаче или Ајдачићи су једна од бројнијих и виђенијих фамилија ивањичког краја са постојбином у селу Лиса,
Занимљиво презиме, за које у литератури нема баш најбољег објашњења. У крају одакле потичу Ајдачићи (Лиса) постоји Хајдачка река, речица која је притока Моравице. Можда су Ајдачићи добили презиме по речици, а можда и она по њима?
Постоји једно објашњењее да презиме потиче од речи "(х)ајдац", неко ко подстрекује ("хајде!"). Па би род био прозван Хајдаци, а по њима и речица? Једино што презиме указује на женски облик - Ајдача. Можда по женском претку која је по нечему била прозвана (Х)ајдача? Или: Хајдаци - Хајдачићи - Ајдачићи.
Од ових Ајдачића је наш познати физичар Владимир Ајдачић.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%90%D1%98%D0%B4%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B
-
Ајдачић Ч. Филип, жанд. потпоручник, одликован је Карађорђевом звездом.
-
49. Вељковић, Аранђеловдан, Доња Рача, Рача
Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937. Хаплотип Вељковића је скоро идентичан са модалним хаплотипом. Једина разлика у односу на модални хаплотип постоји на DYS458, који је код Вељковића повишен за двије вриједности, те достиже 20. Веома интересантна ситуација, јер овако висока вриједност практично није завиљежена међу тестираним N2 у оквиру СДНКП. Углавном је то модалних 18, или снижена вриједност 17, док је и повишена 19 ријетка.
Сходно наведеном, Вељковић се од великог броја тестираних разликује управо само на DYS458, па је незахвално изводити закључке о конкретнијим везама. Ситуацију додатно отежавају и помоћни критеријуми, који су код Вељковића такође атипични – слава Аранђеловдан и предање о поријеклу из околине Тетова.
Поређењем резултата Вељковића са неколицином тестираних аранђеловштака, можемо рећи да условно речено најмање разлика има у односу на једног нејавног тестираног из Мачве, 1 од 16 упоредивих, 2 од 22 са Мићовићем из околине Никшића и 3 од 22 са Паровићем из Невесиња. Географска удаљеност било од наводне раније, било од новије постојбине Вељковића ипак указује да ова подударања вјероватно немају већи значај.
Велики број резултата са разликом на само једном од 22 или 24 упоредива маркера у односу на Вељковића потиче из Сјевероисточне и Источне Босне, као и из Старе Херцеговине, али због хаплотипа блиског модалу, као и због чињенице да се разлика углавном своди на неуобичајену вриједност на DYS458, не можемо, без додатних показатеља, тврдити да и та поклапања имају већи значај.
На жалост, тренутни број тестираних из Тетова и околине не даје нам могућност да говоримо о утемељености предања о поријеклу Вељковића из околине тог града у Сјеверној Македонији.
У књигама „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“ Тодор Радивојевић наводи да су Вељковићи досељени у периоду између 1737. и 1787. године, да су досељени из околине Тетова, те да им је старије презиме Станимировић, а да од њих, поред оних који су задржали презиме Вељковић, потичу још Ћосићи, Богосављевићи и Петковићи. Ћосићи се, даље, дијеле на МИланоциће, Милиће и Станковиће. Сви славе Аранђеловдан.
Тестирани у упитнику помиње да је раније тестиран неко од Ћосића из Бораца код Раче, те да постоји могућа веза, али ја у бази СДНКП нисам пронашао тестираног Ћосића из Бораца. Из поменутог мјеста тестирани су Тимотијевићи са славом Аранђеловдан, али не припадају истој хаплогрупи као Вељковић.
Мислим да би за почетак било корисно тестирати некога од Ћосића, Богосављевића и Петковића, који према предању имају исто поријекло као и Вељковићи, а затим свакако ићи и на неки од дубинских тестова.
-
95. Вукадиновић, Стевањдан, Грделица, Лесковац, J2a-M67
Тестирани посједује јединствен хаплотип, нема блиских нити даљих поклапања. Прегледом иностраних база података нису нађена ближа поклапања. Посједује DYS389II=30 и DYS458=18, што може имплицирати на J2a-M67 > Z7671, но, зато је потребан барем снип тест.
Тестирани наводи да им је раније презиме Стефановић, и да је његов дјед промијенио презиме у данашње. Славе Стевањдан и Ђурђевдан.
Трифуноски 1964. године наводи, да у Грделици у Виље Колу станују Стефановићи са славом Ђурђевдан. Да ли су то исти Стефановићи, немамо приближнијих информација.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.
-
117. Ајдачић, Аранђеловдан, Лиса, Ивањица, R1a-M458>L1029>YP417
Ајдаче или Ајдачићи су једна од бројнијих и виђенијих фамилија ивањичког краја са постојбином у селу Лиса, одакле су се раније насељавали у околину Чачка, при чему је забележена сеоба у Жаочане. У савремено доба осим у Ивањицу, Чачак и Београд, забележена је и миграција у Лазаревац.
У Првом српском устанку учествовало је чак седам Ајдача из Лисе чија су имена забележена. У првом попису после коначног ослобођења од Турака 1863. године, у Лиси је забележено осам домаћинстава Ајдача,
Наредник у предратној Жандармерији, а затим поручник ЈВуО Филип Ајдачић, као командант црногорске бригаде ЈВуО у Косјерићу, истакао се 1941. године као противник успостављања сарадње са комунистичком милицијом, као и у борби на Субјелу 1944 године када је учинио колико је могао да спречи надирање исте милиције у Србију. На слици је поручник Ајдачић (десно) са командантом Гарде ЈВуО Калабићем.
https://x.com/Bojadza/status/818075868547391488/photo/1
Хаплотипу Ајдачића међу досад тестиранима најсличнији су они из гране YP417, међу којима исту славу слави једино Чварковић из Дарде у Барањи. Изненађује и то да велики број разлика хаплотип Ајдачића има и од Лишанина из Доброг Дола код Ивањице са истом славом. Закључак је да Ајдаче немају блиских сродника у врло дугом периоду.
Једна сугестија, Ајдачић је на 2/23 од Шовића (Ботуња/Брус - Ђурђиц) али имају заједничке чак три немодалне вредности DYS19=15, DYS385=11-15 и доста редак DYS549=13, тако да овде можда постоји нека веза. Шовић је скоро радио BIGY700 тест те је одређен као R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270>FT21089*.
Стигли су резултати BIGY700 теста за Шовића, Ђурђиц, Ботуње/Брус и колико сам могао да видим остаће терминално на нивоу R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270>FT21089* што значи да нема блиског уназад бар 1000 година, а најближи су му тестирани из гране https://www.yfull.com/tree/R-FT288648/ на yfull (на yfull стаблу ниво FT21089 још није издвојен, FTDNA стабло је комплетније што се тиче ове гране).
Шовићи би даљим поријеклом требали бити из Левча.
-
Једна сугестија, Ајдачић је на 2/23 од Шовића (Ботуња/Брус - Ђурђиц) али имају заједничке чак три немодалне вредности DYS19=15, DYS385=11-15 и доста редак DYS549=13, тако да овде можда постоји нека веза. Шовић је скоро радио BIGY700 тест те је одређен као R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270>FT21089*.
На краћем хаплотипу немају неких специфичних маркера за R-FT285270 и изнад, но ти маркери би могли бити индикација.
Али оно што сугерише неку везу су и историјски извори. Ајдачићи су из Лисе гдје видим стоји да има доста старосједиоца. То је било подручје влаха Сјенице.
Оно је занимљиво је да се 1468. г. од влаха Сјенице одвојила већа влашка група која је мигрирала у Левач.
А за Шовиће ту стоји да су даљим поријеклом из Левча.
Дакле могла би ова генетика бити једна од генетика изворних раних влаха Сјенице. Након њиховог одсељавања (и бијега других), на то подручје долазе досељеници из јужнијих крајева. генетске везе Старог Влаха и Левча управо врло лако могу упућивати на ту миграцију из 15 в.
-
101. Алексић, Симољдан, Бранешци Горњи/Челинац, I2-Y3120>S17250>I-Y4882>I-A1328>Y177643>Y220413>FT386055>, род Крајишких Аранђеловштака
Тестирани је навео да је презиме Алексића настало у Бранешцима од претка Алексе рођеног 1848. године, а да им је старо презиме било Цигановић. Изгледа да су Алексићи ново презиме узели тек крајем 19. века, с обзиром да се у Шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за 1882. годину, у парохију Шаринци којој је припадало и село Бранешци, као једини слављеник Симољдана помиње фамилија са презименом Циган. Других података о овој породици нисам пронашао, али се они могу наћи у монографији аутора Спасоја Алексића, "Алексићи из Бранешаца – историја завичаја и породични родослов", ГрафоМарк, Лакташи 2010, у коју нажалост немам увида.
Хаплотип Алексића има само једну карактеристичну вредност, DYS390=25, а нешто ређе се јавља и маркер DYS570=17. Овај резултат је најближи хаплотипу фамилије Васић која слави Аранђеловдан и живи у истом селу, а хаплотип тестираног Васића из села Горња Мравица код Прњавора има са резултатом Алексића потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Може се закључити да Алексић припада истом роду као и Васићи, а то је род Крајишких Аранђеловштака - Родића, о којима имамо засебну тему (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=666.0).
Цигани у Бранешцима славе Аранђеловдан.
-
Цигани у Бранешцима славе Аранђеловдан.
Разлог више да се закључи да припадају роду Крајишких Аранђеловштака. Шематизам их бележи као слављенике Симољдана. За претпоставити је да је неки њихов огранак из ко зна ког разлога преузео нову славу, Симољдан, а касније променио и презиме у Алексић.
-
Алекса рођен 1848 године је син Симе који је био пасторак у кући Цигана. ДНК тест указује на то да је Симо од Васића. Тестирани Васић из Мравице је даљим поријеклом из Бранешких Васића. Ево и податак из Турског дефтера:
Kuća 16.
1. Cigan Stojan, sin Mijata; niskog rasta, plavih očiju i sijede brade; rođen 1770. godine;
2. Njegov pastorak, Simo, sin Blagoje; srednjeg rasta, smeđih očiju; rođen 1830. godine; (пасторак је син од жене из првог брака, дакле Симо Васић Циган)
Уклапа се да је Симо са својих 18 година стекао ванбрачног сина Алексу који је одрастао у Ђајића кући.
-
106. Бењак, Станишић, Сомбор
Припада хаплогрупи R1a-M458>L260, дубљу грану није могуће поуздано утврдити на овом броју маркера. Поред за ову грану карактеристичне вредности 385=10-14, хаплотип тестираног поседује и повишене вредности 438=12 и 481=26, уз ређу вредност на маркеру 19=15.
На попису Бачке из 1797. године у Станишићу су забележена двојица кућних домаћина - Палко и Јанош Бењак.
-
Алекса рођен 1848 године је син Симе који је био пасторак у кући Цигана. ДНК тест указује на то да је Симо од Васића. Тестирани Васић из Мравице је даљим поријеклом из Бранешких Васића. Ево и податак из Турског дефтера:
Kuća 16.
1. Cigan Stojan, sin Mijata; niskog rasta, plavih očiju i sijede brade; rođen 1770. godine;
2. Njegov pastorak, Simo, sin Blagoje; srednjeg rasta, smeđih očiju; rođen 1830. godine; (пасторак је син од жене из првог брака, дакле Симо Васић Циган)
Уклапа се да је Симо са својих 18 година стекао ванбрачног сина Алексу који је одрастао у Ђајића кући.
Сјајан пример какао генетика и историјски извори могу довести до важних родословних открића. Честитам Алексићу, ово су ретки моменти у трагању за породичном историјом.
Ако је слава Цигана у Бранешцима Аранђеловдан изворна, онда су Цигани који су пописани у Шематизму изгледа управо преци Алексића. Размишљам да ли је Алекса можда узео за славу Светог Симеона у знак поштовања према свом очуху Сими, да га подсећа на његово име.
Због славе Аранђеловдан било би занимљиво тестирати и изворне Цигане из Бранешаца. Можда се покаже да су и они исти род.
-
Сјајан пример какао генетика и историјски извори могу довести до важних родословних открића. Честитам Алексићу, ово су ретки моменти у трагању за породичном историјом.
Ако је слава Цигана у Бранешцима Аранђеловдан изворна, онда су Цигани који су пописани у Шематизму изгледа управо преци Алексића. Размишљам да ли је Алекса можда узео за славу Светог Симеона у знак поштовања према свом очуху Сими, да га подсећа на његово име.
Због славе Аранђеловдан било би занимљиво тестирати и изворне Цигане из Бранешаца. Можда се покаже да су и они исти род.
Колико сам ја схватио излагање господина Васића, изворна слава Цигана јесте Свети Симеон (тако је наведено и у Шематизму), а Симо (изворно Васић, са славом Аранђеловдан) је узео славу свог очуха Стојана Цигана, умјесто Аранђеловдана. Симини потомци - Алексићи, отуд славе Светог Симеона. Рекло би се да Стојан Циган и није имао потомства, бар према попису из 1850/51, који господин Васић цитира, што указује на то да је Симу због тога и усвојио, а Симо се, како је то често бивало, обавезао да у замјену за то што ће наслиједити земљу, настави да слави његову славу - Светог Симеона.
-
Колико сам ја схватио излагање господина Васића, изворна слава Цигана јесте Свети Симеон (тако је наведено и у Шематизму), а Симо (изворно Васић, са славом Аранђеловдан) је узео славу свог очуха Стојана Цигана, умјесто Аранђеловдана. Симини потомци - Алексићи, отуд славе Светог Симеона. Рекло би се да Стојан Циган и није имао потомства, бар према попису из 1850/51, који господин Васић цитира, што указује на то да је Симу због тога и усвојио, а Симо се, како је то често бивало, обавезао да у замјену за то што ће наслиједити земљу, настави да слави његову славу - Светог Симеона.
Разумем. Али ко су онда Цигани у Бранешцима који славе Аранђеловдан, а које помиње Malesevic? Одакле им другачија слава?
-
Циганима је слава Аранђеловдан а и Сими Васићу је исто слава Аранђеловдан. Симо Васић је добио ново презиме јер га је мајка својом другом удајом довела у Цигане. Један Циган је радио днк тест код Дантелабс па никако да добијемо тај резултат. Алекса је рођен у Ђајићима а кад је одрастао тражио је своје наследство у Циганима па је тако добио и презиме по своме оцу Сими а славу је изгледа произвољно изабрао , можда по оцу Сими Симеундан. Ево и низ до заједничког претка између тестираног Васића из Мравице и тестираног Алексића од њихових ђедова па до заједничког претка. Душан Васић 1938 ђед од тестираног Васића из Мравице - Радован Васић 1911 - Марко Васић рођен у Мравици 1882 - Ристо Васић 1836 рођен у Бранешцима - Станимир Васић рођен 1800 и Павле Васић рођен око 1760 године. Ево низ од Алексића : Јевто Алексић рођен 1902 ђед од тестираног Алексића - Ристо Алексић 1874 - Алекса Циган Алексић рођен 1848 - Симо Васић Циган рођен 1830 - Благоје Васић рођен око 1795 и Павле Васић рођен око 1760. Територијално гледано Аранђеловштаци у Бранешцима заузимају око 70% Бранешаца (Кнежевићи , Поповићи , Васићи , Цигани , Алексићи). Остаје само дилема кад су Аранђеловштаци дошли у Бранешце , да ли после Аустријско Турског рата 1693 или раније.
-
У Шематизму из 1883 године Аранђеловдан славе: Васић , Поповић , Циган , Јокић и Кнежевић а Симеуна Богопримца славе само Цигани потомци Алексе 1848-1933 . Алексини синови су се презивали Циган све до 1910 године када су искористили прилику на попису и уписали се као Алексић . Алексина ћерка Цвијета кад се удала за Спасојевић Саву 1907. године записана је као Циганић Цвијета ћерка Циганић Алексе и Василије.
-
Циганима је слава Аранђеловдан а и Сими Васићу је исто слава Аранђеловдан. Симо Васић је добио ново презиме јер га је мајка својом другом удајом довела у Цигане. Један Циган је радио днк тест код Дантелабс па никако да добијемо тај резултат. Алекса је рођен у Ђајићима а кад је одрастао тражио је своје наследство у Циганима па је тако добио и презиме по своме оцу Сими а славу је изгледа произвољно изабрао , можда по оцу Сими Симеундан. Ево и низ до заједничког претка између тестираног Васића из Мравице и тестираног Алексића од њихових ђедова па до заједничког претка. Душан Васић 1938 ђед од тестираног Васића из Мравице - Радован Васић 1911 - Марко Васић рођен у Мравици 1882 - Ристо Васић 1836 рођен у Бранешцима - Станимир Васић рођен 1800 и Павле Васић рођен око 1760 године. Ево низ од Алексића : Јевто Алексић рођен 1902 ђед од тестираног Алексића - Ристо Алексић 1874 - Алекса Циган Алексић рођен 1848 - Симо Васић Циган рођен 1830 - Благоје Васић рођен око 1795 и Павле Васић рођен око 1760. Територијално гледано Аранђеловштаци у Бранешцима заузимају око 70% Бранешаца (Кнежевићи , Поповићи , Васићи , Цигани , Алексићи). Остаје само дилема кад су Аранђеловштаци дошли у Бранешце , да ли после Аустријско Турског рата 1693 или раније.
Сад видим да сам ја направио збрку, јер сам лоше прочитао да је Алекса био усвојен и да му је Симо био очух, али је уствари Алексин отац, Симо тај који је усвојен.
Дакле, изворна слава Цигана ипак јесте Аранђеловдан, а грана Алексића је узела за славу Симољдан. Према годинама рођења предака тестираног које си навео, под Циганима који славе Симољдан у шематизму из 1882. године је заведена кућа Алексе Цигана, родоначелника Алексића, рођеног 1848, који је и узео нову славу. Остали Цигани у парохији Шаринци наведени су као слављеници Аранђеловдана, изворне славе.
-
У Шематизму из 1883 године Аранђеловдан славе: Васић , Поповић , Циган , Јокић и Кнежевић а Симеуна Богопримца славе само Цигани потомци Алексе 1848-1933 . Алексини синови су се презивали Циган све до 1910 године када су искористили прилику на попису и уписали се као Алексић . Алексина ћерка Цвијета кад се удала за Спасојевић Саву 1907. године записана је као Циганић Цвијета ћерка Циганић Алексе и Василије.
Све јасно!
-
51. Бујаковић, Ђурђевдан, Вијенац, Пљевља, J2b-M205>Y22059
Бујаковићи су старином Бујаци - род чија је матица на простору некадашњег Кричка. Подаци које је оставио тестирани углавном се поклапају са оним што се зна о Бујацима из литературе. Најстарија матица је село Бујаци. Одатле су их потисли муслимани Мицановићи око 1845. године. Након тога презиле у Козицу, да би почетком 20. века прешли у Вијенац. Има их исељених још у Ивезићима код Пријепоља и Бродареву. Тестирани наводи интересантан податак о писаном извору из 1438. године, где се спомињу Хреља и Вукша Бујак из Козника. Треба видети који је ово тачно извор.
"Hrelja Bujak iz Koznika (Hrellia Buiach de Shosnich) uzeo je kredit 8. maja 1439. godine u Dubrovniku, zbog trgovine suknom u visini 70 obračunskih perpera u srebru, od Madoja Gojakovića dubrovačkog zlatara i obavezao se da će dug vratiti u roku od 6 mjeseci uz interes. Za sumu od 40 perpera jemac mu je bio njegov brat Vukša, što upućuje na zaključak da Hrelja još nije bio dovoljno poznat u Dubrovniku u smislu trgovine, odnosno da je u grad došao prvi put, međutim činjenica da je jedan dio kredita dobio bez jemstva, znači da je u Dubrovniku njegov porodični status bio donekle određen preko brata koji je nesumnjivo već imao određene trgovačke poslove."
извор: "Стеван Гајевић, "Козник у средњем вијеку"
-
Хвала Небојша, доста сам се мучио око анализе Мрђиног резултата. Онда ћу кориговати анализу и сврстати га у табели у хаплогрупу R1b-L51> R-L21
Тестирани Мрђа, Кестенова Корита, Доњи Лапац, поседује свеску у којој је његов отац записивао своја сазнања и породично предање у вези порекла своје породице. Уз његово одобрење, овде ћу приказати два цитата која су записана осамдесетих година прошлог века, а потврђују везу између тестираних Мрђа из Бироваче и Кестенових Корита.
(https://postimg.cc/ygfq34r0)
(https://postimg.cc/n9MyvR6g)
Замолио бих и господина Драгана Обреновића за коментар.
Нисам успео да копирам слику са postimage.
-
(https://i.postimg.cc/C50wtwGr/1.jpg)
(https://i.postimg.cc/0jC91hZk/2.jpg)
-
Занимљиво презиме, за које у литератури нема баш најбољег објашњења. У крају одакле потичу Ајдачићи (Лиса) постоји Хајдачка река, речица која је притока Моравице. Можда су Ајдачићи добили презиме по речици, а можда и она по њима?
Постоји једно објашњењее да презиме потиче од речи "(х)ајдац", неко ко подстрекује ("хајде!"). Па би род био прозван Хајдаци, а по њима и речица? Једино што презиме указује на женски облик - Ајдача. Можда по женском претку која је по нечему била прозвана (Х)ајдача? Или: Хајдаци - Хајдачићи - Ајдачићи.
Од ових Ајдачића је наш познати физичар Владимир Ајдачић.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%90%D1%98%D0%B4%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B
Možda pomogne, ajda je staroslovenski naziv heljde (slovenci koriste ajda za heljdu pa je Ajdovščina grad heljde).
Pozdrav
-
Možda pomogne, ajda je staroslovenski naziv heljde (slovenci koriste ajda za heljdu pa je Ajdovščina grad heljde).
Ту би, онда, конструкција могла бити: људи су у том крају гајили хељду - (х)ајду уз речицу, по којој је она прозвана Хајдачка река, а (Х)Ајдачићи прозвани по крају уз реку где су живели...
-
Тестирани Мрђа, Кестенова Корита, Доњи Лапац, поседује свеску у којој је његов отац записивао своја сазнања и породично предање у вези порекла своје породице. Уз његово одобрење, овде ћу приказати два цитата која су записана осамдесетих година прошлог века, а потврђују везу између тестираних Мрђа из Бироваче и Кестенових Корита.
(https://postimg.cc/ygfq34r0)
(https://postimg.cc/n9MyvR6g)
Замолио бих и господина Драгана Обреновића за коментар.
Нисам успео да копирам слику са postimage.
Имењаче, то предање које сте цитирали, врло је драгоцено. Обзиром да се у њему наводи да су Мрђе које живе у Днопољу, Бировачи, Висућу и Кестеновим Коритима један исти род, односно да потичу из једне исте задруге, то је још један аргумент у прилог закључка да ви дефинитивно припадате хаплогрупи R1b-L51 > R-L21, којој припада и поменути Мрђа из Бироваче (који је радио аутозомни тест код фирме 23andMe и тиме открио да му је кровни SNP поменути R-L21).
На жалост у нашој дигиталној библиотеци сам тражећи нешто о вама, нашао само спискове пострадалих особа са презименом Мрђа у другом светском рату. Колико видех у публикацији "Попис жртава рата 1941-1945 у Хрватској", пуно вас је побијено од стране усташа, чак и жене и старци. Међутим, нема никакве писане литературе где се помиње старије порекло личких Мрђа.
Aко имате новца и интересовања, свакако остаје препорука да некада урадите тзв. "велики" тест, којим бисте сазнали најмлађу подграну (хаплогрупу) којој припадате. Можда на основу веза са другим родовима на стаблу тако закључите нешто и о још старијим миграцијама и пореклу своје мушке лозе.
-
Имењаче, то предање које сте цитирали, врло је драгоцено. Обзиром да се у њему наводи да су Мрђе које живе у Днопољу, Бировачи, Висућу и Кестеновим Коритима један исти род, односно да потичу из једне исте задруге, то је још један аргумент у прилог закључка да ви дефинитивно припадате хаплогрупи R1b-L51 > R-L21, којој припада и поменути Мрђа из Бироваче (који је радио аутозомни тест код фирме 23andMe и тиме открио да му је кровни SNP поменути R-L21).
На жалост у нашој дигиталној библиотеци сам тражећи нешто о вама, нашао само спискове пострадалих особа са презименом Мрђа у другом светском рату. Колико видех у публикацији "Попис жртава рата 1941-1945 у Хрватској", пуно вас је побијено од стране усташа, чак и жене и старци. Међутим, нема никакве писане литературе где се помиње старије порекло личких Мрђа.
Aко имате новца и интересовања, свакако остаје препорука да некада урадите тзв. "велики" тест, којим бисте сазнали најмлађу подграну (хаплогрупу) којој припадате. Можда на основу веза са другим родовима на стаблу тако закључите нешто и о још старијим миграцијама и пореклу своје мушке лозе.
Имењаче хвала на коментару, покушаћу мог колегу Мрђу да заинтересујем да уради неки од дубљих тестова.
-
Зашто је оволика пауза? Проблем са лабораторијским анализама или други узроци?
-
Зашто је оволика пауза? Проблем са лабораторијским анализама или други узроци?
Резултати јесу неоубичајено дуго обрађивани у лабораторији Биолошког факултета током ове акције. Углавном су у питању објективни разлози (одсуства, боловања, конгреси и сл.) али разговараћемо о овом проблему како се не би поновило код следеће акције.
Углавном добра вест је да су сирови резултати и последње туре тестираних стигли крајем прошле недеље (осим за 3-4 тестирана код којих ће бити поновљени, због проблема са квалитетом узорка). Анализе за последњу туру тестираних можемо очекивати врло брзо, чим се тестиранима уруче сертификати о ДНК тестирању (процедура је у току).
-
119. Томић, Јовањдан, Вршац, Банат, J2b-M205>Y22059
Томића је било у више села у околини Вршца. Тестирани временом може написати из ког су тачно места, како би проверили наводе из литературе. Породични надимак ове породице је “Чача”. Хаплотипом је Томићу најближи Павков (непознато место порекла), који је, по свему судећи, такође негде из Баната. Овај хаплотип карактеришу вредности 391=11 и 458=15. Остале вредности су мање-више модалне за Y22059.
Савет је свакако дубљи тест (BIGY700).
-
123. Бујишић, Ђурђевдан, Вруља, Пљевља, J2b-M205>Y22059
Према породичном предању и литератури, Бујишићи (негде и као Бујише), доселили су из Мораче у 17. веку. Најпре у Крупице, да би око 1690. године прешли у тада пусту Вруљу. И за неке друге кричке породице (нпр. Ћировиће) спомиње се Морача као матица, али сва је прилика да су оне старином управо из Затарја. Танасије Пејатовић наводи да су Бујишићи досељени из Ђедовог Поља (Шаранци). (извор: Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку, 1902).
Реч је о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375, која је најчешћа управо у овим крајевима. Уједно је ово најучесталији хаплотип поменуте подгране, па самим тим Бујишићи имају велики број блиских и потпуних поклапања. Највише са слављеницима Ђурђевдана и Никољдана. У овој су групи: Цвијовићи из Рибаревине код Бијелог Поља, Анџићи из Штрпца (Рудо), Цмиљанићи (Поткрајци, Пљевља), Глушчевићи (Бујаци) са огранцима, затим Никољштаци Крнојелци из Фоче, Кричке из Далмације, као и муслимани Козице из Пријепоља. Треба рећи да је један Бујишић из Пљеваља тестиран преко 23andMe и такође припада J2b-M205.
Савет за даље тестирање је најпре појадинчани SNP FT422756, на који су позитивни Крнојелци, Кричке и неки Затарци, а онда према потреби други тестови.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=199800
Од Бујишића из Вруље је српски архимандрит и војвода устанички (1876-1878), Прокопије Бујишић
(https://i.postimg.cc/L8BrgHdM/pb.png)
-
127. Пауновић, Никољдан, Мала Плана, Смедеревска Паланка, J2b-M241>Z638
У Малој Плани било је родова из разних миграционих струја. Староседелаца, из околних места, са југа Србије, из Осата у Босни, итд. Тестирани може написати ком су роду припадали Пауновићи, зато што их Боривоје Дробњаковић под тим презименом није навео у студији „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.
https://www.poreklo.rs/2014/09/09/poreklo-prezimena-selo-mala-plana-smederevska-palanka/
У питању је највероватније подграна J2b-M241>L283>Z638>PH4679>PH1751>Z38299. Пауновић нема потпуних поклапања у пројекту, а сама грана је код нас чешћа на југу и истоку. Присутна је још у Зети и Крајини и то најчешће код родова који славе управо Никољдан. Када су у питању модлани хаплотипови, хаплогрупа типичних за централни и јужни Балкан, свакако је најбоља препорука дубински тест.
-
129. Кордић, католик, Раб, Далматинска острва, J2b-M241>PH1602
За Кордиће у самом граду се каже да су досељеници из Задра у 19. веку (Луцијан Марчић, 1926). У Барбату је било чак 84 чланова Кордића. Забележни су и као Кордић-Гружић. Није искључено да тестирани припада подграни J-FT116373, којој припадају Хрвати Ковач из Ливна и Мартинац из Ријеке. Хаплогрупа J2b-M241>PH1602 пронађена је на старим налазиштима у Лици и Далмацији и по свему судећи може се повезати са Илирима.
Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-FT116373/
-
121. Тошин, Ђурђевдан, Радојево, Нова Црња
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA86559. Има модалан хаплотип па самим тим и већи број поклапања у нашој бази. То су: Татарин из Јагодњака и Милутиновић из Коцељева, који славе Пантелијевдан, Стошић из Стубла код Владичиног Хана, слава Аранђеловдан, Андрић из Дрежника код Ужица, слава Јовањдан, Благојевић из Плетернице код Славонске Пожеге, слава Никољдан. Има потпуно поклапање и са још два тестирана из САНУ истраживања, али на само 17 упоредивих маркера: тестирани са Мишара код Шапца, слави Никољдан и још једна породица из Великог Поља код Обреновца која слави Ђурђиц. Од породица које славе Ђурђевдан, а припадају овој хаплогрупи бих издвојио Бркића из Сомбора и поред разлике на два маркера.
Више информација о овој хаплогрупи код Срба се може пронаћи на темама https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6463 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6463) и https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6611 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6611).
Радојево се некада звало Кларија. Јован Ердељановић наводи да је село насељено пре око 330-340 година (у његовим белешкама писаним пре сто година пре око 230-240 година) српским становништвом из Јармате. На жалост презиме Тошин наводи у рубрици "нема их и не зна се да ли су изумрли или иселили". Још података о овом месту може се пронаћи на нашем порталу https://www.poreklo.rs/2012/09/27/poreklo-prezimena-selo-radojevo-nova-crnja-gornji-banat/ (https://www.poreklo.rs/2012/09/27/poreklo-prezimena-selo-radojevo-nova-crnja-gornji-banat/).
-
130. Шишковић, Никољдан, Смедеревска Паланка, J2b-M241>PH1602
За Шишковиће се у литератури каже следеће: “Шишковић 1 кућа, слава: св. Никола. Предак Петар доселио се са Косова. Све су се ове фамилије доселиле пре Устанка и становале су у Старој Чаршији.” (извор: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“)
https://www.poreklo.rs/2013/08/15/poreklo-prezimena-varo%c5%a1i-smederevska-palanka/
Хаплогрупа којој припада Шишковић присутна је код нас више у јужним и централним областима, иако је има и на западу и вероватно се у доброј мери може везати за старе Илире (погледати објаву резултата Кордића са Раба). Грана којој припада Шишковић је вероватно: Y40288 (https://www.yfull.com/tree/J-Y40288/). Низводној Y141711 припадају Крајишници са славом Св. Лука и Алимпијевштаци са Косова и из Старог Влаха.
Ако изузмемо промену на маркеру 393 (12 уместо 13), Шишковићима су најближи Живковићи (Аранђеловдан) из околине Сврљига, као и још неке породице из тог краја. Узевши у обзир генетику и предање, све упућује на миграциони правац из јужних српских области.
Пожељан тест на SNP J-Y141711, или дубински тест.
-
137. Рашовић, Јовањдан, Мрсаћ, Краљево, J1-Z1828>ZS3128
У литератури нема података о даљем пореклу Рашовића из Мрсаћа (Драгољуб В. Корићанац, "Надибар", 1992). Тестирани наводи занимљивост о презимену Рашовић које постоји код Куча-Дрекаловића. Међутим, ДНК тестирањем свака даља дилема је отклоњена, Рашовићи припадају генетиком роду Радмужевића из Шекулара (слава Јовањдан). Потпуно поклапање са већном тестираних из ове групе.
Нико од Радмужевића није радио дубински тест, па је то неки следећи корак у истраживању. Узводна грана J-BY94 пронађена је на старом налазишту у Виминацијуму (100-200 год. нове ере).
Текст о Радмужевићима: https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/#google_vignette
Yfull стабло J-ZS3128: https://www.yfull.com/tree/J-ZS3128/
-
143. Недић, Никољдан, Косорићи, Шавник
Тестирани је навео у упитнику да слави Никољдан, а да прислужује Ђурђевдан. Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Нема потпуних поклапања у бази СДКП, пре свега због вредности DYS390=21, коју не дели ни са једним до сада тестираним припадником ове хаплогрупе и ретке вредности DYS19=13, коју дели са два тестирана Срдановића, исто из Косорића, који такође славе Никољдан, па нема сумње да су род и поред укупне разлике од 3 маркера на упоредивих 25 маркера.
И литература каже да су обе породице огранци Косорића, што је генетика потврдила. Може се пронаћи и податак да воде порекло од Неде, удовице попа Стевана Косорића, кога су Турци убили у Пљевљима 1806. године. Стеван је имао синове Саву и Николу. Било би добро када би Недић урадио дубински тест, WGS или BigY-700, како би се овај род профилисао.
-
142. Бањац, Јовањдан, Средице-Горњи Рибник, Рибник, J2b-M205>Y22059
Бањци немају предање о даљем пореклу. Знају да су доста стари у Средицама и Рибнику. На попису из 1991. године било их је 50-ак чланова у ова два места. Крајеви око Рибника и Кључа нису детаљно испитани у етнографским монографијама. Прва асоција је на западнокрајишке Бањце (Јовањдан), који су махом тестирани и листом припадају хаплогрупи N2-P189.2. Матична област им је Бјелајско поље, одакле се исељавају ка другим деловима Крајине. Било их је и у Саници, пореклом “од Петровца”.
У случају ових Бањаца, може бити реч о призећивању, могуће чак и ван Рибника (можда баш у околини Петровца). Са друге стране, није искључено да је реч о сасвим другој грани Бањаца, који су део друге миграционе струје. За то постоје неке назнаке у литератури (Мухамед Филиповић, пореклом управо из Средица). Углавном је становништво Рибника и околине нешто старије него оно западнокрајишко (пореклом из Лике и Далмације), а досељено неретко из околине Гламоча, Грахова и околних области.
(https://i.ibb.co/5KzXL2g/P.png)
извор: Muhamed Filipović, U traganju za ljudima i zavičajem: portreti značajnih Bosanaca XX vijeka, 2007
Осим поменутих Бањаца, парох рибнички био је и Димитрије Бањац, рођен 20. октобра 1875, рукоположен 14. јануара 1906 за ђакона, а за презвитера 15. јануара исте године.
(https://i.ibb.co/2n0zLrf/1.png)
(https://i.ibb.co/GvvK41L/2.png)
извор: Sociologija, časopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, 1977
Веза са Далмацијом звучи интересантно због хаплотипа, који је генерално најчешћи у оквиру Y22059, па самим тим и на простору Далмације. Иако презиме тамо није забележено, могло је настати по некој “Бањи”, као што је то случај са осталим Бањцима. Издвојићу слављенике Св. Јована са којима Бањац има блиска/потпуна поклапања: Вишекруна (Велико Тичево, Босанско Грахово), Вучић (Јагаре, Бања Лука), Дупор (Горњи Карин, Обровац), Бобић (Поповић Брдо, Кордун), Богдановић (Мокронози, Рудо), Дивљан (Рудо Поље, Гацко).
Од ових Бањаца из Горњег Рибника је и наш комичар Димитрије Бањац (Државни посао, Ноћна смена, итд)
(https://www.mojnovisad.com/files/news/6/3/0/18630/18630-dimitrije-banjac09.jpg)
-
Јесте ли сигурни да је то Димитрије Бањац, глумац? Мени личи на професора Кишпрдилова, апиолога са академије наука у Новом Милошеву ;D
-
Јесте ли сигурни да је то Димитрије Бањац, глумац? Мени личи на професора Кишпрдилова, апиолога са академије наука у Новом Милошеву ;D
Није случајно узео као неприкосновени ауторитет у "Државном послу", Вишекруну (никад виђени особу у серији, од које сви стрепе ;D )
-
149. Шушић, Мала Госпојина, Доња Буковица, Шавник
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061то јест генетичком роду Дробњака. Од моралног хаплотипа одступа само на маркеру DYS576=18. Имамо познат хаплотип једног Шушића из књиге Небојше Драшковића, чији је хаплотип модалан за ову хаплогрупу, па је међусобна разлика само на поменутом маркеру. Са нашег пројекта би могао да му буде близак Петковић из места Мажина код Тивта. Петковић је католик, али слави Малу Госпу, дели вредност DYS576=18 са Шушићем, али поседује додатну разлику на маркеру DYS549=13. Без обзира на то, мислим да је због поменуте дељене карактеристичне вредности на маркеру DYS576 и исте славе реч о истом роду. Поред њега, могли би да му буду блиске и две породице са којима има потпуно поклапање на 25 упоредива маркера, а то су Матић из Врела код Уба, слави Ђурђевдан и Маргетић (Житић) из Гудовца код Бјеловара, слави Јовањдан.
Тестирани је навео да су Шушићи некада славили Ђурђевдан и да су огранак Златнопојасевића, што је податак који се може пронаћи и у етнографској литератури. Златнопојасевићи су и Гргуревићи, а од њих имамо тестираног Шљиванчанина, који има модални хаплотип. Било би добро када би Шушић урадио дубински тест, WGS или BigY-700, како би се овај род прецизније и поузданије профилисао.
-
111. Миловановић, Ђурђевдан, Пољна, Трстеник
Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности 19=15, других карактеристика нема. Због ове вредности, славе и предања, врло могуће да је у генетичкој вези са Николићем из Доњег Рибника, као и Шљивићем и Милосављевићем из Ботуње.
За Миловановиће се у литератури наводи да су из Александровачке Жупе.
https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-poljna-trstenik/
Предлажем неки од напреднијих тестова, попут WGS-a или BigY-a.
-
112. Јовичић, Јовањдан, Пиносава, Вождовац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 439=14, 382II=32, 481=28. Нема сумње да му је близак Јовић из Породина код Жабара. Деле споменуте вредности, као и славу. Чак су им и презимена слична.
40. Јовић, Јовањдан, Породин, Жабари
Јовичићима у Пиносави је надимак Црљенци, што указује на њихов долазак из села Црљени код Лазаревца.
https://www.poreklo.rs/2013/11/18/poreklo-prezimena-selo-pinosava-vozdovac-beograd/
Свакако предлажем неки од напреднијих тестова, како за Јовичића, тако и за Јовића из Породина.
-
125. Димитријевић, Горње Јарушице, Крагујевац, Лучиндан
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности бих издвојио 481=29 и 635=22. Потпуно поклапање има са једним тестираним из Зеока код Лазаревца, са истом славом. Оно што је сигурно, не припадају роду Никшића. Зато би било добро да одраде неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).
Према речима тестираног, Димитријевићи, Мирчетићи, Ивановићи, Обрадовићи, Радосављевићи, су према предању пореклом из Старе Херцеговине. Слично је забележено и у лутератури.
https://www.poreklo.rs/2013/10/30/poreklo-prezimena-selo-jarusice-gornje-aerodrom-kragujevac/
-
125. Димитријевић, Горње Јарушице, Крагујевац, Лучиндан
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности бих издвојио 481=29 и 635=22. Потпуно поклапање има са једним тестираним из Зеока код Лазаревца, са истом славом. Оно што је сигурно, не припадају роду Никшића. Зато би било добро да одраде неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).
Према речима тестираног, Димитријевићи, Мирчетићи, Ивановићи, Обрадовићи, Радосављевићи, су према предању пореклом из Старе Херцеговине. Слично је забележено и у лутератури.
https://www.poreklo.rs/2013/10/30/poreklo-prezimena-selo-jarusice-gornje-aerodrom-kragujevac/
Поштовани,
у име тестираног Вам се веома захваљујем на тумачењу резултата ДНК анализе. Међутим, замолио бих Вас да нам детаљније објасните порекло тестираног, уколико се може извести неки конкретан закључак на основу резултата.
Божа Кљајевић је у својој књизи "Племе Никшићи у Српству" навео да поменуте фамилије чине братства племена Никшића. У неку руку, та тврдња има смисла јер те фамилије славе Светог Луку, као и племе Никшићи. Такође, према породичном предању тестираног, Стара Херцеговина је област њиховог порекла. Ипак, мени је то било сумњиво из више разлога, па бих се сложио са вашим закључком о негирању припадности том племену. Али, требало би утврдити евентуалне корене из неке друге области или племена. Молим Вас још једном да, уколико имате времена, изнесете детаљнију слику о матици (исходишту) фамилије тестираног.
Унапред веома захвалан и срдачан поздрав,
Давид Томић
-
Поштовани,
у име тестираног Вам се веома захваљујем на тумачењу резултата ДНК анализе. Међутим, замолио бих Вас да нам детаљније објасните порекло тестираног, уколико се може извести неки конкретан закључак на основу резултата.
Божа Кљајевић је у својој књизи "Племе Никшићи у Српству" навео да поменуте фамилије чине братства племена Никшића. У неку руку, та тврдња има смисла јер те фамилије славе Светог Луку, као и племе Никшићи. Такође, према породичном предању тестираног, Стара Херцеговина је област њиховог порекла. Ипак, мени је то било сумњиво из више разлога, па бих се сложио са вашим закључком о негирању припадности том племену. Али, требало би утврдити евентуалне корене из неке друге области или племена. Молим Вас још једном да, уколико имате времена, изнесете детаљнију слику о матици (исходишту) фамилије тестираног.
Унапред веома захвалан и срдачан поздрав,
Давид Томић
Може чисто информативно да провери на Yseq FT190799, с обзиром да је PH908, у смислу да дефинитивно утврди дал је Никшић или не
-
Поштовани Давиде,
Јављам Вам се поводом резултата Димитријевића. Претпостављам да је он Ваш кандидат?
Милош је у анализи навео да Димитријевић "сигурно није Никшић", вероватно на основу две карактеристичне вредности и потпуног поклапања са тестираним из Зеока, којем није потврђена припадност роду Никшића преко дубинског теста. Међутим, међу хаплотиповима никшићким се ипак јављају поменуте вредности, а један резултат можда указује и на генетичку блискост са Димитријевићем.
Наиме, Димитријевић са Ђоковићем из Југовића код Никшића има само једну разлику, на маркеру 533 који иначе и није стабилан међу Никшићима. Потребно је да Димитријевић уради бар SNP тестирање, у циљу коначног одговора на питање његовог даљег порекла. Желео бих овом приликом да Вас и Вашег кандидата упознам са нашом темом и Пројектом генетичког истраживања рода Никшићи:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg203814#msg203814 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg203814#msg203814)
Срдачан поздрав,
Мирослав
-
Поштовани Давиде,
Јављам Вам се поводом резултата Димитријевића. Претпостављам да је он Ваш кандидат?
Милош је у анализи навео да Димитријевић "сигурно није Никшић", вероватно на основу две карактеристичне вредности и потпуног поклапања са тестираним из Зеока, којем није потврђена припадност роду Никшића преко дубинског теста. Међутим, међу хаплотиповима никшићким се ипак јављају поменуте вредности, а један резултат можда указује и на генетичку блискост са Димитријевићем.
Наиме, Димитријевић са Ђоковићем из Југовића код Никшића има само једну разлику, на маркеру 533 који иначе и није стабилан међу Никшићима. Потребно је да Димитријевић уради бар SNP тестирање, у циљу коначног одговора на питање његовог даљег порекла. Желео бих овом приликом да Вас и Вашег кандидата упознам са нашом темом и Пројектом генетичког истраживања рода Никшићи:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg203814#msg203814 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg203814#msg203814)
Срдачан поздрав,
Мирослав
Поштовани,
Димитријевић јесте мој кандидат. Наиме, ни ја не могу 100% да тврдим да тестирани није од Никшића, али сам рекао да ми је то сумњиво. Зато се слажем са закључком г. Милоша.
Занимљиво је да Тодор Радивојевић у својој књизи "Лепеница" наводи да су Мирчетићи (Димитријевићи, Ивановићи, Обрадовићи, Радосављевићи) пореклом из Пећи. Додатно, на основу тефтера из прве половине 19. века који се налазе у Државном архиву, јавља се асоцијација на другачије племенско порекло. У име тестираног и у своје име молим да се то детаљније испита.
Где тестирани може да обави то СНП тестирање и колико кошта?
Срдачан поздрав,
Давид Томић
-
Поштовани,
Хвала Вам на одговору. На основу дубинских SNP и WGS резултата рода Никшића, откривено ја да је род Никшића стар око 1000 година. Хипотеза која је по нама највероватнија, јесте да матица рода заправо није у Старој Херцеговини, већ у Старој Рашкој, тачније на простору око данашњег Бијелог Поља, и то највероватније на десној страни реке Лим, у Бихору, где се вековима одржавала генеалогија бројних, старих никшићких огранака. Одатле су се поједини огранци селили, уосталом, и према источном делу Старе Херцеговине, некадашњој Жупи Грачаници код средњовековног Оногошта, крајем 14. века. Уколико се развој старије генеалогије Димитријевића одвијао у Бихору или у Нахији Никшићи (где су се током средњег века развијали у великој већини никшићки огранци), нахији која је према османлијским изворима од 15-17. века заузимала простор око данашњег бијелопољског, мојковачког и колашинског краја.
Ваше сумње у порекло Димитријевића из Старе Херцеговине имају основа. Захваљујем Вам се што сте овом приликом поделили са нама податак о пореклу Димитријевића из Пећи и њима по родословљу и традицији блиских рођака, које је записао Тодор Радивојевић. Такве информације су од драгоценог значаја, у циљу разумевања миграција и демистификација предања, која су настајала у већини случајева у модерном периоду, често и од стране српских етнографа. Они су бројне исељене породице, од Топлице до Далмације, на основу крсне славе Св. Лука, погрешно везивали и индентификовали за Никшиће Жупљане у Грачаници и Требјешане, као и за један огранак исељен из Грачанице у Ровца - Никшиће Ровчане.
Дубинска генетичка генеалогија је метод истрижавања, која користи детаљну анализу SNP маркера и филогенетских стабала, како би се утврдило прецизно порекло и историјских ток генетских линија. У случају SNP маркера, добија се податак и TMRCA која се корист за процену колико генерација или година уназад је живео заједнички предак две или више особа, на основу јединствених генетских мутација које се преносе кроз генерације. Захваљујући којем су већ у огромном броју случајева, таква и слична предања оборена. То је било и у случају предања моје породице.
Наравно, постоји могућност да Димитријевић заиста потиче од Ђоковића, тачније од Требјешана, због једне разлике у маркерима, или да припада неком другом огранку Никшића, или да уопште није Никшић пореклом. Мутације и промене на STR маркерима се дешавају, током вишевековних, пра-предачких, развоја засебних огранака, па је могло доћи до случајних поклапања на одређеним маркерима, што нам дубинске SNP и WGS анализе откривају. Зато се на основу кратких хаплотипова од 23 маркера, ништа са сигурношћу не може, и не сме, тврдити, то су нам досадашња искуства на бројним примерима додатних дубинских испитивања тестираних научила.
С' тим у вези, предлажем Вам за почетак тестирање Димитријевића на најстарији SNP маркер Никшића FT190799 (који кошта 18 еура у YSEQ лабораторији), а затим можете, у зависности од резултата и заинтересованости тестираног, размотрити и остале опције. У случају плуса, тест на низводни никшићки Y189944 био би логичан корак. Консултовао сам се са Владом Бојановићем за случај минуса и предлог је да се у том случају ради панел тест (који кошта око 94 еура), како би се Димитријевићу открила подграна испод PH908 и родови који су му генетички најближи:
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108334&osCsid=40ee5993c9689b42439ca9e16f388fd9 (https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108334&osCsid=40ee5993c9689b42439ca9e16f388fd9)
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=11788 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=11788)
Уколико сте заинтересовани, проследио бих Вам контакт Владе Бојановића, који је мени помогао око тестирања. И за крај, замолио бих Вас само да нас укратко обавестите, уколико сте расположени, која асоцијација другачијег племенског порекла се јавља у дефтеру из прве половине 19. века, за род који представља Димитријевић.
Срдачан поздрав,
Мирослав
-
118. Марчетић, Аранђеловдан, Отрић (заселак Мала Попина), Грачац, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744
Судећи по хаплотипу, Марчетићи по свој прилици припадају млађој грани E-YP4806.
Од претходно тестираног Марчетића из Пакраца разликује се на једном маркеру. Потпуно поклапање хаплотипова има следећим тестиранима:
- Јаковљевић, Никољдан, Горња Трнова/Угљевик
- Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин/Вргинмост
- Рашевић, Лазарева Субота, Закмур/Фоча
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
Тестирани је навео да су Марчетићи у Малу Попину дошли из долине Зрмање.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY ради утврђивања млађе гране.
-
131. Тадић, Јовањдан, Савковић, Љубовија, E-V13>Z5017>CTS6377>CTS9320>Z16988
Има потпуно поклапање хаплотипова на 25 маркера са претходно тестираним Тадићем из Дрлача, чији је резултат такође објављен у склопу ове акције тестирања. Са другим тестираним Тадићем из Дрлача има потпуно поклапање на 21 маркеру.
Хаплотип Тадића се на 4 маркера разликује од неколико тестираних, али се услед одстуства заједничких карактеристичних вредности не може говорити о сродству са било којим од тих тестираних, па их нећу ни помињати овде.
102. Тадић, Јовањдан, Дрлаче, Љубовија, E-V13>Z5017>CTS6377>CTS9320>Z16988
Има потпуно поклапање хаплотипова са претходно тестираним Тадићем из истог места.
Тадићи су у Длаче дошли из Савковића, а тамо из Горњих Кошаља. У питању су три суседна села.
Љуба Павловић наводи следеће о Тадићима из Горњих Кошаља:
— Стари су род Тадићи (12 к.; Св. Јован). Нешто мало испод 200 година дошао је у ово село Михаило Тадић из средње Пиве, где и данас има много његових потомака истог презимена. Михаило је дошао са три ожењена и пунолетна сина: Тадијом, Дамњаном и Паном. Пано, прозвани Пана Топал, био је без једне ноге. Они су пали у Постење и високо се у њега горе подигли, ту су застали и закућили и још за живота Михаилова изашли су на глас. Михаило је умро у Постењу, а синови се поделе. Тадија се одсели у Савковиће, Пано остане на старом месту а Дамњан се подигне у Провалије. Тадија је умро у Савковићима и оставио иза себе синове: Саву, Радована, Давида, Новака, Мирка, Јосипа и Бошка. Од Саве су Тадићи у Дони и Дрлачама, од Радована Тадићи у Ваљеву и Смедереву, од Давида Тадићи на Љубовији и Дрлачама, од Новака Тадићи у Београду и Савковићу, од Мирка су остале неке девојке, од Јосипа су Тадићи у Шапцу, Лозници, Дрлачама и Ваљеву, од Бошка нема потомства. Пано је имао три сина: Младена, Панту и Јевту, сви Топаловићи у Постењу, иначе и под презименима Младеновићи, Пантићи и Јевтићи, растурили су се по Доњим Кошљама и другим селима низ Дрину а мање су ишли у вароши. Од Јевте је отишао један син Убу и тамо се населио. Дамњан је имао два сина: Добросава и Милутина, нешто по Дамњану, а нешто по његовим синовима њихови потомци су познати у дринским селима и много их се више иселило него што их је овде остало. Старо презиме Тадићи чувају између себе, мада се ретко њиме служе. Овде их је данас у Постењу највише.
Тадићи у Пиви такође славе Јовањдан, али се испоставило да предање Тадића из околине Љубовије о пореклу од презимењака из Пиве ипак није тачно. Тадићи из Пиве, као и сви остали Браниловићи, припадају генетичком роду Бањана и хаплогрупи N2.
Тадићима бих препоручио да, уместо да даље тестирају све појединачне уже гране породице, поруче дубљи тест (WGS или BigY).
-
138. Двизац, Михољдан, Горња Слатина, Рибник, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744
Припада разгранатом роду из Босанске Крајине, чија је крсна слава Михољдан. Од модалног хаплотипа овог рода одступа једино снижена вредност маркера YGATAH4=10.
До сада је утврђено да овом генетичком роду припадају следећи тестирани:
- Чикара, Михољдан, Петковац/Петриња
- Лукаја, Михољдан, Брајићи/Хасанбеговци/Гламоч
- Ћопић, Михољдан, Горња Суваја/Грачац
- Ћук, Никољдан, Доњи Врбљани/Рибник
- Вулин, Михољдан, Стричићи/Бања Лука
- Ђукић, Михољдан, Средице/Рибник
- Клеут, Михољдан, Морполача/Станковци
- Ћопић, Михољдан, Лички Осик/Госпић
- Јагуз, Михољдан, Шипово
Тестирани је навео да је његова породица староседелачка у Горњој Слатини.
-
Поштовани,
Хвала Вам на одговору. На основу дубинских SNP и WGS резултата рода Никшића, откривено ја да је род Никшића стар око 1000 година. Хипотеза која је по нама највероватнија, јесте да матица рода заправо није у Старој Херцеговини, већ у Старој Рашкој, тачније на простору око данашњег Бијелог Поља, и то највероватније на десној страни реке Лим, у Бихору, где се вековима одржавала генеалогија бројних, старих никшићких огранака. Одатле су се поједини огранци селили, уосталом, и према источном делу Старе Херцеговине, некадашњој Жупи Грачаници код средњовековног Оногошта, крајем 14. века. Уколико се развој старије генеалогије Димитријевића одвијао у Бихору или у Нахији Никшићи (где су се током средњег века развијали у великој већини никшићки огранци), нахији која је према османлијским изворима од 15-17. века заузимала простор око данашњег бијелопољског, мојковачког и колашинског краја.
Ваше сумње у порекло Димитријевића из Старе Херцеговине имају основа. Захваљујем Вам се што сте овом приликом поделили са нама податак о пореклу Димитријевића из Пећи и њима по родословљу и традицији блиских рођака, које је записао Тодор Радивојевић. Такве информације су од драгоценог значаја, у циљу разумевања миграција и демистификација предања, која су настајала у већини случајева у модерном периоду, често и од стране српских етнографа. Они су бројне исељене породице, од Топлице до Далмације, на основу крсне славе Св. Лука, погрешно везивали и индентификовали за Никшиће Жупљане у Грачаници и Требјешане, као и за један огранак исељен из Грачанице у Ровца - Никшиће Ровчане.
Дубинска генетичка генеалогија је метод истрижавања, која користи детаљну анализу SNP маркера и филогенетских стабала, како би се утврдило прецизно порекло и историјских ток генетских линија. У случају SNP маркера, добија се податак и TMRCA која се корист за процену колико генерација или година уназад је живео заједнички предак две или више особа, на основу јединствених генетских мутација које се преносе кроз генерације. Захваљујући којем су већ у огромном броју случајева, таква и слична предања оборена. То је било и у случају предања моје породице.
Наравно, постоји могућност да Димитријевић заиста потиче од Ђоковића, тачније од Требјешана, због једне разлике у маркерима, или да припада неком другом огранку Никшића, или да уопште није Никшић пореклом. Мутације и промене на STR маркерима се дешавају, током вишевековних, пра-предачких, развоја засебних огранака, па је могло доћи до случајних поклапања на одређеним маркерима, што нам дубинске SNP и WGS анализе откривају. Зато се на основу кратких хаплотипова од 23 маркера, ништа са сигурношћу не може, и не сме, тврдити, то су нам досадашња искуства на бројним примерима додатних дубинских испитивања тестираних научила.
С' тим у вези, предлажем Вам за почетак тестирање Димитријевића на најстарији SNP маркер Никшића FT190799 (који кошта 18 еура у YSEQ лабораторији), а затим можете, у зависности од резултата и заинтересованости тестираног, размотрити и остале опције. У случају плуса, тест на низводни никшићки Y189944 био би логичан корак. Консултовао сам се са Владом Бојановићем за случај минуса и предлог је да се у том случају ради панел тест (који кошта око 94 еура), како би се Димитријевићу открила подграна испод PH908 и родови који су му генетички најближи:
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108334&osCsid=40ee5993c9689b42439ca9e16f388fd9 (https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108334&osCsid=40ee5993c9689b42439ca9e16f388fd9)
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=11788 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=11788)
Уколико сте заинтересовани, проследио бих Вам контакт Владе Бојановића, који је мени помогао око тестирања. И за крај, замолио бих Вас само да нас укратко обавестите, уколико сте расположени, која асоцијација другачијег племенског порекла се јавља у дефтеру из прве половине 19. века, за род који представља Димитријевић.
Срдачан поздрав,
Мирослав
Поштовани Мирославе,
веома Вам хвала на значајним информацијама и саветима. Волео бих да ми проследите контакт Владе Бојанића, па бих наставио тестирање, уколио Димитријевић то исто буде желео.
Што се тиче племенске припадности, укратко ћу Вам објаснити о чему се ради. Наиме, Тодор Радивојевић пише да су Мирчетићи (Димитријевићи, Обрадовићи, Ивановићи и Радосављевићи) у данашње село Горње Јарушице досељени у периоду од 1740-1788. год. из околине Пећи. Све поменуте фамилије у селу славе Светог Луку. Међутим, према породичном предању тестираног, поменуте фамилије су из Старе Херцеговине или Ерске. Такође, предање потврђује сродство између њих. Занимљиво је да је један човек из оближњег села говорио да Мирчетићи потичу од неког војводе Мирчете. Увидом у тефтере из прве половине 19. века, Мирчета који је родоначелиник те фамилије, се помиње три пута као порески обвезник. У тефтерима из 1823. и 1825. год. под презименом Милутиновић, а у тефтеру из 1824. год. под презименом Радоњић. Додатно, Иван, родоначелник Ивановића, у поменутим тефтерима се презива Петровић. Прича о војводи Мирчети, презимена Радоњић и Петровић и запис о пореклу из Пећи, ацоцирају ме на могућу повезаност са племеном Куча и кучким војводом Радоњом Петровићем. Али, Кучи углавном славе Светог Николу. С друге стране, поменуо сам запис Боже Кљајевића, да поменуте фамилије чине братства племена Никшића, Некако ми се чинило да их је Божа сврстао у то племе на основу славе, без неких конкретних доказа. Све то ствара велику конфузију у разрешењу питања о пореклу наведених фамилија. У плану ми је да тестирам по једног мушкарца из сваке фамилије, можда њихови резултати допринесу разјашњењу дилеме.
Срдачан поздрав,
Давид Томић
-
Поштовани Мирославе,
веома Вам хвала на значајним информацијама и саветима. Волео бих да ми проследите контакт Владе Бојанића, па бих наставио тестирање, уколио Димитријевић то исто буде желео.
Што се тиче племенске припадности, укратко ћу Вам објаснити о чему се ради. Наиме, Тодор Радивојевић пише да су Мирчетићи (Димитријевићи, Обрадовићи, Ивановићи и Радосављевићи) у данашње село Горње Јарушице досељени у периоду од 1740-1788. год. из околине Пећи. Све поменуте фамилије у селу славе Светог Луку. Међутим, према породичном предању тестираног, поменуте фамилије су из Старе Херцеговине или Ерске. Такође, предање потврђује сродство између њих. Занимљиво је да је један човек из оближњег села говорио да Мирчетићи потичу од неког војводе Мирчете. Увидом у тефтере из прве половине 19. века, Мирчета који је родоначелиник те фамилије, се помиње три пута као порески обвезник. У тефтерима из 1823. и 1825. год. под презименом Милутиновић, а у тефтеру из 1824. год. под презименом Радоњић. Додатно, Иван, родоначелник Ивановића, у поменутим тефтерима се презива Петровић. Прича о војводи Мирчети, презимена Радоњић и Петровић и запис о пореклу из Пећи, ацоцирају ме на могућу повезаност са племеном Куча и кучким војводом Радоњом Петровићем. Али, Кучи углавном славе Светог Николу. С друге стране, поменуо сам запис Боже Кљајевића, да поменуте фамилије чине братства племена Никшића, Некако ми се чинило да их је Божа сврстао у то племе на основу славе, без неких конкретних доказа. Све то ствара велику конфузију у разрешењу питања о пореклу наведених фамилија. У плану ми је да тестирам по једног мушкарца из сваке фамилије, можда њихови резултати допринесу разјашњењу дилеме.
Срдачан поздрав,
Давид Томић
Божу Кљајевића слободно избаците из формуле. Човек пише напамет.
-
(https://i.postimg.cc/C50wtwGr/1.jpg)
(https://i.postimg.cc/0jC91hZk/2.jpg)
Занимљиво је да Мрђени из Гламоча (села Пријани, Прибеља и још нека, доселили крајем 18. века) имају истоветно предање о пореклу из околине Дрниша, само што они славе Св. Стевана. У матичним књигама из Дрниша и околине с почетка 19. века има Мрђена, с таквим обликом презимена, а ако добро памтим у оном млетачком катастру из 1710. у село Косоре код Врлике је забележен Ellia Mergenovich -- Илија Мрђеновић.
-
Тешко да су Мрђа и Мрђен исто. А породична предања у тим крајевима обичну настану тако што неки појединац сазна да његово или слично презиме постоји у неком другом крају, па закључи да су дошли одатле.
-
Да погледамо како стојимо статистички након 123 објављена резултата.
И2а-31 (25.2%) Дин Југ-19 (61.2%) / Дин Север-12 (38.7%)
Е-В13-21 (17%)
И1-19 (15.4%)
Р1а-17 (13.8%)
Ј2б-12 (9.7%)
Р1б-10 (8.1%)
Ј2а-3 (2.4%)
Г2а-3 (2.4%)
Н2-2 (1.6%)
Ј1-2 (1.6%)
Q2-2 (1.6%)
Л1Б-1 (0.8%)
-
Moze li nešto preciznije??
Ovo sam znao i pre i jos mnogo vise...
Odakle su moji došli u Male Crljane ,jel ima neka pod grupa dnk....
-
139. Вранешевић, Ђурђевдан, Доњи Јаворањ, Двор, E-V13>Z1057
Нема блиских поклапања хаплотипова. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS456=17 и DYS635=21 и повишену вредност маркера DYS549=13.
Тестирани је навео следећи правац миграција: Дробњак > Полимље > Далмација (16. век) > Лика > Поуње > Банија (18. век)
Најпре су се доселили у Банско Врпоље код Двора. Породични надимак породице тестираног је је Решић.
-
139. Вранешевић, Ђурђевдан, Доњи Јаворањ, Двор, E-V13>Z1057
Нема блиских поклапања хаплотипова. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS456=17 и DYS635=21 и повишену вредност маркера DYS549=13.
Тестирани је навео следећи правац миграција: Дробњак > Полимље > Далмација (16. век) > Лика > Поуње > Банија (18. век)
Најпре су се доселили у Банско Врпоље код Двора. Породични надимак породице тестираног је је Решић.
Уз сво поштовање према тестираном, овако детаљан правац миграција у давној прошлости може бити само плод маште. Не кажем да није могуће, него само да је немогуће да то неко зна.
-
Да ли можемо добити списак нове туре тестираних кандидата?
-
103. Ерцег, Стевањдан, Мали Прњавор, Добој
Припада хаплогрупи R1a>M458>L1029>YP417>FT288648. Хаплотип Ерцега се добро уклапа у род Г у табели СДНКП, чији припадници славе Св. Стевана, али се од свих њих разликује због повећане вредности 21 на DYS448.
Иако тај маркер спада у споријемутирајуће, све остало указује да су и Ерцези део тог рода, распрострањеног од Озрена, преко Крњина и Укрине све до Врбање.
-
Замолио бих све да се уздрже од дневнополитичких тема, јер ће такве објаве бити брисане. Хвала.
-
Уз сво поштовање према тестираном, овако детаљан правац миграција у давној прошлости може бити само плод маште. Не кажем да није могуће, него само да је немогуће да то неко зна.
Нажалост, ово јесу углавном конструкције новијег датума. У конкретном случају вероватно је асоцијација Вранеш (област) и слава Ђурђевдан. Углавном, Крајишници су срећни ако "памте" последњу етапу сеобе. За Банијце је то углавном Поуње, или Поткозарје, за босанскокрајишке Србе, Лика, Далмација, или нека друга област Босанске Крајине, за Далматинце, Западна Босна, Лика, други делови Далмације, итд.
На основу свега што смо до сада видели, 80% Крајишника са сигурношћу може да потврди само најскорије место порекла, где преци бораве минимум 150-200 година.
-
110. Миловановић, Ђурђиц, Стари Костолац, Костолац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности, попут ретких 438=11 и GATAH4=9. Издвојио бих још и 481=27, 635=22, 643=11... Нема ближих поклапања на пројекту. Врло је тешко повезати га са било ким. Али свакако због специфичности хаплотипа биће препознатљив убудуће. Зато му предлажем неки од напреднијих тестова.
У литератури се у Костолцу спомиње пар родова са славом Ђуриц, али не знам ком би роду могао припадати тестирани Миловановић. Можда више инфирмација има Ивица.
-
147. Перовић, Мратиндан, Тушиња, Шавник, I2-Y3120>S17250>PH908
Хаплотип тестираног поседује следеће вредности маркера које одступају од модалног хаплотипа гране I2-PH908: DYS458=18 и DYS570=17. Истом генетичком роду припадају и следећа тројица тестираних са истом славом:
- Дајовић, Рудница Доња/Пљевља
- Дајевић, Каровићи/Чајниче
- Филиповић, Мала Моштаница/Обреновац
Филиповић до сада није био груписан у овај род у табели, што је сада исправљено.
Од хаплотипова Дајовића и Филиповића се разликује на једном маркеру, а од хаплотипа Дајевића на два маркера.
Перовићи су раније називани Курепима и важе за једне од најстаријих становника Дробњака, који су ту живели и пре доласка Новљана из Бањана. Андрија Лубурић забележио је следеће о Перовићима:
(https://i.imgur.com/jmMx4Zq.png)
Исти аутор наводи следеће о Дајовићима, који су њихов огранак:
(https://i.imgur.com/1xopZia.png)
Од раније имамо резултат једног Перовића из Тушине, који припада роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22061. То је уједно и једини тестирани припадник тог рода који слави Мратиндан. Са резултатом који смо сада добили је недвосмислено утврђено да резултат претходно тестираног Перовића није меродаван за Курепе, већ да овај род припада грани I2-PH908.
-
147. Перовић, Мратиндан, Тушиња, Шавник, I2-Y3120>S17250>PH908
Хаплотип тестираног поседује следеће вредности маркера које одступају од модалног хаплотипа гране I2-PH908: DYS458=18 и DYS570=17. Истом генетичком роду припадају и следећа тројица тестираних са истом славом:
- Дајовић, Рудница Доња/Пљевља
- Дајевић, Каровићи/Чајниче
- Филиповић, Мала Моштаница/Обреновац
Филиповић до сада није био груписан у овај род у табели, што је сада исправљено.
Од хаплотипова Дајовића и Филиповића се разликује на једном маркеру, а од хаплотипа Дајевића на два маркера.
Перовићи су раније називани Курепима и важе за једне од најстаријих становника Дробњака, који су ту живели и пре доласка Новљана из Бањана. Андрија Лубурић забележио је следеће о Перовићима:
(https://i.imgur.com/jmMx4Zq.png)
Исти аутор наводи следеће о Дајовићима, који су њихов огранак:
(https://i.imgur.com/1xopZia.png)
Од раније имамо резултат једног Перовића из Тушине, који припада роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22061. То је уједно и једини тестирани припадник тог рода који слави Мратиндан. Са резултатом који смо сада добили је недвосмислено утврђено да резултат претходно тестираног Перовића није меродаван за Курепе, већ да овај род припада грани I2-PH908.
Да ли то значи да у Тушини имамо Перовиће са двије различите ХГ а да ови са И2 су у ствари Курепи, те да су Курепи и - Дајовић, Рудница Доња/Пљевља
- Дајевић, Каровићи/Чајниче
- Филиповић, Мала Моштаница/Обреновац?
-
Да ли то значи да у Тушини имамо Перовиће са двије различите ХГ а да ови са И2 су у ствари Курепи, те да су Курепи и - Дајовић, Рудница Доња/Пљевља
- Дајевић, Каровићи/Чајниче
- Филиповић, Мала Моштаница/Обреновац?
Тако је.
-
118. Марчетић, Аранђеловдан, Отрић (заселак Мала Попина), Грачац, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744
Судећи по хаплотипу, Марчетићи по свој прилици припадају млађој грани E-YP4806.
Од претходно тестираног Марчетића из Пакраца разликује се на једном маркеру. Потпуно поклапање хаплотипова има следећим тестиранима:
- Јаковљевић, Никољдан, Горња Трнова/Угљевик
- Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин/Вргинмост
- Рашевић, Лазарева Субота, Закмур/Фоча
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
Да ли ови Рашевићи из Закмура - Фоча припадају Кучима по генетици, а самим тим и - Јаковљевић, Никољдан, Горња Трнова/Угљевик
- Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин/Вргинмост
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
-Марчетићи из Грачаца?
Да ли ови Рашевићи из Закмура - Фоча припадају Кучима по генетици, а самим тим и - Јаковљевић, Никољдан, Горња Трнова/Угљевик
- Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин/Вргинмост
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
-Марчетићи из Грачаца?
-
Да ли ови Рашевићи из Закмура - Фоча припадају Кучима по генетици, а самим тим и - Јаковљевић, Никољдан, Горња Трнова/Угљевик
- Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин/Вргинмост
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
-Марчетићи из Грачаца?
Не, род Куча припада потпуно другој грани од хаплогрупе E-V13.
-
Где нестаде резултат Катане из Чајнича?
-
Где нестаде резултат Катане из Чајнича?
Повучен док се не доради. Није прошао контролу квалитета :)
-
С тим сазнањем лакше се дише. ;)
-
110. Миловановић, Ђурђиц, Стари Костолац, Костолац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности, попут ретких 438=11 и GATAH4=9. Издвојио бих још и 481=27, 635=22, 643=11... Нема ближих поклапања на пројекту. Врло је тешко повезати га са било ким. Али свакако због специфичности хаплотипа биће препознатљив убудуће. Зато му предлажем неки од напреднијих тестова.
У литератури се у Костолцу спомиње пар родова са славом Ђуриц, али не знам ком би роду могао припадати тестирани Миловановић. Можда више инфирмација има Ивица.
Хвала Милоше на помоћи. С обзиром на уочену специфичну вредност Y-GATA H4 = 9, као и низ других маркера, дајем минималне шансе да припада нечему испод врло разгранате I-FT16449. Проблем представља маркер DYS438 са вредношћу 11, који није брзомутирајући за разлику од маркера као што су DYS449 или DYS458. Свакако, на пројекту нема ближих хаплотипова, а разлике износе шест или више маркера. Како бисмо размрсили питање око Миловановића, препоручићу му прво тестирање на FT16449 код Yseq-а. Мислим да нема сумње да је то род који се у етнографској литератури помиње као Пожеженци (слава, место насељавања и период насељавања се поклапају). Пожежено, или Пожежена, је село које је насељено повратном миграцијом Срба с оне стране Дунава. У доступној литератури Пожежено је било ненасељено 1717. године. Тачно преко пута, на румунској страни, налази се Српска Пожежена (округ Караш-Северин). Ово место је познато по томе што су га Срби населили током друге сеобе и назвали га по старом месту. Данас тамо Срби чине око 60% становништва. Ако се тест на FT16449, грани која је најраширенија и једна од најразгранатијих у оквиру PH908, покаже негативним, размотрићемо услове за тестирање целог генома. Морам да кажем да уопште не завидим онима који су задужени за PH908, то су муке небеске :)
-
Да ли можемо добити списак нове туре тестираних кандидата?
Са закашњењем:
3. тура
88. Миленовић, Никољдан, Доњи Љубеш, Алексинац
89. Петровић, Ђурђевдан, Косаница, Пљевља
90. Цветић, Стевањдан, Ковачевац, Младеновац
91. Гуњић, Ђурђевдан, Кокори, Прњавор
92. Борисевић, Аранђеловдан, Кнежица, Козарска Дубица
93. Ступар, Лазаревдан, Бањани, Босанска Крупа
94. Тешић, Лучиндан, Горња Лупљаница, Дервента
95. Вукадиновић, Стевањдан, Грделица, Лесковац
96. Јовановић, Ђурђевдан, Пекчаница, Краљево
97. Цветковић, Аранђеловдан, Трњане, Алексинац
98. Поповић, Јовањдан, Орешац, Вршац
99. Муникравић, Врачевдан, Меминска, Мајур
100. Ћузовић, Ђурђевдан, Отиловићи, Пљевља
101. Алексић, Симеундан (Св. Симеон Богопримац), Бранешци Горњи, Челинац
102. Тадић, Јовањдан, Дрлаче, Љубовија
103. Ерцег, Стевањдан, Мали Прњавор, Добој
104. Безаревић, Лазаревдан, Скокуће, Пријепоље
105. Ђурић, Никољдан, Грнчара, Лозница
106. Бењак, католик, Сомбор
107. Петаковић, Аранђеловдан, Дружиниће, Сјеница
108. Весковић, Аранђеловдан, Теочин, Горњи Милановац
109. Поповић, Никољдан, Добриња, Тутин
110. Миловановић, Ђурђиц, Стари Костолац, Костолац
111. Миловановић, Ђурђевдан, Пољна, Трстеник
112. Јовичић, Јовањдан, Пиносава, Вождовац
113. Тесла, Ђурђевдан, Шаш, Суња
114. Палибрк, Јовањдан, Ерчеге, Ивањица
115. Рашковић, Јовањдан, Прово, Владимирци
116. Живановић, Никољдан, Крна Јела, Фоча
117. Ајдачић, Аранђеловдан, Лиса, Ивањица
118. Марчетић, Аранђеловдан, Отрић, Грачац
119. Томић, Јовањдан, Вршац
120. Веселиновић, Петровдан, Зелеград, Обровац
121. Тошин, Ђурђевдан, Радојево, Нова Црња
122. Цветковић, Аранђеловдан, Комарица, Власотинце
123. Бујишић, Ђурђевдан, Вруља, Пљевља
124. Чанчаревић, Аранђеловдан, Чибутковица, Лазаревац
125. Димитријевић, Лучиндан, Горње Јарушице, Крагујевац
126. Дојкић, Никољдан, Рсовци, Пирот
127. Пауновић, Никољдан, Мала Плавна, Смедеревска Паланка
128. Фрковић, католик, Леденице, Нови Винодолски
129. Кордић, католик, Раб
130. Шишковић, Никољдан, Смедеревска Паланка
131. Тадић, Јовањдан, Савковић, Љубовија
4. тура
132. Хајдарпашић, муслиман, Припчићи, Бијело Поље
133. Кијевчанин, Јовањдан, Плешин, Рашка
134. Тешановић, Мала Госпојина, Бочиња Горња, Маглај
135. Жерајић, Лазаревдан, Миљевац, Невесиње
136. Вукић, Аранђеловдан, Слатина, Андријевица
137. Рашовић, Јовањдан, Мрсаћ, Краљево
138. Двизац, Михољдан, Горња Слатина, Рибник
139. Вранешевић, Ђурђевдан, Доњи Јаворан, Двор
140. Ракић, Никољдан, Гредетин, Алексинац
141. Поповић, Стевањдан, Мангура, Нова Варош
142. Бањац, Јовањдан, Горњи Рибник, Рибник
143. Недић, Ђурђевдан, Косорићи, Шавник
144. Вуковић, Тривуњдан, Мотички Гај, Жабљак
145. Маловић, Савиндан, Дужи, Шавник
146. Струњаш, Ђурђевдан, Тимар, Шавник
147. Перовић, Мратиндан, Тушина, Шавник
5. тура
148. Половић, Врачевдан, Драчевица, Бар
149. Шушић, Мала Госпојина, Доња Буковица, Шавник
150. Катана, Аранђеловдан, Старонићи, Чајниче
6. тура
151. Рајилић, Марковдан, Јошавка Горња, Челинац
-
Захваљујем. Заправо нисте пуно закаснили, 3 и 4 тура су уредно објављене на страници број 6.
-
91. Гуњић, Ђурђевдан, Кокори, Прњавор, I2-PH908
Гуњићи су у парохији Кокори, према шематизму из 1882. године, забележени и као Гунићи. У Кокорима их је на попису из 1991 било 20 чланова. Хаплотип је у доброј мери модалан, али је интересантно доста блиско поклапање са Шабановићима из Бијеле (Херцег Нови), који славе исту славу. Као карактеристичне, могу се можда издвојити вредности 458=18, 533=13 и 635=22. Најсличнијих хаплотипова има на простору Херцеговине и Старог Влаха. Ове области су насељене доста рано и то у доброј мери управо из ових крајева, па би оваква днк поклапања била донекле логична. У сваком случају, најбоље би било да тестирани одради неки од дубинских тестова.
-
148. Половић, Тројчиндан (до 1950-их Св. Врачи), Драчевица, Бар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450>Y228147>FT184022
Припада роду Шестана. Од модалног хаплотипа овог рода одступају повишена вредност маркера DYS439=13 и снижена вредност маркера DYS449=31.
До сада је утврђено да овом генетичком роду припадају следећи тестирани, међу којима има и Срба и Албанаца из Шестана:
- Маљевић, Никољдан (римокатолик), Ђуравци/Бар
- Папан, Никољдан, Кањоши/Буљарица/Будва
- Пекић, Св. Врачи, Драчевица/Бар (двојица тестираних)
- Ункашевић, Св. Врачи, Драчевица/Бар
- Мештровић, Зачеће Св. Јована, Ђурашевићи/Тиват
Андрија Јовићевић у свом раду о Црногорском Приморју и Крајини наводи да је било 4 куће Половића у засеоку Половићи у Драчевици (ту је живела и 1 кућа Вучића), али о њиховом пореклу ништа није написао.
Тестирани је навео да Половићи по предању потичу од Мартиновића из Бајица, а да су презиме добили пошто им је предак на неком мегдану преполовио противника, па је добио надимак Поло. Предање о пореклу од Мартиновића је оборено са овим резултатом, пошто су Половићи генетички сродни осталим братствима из Драчевице и других села у Шестанима, а Мартиновићи припадају генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Бајица (E-FT287248).
Предање о пореклу из Бајица у Драчевици имају још и Пекићи и Вучићи. За Пекиће је такође утврђено да припадају роду Шестана, док Вучићи још нису тестирани.
Резултати Пекића су прокоментарисани на следећем месту:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7437.msg198443#msg198443
YFull стабло: https://www.yfull.com/tree/E-FT28599/
-
Sta se desava sa rezultatom "86. Којић, Андријевдан, Врбовац, Витина"? Coveku danas slava, a rezultata nikako nema :).
Salim se, ali potencijalno mi je bitan upravo zbog ove slave, a mozda i zbog mesta.
-
U spiskovima predatih uzoraka nisam video Janjića iz Raške ...?
-
U spiskovima predatih uzoraka nisam video Janjića iz Raške ...?
Једини Јањић који се тестирао у овој акцији је Јањић пореклом са Ранковаца код Љубиња и његов резултат је објављен.
-
Janjić iz Raške je poslao uzorak , ali je bilo nekih problema oko predpostavljam popunjavanja zahteva , što je uradio naknadno i poslao . Inače i on je poreklom kao pomenuti Janjić iz Rankovaca kod Ljubinja , samo što se njegov deo porodice selio više puta .
-
Janjić iz Raške je poslao uzorak , ali je bilo nekih problema oko predpostavljam popunjavanja zahteva , što je uradio naknadno i poslao . Inače i on je poreklom kao pomenuti Janjić iz Rankovaca kod Ljubinja , samo što se njegov deo porodice selio više puta .
Ако ви имате сазнања где неко данас живи, то је ваша лична ствар. "Порекло" не може давати личне информације о тестираним појединцима осим презимена, места порекла и крсне славе ако је има. Нема никога ко се тестирао у овој акцији са презименом Јањић и пореклом из Рашке.
-
ima janjic iz raske gore kod mostara, testiran preko 23andme, ako se dobro secam? I1-Z63, ali razlicit od janjica iz ljubinja I2 juzni, i janjica iz nevesinja I2 severni
-
Ако ви имате сазнања где неко данас живи, то је ваша лична ствар. "Порекло" не може давати личне информације о тестираним појединцима осим презимена, места порекла и крсне славе ако је има. Нема никога ко се тестирао у овој акцији са презименом Јањић и пореклом из Рашке.
Ko je vama tražio nečije lične podatke ?
Suviše dozvoljavate sebi ovakvim pisanjem !!! Poslao sam na desetine uzoraka na adresu Porekla , ali ovaj moj drugar je to uradio sam i došlo je do nekih problema u papirologiji , pa smo u vezi toga intervenisali kod uredništva , ali koliko vidim bezuspešno .
Janjić iz Raške je poslao uzorak , uplatio novac na račun i sada je potrebno samo malo dobre volje da se vidi gde je došlo do zastoja , a ne popovanje i pisanje ovako uvredljivim tonom , kao da se obraćate retardiranom sakupljaču tuđih ličnih podataka ...!!!
-
Имате списак објављених кандидата. Из Рашке се још чека објава резултата Кијевчанин, Јовањдан, Плешин, Рашка под редним бројем 133.
-
Имате списак објављених кандидата. Из Рашке се још чека објава резултата Кијевчанин, Јовањдан, Плешин, Рашка под редним бројем 133.
Nisam baš po sve blesav i retardiran ? I ja čekam rezultat Kijevčanina jer je iz mog sela , a Plešin je selo sa najviše testiranih žitelja .
Video sam spiskove i da u spiskovima predatih uzoraka nema Janjića , drugar mi je i zbog toga sam reagovao i tražio pojašnjenje .
-
Ko je vama tražio nečije lične podatke ?
Suviše dozvoljavate sebi ovakvim pisanjem !!! Poslao sam na desetine uzoraka na adresu Porekla , ali ovaj moj drugar je to uradio sam i došlo je do nekih problema u papirologiji , pa smo u vezi toga intervenisali kod uredništva , ali koliko vidim bezuspešno .
Janjić iz Raške je poslao uzorak , uplatio novac na račun i sada je potrebno samo malo dobre volje da se vidi gde je došlo do zastoja , a ne popovanje i pisanje ovako uvredljivim tonom , kao da se obraćate retardiranom sakupljaču tuđih ličnih podataka ...!!!
Стварно не знам зашто се узбуђујете и шта је увредљиво у томе што сам написао. Навео сам податке које је доставио тестирани Јањић чији је резултат већ објављен. Према наводима из упитника његов предак је 1900. године живео на Ранковцима код Љубиња. Да ли тестирани данас живи у Рашкој или негде другде, то је нешто што Ви можете да знате ако се ради о вашем кандидату и у том смислу је то Ваша лична ствар. Порекло не може ни да потврди нити да негира да је то тачно. Ако тестирани или онај ко је у његово име доставио узорак има питања, може се мејлом обратити Друштву. Јавни део форума сигурно није место где треба износити податке где тестирани живи.
-
ima janjic iz raske gore kod mostara, testiran preko 23andme, ako se dobro secam? I1-Z63, ali razlicit od janjica iz ljubinja I2 juzni, i janjica iz nevesinja I2 severni
Има до сада три рода Јањића који су генетички препознати:
Јањићи - Слаћани са матицом у Слату код Невесиња. Славе Аранђеловдан и припадају грани I2-M423>Y3120>S17250>Y4882>A1328
Јањићи - Банчићи чија је матица у Банчићима код Љубиња. Славе Ђурђевдан и припадају грани I2-M423>Y3120>S17250>PH908
Јањици - Шумњаци - стевањштаци који су били најбројнији у Рашкој Гори код Мостара. Славе Никољдан и припадају грани I1-Z63>BY351>Y51867>PH220
-
86. Којић, Андријевдан, Врбовац, Витина
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 439=14 и 481=33. Иако има неке разлике са појединцима из овог рода тестираним у оквиру "КиМ подухвата", нема сумње да је потврдио припадност овом роду. Тешко је рећи ко им је на пројекту од осталих тестираних близак, јер и они сами у оквиру рода показује извесне разлике, па је тешко одредити које су им карактеристике. Зато би било добро да тестирани одради неки од напреднијих тестова.
За родове из Врбовца који славе Андријевдан у литератури је забележено следеће:
"Којићи (20 к., св. Андреја), досељени од Реткоцера (Јабланица) пре 200 година.
-Ракићи (8 к., св. Андреја), досељени са Којићима из истог места.
-Москићи (8 к., св. Андреја), досељени за Вујићима. Старина из истог места као код горњих, али су кратко време пробавили у Трнићевцу (Крива Река)."
https://www.poreklo.rs/2020/07/22/poreklo-prezimena-selo-vrbovac-vitina/
Sta se desava sa rezultatom "86. Којић, Андријевдан, Врбовац, Витина"? Coveku danas slava, a rezultata nikako nema :).
Salim se, ali potencijalno mi je bitan upravo zbog ove slave, a mozda i zbog mesta.
Срећна слава!
-
140. Ракић, Никољдан, Гредетин, Алексинац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Једину карактеристичну вредност коју бих издвојио је 385=14-14. На пројекту му је најближи Чонић из околине Сомбора. Деле карактеристичне вредности и имају две разлике на упоредива 25 маркера, где је једна разлика на маркеру 481 двострука, а друга је на маркеру 533. Због географске удаљености и различитих слава не бих могао да потврдим да је у овом случају генетичка веза сигурна. Једино би неки од напреднијих тестова обојице потврдио или негирао везу.
27. Чонић, Ђурђиц, Буковац, Сомбор
Цео алексиначки крај је слабо покривен етнографском литературом, а и сам тестирани није навео ништа о свом даљем пореклу. Нисам успео да нађем било шта о њиховом пореклу. Ако неко има неки податак, нека напише.
-
122. Цветковић, Аранђеловдан, Комарица, Власотинце
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=11-15 и DYS481=24. Ове вредности дели са тројицом припадника рода Б, који су сви такође са подручја југоисточне Србије, и сви такође славе Аранђеловдан. Од Стојковића из Власине Округлице код Сурдулице разликује се на само 1 од 25 маркера, од Стаменковића из Велике Грабовнице код Лесковца на 2 од 23, а од Павловића из Полома код Владичиног Хана на 3 од 23. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да им је породични надимак Клапа/Клапе, али се род са овим надимком не спомиње у тексту о Комарици. Једини Цветковићи који се спомињу у селу су Цветановићи (Цветанови) који славе Никољдан, па би било добро да се тестирани огласи на теми и разјасни ситуацију, уколико поседује неке додатне информције.
https://www.poreklo.rs/2013/02/03/poreklo-prezimena-selo-komarica-vlasotince/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/03/poreklo-prezimena-selo-komarica-vlasotince/)
-
124. Чанчаревић, Аранђеловдан, Чибутковица, Лазаревац
Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и подграни CTS1211>YP343>YP340. Од карактеристичних вредности издвајају се снижене DYS391=10 и DYS549=11, и благо повишена DYS458=16. Најближе поклапање има са припадницима рода Б, који сви такође славе Аранђеловдан: од Новаковића из Горњих Мрка код Подгорице и Стефановића из Лађеваца код Краљева разликује се на 2 од 23 маркера, а од Маројевића из Моракова код Никшића на 3 од 23. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према предању дошли "од Ужица", и да им је надимак био Оџаковићи. У чланку о Чибутковици наводи се прецизније место порекла, Добриња код Пожеге:
Пре Карађорђевог устанка доселила су се два рода:
–Чанчаре (Чанчаревићи), предак Матеја доселио се из Добриње код ужичке Пожеге. Илија Маринковић Чанчара учествовао је у боју на Мишару 1806. године. Његов брат Јевто погинуо је на Мишару као коњички заставник, Аранђеловдан.
https://www.poreklo.rs/2013/10/08/poreklo-prezimena-selo-cibutkovica-lazarevac/ (https://www.poreklo.rs/2013/10/08/poreklo-prezimena-selo-cibutkovica-lazarevac/)
-
126. Дојкић, Никољдан, Рсовци, Пирот
Припада хаплогрупи G2a2b-L30, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Поседује јако специфичан хаплотип, са великим бројем ретких вредности (DYS393=15, DYS385=15-15, DYS448=20, DYS533=11), па нема блиских поклапања са мање од 5 разлика ни у нашој табели, ни у иностраним базама. С обзиром на јединственост хаплотипа, препорука Дојкићу је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео само да им је родовски надимак Дочини, а ни у доступној литератури нисам успео пронаћи више информација о овој фамилији.
-
120. Веселиновић (Петровдан), Зеленград/Обровац
Припада хаплогрупи I2a-PH908. Потврђено је да је исти род са Веселиновићима из Санског Моста који такође славe Петровдан. Генетичка блискост је и са многим тестираним из Херцеговине, а пре свега Шкриваном (Михољдан) из околине Требиња, од којег се разликује на 1 маркеру од упоредивих 23 (DYS481=31, а Шкриван 30). Постоје многи са којима има 2 маркера разлике, већином из Херцеговине, затим Тарски Никшићи, а географски најближи Козомара (Ђурђевдан) из Гламоча и Катић из Солина код Сплита.
Веселиновићи су били у Зеленграду 1709. године, тј. Драгола Веселиновић на челу куће. Има их у још неким селима околине, са истом или различитом славом.
-
150. Катана, Аранђеловдан, Старонићи, Чајниче, R1a>M458>YP417
У околини Горажда и Чајнича ова хаплогрупа је натпросечно заступљена.
Хаплотип тестираног има карактеристичну вредност 13 на дис 549, по којој се разликује од већег броја родова из Шипачног код Никшића који сачињавају род А у табели СДНКП, и којима је његов хаплотип близак.
Имајући у виду наведену разлику, а због карактеристичне повишене вредности 18 на дис 456, коју хаплотип Катане дели са фамилијом из Зеока у Драгачеву са истом славом, они су издвојени у посебан подрод А3 у табели СДНКП.
За све српске родове који припадају хаплогрупи R1a>M458>YP417 прецизно гранање унутар саме хаплогрупе моћи ће да буде одређено тек ако већи број тестираних уради дубинске тестове, па свакако охрабрујем и тестираног да то учини.
-
128. Фрковић, католик, Леденице, Нови Винодолски
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608. Поседује хаплотип близак модалном, једина вредност која се код ове гране јавља нешто ређе је повишена DYS456=18. Вредности DYS449=31 и DYS481=22 могле би можда Фрковића сврстати у млађу подграну FT255070, али би ово било добро потврдити неким од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Најближе поклапање има са једним анонимним тестираним из околине Дрниша, разликују се на 3 од 25 упоредивих маркера. Тестирани је о пореклу Фрковића написао следеће:
Први записи о презимену датирају из 1734. године. Пошто је до 1800. године цела хрватска обала припадала Италији, нас су италијани прекрстили у Ферковићи. Повлачењем италијана са хрватске обале, тадашња хрватска администрација је презиме преправила у Фрковић. Постојбина Фрковића је село Леденице, општина Ново Винодолски, горанско приморска жупанија. Најближе познато место је Цриквенуца. Постоји прича да су постојале две миграције. Једна ка Дубровнику, друга ка Ријеци. Од 1861. године Фрковићи у Ријеци су се бавили продајом дрва и угља. Послесњих 100 година смо у Србији. У Београду има 10-ак породица, а у Србији око 15-ак породица. Славимо Митровдан. Овим путем позивам све породице које имају поклапања са наведеном хапло групом, ради упознавања.
-
Могло би бити да се ради о Крмпоћанима (нека врста Буњеваца). На то ме вуку неки детаљи, везано и за овог сродника око Дрниша.
(https://i.postimg.cc/j5xnxShV/11111.jpg)
-
132. Хајдарпашић, муслиман, Припчићи, Бијело Поље
Припада хаплогрупи G2a2b-U1>L13>Z6022>PF6860>Z6759>FGC995. Свакако најкарактеристичнија вредност је DYS385=12-14, која јасно издваја неколицину тестираних од свих осталих припадника хаплогрупе G. Поред Хајдарпашића ту су и двојица Бошњака из околине Пријепоља чији резултати нису још увек јавни, од којих се разликује на 1 и 3 од 25 маркера, као и Јовановић из Видова код Новог Пазара (Лучиндан), од ког се разликује на 2 од 25 маркера. С обзиром да још увек ниједан припадник овог рода/гране није дубински тестиран, препорука Хајдарпашићу је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Хајдарпашићи (20 к.), пореклом су од Хајдар-паше, коме је дат спахилук у Бихору. Кула старог паше, кажу, била је на сред села. Поред Ћоровића, имали су највеће поседе у Бихору.
Дo 1912. године су у Припчићима живели Хајдарпашићи и 5-6 кућа њихових чифчија (Међедовићи, Рудићи). Хајдарпашићи су се иселили и њихову земљу су населили досељеници из околине Иванграда (Берана) и других крајева.
Милисав В. Лутовац, Бихор и Корита
https://www.poreklo.rs/2019/06/16/poreklo-prezimena-selo-pripcici-bijelo-polje/ (https://www.poreklo.rs/2019/06/16/poreklo-prezimena-selo-pripcici-bijelo-polje/)
-
132. Хајдарпашић, муслиман, Припчићи, Бијело Поље
Припада хаплогрупи G2a2b-U1>L13>Z6022>PF6860>Z6759>FGC995. Свакако најкарактеристичнија вредност је DYS385=12-14, која јасно издваја неколицину тестираних од свих осталих припадника хаплогрупе G. Поред Хајдарпашића ту су и двојица Бошњака из околине Пријепоља чији резултати нису још увек јавни, од којих се разликује на 1 и 3 од 25 маркера, као и Јовановић из Видова код Новог Пазара (Лучиндан), од ког се разликује на 2 од 25 маркера. С обзиром да још увек ниједан припадник овог рода/гране није дубински тестиран, препорука Хајдарпашићу је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Милисав В. Лутовац, Бихор и Корита
https://www.poreklo.rs/2019/06/16/poreklo-prezimena-selo-pripcici-bijelo-polje/ (https://www.poreklo.rs/2019/06/16/poreklo-prezimena-selo-pripcici-bijelo-polje/)
Овај резултат даје шансу њиховом предању да се обистини. Колико се сећам за њих се каже да су дошли из Турске.
-
128. Фрковић, католик, Леденице, Нови Винодолски
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608. Поседује хаплотип близак модалном, једина вредност која се код ове гране јавља нешто ређе је повишена DYS456=18. Вредности DYS449=31 и DYS481=22 могле би можда Фрковића сврстати у млађу подграну FT255070, али би ово било добро потврдити неким од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Најближе поклапање има са једним анонимним тестираним из околине Дрниша, разликују се на 3 од 25 упоредивих маркера. Тестирани је о пореклу Фрковића написао следеће:
Samo jedan marker(DYS456) razlike od Depalova,Sombor,Sv.Vrači.Šteta što ni Depalov nije dublje profilisan.
-
Могло би бити да се ради о Крмпоћанима (нека врста Буњеваца). На то ме вуку неки детаљи, везано и за овог сродника око Дрниша.
(https://i.postimg.cc/j5xnxShV/11111.jpg)
Јел ово село Поповићи стари назив за Мокро Поље можда?
-
Јел ово село Поповићи стари назив за Мокро Поље можда?
Не. Село Поповићи постоји и данас код Бенковца.
-
133. Кијевчанин, Јовањдан, Плешин/Рашка, I2-Y3120
Средином 20. века Кијевчани су живели у засеоку Синожеци села Плешин, где их је било шест кућа. За њих и Мареновиће тада је забележено да су Кучи, чији су преци били неко време у Морачи, па су тамо једни узели да славе св. Јована, а други св. Луку. Мареновићи у Плешину славе Јовањдан, не знам има ли их и са славом Лучиндан, али њихов огранак по предању, који живе у Витковцу код Груже, слави Лучиндан. Није ми познато има ли и Кијевчана са славом Лучиндан. За Кијевчане у Плешину се даље наводи да су у село дошли по позиву Мареновића, из Кијеваца код Сјенице око 1880. године. Презиме Кијевчанин присутно је иначе и код муслимана из новопазарског и сјеничког краја. Они се ипак не сматрају сроднима плешинским Кијевчанима и по предању порекло воде од муслимана Ватића и Цамовића из сјеничких Кијеваца.
Иако се нигде експлицитно не каже, на основу наведеног предања очекивало би се да су Мареновићи и Кијевчани исти род. Генетика то ипак демантује. Док Мареновићи из Плешина припадају грани R1a-Y2902*, тест Кијевчанина показује да ова фамилија припада северном огранку (DYS448=20) хаплогрупе I2-Y3120. Хаплотип Кијевчанина одликује једна посебна карактеристика, а то је појава необичне троструке вредности на маркеру DYS385=14-15-16. Сви остали маркери имају модалне или вредности блиске модалу, осим можда још нешто ређег маркера DYS389ii=30. У бази СДНКП нема хаплотипова за које би се могло тврдити да указују на филоггенетичку блискост Кијевчанина са неким од до сада тестираних појединаца. Ипак је занимљиво поменути неколицину резултата који такође поседују ретку троструку вредност DYS385=14-15-16. Сви они такође припадају грани I2-Y3120, а од преостале петорице који поседују ову вредност Јовањдан славе Илић (Ладовица/Власотинце) и Алексић (Засавица/Сремска Митровица). Хаплотип Алексића се разликује од хаплотипа Кијевчанина на четири маркера од 23 упоредива, па нека даља веза између њих није искључена, али би се свакако морала проверити дубљим тестовима.
-
Akademik Petar Ž. Petrović koji je i radio istraživanja Raške oblaste pre 100 godina je naveo nekoliko grešaka...
Naime, tvrdio je da su u Morači neki od tih rodova slavili sv Luku...
Tačno je da i Dragić u "Gruži" navodi da Marenovići slave sv Luku, ali i to je greška, koju je spazio i objavio Korićanac u "Nadibar2", a svakako u praksi nije tačna, jer poznajem ljude...
Kijevčani, takođe slave Jovana...
Petrović takođe napominje da su se Kijevčani na Goliju doselili oko 1880-te, što nije tačno, obzirom da popis iz 1833-će pominju dva brata Kijevčanina...
Njihovo predanje, pak, kazuje da su oni od Lukovića iz Vrsjenice i Kijevaca, za koje se zna da su 1809-te kod Sjenice doseljeni iz Godijeva u Bihoru...
Ti Lukovići, takođe slave Jovana, a mislim da su i oni testirani i takođe I2a, ali neka druga podgrana, pa molim da se uporede njihovi rezultati, ako je moguće.
-
Akademik Petar Ž. Petrović koji je i radio istraživanja Raške oblaste pre 100 godina je naveo nekoliko grešaka...
Naime, tvrdio je da su u Morači neki od tih rodova slavili sv Luku...
Tačno je da i Dragić u "Gruži" navodi da Marenovići slave sv Luku, ali i to je greška, koju je spazio i objavio Korićanac u "Nadibar2", a svakako u praksi nije tačna, jer poznajem ljude...
Kijevčani, takođe slave Jovana...
Petrović takođe napominje da su se Kijevčani na Goliju doselili oko 1880-te, što nije tačno, obzirom da popis iz 1833-će pominju dva brata Kijevčanina...
Njihovo predanje, pak, kazuje da su oni od Lukovića iz Vrsjenice i Kijevaca, za koje se zna da su 1809-te kod Sjenice doseljeni iz Godijeva u Bihoru...
Ti Lukovići, takođe slave Jovana, a mislim da su i oni testirani i takođe I2a, ali neka druga podgrana, pa molim da se uporede njihovi rezultati, ako je moguće.
Хвала Марене на допунама и исправкама.
Тачно је да и тестирани Луковић из Врсјенице припада грани I2a, или прецизније грани I2-L460, али у питању је огранак I2-M436 који се од огранка I2-P37 којем припада хаплогрупа I2-Y3120 и тестирани Кијевчанин раздвојио пре више од 20.000 година, тако да не постоји никаква шанса да су сродни.
-
133. Кијевчанин, Јовањдан, Плешин/Рашка, I2-Y3120
Средином 20. века Кијевчани су живели у засеоку Синожеци села Плешин, где их је било шест кућа. За њих и Мареновиће тада је забележено да су Кучи, чији су преци били неко време у Морачи, па су тамо једни узели да славе св. Јована, а други св. Луку. Мареновићи у Плешину славе Јовањдан, не знам има ли их и са славом Лучиндан, али њихов огранак по предању, који живе у Витковцу код Груже, слави Лучиндан. Није ми познато има ли и Кијевчана са славом Лучиндан. За Кијевчане у Плешину се даље наводи да су у село дошли по позиву Мареновића, из Кијеваца код Сјенице око 1880. године. Презиме Кијевчанин присутно је иначе и код муслимана из новопазарског и сјеничког краја. Они се ипак не сматрају сроднима плешинским Кијевчанима и по предању порекло воде од муслимана Ватића и Цамовића из сјеничких Кијеваца.
Иако се нигде експлицитно не каже, на основу наведеног предања очекивало би се да су Мареновићи и Кијевчани исти род. Генетика то ипак демантује. Док Мареновићи из Плешина припадају грани R1a-Y2902*, тест Кијевчанина показује да ова фамилија припада северном огранку (DYS448=20) хаплогрупе I2-Y3120. Хаплотип Кијевчанина одликује једна посебна карактеристика, а то је појава необичне троструке вредности на маркеру DYS385=14-15-16. Сви остали маркери имају модалне или вредности блиске модалу, осим можда још нешто ређег маркера DYS389ii=30. У бази СДНКП нема хаплотипова за које би се могло тврдити да указују на филоггенетичку блискост Кијевчанина са неким од до сада тестираних појединаца. Ипак је занимљиво поменути неколицину резултата који такође поседују ретку троструку вредност DYS385=14-15-16. Сви они такође припадају грани I2-Y3120, а од преостале петорице који поседују ову вредност Јовањдан славе Илић (Ладовица/Власотинце) и Алексић (Засавица/Сремска Митровица). Хаплотип Алексића се разликује од хаплотипа Кијевчанина на четири маркера од 23 упоредива, па нека даља веза између њих није искључена, али би се свакако морала проверити дубљим тестовима.
Занимљиво је да чак ни у FTDNA бази, међу више стотина хиљада хаплотипова нисам нашао ни један са вредношћу DYS385=14-15-16, а код нас ето чак шест, и то сви у грани I2-Y3120. Можда се ипак ради о припадницима истог, давно раздељеног рода.
-
Ко су преостала тројица поред Илића и Алексића?
-
134. Тешановић, Мала Госпојина, Смрдин, Горња Бочиња, Маглај
Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP1686>BY99654. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=11-15 и DYS643=11. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Маринковићем из Мишара код Шапца (Ђурђевдан), а на 17 маркера са Петровићем из Доње Борине код Зворника (Стевањдан). Од Мићића из Доње Борине (Стевањдан) разликује се на само 1 од 17 маркера. Да би се овај род генетички профилисао, односно са сигурношћу утврдила најмлађа подграна којој припада, препорука Тешановићу је да одради неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Херцеговине, а занимљиво је да такво предање имају и Маринковић, Петровић и Мићић. У Горњој Бочињи сигурно су присутни од половине 19. века. У турском попису из 1850. пописан је предак тестираног, Саво Тодоровић. Саво је имао сина Тешана Савића, а Тешан сина Василија Тешановића.
-
135. Жерајић, Лазаревдан, Миљевац, Невесиње
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>BY30743>Y144943, роду Кресојевића. Од модалног хаплотипа овог рода одступају повишена вредност DYS391=12 и снижена вредност DYS389=12-18. Обе наведене вредности дели са раније тестираним Жерајићем из истог села, од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Од већине осталих припадника рода Кресојевића разликује на 3 до 5 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се додатно испрофилисала грана Y144943. Род Кресојевића је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Жерајићи се у другој половини 18. века помињу у Давидовићима и на подручју Братача и Жиљева. Како у Давидовићима има и других братстава рода Кресојевића, може се претпоставити да је тамо матица Жерајића, одакле су се раширили на невесињска села. У Миљевац код Невесиња су се доселили одмах након последње куге, а према предању потичу од Кривокапића из Трешњева у Цуцама. Из Миљевца су се раширили и на Читлук, заселак Бојишта код Невесиња. Према предању, двојица браће Жерајића су некада била у најму код муслимана Теларевића у Бијељанима у Дабру. Један се потурчио и од њега потичу Дедовићи у Бијељанима, док је другог убио Теларевић, због чега је његовом потурченом брату дао земљу као одштету.
https://www.poreklo.rs/2022/08/27/poreklo-prezimena-selo-miljevac-nevesinje/ (https://www.poreklo.rs/2022/08/27/poreklo-prezimena-selo-miljevac-nevesinje/)
-
[У табели СДНКП није уписан нико из Зеока ко је R1a>M458>YP417 ]
-
141. Поповић, Стевањдан, Мангура, Радоиња, Нова Варош
Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотипом се у потпуности уклапа у род А11, чији су припадници махом са простора Старог Влаха, и сви такође славе Стевањдан. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Крџавцем из Бистрице код Нове Вароши, на 1 од 23 маркера разликује се од Бучевца из Бистрице и Бучевца из Мокре Горе, а на 2 од 23 од Поповића и Драгутиновића из Бучја код Прибоја. С обзиром да још увек ниједан припадник овог рода није дубински тестиран, препорука Поповићу је додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према предању у Мангуру дошли из Бучја, које је вероватно и матица свих поменутих фамилија. Поповић је било и старије презиме Бучеваца.
-
151. Рајилић, Марковдан, Јошавка Горња, Челинац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Од модалног хаплотипа рода Б3, чији припадници славе Марковдан, одступа једино повишена вредност Y-GATA-H4=13. Од Спасојевића из Шњеготине Горње код Челинца разликује се на само 1 од 23 маркера, од Јелића из Кремне код Прњавора на 2 од 23, од Симића из Јошавке Горње на 3 од 23, а од Гаврића из Јошавке на 4 од 23. С обзиром да још увек немамо ниједан дубински тест код припадника овог рода, препорука Рајилићу је дубинско тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста.
Тестирани није у упитнику навео детаљније податке о пореклу. Иако се за Рајилиће и Јелиће не помиње експлицитно да су повезани по мушкој линији са Симићима и Гаврићима (и Радићима који нису још увек тестирани), занимљиво је да се и једни и други помињу у предању које говори о Симићима, а видимо да је помоћу генетичких тестова утврђено да све ове фамилије ипак припадају истом роду.
Симићи, су бјежећи од Турака из Херцеговине доселили у Јошавку, на данашњу Радића косу између ријека Јошавке и Прлишнице, доселила су три брата: Симо, Гавре и Раде. Када се породица проширила и почела дијелити Симо је одселио на Јелића брдо код Рајилића гдје је сазнао да је једна породица Јелића помрла од куге осим једне жене и човјека који су преселили у Бранешце. Зато се он преселио на други бријег гдје је основао породицу Симића. Гавро је прешао преко Прлишнице и основао породицу Гаврића, а брдо се данас зове Гаврића брдо. Раде је, као најмлађи, остао на старом кућишту и основао породицу Радића. Садашњи Симићи, Гаврићи и Радићи славе Марковдан. Симићи су своје презиме донијели из Херцеговине а не добили по Сими како се сматра.
-
Ово предање о Симићима , Гаврићима и Радићима није баш у потпуности тачно. Сва три презимена су настала од браће Спасојевић Симе и Спасојевић Гавре. Од Симе су Кузман и Миле. Миле је одселио у Шњеготину и задржао старо презиме Спасојевић а Кузман је остао на старом имању и добио презиме Симић. Презиме Радић је настало од Кузмановог сина Раде. Кузманов син Илија је задржао презиме Симић. Ево и подаци из дефтера за село Јошавка из 1850 године.
Kuća 103.
1. Spasović Kuzman, sin Sime; srednjeg rasta, smeđih očiju i prosijedih brkova; rođen 1780. godine;
2. Njegov sin, Ilija, sin Kuzmana; srednjeg rasta, smeđih očiju i prosijedih brkova; rođen 1805. godine;
3. Njegov sin, Rado, sin Kuzmana; srednjeg rasta, crnih očiju i crnih brkova; rođen 1815. godine;
4. Njegov unuk, Vasilije, sin Ilije; srednjeg rasta, smeđih očiju, rođen 1832. godine;
5. Njegov unuk, Antonije, sin Ilije; crnih očiju; rođen 1844. godine;
6. Njegov unuk, Gligorije, sin Rade; crnih očiju; rođen 1840. godine;
7. Njegov unuk, Novak, sin Rade; crnih očiju; rođen 1847. godine;
8. Njegov unuk, Mihajlo, sin Rade; crnih očiju, rođen 1849. godine;
-
Ово предање о Симићима , Гаврићима и Радићима није баш у потпуности тачно. Сва три презимена су настала од браће Спасојевић Симе и Спасојевић Гавре. Од Симе су Кузман и Миле. Миле је одселио у Шњеготину и задржао старо презиме Спасојевић а Кузман је остао на старом имању и добио презиме Симић. Презиме Радић је настало од Кузмановог сина Раде. Кузманов син Илија је задржао презиме Симић. Ево и подаци из дефтера за село Јошавка из 1850 године.
Kuća 103.
1. Spasović Kuzman, sin Sime; srednjeg rasta, smeđih očiju i prosijedih brkova; rođen 1780. godine;
2. Njegov sin, Ilija, sin Kuzmana; srednjeg rasta, smeđih očiju i prosijedih brkova; rođen 1805. godine;
3. Njegov sin, Rado, sin Kuzmana; srednjeg rasta, crnih očiju i crnih brkova; rođen 1815. godine;
4. Njegov unuk, Vasilije, sin Ilije; srednjeg rasta, smeđih očiju, rođen 1832. godine;
5. Njegov unuk, Antonije, sin Ilije; crnih očiju; rođen 1844. godine;
6. Njegov unuk, Gligorije, sin Rade; crnih očiju; rođen 1840. godine;
7. Njegov unuk, Novak, sin Rade; crnih očiju; rođen 1847. godine;
8. Njegov unuk, Mihajlo, sin Rade; crnih očiju, rođen 1849. godine;
Хвала Васићу! Како се Рајилићи и Јелићи уклапају у ту причу, има ли неког од њихових предака у том дефтеру из 1850.?
-
[У табели СДНКП није уписан нико из Зеока ко је R1a>M458>YP417 ]
Ради се о резултатима из приватно финансираног истраживања у циљу прикупљања грађе за једну монографију. Резултати ће бити публиковани након што аутор објави свој рад.
Допуна: Ево сад видим да је већ дуже време монографија о Зеокама доступна, са свим резултатима тестираних. Видећемо да се резултати учине што пре доступним и у нашој табели.
-
Рајилићи су из Куће 104 која нема уписано презиме а Јелићи који су отишли у Бранешце су из куће бр.60
Kuća 104.
1. Nedo, sin Marka; srednjeg rasta, plavih očiju i smeđih brkova; rođen 1800. godine, umro 1853. godine;
Kuća 60.
1. Rajić Stojadin, sin Jove; srednjeg rasta, plavih očiju i crnih brkova; rođen 1790. godine;
Ђајића (слава Марковдан) нема у попису јер су живјели у Дубрави која није обухватала беговат док су Димитрићи и Јаћимовићи уредно записани.
Још неких прзимена нема у дефтеру што указује да су живјели у неприступачним предјелима гдје турци нису залазили.
-
Ради се о резултатима из приватно финансираног истраживања у циљу прикупљања грађе за једну монографију. Резултати ће бити публиковани након што аутор објави свој рад.
Допуна: Ево сад видим да је већ дуже време монографија о Зеокама доступна, са свим резултатима тестираних. Видећемо да се резултати учине што пре доступним и у нашој табели.
Требало би да је ово у питању.
https://zeoke.rs/poreklo-i-genealogija/
-
126. Дојкић, Никољдан, Рсовци, Пирот
Припада хаплогрупи G2a2b-L30, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Поседује јако специфичан хаплотип, са великим бројем ретких вредности (DYS393=15, DYS385=15-15, DYS448=20, DYS533=11), па нема блиских поклапања са мање од 5 разлика ни у нашој табели, ни у иностраним базама. С обзиром на јединственост хаплотипа, препорука Дојкићу је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео само да им је родовски надимак Дочини, а ни у доступној литератури нисам успео пронаћи више информација о овој фамилији.
Постоји село Дојнице код Призрена, Косово па је врло могуће да тестирани Дојкић је део вардарске-тимочке струје и вуче корене са Шар-Планине. Занимљиво је да он као и скоро сви тестирани који су G-M406 па низводно славе Св. Николу који нам долази сутра ☺️
-
145. Маловић, Савиндан, Дужи, Шавник
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FT36856, то јест генетичком роду Дробњака, подроду Косовчића. Међу до сада тестираним припадницима хаплогрупе I1-P109>FGC22061 има већи број потпуних поклапања, али бих издвојио Вилотијевића из истог места и са истом славом. Остала поклапања су лажна због модалности Маловићевог хаплотипа. Вероватно им је близак и Ћеранић из истог места, и поред 4 разлике на 23 упоредивих маркера: DYS437(16/17), DYS570(20/21), DYS576(18/17) и DYS643(12/11).
И према подацима из литературе би требало да су наведене породице сродне. Према Стојану Караџићу и Вуку Шибалићу све три породице воде порекло од Ђурјана, при чему су Вилотијевићи и Маловићи потомци његовог сина Данчула, а Ћеранићи су потомци Ђурјановог сина Вукмира.
-
136. Вукић, Аранђеловдан, Слатина, Андријевица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894>PH1395
Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног је модалан за овај род.
Вукићи потичу од Рачића из истог места, а своје садашње презиме су узели унуци Вуке Рачића почетком 20. века, по речима тестираног. Рачићи су једно братстава из групе Новаковића.
До сада нико од Новаковића није урадио дубљи генетички тест, па је препорука за даље тестирање WGS или BigY тест.
https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/
-
Ово је уједно био и последњи резултат за објављивање у склопу ове акције.
-
Требало би да је остало још шест резултата да се објави гледајући листу. Само је питање да ли су сви послали узорке.
-
Требало би да је остало још шест резултата да се објави гледајући листу. Само је питање да ли су сви послали узорке.
За неке нису достављени узорци, а за неке узорци нису били добри. У сваком случају, ако се и тестирају у будућности, ти резултати неће бити објављени на овој теми.
Тако да само напред са статистичком обрадом.
-
Команда је јасна, извршити се мора. ;) Коначна статистика на 145 тестираних је следећа:
И2а-39 (26.8%) Дин Југ-26 (66.6%) / Дин Север-13 (33.3%)
Р1а-25 (17.2%)
Е-В13-24 (16.5%)
И1-20 (13.7%)
Ј2б-12 (8.2%)
Р1б-10 (6.8%)
Г2а-5 (3.4%)
Ј2а-3 (2%)
Н2-2 (1.3%)
Ј1-2 (1.3%)
Q2-2 (1.3%)
Л1Б-1 (0.6%)
-
Погледао сам сајт zeoke.rs и податке који се тамо налазе, али нисам сигуран да ли су у потпуности повезани са резултатима из Драгачевских Зеока. Да ли неко има прецизнији увид у ове резултате или потврду да се ради баш о Зеокама из Драгачева, а не о онима из Лазаревца? Чини ми се да се понекад ове две локације мешају. Хвала унапред на одговору.
-
Занима ме више информација о породици из Зеока у Драгачеву која дели хаплотип са Катанама из Чајнича.
-
Превид сам направио, реч је о драгачевским Заокама.
-
Погледао сам сајт zeoke.rs и податке који се тамо налазе, али нисам сигуран да ли су у потпуности повезани са резултатима из Драгачевских Зеока. Да ли неко има прецизнији увид у ове резултате или потврду да се ради баш о Зеокама из Драгачева, а не о онима из Лазаревца? Чини ми се да се понекад ове две локације мешају. Хвала унапред на одговору.
Дејане, ја сам направио збрку када сам у причу уплео тестиране из Зеока код Лазаревца, не обративши пажњу да је реч заправо била о тестираном из Зеока код Лучана. Ради се заиста о резултату тестираног из лучанских Зеока. Нажалост, у питању је резултат из једног истраживања које већ осам година чека да аутор објави резултате, а до тада не можемо публиковати о коме је реч.
-
Први пут ћу да урадим географски пресек статистике. Почињемо од Србије, 75 тестирана кандидата што чини 51.7% свих тестираних.
И2а-19 (25.3%) Дин Југ-15 (78.9%) / Дин Север-4 (21%)
Р1а-13 (17.3%)
И1-10 (13.3%)
Е-В13-9 (12%)
Р1б-9 (12%)
Г2а-4 (5.3%)
Ј2б-3 (4%)
Ј2а-2 (2.6%)
Н2-2 (2.6%)
Ј1-2 (2.6%)
Q2-2 (2.6%)
-
У БиХ 29 (20%) тестираних где Р1а издоминирала, посебно у Средњој Босни.
Р1а-10 (34.4%)
И2а-7 (24.1%) Дин Југ-5 (71.4%) / Дин Север-2 (28.5%)
Ј2б-5 (17.2%)
Е-В13-4 (13.7%)
И1-2 (6.8%)
Л1б-1 (3.4%)
-
Први пут ћу да урадим географски пресек статистике. Почињемо од Србије, 75 тестирана кандидата што чини 51.7% свих тестираних.
И2а-19 (25.3%) Дин Југ-15 (78.9%) / Дин Север-4 (21%)
Р1а-13 (17.3%)
И1-10 (13.3%)
Е-В13-9 (12%)
Р1б-9 (12%)
Г2а-4 (5.3%)
Ј2б-3 (4%)
Ј2а-2 (2.6%)
Н2-2 (2.6%)
Ј1-2 (2.6%)
Q2-2 (2.6%)
Што се тиче I2a и процената напр Дин југ и других подграна од I2a, боље наведи проценат у оквиру свих тестираних, него у оквиру своје гране, јасније је
-
У Црној Гори обрнута ситуација на 19 тестираних (13.15%) Е-В113 на првом месту, док јој за врат дише И1 заступљена кроз род Дробњака.
Е-В13-6 (31.5%)
И1-5 (26.3%)
И2а-3 (15.7%) Дин Југ-3 (100%)
Р1а-1 (5.2%)
Г2а-1 (5.2%)
Ј2а-1 (5.2%)
Македонија 3 тестирана (2%)
И2а-2 (66.6%) Дин Север-2 (100%)
И1-1 (33.3%)
-
Што се тиче I2a и процената напр Дин југ и других подграна од I2a, боље наведи проценат у оквиру свих тестираних, него у оквиру своје гране, јасније је
Видећемо за следећа тестирања да то обавимо. Да завршимо са Хрватском где смо имали такође 19 тестираних или ти 13.15% од свих тестираних.
И2а-7 (36.8%) Дин Југ-3 (42.8%) / Дин Север-4 (57.1%)
Е-В13-5 (26.3%)
Р1а-2 (10.5%)
Ј2б-2 (10.5%)
И1-2 (10.5%)
Р1б-1 (5.2%)
-
134. Тешановић, Мала Госпојина, Смрдин, Горња Бочиња, Маглај
Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP1686>BY99654. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=11-15 и DYS643=11. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Маринковићем из Мишара код Шапца (Ђурђевдан), а на 17 маркера са Петровићем из Доње Борине код Зворника (Стевањдан). Од Мићића из Доње Борине (Стевањдан) разликује се на само 1 од 17 маркера. Да би се овај род генетички профилисао, односно са сигурношћу утврдила најмлађа подграна којој припада, препорука Тешановићу је да одради неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Херцеговине, а занимљиво је да такво предање имају и Маринковић, Петровић и Мићић. У Горњој Бочињи сигурно су присутни од половине 19. века. У турском попису из 1850. пописан је предак тестираног, Саво Тодоровић. Саво је имао сина Тешана Савића, а Тешан сина Василија Тешановића.
Одакле овај турски попис из 1850, је ли то скорији превод.
-
141. Поповић, Стевањдан, Мангура, Радоиња, Нова Варош
Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотипом се у потпуности уклапа у род А11, чији су припадници махом са простора Старог Влаха, и сви такође славе Стевањдан. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Крџавцем из Бистрице код Нове Вароши, на 1 од 23 маркера разликује се од Бучевца из Бистрице и Бучевца из Мокре Горе, а на 2 од 23 од Поповића и Драгутиновића из Бучја код Прибоја. С обзиром да још увек ниједан припадник овог рода није дубински тестиран, препорука Поповићу је додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према предању у Мангуру дошли из Бучја, које је вероватно и матица свих поменутих фамилија. Поповић је било и старије презиме Бучеваца.
Интересантно, у предању/предањима Бучеваца и Крџаваца из суседне Бистрице ови Поповићи се не помињу, па изгледа да су се у Мангуру доселили доста (или мало) касније.
-
Одакле овај турски попис из 1850, је ли то скорији превод.
Још увијек необјављени превод.
-
На тек окончаном Српском ДНК месецу 2024 уочава се негативан тренд. Наиме Сарајевско-романијска регија, Брчко, Славонија, Западни Срем, Барања и Тимок нису били заступљени нити са једним тестираним. Браничево је било заступљено само са два и црногорско приморје са једним тестираним што је јасно мизеран број. Да ли су у питању финансије, неупућеност, страх или нешто четврто не знам, али тестираних са тих простора је на кашичицу.
-
На тек окончаном Српском ДНК месецу 2024 уочава се негативан тренд. Наиме Сарајевско-романијска регија, Брчко, Славонија, Западни Срем, Барања и Тимок нису били заступљени нити са једним тестираним. Браничево је било заступљено само са два и црногорско приморје са једним тестираним што је јасно мизеран број. Да ли су у питању финансије, неупућеност, страх или нешто четврто не знам, али тестираних са тих простора је на кашичицу.
Да бисмо говорили о тренду, морали бисмо узети и неке референтне вриједности. У односу на шта је у току ове акције дошло до негативног тренда?
Даље, за Барању водимо посебну акцију, тако да није објективно очекивати и тестирања у оквиру сталних акција (ако ћемо тако, онда можемо рећи и да је негативно што из Семберије нема тестираних у акцији). Из Брчког имамо у просјеку једног тестираног годишње, тако да ту не можемо говорити о трендовима, нарочито не негативним. Поред тога, Брчко је прије рата имало око 22-23000 Срба и не третира се нигдје као посебно етнографско подручје. Из Западног Срема такође имамо у просјеку једног тестираног годишње, па важи све што рекох за Брчко.
Не требамо ствари олако гледати из неког мрачнијег угла, а понављам, када говоримо о трендовима, морамо помињати и референтне вриједности.
Е сад, можда ја нешто погрешно гледам.
-
Да бисмо говорили о тренду, морали бисмо узети и неке референтне вриједности. У односу на шта је у току ове акције дошло до негативног тренда?
Даље, за Барању водимо посебну акцију, тако да није објективно очекивати и тестирања у оквиру сталних акција (ако ћемо тако, онда можемо рећи и да је негативно што из Семберије нема тестираних у акцији). Из Брчког имамо у просјеку једног тестираног годишње, тако да ту не можемо говорити о трендовима, нарочито не негативним. Поред тога, Брчко је прије рата имало око 22-23000 Срба и не третира се нигдје као посебно етнографско подручје. Из Западног Срема такође имамо у просјеку једног тестираног годишње, па важи све што рекох за Брчко.
Не требамо ствари олако гледати из неког мрачнијег угла, а понављам, када говоримо о трендовима, морамо помињати и референтне вриједности.
Е сад, можда ја нешто погрешно гледам.
Не знам како ми је промакла акција тестирања Барање, нисам је приметио међу вестима на почетној страници "Порекла." Можете рећи нешто више о томе?
-
64. Николић (Аранђеловдан), Делиблато/Ковин
Припада сасвим сигурно хаплогрупи R1b-M269, а највероватније је у питању PF7562/PF7563, тј. огранак BY16680. У нашој табели му је генетички најближи Цвејић са Косова (Крајиште/Липљан) који слави Јовањдан, а у питању су 3 маркера разлике, на упоредивих 23. Ова хаплогрупа није довољно истражена код нас, јер има мали број тестираних, а посебно не оних који су радили дубинске тестове. Због тога се ништа поуздано не може рећи и препоручује се дубинско тестирање у иностранству.
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/)
Тестирани је навео да се прадеда презивао Блаја, а да је Николић узето од прабабе. У литератури за Делиблато наводе се као старинци неки Николићи-Маргићанини са непознатом славом, али не и Блаја.
-
5. Јелић, Ђурђевдан, Баре, Шавник
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902>Y2910>Y2915, роду Ивановића-Никшићана и Шпања. Потпуно поклапање на 23/25 маркера има са раније тестираним Јелићем из истог села, двојицом Смоловића из Прошћења и Добриловине код Мојковца, Церовићем из Тушине код Шавника и Милосављевићем из Губеревца код Кнића. На 1 од 23 маркера разликује се од Петрушића из Струга код Шавника, а на 2 од 23 од Шпањевића из Гојаковића код Мојковца. Сви наведени такође славе Ђурђевдан. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700), јер до сада ниједан припадник овог рода није дубински тестиран.
Род Ивановића-Никшићана и Шпања је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине:
Шпањи су братство чија је матица у Прошћењу код Мојковца, одакле су се временом потпуно иселили. Од Шпања из Прошћења потичу Јелићи из Бара у Ускоцима. Синови удовице Јеле су се најпре доселили 1820. године у Сировац у Ускоцима, а касније су прешли у суседне Баре. Друга миграција Шпања из Прошћења у Дробњак је из 1875. године када се Милутин Лучин доселио у Шаранце. Његов син Ђуро је око 1900. године прешао у Палеж, те су од њега тамошњи Шпањи. И Шпањи и Јелићи имају предање према коме потичу од Дедејића.
-
152. Рајилић, Стевањдан, Јошавка Горња, Челинац, I2-Y3120>PH908
Рајилић нема поптуних поклапања у ДНК пројекту. Ако би гедали крајишке родове са славом Св. Стефан, маркерима је нешто ближи западнокрајишкој групи FT124969 (Иветићи и остали), него географски ближој групи Стевањштака Y52621 (Челинац-Кнежево). Рајилићи преслављају Велику Госпојину, а на попису из 1991. године било их је 45 чланова. Савет за даље тестирање - BIGY700, или WGS тест.
-
Толико о мојој статистици. ;D Значи ли ово да ћемо имати бројку тестираних кандидата како је било и објављено?
-
5. Јелић, Ђурђевдан, Баре, Шавник
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902>Y2910>Y2915, роду Ивановића-Никшићана и Шпања. Потпуно поклапање на 23/25 маркера има са раније тестираним Јелићем из истог села, двојицом Смоловића из Прошћења и Добриловине код Мојковца, Церовићем из Тушине код Шавника и Милосављевићем из Губеревца код Кнића. На 1 од 23 маркера разликује се од Петрушића из Струга код Шавника, а на 2 од 23 од Шпањевића из Гојаковића код Мојковца. Сви наведени такође славе Ђурђевдан. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700), јер до сада ниједан припадник овог рода није дубински тестиран.
Род Ивановића-Никшићана и Шпања је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине:
Јел ово значи да војвода Новица Церовић није био Дробњак него Шпањ ?
-
Толико о мојој статистици. ;D Значи ли ово да ћемо имати бројку тестираних кандидата како је било и објављено?
Биће.
-
Јел ово значи да војвода Новица Церовић није био Дробњак него Шпањ ?
Не, то само значи да је за једног од четворице до сада тестираних Церовића утврђено да не припада роду Дробњака - Новљана.
-
107. Петаковић, Аранђеловдан, Дружиниће/Сјеница (R1b-U152 > R-FGC90545 - род Доњоморачана)
Тестирани је навео да су Петаковићи пореклом из села Дружиниће код Сјенице, што се слаже са подацима у етнографској литератури. Навео је и да су још даљим пореклом из Бистрице код Нове Вароши, што се такође поклапа са подацима у литератури.
Хаплотип Петаковића има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са:
1) Пешић, Св. Симеон Богопримац, Сјеница
Разлика на једном маркеру на 23 упоредива је у односу на следеће тестиране:
2) Бијанац, Аранђеловдан, Добрица/Алибунар
3) Ерић, Аранђеловдан, Бељина/Чачак
4) Мијачић, Аранђеловдан, Велика Калудра/Зубин Поток
Разлика на 2 маркера од 23 упоредива је у односу на следеће тестиране:
5) Радовић, Аранђеловдан, Баре/Колашин
6) Вујисић, Аранђеловдан, Баре/Колашин
7) Војводић, Аранђеловдан, Драговића Поље/Колашин
8 ) Ракочевић, Аранђеловдан, Павино Поље/Бијело Поље
9) Вукићевић, Аранђеловдан, Опланићи/Краљево
10) Станић, Аранђеловдан, Оклаце/Зубин Поток
Свих десет поклапања припадају генетичком роду Доњоморачана (R1b-U152 > ... > R-FGC90545), тако да нема дилеме да и Петаковић припада овом роду, чему у прилог иде и карактеристична слава.
Уколико Петаковић жели, а има финансијских могућности, додатни дубински тест (Big Y-700, WGS) би помогао да се додатно профилише род Доњоморачана.
-
70. Солдатовић, Ђурђевдан, Бастав, Осечина
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности могу се издвoјити повишене DYS19=17 и DYS458=18, и снижена DYS481=29. Нема блиских поклапања са мање од 4 разлике на 23/25 маркера, па је препорука даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила терминална подграна испод PH908.
У упитнику је наведено да је најстарији познати предак био Ђурица Солдат, учесник Првог српског устанка.
Кекићи и Тешмановићи (старо презиме Солдатовићи) су из Херцеговине, досељени у другој половини 18. века. Њихове претке (два брата) населио је спахија. Славе Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2014/06/16/poreklo-prezimena-selo-bastav-osecina/ (https://www.poreklo.rs/2014/06/16/poreklo-prezimena-selo-bastav-osecina/)
-
70. Солдатовић, Ђурђевдан, Бастав, Осечина
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности могу се издвoјити повишене DYS19=17 и DYS458=18, и снижена DYS481=29. Нема блиских поклапања са мање од 4 разлике на 23/25 маркера, па је препорука даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила терминална подграна испод PH908.
У упитнику је наведено да је најстарији познати предак био Ђурица Солдат, учесник Првог српског устанка.
https://www.poreklo.rs/2014/06/16/poreklo-prezimena-selo-bastav-osecina/ (https://www.poreklo.rs/2014/06/16/poreklo-prezimena-selo-bastav-osecina/)
Од ове фамилије требало би да је Тешман Солдатовић, о коме постоји књига, и чија је окућница из 19. века под заштитом. Ако неког занима:
(https://i.postimg.cc/qqkJD4YS/MLADEN-ST-Dj-URICIC-KNEZ-I-VITEZ-TESMAN-SOLDATOVIC-slika-O-159809221.jpg) (https://postimg.cc/MMFJv2zm)
(https://i.postimg.cc/V6XvH7Nr/Untitled.jpg) (https://postimages.org/)
(https://i.postimg.cc/KY64fXmh/464037516-27233648172948103-5036434298135736255-n.jpg) (https://postimg.cc/mcSbZ5cm)
(https://i.postimg.cc/8cH5TjMT/Bastav-Oku-nica-055.jpg) (https://postimg.cc/SYnqrQgP)
-
Да комплетирамо статистику за Српски ДНК месец 2024 на равно 150 тестираних.
И2а-41 (27.3%) Дин Југ-28 (68.2%) / Дин Север-13 (31.7%)
Р1а-26 (17.3%)
Е-В13-24 (16%)
И1-20 (13.3%)
Ј2б-12 (8%)
Р1б-12 (8%)
Г2а-5 (3.3%)
Ј2а-3 (3.3%)
Н2-2 (1.3%)
Ј1-2 (1.3%)
Q2-2 (1.3%)
Л1Б-1 (0.6%)
-
У БиХ 29 (20%) тестираних где Р1а издоминирала, посебно у Средњој Босни.
Р1а-10 (34.4%)
И2а-7 (24.1%) Дин Југ-5 (71.4%) / Дин Север-2 (28.5%)
Ј2б-5 (17.2%)
Е-В13-4 (13.7%)
И1-2 (6.8%)
Л1б-1 (3.4%)
Imamo li autozomalnih rezultata od Srba iz Srednje Bosne?
Izgleda da je R1a opšte prisutna, čak i dominantna.
-
130. Шишковић, Никољдан, Смедеревска Паланка, J2b-M241>PH1602
За Шишковиће се у литератури каже следеће: “Шишковић 1 кућа, слава: св. Никола. Предак Петар доселио се са Косова. Све су се ове фамилије доселиле пре Устанка и становале су у Старој Чаршији.” (извор: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“)
https://www.poreklo.rs/2013/08/15/poreklo-prezimena-varo%c5%a1i-smederevska-palanka/
Хаплогрупа којој припада Шишковић присутна је код нас више у јужним и централним областима, иако је има и на западу и вероватно се у доброј мери може везати за старе Илире (погледати објаву резултата Кордића са Раба). Грана којој припада Шишковић је вероватно: Y40288 (https://www.yfull.com/tree/J-Y40288/). Низводној Y141711 припадају Крајишници са славом Св. Лука и Алимпијевштаци са Косова и из Старог Влаха.
Ако изузмемо промену на маркеру 393 (12 уместо 13), Шишковићима су најближи Живковићи (Аранђеловдан) из околине Сврљига, као и још неке породице из тог краја. Узевши у обзир генетику и предање, све упућује на миграциони правац из јужних српских области.
Пожељан тест на SNP J-Y141711, или дубински тест.
Штета што нисам видео овај резултат раније. Занимљиво је да и Шишковић а и Живковић из Беле Паланке имају предање о доласку са Косова (код Живковића конкретно из околине Призрена). Постаје доста примамљива идеја о колективном пореклу у призренском крају или барем на Косову. Постоји ли разлог да се она одбаци, бар кад је мој случај у питању у оквиру целе ове приче? За Веселиновце као род претпостављам да су већ доста далеко од мене због 3 различита маркера на 23, али како стојим ја и уопштено наши јужни J-Y40288 у односу на Шишковића?
-
Штета што нисам видео овај резултат раније. Занимљиво је да и Шишковић а и Живковић из Беле Паланке имају предање о доласку са Косова (код Живковића конкретно из околине Призрена). Постаје доста примамљива идеја о колективном пореклу у призренском крају или барем на Косову. Постоји ли разлог да се она одбаци, бар кад је мој случај у питању у оквиру целе ове приче? За Веселиновце као род претпостављам да су већ доста далеко од мене због 3 различита маркера на 23, али како стојим ја и уопштено наши јужни J-Y40288 у односу на Шишковића?
По маркерима је то исти генетички род. Понишавље и околина.
Војиновић (Живковић), Аранђеловдан, Преконога/Сврљиг
Ђорић, Аранђеловдан, Округлица/Сврљиг
Васић, непознато, Сврљиг
Шишковић, Никољдан, Смедеревска Паланка
-
Штета што нисам видео овај резултат раније. Занимљиво је да и Шишковић а и Живковић из Беле Паланке имају предање о доласку са Косова (код Живковића конкретно из околине Призрена). Постаје доста примамљива идеја о колективном пореклу у призренском крају или барем на Косову. Постоји ли разлог да се она одбаци, бар кад је мој случај у питању у оквиру целе ове приче? За Веселиновце као род претпостављам да су већ доста далеко од мене због 3 различита маркера на 23, али како стојим ја и уопштено наши јужни J-Y40288 у односу на Шишковића?
У селу Вратница код Тетова постоји један род који се зове Шишковц који такође слави Никоњдан. По предању они су пореклом из Љуме, данашња Албанија. По свему судећи ради се о истом роду иако за сада немамо тестираних Шишковци из Вратнице. Анализирајући мапе са 23andme дошао сам до закључка да код припадника хаплогрупа Ј2b означена увек означена је регион око Рашке.
-
У селу Вратница код Тетова постоји један род који се зове Шишковц који такође слави Никоњдан. По предању они су пореклом из Љуме, данашња Албанија. По свему судећи ради се о истом роду иако за сада немамо тестираних Шишковци из Вратнице. Анализирајући мапе са 23andme дошао сам до закључка да код припадника хаплогрупа Ј2b означена увек означена је регион око Рашке.
Нису они од тих сигурно. Подграна J-PH1602 је практично непостојећа на северу Албаније. Веома ретка међу Албанцима генерално. Зато не треба генрализовати са одређеним хаплогрупама. А за ово са 23andMe не знам на шта се односи. Не прате се свакако ни ту Y-DNA и аутосомална, а ако сте гледали Албанце J2b, могуће да им као регион често излази Рашка област, пошто ту имају пуно днк рођака.
-
Нису они од тих сигурно. Подграна J-PH1602 је практично непостојећа на северу Албаније. Веома ретка међу Албанцима генерално. Зато не треба генрализовати са одређеним хаплогрупама. А за ово са 23andMe не знам на шта се односи. Не прате се свакако ни ту Y-DNA и аутосомална, а ако сте гледали Албанце J2b, могуће да им као регион често излази Рашка област, пошто ту имају пуно днк рођака.
J-PH1601 (PH1602)
(https://iili.io/f3tqY4n.png)
-
Подграна J-PH1602 је практично непостојећа на северу Албаније. Веома ретка међу Албанцима генерално.
Мислим да је чак и ,,веома ретка" преувеличавање. На њиховом Rrenjet-у у читавој бази података од 2,001 узорка постоје само двојица у читавој J2b-L283>Z622>Z615>Z597>Z38240, а од тога је један и >PH1602>Y40852 (Хот из Липљана) а други из околине Дебра. Дакле то је свега 0,1% албанских мушкараца који имају порекло из регија северно и западно од реке Неретве у предримском периоду - на нивоу статистичке грешке.
-
Мислим да је чак и ,,веома ретка" преувеличавање. На њиховом Rrenjet-у у читавој бази података од 2,001 узорка постоје само двојица у читавој J2b-L283>Z622>Z615>Z597>Z38240, а од тога је један и >PH1602>Y40852 (Хот из Липљана) а други из околине Дебра. Дакле то је свега 0,1% албанских мушкараца који имају порекло из регија северно и западно од реке Неретве у предримском периоду - на нивоу статистичке грешке.
Имају мало ове подгране, али ни она међу Албанце није морала доћи из крајева северно и западно од Нерветве. Заправо је подграна J-Y40852 доста добро укорењена на простору јужног и централног Балкана. Има је пуно код Срба са југа Србије, присутна је код Бугара, на основу једног хаплотипа и код Влаха из Грчке. Тако да је и њено порекло више "јужно". Крајишки Y141711 су млађа грана и међусобно сви блиски, док је разноврност и генерално заступљеност ове гране далеко већа на југу и у центрланим областима.
Друга прича су оне паралелне подгране пронађене на илирским налазиштима, али ова наша подграна као да се у неком тренутку одвојила јужно.
-
У селу Вратница код Тетова постоји један род који се зове Шишковц који такође слави Никоњдан. По предању они су пореклом из Љуме, данашња Албанија. По свему судећи ради се о истом роду иако за сада немамо тестираних Шишковци из Вратнице. Анализирајући мапе са 23andme дошао сам до закључка да код припадника хаплогрупа Ј2b означена увек означена је регион око Рашке.
Занимљива паралела. Да ли се они изјашњавају као Албанци или Македонци? Љума нема никаквог трага словенског живља бар од 17. века, ако не и раније. С друге стране, откуд им слава у случају да су Албанци? Видим да постоји и село Шиштавец одмах преко границе са Србијом. Претпостављам да су одатле?
Али што се тиче J2b код нас и код Албанаца, мислим да не би смело да се говори о тој хаплогрупи као заједничкој осим у случајевима где је јасно да су то Албанци који потичу од Срба или Срби који потичу од Албанаца у неком релативно скоријем периоду, јер су наше гране ван тога врло јасно одвојене. Једини разлог за било какво везивање појачане J2b-L283 за Рашку су насељавања Малисора од 17. до 19. века. У том случају гледамо понајвише J2b-L283>Z638>Y21045 (10% свих Албанаца) где стварно имамо Бошњаке из Рашког округа и Пећи у више различитих изразито албанских грана.
На YFull-у има и гране J-A30137, паралелне нашој J-Y40288, коју деле Србин из Рашког округа и Албанац из Липљана, мада им је заједнички предак везан за касни средњи век (TMRCA 900 ybp). Не бих се усудио да претпоставим који етнички идентитет је тај предак имао.
-
Имају мало ове подгране, али ни она међу Албанце није морала доћи из крајева северно и западно од Нерветве. Заправо је подграна J-Y40852 доста добро укорењена на простору јужног и централног Балкана. Има је пуно код Срба са југа Србије, присутна је код Бугара, на основу једног хаплотипа и код Влаха из Грчке. Тако да је и њено порекло више "јужно". Крајишки Y141711 су млађа грана и међусобно сви блиски, док је разноврност и генерално заступљеност ове гране далеко већа на југу и у центрланим областима.
Друга прича су оне паралелне подгране пронађене на илирским налазиштима, али ова наша подграна као да се у неком тренутку одвојила јужно.
Да, баш зато сам и нагласио предримски период, јер је у том тренутку предак J-Y40852 свакако и даље био у тим крајевима. Чињеница да се J-PH502 (xY40852) налази и у Тунису ме наводи на претпоставку да је и PH502, као и њен претходник PH1602, још увек била на обали мора у северној Далмацији и да се одатле помера између 4. века пре нове ере и 1. века нове ере, таман у време римског продора у регије Јапода и Либурна, у чијој близини би носиоци PH502 требали да се налазе у том тренутку. И баш J-Y40852 би били они који беже у унутрашњост (Дарданију?).
Мало сам ван контекста то споменуо, чисто ради наглашавања удела племена из ових илирских крајева у албанској етногенези касније.
-
Занимљива паралела. Да ли се они изјашњавају као Албанци или Македонци? Љума нема никаквог трага словенског живља бар од 17. века, ако не и раније. С друге стране, откуд им слава у случају да су Албанци? Видим да постоји и село Шиштавец одмах преко границе са Србијом. Претпостављам да су одатле?
Али што се тиче J2b код нас и код Албанаца, мислим да не би смело да се говори о тој хаплогрупи као заједничкој осим у случајевима где је јасно да су то Албанци који потичу од Срба или Срби који потичу од Албанаца у неком релативно скоријем периоду, јер су наше гране ван тога врло јасно одвојене. Једини разлог за било какво везивање појачане J2b-L283 за Рашку су насељавања Малисора од 17. до 19. века. У том случају гледамо понајвише J2b-L283>Z638>Y21045 (10% свих Албанаца) где стварно имамо Бошњаке из Рашког округа и Пећи у више различитих изразито албанских грана.
На YFull-у има и гране J-A30137, паралелне нашој J-Y40288, коју деле Србин из Рашког округа и Албанац из Липљана, мада им је заједнички предак везан за касни средњи век (TMRCA 900 ybp). Не бих се усудио да претпоставим који етнички идентитет је тај предак имао.
Шишковци су пореклом Срби (данас већина се изјашњава као Македонци) и веома су стари досељеници из области Љума. Нема досељених Албанаца у Вратници и никада није било. а нема ни у суседним селима као Рогачево или Беловиште.
Шишковци (18 к., Св. Никола). Досељеници из Љуме у данашној Албанији. Шишко је био слуга у роду Степанонвци оженио се и остао у Вратници.
Што се тиче област Љума наишао сам на један добар чланак на википедији:
Област Љума се први пут у писаним изворима помиње у 16. веку (1571—1591), као нахија Пећког санџака. У 17. веку албански бискуп Франг Барди помиње област Љуму као најисточнију границу римокатилчке епархије Сапе.[2] Службеник при српском конзулату у Приштини Бранислав Нушић је у свом путопису из 1894. године подвлачи „Љума је до осамнаестог столећа сва била српска”. Нушић је у Љуми боравио двадесетак дана и забележио је да је у Љуми до 1820. године много људи говорили српски језик. Иван Јастребов, руски конзул у Призрену, помиње како су му Љумани причали да су њихови оцеви још говорили српски. Имена села у Љуми задржала су се и данас још српска, тако: Топољане, Побрег, Ново Село, Гостиљ, Добруша, Враница итд. У свим љумским селима држи се још слава, и то по старом обичају; гости се госте по три дана. Највише се слави Св. Никола, Св. Димитрије, Св. Ђорђе и Св. Илија”.