Српски ДНК месец 2024

[Небојша]

Нису они од тих сигурно. Подграна J-PH1602 је практично непостојећа на северу Албаније. Веома ретка међу Албанцима генерално. Зато не треба генрализовати са одређеним хаплогрупама. А за ово са 23andMe не знам на шта се односи. Не прате се свакако ни ту Y-DNA и аутосомална, а ако сте гледали Албанце J2b, могуће да им као регион често излази Рашка област, пошто ту имају пуно днк рођака.

J-PH1601 (PH1602)

[Војиновић Марко]

Подграна J-PH1602 је практично непостојећа на северу Албаније. Веома ретка међу Албанцима генерално.

Мислим да је чак и ,,веома ретка" преувеличавање. На њиховом Rrenjet-у у читавој бази података од 2,001 узорка постоје само двојица у читавој J2b-L283>Z622>Z615>Z597>Z38240, а од тога је један и >PH1602>Y40852 (Хот из Липљана) а други из околине Дебра. Дакле то је свега 0,1% албанских мушкараца који имају порекло из регија северно и западно од реке Неретве у предримском периоду - на нивоу статистичке грешке.

[Небојша]

Мислим да је чак и ,,веома ретка" преувеличавање. На њиховом Rrenjet-у у читавој бази података од 2,001 узорка постоје само двојица у читавој J2b-L283>Z622>Z615>Z597>Z38240, а од тога је један и >PH1602>Y40852 (Хот из Липљана) а други из околине Дебра. Дакле то је свега 0,1% албанских мушкараца који имају порекло из регија северно и западно од реке Неретве у предримском периоду - на нивоу статистичке грешке.

Имају мало ове подгране, али ни она међу Албанце није морала доћи из крајева северно и западно од Нерветве. Заправо је подграна J-Y40852 доста добро укорењена на простору јужног и централног Балкана. Има је пуно код Срба са југа Србије, присутна је код Бугара, на основу једног хаплотипа и код Влаха из Грчке. Тако да је и њено порекло више "јужно". Крајишки Y141711 су млађа грана и међусобно сви блиски, док је разноврност и генерално заступљеност ове гране далеко већа на југу и у центрланим областима.

Друга прича су оне паралелне подгране пронађене на илирским налазиштима, али ова наша подграна као да се у неком тренутку одвојила јужно.

[Војиновић Марко]

У селу Вратница код Тетова постоји један род који се зове Шишковц који такође слави Никоњдан. По предању они су пореклом из Љуме, данашња Албанија. По свему судећи ради се о истом роду иако за сада немамо тестираних Шишковци из Вратнице. Анализирајући мапе са 23andme дошао сам до закључка да код припадника хаплогрупа Ј2b означена увек означена је регион око Рашке.

Занимљива паралела. Да ли се они изјашњавају као Албанци или Македонци? Љума нема никаквог трага словенског живља бар од 17. века, ако не и раније. С друге стране, откуд им слава у случају да су Албанци? Видим да постоји и село Шиштавец одмах преко границе са Србијом. Претпостављам да су одатле?

Али што се тиче J2b код нас и код Албанаца, мислим да не би смело да се говори о тој хаплогрупи као заједничкој осим у случајевима где је јасно да су то Албанци који потичу од Срба или Срби који потичу од Албанаца у неком релативно скоријем периоду, јер су наше гране ван тога врло јасно одвојене. Једини разлог за било какво везивање појачане J2b-L283 за Рашку су насељавања Малисора од 17. до 19. века. У том случају гледамо понајвише J2b-L283>Z638>Y21045 (10% свих Албанаца) где стварно имамо Бошњаке из Рашког округа и Пећи у више различитих изразито албанских грана.

На YFull-у има и гране J-A30137, паралелне нашој J-Y40288, коју деле Србин из Рашког округа и Албанац из Липљана, мада им је заједнички предак везан за касни средњи век (TMRCA 900 ybp). Не бих се усудио да претпоставим који етнички идентитет је тај предак имао.

[Војиновић Марко]

Имају мало ове подгране, али ни она међу Албанце није морала доћи из крајева северно и западно од Нерветве. Заправо је подграна J-Y40852 доста добро укорењена на простору јужног и централног Балкана. Има је пуно код Срба са југа Србије, присутна је код Бугара, на основу једног хаплотипа и код Влаха из Грчке. Тако да је и њено порекло више "јужно". Крајишки Y141711 су млађа грана и међусобно сви блиски, док је разноврност и генерално заступљеност ове гране далеко већа на југу и у центрланим областима.

Друга прича су оне паралелне подгране пронађене на илирским налазиштима, али ова наша подграна као да се у неком тренутку одвојила јужно.

Да, баш зато сам и нагласио предримски период, јер је у том тренутку предак J-Y40852 свакако и даље био у тим крајевима. Чињеница да се J-PH502 (xY40852) налази и у Тунису ме наводи на претпоставку да је и PH502, као и њен претходник PH1602, још увек била на обали мора у северној Далмацији и да се одатле помера између 4. века пре нове ере и 1. века нове ере, таман у време римског продора у регије Јапода и Либурна, у чијој близини би носиоци PH502 требали да се налазе у том тренутку. И баш J-Y40852 би били они који беже у унутрашњост (Дарданију?).

Мало сам ван контекста то споменуо, чисто ради наглашавања удела племена из ових илирских крајева у албанској етногенези касније.

[Шарпланинац]

Занимљива паралела. Да ли се они изјашњавају као Албанци или Македонци? Љума нема никаквог трага словенског живља бар од 17. века, ако не и раније. С друге стране, откуд им слава у случају да су Албанци? Видим да постоји и село Шиштавец одмах преко границе са Србијом. Претпостављам да су одатле?

Али што се тиче J2b код нас и код Албанаца, мислим да не би смело да се говори о тој хаплогрупи као заједничкој осим у случајевима где је јасно да су то Албанци који потичу од Срба или Срби који потичу од Албанаца у неком релативно скоријем периоду, јер су наше гране ван тога врло јасно одвојене. Једини разлог за било какво везивање појачане J2b-L283 за Рашку су насељавања Малисора од 17. до 19. века. У том случају гледамо понајвише J2b-L283>Z638>Y21045 (10% свих Албанаца) где стварно имамо Бошњаке из Рашког округа и Пећи у више различитих изразито албанских грана.

На YFull-у има и гране J-A30137, паралелне нашој J-Y40288, коју деле Србин из Рашког округа и Албанац из Липљана, мада им је заједнички предак везан за касни средњи век (TMRCA 900 ybp). Не бих се усудио да претпоставим који етнички идентитет је тај предак имао.

Шишковци су пореклом Срби (данас већина се изјашњава као Македонци) и веома су стари досељеници из области Љума. Нема досељених Албанаца у Вратници и никада није било. а нема ни у суседним селима као Рогачево или Беловиште.

Шишковци (18 к., Св. Никола). Досељеници из Љуме у данашној Албанији. Шишко је био слуга у роду Степанонвци оженио се и остао у Вратници.

Што се тиче област Љума наишао сам на један добар чланак на википедији:

Област Љума се први пут у писаним изворима помиње у 16. веку (1571—1591), као нахија Пећког санџака. У 17. веку албански бискуп Франг Барди помиње област Љуму као најисточнију границу римокатилчке епархије Сапе.[2] Службеник при српском конзулату у Приштини Бранислав Нушић је у свом путопису из 1894. године подвлачи „Љума је до осамнаестог столећа сва била српска”. Нушић је у Љуми боравио двадесетак дана и забележио је да је у Љуми до 1820. године много људи говорили српски језик. Иван Јастребов, ру­ски кон­зул у При­зре­ну, помиње како су му Љумани причали да су њихови оцеви још говорили српски. Имена села у Љуми за­др­жа­ла су се и данас још српска, та­ко: Топољане, Побрег, Ново Село, Гостиљ, Добруша, Враница итд. У свим љумским селима држи се још слава, и то по старом обичају; го­сти се го­сте по три да­на. Највише се слави Св. Никола, Св. Димитрије, Св. Ђорђе и Св. Илија”.