Српски ДНК месец 2024

[Кековац]

4. Милошевић, Јовањдан, Бистрица, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I1-Z58>Y3560>TY317272. Има потпуно поклапање са једним необјављеним резултатом из Горњег Неродимља код Урошевца и два маркера разлике у односу на Тодоровића из Друговца код Смедерева и Панића из Горње Репе код Подујева. Све наведене породице славе Јовањдан и нема сумње да су повезане и да припадају косовској миграционој струји.

Милошевиће нисам пронашао у мени доступној етнографској литератури али се помињу неки други родови у Бистрици са славом Јовањдан: Јелинци, дошли из Кучајне и Јовановци, дошли из Јошанице у Хомољу. Извор Насеља српских земаља, књига 2, СКА Београд, 1903. група аутора.

[Зрно]

40. Вукосављевић (Аранђеловдан), Љуша/Куршумлија

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и највероватније низводној грани FT49714 (род Пипера). Са тим резултатом се слаже и крса слава. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Ненадићем из Стијене Пиперске, а 1 маркер разлике са њих десетак, за које је већином утврђено да су Пипери.

Тестирани је написао да су пореклом из Трешњевика у Васојевићима. Могуће да су тамо доселили неки Пипери. У сваком случају су одатле или директно из Пипера дошли у околину Куршумлије, пошто је тај крај масовно насељен из Црне Горе и Ибарског Колашина.

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-FT49932/

[Небојша]

19. Бештић, Никољдан, Залом, Невесиње, J2b-M205>Y22059


За Бештиће се каже да су старином “Бошковићи из Црне Горе”. Најпре су били настањени у Оџаку код Невесиња, где су били кметови бега Љубовића. Из Оџака су пресељени у Залом (заселак Кнежик). На попису из 1991. године било их је 22 члана у Залому, осим тога по неколико домаћинстава у Оџаку, Шеховини и Бојиштима (општина Невесиње), као и у Врапчићима код Мостара.

Из Залома их има исељених у Београду, околини Дервенте, Сарајеву, Бањалуци, Тузли и другим местима.

Тестирани је такође оставио предање о старијем презимену Бошковић, али и о пореклу из околине Гацког. Ово може бити значајан податак, будући да тамо има Супића (Никољдан), који су такође M205. Они су старином Варезићи из Пиве (даље порекло Језера, Дурмитор). Варезићи су тестирани и такође припадају подграни J2b-M205>Y22059. На свега једном маркеру се разликују од тестираног Бештића, иако су овакви хаплотипови у принципу блиски модалу. Узевши у обзир крсну славу, Гацко и хаплотип, мислим да постоје услови да се ове породице издвоје у посебан род - Род херцеговачких Никољштака J2b-Y22059. Од родова који су на херцеговачкој миграционој рути, овој групи могу бити блиски Стојановићи (Никољдан) из Мачката (Чајетина).

Не знам да ли је од ових Бештића, рођени Панчевац, глумац Слободан Бештић. Нешто старијој генерацији познат, по тада веома популарној серији, "Метла без дршке".




Иако хаплогрупа J2b-M205 у глобалу није значајније заступљена Херцеговини (1.5-2%), у селима око Невесиња постоји солидан број M205 родова (Вујадиновићи, Костићи, Самарџићи, Пушковићи, Бештићи). На неких 80 тестираних Срба из Невесиња, на M205 одлази 6%.

[Ивица Јовановић]

4. Милошевић, Јовањдан, Бистрица, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I1-Z58>Y3560>TY317272. Има потпуно поклапање са једним необјављеним резултатом из Горњег Неродимља код Урошевца и два маркера разлике у односу на Тодоровића из Друговца код Смедерева и Панића из Горње Репе код Подујева. Све наведене породице славе Јовањдан и нема сумње да су повезане и да припадају косовској миграционој струји.

Милошевиће нисам пронашао у мени доступној етнографској литератури али се помињу неки други родови у Бистрици са славом Јовањдан: Јелинци, дошли из Кучајне и Јовановци, дошли из Јошанице у Хомољу. Извор Насеља српских земаља, књига 2, СКА Београд, 1903. група аутора.

Милошевић је мој кандидат и пријатељ. Хаплогрупа која му је одређена је на нивоу пројекта веома ретка, са само осамнаест тестираних (јавна база), укључујући и њега. Ако узмемо у обзир филогенетско стабло, али и географски распоред тестираних, намеће се питање да ли су, у контексту антике, давни преци овог рода дошли са неким од германских племена, попут Гепида, Гота или Херула. У периоду антике, наравно, да би се након доласка Словена, односно Срба, ти бивши германски федерати утопили у већинску словенску масу (читај Србе). Област где се то могло десити је Косово.

[Небојша]

37. Мандић, Никољдан, Сводна, Нови Град, Босанска Крајина, I2-Y3120>PH908


Док је писао о Средњем Поуњу, Милан Карановић је за Мандиће (Никољдан) забележио да су досељени из Лике (околина Срба, Зрмање). Вероватно да су и неки Мандићи из Поткозарја сличнога порекла. Међутим, они могу бити и старији на овом подручју, будући да се на простору Тимара спомињу још почетком 18. века (1735. године).
 
Само презиме, а и слава Никољдан, веома су чести међу крајишким Србима, па сходно томе постоји више грана Мандића са овом славом. Стицајем околности, за сада све припадају хаплогрупи I2-Y3120.

- Петровачки Мандићи I2-Z17855 (старином из Грахова)
- Мандићи са Купреса I2-PH908 (старином из Унца)
- Мандићи из Поткозарја I2-PH908

Подсетићу да и на 23andMe постоји неколико тестираних Мандића из Крајине (Лика и Далмација). Хаплогрупе I2-S17250 и I2-M423. Они из Срба у Лици, слава Никољдан, добили су основни SNP I2-M423.

Мандићев хаплотип условно карактерише неколико вредности, повишена 458 (18), вредност 29 на маркеру 481, 533=12, 635=22, итд. Судећи по томе, најближи хаплотипови постоје на простору Источне Херцеговине, тачније у околини Билеће. Од Крајишника са славом Никољдан, потенцијално би могли бити блиски Средићи из Нишевића (Тимар), који су уједно и географски близу Мандића.

Као и код већине наших I2-PH908, потребан је дубински тест да би се род и генетички профилисао. Препорука је WGS тест, или BIG700. 

[drajver]

37. Мандић, Никољдан, Сводна, Нови Град, Босанска Крајина, I2-Y3120>PH908


Док је писао о Средњем Поуњу, Милан Карановић је за Мандиће (Никољдан) забележио да су досељени из Лике (околина Срба, Зрмање). Вероватно да су и неки Мандићи из Поткозарја сличнога порекла. Међутим, они могу бити и старији на овом подручју, будући да се на простору Тимара спомињу још почетком 18. века (1735. године).
 
Само презиме, а и слава Никољдан, веома су чести међу крајишким Србима, па сходно томе постоји више грана Мандића са овом славом. Стицајем околности, за сада све припадају хаплогрупи I2-Y3120.

- Петровачки Мандићи I2-Z17855 (старином из Грахова)
- Мандићи са Купреса I2-PH908 (старином из Унца)
- Мандићи из Поткозарја I2-PH908

Подсетићу да и на 23andMe постоји неколико тестираних Мандића из Крајине (Лика и Далмација). Хаплогрупе I2-S17250 и I2-M423. Они из Срба у Лици, слава Никољдан, добили су основни SNP I2-M423.

Мандићев хаплотип условно карактерише неколико вредности, повишена 458 (18), вредност 29 на маркеру 481, 533=12, 635=22, итд. Судећи по томе, најближи хаплотипови постоје на простору Источне Херцеговине, тачније у околини Билеће. Од Крајишника са славом Никољдан, потенцијално би могли бити блиски Средићи из Нишевића (Тимар), који су уједно и географски близу Мандића.

Као и код већине наших I2-PH908, потребан је дубински тест да би се род и генетички профилисао. Препорука је WGS тест, или BIG700.

Има и Мандић, Никољдан из Бјелаја/Босански Петровац који је R-BY149000

[Драган Обреновић]

2. Јовановић, Св. Врачи, Јабланица, Крушевац, R1b-U152 > R-L2

Тестирани у упитнику није навео детаље о пореклу свог рода, осим имена најстаријих познатих предака (деде и прадеде) који су живели у селу Јабланица, код Крушевца. О овом роду нисмо успели да нађемо никакве податке ни у етнографској литератури, у оквиру дигиталне библиотеке Друштва "Порекло".

Јовановићу најближи тестирани у табели српског ДНК пројекта су:

-------------------- АРАНЂЕЛОВДАН --------------------
1) Бакић, Аранђеловдан, Равни/Колашин (1/23)
2) Гезовић, Аранђеловдан, Прага/Никшић (1/23)
3) Жижић, Аранђеловдан, Милошевићи/Шавник (2/23)
4) Шендековић, Аранђеловдан, Вирово/Ариље (3/23)

---------------------- ТРИВУЊДАН ----------------------
5) Грубанов, Тривуњдан, Бачка Паланка (1/23)
6) Никитовић, Тривуњдан, Сливља/Гацко (2/23)
7) Јовановић, Тривуњдан, Растиште/Бајина Башта (3/23)

Додатно, Јовановићу близак хаплотип је и Петровић, Никољдан, Брајићи/Горњи Милановац (2/23)

Сва блиска поклапања Јовановићу у табели СДНКП припадају хаплогрупи R1b-U152 > R-L2, а сврстани су у родове А1 и А2, тако да се може поретпоставити да и Јовановић прилично извесно припада овој хаплогрупи. Низводну (млађу) хаплогрупу немогуће је претпоставити на овако малом броју маркера, па би свакако би било драгоцено да Јовановић уради и велики тест (FTDNA Big Y-700, YSEQ WGS, Nebula Genomics WGS и сл.), уколико има интереса за даље истраживање свог порекла по непрекинутој мушкој линији помоћу генетичке генеалогије.

Обзиром да је Јовановићева слава Св. Врачи, различита од славе свих његових ближих поклапања, тешко је претпоставити и филогенетску везу са неким од горе наведених родова или неко даље географско порекло и миграторне путеве овог рода.

Индикативно је да су две најближе цркве селу Јабланица посвећене управо Козми и Дамјану, па не треба искључити могућност да је старији предак Јовановића имао другу изворну славу, а почео да слави Св. Враче након доласка у Расину, односно Јабланицу.

[drajver]

Милошевић је мој кандидат и пријатељ. Хаплогрупа која му је одређена је на нивоу пројекта веома ретка, са само осамнаест тестираних (јавна база), укључујући и њега. Ако узмемо у обзир филогенетско стабло, али и географски распоред тестираних, намеће се питање да ли су, у контексту антике, давни преци овог рода дошли са неким од германских племена, попут Гепида, Гота или Херула. У периоду антике, наравно, да би се након доласка Словена, односно Срба, ти бивши германски федерати утопили у већинску словенску масу (читај Србе). Област где се то могло десити је Косово.

Кључан за ову грану је древни узорак SZM-38 из Сегедина којег смо помињали раније https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=57.msg180175#msg180175

Кроз Панонију је прошао велики број германских племена и из источногерманске и централногерманске групе, тако да је тешко лоцирати из ког је тачно племена поменути узорак, а могуће и читава ова грана. По филогенетској логици рекло би се да је даљим поријеклом узорак из групе свевских германских племенеа тзв. Elbe Germanic гдје обично сврставају и Свеве, Маркомане, Кваде, Лангобарде, Алемане, Баварце.

Ово не значи да се у периоду раног средњег вијека није могао уклопити у словенско-аварско становништво, како и археолошки и антрополошки материјали указују.

[Зрно]

67. Стојковић (Петковдан), Горња Чаршија у Врању

Припада хаплогрупи R1b-M269 и највероватније низводној Z2103. Тестирани би требао да уради дубински тест у иностранству да би се сазнала грана испод Z2103 (ако је и то). Једини близак по маркерима му је Поповић (Никољдан) из Сејаца код Бујановца. Разликују се на 2 маркера од 23. Имају карактеристичну вредност DYS385=13-14. Од других тестираних се разликује на великом броју маркера, тако да није вредно помена. Сигурно би Стојковић и Поповић формирали неку грану која је екстремно ретка код Срба.

О Стојковићима нисам ништа нашао у литератури, тачније о презименима из самог Врања у којем је Горња Чаршија. Тестирани је написао да им је надимак Џампрци (Џамперци?). Надимак Џамперовци/Ћамперовци се појављује код неких родова са КиМ.

Уопштени чланак о хаплогрупи R1b: https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/

[Atlantische]

57. Вукојевић, Ђурђевдан, Гркљане, Крушевац

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Вукојевић је сврстан у исти генетички род са Ђукићима и Видојевићима са подручја Александровца. Конкретно говорећи, ради се о групи која попут немалог броја родова из овог краја обележава Ђурђевдан и светог Ђорђа ''посног''/Алимпијевдан (овде је било више речи о тој слави). С тим у вези је индикативно да Вукојевићи као преславу славе управо Алимпијевдан. Маркерно, све ове тестиране обележава карактеристична умањена GATAH4=9. Док са Видојевићем из Кознице има потпуно поклапање на 17 маркера, Вукојевић се са Ђукићем из Плоче и Вранштице разликује на 2 односно 3 маркера.

Како је Вукојевић први из ове групе са 23+ тестираних маркера, захваљујући његовом резултату је уједно направљена повезница овог рода са тестиранима на које раније нисам обраћао пажњу. Наиме, Вукојевић се разликује на свега 1 маркеру од Ђукића и Лукића из Блаца односно Подујева који славе Алимпијевдан и преслављају Ђурђевдан, уз то делећи раније поменуту карактеристичну вредност на GATAH4.

На основу ових података, може се претпоставити да предео између Гоча и Копаоника представља матично подрује овог сада већ прилично разгранатог генетичког рода, који се одатле исељавао ка долинама Топлице и Расине.

[Atlantische]

21. Перин (Јовањдан), Потпорањ/Вршац

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и низводној грани BY199059>BY198296>BY200954 (Никољштаци из Гламоча/Унца). Има потпуно поклапање на 23 маркера са Качаром и Кецманом, тј. модалан хаплотип за BY200954. Тестирани је навео да му се прадеда презивао Сурутка, а то презиме је постојало једино између Доњег Вакуфа и Јајца (село Доњи Расавци). Сурутке исто славе Никољдан. Ту је и географска блискост са другима из ове гране, па све има смисла. 

Што се тиче Перина из Потпорња, за њих се у литератури наводи да су доселили из околине Темишвара.

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/

Било би од користи уколико би тестирани подробније објаснио шта зна о ранијем презимену, јер хаплотип неспорно говори о пореклу од конкретног крајишког рода. Да ли се и када можда неки Сурутка призетио међу Перине нпр, видим да су неки бивали колонизовани у Банат. Сурутки је било у више села на тромеђи Јајца, Шипова и Доњег Вакуфа, али су након ратних збивања и касније колонизације остали само у Бравницама и Доњим Расавцима.

Занимљиво је да је на подручју Доњег Вакуфа до последњег рата живео и род Никољштака Срдија (могућих сродника Срдића?), што ће рећи да Сурутке можда нису једини R1b-BY200954 међу тамошњим Србима. Наравно, под условом да тестирани Перин заиста води порекло од њих.

[Кековац]

6. Зарубица, Никољдан, Превиш, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Нема потпуних поклапања ни са једним тестираним који је радио тест на барем 23 маркера. Од модалног хаплотипа одступа на позицијама DYS390=24 и DYS570=19. Иако су ретке, ове вредности се јављају у код тестираних припадника ове хаплогрупе, па бих рекао да се без дубинског теста ништа поуздано не може рећи о дубљој подграни. Због свега наведеног препоручујем Зарубици WGS или BigY-700 за даље тестирање.

[Драган Обреновић]

11. Вељковић, Никољдан, заселак Рачојћи (у литератури и као Рачојки)/Средска/Пизрен, R1b-U152 > R-L20

Тестирани је рођен у Призрену, а навео је у упитнику да су Вељковићи пореклом из зесеока Рачојки/Рачојћи код Средске и да им је најстарији предак Рача, a старо презиме Терзинац. Вељковићи по свему судећи припадају познатом роду Рачевића из Средске (https://www.poreklo.rs/2012/05/05/prezimena-selo-sredska-prizren/).

Тестирани наводи и да је у књизи "Средачки родослов" нашао податак да су у време велике сеобе Срба дошли у Средску, а да су даљим пореклом негде из краја око Биначке Мораве.

У етнографској литератури, за њих се наводи:

"Рачевићи (27 кућа, родови Ђорђевићи, Савићи, Димовци, Тодоровићи). Сви су староседеоци из ове жупе и других српских насеља у околини Призрена."

Вељковићев хаплотип има блиска поклапања (дистанце 1/23, 2/23 и 1/17) са четворицом тестираних чији резултати још увек нису објављени (будућа књига је у припреми) па не можемо навести презимена, али можемо рећи да сва четворица славе Никољдан, а да су двојица од њих баш из Средске код Призрена.

Јавни резултати који могу бити од фологенетског значаја су двојица тестираних Станојевића из села Ошљане код Књажевца, у Тимочкој Крајини, који су на генетичкој дистанце 2/23 и 3/23. Без обзира на географску удаљеност, релативно блиски хаплотипови и иста слава (Никољдан) можда могу указивати на заједничко порекло, али то би се једино могло потврдити великим тестом (Big Y-700, YSEQ WGS, Nebula Genomics WGS).

Велики тест би свакако био драгоцен не само за Вељковића лично, већ и за будућу књигу о генетичком пореклу Срба Косова и Метохије, која је у припреми, јер би Вељковићев резултат помогао да се расветли генетичко порекло више братстава са славом Никољдан, пореклом из околине Призрена.

[Кековац]

7. Крстајић, Никољдан, Пашина Вода, Жабљак

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Већ се један Крстајић из Пашине Воде тестирао и хаплотипови им се разликује на следећим вредностима: DYS385b(14/15), DYS437(17/16) и DYS635(23/22). Иако има ближих хаплотипова у бази филогенетски вероватно нису од значаја. Савет је и за Крстајића да уради дубински тест како би сазнао дубљу грану.

[Иван Вукићевић]

3. Николић, Аранђеловдан, Стијена, Подгорица, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS448=21 и снижене вредности маркера DYS576=16 и DYS635=21. На два маркера се разликује од хаплотипова двојице Младеновића из Ретимља код Ораховца, који славе Никољдан. Са њима дели вредности маркера DYS576=16 и DYS635=21. Да ли припадају и истом генетичком роду може се утврдити једино дубљим тестовима.

Јован Ердељановић је записао следеће о Николићима почетком 20. века:


Међутим, тестирани наводи да Николићи потичу са Чева у Озринићима. Тамо нема генетичке сроднике, тако да је ипак вероватније да су Николићи староседеоци из Пипера.

[Драган Обреновић]

24. Милуровић, Никољдан, Угриновци/Земун, R1b-P312 (вероватно R1b-U152)

Тестирани је у упитнику навeo следеће о свом пореклу:

Језеро Комани на Дриму у Северној Албанији, данање "земља Бериша". Презиме потиче од катуна Милур (старо име за Berishe Vendit). Веселин Милуровић мигрирао је са првом сеобом Срба (Арсеније Чарнојевић) у Срем крајем 17. века. Породица припада премену Клименти, по усменом предању, и били су називани "Клименте" по доласку у Срем. Пра-порекло породице је из долине реке Шкумбе у Албанији, околина Елбасана (пре 15. века, непознато презиме).

Mилуровић припада хаплогрупи R1b-P312, тзв. "Западној R1b", а по свој прилици и нижој подграни R-U152, обзиром да више блиских поклапања има са припадницима хаплогрупе R1b-U152, род Б1 у табели СДНКП. Међу блиским хаплотиповима има неколико резултата из још увек необјављених истраживања под покровитељством САНУ па им не можемо навести презимена, а од јавних резултата, најближа поклапања су:

1) Куртовић, Аранђеловдан, Пријепоље (генетичка дистанца 1/23)
2) Гајић (Лиманачки), Аранђеловдан, Лесковац/Лазаревац (1/23)
3) Обућина, Јовањдан, Љепојевићи/Нова Варош (3/25)

Тешко је рећи да ли су ова поклапања филогенетски значајна, због различите славе, географске удаљености и чињенице да и Куртовићи и Обућине имају предање о пореклу из Херцеговине.

Милуровић генетички свакако не припада роду Климента (E-V13 > E-BY105970), али је могуће да је неки старији предак живео међу Климентима и понео и њихов племенски идентитет.

Препорука за Милуровића је свакако да уради велики ДНК тест, што би могло помоћи да се утврде прецизније генетичко порекло и миграторни путеви његове мушке линије.

[Кековац]

18. Петровић, Стевањдан, Богујевац, Прокупље

Припада хаплогрупи I1-Y51867>Y155080. Недавно се тестирао још један Петровић из Богујевца који има идентичан резултат на 25 маркера па ћу овде само цитирати коментар на његов резултат, уз напомену да је грана PH220 исто што и Y155080. "Стари" назив је преузет са FTDNA стабла и користио сам га док иста та грана није формирана и на YFull стаблу, али под другим називом.

18. Петровић, Стевањдан, Богујевац/Прокупље, I1-Y51867>PH220

Тестирани је навео да су Петровићи у Топлицу досељени из села Шушуре код Сјенице и то најпре у Плочник, па онда на планину Радан где оснивају село Богојевац (вероватно се ради о селу Богујевац недалеко од Плочника) 1868. године, три године након досељавања у Топлицу. Старо презиме породице је како је тестирани даље навео било Ћосовић, а огранци су поред Петровића и Диздаревићи и Вучковић који живе у Рашкој. Даље је тестирани навео да је породица Ћосовић, тачније браћа Диздар, Петар и Вучко по којима су огранци добили нова презимена, пореклом из Куча, одакле је побегла након Друге похаре Куча 1856. године. Заиста сам наишао на податак у литератури да у селу Шушуре постоји породица Петровић (Ћосовић) која слави Стевањдан.

Хаплотип тестираног се на само једном маркеру DYS570 разликује од модалног хаплотипа рода Шумњака, који такође славе Стевањдан, из околине Требиња описаних у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине па је веза са овим родом сасвим извесна. Међутим, још интересантније је можда то што тестирани има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са тестираним из села Сврке код Пећи чији резултат још није објављен, који такође слави Стевањдан, а чија породица такође има предање о пореклу из Куча. Иако у Кучима није пронађена ова хаплогрупа међу до сада тестираним родовима, а Кучи су изузетно добро генетски профилисани, индикативно је што неке породице имају предање о пореклу из овог племена, а повезује их хаплотип и слава. Још једно потпуно поклапање на 23 упоредива маркера би могло бити интересантно с обзиром на предање о пореклу породице које је тестирани навео, а то је са необјављеним резултатом породице из села Брезна код Прибоја, а која такође слави Стевањдан. Међутим пронашао сам податак да је ова породица привремено пребегла у тадашњу Србију још 1841. па би ближа веза се и породице тестираног могла да обори предање о пореклу из Куча.

Више о овој хаплогрупи се може сазнати и на форумској теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4229.0.

Савет за даље тестирање би био BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест.

[Бранкова]

21. Перин (Јовањдан), Потпорањ/Вршац

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и низводној грани BY199059>BY198296>BY200954 (Никољштаци из Гламоча/Унца). Има потпуно поклапање на 23 маркера са Качаром и Кецманом, тј. модалан хаплотип за BY200954. Тестирани је навео да му се прадеда презивао Сурутка, а то презиме је постојало једино између Доњег Вакуфа и Јајца (село Доњи Расавци). Сурутке исто славе Никољдан. Ту је и географска блискост са другима из ове гране, па све има смисла. 

Што се тиче Перина из Потпорња, за њих се у литератури наводи да су доселили из околине Темишвара.

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/

Презиме Сурутка помиње се у Темишвару и за време 1. светског рата, што одговара овом предању. Mожда само случајност, у Темишвару се почетком 20.века спомиње и презиме "Serdic/Serdič".

Поменула бих нешто када се већ пише о овом презимену и резултату теста, можда ће неком бити занимљиво. Међу топонимима Дурмитора наводе се Крецмани и Сурутка. Крецмани је назив врха ( 2056м ), а Сурутка је спелеолошки резерват (Сурутка- Вјетрена Брда ). Не знам да ли су постојала и насеља таквог назива.

 Учинило ми се занимљиво ово Крецмани због велике сличности са презименом Кецман и због близине са топонимом Сурутка, обзиром да Кецмани и тестирани са старијим презименом Сурутка, припадају истој генетици.

[Ojler]

8. Зеленовић, Ђурђевдан, Михољаче/Гацко, I2-Y3120>Z17855

Један припадник фамилије Зеленовић из Михољача је претходно већ тестиран, а њихов род је обрађен и представљен у књизи о Генетичком пореклу Срба Старе Херцеговине:

Зеленовићи су породица настањена у гатачком крају, у селима Михољаче, Автовац, Самобор, Степен и Липник. Славе Ђурђевдан. У Михољачама су, после Говедарица, најбројнија породица, док су у Автовац дошли око 1880. године из Михољача. Зеленовићи се средином 20. века помињу и као становници Мостара, Стоца и Брђана код Коњица. Међу херцеговачким крамарима и кириџијама, почетком 16. века помиње се Радоје Зеленовић, чије  завичајно место није забележено. По предању, Зеленовићи су се у Михољаче доселили средином 17. века из Тушине у Дробњаку. За свог родоначелника сматрају Зелена Церовића, по коме ће се касније назвати целокупан род Зеленовића из Михољача. Међутим, за ово предање се испоставило да је нетачно с обзиром на то да Церовићи припадају роду Дробњака ‒ Новљана (I1-FGC33034). Сами Церовићи у Тушини не знају за сродство са Зеленовићима, па ни одсуство генетичке везе није изненађујуће.

За Зеленовиће знамо да припадају грани I2-Z17855 на основу једног резултата из 25andMe базе. Хаплотип Зеленовића који је тестиран у овој акцији поседује две карактеристичне вредности, DYS439=14 и DYS460=11, као и нешто ређу вредност DYS19=15. Резултат претходно тестираног Зеленовића одређен је на 23 маркера, на којима одступа од хаплотипа новотестираног Зеленовића на два маркера, и то управо на два од три поменута (DYS439 и DYS19), док вредност маркера DYS460 код њега није одређена. Претходно тестирани Зеленовић на маркерима DYS439 и DYS19 има модалне вредности за грану I2-Y3120, тако да није могуће извести закључак да ли је нека од карактеристичних вредности новотестираног уједно и карактеристична за хаплотип рода.

Овај резултат је ипак донео једну новост, односно вратио је у игру могућност да су Зеленовићи сродни роду Пилатоваца који такође славе Ђурђевдан и којима је матица у Жањевицама код Гацка. Поред различитих предања која ова два рода имају и честе славе, један од главних разлога да се не сврстају у исти род била је и ређа вредност маркера DYS19=15 коју поседује хаплотип Пилатоваца, а није га имао хаплотип претходно тестираног Зеленовића. Видимо да је у хаплотипу новотестираног Зеленовића ипак присутна вредност DYS19=15, што појачава шансе да и они припадају роду Пилатоваца. Ипак, без дубинских тестова Пилатоваца и Зеленовића до потврде или одбацивања ове претпоставке неће бити могуће доћи.

[Небојша]

Овај резултат је ипак донео једну новост, односно вратио је у игру могућност да су Зеленовићи сродни роду Пилатоваца који такође славе Ђурђевдан и којима је матица у Жањевицама код Гацка. Поред различитих предања која ова два рода имају и честе славе, један од главних разлога да се не сврстају у исти род била је и ређа вредност маркера DYS19=15 коју поседује хаплотип Пилатоваца, а није га имао хаплотип претходно тестираног Зеленовића. Видимо да је у хаплотипу новотестираног Зеленовића ипак присутна вредност DYS19=15, што појачава шансе да и они припадају роду Пилатоваца. Ипак, без дубинских тестова Пилатоваца и Зеленовића до потврде или одбацивања ове претпоставке неће бити могуће доћи.

На основу SNP резултата са 23andMe, веза не би требало да постоји. Као што си споменуо, Зеленовићи су тамо I2-Z17855+, међутим Комненићи из Пилатоваца (Никшић) припадају I2-CTS5966. Овај SNP на 23andMe добијају углавном родови који су PH908-, Z17855-. Постоји наравно увек могућност да им из неког разлога нису очитали дубљи SNP. Дубински тест у случају Пилатоваца је пожељан.