Српски ДНК месец 2024

[Дарио]

92. Борисевић, Аранђеловдан, Кнежица/Козарска Дубица, I2-Y3120

Борисављевићи су породица из области Кнешпоље у Босанској Крајини. О њиховом пореклу нема предања забележених у етнографској литератури, нити их поседује породица. Тестирани је навео податак да су од 1850. потврђени у селима Кнежица, Подошка и Мало Двориште. На попису становништва 1991. године, од наведених насеља Борисевића је било само у селу Мало Двориште, и то укупно шест лица.

Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS437=14, DYS391=10 и DYS385=15-15, а нешто ређе се јављају и маркери DYS389ii=30 и DYS570=17. Најближи овом резултату је хаплотип Ђиласа из села Сонковић код Шибеника, који такође слави Аранђеловдан. Ова два хаплотипа на маркерима имају подударање 21/23, а хаплотип Ђиласа поседује све наведене ретке вредности осим маркера DYS437=14. Имајући у виду ове подударности, као и познате миграције становништва које су се дешавале на правцу Босна - Далмација, мислим да има довољно основа да се Ђиласи и Борисевићи сврстају у исти генетички род. За одговор на питање колико далеко у прошлост сеже ова веза неопходно би било да се ураде геномски тестови.

Поздрав,

Хвала на тумачењу и мишљењу али видим да је написано Борисављевићи умјесто Борисевићи па бих питао да ли је грешка само у овом моменту или је истрага вршена преко презимена "Борисављевић", надам се да није , па бих само молио за објашњење.

Хвала Вам унапред!

[Ojler]

Поздрав,

Хвала на тумачењу и мишљењу али видим да је написано Борисављевићи умјесто Борисевићи па бих питао да ли је грешка само у овом моменту или је истрага вршена преко презимена "Борисављевић", надам се да није , па бих само молио за објашњење.

Хвала Вам унапред!

Опростите, поткрала се грешка на том једном месту. Тражено је презиме Борисевић, него сам у писању погрешио. Унећу исправку у оригиналној објави, да не буде забуне.

[Кековац]

78. Тмушић, Никољдан, Дренова, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Поседује карактеристичне вредности DYS385b=15 и DYS458=16. Има потпуно поклапање са Икодиновићем, слава Никољдан, из Гуче. Због познатих миграционих праваца и идентичног хаплотипа могло би се прилично поуздано закључити да су род. Из Дренове имамо и Јасике који припадају овој хаплогрупи и славе Никољдан, али имају чак четири разлике на 25 упоредивих маркера, па је вероватно реч о различитом роду, што и не чуди јер је генетички род Дробњака веома распрострањен и разгранат у селима Старог Влаха. Без дубинског теста није могуће ништа више утврдити, па бих и Тмушићу препоручио BigY-700 или WGS тест, уколико је заинтересован за даље истраживање порекла.

Тмушић је у упитнику навео да је предак Станимир дошао у Сопотницу код Пријепоља. Такође је навео да су од Куча, тачније Поповића-Дрекаловића. У монографији о Сопотници, чији је аутор Милорад Веруовић, пише да су Тмушићи најстарија фамилија у том месту, досељена пре 300 година из села Боана код Шавника, што је у складу са овим резултатом. Даље пише да се родоначелник ове фамилије звао Станимир Тмушић, што је у складу са тврдњом из упитника. Ту је од стране пријепољских ага Чичића насељен у најплоднијем делу сопотничке котлине, где је добио четири сина: Веселина, Тодора, Дамјана и Риста, а у наредна три века Тмушићи су у Сопотници имали још најмање 120 мушких потомака. И поред тога се нису дуго задржали у котлини, јер их је ага отерао на лошију земљу према Забрдњици, а на њиховом старом месту населио Миликиће, односно Вукашиновиће. Занимљиво је да су и Миликићи припадници исте хаплогрупе, чак је и хаплотип тестираног Миликића из Бискупића доста близак Тмушићевом хаплотипу, јер се на 23 упоредива маркера разликују само на позицији DYS570(18/21).

Предање о пореклу из Куча је можда настало под утицајем чињенице да у Дробњаку заиста постоји породица Тмушић, са славом Никољдан, за коју се у литератури може пронаћи податак да је досељена из Куча. У књизи Дробњак - породице у Дробњаку и њихово поријекло (Стојан Караџић и Вук Шибалић, 1997) за Тмушиће из места Баре пише да су пореклом из Куча од Дрекаловића, одакле је Радован Поповић због крви побегао и настанио се у Прошћењу код Мојковца, око 1800. године. Имао је три сина: Тому, Новака и Јовицу. У Прошћењу се завадио с Турцима, неке побије и ускочи у Дробњак, у село Сировац 1824. године. Касније се преселе на Баре. Тмушићи су род с Ристићима и са Станићима. У сваком случају, ово предање је овим резултатом оборено.

[Equinox]

99. Муникравић, Врачевдан, Средња Меминска/Мајур, I2-Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>Y12341>FT12287>Y52071>Y59595

О банијским Муникравићима у литератури нема података. Ради се о ретком презимену и фамилији која није бројна. Тешко су страдали од усташа током терора НДХ, а жртава су имали и током Рата у Хрватској. Тестирани такође није оставио податке да поседују сазнања о неком предању у вези порекла породице. Матица рода је иначе село Средња Меминска, где су једино и живели. У селу је 1948. године било пет породица Муникравића. Наш члан Демић је у архивским документима пронашао да су Муникравићи у Меминској били присутни још у првој половини 18. века: Степан Муникравић, родом из Меминске (задруга бр. 2), православне вере, стар 40 година (рођен око 1732. године), служи у крајишкој војсци 18 година (од 1754. године).

Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS389i=14, DYS449=30 и DYS391=10, а у мањој мери и DYS570=17 и DYS635=22. Резултату Муникравића је најближи необјављени хаплотип тестираног из Дарде у Барањи, који такође слави Врачевдан, са подударањем 22/25. Од поменутих маркера карактеристичних за резултат Муникравића овај хаплотип поседује вредности DYS389i=14, DYS449=30, DYS570=17 и DYS635=22, што је уз поменуто подударање и исту ретку славу довољно за закључак да се ради о припадницима истог рода. У питању је род којем припадају и породице Ковачана из Топлице и Рашке (Филимоновићи, Нинићи и Лештани) и који припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>Y59595. Ковачани припадају млађем огранку ове гране, I2-Y151307, што за Муникравића и тестираног из Дарде није извесно.

Верујем да наш члан Equinox може рећи више о овом роду и могућој вези са Муникравићем, наравно уколико ово чита и ако је расположен да се укључи у разговор. Геномски тест Муникравића би свакако помогао да се боље профилише овај стари српски генетички род.

На жалост, немам сазнања о тестираним роду Муникравића, али бих се сложио са Велиборовом констатацијом о вероватној блискости Муникравића са необјављеним родом из Дарде, који је тестиран пре неколико година.
Својевремено сам тестирао лице из Дарде на I-A1221 при Yseq-у, и испао је негативан на ту узводну грану којој припадају Ковачани у Рашкој области и њихова исељена грана у Топлици, што искључује ближу генетску везу са Ковачанима.
Међутим, исти није тестиран на I-Z17855, и радо бих финансирао тестирање Муникравића на овај снп уколико постоји жеља и воља са његове стране.

[Тмуша]

78. Тмушић, Никољдан, Дренова, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Поседује карактеристичне вредности DYS385b=15 и DYS458=16. Има потпуно поклапање са Икодиновићем, слава Никољдан, из Гуче. Због познатих миграционих праваца и идентичног хаплотипа могло би се прилично поуздано закључити да су род. Из Дренове имамо и Јасике који припадају овој хаплогрупи и славе Никољдан, али имају чак четири разлике на 25 упоредивих маркера, па је вероватно реч о различитом роду, што и не чуди јер је генетички род Дробњака веома распрострањен и разгранат у селима Старог Влаха. Без дубинског теста није могуће ништа више утврдити, па бих и Тмушићу препоручио BigY-700 или WGS тест, уколико је заинтересован за даље истраживање порекла.

Тмушић је у упитнику навео да је предак Станимир дошао у Сопотницу код Пријепоља. Такође је навео да су од Куча, тачније Поповића-Дрекаловића. У монографији о Сопотници, чији је аутор Милорад Веруовић, пише да су Тмушићи најстарија фамилија у том месту, досељена пре 300 година из села Боана код Шавника, што је у складу са овим резултатом. Даље пише да се родоначелник ове фамилије звао Станимир Тмушић, што је у складу са тврдњом из упитника. Ту је од стране пријепољских ага Чичића насељен у најплоднијем делу сопотничке котлине, где је добио четири сина: Веселина, Тодора, Дамјана и Риста, а у наредна три века Тмушићи су у Сопотници имали још најмање 120 мушких потомака. И поред тога се нису дуго задржали у котлини, јер их је ага отерао на лошију земљу према Забрдњици, а на њиховом старом месту населио Миликиће, односно Вукашиновиће. Занимљиво је да су и Миликићи припадници исте хаплогрупе, чак је и хаплотип тестираног Миликића из Бискупића доста близак Тмушићевом хаплотипу, јер се на 23 упоредива маркера разликују само на позицији DYS570(18/21).

Предање о пореклу из Куча је можда настало под утицајем чињенице да у Дробњаку заиста постоји породица Тмушић, са славом Никољдан, за коју се у литератури може пронаћи податак да је досељена из Куча. У књизи Дробњак - породице у Дробњаку и њихово поријекло (Стојан Караџић и Вук Шибалић, 1997) за Тмушиће из места Баре пише да су пореклом из Куча од Дрекаловића, одакле је Радован Поповић због крви побегао и настанио се у Прошћењу код Мојковца, око 1800. године. Имао је три сина: Тому, Новака и Јовицу. У Прошћењу се завадио с Турцима, неке побије и ускочи у Дробњак, у село Сировац 1824. године. Касније се преселе на Баре. Тмушићи су род с Ристићима и са Станићима. У сваком случају, ово предање је овим резултатом оборено.

Хвала на одговору и предлозима! Такође, додао бих да се ради о грешки аутора монографије о Сопотници. Станимир Тмушић се у Сопотницу доселио 1800. године по породичном предању и родослову који имамо генерацијама уназад. Тако да је реалан временски оквир пре око 225 година. Иначе, податак који имамо је да се село/заселак из ког се доселио звао Кучје, код Боана. Нисам успео да нађем трагове о постојању села под тим именом. Предложио сам другим братственицима да одраде анализу, па да видимо о чему се ради. 

[Дарио]

Опростите, поткрала се грешка на том једном месту. Тражено је презиме Борисевић, него сам у писању погрешио. Унећу исправку у оригиналној објави, да не буде забуне.

У реду, захваљујем.

Даље, да ли бих и како могао добити контакт информације за наведене испитанике са којима се доводим у родну везу?

[Ojler]

У реду, захваљујем.

Даље, да ли бих и како могао добити контакт информације за наведене испитанике са којима се доводим у родну везу?

Не можемо вам дати контакт податке тестираног, али можемо пробати да га контактирамо и проследимо му ваше контакт податке, па да вам се јави ако жели.

[Гргур]

97. Цветковић, Аранђеловдан, Трњане, Алексинац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим високе вредности 20 на маркеру 458, хаплотип му је модалан на 25 маркера. На овом нивоу сазнања се не може много више рећи. Нема ближих поклапања. Зато је више него корисно урадити неки напреднији тест, што и саветујем тестираном Цветковићу.

Тестирани је навео да су Цветковићи шопског порекла, са Старе планине. У литератури нема података о пореклу становништва овог села, али ни околине.

Типовали смо да ће бити нека од старобалканских Хг с обзиром да им је порекло са Старе планине докле памћење досеже и да тврде да су Шопи.
Има ли још резултата за Шопе...по овом резултату су етнички Срби ? 

[НикПав]

Типовали смо да ће бити нека од старобалканских Хг с обзиром да им је порекло са Старе планине докле памћење досеже и да тврде да су Шопи.
Има ли још резултата за Шопе...по овом резултату су етнички Срби ?

Има резултата и из Малог и из Великог Шоплука, сви су у бази пројекта.

[Дарио]

Не можемо вам дати контакт податке тестираног, али можемо пробати да га контактирамо и проследимо му ваше контакт податке, па да вам се јави ако жели.

У реду, хвала Вам и на томе

[Црна Гуја]

84. Јовановић, Митровдан, Радаљ, Мали Зворник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип близак модалном, једине две вредности које се јављају нешто ређе су повишена DYS481=33 и снижена DYS533=12. Ову другу вредност, као и славу Митровдан, дели са неколико географски блиских тестираних: Петровићем из истог села, Николићем из Калиновца код Уба и Секулићем из Рибарице код Лознице. Од Петровића и Николића разликује се на 3, а од Секулића на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео предање по ком се предак Жарко, по коме један заселак у селу носи име Жарковићи, доселио из Куча почетком 18. века. Јовановићи потичу од Жарковог праунука Јована. У литератури се наводи слична верзија, с тим што се помиње и старији назив братства, Кевићи:

Кевићи. Кевићи су Кучи и дошли уз своје земљаке Човићe у Вољевце, па их нека Кева довела у Жарковиће под Радаковац. Кева је била у добрим односима са Зворничанима и није се с њима терала, те су се њени потомци само појединачно селили. Овде се између себе зову Кевићи, докле им се цео крај зове Жарковићи, а иначе су Теодоровићи, Јовановићи и Вуковићи (19 к.; Св. Димитрије).

https://www.poreklo.rs/2013/01/27/poreklo-prezimena-selo-radalj-mali-zvornik/

[Црна Гуја]

96. Јовановић, Ђурђевдан, Пекчаница, Краљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536*. Поседује неколико карактеристичних вредности: повишене DYS385b=15, DYS389=14-31 и DYS460=11. Прве две вредности, као и слава Ђурђевдан, специфичне су за род BY68536* А, па је извесно да и Јовановић припада овом роду. Од двојице Вукићевића из Милатовића код Лучана и Лазовића из Властељица код Лучана разликује се на 2 од 25, а од Поповића из Милатовића и Катанића из Бечња код Чачка на 2 од 23 маркера. Један од Вукићевића је већ урадио дубински тест, па је препорука Јовановићу додатно тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста , како би се овај род у потпуности генетички профилисао. Тестирани је у упитнику навео само то да се сматрају за староседеоце у селу, а исто се наводи и у чланку о Пекчаници на порталу:

https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-pekcanica-kraljevo/

[Црна Гуја]

104. Безаревић, Лазаревдан, Скокуће, Пријепоље

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902>Y3226>Y3219. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино снижена вредност DYS389=13-30. Од двојице претходно тестираних Безаревића из Скокућа и Петрића из Горње Косатице код Пријепоља (Стевањдан) разликује се на само 1 од 17 маркера (DYS389), од Јовановића из Мушковине код Пријепоља (Лазаревдан) на 2 од 17, а од Гобељића из Шушура код Сјенице (Лазаревдан) на 4 од 23. С обзиром да ниједан припадник овог рода није дубински тестиран, препорука Безаревићу је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

[Црна Гуја]

105. Ђурић, Никољдан, Грнчара, Лозница

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Од модалног хаплотипа одступају повишене вредности DYS385=11-15 и DYS456=18, и снижена вредност DYS576=18. Вредност DYS385=11-15 дели са географски блиским Пејићем из Сучана код Шековића (Никољдан), који му је уједно и најближе поклапање у нашој табели, разликују се на 2 од 25 маркера. Од једног нејавног тестираног из околине Соколовца у централној Хрватској (Никољдан) који такође има DYS385=11-15 разликује се на 3 од 25 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Ђурићи, и њима вероватно сродни Јовићи, даљим пореклом су из Андровића, засеока Козлука код Зворника.

–Јовићи и Ђурићи су из Босне, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2014/04/09/poreklo-prezimena-selo-grncara-loznica/

[Црна Гуја]

115. Рашковић, Јовањдан, Прово, Владимирци

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Од модалног хаплотипа одступају снижена вредност Y-GATA-H4=11, и повишене вредности DYS576=18 и DYS533=13. Иако најближе поклапање има са Јовичићем из Миокуса код Шапца и Миловановићем из Осечине од којих се разликује на 2 од 23 маркера, нема сумње да му је од њих ближи род Мајсторовић из Прова од ког се разликује на 4 од 23 маркера, али који за разлику од претходне двојице такође поседује две поменуте специфичне вредности Y-GATA-H4=11 и DYS533=13. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

Рашковићи (15 к., Јовањдан). Правих Рашковића 14 к. у Доњим Равницама, 1 к. у Точку. Милутинов (70 год.) прадеда Ђорђе дотле памте. И ови досељени, али не знају одакле. Кажу да су од Рашке. Причали стари: Прово насељено кад су Маџари изишли. Овде била ”пустиња 200 година” кад су Маџари истерани. Има ”четири табора Рашковића” узимају се.

https://www.poreklo.rs/2013/02/09/poreklo-prezimena-selo-provo-vladimirci/

[Иван Вукићевић]

100. Ћузовић, Ђурђевдан, Отиловићи, Пљевља, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга, коме припадају Бјелице, Бајице, Риђани (Драгошевићи), Братићи из Бањана и Ђуришићи из Цуца. Хаплотип тсетираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Остатак хаплотипа је модалан за овај род.

Милета Војиновић наводи следеће о пореклу Ћузовића у свом раду о Пљеваљском крају:

28. Ћузи – Ћузовићи су од Радуловића од Тоца (пријепољски крај). Дошли су у Отиловиће пре садашњих становника, који ту живе скоро 300 година. Презиме су променили, како се прича, на необичан начин.
Памте имена предака од Његована (1775) и Пеја. Његованови синови су: Вук, Радован и Ђурица. Вуков је Тодо, а Тодов Илија. Грујица Ћузовић био је дуго година коџобаша. О њему је писао Шалипуровић.
Вук је рођен око 1800. године. Умро је у деведесетој години живота. Десетак година пре смрти, био се онесвестио од неке болести и сви су мислили да је умро. Заказали су сутрадан сахрану. Однели су га у гробље да сахране по обичају. Било је много народа. Кад су га ставили у гроб, онесвестио се, исправио и сео у гроб. Сви су се присутни разбежали у паничном страху, осим неколико стараца, који су остали и помогли му да изађе из гроба. Говорио је касније да је ишао на небо код светаца и још којекакве фантазије. Био је народни видар.
Ђорђије Ћузовић-Ћузо је убио неке Турке из Вранеша, који су му враћајући се из Пљеваља запустили ливаду, и побегао у Црну Гору.
Пејатовићи су се одвојили од Ћуза. Неки су се Пејатовићизвали Ћузи све до 1945. године. Памте имена предака од Тана (1810). Танови синови су: Јоко, Милан, Васо и Никола. Тане је живео у Отиловићима и био чифчија.

Тестирани је навео два предања о пореклу Ћузовића: према једном потичу из Ариља, а према другом из Подгорице.

Ово је први до сада тестирани припадник генетичког рода Матаруга из Пљевљског краја. Отиловићи се налазе одмах до села Матаруга, што не значи нужно да Ћузовићи одатле потичу. Међутим, могли би бити потомци давно исељених Матаруга који су населили подручје између Пљеваља и Пријепоља.

[drajver]

100. Ћузовић, Ђурђевдан, Отиловићи, Пљевља, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга, коме припадају Бјелице, Бајице, Риђани (Драгошевићи), Братићи из Бањана и Ђуришићи из Цуца. Хаплотип тсетираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Остатак хаплотипа је модалан за овај род.

Милета Војиновић наводи следеће о пореклу Ћузовића у свом раду о Пљеваљском крају:

28. Ћузи – Ћузовићи су од Радуловића од Тоца (пријепољски крај). Дошли су у Отиловиће пре садашњих становника, који ту живе скоро 300 година. Презиме су променили, како се прича, на необичан начин.
Памте имена предака од Његована (1775) и Пеја. Његованови синови су: Вук, Радован и Ђурица. Вуков је Тодо, а Тодов Илија. Грујица Ћузовић био је дуго година коџобаша. О њему је писао Шалипуровић.
Вук је рођен око 1800. године. Умро је у деведесетој години живота. Десетак година пре смрти, био се онесвестио од неке болести и сви су мислили да је умро. Заказали су сутрадан сахрану. Однели су га у гробље да сахране по обичају. Било је много народа. Кад су га ставили у гроб, онесвестио се, исправио и сео у гроб. Сви су се присутни разбежали у паничном страху, осим неколико стараца, који су остали и помогли му да изађе из гроба. Говорио је касније да је ишао на небо код светаца и још којекакве фантазије. Био је народни видар.
Ђорђије Ћузовић-Ћузо је убио неке Турке из Вранеша, који су му враћајући се из Пљеваља запустили ливаду, и побегао у Црну Гору.
Пејатовићи су се одвојили од Ћуза. Неки су се Пејатовићизвали Ћузи све до 1945. године. Памте имена предака од Тана (1810). Танови синови су: Јоко, Милан, Васо и Никола. Тане је живео у Отиловићима и био чифчија.

Тестирани је навео два предања о пореклу Ћузовића: према једном потичу из Ариља, а према другом из Подгорице.

Ово је први до сада тестирани припадник генетичког рода Матаруга из Пљевљског краја. Отиловићи се налазе одмах до села Матаруга, што не значи нужно да Ћузовићи одатле потичу. Међутим, могли би бити потомци давно исељених Матаруга који су населили подручје између Пљеваља и Пријепоља.

Мислим да већ постоји прилично профилисан род на потезу Пљевља-Пријепоље-Источна Босна, а који карактерише ниска вриједност  DYS385a=15, близак хаплотип и крсна слава Ђурђевдан. Ту би спадали Ћузовићи, Кунарци, Пухалци, Шикуљци,а вјероватно и аврамијевштаци Ракићи из околине Зворника. Резултат Ћузовића је значајан јер открива матично подручје читавог овог рода.

[Иван Вукићевић]

102. Тадић, Јовањдан, Дрлаче, Љубовија, E-V13>Z5017>CTS6377>CTS9320>Z16988

Има потпуно поклапање хаплотипова са претходно тестираним Тадићем из истог места.

Тадићи су у Длаче дошли из Савковића, а тамо из Горњих Кошаља. У питању су три суседна села.

Љуба Павловић наводи следеће о Тадићима из Горњих Кошаља:

— Стари су род Тадићи (12 к.; Св. Јован). Нешто мало испод 200 година дошао је у ово село Михаило Тадић из средње Пиве, где и данас има много његових потомака истог презимена. Михаило је дошао са три ожењена и пунолетна сина: Тадијом, Дамњаном и Паном. Пано, прозвани Пана Топал, био је без једне ноге. Они су пали у Постење и високо се у њега горе подигли, ту су застали и закућили и још за живота Михаилова изашли су на глас. Михаило је умро у Постењу, а синови се поделе. Тадија се одсели у Савковиће, Пано остане на старом месту а Дамњан се подигне у Провалије. Тадија је умро у Савковићима и оставио иза себе синове: Саву, Радована, Давида, Новака, Мирка, Јосипа и Бошка. Од Саве су Тадићи у Дони и Дрлачама, од Радована Тадићи у Ваљеву и Смедереву, од Давида Тадићи на Љубовији и Дрлачама, од Новака Тадићи у Београду и Савковићу, од Мирка су остале неке девојке, од Јосипа су Тадићи у Шапцу, Лозници, Дрлачама и Ваљеву, од Бошка нема потомства. Пано је имао три сина: Младена, Панту и Јевту, сви Топаловићи у Постењу, иначе и под презименима Младеновићи, Пантићи и Јевтићи, растурили су се по Доњим Кошљама и другим селима низ Дрину а мање су ишли у вароши. Од Јевте је отишао један син Убу и тамо се населио. Дамњан је имао два сина: Добросава и Милутина, нешто по Дамњану, а нешто по његовим синовима њихови потомци су познати у дринским селима и много их се више иселило него што их је овде остало. Старо презиме Тадићи чувају између себе, мада се ретко њиме служе. Овде их је данас у Постењу највише.

Тадићи у Пиви такође славе Јовањдан, али се испоставило да предање Тадића из околине Љубовије о пореклу од презимењака из Пиве ипак није тачно. Тадићи из Пиве, као и сви остали Браниловићи, припадају генетичком роду Бањана и хаплогрупи N2.

[Иван Вукићевић]

Мислим да већ постоји прилично профилисан род на потезу Пљевља-Пријепоље-Источна Босна, а који карактерише ниска вриједност  DYS385a=15, близак хаплотип и крсна слава Ђурђевдан. Ту би спадали Ћузовићи, Кунарци, Пухалци, Шикуљци,а вјероватно и аврамијевштаци Ракићи из околине Зворника. Резултат Ћузовића је значајан јер открива матично подручје читавог овог рода.

Слажем се. Сврстао сам све који имају снижену вредност маркера DYS385a=15 у један подрод у табели ради боље прегледности. Свакако би било добро да неко од њих уради дубљи тест (WGS или BigY), а идеалан кандидат би био управо Ћузовић, с обзиром на место порекла.

[Ojler]

101. Алексић, Симољдан, Бранешци Горњи/Челинац, I2-Y3120>S17250>I-Y4882>I-A1328>Y177643>Y220413>FT386055>, род Крајишких Аранђеловштака

Тестирани је навео да је презиме Алексића настало у Бранешцима од претка Алексе рођеног 1848. године, а да им је старо презиме било Цигановић. Изгледа да су Алексићи ново презиме узели тек крајем 19. века, с обзиром да се у Шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за 1882. годину, у парохију Шаринци којој је припадало и село Бранешци, као једини слављеник Симољдана помиње фамилија са презименом Циган. Других података о овој породици нисам пронашао, али се они могу наћи у монографији аутора Спасоја Алексића, "Алексићи из Бранешаца – историја завичаја и породични родослов", ГрафоМарк, Лакташи 2010, у коју нажалост немам увида.

Хаплотип Алексића има само једну карактеристичну вредност, DYS390=25, а нешто ређе се јавља и маркер DYS570=17. Овај резултат је најближи хаплотипу фамилије Васић која слави Аранђеловдан и живи у истом селу, а хаплотип тестираног Васића из села Горња Мравица код Прњавора има са резултатом Алексића потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Може се закључити да Алексић припада истом роду као и Васићи, а то је род Крајишких Аранђеловштака - Родића, о којима имамо засебну тему.