Српски ДНК месец 2024

[Црна Гуја]

128. Фрковић, католик, Леденице, Нови Винодолски

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608. Поседује хаплотип близак модалном, једина вредност која се код ове гране јавља нешто ређе је повишена DYS456=18. Вредности DYS449=31 и DYS481=22 могле би можда Фрковића сврстати у млађу подграну FT255070, али би ово било добро потврдити неким од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Најближе поклапање има са једним анонимним тестираним из околине Дрниша, разликују се на 3 од 25 упоредивих маркера. Тестирани је о пореклу Фрковића написао следеће:

Први записи о презимену датирају из 1734. године. Пошто је до 1800. године цела хрватска обала припадала Италији, нас су италијани прекрстили у Ферковићи. Повлачењем италијана са хрватске обале, тадашња хрватска администрација је презиме преправила у Фрковић. Постојбина Фрковића је село Леденице, општина Ново Винодолски, горанско приморска жупанија. Најближе познато место је Цриквенуца. Постоји прича да су постојале две миграције. Једна ка Дубровнику, друга ка Ријеци. Од 1861. године Фрковићи у Ријеци су се бавили продајом дрва и угља. Послесњих 100 година смо у Србији. У Београду има 10-ак породица, а у Србији око 15-ак породица. Славимо Митровдан. Овим путем позивам све породице које имају поклапања са наведеном хапло групом, ради упознавања.

[Зрно]

Могло би бити да се ради о Крмпоћанима (нека врста Буњеваца). На то ме вуку неки детаљи, везано и за овог сродника око Дрниша.

[Црна Гуја]

132. Хајдарпашић, муслиман, Припчићи, Бијело Поље

Припада хаплогрупи G2a2b-U1>L13>Z6022>PF6860>Z6759>FGC995. Свакако најкарактеристичнија вредност је DYS385=12-14, која јасно издваја неколицину тестираних од свих осталих припадника хаплогрупе G. Поред Хајдарпашића ту су и двојица Бошњака из околине Пријепоља чији резултати нису још увек јавни, од којих се разликује на 1 и 3 од 25 маркера, као и Јовановић из Видова код Новог Пазара (Лучиндан), од ког се разликује на 2 од 25 маркера. С обзиром да још увек ниједан припадник овог рода/гране није дубински тестиран, препорука Хајдарпашићу је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Хајдарпашићи (20 к.), пореклом су од Хајдар-паше, коме је дат спахилук у Бихору. Кула старог паше, кажу, била је на сред села. Поред Ћоровића, имали су највеће поседе у Бихору.

Дo 1912. године су у Припчићима живели Хајдарпашићи и 5-6 кућа њихових чифчија (Међедовићи, Рудићи). Хајдарпашићи су се иселили и њихову земљу су населили досељеници из околине Иванграда (Берана) и других крајева.

Милисав В. Лутовац, Бихор и Корита

https://www.poreklo.rs/2019/06/16/poreklo-prezimena-selo-pripcici-bijelo-polje/

[Exiled]

132. Хајдарпашић, муслиман, Припчићи, Бијело Поље

Припада хаплогрупи G2a2b-U1>L13>Z6022>PF6860>Z6759>FGC995. Свакако најкарактеристичнија вредност је DYS385=12-14, која јасно издваја неколицину тестираних од свих осталих припадника хаплогрупе G. Поред Хајдарпашића ту су и двојица Бошњака из околине Пријепоља чији резултати нису још увек јавни, од којих се разликује на 1 и 3 од 25 маркера, као и Јовановић из Видова код Новог Пазара (Лучиндан), од ког се разликује на 2 од 25 маркера. С обзиром да још увек ниједан припадник овог рода/гране није дубински тестиран, препорука Хајдарпашићу је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Милисав В. Лутовац, Бихор и Корита

https://www.poreklo.rs/2019/06/16/poreklo-prezimena-selo-pripcici-bijelo-polje/

Овај резултат даје шансу њиховом предању да се обистини. Колико се сећам за њих се каже да су дошли из Турске.

[Grbić]

128. Фрковић, католик, Леденице, Нови Винодолски

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608. Поседује хаплотип близак модалном, једина вредност која се код ове гране јавља нешто ређе је повишена DYS456=18. Вредности DYS449=31 и DYS481=22 могле би можда Фрковића сврстати у млађу подграну FT255070, али би ово било добро потврдити неким од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Најближе поклапање има са једним анонимним тестираним из околине Дрниша, разликују се на 3 од 25 упоредивих маркера. Тестирани је о пореклу Фрковића написао следеће:

Samo jedan marker(DYS456) razlike od Depalova,Sombor,Sv.Vrači.Šteta što ni Depalov nije dublje profilisan.

[НиколаВук]

Могло би бити да се ради о Крмпоћанима (нека врста Буњеваца). На то ме вуку неки детаљи, везано и за овог сродника око Дрниша.

Јел ово село Поповићи стари назив за Мокро Поље можда?

[Зрно]

Јел ово село Поповићи стари назив за Мокро Поље можда?

Не. Село Поповићи постоји и данас код Бенковца.

[Ojler]

133. Кијевчанин, Јовањдан, Плешин/Рашка, I2-Y3120

Средином 20. века Кијевчани су живели у засеоку Синожеци села Плешин, где их је било шест кућа. За њих и Мареновиће тада је забележено да су Кучи, чији су преци били неко време у Морачи, па су тамо једни узели да славе св. Јована, а други св. Луку. Мареновићи у Плешину славе Јовањдан, не знам има ли их и са славом Лучиндан, али њихов огранак по предању, који живе у Витковцу код Груже, слави Лучиндан. Није ми познато има ли и Кијевчана са славом Лучиндан. За Кијевчане у Плешину се даље наводи да су у село дошли по позиву Мареновића, из Кијеваца код Сјенице око 1880. године. Презиме Кијевчанин присутно је иначе и код муслимана из новопазарског и сјеничког краја. Они се ипак не сматрају сроднима плешинским Кијевчанима и по предању порекло воде од муслимана Ватића и Цамовића из сјеничких Кијеваца.

Иако се нигде експлицитно не каже, на основу наведеног предања очекивало би се да су Мареновићи и Кијевчани исти род. Генетика то ипак демантује. Док Мареновићи из Плешина припадају грани R1a-Y2902*, тест Кијевчанина показује да ова фамилија припада северном огранку (DYS448=20) хаплогрупе I2-Y3120. Хаплотип Кијевчанина одликује једна посебна карактеристика, а то је појава необичне троструке вредности на маркеру DYS385=14-15-16. Сви остали маркери имају модалне или вредности блиске модалу, осим можда још нешто ређег маркера DYS389ii=30. У бази СДНКП нема хаплотипова за које би се могло тврдити да указују на филоггенетичку блискост Кијевчанина са неким од до сада тестираних појединаца. Ипак је занимљиво поменути неколицину резултата који такође поседују ретку троструку вредност DYS385=14-15-16. Сви они такође припадају грани I2-Y3120, а од преостале петорице који поседују ову вредност Јовањдан славе Илић (Ладовица/Власотинце) и Алексић (Засавица/Сремска Митровица). Хаплотип Алексића се разликује од хаплотипа Кијевчанина на четири маркера од 23 упоредива, па нека даља веза између њих није искључена, али би се свакако морала проверити дубљим тестовима.

[Марен]

Akademik Petar Ž. Petrović koji je i radio istraživanja Raške oblaste pre 100 godina je naveo nekoliko grešaka...
Naime, tvrdio je da su u Morači neki od tih rodova slavili sv Luku...
Tačno je da i Dragić u "Gruži" navodi da Marenovići slave sv Luku, ali i to je greška, koju je spazio i objavio Korićanac u "Nadibar2", a svakako u praksi nije tačna, jer poznajem ljude...

Kijevčani, takođe slave Jovana...

Petrović takođe napominje da su se Kijevčani na Goliju doselili oko 1880-te, što nije tačno, obzirom da popis iz 1833-će pominju dva brata Kijevčanina...

Njihovo predanje, pak, kazuje da su oni od Lukovića iz Vrsjenice i Kijevaca, za koje se zna da su 1809-te kod Sjenice doseljeni iz Godijeva u Bihoru...

Ti Lukovići, takođe slave Jovana, a mislim da su i oni testirani i takođe I2a, ali neka druga podgrana, pa molim da se uporede njihovi rezultati, ako je moguće.

[Ojler]

Akademik Petar Ž. Petrović koji je i radio istraživanja Raške oblaste pre 100 godina je naveo nekoliko grešaka...
Naime, tvrdio je da su u Morači neki od tih rodova slavili sv Luku...
Tačno je da i Dragić u "Gruži" navodi da Marenovići slave sv Luku, ali i to je greška, koju je spazio i objavio Korićanac u "Nadibar2", a svakako u praksi nije tačna, jer poznajem ljude...

Kijevčani, takođe slave Jovana...

Petrović takođe napominje da su se Kijevčani na Goliju doselili oko 1880-te, što nije tačno, obzirom da popis iz 1833-će pominju dva brata Kijevčanina...

Njihovo predanje, pak, kazuje da su oni od Lukovića iz Vrsjenice i Kijevaca, za koje se zna da su 1809-te kod Sjenice doseljeni iz Godijeva u Bihoru...

Ti Lukovići, takođe slave Jovana, a mislim da su i oni testirani i takođe I2a, ali neka druga podgrana, pa molim da se uporede njihovi rezultati, ako je moguće.

Хвала Марене на допунама и исправкама.
Тачно је да и тестирани Луковић из Врсјенице припада грани I2a, или прецизније грани I2-L460, али у питању је огранак I2-M436 који се од огранка I2-P37 којем припада хаплогрупа I2-Y3120 и тестирани Кијевчанин раздвојио пре више од 20.000 година, тако да не постоји никаква шанса да су сродни.

[Ojler]

133. Кијевчанин, Јовањдан, Плешин/Рашка, I2-Y3120

Средином 20. века Кијевчани су живели у засеоку Синожеци села Плешин, где их је било шест кућа. За њих и Мареновиће тада је забележено да су Кучи, чији су преци били неко време у Морачи, па су тамо једни узели да славе св. Јована, а други св. Луку. Мареновићи у Плешину славе Јовањдан, не знам има ли их и са славом Лучиндан, али њихов огранак по предању, који живе у Витковцу код Груже, слави Лучиндан. Није ми познато има ли и Кијевчана са славом Лучиндан. За Кијевчане у Плешину се даље наводи да су у село дошли по позиву Мареновића, из Кијеваца код Сјенице око 1880. године. Презиме Кијевчанин присутно је иначе и код муслимана из новопазарског и сјеничког краја. Они се ипак не сматрају сроднима плешинским Кијевчанима и по предању порекло воде од муслимана Ватића и Цамовића из сјеничких Кијеваца.

Иако се нигде експлицитно не каже, на основу наведеног предања очекивало би се да су Мареновићи и Кијевчани исти род. Генетика то ипак демантује. Док Мареновићи из Плешина припадају грани R1a-Y2902*, тест Кијевчанина показује да ова фамилија припада северном огранку (DYS448=20) хаплогрупе I2-Y3120. Хаплотип Кијевчанина одликује једна посебна карактеристика, а то је појава необичне троструке вредности на маркеру DYS385=14-15-16. Сви остали маркери имају модалне или вредности блиске модалу, осим можда још нешто ређег маркера DYS389ii=30. У бази СДНКП нема хаплотипова за које би се могло тврдити да указују на филоггенетичку блискост Кијевчанина са неким од до сада тестираних појединаца. Ипак је занимљиво поменути неколицину резултата који такође поседују ретку троструку вредност DYS385=14-15-16. Сви они такође припадају грани I2-Y3120, а од преостале петорице који поседују ову вредност Јовањдан славе Илић (Ладовица/Власотинце) и Алексић (Засавица/Сремска Митровица). Хаплотип Алексића се разликује од хаплотипа Кијевчанина на четири маркера од 23 упоредива, па нека даља веза између њих није искључена, али би се свакако морала проверити дубљим тестовима.

Занимљиво је да чак ни у FTDNA бази, међу више стотина хиљада хаплотипова нисам нашао ни један са вредношћу DYS385=14-15-16, а код нас ето чак шест, и то сви у грани I2-Y3120. Можда се ипак ради о припадницима истог, давно раздељеног рода.

[Христифор]

Ко су преостала тројица поред  Илића  и Алексића?

[Црна Гуја]

134. Тешановић, Мала Госпојина, Смрдин, Горња Бочиња, Маглај

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP1686>BY99654. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=11-15 и DYS643=11. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Маринковићем из Мишара код Шапца (Ђурђевдан), а на 17 маркера са Петровићем из Доње Борине код Зворника (Стевањдан). Од Мићића из Доње Борине (Стевањдан) разликује се на само 1 од 17 маркера.  Да би се овај род генетички профилисао, односно са сигурношћу утврдила најмлађа подграна којој припада, препорука Тешановићу је да одради неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Херцеговине, а занимљиво је да такво предање имају и Маринковић, Петровић и Мићић. У Горњој Бочињи сигурно су присутни од половине 19. века. У турском попису из 1850. пописан је предак тестираног, Саво Тодоровић. Саво је имао сина Тешана Савића, а Тешан сина Василија Тешановића.

[Црна Гуја]

135. Жерајић, Лазаревдан, Миљевац, Невесиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>BY30743>Y144943, роду Кресојевића. Од модалног хаплотипа овог рода одступају повишена вредност DYS391=12 и снижена вредност DYS389=12-18. Обе наведене вредности дели са раније тестираним Жерајићем из истог села, од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Од већине осталих припадника рода Кресојевића разликује на 3 до 5 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се додатно испрофилисала грана Y144943. Род Кресојевића је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Жерајићи се у другој половини 18. века помињу у Давидовићима и на подручју Братача и Жиљева. Како у Давидовићима има и других братстава рода Кресојевића, може се претпоставити да је тамо матица Жерајића, одакле су се раширили на невесињска села. У Миљевац код Невесиња су се доселили одмах након последње куге, а према предању потичу од Кривокапића из Трешњева у Цуцама. Из Миљевца су се раширили и на Читлук, заселак Бојишта код Невесиња. Према предању, двојица браће Жерајића су некада била у најму код муслимана Теларевића у Бијељанима у Дабру. Један се потурчио и од њега потичу Дедовићи у Бијељанима, док је другог убио Теларевић, због чега је његовом потурченом брату дао земљу као одштету.

https://www.poreklo.rs/2022/08/27/poreklo-prezimena-selo-miljevac-nevesinje/

[Dejan R Vukićević]

[У табели СДНКП није уписан нико из Зеока ко је R1a>M458>YP417 ]

[Црна Гуја]

141. Поповић, Стевањдан, Мангура, Радоиња, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотипом се у потпуности уклапа у род А11, чији су припадници махом са простора Старог Влаха, и сви такође славе Стевањдан. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Крџавцем из Бистрице код Нове Вароши, на 1 од 23 маркера разликује се од Бучевца из Бистрице и Бучевца из Мокре Горе, а на 2 од 23 од Поповића и Драгутиновића из Бучја код Прибоја. С обзиром да још увек ниједан припадник овог рода није дубински тестиран, препорука Поповићу је додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према предању у Мангуру дошли из Бучја, које је вероватно и матица свих поменутих фамилија. Поповић је било и старије презиме Бучеваца.

[Црна Гуја]

151. Рајилић, Марковдан, Јошавка Горња, Челинац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Од модалног хаплотипа рода Б3, чији припадници славе Марковдан, одступа једино повишена вредност Y-GATA-H4=13. Од Спасојевића из Шњеготине Горње код Челинца разликује се на само 1 од 23 маркера, од Јелића из Кремне код Прњавора на 2 од 23, од Симића из Јошавке Горње на 3 од 23, а од Гаврића из Јошавке на 4 од 23. С обзиром да још увек немамо ниједан дубински тест код припадника овог рода, препорука Рајилићу је дубинско тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста.

Тестирани није у упитнику навео детаљније податке о пореклу. Иако се за Рајилиће и Јелиће не помиње експлицитно да су повезани по мушкој линији са Симићима и Гаврићима (и Радићима који нису још увек тестирани), занимљиво је да се и једни и други помињу у предању које говори о Симићима, а видимо да је помоћу генетичких тестова утврђено да све ове фамилије ипак припадају истом роду.

Симићи, су бјежећи од Турака из Херцеговине доселили у Јошавку, на данашњу Радића косу између ријека Јошавке и Прлишнице, доселила су три брата: Симо, Гавре и Раде. Када се породица проширила и почела дијелити Симо је одселио на Јелића брдо код Рајилића гдје је сазнао да је једна породица Јелића помрла од куге осим једне жене и човјека који су преселили у Бранешце. Зато се он преселио на други бријег гдје је основао породицу Симића. Гавро је прешао преко Прлишнице и основао породицу Гаврића, а брдо се данас зове Гаврића брдо. Раде је, као најмлађи, остао на старом кућишту и основао породицу Радића. Садашњи Симићи, Гаврићи и Радићи славе Марковдан. Симићи су своје презиме донијели из Херцеговине а не добили по Сими како се сматра.

[Васић.РС]

Ово предање о Симићима , Гаврићима и Радићима није баш у потпуности тачно. Сва три презимена су настала од браће Спасојевић Симе и Спасојевић Гавре. Од Симе су Кузман и Миле. Миле је одселио у Шњеготину и задржао старо презиме Спасојевић а Кузман је остао на старом имању и добио презиме Симић. Презиме Радић је настало од Кузмановог сина Раде. Кузманов син Илија је задржао презиме Симић. Ево и подаци из дефтера за село Јошавка из 1850 године.

Kuća 103. 
1.   Spasović Kuzman, sin Sime; srednjeg rasta, smeđih očiju i prosijedih brkova; rođen 1780. godine;
2.   Njegov sin, Ilija, sin Kuzmana; srednjeg rasta, smeđih očiju i prosijedih brkova; rođen 1805. godine;
3.   Njegov sin, Rado, sin Kuzmana; srednjeg rasta, crnih očiju i crnih brkova; rođen 1815. godine;
4.   Njegov unuk, Vasilije, sin Ilije; srednjeg rasta, smeđih očiju, rođen 1832. godine;
5.   Njegov unuk, Antonije, sin Ilije; crnih očiju; rođen 1844. godine;
6.   Njegov unuk, Gligorije, sin Rade; crnih očiju; rođen 1840. godine;
7.   Njegov unuk, Novak, sin Rade; crnih očiju; rođen 1847. godine;
8.   Njegov unuk, Mihajlo, sin Rade; crnih očiju, rođen 1849. godine;

[Црна Гуја]

Ово предање о Симићима , Гаврићима и Радићима није баш у потпуности тачно. Сва три презимена су настала од браће Спасојевић Симе и Спасојевић Гавре. Од Симе су Кузман и Миле. Миле је одселио у Шњеготину и задржао старо презиме Спасојевић а Кузман је остао на старом имању и добио презиме Симић. Презиме Радић је настало од Кузмановог сина Раде. Кузманов син Илија је задржао презиме Симић. Ево и подаци из дефтера за село Јошавка из 1850 године.

Kuća 103. 
1.   Spasović Kuzman, sin Sime; srednjeg rasta, smeđih očiju i prosijedih brkova; rođen 1780. godine;
2.   Njegov sin, Ilija, sin Kuzmana; srednjeg rasta, smeđih očiju i prosijedih brkova; rođen 1805. godine;
3.   Njegov sin, Rado, sin Kuzmana; srednjeg rasta, crnih očiju i crnih brkova; rođen 1815. godine;
4.   Njegov unuk, Vasilije, sin Ilije; srednjeg rasta, smeđih očiju, rođen 1832. godine;
5.   Njegov unuk, Antonije, sin Ilije; crnih očiju; rođen 1844. godine;
6.   Njegov unuk, Gligorije, sin Rade; crnih očiju; rođen 1840. godine;
7.   Njegov unuk, Novak, sin Rade; crnih očiju; rođen 1847. godine;
8.   Njegov unuk, Mihajlo, sin Rade; crnih očiju, rođen 1849. godine;

Хвала Васићу! Како се Рајилићи и Јелићи уклапају у ту причу, има ли неког од њихових предака у том дефтеру из 1850.?

[Ojler]

[У табели СДНКП није уписан нико из Зеока ко је R1a>M458>YP417 ]

Ради се о резултатима из приватно финансираног истраживања у циљу прикупљања грађе за једну монографију. Резултати ће бити публиковани након што аутор објави свој рад.

Допуна: Ево сад видим да је већ дуже време монографија о Зеокама доступна, са свим резултатима тестираних. Видећемо да се резултати учине што пре доступним и у нашој табели.