Српски ДНК месец 2024

[Зрно]

73. Арсенијевић (Никољдан), Долац/Нови Пазар

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и највероватније низводној грани BY199059>BY198296 (Никољштаци), чије би извориште требало бити на подручју Старог Влаха и Рашке. Најмање разлика у СТР маркерима има са Недићем
из Кутлова код Крагујевца (1 од 23). Са њим дели ретку вредност DYS643=11, коју има и Петрашиновић, мада је он измутирао не другим маркерима, па ствара већу разлику. И Недић и Петрашиновић су по предању из Дежеве код Новог Пазара, а то је у ширем смислу долина Дежевске реке у којој је и Долац са Арсенијевићима. Петрашиновић је радио WGS тест и тренутно је само BY198296 са звездицом. Сасвим могуће да би он и Арсенијевић формирали млађу "дежевску" грану, независно од Диваца (друга подграна), двојице из источне Босне (трећа и четврта подграна) и највеће из Босанске Крајине (пета подграна). Арсенијевић има ретку вредност DYS456=16, која је карактеристична за потпуно другу подграну Y32147>Z15912 дефинисану преко Драгаша из Пљеваља, која се појављује и у Старом Влаху и славе Никољдан, само други маркери Арсенијевића ипак вуку на BY198296.

Тестирани је написао да су по предању из Црмнице, од Васојевића. По литератури (Рашка, Петар Ж. Петровић, 2010) наводи се да су у селу Долац Арсенијевићи, Стојковићи и Стевановићи заједнички род из Лопата у Шекулару и имају назив Лопаћани. Мислим да је све то погрешно, јер резултат и слава тестираног наводе управо да су староседеоци, а ове гране и нема у Шекулару и Црмници.

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[sole89]

Није ми познато ништа више. Мало сам се бавио насељавањем Косовског Поморавља после Балканских ратова и Првог светског рата. Приметио сам да је насељавање са Власине било изражено, нарочито у околину Витине. Тако и знам за родове који су населили овај крај, па и за Ваш.

Хвала Вам у сваком случају.

[Radul]

50. Кекић, Петковдан, Равни, Гацко, L1b-M349 > Y452466

Припада хаплогрупи L1b-M317 > M349 > FGC36845 > Y452466, роду Радмановића-Доброгорана. Према предању које је записао Дедијер, Кекић су старином Милошевићи из села Заслап код Никшића. У Равни су се доселили из Цернице средином 19. вијека. Посједује модалан хаплотип, изузев вриједности на DYS385a и YGATAH4. Кекићима су управо најближи претходно тестирани Милошевићи. Тако да је предање са овим тестом потврђено.

Недостаје још бар један Y-NGS да род буде оквирно профилисан. За сада из рода Доброгорана, дубински тест урадио је једино Вујовић из Новог Села код Даниловграда. Препорука за даље тестирање је, Y-NGS или WGS тест.

[Ojler]

17. Марјановић, Никољдан, Кремената, Косовска Каменица, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS390=23 и DYS456=15 и повишену вредност маркера DYS570=22. На два маркера се разликује од хаплотипа Марјановића из Београда (непозната слава, као и порекло), при чему деле карактеристичне вредности маркера DYS456=15 и DYS570=22:С обзиром на велику блискост хаплотипова и исто презиме, скоро сигурно су истог порекла, тако да су сврстани у исти род у табели СДНКП.

Тестирани је навео да Марјановићи потичу из Тулара у Горњој Јабланици, због чега им је надимак Туларци. Старо презиме им је Вучковић, како се презивао прадеда тестираног. По предању, даљим пореклом су из околине Ужица.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Рекао бих да је прилично извесно да Марјановић припада роду Стојковића из Ораовице код Косовске Каменице, као и један тестирани из тог места који такође слави Никољдан и има предање о пореклу од истог рода, а чије презиме и хаплотип још увек нису јавно доступни. За Вучковиће из Кременате, како је било старо презиме Марјановића, Урошевић наводи следеће:
Пресељени пре 80 година из Ораовице, од рода Стојковића, зову их и Туларци, јер су старином из Тулара (Јабланица) као и Стојковићи у Ораовици.

Такође, и поред разлике на четири маркера од 23 упоредива, хаплотипови обојице тестираних деле вредности маркера DYS456=15 и DYS570=22 које си навео као карактеристичне, па би их требало сврстати у исти род.

[Небојша]

74. Велемир, Ђурђевдан, Рилић, Купрес, I2-Y3120>PH908


“Велемири су пореклом из Баљака (Дувно). Њихови прадеди дошли су овде почетком 19. века. Дед им је упамтио кугу, тада је био у Желиводићу, код оваца у кошари. Славе Св. Ђорђа. „Прије Аустрије“ око десет Велемира се одселило ка Травнику и Сарајеву.” (извор: Боривоје Ж. Милојевић, Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље)

Генетички су Велемири исти род са једном породицом са потеза Имотски-Читлук, село Црногорци, слава такође Ђурђевдан. Велемира је било највише управо у Рилићу (60 душа). У Баљцима је пописано 14 особа. Потврђен је свакако миграциони правац из дувањског краја, а име села друге породице указује на потенцијално порекло из источних динарских области.

Савет WGS тест, или BIGY700.

[Exiled]

74. Велемир, Ђурђевдан, Рилић, Купрес, I2-Y3120>PH908

“Велемири су пореклом из Баљака (Дувно). Њихови прадеди дошли су овде почетком 19. века. Дед им је упамтио кугу, тада је био у Желиводићу, код оваца у кошари. Славе Св. Ђорђа. „Прије Аустрије“ око десет Велемира се одселило ка Травнику и Сарајеву.” (извор: Боривоје Ж. Милојевић, Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље)

Генетички су Велемири исти род са једном породицом са потеза Имотски-Читлук, село Црногорци, слава такође Ђурђевдан. Велемира је било највише управо у Рилићу (60 душа). У Баљцима је пописано 14 особа. Потврђен је свакако миграциони правац из дувањског краја, а име села друге породице указује на потенцијално порекло из источних динарских области.

Савет WGS тест, или BIGY700.

Ето значипо би нам бар прво слово презимена тог рода из Црногораца ако ништа....

[Зрно]

74. Велемир, Ђурђевдан, Рилић, Купрес, I2-Y3120>PH908


“Велемири су пореклом из Баљака (Дувно). Њихови прадеди дошли су овде почетком 19. века. Дед им је упамтио кугу, тада је био у Желиводићу, код оваца у кошари. Славе Св. Ђорђа. „Прије Аустрије“ око десет Велемира се одселило ка Травнику и Сарајеву.” (извор: Боривоје Ж. Милојевић, Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље)

Генетички су Велемири исти род са једном породицом са потеза Имотски-Читлук, село Црногорци, слава такође Ђурђевдан. Велемира је било највише управо у Рилићу (60 душа). У Баљцима је пописано 14 особа. Потврђен је свакако миграциони правац из дувањског краја, а име села друге породице указује на потенцијално порекло из источних динарских области.

Савет WGS тест, или BIGY700.

Има их и у Тијарици у Далмацији, од давнина.

[Exiled]

Има их и у Тијарици у Далмацији, од давнина.

Помињо си ти њих давно и доводио у везу са Жегаранима Лазаревцима што није немогуће али код нас је 390 закован на 11 а код њега је 10 па ме то мало кочи да размишљам у том правцу.И само га тај маркер разликује од Комазеца иначе би имали потпуно поклапање.

[Ojler]

74. Велемир, Ђурђевдан, Рилић, Купрес, I2-Y3120>PH908


“Велемири су пореклом из Баљака (Дувно). Њихови прадеди дошли су овде почетком 19. века. Дед им је упамтио кугу, тада је био у Желиводићу, код оваца у кошари. Славе Св. Ђорђа. „Прије Аустрије“ око десет Велемира се одселило ка Травнику и Сарајеву.” (извор: Боривоје Ж. Милојевић, Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље)

Генетички су Велемири исти род са једном породицом са потеза Имотски-Читлук, село Црногорци, слава такође Ђурђевдан. Велемира је било највише управо у Рилићу (60 душа). У Баљцима је пописано 14 особа. Потврђен је свакако миграциони правац из дувањског краја, а име села друге породице указује на потенцијално порекло из источних динарских области.

Савет WGS тест, или BIGY700.

Питам се јесу ли исти род са Велимирима из Дувна који такође славе Ђурђевдан.

[drajver]

Помињо си ти њих давно и доводио у везу са Жегаранима Лазаревцима што није немогуће али код нас је 390 закован на 11 а код њега је 10 па ме то мало кочи да размишљам у том правцу.И само га тај маркер разликује од Комазеца иначе би имали потпуно поклапање.

Модално је и код Велемира/Велимира DYS391=11. Само је код овог Велемира из Рилића изгледа дошло до скорије промјене на DYS391=10.

[Небојша]

Модално је и код Велемира/Велимира DYS391=11. Само је код овог Велемира из Рилића изгледа дошло до скорије промјене на DYS391=10.

То сам сад хтео написати. Хаплотип у глобалу јесте близак овима из Жегара.

[Небојша]

Питам се јесу ли исти род са Велимирима из Дувна који такође славе Ђурђевдан.

Јесу свакако.

[drajver]

Питам се јесу ли исти род са Велимирима из Дувна који такође славе Ђурђевдан.

Да, све је то једна те иста породица које има на Купресу, Дувну, Имотском, Тијарицама. Презиме се јавља и у облицима Велимир и Велемир. Матица је по свему судећи у селу Баљцима на граници дувањске и купрешке општине.

[Exiled]

Модално је и код Велемира/Велимира DYS391=11. Само је код овог Велемира из Рилића изгледа дошло до скорије промјене на DYS391=10.

Е онда има основа да се предпоставља припадност нашој грани, да ако се јави па да пробамо нешто да организујемо дубље.

[drajver]

Е онда има основа да се предпоставља припадност нашој грани, да ако се јави па да пробамо нешто да организујемо дубље.

Ако се ова повезница по тонимима Баљци покаже тачном, не би било лоше обратити пажњу на влахе Бунчиће који се у средњем вијеку јављају на подручју мјеста баљци код Билеће као и на њихову некрополу на локалитету Гребнице.
https://bs.wikipedia.org/wiki/Nekropola_Grebnice-Bun%C4%8Di%C4%87i

[Exiled]

Ако се ова повезница по тонимима Баљци покаже тачном, не би било лоше обратити пажњу на влахе Бунчиће који се у средњем вијеку јављају на подручју мјеста баљци код Билеће као и на њихову некрополу на локалитету Гребнице.
https://bs.wikipedia.org/wiki/Nekropola_Grebnice-Bun%C4%8Di%C4%87i

Да видимо како ће прво Велимир реаговати на предлоге за профилисање. Није да нисам помишљао да су Бунчићи део решења али нешто сам више био за Вратковиће као опцију поготову што их извори помињу уз Војниће... У принципу не бих се бунио ни неким трећима само да ово полако приводим крају...

[Црна Гуја]

82. Гајић, Никољдан, Ивановци, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни Z92>Z685>YP271>YP270. Поседује хаплотипи близак модалном, без неких специфичних вредности. На само 1 од 23 маркера разликује се од Живковића из Гара код Гаџиног Хана (Никољдан) и двојице још увек нејавних тестираних из околине Смедеревске Паланке и Бољевца. На 2 од 23 маркера разликује се од Луковића из Бзеница код Александровца (Лучиндан), Челиковића из Качера код Ужица (Стевањдан), и двојице нејавних из околине Младеновца и Смедеревске Паланке. С обзиром да је само један припадник ове гране у нашој бази дубински тестиран, препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или  BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Николић, међутим у тексту о Ивановцима не помињу се ни Гајићи ни Николићи. Помињу се само две фамилије које славе Никољдан, Марјановићи и Савићи, и за обе се наводи да су "поодавно досељени из Старог Влаха", па Гајићи вероватно потичу од једне од ове две фамилије.

https://www.poreklo.rs/2013/05/09/poreklo-prezimena-selo-ivanovci-ljig/

[Radul]

79. Војиновић, Ђурђевдан, Чачак, J2a-M92 > Y230579

Припада хаплогрупи J2a-M92 > Z8096 > Z38463 > SK1357 > Y230579 и генетичком роду Пјешиваца и Цуца. Хаплотип је модалан са изузетком на маркеру DYS456, који има снижену вриједност 16, као и маркери YGATAH4 и DYS576.

Војиновић из Чачка, према предању дошли су из Вучитрна после Косовске битке и прешли у Греду Војиновића између Јелице и Овчара. Славе Ђурђевдан и треба их разликовати од Војиновића из Атенице који славе Ђурђиц и који су дошли из Пећи током 18. вијека. Од ових (тестираних) Војиновића је и чувени војвода Коста Војиновић. Тестирани наводи да је њихове Војиновиће познавао и Лујо Војновић, који је како свједочи усмено предање, тврдио да су заједничких корјена. У погледу предања о Војиновићима из Вучитрна и хаплогрупе подудара се са Радуловићима из Цуца.

[Ивица Јовановић]

Где може да се прочита то предање о Вучитрну од Радуловића из Цуца?

[Radul]

Где може да се прочита то предање о Вучитрну од Радуловића из Цуца?

Усмено предање записано 1911. каже, Вучитрн - Кучи - Башино Село. Друго, касније, Вучитрн  - Чарађе - Велимље - Цуце (Башино Село). Краљ Никола признавао да су Војиновићи. - То би било у најкраћем предање, легенда.