Аутор Тема: Српски ДНК месец 2024  (Прочитано 106220 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #200 послато: Новембар 20, 2024, 05:35:43 поподне »
100. Ћузовић, Ђурђевдан, Отиловићи, Пљевља, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга, коме припадају Бјелице, Бајице, Риђани (Драгошевићи), Братићи из Бањана и Ђуришићи из Цуца. Хаплотип тсетираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Остатак хаплотипа је модалан за овај род.

Милета Војиновић наводи следеће о пореклу Ћузовића у свом раду о Пљеваљском крају:

28. Ћузи – Ћузовићи су од Радуловића од Тоца (пријепољски крај). Дошли су у Отиловиће пре садашњих становника, који ту живе скоро 300 година. Презиме су променили, како се прича, на необичан начин.
Памте имена предака од Његована (1775) и Пеја. Његованови синови су: Вук, Радован и Ђурица. Вуков је Тодо, а Тодов Илија. Грујица Ћузовић био је дуго година коџобаша. О њему је писао Шалипуровић.
Вук је рођен око 1800. године. Умро је у деведесетој години живота. Десетак година пре смрти, био се онесвестио од неке болести и сви су мислили да је умро. Заказали су сутрадан сахрану. Однели су га у гробље да сахране по обичају. Било је много народа. Кад су га ставили у гроб, онесвестио се, исправио и сео у гроб. Сви су се присутни разбежали у паничном страху, осим неколико стараца, који су остали и помогли му да изађе из гроба. Говорио је касније да је ишао на небо код светаца и још којекакве фантазије. Био је народни видар.
Ђорђије Ћузовић-Ћузо је убио неке Турке из Вранеша, који су му враћајући се из Пљеваља запустили ливаду, и побегао у Црну Гору.
Пејатовићи су се одвојили од Ћуза. Неки су се Пејатовићи звали Ћузи све до 1945. године. Памте имена предака од Тана (1810). Танови синови су: Јоко, Милан, Васо и Никола. Тане је живео у Отиловићима и био чифчија.


Тестирани је навео два предања о пореклу Ћузовића: према једном потичу из Ариља, а према другом из Подгорице.

Ово је први до сада тестирани припадник генетичког рода Матаруга из Пљевљског краја. Отиловићи се налазе одмах до села Матаруга, што не значи нужно да Ћузовићи одатле потичу. Међутим, могли би бити потомци давно исељених Матаруга који су населили подручје између Пљеваља и Пријепоља.

Од ових Пејатовића је пореклом Танасије (Атанасије) Пејатовић, историчар, сарадник Јована Цвијића, човек који је оставио велики траг када је истраживање порекла становништва Средњег Полимља и Потарја у питању.


На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1336
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #201 послато: Новембар 21, 2024, 03:07:04 поподне »
113. Тесла, Ђурђевдан, Шаш, Суња

Припада хаплогрупи I2>PH908. Најближе су му Тесле из Лике, који такође славе Ђурђевдан. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Теслом из Радуча код Ловинца, а са Теслом из места Дреновац Радучки код Госпића има само једну разлику на 23 упоредива маркера на позицији DYS385b=15/16, при чему вредност 16 дели са Теслом из Радуча, па је ова вредност за сада модалнија код тестираних из овог рода. Тестирани Тесла је и навео у упитнику да су пореклом из Лике, што овај резултат и потврђује.

Даљи рођаци би личким Теслама могли да буду Теслић из Островице код Госпића, слава Ђурђевдан, тестиран преко FTDNA. Свакако бих Тесли саветовао за даље тестирање дубинске тестове, WGS или BigY-700, уколико је у могућности.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #202 послато: Новембар 21, 2024, 04:54:50 поподне »
Од ових Пејатовића је пореклом Танасије (Атанасије) Пејатовић, историчар, сарадник Јована Цвијића, човек који је оставио велики траг када је истраживање порекла становништва Средњег Полимља и Потарја у питању.

Још по нека о Ћузовићима:

Ћузовићи су род из Отиловића код Пљеваља, где су давно дошли из Забрдњих Толаца у Доњем Полимљу (на половини пута између Пријепоља и Прибоја). У Отиловићима су међу најстаријим родовима, старији су од других родова који су ту дошли после Велике сеобе 1690. године. Братствено предање говори да су се у Тоце доселили из Мораче и да потичу од тамошњих Радуловића. Чињеница да су се још у Тоцима ови Радуловићи разгранали на Ћузовиће и Пејатовиће, говори да су и ту живели неколико генерација, што указује да је досељење из Мораче било знатно давније, почетком 17. или још у 16. веку, иако предање једног дела Пејатовића који су се из Толаца преселили у Расну код Нове Вароши говори да је долазак о Тоце био крајем 17. века. Презиме Пејатовић је заправо назив за један део Ћузовића који потичу од претка Пејата. Да су они огранак Ћузовића, говори податак да су се неки Пејатовићи, они из Отиловића, звали Ћузи све до 1945. године. Од отиловићких Пејатовића је наш познати географ, припадник Цвијићеве школе, Атанасије Пејатовић (1875-1903), који је написао познати етнографски рад „Средње Полимље и Потарје“ (1898). Оба ова братства, односно огранка старијег рода, славе Ђурђевдан.

Двојица братственика Ћузовића, Ратомир и Миланко, објавили су 2012. године родословну књигу о свом братству. Правац сеобе, према овом родослову, је: Кањон Мораче – Тоци – Ограде – Црљенице, Заград – Отиловићи – Поље. Родослов наводи још једну грану отиловићких Ћузовића – Марковиће.

И ово презиме налазимо у прошлости у два облика, са и без наставка -ић. Рекло би се да је Ћузо старији облик, такав наводи и Пејатовић (у множини: Ћузи), иако у милешевском Поменику налазимо оба облика, па тако Ћузовић (1864) раније него Ћузо (1884) – и једни и други су из Отиловића. Вероватно је Ћузо најпре било надимак родоначелника, које су касније потомци узели за презиме.

Презимена са основом ћуз- налазимо на западном Балкану и код Срба и код Хрвата. Тако имамо презимена Ћузулан у Попову (Орашје; славе Јовањдан), Ћуза у селу Бочац код Бањалуке (Свети Стефан), као и римокатоличке родове Ћуз у Згалишћу код Врбовца у Хрватској и Ћузела у Тијесном код Шибеника.

Прва асоцијација при помену ове презименске основе је реч ћуза – затвор, затворска ћелија, од италијанског придева chiuso – зaтвoрeнo, зaкључaнo. Но, постоји још неколико речи које би могле бити корен овог презимена. Ћусела или ћузела је турцизам, назив за штављену говеђу кожу од које су некада прављени ђонови за обућу. Ћузел је такође и један одлик придева на турском, који се чешће чује као ђузел – леп. Ћузи (или џузи) је такође турцизам, придев који означава неког малог, ситног, незнатног. Шта је од свега овога, или пак нешто друго, било основ за надимак претка Ћузовића, није познато.

https://www.poreklo.rs/2021/01/26/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-6-deo/

Дакле, прича о пореклу из Мораче је, вероватно, без основа, осим ако предак Ћузовића није тамо боравио привремено.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #203 послато: Новембар 21, 2024, 11:46:23 поподне »
87. Гаћеша, Никољдан, Удбиња/Карловац, I2-Y3120>Z17855>A16413>А20030>Y135654

На основу једног резултата са 23andMe, за Гаћеше са Кордуна смо већ имали делимичну потврду да припадају грани I2-Y135654, која је већ утврђена за Гаћеше из Лике са славом Никољдан. Тест на 25 маркера показује да се заиста ради о припадницима истог генетичког рода, а то је род који смо назвали Крајишким Никољштацима I2-Y135654 и којем поред Гаћеша до сада припадају Паројчић, Пепић, Лабус, Јапунџић и Стокић (FTDNA). Код модалног хаплотипа овог рода се уочавају повишене вредности на маркеру DYS385 (15-16), као и нешто више вредности DYS19=17 и DYS389II=30. Све ове вредности поседује и резултат тестираног Гаћеше.

О Гаћешама и Крајишким Никољштацима I2-Y135654 на форуму постоје засебне теме где се може о њима више прочитати:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6619.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6125.0
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #204 послато: Новембар 22, 2024, 05:22:34 поподне »
108. Весковић, Аранђеловдан, Теочин, Горњи Милановац, E-V13>Z1057

Нема блиских поклапања на пројекту. Хаплотип тестираног поседује веома снижену вредност маркера DYS390=21, коју не поседује ниједан други тестирани на пројекту. Чак шта више, нико нема ни вредност 22 на том маркеру. Издвајају се још и снижена вредност маркера DYS385a=15, YGATAH4=10 и DYS533=11. Нема блиских поклапања на пројекту.

Миленко Филиповић у свом раду о Такову наводи следеће:
–Дринчићи, Весковићи (Анђелићи), Јочовићи, Добричићи, Ботићи, Живановићи и Николићи су један род, једна „вамилија“, славе Аранђеловдан. Од старине свима њима кумују Теодосијевићи из Брђана. Преци су им дошли из Дубнице код Сјенице, када су одавде отишли „Маџари“, а иначе даљим пореклом од Васојевића, одакле су кренули са прецима Карађорђевим, кад су „растурени“ Кучи и Васојевићи. Тврде да су од истог племена од кога је био и Јован, дед Карађорђев. У Теочин је дошао Милоје Васојевић, чији су синови били; Јочо, Гаврило и Веско. Од Гаврила су Дринчићи, Весковићи се зову и Анђелићи, и већ седмо колено живи ту у селу. Турци су убили Гаврила. Да га освети, син му Милић се одметнуо у хајдуке (по мајци Дринки назван је Дринчић), после је био истакнут војвода у устанку; 1804. године борио се са 300 коњаника код Љубића. Почетком устанка, када је требало бежати у збегове, растурили су се по косама и тако остали, првобитно су били око Великог Врела и Водице. Године 1813. два Вескова сина су бежала у Срем, па се вратили 1815. године. Осим Милића Дринчића на договору у Такову 1815. године учествовао је од овог рода и Добрица Весковић. Кућа војводе Милића била је на Дринчића Коси, иза гробља. Од овог рода су Весковићи у Лозњу и Полому.

Предање о пореклу Весковића од Васојевића и сродству са Карађорђевићима нема упориште у генетици. Васојевићи припадају различитој грани у оквиру гране E-V13, док Карађорђевићи припадају хаплогрупи I2-Y3120.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Лепеничанин

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 968
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #205 послато: Новембар 24, 2024, 12:36:03 поподне »
117. Ајдачић, Аранђеловдан, Лиса, Ивањица, R1a-M458>L1029>YP417

Ајдаче или Ајдачићи су једна од бројнијих и виђенијих фамилија ивањичког краја са постојбином у селу Лиса, одакле су се раније насељавали у околину Чачка, при чему је забележена сеоба у Жаочане. У савремено доба осим у Ивањицу, Чачак и Београд, забележена је и миграција у Лазаревац.

У Првом српском устанку учествовало је чак седам Ајдача из Лисе чија су имена забележена. У првом попису после коначног ослобођења од Турака 1863. године, у Лиси је забележено осам домаћинстава Ајдача,

Наредник у предратној Жандармерији, а затим поручник ЈВуО Филип Ајдачић, као командант црногорске бригаде ЈВуО у Косјерићу, истакао се 1941. године као противник успостављања сарадње са комунистичком милицијом, као и у борби на Субјелу 1944 године када је учинио колико је могао да спречи надирање исте милиције у Србију. На слици је поручник Ајдачић (десно) са командантом Гарде ЈВуО Калабићем.

https://x.com/Bojadza/status/818075868547391488/photo/1

Хаплотипу Ајдачића међу досад тестиранима најсличнији су они из гране YP417, међу којима исту славу слави једино Чварковић из Дарде у Барањи. Изненађује и то да велики број разлика хаплотип Ајдачића има и од Лишанина из Доброг Дола код Ивањице са истом славом. Закључак је да Ајдаче немају блиских сродника у врло дугом периоду.
 
« Последња измена: Новембар 25, 2024, 11:30:27 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Лепеничанин

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 968
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #206 послато: Новембар 24, 2024, 12:48:44 поподне »
Цитат
У Првом српском устанку учествовало је чак седам Ајдача из Лисе

Уз све ограде, да је попис могао понекад и да се заобиђе, у тефтеру чибучком из 1824. године за село Лису је забележен једино Тодор Ајдача.

Из тога произилази или да су сви данашњи Ајдачићи његови потомци, што није могуће с обзиром да 1863 има више пописаних Ајдачића између 60 и 70 година, или да су 1824. сви пописани као део једне задруге коју је предводио Тодор.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #207 послато: Новембар 24, 2024, 02:07:20 поподне »
117. Ајдачић, Аранђеловдан, Лиса, Ивањица, R1a-M458>L1029>YP417
Ајдаче или Ајдачићи су једна од бројнијих и виђенијих фамилија ивањичког краја са постојбином у селу Лиса,

Занимљиво презиме, за које у литератури нема баш најбољег објашњења. У крају одакле потичу Ајдачићи (Лиса) постоји Хајдачка река, речица која је притока Моравице. Можда су Ајдачићи добили презиме по речици, а можда и она по њима?
Постоји једно објашњењее да презиме потиче од речи "(х)ајдац", неко ко подстрекује ("хајде!"). Па би род био прозван Хајдаци, а по њима и речица? Једино што презиме указује на женски облик - Ајдача. Можда по женском претку која је по нечему била прозвана (Х)ајдача? Или: Хајдаци - Хајдачићи - Ајдачићи.

Од ових Ајдачића је наш познати физичар Владимир Ајдачић.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%90%D1%98%D0%B4%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Radul

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1905
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #208 послато: Новембар 24, 2024, 04:33:12 поподне »
Ајдачић Ч. Филип, жанд. потпоручник, одликован је Карађорђевом звездом.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #209 послато: Новембар 24, 2024, 11:47:28 поподне »
49. Вељковић, Аранђеловдан, Доња Рача, Рача

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937. Хаплотип Вељковића је скоро идентичан са модалним хаплотипом. Једина разлика у односу на модални хаплотип постоји на DYS458, који је код Вељковића повишен за двије вриједности, те достиже 20. Веома интересантна ситуација, јер овако висока вриједност практично није завиљежена међу тестираним N2 у оквиру СДНКП. Углавном је то модалних 18, или снижена вриједност 17, док је и повишена 19 ријетка.

Сходно наведеном, Вељковић се од великог броја тестираних разликује управо само на DYS458, па је незахвално изводити закључке о конкретнијим везама. Ситуацију додатно отежавају и помоћни критеријуми, који су код Вељковића такође атипични – слава Аранђеловдан и предање о поријеклу из околине Тетова.

Поређењем резултата Вељковића са неколицином тестираних аранђеловштака, можемо рећи да условно речено најмање разлика има у односу на једног нејавног тестираног из Мачве, 1 од 16 упоредивих, 2 од 22 са Мићовићем из околине Никшића и 3 од 22 са Паровићем из Невесиња. Географска удаљеност било од наводне раније, било од новије постојбине Вељковића ипак указује да ова подударања вјероватно немају већи значај.

Велики број резултата са разликом на само једном од 22 или 24 упоредива маркера у односу на Вељковића потиче из Сјевероисточне и Источне Босне, као и из Старе Херцеговине, али због хаплотипа блиског модалу, као и због чињенице да се разлика углавном своди на неуобичајену вриједност на DYS458, не можемо, без додатних показатеља, тврдити да и та поклапања имају већи значај.

На жалост, тренутни број тестираних из Тетова и околине не даје нам могућност да говоримо о утемељености предања о поријеклу Вељковића из околине тог града у Сјеверној Македонији.

У књигама „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“ Тодор Радивојевић наводи да су Вељковићи досељени у периоду између 1737. и 1787. године, да су досељени из околине Тетова, те да им је старије презиме Станимировић, а да од њих, поред оних који су задржали презиме Вељковић, потичу још Ћосићи, Богосављевићи и Петковићи. Ћосићи се, даље, дијеле на МИланоциће, Милиће и Станковиће. Сви славе Аранђеловдан.

Тестирани у упитнику помиње да је раније тестиран неко од Ћосића из Бораца код Раче, те да постоји могућа веза, али ја у бази СДНКП нисам пронашао тестираног Ћосића из Бораца. Из поменутог мјеста тестирани су Тимотијевићи са славом Аранђеловдан, али не припадају истој хаплогрупи као Вељковић.

Мислим да би за почетак било корисно тестирати некога од Ћосића, Богосављевића и Петковића, који према предању имају исто поријекло као и Вељковићи, а затим свакако ићи и на неки од дубинских тестова.

Ван мреже Radul

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1905
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #210 послато: Новембар 24, 2024, 11:50:59 поподне »
95. Вукадиновић, Стевањдан, Грделица, Лесковац, J2a-M67

Тестирани посједује јединствен хаплотип, нема блиских нити даљих поклапања. Прегледом иностраних база података нису нађена ближа поклапања. Посједује DYS389II=30 и DYS458=18, што може имплицирати на J2a-M67 > Z7671, но, зато је потребан барем снип тест.

Тестирани наводи да им је раније презиме Стефановић, и да је његов дјед промијенио презиме у данашње. Славе Стевањдан и Ђурђевдан.

Трифуноски 1964. године наводи, да у Грделици у Виље Колу станују Стефановићи са славом Ђурђевдан. Да ли су то исти Стефановићи, немамо приближнијих информација.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.
« Последња измена: Новембар 25, 2024, 12:34:04 пре подне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

На мрежи Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 210
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #211 послато: Новембар 26, 2024, 01:03:03 поподне »
117. Ајдачић, Аранђеловдан, Лиса, Ивањица, R1a-M458>L1029>YP417

Ајдаче или Ајдачићи су једна од бројнијих и виђенијих фамилија ивањичког краја са постојбином у селу Лиса, одакле су се раније насељавали у околину Чачка, при чему је забележена сеоба у Жаочане. У савремено доба осим у Ивањицу, Чачак и Београд, забележена је и миграција у Лазаревац.

У Првом српском устанку учествовало је чак седам Ајдача из Лисе чија су имена забележена. У првом попису после коначног ослобођења од Турака 1863. године, у Лиси је забележено осам домаћинстава Ајдача,

Наредник у предратној Жандармерији, а затим поручник ЈВуО Филип Ајдачић, као командант црногорске бригаде ЈВуО у Косјерићу, истакао се 1941. године као противник успостављања сарадње са комунистичком милицијом, као и у борби на Субјелу 1944 године када је учинио колико је могао да спречи надирање исте милиције у Србију. На слици је поручник Ајдачић (десно) са командантом Гарде ЈВуО Калабићем.

https://x.com/Bojadza/status/818075868547391488/photo/1

Хаплотипу Ајдачића међу досад тестиранима најсличнији су они из гране YP417, међу којима исту славу слави једино Чварковић из Дарде у Барањи. Изненађује и то да велики број разлика хаплотип Ајдачића има и од Лишанина из Доброг Дола код Ивањице са истом славом. Закључак је да Ајдаче немају блиских сродника у врло дугом периоду.
 

Једна сугестија, Ајдачић је на 2/23 од Шовића (Ботуња/Брус - Ђурђиц) али имају заједничке чак три немодалне вредности DYS19=15, DYS385=11-15 и доста редак DYS549=13, тако да овде можда постоји нека веза. Шовић је скоро радио BIGY700  тест те је одређен као R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270>FT21089*.

Стигли су резултати BIGY700 теста за Шовића, Ђурђиц, Ботуње/Брус и колико сам могао да видим остаће терминално на нивоу R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270>FT21089* што значи да нема блиског уназад бар 1000 година, а најближи су му тестирани из гране https://www.yfull.com/tree/R-FT288648/ на yfull (на yfull стаблу ниво FT21089 још није издвојен, FTDNA стабло је комплетније што се тиче ове гране).

Шовићи би даљим поријеклом требали бити из Левча.

Ван мреже Zor

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1513
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #212 послато: Новембар 26, 2024, 01:57:28 поподне »
Једна сугестија, Ајдачић је на 2/23 од Шовића (Ботуња/Брус - Ђурђиц) али имају заједничке чак три немодалне вредности DYS19=15, DYS385=11-15 и доста редак DYS549=13, тако да овде можда постоји нека веза. Шовић је скоро радио BIGY700  тест те је одређен као R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270>FT21089*.

 На краћем хаплотипу немају неких специфичних маркера за R-FT285270 и изнад, но ти маркери би могли бити индикација.

 Али оно што сугерише неку везу су и историјски извори. Ајдачићи су из Лисе гдје видим стоји да има доста старосједиоца. То је било подручје влаха Сјенице.

 Оно је занимљиво је да се 1468. г. од влаха Сјенице одвојила већа влашка група која је мигрирала у Левач.

 А за Шовиће ту стоји да су даљим поријеклом из Левча.

 Дакле могла би ова генетика бити једна од генетика изворних раних влаха Сјенице. Након њиховог одсељавања (и бијега других), на то подручје долазе досељеници из јужнијих крајева. генетске везе Старог Влаха и Левча управо врло лако могу упућивати на ту миграцију из 15 в.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 789
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #213 послато: Новембар 26, 2024, 03:54:42 поподне »
101. Алексић, Симољдан, Бранешци Горњи/Челинац, I2-Y3120>S17250>I-Y4882>I-A1328>Y177643>Y220413>FT386055>, род Крајишких Аранђеловштака

Тестирани је навео да је презиме Алексића настало у Бранешцима од претка Алексе рођеног 1848. године, а да им је старо презиме било Цигановић. Изгледа да су Алексићи ново презиме узели тек крајем 19. века, с обзиром да се у Шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за 1882. годину, у парохију Шаринци којој је припадало и село Бранешци, као једини слављеник Симољдана помиње фамилија са презименом Циган. Других података о овој породици нисам пронашао, али се они могу наћи у монографији аутора Спасоја Алексића, "Алексићи из Бранешаца – историја завичаја и породични родослов", ГрафоМарк, Лакташи 2010, у коју нажалост немам увида.

Хаплотип Алексића има само једну карактеристичну вредност, DYS390=25, а нешто ређе се јавља и маркер DYS570=17. Овај резултат је најближи хаплотипу фамилије Васић која слави Аранђеловдан и живи у истом селу, а хаплотип тестираног Васића из села Горња Мравица код Прњавора има са резултатом Алексића потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Може се закључити да Алексић припада истом роду као и Васићи, а то је род Крајишких Аранђеловштака - Родића, о којима имамо засебну тему.

Цигани у Бранешцима славе Аранђеловдан.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #214 послато: Новембар 26, 2024, 04:30:20 поподне »
Цигани у Бранешцима славе Аранђеловдан.

Разлог више да се закључи да припадају роду Крајишких Аранђеловштака. Шематизам их бележи као слављенике Симољдана. За претпоставити је да је неки њихов огранак из ко зна ког разлога преузео нову славу, Симољдан, а касније променио и презиме у Алексић.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 83
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #215 послато: Новембар 26, 2024, 06:07:29 поподне »
Алекса рођен 1848 године је син Симе који је био пасторак у кући Цигана. ДНК тест указује на то да је Симо од Васића. Тестирани Васић из Мравице је даљим поријеклом из Бранешких Васића.  Ево и податак из Турског дефтера:
Kuća 16. 
1.   Cigan Stojan, sin Mijata; niskog rasta, plavih očiju i sijede brade; rođen 1770. godine;
2.   Njegov pastorak, Simo, sin Blagoje; srednjeg rasta, smeđih očiju; rođen 1830. godine; (пасторак је син од жене из првог брака, дакле Симо Васић Циган)
Уклапа се да је Симо са својих 18 година стекао ванбрачног сина Алексу који је одрастао у Ђајића кући.
« Последња измена: Новембар 26, 2024, 06:14:19 поподне Васић.РС »

Ван мреже Лепеничанин

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 968
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #216 послато: Новембар 26, 2024, 06:51:06 поподне »
106. Бењак, Станишић, Сомбор

Припада хаплогрупи R1a-M458>L260, дубљу грану није могуће поуздано утврдити на овом броју маркера. Поред за ову грану карактеристичне вредности 385=10-14, хаплотип тестираног поседује и повишене вредности 438=12 и 481=26, уз ређу вредност на маркеру 19=15.

На попису Бачке из 1797. године у Станишићу су забележена двојица кућних домаћина - Палко и Јанош Бењак.
« Последња измена: Новембар 27, 2024, 10:38:12 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #217 послато: Новембар 26, 2024, 11:33:02 поподне »
Алекса рођен 1848 године је син Симе који је био пасторак у кући Цигана. ДНК тест указује на то да је Симо од Васића. Тестирани Васић из Мравице је даљим поријеклом из Бранешких Васића.  Ево и податак из Турског дефтера:
Kuća 16. 
1.   Cigan Stojan, sin Mijata; niskog rasta, plavih očiju i sijede brade; rođen 1770. godine;
2.   Njegov pastorak, Simo, sin Blagoje; srednjeg rasta, smeđih očiju; rođen 1830. godine; (пасторак је син од жене из првог брака, дакле Симо Васић Циган)
Уклапа се да је Симо са својих 18 година стекао ванбрачног сина Алексу који је одрастао у Ђајића кући.

Сјајан пример какао генетика и историјски извори могу довести до важних родословних открића. Честитам Алексићу, ово су ретки моменти у трагању за породичном историјом.
Ако је слава Цигана у Бранешцима Аранђеловдан изворна, онда су Цигани који су пописани у Шематизму изгледа управо преци Алексића. Размишљам да ли је Алекса можда узео за славу Светог Симеона у знак поштовања према свом очуху Сими, да га подсећа на његово име.

Због славе Аранђеловдан било би занимљиво тестирати и изворне Цигане из Бранешаца. Можда се покаже да су и они исти род.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
  • N2-FT182494>Y640797
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #218 послато: Новембар 27, 2024, 07:57:58 пре подне »
Сјајан пример какао генетика и историјски извори могу довести до важних родословних открића. Честитам Алексићу, ово су ретки моменти у трагању за породичном историјом.
Ако је слава Цигана у Бранешцима Аранђеловдан изворна, онда су Цигани који су пописани у Шематизму изгледа управо преци Алексића. Размишљам да ли је Алекса можда узео за славу Светог Симеона у знак поштовања према свом очуху Сими, да га подсећа на његово име.

Због славе Аранђеловдан било би занимљиво тестирати и изворне Цигане из Бранешаца. Можда се покаже да су и они исти род.

Колико сам ја схватио излагање господина Васића, изворна слава Цигана јесте Свети Симеон (тако је наведено и у Шематизму), а Симо (изворно Васић, са славом Аранђеловдан) је узео славу свог очуха Стојана Цигана, умјесто Аранђеловдана. Симини потомци - Алексићи, отуд славе Светог Симеона. Рекло би се да Стојан Циган и није имао потомства, бар према попису из 1850/51, који господин Васић цитира, што указује на то да је Симу због тога и усвојио, а Симо се, како је то често бивало, обавезао да у замјену за то што ће наслиједити земљу, настави да слави његову славу - Светог Симеона.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2024
« Одговор #219 послато: Новембар 27, 2024, 08:22:54 пре подне »
Колико сам ја схватио излагање господина Васића, изворна слава Цигана јесте Свети Симеон (тако је наведено и у Шематизму), а Симо (изворно Васић, са славом Аранђеловдан) је узео славу свог очуха Стојана Цигана, умјесто Аранђеловдана. Симини потомци - Алексићи, отуд славе Светог Симеона. Рекло би се да Стојан Циган и није имао потомства, бар према попису из 1850/51, који господин Васић цитира, што указује на то да је Симу због тога и усвојио, а Симо се, како је то често бивало, обавезао да у замјену за то што ће наслиједити земљу, настави да слави његову славу - Светог Симеона.

Разумем. Али ко су онда Цигани у Бранешцима који славе Аранђеловдан, а које помиње Malesevic? Одакле им другачија слава?
Kамене рабъ и госодинъ