Српски ДНК месец 2024

[Небојша]

Много важан резултат за село Вратница. На колко маркера се разликује Пешић са Вратничанином ?

Имају неких 5 разлика на 23 маркера. Углавном, тај хаплотип J1 је генерално раширен на нашем југу (Македонија, Косово, Југоисточна Србија). Тестирани из Вратнице слави Петковдан и део је рода Степановци. Видим да Степановци у неким околним селима славе и Никољдан, као и Пешићи. Порекло им је негде са Косова.

Из Вратнице је и тестирани Тасић са 23andMe, слава Никољдан, хаплогрупа J1-CTS5368. Знаш ли од ког су рода из Вратнице ови Тасићи?

[Шарпланинац]

Имају неких 5 разлика на 23 маркера. Углавном, тај хаплотип J1 је генерално раширен на нашем југу (Македонија, Косово, Југоисточна Србија). Тестирани из Вратнице слави Петковдан и део је рода Степановци. Видим да Степановци у неким околним селима славе и Никољдан, као и Пешићи. Порекло им је негде са Косова.

Из Вратнице је и тестирани Тасић са 23andMe, слава Никољдан, хаплогрупа J1-CTS5368. Знаш ли од ког су рода из Вратнице ови Тасићи?

Тасићи су део рода Шишковци. Они су стари досељеници из области
Љума (Албанија). Слава им је Никољдан. Поздрав

[Шарпланинац]

Тасићи су део рода Шишковци. Они су стари досељеници из области
Љума (Албанија). Слава им је Никољдан. Поздрав

Грешка је. Тасићи су део рода Данечевци.

Данећевци (8 к., Митровдан) / Доброћевци (3 к. Митровдан). Досељеници из Котлине у Качаничкој клисури. Даље порекло из Берана, Црна Гора. Дошли су у Вратницу почетком 19. века. Чувају предање о њиховом пореклу до данас и певају црногорске песме на славама.

[Кековац]

31. Прокопљевић, Лучиндан, Петровчић, Сурчин

Припада хаплогрупи I2-PH908, међутим нема блиских хаплотипова у нашој бази. Има веома снижену вредност DYS391=8, која га издваја од осталих тестираних. Ако изузмемо тај маркер, можда би могао да му буде близак Томашевић из Бистрице код Петровца, који се тестирао преко YSeq и Поповић из Косатице код Пријепоља. Иако обојица славе Лучиндан ипак се не може ништа са сигурношћу тврдити, јер немају толико блиске хаплотипове - поред поменутог маркера DYS391 имају још по две или три једноструке разлике. Вредност DYS391=9 је имао један давно објављени резултат из Новог Сада, па бих и њега поменуо, иако на само 10 упоредив из маркера има још једну једноструку разлику на позицији DYS389II. С обзиром на географску блискост, ипак не бих искључио могућност да постоји веза између ова два резултата. Прокопљевићу саветујем даље WGS или BigY-700 тестове, уколико је у могућности. Јефтинија, али свакако корисна алтернатива би била провера маркера FT190799 код компаније YSeq.

Најстарији податак о Прокопљевићима из Петровчића који сам пронашао у литератури је молба мештана Петровчића из 1762. године митрополиту Павлу Ненадовићу, коју је потписао између осталих и каплар Обрад Прокопљевић. Касније се Прокопљевићи помињу за време Првог српског устанка, као помагачи Карађорђевих устаника у допремање оружја из Срема. У првој половини 19. века, 1828. године, сам пронашао једног Прокоплевића прописаног и у Руми, Саву Прокоплевића. У Руми се извесни Дима Прокопијевић помиње још 1794. у неким поравнањима рачуна у документацији Магистрата Рума. Могуће да је још у 18. веку постојао један огранак ове породице у Руми.

[Небојша]

Грешка је. Тасићи су део рода Данечевци.

Данећевци (8 к., Митровдан) / Доброћевци (3 к. Митровдан). Досељеници из Котлине у Качаничкој клисури. Даље порекло из Берана, Црна Гора. Дошли су у Вратницу почетком 19. века. Чувају предање о њиховом пореклу до данас и певају црногорске песме на славама.

Значи Тасићи славе Митровдан, нема их са славом Св. Никола? Није искључено да је то иста подграна J1 као и код другог тестираног из Вратнице, иако се славе не слажу.

Видим да се и за Степановце каже да су најпре били у Моравцу, па су се одселили на Косово, да би се када и Костанаћевци вратили у Вратницу. Дакле то је заправо повратна сеоба: Полог-Косово-Полог.

[Шарпланинац]

Значи Тасићи славе Митровдан, нема их са славом Св. Никола? Није искључено да је то иста подграна J1 као и код другог тестираног из Вратнице, иако се славе не слажу.

Видим да се и за Степановце каже да су најпре били у Моравцу, па су се одселили на Косово, да би се када и Костанаћевци вратили у Вратницу. Дакле то је заправо повратна сеоба: Полог-Косово-Полог.

Ево после неколико телефонских позива родном крају имамо тачан одговор. Тасић јест део рода Данечевци али један његов предак је усвојен из рода Степановци и зато деле исту хаплогрупу Ј1. Остаје питање зашто не славе Митровдан него Никољдан. Ако имате контакт од Тасића на 23andme да га питамо.

[Небојша]

Ево после неколико телефонских позива родном крају имамо тачан одговор. Тасић јест део рода Данечевци али један његов предак је усвојен из рода Степановци и зато деле исту хаплогрупу Ј1. Остаје питање зашто не славе Митровдан него Никољдан. Ако имате контакт од Тасића на 23andme да га питамо.

Да нису Тасићи (Никољдан) ипак део рода Шишковци, како сте први пут написали? За њих се у литератури каже следеће:

"Шишковци (18 к., Св. Никола), потичу од претка који је дошао из Љуме у с. Арбанији. Он је овде био слуга у роду Степановци. Код њих се оженио „со крива девојка", примио један део њиховог имања и тако остао у Вратници."

Можда ово објашњава зашто се код оба рода среће J1.

[Кековац]

38. Ћурчић, Ђурђевдан, Градац, Ивањица

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 25 маркера са Филимоновићем, а пошто су из истог краја и славе исту славу нема сумње да су блиско повезани.

Филимоновић, Ђурђевдан, Раст/Нови Пазар

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује једну карактеристичну вриједност маркера DYS389-II=29. По основу ове вриједности нема неких несумњиво блиских хаплотипова. Најближи хаплотип који такође посједује DYS389-II=29 је Арсенијевић из Баљковца, Крагујевац (2/23) који такође слави Ђурђевдан. За детаљнију профилацију унутар дробњачког рода неопходан је дубински тест.

Филимоновић су огранак голијске породице Белчевић. По предању које је оставио тестирани, двојица браће Петар и Белац доселили су из Херцеговине на ивањичку страну Голије. Претпостављам у селу Брусник гдје је Белчевића највише било. По преласку у село Раст са новопазарске стране Голије, промијенили су презиме у Филимоновић. 

У етнографској литератури о Белчевићима је записано сљедеће:

"Паресије— Белчевић, Вукомановић 1 к., Ђурђевдан, од Белчевића у подгорском Мухову, били у подгорском Расту, овамо дошли 1880; по Р. М. Илићу један су род с Чорбићима, вероватно Дробњаци; Чорбићи и Белчевићи у Ибру су променили славу"
"Раст- По предању населили су га досељеници крајем 18. века: Белчевићи, Филиповићи 7 к., Ђурђевдан, из старовлашког Брусника."
"Мухово- Белчевићи, Филимоновићи 2 к., Нешовић 1 K., Ђурђевдан, из Расна код Сјенице; одељаци су y Павлици на Ибру."

Из ових података се види да је предање о поријеклу из Дробњака свакако тачно.

У књизи Становништво Моравичког Старог Влаха се за Ћурчиће наводи да су најстарија фамилија у селу Градац под Голијом и да су се населили крајем 18. века из Никшића. То предање је и тестирани Ћурчић навео у упитнику. Одатле су се расељавали у многа околна места. Петар Ж. Петровић помиње две куће Ћурчића у Слатини код Новог Пазара, досељених из Граца у Старом Влаху, при чему наводи да су Дробњаци, што је овим резултатом потврђено.

[Иван Вукићевић]

43. Чубриловић, Никољдан, Фатница, Билећа, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада једном од највећих генетичких родова из Херцеговине, од кога потичу Вујовићи са матицом у Тодорићима на ширем подручју Врањских у Билећким Рудимана, Мркоњићи из истоименог села у Попову и Милићевићи из Неновића у Шуми требињској. Хаплотип тестираног је практично модалан за овај род, који је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Јевто Дедијер је забележио следеће за Чубриле из Фатнице:
Чубрило је поријеклом од Вујновића у Влаовићима. Најприје је дошао као најамник у Фатницу и служио је код Попара. Послије се придомазетио. Слави Никољдан.

Ово је у складу са подацима које навео тестирани - прадеда му се звао Марко Чубрило Војиновић, а чукундеда Ђуро Чубрило Војиновић. Вујновића, као ни Војиновића, није било у Влаховићима у време истраживања Љуба Михића из 1975. године.

Породица тестираног је, с обзиром на овај резултат, очито истог порекла као и Вујновићи из Зарјечја на подручју Завођа, за које Дедијер наводи следеће:
Најстарија породица у овијем селима су Вујновићи. Они не знају о свом поријеклу ништа. Нити знају тачно, одакле су се доселили,  нити када су се доселили. Неки мисле, да су поријеклом из Врањскијех од велике породице Вујовића. То мисле ради тога, што у Врањскијем и данас има Вујновића чатрња и ради, тога што и они као и Вујовићи славе Никољ дан.

[Ojler]

43. Чубриловић, Никољдан, Фатница, Билећа, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада једном од највећих генетичких родова из Херцеговине, од кога потичу Вујовићи са матицом у Тодорићима на ширем подручју Врањских у Билећким Рудимана, Мркоњићи из истоименог села у Попову и Милићевићи из Неновића у Шуми требињској. Хаплотип тестираног је практично модалан за овај род, који је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Јевто Дедијер је забележио следеће за Чубриле из Фатнице:
Чубрило је поријеклом од Вујновића у Влаовићима. Најприје је дошао као најамник у Фатницу и служио је код Попара. Послије се придомазетио. Слави Никољдан.

Ово је у складу са подацима које навео тестирани - прадеда му се звао Марко Чубрило Војиновић, а чукундеда Ђуро Чубрило Војиновић. Вујновића, као ни Војиновића, није било у Влаховићима у време истраживања Љуба Михића из 1975. године.

Породица тестираног је, с обзиром на овај резултат, очито истог порекла као и Вујновићи из Зарјечја на подручју Завођа, за које Дедијер наводи следеће:
Најстарија породица у овијем селима су Вујновићи. Они не знају о свом поријеклу ништа. Нити знају тачно, одакле су се доселили,  нити када су се доселили. Неки мисле, да су поријеклом из Врањскијех од велике породице Вујовића. То мисле ради тога, што у Врањскијем и данас има Вујновића чатрња и ради, тога што и они као и Вујовићи славе Никољ дан.

Ристо Милићевић је направио приличну забуну са својим погрешним наводом у књизи o херцеговачким презименима, да Чубрили из Фатнице славе Јовањдан. У Херцеговини нема никаквих Чубрила са славом Јовањдан, сви славе Никољдан као и тестирани.

[Шарпланинац]

Да нису Тасићи (Никољдан) ипак део рода Шишковци, како сте први пут написали? За њих се у литератури каже следеће:

"Шишковци (18 к., Св. Никола), потичу од претка који је дошао из Љуме у с. Арбанији. Он је овде био слуга у роду Степановци. Код њих се оженио „со крива девојка", примио један део њиховог имања и тако остао у Вратници."

Можда ово објашњава зашто се код оба рода среће J1.

Презиме Тасић у Шишковцима не постоји али Тасићи су њихове прве комшије што додатно отежава ову причу. Стварно незнам зашто Тасић слави Никољдан, могућа грешка је у питању. Данечевци искључиво славе Митровдан.

[Црна Гуја]

41. Кошанин, Петковдан, Бресник, Краљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и низводној подграни CTS1211>YP343>YP340>YP371. Осим повишене DYS643=11 не поседује неке претерано специфичне вредности. Најближе поклапање у табели има са Петровићем из Дљина код Лучана и Ковачевићем из Дучаловића код Лучана, обојица славе Никољдан. Од Петровића се разликује на 2 од 23, а од Ковачевића на 3 од 23 маркера. И Петровић и Ковачевић поседују повишену вредност DYS393=14, па несумњиво припадају истом роду, док Кошанин на том маркеру има модалну вредност 13, па је могуће и да није претерано блиско повезан са њима. Препорука је свакако додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из села Кош код Истока, по ком и носе презиме. Иако су Кошани јако бројно и широко распрострањено братство, присутно у више од 30 села у Ибарском Колашину, Рашкој области и Гружи, ово је до сада први тестирани са овим презименом. У бази постоји један нејавни резултат из околине Косовске Митровице који припада роду Кошана, али он припада хаплогрупи E-Z13591, па мислим да без тестирања још пар припадника овог рода не можемо са сигурношћу тврдити којој хаплогрупи припадају изворни Кошани.

[Црна Гуја]

63. Ђуровић, Ђурђевдан, Горачићи, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633. Поседује две врло карактеристичне вредности, DYS385=14-16 и снижену DYS437=14. Обе ове вредности, као и славу Ђурђевдан, дели са једним још увек нејавним тестираним из Пријепоља, који такође слави Ђурђевдан. То му је уједно и најближе поклапање у нашој бази, разликују се на само 1 од 25 упоредивих маркера. Истом роду би могао припадати и Вуковић из Велике код Плава (Ђурђевдан) који такође поседује наведене вредности, он и Ђуровић се разликују на 4 од 25 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Црне Горе, могуће из Никшића или околине. Слично пише и у тексту о Горачићима на порталу:

Đurovići (11 k, Đurđevdan) su doseljeni 1809. godine. U „potrazi za hlebom“, u Goračiće je, kažu, današnji Đurovići, došao je neki Đuro Đurović. Jedni misle da je bio „odnekud iz Crne Gore“, a drugi da je iz sela Dragojlovića.

https://www.poreklo.rs/2019/11/18/poreklo-prezimena-goracici-lucani/

[Црна Гуја]

68. Радић, Аранђеловдан, Буковче, Јагодина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се поуздано утврдити на овом броју маркера. Поседује неколико карактеристичних вредности: снижену DYS438=10, и повишене DYS570=21, DYS533=13 и DYS643=11. Нема претерано блиских поклапања у нашој табели. Како би се прецизно утврдила млађа подграна, препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. У тексту о Буковчу не помињу се Радићи, а једина наведена фамилија у селу која слави Аранђеловдан су Стевановићи, па је могуће да Радићи потичу од њих. Свакако би било најбоље да се тестирани огласи и разјасни ситуацију.

https://www.poreklo.rs/2014/11/02/poreklo-prezimena-selo-bukovce-jagodina/

[НиколаВук]

Са закашњењем, следи списак 3. и 4. туре кандидата:

3. тура

88. Миленовић, Никољдан, Доњи Љубеш, Алексинац
89. Петровић, Ђурђевдан, Косаница, Пљевља
90. Цветић, Стевањдан, Ковачевац, Младеновац
91. Гуњић
92. Борисевић, Аранђеловдан, Кнежица, Козарска Дубица
93. Ступар, Лазаревдан, Бањани, Босанска Крупа
94. Тешић, Лучиндан, Горња Лупљаница, Дервента
95. Вукадиновић, Стевањдан, Грделица, Лесковац
96. Јовановић, Ђурђевдан, Пекчаница, Краљево
97. Цветковић, Аранђеловдан, Трњане
98. Поповић, Јовањдан, Орешац, Вршац
99. Муникравић, Врачевдан, Меминска, Мајур
100. Ћузовић, Ђурђевдан, Отиловићи, Пљевља
101. Алексић, Симеундан, Бранешци Горњи, Челинац
102. Тадић, Јовањдан, Савковић, Љубовија
103. Ерцег, Стевањдан, Мали Прњавор, Добој
104. Безаревић, Лазаревдан, Скокуће, Пријепоље
105. Ђурић, Никољдан, Грнчара, Лозница
106. Бењак, Сомбор
107. Петаковић, Аранђеловдан, Дружиниће, Сјеница
108. Весковић, Аранђеловдан, Теочин, Горњи Милановац
109. Поповић, Никољдан, Добриња, Тутин
110. Миловановић, Ђурђиц, Стари Костолац, Костолац
111. Миловановић, Ђурђевдан, Пољна, Трстеник
112. Јовичић, Јовањдан, Пиносава, Београд
113. Тесла, Ђурђевдан, Шаш, Суња
114. Палибрк, Јовањдан, Ерчеге, Ивањица
115. Рашковић, Јовањдан, Прово, Владимирци
116. Живановић, Никољдан, Крна Јела, Фоча
117. Ајдачић, Аранђеловдан, Лиса, Ивањица
118.Марчетић, Аранђеловдан, Зрмања, Грачац
119. Томић, Јовањдан, Вршац
120. Веселиновић, Петровдан, Зеленград, Обровац
121. Тошин, Ђурђевдан, Радојево, Нова Црња
122. Цветковић, Аранђеловдан, Комарица, Власотинце
123. Бујишић, Ђурђевдан, Вруља, Пљевља
124. Чанчаревић, Аранђеловдан, Чибутковица, Лазаревац
125. Димитријевић, Лучиндан, Горње Јарушице, Крагујевац
126. Дојкић, Никољдан, Рсовци, Пирот
127. Пауновић, Никољдан, Мала Плавна, Смедеревска Паланка
128. Фрковић, Леденице, Нови Винодолски
129. Кордић, Раб
130. Шишковић, Никољдан, Смедеревска Паланка
131. Тадић, Јовањдан, Савковић, Љубовија

4. тура

132. Хајдарпашић, Припчићи, Бијело Поље
133. Кијевчанин, Јовањдан, Плешин, Рашка
134. Тешановић, Мала Госпојина, Бочиња Горња, Маглај
135. Жерајић, Лазаревдан, Миљевац, Невесиње
136. Вукић, Аранђеловдан, Слатина, Андријевица
137. Рашовић, Јовањдан, Мрсаћ, Краљево
138. Двизац, Михољдан, Горња Слатина, Рибник
139. Вранешевић, Ђурђевдан, Доњи Јаворан, Двор
140. Ракић, Никољдан, Гредетин, Алексинац
141. Поповић, Стевањдан, Мангура, Нова Варош
142. Бањац, Јовањдан, Горњи Рибник, Рибник
143. Недић, Ђурђевдан, Косорићи, Шавник
144. Вуковић, Тривуњдан, Мотички Гај, Шавник
145. Маловић, Савиндан, Дужи, Шавник
146. Струњаш, Ђурђевдан, Тимар, Шавник
147. Перовић, Мратиндан, Тушиња, Шавник

[Иван Вукићевић]

45. Личанин, Ђурђевдан, Нова Градишка, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS393=14, DYS391=11, DYS389ii=32 и DYS533=13. Нема блиских поклапања на пројекту.

Тестирани је навео да су његови преци у 19. веку живели у Козарској Дубици, као и да даљим пореклом потичу од Богуновића из Лике. Предање о пореклу од Богуновића нема упориште у генетици с обзиром да је за њих утврђено да припадају роду Пјешиваца и Цуца и грани J2a-FT386622.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Зрно]

77. Чоко (Никољдан), Книнско Поље/Книн

Припада хаплогрупи I2a-PH908. По маркерима најмање разлике има у поређењу са Кецманима из Бос. Крајине са славом Св. Вартоломеј, тј. само 1 маркер разлике, од упоредивих 23 (двојица Кецмана). На 2 маркера се разликује од Прошића (исто Вартоломијевдан, из Бихаћа), затим Зорићем (Ђурђевдан) из Срба у Лици, од двојице из Србије који славе Св. Јелисеја, Димића са Косова (Аранђеловдан) и Милошевића (Јовањдан) из Зворника. Тестирани по предању његових каже да потичу од Поповића из Бискупије (село у близини). Они исто славе Никољдан и има један тестиран као PH908, али разлике су превелике између (чак 7 маркера разлике), па се не може рећи да су имали неког заједничког мушког претка у задњих 500 година.

Предак тестираног је из Книнског Поља дошао у Шибеник и тамо се оженио 1903. (ископао сам овај податак). Презиме Чоко је постојало само у Книнском Пољу, а Накићеновић га је изоставио у својој књизи "Книнска крајина" с почетка 20. века (има он још пропуста). Из матичних књига сам нашао да је најстарији познати био Петар Чоко рођен око 1740. Книнско Поље је као село осакаћено, јер је од њега остао само најисточнији крај, далеко од Книнске тврђаве, док је већина територије сада под градским насељем Книн, па тако и некадашњи заселак Чоко (као и Синобад, Бисерко, Дрпа, Калат итд).

Катастарска мапа из 1830.

[Андрић]

139. Вранешевић, Ђурђевдан, Доњи Јаворан, Двор

Од истог рода из сусједног Врпоља су ми оба буразера 😃. Ово је стар род на подручју Баније, а у Врпољу се спомињу две породичне задруге између 1772 и 1786 год. Кад се објави резултат о њима, Петар Демић ће моћи рећи више о њима..

[Иван Вукићевић]

56. Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744>YP4806

Припада роду Перенчевића и поседује модални хаплотип за овај род. Ово је четврти до сада тестирани Перенчевић из Острожина. Породични надимак гране Перенчевића од које је тестирани је Калапани.

О Перенчевићима је нешто више података навео Петар Демић:

О Перенчевићима смо писали раније. Реч је о роду који је врло бројан и који је потврђен у Острожину током друге половине XVIII века (најмање 6 породичних задруга). У периоду од 1772. до октобра 1786. године, пописани су следећи Перенчевићи (по породичним задругама):

• 30 - Тадија Перенчевић (1772)
• 32 - Никола Перенчевић (1772, 1779, 1784, 1786)
• 33 - Иван Перенчевић (1772, 1778)
• 34 - Стојак Перенчевић (1772), Лука Перенчевић (1784)
• 35 - Мишљен Перенчевић (1772), Јован Перенчевић (1785)
• 36 - Марко Перенчевић (1772), Јандрија Перенчевић (1779, 1784, 1786), Јанко Перенчевић (1781, 1784)
• неутврђено - Тодор Перенчевић (1778), Михаило Перенчевић (1778)

[Иван Вукићевић]

48. Мићуновић, Аранђеловдан, Смрдуша, Никшић, I2-PH908>FT382557>BY127711>BY93199

Припада роду Озринића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS481=31, коју има и претходно тестирани Мићуновић из Горње Трепче код Никшића. Остатак хаплотипа је модалан за овај род.

Мићуновићи потичу са Велестова у Озринићима. Петар Пејовић наводи следеће о њима у свом раду о Озринићима: