Аутор Тема: Српски ДНК месец 2024  (Прочитано 106263 пута)

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1392
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #80 послато: Октобар 29, 2024, 07:54:37 поподне »
47. Станисављевић, Ђурђевдан, Липолист/Шабац, R1b-L51

Нема блиских поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Једини условно ближи хаплотип је нејавни резултат са славом Стевањдан из места Орловат, код Зрењанина, који је на генетичкој дистанци 2/23 (хаплогрупа R1b-U152).

Следећи најближи хаплотипови у табели СДНКП су на дистанцама 3/23, 4/23 и више, али су у питању појединци који имају различиту славу и који су географски причично далеко од Мачве, тако да је филогенетских значај ових поклапања упитан.

Mожда условно вреди поменути и један такође нејавни резултат на дистанци 2/17. Иако нерадо користим овако кратке хаплотипове за анализу, осим код потпуних поклапања, због исте славе (Ђурђевдан) и релативне географске близине поменућу да се ради о тестираном из места Грабовац код Обреновца. И овај резултат припада хаплогрупи R1b-U152, па постоји могућност да и Станисављевић припада овој подграни. Ипак, у табели Српског ДНК пројекта сврстаћемо за сада Станисављевића у узводну (предачку) хаплогрупу R1b-L51, пошто је предвиђач НЕВГЕН неодлучан између припадности R1b-U152 и R1b-U106:



Као у увек када нема ближих поклапања у табели а процена припадности млађој подграни је непоуздана, препоручујемо Станисављевићу да уради дубински ДНК тест (Big Y-700 или WGS).

Ван мреже sole89

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #81 послато: Октобар 29, 2024, 08:08:31 поподне »
Да ли су можда део овог рода Вукашиновићи, са славом Аранђеловдан, који су са Власине досељени у село Кабаш код Витине, 1913. године?
Да, баш тако као што се написали, 1913 године су моји преци са Власине населили Косово, тачније село Кабаш. Да ли можда има још тестираних Вукашиновића из овог рода? Да ли можда имате још неке информације о овом роду?

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 421
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #82 послато: Октобар 29, 2024, 08:19:37 поподне »
Овде се по свој прилици ради о накнадној реконструкцији порекла.

Петровићи (старије Јовановић),Ћосићи, као и Милојевићи, и Агатоновићи су огранци већег и старијег рода Благојевића, који су досељени у Плочник између 1880 и 1884 године из Гувништа код Лепосавића.

Благојевићи, чије две куће носе надимак Ћосићи, слове за старије досељенике у Гувниште, који су прешли из Белог Брда, једног од значајнијих средњевековних рударских центара на Копаонику.
Пописани су 1833. године, а куће из којих потичу Јовановићи-Петровићи и Ћосићи у Плочнику и Богујевцу су пописане у Гувништу под редним бројевима 12 и 13, 1863. године.

Дугујем извињење и исправку тестираном господину Петровићу из Богујевца (Прокупље) за тврдњу о пореклу Петровића у Богујевцу, из Гувништа. Податак о првој станици при насељавању у Топлици, село Плочник, је довело до забуне, као и чињеница да су у Плочнику заиста досељени Ћосићи, Јовановићи-Петровићи, Агатоновићи и Милојевићи, који сви славе Св. Стефана, и који су огранци Благојевића из Гувништа (Лепосавић).

Да коинциденција буде већа, један од пописаних Петровића – Ћосовића, од којих потиче тестирани, се зове Јеврем, управо као глава задруге Ћосића у Плочнику.

Заиста јесу Петровићи-Ћосовићи досељени из Шушура у Топлицу, али су 1884. године пописани у Грабовцу, некадашње крушевичке општине, у прокупачком срезу, а не у Плочнику. Могу да претпоставим да је у истраживању порекла дошло до повезивања са Ћосићима у Плочнику, по презимену и истој слави.

Задруга Јеврема Петровића (55) је пописана под редним бројем 7., а поред њега су задругу сачињавали Марија, жена (50); Илија, син (15); Милија, син (13); Миле, син (7); Маргита, кћи (11); Радосава, кћи (4); Гмитар, брат (50); Марија, снаја (45); Милика, братаница (9); Војин, братанац (4); Наста, братаница (13), и Миросава, братаница (7).

Задруга из које потичу Ћосовићи је пописана у Шушуру 1851. године под редним бројем 1. Задругу су чинили три брата – Радивоје, Јован и Јовко, синови Михајлови, са својим синовима.
Петровићи у Богујевцу воде порекло од Јеврема (1845), син Јовка, који је имао брата Василија (1850). Није познато по коме су преузели презиме Петровић, с обзиром да ни један пописани предак није носио то име.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #83 послато: Октобар 29, 2024, 08:52:14 поподне »
20. Муљевски, Никољдан, Куманово, I2-Y3120

Према наводима тестираног у Куманову се помињу као Муљевићи, Муљевски, Тушевски, Петрушевски, а сви заједно као Муљаци.
У етнографском истраживању кумановске области из 1940. године у селу Режановце код Куманова забележене су три куће рода Муљака.

Иако на више маркера одступа од модалног хаплотипа гране I2-Y3120, хаплотип тестираног има само једну специфичнију вредност, DYS449=34. У недостатку других карактеристика нешто ређима се могу сматрати и вредности DYS389i-ii=13-30 и DYS19=15. Иако је прилично уобичајен, овај резултат нема посебно блиских међу хаплотиповима у бази СДНКП, тако да се нема много шта написати.
 
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • I1 P109
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #84 послато: Октобар 29, 2024, 09:27:43 поподне »
Да, баш тако као што се написали, 1913 године су моји преци са Власине населили Косово, тачније село Кабаш. Да ли можда има још тестираних Вукашиновића из овог рода? Да ли можда имате још неке информације о овом роду?
Није ми познато ништа више. Мало сам се бавио насељавањем Косовског Поморавља после Балканских ратова и Првог светског рата. Приметио сам да је насељавање са Власине било изражено, нарочито у околину Витине. Тако и знам за родове који су населили овај крај, па и за Ваш.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Radul

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1905
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #85 послато: Октобар 29, 2024, 10:58:22 поподне »
33. Пераловић, Никољдан, Косор/Подгорица, J2a-M92 > Y319817

Има потпуно поклапање са претходно тестираним братствеником. Припадају J2a-M92 > SK1344 > Y319817 хаплогрупи и роду Никољштака. Резултатима Пераловића расвјетљено је поријекло Y319817 Никољштака из Метохије и других српских области.
 
Пераловићи припадају најстаријем слоју становништва у Кучима. Према свједочанству Ердељановића, на Косору су стариначка братства били: Кући, Балотићи, Пераловићи и Бакечевићи.

Током времена, значајан дио војводског братства морао је да се одсели с Косора због „крви“. Једни су  отишли у Подгорицу, гдје су се прозвали Кулићима. Неке породице, као Кулићи, остале су у Подгорици, док су други отишли у Владне у Зети и другдје. Имају своје огранке у Пећи и другим мјестима Метохије. У Метохији их има у селима Жач, Ковраг и Осојане. Од Пераловића су и Колиновићи, сада Коленовићи, у Плавско-гусињској области, који су прешли у ислам.

Данас Пераловићи набрајају 15 и више пасова до родоначелника војводе Перала. Славе Св. Николу и прислужују Никољице.
« Последња измена: Октобар 29, 2024, 11:40:04 поподне НиколаВук »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

На мрежи Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • J2b1-M205>Y218180, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #86 послато: Октобар 30, 2024, 08:37:16 пре подне »
9. Јанус, Никољдан, Брубно, Глина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>YP951>YP4659>YP6186>BY99654. Од модалног хаплотипа ове гране одступају повишена вредност DYS19=17 и снижена вредност Y-GATA-H4=11. Најближе поклапање има са Влашковићем из Гаја код Ковина (Петковдан), разликују се на 2 од 23 маркера. Од Бирача из Брубна, Кораћа из Завале код Требиња и Бајовића из Безуја код Плужина разликује се на 3 од 23 маркера, сва тројица такође славе Никољдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер до сада ниједан припадник овог рода није урадио дубински тест. Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Јануз, и да су даљим пореклом из Црне Горе (околина Никшића), чему би у прилог ишло и блиско поклапање са Кораћем и Бајовићем. Јануси се, као и Бирачи, помињу у Брубну у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2021/04/19/banijski-rodovi-brubno/

Драго ми је да су Јануси добили овакав резултат, пошто моји Демићи имају кумство са једним њиховим огранком још од давнина.

По свему судећи, ријеч је о широј родовској групи којој, поред Јануса, припадају још и банијски Бирачи, Ресановићи и Сарапе. Сви они прослављају Никољдан. Од раније имамо STR резултате Бирача из Брубна и Ресановића из Закопе, док су Сарапе из Горњег Класнића потврђене као R1a-Z280>YP951+ преко YSEQ-а. Постоји и 23andMe резултат Ресановића из Горњег Класнића (R1a-Z280>CTS3402+). Подсјећам да у Брубну, осим Бирача и Јануса, такође постоје и Ресановићи, док у Горњем Класнићу Ресановиће и Сарапе дијели малтене само један поток.

Према подацима из архивске грађе Прве банске крајишке регименте, утврђено је да су Јануси били присутни у Брубну током друге половине XVIII вијека и да су имали најмање 3 породичне задруге у селу. Уписивани су и као Јануси и као Јанузи још током XVIII вијека, али би Јануз, с обзиром на то да постоје и Јанузовићи са истом крсном славом на Банији, могла бити изворна варијанта презимена.

Предање о даљем поријеклу од Никшића не бих пуно коментарисао, пошто су на Банији сачувана само мутна предања о даљем поријеклу "од Црне Горе, Херцеговине" или о ближем поријеклу из сусједних крајишких области, док су та о конкретним мјестима углавном маштанија изведена на основу истих или сличних презимена (у овом случају вјероватно по Јанушевићима/Јањушевићима).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #87 послато: Октобар 30, 2024, 03:47:55 поподне »
60. Мрђа, Никољдан, Днопоље/Доњи Лапац/Лика, R1b-L51 > R-L21

Постоји потпуно поклапање на 17 маркера са нејавним резултатом, са славом Аранђеловдан, из Битоља у Македонији за кога је процењено да припада хаплогрупи R1b-U106. Међутим, због различите славе и велике географске удаљености тешко је рећи да ли ово поклапање има филогенетски значај, без дубљег теста обојице.

Следећи најближи тестирани у табели Српског ДНК пројекта су на дистанцама 2/17, 5/23, 6/23, 5/25, 6/25 итд. али међу њима има припадника и хаплогрупa R1b-U106 и R1b-U152. Стога не можемо поуздано проценити којој подграни припада Мрђа, осим што је извесно да се ради о некој подграни хаплогрупе R1b-L51 (западна R1b).

Интересантно је да смо имали једног раније тестираног Мрђу, такође са славом Никољдан, из места Лушци Паланка код Санског Моста. Међутим, овај тестирани Мрђа припада хаплогрупи I2-PH908:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6850.msg178333#msg178333


Значајан је и податак са 23andMe, где су тестиране Мрђе из Бироваче (Доњи Лапац) за које је утврђено да припадају хаплогрупи R1b-L51>L21, тако да се са великом вероватноћом може претпоставити да и овај тестирани Мрђа припада управо овој подграни хаплогрупе R1b-L51.

Личке Мрђе су иначе познати и стар род и помињу се рецимо у "Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Славена" (Загреб, 1916), где је забележено да постоји 28. кућа фамилије Мрђа у местима Днопоље/Лапац (19. кућа), Ком/Зрмања (6 кућа) и Висућ/Удбина (3 куће).

Обзиром да тестирани Мрђа припада овој, релативно реткој подграни западне R1b, било би драгоцено, наравно уколико има интересовања ифинансијских могућности, да уради Big Y-700 или WGS тест, што би помогло да се прецизно профилише најмлађа (терминална) подграна којој припада ова мушка лоза.

Значајан је податак са 23andMe, где су тестиране Мрђе из Бироваче (Доњи Лапац) и припадају хаплогрупи R1b-L51>L21. Подграна која се ретко јавља на овим просторима, колико знам није предвиђена ни једном до сада тестираном R1b код нас. То мало баца сумњу на овај SNP.

Ипак, индикативно је да се на 23andMe R1b-L21 јавља искључиво на западу. Хрвати и Срби из Лике, муслимани из Босанске Крајине. Могуће да ту има нечега заиста. Ако ништа, Мрђе вероватно јесу изворно ова R1b, пошто су они из Петровачког краја (од којих су вероватно Мрђе I2-PH908 из Лушци Паланке), пореклом управо из Днопоља у Лици.

Кратак преглед тестираних R1b-L21 са простора Западног Балкана. Истраживање порекла ових родова, може потенцијално бити важно и за крајишке Мрђе. Реч је о SNP резултатима (23andMe и Family Finder).

Срби
Мрђа, Никољдан, Бировача, Доњи Лапац, Лика, R1b-L21
Заваљевски, Београд, R1b-L21
Кузмановић, непознато, R1b-L21
Радовић, Хрватска, R1b-L21
Милошевић, Ђурђевдан, Умац, Цетиње, R1b-L21>Z2186>Z2183 (L1066) / https://www.yfull.com/tree/R-Z2183/

Хрвати
Пинтар, Хрватска, R1b-L21
Судар, Брушане, Госпић, Лика, R1b-L21
Биљан, Госпић, Лика, R1b-L21
Поздерац, Јастребарско, Централна Хрватска, R1b-L21
Голубић, Хрватска, R1b-L21
Драженовић, Хрватска, R1b-L21
Белобрајдић, Бјеловар, Централна Хрватска, R1b-L21

Муслимани
Пурић, Велика Кладуша, R1b-L21


Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #88 послато: Октобар 30, 2024, 04:07:07 поподне »
22. Ћосо, Аранђеловдан, Запужане/Бенковац, I2-Y3120

Према предању које је навео тестирани, Ћосе су дошле у Запужане из Карина. Имају податак да је прадедов деда живео у Запужанима, чије би време рођења отприлике могло бити око средине 19. века. Ћоса са славом Аранђеловдан има још у Бенковачком Селу, као и у оближњим селима Буковић, Ислам Грчки, Горња и Доња Јагодња, Карин Горњи и Надвода (Жегар). Према наводима неких истраживача они су сродни фамилији Чосо из села Горња Јагодња, која такође слави Аранђеловдан. Сматра се чак да је матица овог рода управо у Јагодњи, одакле су се неки иселили у Карин. У попису Горње Јагодње из 1756. године помињу се Лазо Ћосић (Lazo Chiossich) и Петар Ћосић (Peter Chiosich) који би могли бити преци ове фамилије.

Као ређе вредности у хаплотипу тестираног могу се издвојити маркери DYS458=18 и DYS449=30. Вредност овог другог маркера, DYS449=30, указује да је код тестираног можда дошло до повратне мутације на маркеру DYS449=20, односно да би Ћосе могле припадати млађој грани I2-PH908. На такву могућност указује и сличност са хаплотиповима двојице тестираних Путника из Доњег Водичева код Новог Града, који су одређени као грана I2-PH908 и такође славе Аранђеловдан. Њихови хаплотипови поседују обе поменуте ређе вредности, а од хаплотипа тестираног Ћосе разликују се на три од 23 упоредива маркера.
Уколико је Ћосо ипак припадник гране I2-Y3120 динарик север, најближи би му могао бити род Крајишких Аранђеловштака - Родића, иако његов резултат не поседује вредност DYS390=25 карактеристичну за Родиће.

Тестираном свакако препоручујем да уради неки од великих геномских тестова или барем проверу карактеристичних СНП маркера, како би се ситуација са млађом граном разјаснила.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #89 послато: Октобар 30, 2024, 04:21:06 поподне »
Милошевић, Ђурђевдан, Умац, Цетиње, R1b-L21>Z2186>Z2183 (L1066) /

Братство настањује село Хумци, које је по њима и добило назив. Потомци су Бјеладина Хумца досељеног на земљу Цетињског манастира у време Ивана Црнојевића. Бјеладин је био из Врања у Зети, испод Хума (Хотског), отуд и надимак Хумац. Био је католик, а његово потомство је прешло у православну веру. По предању, њихови сродници су Ђоновићи у селу Томићи у Црмници (од Јована – Ђона, рођеног Бјеладиновог брата).

Сви данашњи Хумци потичу од Бјеладиновог потомка Милоша Вука Раичева, по коме носе презиме Милошевић.

Славе Ђурђев-дан.

https://www.poreklo.rs/2015/11/20/pleme-cetinje-poreklo-stanovnistva/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #90 послато: Октобар 30, 2024, 04:23:44 поподне »
Братство настањује село Хумци, које је по њима и добило назив. Потомци су Бјеладина Хумца досељеног на земљу Цетињског манастира у време Ивана Црнојевића. Бјеладин је био из Врања у Зети, испод Хума (Хотског), отуд и надимак Хумац. Био је католик, а његово потомство је прешло у православну веру. По предању, њихови сродници су Ђоновићи у селу Томићи у Црмници (од Јована – Ђона, рођеног Бјеладиновог брата).

Сви данашњи Хумци потичу од Бјеладиновог потомка Милоша Вука Раичева, по коме носе презиме Милошевић.

Славе Ђурђев-дан.

https://www.poreklo.rs/2015/11/20/pleme-cetinje-poreklo-stanovnistva/

Тако је, писао је Иван о томе кад се појавио резултат.

Јован Ердељановић у свом раду о Старој Црној Гори наводи следеће:

Хумци или, по народном изговору, Умци (15 кућа) у селу истог имена. Зову се још и Милошевићи. Опште је познато и сасвим поуздано предање, да су Хумци потомци Бјеладина Хумца, који се доселио на Цетиње у време Ивана Црнојевића и постао Ивановим кметом на земљишту Цетињског Манастира.

О самоме Бјеладину Хумцу имају његови потомци, данашњи Хумци, ово предање. Бјеладин је, веле, био пореклом из „Хума 'отскога или зетскога“ (у зетској равници), по чему је и добио назив „Бјеладин Умац“; право му се презиме не зна. Мисли се, да је био „латинин“ (католик). Имао је још два брата, па су сва тројица заједно побегли од „крви“ у Црмницу. Тамо је један од њих (Ђон и остао, и од њега су садашњи Ђоновићи у црмничком селу Томићима; други је брат отишао у Жабљак, примио ислам и од њега су били чувени Омарћевићи или Омерћевићи, који су се већ скоро истражили; а трећи брат, Бјеладин, дошао је на Цетиње Иванбегу. Стара слава те браће био је „Свети Ђорђе у пролеће“ ("Ђурђев-дан), и од Бјеладина је остало то крсно име и Хумцима. А послужују „Госпођин дан Мали, као и сва остала села по Цетињском Пољу“. Због тога Хумци тврде, да су и Ђоновићи раније славили Ђурђев-дан. Веле, да се Хумци и сад рођакају с оба поменута браства, са Ђоновићима и Омарћевићима. Изненадило ме, што Ђоновићи у Црмници ништа не знају о своме сродству са цетињским Хуицима и шта више тврде, да су пореклом „из Кроје“. Уз то славе Томин–дан а прислужују Велику Госпођу, а да ли су раније славили Ђурђев–дан, нисам могао сазнати.


За Батровиће, који потичу од Ђоновића из Томића, утврђено је да припадају различитој хаплогрупи:
Предање Хумаца о сродству са Ђоновићима по свој прилици није тачно.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #91 послато: Октобар 30, 2024, 04:26:10 поподне »
Све то за Ђоновиће је упитно. Као и за везу Батровића и Ђоновића.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #92 послато: Октобар 30, 2024, 05:23:41 поподне »
Можда Милошевић и нема везе са осталима. Дубински тест Мрђе и Милошевића би помогао да се прво утврди да ли су блиски, али и да се утврди откуд та грана на западном Балкану, и само на западном Балкану. Та се хаплогрупа могла појавити тамо у безброј сценарија али с обзиром на мали број тестираних са том хаплогрупом у све три популације намеће се закључак да је кратко ту.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #93 послато: Октобар 30, 2024, 06:29:23 поподне »
35. Арсић, Ђурђевдан, Приштина, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS438=11 и DYS481=24 и снижену вредност маркера DYS635=21. Нема блиских поклапања на пројекту.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже barbarylion

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1701
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #94 послато: Октобар 30, 2024, 07:27:26 поподне »
Све то за Ђоновиће је упитно. Као и за везу Батровића и Ђоновића.
Postoje li još neki Miloševići sa slavom Đurđevdan na Cetinju, obzirom da sam pre nekog vremena slušao jednog Miloševića sa Ct koji je ispričao ono što sam ja napisao gore, moguće da su neki drugi u pitanju? Mislim da je rekao da imaju predanje da su cetinjski Vasojevici?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #95 послато: Октобар 30, 2024, 07:40:17 поподне »
42. Зоговић, Никољдан, Бело Поље, Пећ, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25 и DYS458=18 и снижену вредност маркера DYS635=21.

На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Прелевић, Никољдан, Доње Стравче/Подгорица
- Томовић, Никољдан, Поља/Мојковац
- Јововић, Никољдан, Момче/Подгорица

Тестирани је навео да се у Бело Поље доселио Перко Зоговић из Машнице у Полимљу на подручју Горњих Васојевића.

Андрија Јовићевић је забележио следеће у свом раду о Плавско-гусињској области:
Зоговићи су дошли овдје из Шекулара, а Крџићи из Гусиња; и једнима и другима је даља старина из Бајица од Мартиновића, одакле су се два брата давно преселила у ове крајеве. Зоговићи и Крџићи се међусобно своје и не узимају се; славе као и Мартиновићи 7. јануара, а послужују Малу Госпђу. Њихово пресељење пада прије 180 година. Много су се убијали с Божићима, а и с Турцима. Зоговићи су најприје живјели у Грачаници, па су се доцније преселили у Машницу, гдје и данас живе.

Миљан Јокановић у свом раду о Кучима наводи предање према коме Зоговићи потичу од Љуљановића од Старокуча:
Зоговићи потичу од Зога Пејчина Љуљанова. Зого је имао два сина: Петра и Радоја. Петар је погинуо у Дечанима а Радоје у Дољи – Плавско гусињска област. Према предању криводолских братстава, Зого се преселио у Бајице, а из Бајица у Гусиње и Дечане. Међутим, дио Зоговића из Васојевићи своје поријекло не доводе у сродство са Кучима.

Јокановићево предање је очито потпуније, пошто је са овим резултатом практично потврђено да Зоговићи потичу од Љуљановића. Резултат претходно тестираног Зоговића из Машнице, који припада роду Бањана (конкретно - породу Голијана) и хаплогрупи N2, био је поприлично изненађење, а сада знамо и да није меродаван за ово братство.

Зоговићи у Белом Пољу су променили славу по доласку из Полимља. Тестирани би можда могао да напише нешто више о томе.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #96 послато: Октобар 31, 2024, 02:02:47 поподне »
58. Мишковић, Ђурђевдан, Доње Вуковско, Купрес, J2b-M241>Z631


Павловићи и Мишковићи досељени су у Доње Вуковско из Равног, крајем. 18. века. Славе Ђурђевдан. Исти су генетички са раније тестираним Живанићима из Кудиља, који припадају ширем роду Павловића. За њих се у Вуковском каже следеће:

Живанићи, Дујмићи, Ашкићи, Талићи, Золотићи, Дражићи, Никићи и Малушићи (старо презиме Кнежевићи) носе заједничко презиме Павловићи и живели су овде, „кад је било Немањића царство“. Славе Ђурђевдан. Где су сада куће Дујмића и Ашкића биле су раније кошаре Павловића. „Пре Аустрије“ су одселили једни Дражићи у Зеницу, и неки Живанићи y Зеницу и око Брчког. (Боривоје Ж. Милојевић, Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље)

Реч је о подграни J2b-M241>L283>Z638>Z631>Z1043>Y22894: https://www.yfull.com/tree/J-Y22894/ (TMRCA око 1000 година). Низводне https://www.yfull.com/tree/J-BY225800/ има код Албанаца и Грка из Солуна.

Мишковић је маркерима близак практично свима из ове групе (мала су одступања, генерално). Постоји разлика на маркеру DYS635 где већина има стабилну вредност 24 (Живковић ту поседује вредност 23). Иначе је карактеристика овог хаплотипа вредност 10 на маркеру DYS643.

Осим у околини Купреса и Ливна, хаплотип је присутан у Источној и Североисточној Босни, Западној Србији, Славонији, али и у околини Никшића и Старом Влаху, где је вероватно матица за динарске области.

У питању су следеће породице:

- Бојовић, Прибојска Голеша
- Николић, Крстац/Горње Чарађе/Никшић
- Савић, Бачевци/Ваљево
- Бижић, Велика Дапчевица/Грубишно Поље
- Јовановић, Убава/Вишеград
- Јекичић, Вршани/Бијељина
- Перић, Рујани/Ливно

Сви осим Перића, који је Хрват, славе Ђурђевдан.


На 23andMe би овој подграни могли припадати следећи родови:

- Гојић, Ђурђевдан, Осиња/Дервента, J2b-Z631
- Чолић, Ђурђевдан, Јаворани/Кнежево, J2b-Z631
- Никић, Ђурђевдан, Кудиљи/Купрес, J2b-Z631 (свакако, род Павловића)



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #97 послато: Октобар 31, 2024, 03:47:26 поподне »
62. Сретенов, Аранђеловдан, Струмица, I2-Y3120

Тестирани наводи да води порекло од Богдана (Веселина) Богдановића из Гробница код Пријепоља, који је погинуо као старешина ЈВуО 1942. године у селу Камена Гора код Пријепоља. Породица има предање да су даљим пореклом из Пипера.

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности на маркерима DYS385=15-15 и DYS456=16, као и нешто ређу вредност DYS635=24. Имам увида у један резултат теста Богдановића из Гробница који недвосмислено потврђује наведену везу тестираног са Богдановићима, јер поседује обе карактеристичне вредности, а од хаплотипа Сретенова одступа на једном маркеру. Од других резултата је можда занимљив још резултат Ђорђевића из Удовица код Смедерева, који такође слави Аранђеловдан и чији се хаплотип разликује на два од 23 упоредива маркера. Нажалост, разлика је управо на два поменута карактеристична маркера које Ђорђевиђев хаплотип не поседује, па је упитно има ли ова сличност стварни филогенетички значај. Тестирани Ђорђевић иначе има предање да су се његови преци доселили у Удовице из околине Ниша средином 19. века.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #98 послато: Новембар 01, 2024, 11:19:14 пре подне »
59. Пешић, Никољдан, Мала Копашница, Лесковац, J1-P58


Први сеоски досељеници у Малој Копашници (махала Село) били су Гавазиловци (слава Алимпијевдан), пореклом из Македоније. Од слављеника Никољдана, у селу су присутни Радинци (пореклом из околине Грделице), Тасићи и Илићи (један род, непознатог порекла) и Велиновићи пореклом из околине Босилеграда.

Тестирани можда зна који је родовски надимак Пешића, што би олакшало причу о пореклу. Генетички је Пешићу најближа једна породица из Вратнице (Јегуновце) у Македонији. С обизорм да су оснивачи села одатле, као и да је у овом крају прилично јака јужноморавско-вардарска исељеничка струја, резултат делује логично. Реч је по свему судећи о подграни J-Z2331, која је иначе прилично раширена на југу.

Савет је свакако неки дубински тест (WGS, BIGY700), како би коначно добили генетичку профилизацију ове групе. 

Ван мреже Шарпланинац

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
  • G2a>M406>Z17887>FTB20525
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #99 послато: Новембар 02, 2024, 10:45:29 пре подне »
59. Пешић, Никољдан, Мала Копашница, Лесковац, J1-P58


Први сеоски досељеници у Малој Копашници (махала Село) били су Гавазиловци (слава Алимпијевдан), пореклом из Македоније. Од слављеника Никољдана, у селу су присутни Радинци (пореклом из околине Грделице), Тасићи и Илићи (један род, непознатог порекла) и Велиновићи пореклом из околине Босилеграда.

Тестирани можда зна који је родовски надимак Пешића, што би олакшало причу о пореклу. Генетички је Пешићу најближа једна породица из Вратнице (Јегуновце) у Македонији. С обизорм да су оснивачи села одатле, као и да је у овом крају прилично јака јужноморавско-вардарска исељеничка струја, резултат делује логично. Реч је по свему судећи о подграни J-Z2331, која је иначе прилично раширена на југу.

Савет је свакако неки дубински тест (WGS, BIGY700), како би коначно добили генетичку профилизацију ове групе.

Много важан резултат за село Вратница. На колко маркера се разликује Пешић са Вратничанином ?