Српски ДНК месец 2024

[Драган Обреновић]

У сваком случају, детаљнија профилизација Васојевића, или да кажемо E-V13 > E-Y176894 била би значајна. Обзиром на бројност и географску раширеност овог рода, имамо веома мало дубински тестираних.

Можда је време да Васојевићи направе мини пројекат и прикупе средства за то, верујем да би помогли и људи који нису од Васојевића.

[Небојша]

54. Тадић, Никољдан, Доњи Лапац, Лика, J2b-M205>Y22059


Лапачки Тадићи нису били бројни на попису из 1915. године. Свега 4 куће у Днопољу и једна у Доњем Лапцу. Свакако су део досељеничке струје из околине Книна. Управо тамо, у Риђанима, била је једна кућа Тадића са овом славом. Видећемо временом постоји ли веза.

Генетички је ово род J2b-M205>Y22059>Y155375, тачније род крајишких Никољштака, уже далматинских Крички. Слава и правац миграција одговарају, а Тадић увек може проверити да ли је позитиван на крички SNP: FT422756.

Постоје неке разлике у односу на овај хаплотип. Ретка вредност 20 на маркеру 448 и вредност 24 на маркеру 481, типична за банијске Криче (Ђурђевдан), али би то у принципу требао бити овај генетички род.

[sole89]

Да ли су можда део овог рода Вукашиновићи, са славом Аранђеловдан, који су са Власине досељени у село Кабаш код Витине, 1913. године?

Da, bas tako kao sto se napisali.

[Црна Гуја]

1. Николић, Срђевдан, Лис, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности издвајају се снижене DYS448=18 и DYS635=22. Посебно је индикативна вредност DYS448=18, јер њу у комбинацији са релативно ретком славом Срђевдан, поред Николића поседују још само тројица припадника гране I2-PH908. Николићу је од њих најближи један тестирани из околине Нове Вароши, чији резултат није још увек јаван, разликују се на само 1 од 23 маркера. Од Њега из Осијека код Илиџе разликује се на 3 од 23, а од Мићовића из Горобиља код Пожеге на 4 од 23 маркера. Како би се утврдило којој подграни испод PH908 припада овај род, препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању од Васојевића, прецизније од огранка Новаковића, али се на основу резултата теста, а и славе која није карактерситична за Васојевиће, може са сигурношћу рећи да ово предање није тачно. У тексту о Лису на порталу наводи се да су Николићи даљим пореклом из Васојевића, а не од Васојевића:

Николића предак Никола доселио се врло давно из Васојевића у Црној Гори. У Николиће спадају и Кочовићи, Вучићевићи и Ранђићи (сви славе Срђевдан).

https://www.poreklo.rs/2012/07/01/poreklo-prezimena-selo-lis-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

[Црна Гуја]

9. Јанус, Никољдан, Брубно, Глина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>YP951>YP4659>YP6186>BY99654. Од модалног хаплотипа ове гране одступају повишена вредност DYS19=17 и снижена вредност Y-GATA-H4=11. Најближе поклапање има са Влашковићем из Гаја код Ковина (Петковдан), разликују се на 2 од 23 маркера. Од Бирача из Брубна, Кораћа из Завале код Требиња и Бајовића из Безуја код Плужина разликује се на 3 од 23 маркера, сва тројица такође славе Никољдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер до сада ниједан припадник овог рода није урадио дубински тест. Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Јануз, и да су даљим пореклом из Црне Горе (околина Никшића), чему би у прилог ишло и блиско поклапање са Кораћем и Бајовићем. Јануси се, као и Бирачи, помињу у Брубну у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2021/04/19/banijski-rodovi-brubno/

[Кековац]

26. Мартиновић, Никољдан, Бистрица, Нова Варош

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно моралан хаплотип са много потпуних поклапања у нашој бази, али је му је сигурно најближи још један Мартиновић из Бистрице, са којим има један маркер разлике и још један Бистричанин са необјављеног истраживања. Тестирани је у упитнику навео породично предање о пореклу од Бајица, са Цетиња, што је генетика оборила.

[Ивица Јовановић]

26. Мартиновић, Никољдан, Бистрица, Нова Варош

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно моралан хаплотип са много потпуних поклапања у нашој бази, али је му је сигурно најближи још један Мартиновић из Бистрице, са којим има један маркер разлике и још један Бистричанин са необјављеног истраживања. Тестирани је у упитнику навео породично предање о пореклу од Бајица, са Цетиња, што је генетика оборила.

Преварило га презиме, јер Мартиновића има у Бајице.

[Црна Гуја]

10. Павишић, Ђурђевдан, Ријека Црнојевића, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>YP234>YP295>L366>FT36801*, роду Ћеклића. Поседује скоро у потпуности модалан хаплотип, једина вредност која одступа је снижена DYS391=9. Блиско поклапање има са већином припадника рода Ћеклића, а најближи су му Гутић из Зовог Дола код Невесиња, Драгутиновић из Убе код Цетиња и Матановић из Крањег Дола код Цетиња, од све тројице се разликује на само 1 од 23 маркера. С обзиром да је до сада дубински тестиран само један припадник рода Ћеклића, препорука Павишићу је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би род Ћеклића био у потпуности  генетички профилисан. Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Гвозденовић, а презиме Павишић носе по претку Павиши Гвозденовићу. Гвозденовићи су један од три главна огранка братства Мишевића-Вучедољана, а од њих су и поменути Гутићи са којима Павишић има најближе поклапање.

МИШЕВИЋИ-ВУЧЕДОЉАНИ

Братство је назив добило по Вучјем Долу у који се доселио заједнички предак. Дели се на три огранка:

„Гвозденовићи“, чији су родови Гвозденовићи* и Раичковићи,

„Пророчице“, чији су родови Пророчице, Вукосавовићи и Марковићи, и

„Вицковићи“, чији су родови Вицковићи, Радуловићи и Војиновићи.

Сви потичу од претка Перише Мишевића који је добегао у Ћеклиће крајем 17. столећа из Гацка – Чарађе. Постоје најмање три верзије о ранијем пореклу овог братства: по једном, они су огранак великог братства Орловића (с којим их везује легендарно Чарађе), по другом, они су сродници његушких Хераковића и Раичевича (што би потврдила и иста крсна слава – Ђурђевдан), по трећем, они су посебно херцеговачко братство.

Тема о племену Ћеклића:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6857.0

[Црна Гуја]

25. Војводић, Никољдан, Јелашиновци, Сански Мост

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Од модалног хаплотипа одступа једино снижена вредност DYS391=9, која је по свему судећи приватна мутација Војводића настала у неком релативно скоријем периоду, јер је не поседује ниједан други припадник ове гране. Војводић се од Требовца из Шљивног код Бања Луке, Мојића из Балатуна код Бијељине и Берића из Жабља разликује на само 1 од 23/25 маркера, а од Кнежевића из Коренице и Берића из Уздоља код Книна на 2 од 23. Од Шкорића из Горњих Штрбаца код Доњег Лапца разликује се на 2 од 20 маркера. Сви наведени такође славе Никољдан. Поклапање са Требовцем и Шкорићем би могло бити значајно, јер се за крајишке Требовце, Шкориће и Бокане у литератури наводи да им је раније презиме било Војводић. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према не претерано поузданом предању даљим пореклом из Црне Горе.

[Небојша]

25. Војводић, Никољдан, Јелашиновци, Сански Мост

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Од модалног хаплотипа одступа једино снижена вредност DYS391=9, која је по свему судећи приватна мутација Војводића настала у неком релативно скоријем периоду, јер је не поседује ниједан други припадник ове гране. Војводић се од Требовца из Шљивна код Бања Луке, Мојића из Балатуна код Бијељине и Берића из Жабља разликује на само 1 од 23/25 маркера, а од Кнежевића из Коренице и Берића из Уздоља код Книна на 2 од 23. Од Шкорића из Горњих Штрбаца код Доњег Лапца разликује се на 2 од 20 маркера. Сви наведени такође славе Никољдан. Поклапање са Шкорићем би могло бити значајно, јер се за крајишке Шкориће и Бокане у литератури наводи да им је раније презиме било Војводић. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према не претерано поузданом предању даљим пореклом из Црне Горе.

За све њих се каже да су Штрбци. Међутим, сада видимо да су Шкорићи и Војводићи једно, тј. R1a-Y2608, а Штрбци и Бокани (на основу резултата Бокуна из Врлике) N2-P189.2. Чекамо резултат личких Бокана још.

[Црна Гуја]

30. Пејић, Тривуњдан, Причани, Нови Травник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y38448>BY169316>Y155362. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, без неких специфичних вредности, па има и велики број релативно блиских поклапања. Једно од најближих поклапања (3 разлике на 24 упоредива маркера) има са Бигом из Доњег Бабиног Потока код Врховина, са којим дели и ретку славу Тривуњдан, па је готово извесно да припадају истом генетичком роду. Препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се формирала млађа подграна, и прецизније утврдила временска удаљеност до заједничког претка са Бигом. Тестирани је у упитнику навео да су се према предању у околину Новог Травника доселили из Далмације.

[drajver]

30. Пејић, Тривуњдан, Причани, Нови Травник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y38448>BY169316>Y155362. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, без неких специфичних вредности, па има и велики број релативно блиских поклапања. Једно од најближих поклапања (3 разлике на 24 упоредива маркера) има са Бигом из Доњег Бабиног Потока код Врховина, са којим дели и ретку славу Тривуњдан, па је готово извесно да припадају истом генетичком роду. Препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се формирала млађа подграна, и прецизније утврдила временска удаљеност до заједничког претка са Бигом. Тестирани је у упитнику навео да су се према предању у околину Новог Травника доселили из Далмације.

Доста интересантан резултат, јер потиче од Србина из подручја на правцу Бугојно-Нови Травник гдје је једно српско "острво" постојало у католичко-муслиманском окружењу. Ових неколико српских села ту вјероватно постоје још од 16. вијека и очували су се у православљу јер су се налазили у влашком статусу. Становници ових села пописани су у попису Клишког санџака из 1550. године. Без обзира што тестирани помиње Далмацију, чини ми се да у тој области није било пуно кретања становништва након 16. вијека, а цијела та група би требала потицати од херцеговачке струје која се кретала од горње Неретве, преко Раме до горњег Врбаса и даље према Јању и Змијању. И свакако занимљива је и ова веза са личким Бигама, што показује да је подручје Ускопља било транзит за један дио крајишких родова.

[Ojler]

13. Митровић, Митровдан, Ресник/Раковица/Београд, I2-Y3120

О Митровићима у Реснику податке налазимо у обимној двотомној монографији "Ресник", објављеној 2023. године од стране групе аутора у издању библиотеке "Хроника села", свеска 400:

МИТРОВИЋ, слава Свети Димитрије (Митровдан)
Најстарији писани траг о фамилији Митровић налазимо у Тефтеру арачком, Округ беорадски, Капетанија подунавска, село Ресник за период од 1831. до 1833. године. У овим турским пописима пореских глава у старо време пописано је пет домаћинстава фамилије Митровић: под бројем 27 пописани су: Тодор Митровић син Ђурађ, син Марко, син Матиа, син Степан; под бројем 28 пописани су Вуица Митровић, син Степан; под бројем 29 пописани су: Стеван Митровић син Миаило, син Јован; под бројем 30 уписани су: Никола Митровић, син Милован и под бројем 43 пописани су: Јован Митровић (сеоски кмет), брат Радован и отац Милан.

Из записа Ристе Т. Николић када је скраја 19. века вршио антропогеографска испитивања околине Београда, налазимо да је у разговору са старим мештанима Ресника  забележио да се за Митровиће или Ча-Јоцини не зна одакле су; по причању неких личе, да су Косовци, славе Митровдан.
...
По казивању садашњих житеља ове фамилије сазнајемо да су постојала два брата Прибића, који су се са Косова доселили у Ресник, један од њих се ту трајно настанио док се други одселио преко Саве у Срем и ту се губи сваки контакт са њим. Брат који је остао постао је  родоначелник фамијиле Митровић. Први познати предак Митровића је Милош (?-1840) односно његови синови Ча-Јоца (1803-?) и Радован (1813-1865). Ча Јоца је имао синове Васу (1838-1873) и Милана. Васина лоза се угасила, његов син Тимотије умире са 8 година док му се ћерке Мара и Љуба удају у варош и тиме настављају друге лозе. Мара се удала за поручника Симоновића, у то време била је „дворска дама” говоримо о времену Краља Милана Обреновића, имали су сина Жику такође цењеног официра. Љуба се удаје у познату трговачку породицу на Врачару у Дубљанској улици. Васиној жени Јелени Јели свекар Ча-Јоца у кућу доводи слугу Николу Мартића и тако на Митровића имању односно Васине удовице зачиње се новa лоза породице Мартић. Јела (1830-1926) рађа Живана Мартића и настаје ново родословље.

У хаплотипу тестираног Митровића као карактеристичне посебно се истичу вредности DYS390=25 и DYS533=14, а као нешто ређи уочавају се и маркери DYS19=17, те DYS389i-ii=13-30. Као занимљиви у погледу сличности са овим резултатом издвајају се два хаплотипа из за сада необјављеног САНУ истраживања са подударањем на 16 од 17 упоредивих маркера. Иако се ради о малом броју маркера, занимљиво је то што су обојица тестираних из Срема, што се добро уклапа у предање о одласку дела породице у Срем: један од њих је из Лежимира код Сремске Митровице и такође слави Митровдан, а други из града Сремске Митровице и слави Аранђеловдан.

[Лепеничанин]

61. Јанковић, Јовањдан, Голеш, Травник, R1a-M458>L1029.

Хаплотип тестираног одликује снижена вредност 12 на 393. Уколико се занемари та мутација, још увек се не може издвојити много породица за које би се могла претпоставити родословна блискост, али најближи им је хаплотип Рашета из Лике који иначе славе различиту славу, никољдан, и ту могућу везу ваљало би проверити.

У књизи "Питома долина Лашва Брод", аутора Сима Пургића, за Јанковиће из Голеша се каже да потичу из оближњих Бачвица. Свакако су тамо били давнашњи становници, а у Бачвицама исту славу су обележавали још Радише и Шарићи.

[Црна Гуја]

32. Лишанин, Аранђеловдан, Тутићи, Добри До, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT257011. Од модалног хаплотипа ове гране одступа само на два релативно бржемутирајућа маркера: DYS576=20 (благо повишен) и DYS570=16 (благо снижен). Најближе поклапање има са Мијачем из Утрга код Бара (Митровдан) и двојицом Матаруга из Босанске Крајине (Ђурђевдан), од све тројице разликује се на 2 од 23/25 маркера. На једном маркеру више се разликује од Поповића из Ба код Љига (Аранђеловдан), Капурана из Милотине код Фоче (Ђурђевдан) и Булатовића из Мртвог Дубоког код Колашина (Лучиндан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су у Тутиће досељени из оближњих Комадина, а да су даљим пореклом из Црне Горе (друга половина 18. века).

-Лишани, 14 к. (Аранђеловдан), најбројнији су у свом засеоку, раније су били једина фамилија у Тутићима. Из Лишана су се одселили и данас живе у: Ивањици (14), Чачку (4), Пожеги, Рокцима, Београду (2), Јежевици код Чачка и Боркову код Конарева. Највероватније да су Лишани преко Комадина дошли из села Лисе, што им и презиме говори.

https://www.poreklo.rs/2018/05/12/poreklo-prezimena-selo-dobri-do-ivanjica/

-Лишани, 14 K. (Аранђеловдан), по презимену треба да су потомци досељеника из села Лисе. Вероватно да су на падине Клековице дошли сточари из Лисе и ту остали. По имену ранијег села становници су добили ново презиме. Највише их данас има међу дрвосечама и раде на сечи и заштити шума y Клековици и Голији. Одселили су се у: Ивањицу (5), Београд (3), Чачак (З) M Бајину Башту.

https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-komadine-ivanjica/

[Лепеничанин]

46. Николић, Никољдан, Лозна, Бановићи, R1a-M458>L1029.

Хаплотип тестираног одликује снижена вредност 9 на дис 643. Опет, ако занемаримо ту вероватно породичну вредност, можемо видети да на подручју Озрена има неколико тестираних породица са блиским хаплотиповима. Реч је најпре о једном необјављеном резултату из Петрова и резултату Ристића из Горње Рјечице.

Тестирани наводи да Николићи из Лозне потичу од Марјановића/Балатуновића из Метериза код Бијељине, а да су даљим пореклом били из околине Грачанице. У доступној литератури се за ту групу породица наводи да их је 1845 населио бег Мехмедалија Пашић.

Mожемо закључити да је без обзира на боравак у околини Грачанице или у Семберији, старија постојбина тих породица била у озренском крају.

[Драган Обреновић]

60. Мрђа, Никољдан, Днопоље/Доњи Лапац/Лика, R1b-L51 > R-L21

Постоји потпуно поклапање на 17 маркера са нејавним резултатом, са славом Аранђеловдан, из Битоља у Македонији за кога је процењено да припада хаплогрупи R1b-U106. Међутим, због различите славе и велике географске удаљености тешко је рећи да ли ово поклапање има филогенетски значај, без дубљег теста обојице.

Следећи најближи тестирани у табели Српског ДНК пројекта су на дистанцама 2/17, 5/23, 6/23, 5/25, 6/25 итд. али међу њима има припадника и хаплогрупa R1b-U106 и R1b-U152. Стога не можемо поуздано проценити којој подграни припада Мрђа, осим што је извесно да се ради о некој подграни хаплогрупе R1b-L51 (западна R1b).

Интересантно је да смо имали једног раније тестираног Мрђу, такође са славом Никољдан, из места Лушци Паланка код Санског Моста. Међутим, овај тестирани Мрђа припада хаплогрупи I2-PH908:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6850.msg178333#msg178333

Значајан је и податак са 23andMe, где су тестиране Мрђе из Бироваче (Доњи Лапац) за које је утврђено да припадају хаплогрупи R1b-L51>L21, тако да се са великом вероватноћом може претпоставити да и овај тестирани Мрђа припада управо овој подграни хаплогрупе R1b-L51.

Личке Мрђе су иначе познати и стар род и помињу се рецимо у "Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Славена" (Загреб, 1916), где је забележено да постоји 28. кућа фамилије Мрђа у местима Днопоље/Лапац (19. кућа), Ком/Зрмања (6 кућа) и Висућ/Удбина (3 куће).

Обзиром да тестирани Мрђа припада овој, релативно реткој подграни западне R1b, било би драгоцено, наравно уколико има интересовања ифинансијских могућности, да уради Big Y-700 или WGS тест, што би помогло да се прецизно профилише најмлађа (терминална) подграна којој припада ова мушка лоза.

[Pustorečanin]

Možete li da objasnite šta ste mislili pod naknadnom rekonstrukcijom. Da li ste uzeli u obzir činjenicu da se selo Bogujevac na Radan planini tada zvalo Bogojevac. Predanje Petrovića je da su iz Crne Gore došli početkom 20 veka. U prilog tome navodim autentičan govor osoben za Cg i nošenje crnogorske narodne nošnje. .

[Небојша]

60. Мрђа, Никољдан, Днопоље/Доњи Лапац/Лика, R1b-L51

Постоји потпуно поклапање на 17 маркера са нејавним резултатом, са славом Аранђеловдан, из Битоља у Македонији за кога је процењено да припада хаплогрупи R1b-U106. Међутим, због различите славе и велике географске удаљености тешко је рећи да ли ово поклапање има филогенетски значај, без дубљег теста обојице.

Следећи најближи тестирани у табели Српског ДНК пројекта су на дистанцама 2/17, 5/23, 6/23, 5/25, 6/25 итд. али међу њима има припадника и хаплогрупa R1b-U106 и R1b-U152. Стога не можемо поуздано проценити којој подграни припада Мрђа, осим што је извесно да се ради о некој подграни хаплогрупе R1b-L51 (западна R1b).

Интересантно је да смо имали једног раније тестираног Мрђу, такође са славом Никољдан, из места Лушци Паланка код Санског Моста. Међутим, овај тестирани Мрђа припада хаплогрупи I2-PH908:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6850.msg178333#msg178333

Личке Мрђе су иначе познати и стар род и помињу се рецимо у "Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Славена" (Загреб, 1916), где је забележено да постоји 28. кућа фамилије Мрђа у местима Днопоље/Лапац (19. кућа), Ком/Зрмања (6 кућа) и Висућ/Удбина (3 куће).

Обзиром да тестирани Мрђа припада реткој подграни западне R1b, било би драгоцено, наравно уколико има интересовања ифинансијских могућности, да уради Big Y-700 или WGS тест, што би помогло да се прецизно профилише најмлађа позната грана којој припада.

Значајан је податак са 23andMe, где су тестиране Мрђе из Бироваче (Доњи Лапац) и припадају хаплогрупи R1b-L51>L21. Подграна која се ретко јавља на овим просторима, колико знам није предвиђена ни једном до сада тестираном R1b код нас. То мало баца сумњу на овај SNP.

Ипак, индикативно је да се на 23andMe R1b-L21 јавља искључиво на западу. Хрвати и Срби из Лике, муслимани из Босанске Крајине. Могуће да ту има нечега заиста. Ако ништа, Мрђе вероватно јесу изворно ова R1b, пошто су они из Петровачког краја (од којих су вероватно Мрђе I2-PH908 из Лушци Паланке), пореклом управо из Днопоља у Лици.

[Драган Обреновић]

Значајан је податак са 23andMe, где су тестиране Мрђе из Бироваче (Доњи Лапац) и припадају хаплогрупи R1b-L51>L21. Подграна која се ретко јавља на овим просторима, колико знам није предвиђена ни једном до сада тестираном R1b код нас. То мало баца сумњу на овај SNP.

Ипак, индикативно је да се на 23andMe R1b-L21 јавља искључиво на западу. Хрвати и Срби из Лике, муслимани из Босанске Крајине. Могуће да ту има нечега заиста. Ако ништа, Мрђе вероватно јесу изворно ова R1b, пошто су они из Петровачког краја (од којих су вероватно Мрђе I2-PH908 из Лушци Паланке), пореклом управо из Днопоља у Лици.

Хвала Небојша, доста сам се мучио око анализе Мрђиног резултата. Онда ћу кориговати анализу и сврстати га у табели у хаплогрупу R1b-L51> R-L21