Порука од: Окир СРБ Март 18, 2014, 03:23:12 пре подне
http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2b
- модални хаплотип "Годијеља"
12 23 15 10 15 19 11 15 12 12 12 28
За сада сви калкулатори који узимају у обзир брзомутирајуће маркере показују да су "Годијељи" имали истог претка прије неких 600 година.
- хаплотип Демића
12 23 15 10 16 18 11 15 12 12 12 28
- хаплотип Ђорђевића (Котлајића)
12 23 15 10 16 18 11 15 12 12 12 28
Демићи и Котлајићи имају потпуно исти хаплотип, додуше у питању је само 17 маркера.
Видимо да Демићи и Котлајићи имају карактеристичне вриједности 16 и 18 на маркерима DYS385a и DYS385b, маркерима на којима велика већина "Годијеља" има вриједности 15 и 19. Осим тога, Демићи и Котлајићи имају карактеристичну вриједност 15 на маркеру DYS458, маркеру на коме велика већина "Годијеља" има вриједност 16.
Ових дана ћу покушати представити податке из извора и литературе, који се тичу Демића и Котлајића, па да видимо докле бисмо временски могли ићи уназад...
Порука од: Окир СРБ Март 18, 2014, 01:44:28 поподне
АЛЕКСАНДРОВАЧКА ЖУПА
У књизи "ЖУПА АЛЕКСАНДРОВАЧКА", аутора Милисава Лутовца, обрађено је село Суботица и у њему је било и Котлајића и Ђорђевића.
Котлајића је било 7 кућа, славили су Аранђеловдан. У Суботицу су са Златибора дошла три брата Котлајића: Аранђел, Раксан и Ђорђе. Њихово досељавање пада у вријеме око 1880. године. Одмах након њих Лутовац помиње и 3 куће Ђорђевића, и за њих каже да су и они Котлајићи. Претпостављам да Ђорђевићи носе презиме по трећем брату - Ђорђу Котлајићу.
УЖИЧКИ И ЗЛАТИБОРСКИ КРАЈ
Покушавао сам пронаћи Котлајиће у књизи "ЗЛАТИБОР", аутора Љубомира Мићића, али без успјеха.
Међутим, пронашао сам Котлајиће у књизи "УЖИЧКА ЦРНА ГОРА", аутора Љубомира Павловића. У Крчагову (данас дио Ужица) биле су 2 куће Котлајића, славили су Аранђеловдан и досељени су из Радоиње (општина Нова Варош). Према Љубомиру Павловићу, Крчагово је насељено у периоду 1865-1880. године, а Котлајићи су живјели у Штропцу, најмлађем дијелу Крчагова.
Интересантно је да сам успио доћи до податка да се Котлајићи сматрају за једну од најстаријих ужичких породица (у зиму 1829/1830. годину помиње се Јоша Котлаја), а у Ужицу постоји и Котлајића Поток.
На списку страних поданика досељених у ужички срез, у јуну 1836. године помињу се Коста и Михајло Котлаја из Косатице у Турској (данас је то село у општини Пријепоље).
Котлајића и данас има у ужичком крају.
ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ
На простору општине Пљевља постоји село Котлајићи, као и презиме Котлаја. У селу Велике Крће постоји топоним Демићи.
У књизи "ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ", аутора Милете Војиновића, помињу се двије верзије о поријеклу Котлаја.
- према првој верзији, Котлаје су поријеклом из Котлајића, одакле су се око 1800. године преселили у Рађевиће.
- према другој верзији, Котлаје су поријеклом из Љутића, одакле су преселили у Рађевиће.
Према причи самих пљеваљских Котлаја, њихово старије презиме је Голубовић, а презиме Котлаја су добили по селу Котлајићи, из кога се дио Голубовића одвојио. Старији људи су се потписивали као Котлаја - Голубовић. Још старије презиме им је Ћировић, а поријеклом су Морачани. Славе Аранђеловдан (исту славу као александровачки и ужички Котлајићи).
- ово њихово казивање потврђује податак из Војиновићеве књиге, гдје се говори о братству Ћировића из Љутића и о Голубовићима из Котлајића.
- Ћировићи су поријеклом Морачани. Били су уз Даниловиће присутни на простору Мораче још за вријеме изградње манастира (1252. године).
1. око 1650. године, један Ћировић прелази са два сина из Доње Мораче у Горњу Морачу. Једног сина му убијају Ровчани, а други је био дијете. Од убијеног сина остао му је унук. Са преживјелим сином и унуком прелази у Вашково (општина Пљевља). Ту се од Ћировића одвајају Голубовићи и Пејовићи (посље се од Пејовића одвајају Ђаковићи).
2. око 1720. године Ћировићи са Голубовићима и Пејовићима прелазе у Крупице.
3. Ћировићи се насељавају у Гаришту, Голубовићи у Котлајићима, а Пејовићи код Рељиног камена.
3. око 1770. године Ћировићи се селе у Братосавину.
4. око 1780. године Ћировићи приликом неке свађе убијају једног Раповића, а другог рањавају, па морају бјежати од крви.
5. траже заштиту од Селмановића и они их насељавају као чифчије у Љутићима.
- дакле, помињу се Ћировићи у Љутићима, а Голубовићи у Котлајићима (мјеста за која Војиновић везује поријекло Котлаја).
Петар Мркоњић у књизи "СРЕДЊЕ ПОЛИМЉЕ И ПОТАРЈЕ" каже да је крсна слава Ћировића, Голубовића и Котлаја Аранђеловдан. Према њему, Котлаје су на Ковач и у Рађевиће прешли из Љутића.
МОРАЧА
У књизи "ДОЊА МОРАЧА", аутор Секула Добричанин за Ћировиће каже да су у Морачу досељени прије подизања манастира Мораче. Прије тога живјели су у селу Врака код Скадра. Прво су се називали Врачанима (по мјесту из кога су дошли), а прозвали су се Ћировићи по попу Ћири, који је према њиховом предању служио прву литургију у манастиру Морачи. Већи дио братства исељен је у село Штрпце код Вишеграда, а у Морачи је остала само једна кућа.
У књизи "МОРАЧА, РОВЦА, КОЛАШИН", аутор Рајко Раосављевић нам преноси предање о поријеклу Ћировића из Доње Мораче.
Према народном предању, братство Ћировића је једно од најстаријих на простору Мораче. Доселили су из околине Скадра, из села Раке (Враке?), још у вријеме Немањића. Најстарији предак за кога знају је поп Ћиро, по коме су добили презиме. Крсна слава морачких Ћировића је Аранђеловдан.
На основу ових информација можемо закључити сљедеће:
- Котлајићи су у Суботицу дошли из ужичког краја, гдје се помињу још 1829. године, под презименом Котлаја.
- у ужички крај дошли су са подручја Старог Влаха (Нова Варош - Пријепоље).
- прије Старог Влаха, боравили су у пљеваљском крају.
- у пљеваљски крај (село Вашково) долазе након сукоба са Ровчанима, са простора Горње Мораче, под презименом Ћировић. Ту настају огранци Ћировића - Голубовићи (од којих настају Котлаје) и Пејовићи (од којих настају Ђаковићи).
- у Горњу Морачу долазе око 1650. године, са простора Доње Мораче, под презименом Ћировић.
- Ћировићи су једно од најстаријих братстава у Морачи. Према предању само су Даниловићи и они боравили у Морачи за вријеме изградње манастира (1252. године). Презиме су добили по попу Ћири, најстаријем претку кога памте, који је служио прву литургију у манстиру Морачи.
- памте да су се по доласку у Морачу називали Врачанима.
- поријеклом су из околине Скадра, из села Враке, одакле су дошли још за вријеме Немањића.
Литература:
Милисав Лутовац, Жупа Александровачка, 1980
Љубомир Мићић, Златибор, Београд, 1925.
Љубомир Павловић, Ужичка Црна Гора, Београд, 1925.
СГД, Гласник Српског географског друштва, Београд, 1922.
Новак Живковић, Ужички немири (1828-1838), Титово Ужице, 1979.
Стеван Игњић, Ужице и околина (1862-1914), Титово Ужице, 1967.
Тихомир Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе Књаза Милоша (1815-1839), Београд, 1926.
Милета Војиновић, Пљеваљски крај, Пљевља, 1997.
Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје, Београд, 1902.
Секула Добричанан, Доња Морача, Титоград, 1984.
Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Колашин, Београд, 1989.
У нареном периоду покушаћу тестирати једног Котлају из пљеваљског краја и једног Ћировића из Мораче, како бисмо утврдили да ли су у некој вези са Котлајићима.
Порука од: Синиша Јерковић Март 18, 2014, 02:22:36 поподне
Узимајући у обзир ово што си написао, причу о бихорским Ј2бм205, Годијеље и Годиње те причу о Бушатлији, чини ми се да је простор око Скадарског језера вјероватно исходишно подручје за ову грану М205.
Има ту и логике, тај простор је свакако задржао већи постотак романског становништва, него остали дио Далмације.
Порука од: Небојша Март 18, 2014, 02:46:59 поподне
Шумадијски J2b1 имају идентичан хаплотип као Пејановићи и Мијовићи (Годијељи). Поред тога, славе исту славу, па су вероватно само прешли преко Бихора.
Не видим такође везу између Усораца J2b1 којих је убедљиво највише међу нама и скадарског краја, осим можда презимена Наранчић (у Црмници постоје Неранџићи).
Порука од: Синиша Јерковић Март 18, 2014, 03:02:34 поподне
Не знам где је веза између Бушатлије и J2b1?:) Овде је можда реч о "просељеницима" кроз Црмницу/Скадар.
Шумадијски J2b1 имају идентичан хаплотип као Пејановићи и Мијовићи (Годијељи). Поред тога, славе исту славу, па су вероватно само прешли преко Бихора.
Не видим такође везу између Усораца J2b1 којих је убедљиво највише међу нама и скадарског краја, осим можда презимена Наранчић (у Црмници постоје Неранџићи).
Писао сам за Бушатлије у вези Јурчевића и Чирка раније на форуму. И Годијељи су са Скадарског језера, небитно како су дошли до Дробњака, преко Бихора, долине Мораче или директно.
Усорци су познија група, могли су се формирати на подручју Херцеговине или Усоре, па одселити на запад у 16. вијеку. Овдје говорим о нешто ранијем периоду, о 14. или 15.вијеку.
Ово што је Петар написао за Котлајиће је рута која се помиње и за шумадијске Ј2б: Скадарско језеро- долина Мораче- сјевер и сјеверозапад Црне Горе (Пљевља или Бихор или Дробњак). Није искључено да су крајишки Ј2б на сеобу кренули са подручја Пљевља или Дробњака крајем 16.вијека, кад је било највеће досељавање из тог краја у Крајину.
Порука од: Небојша Март 18, 2014, 03:16:01 поподне
За Годијеље постоје два предања. Према једном, пореклом су из Црмнице, према другом из Катунске Нахије. Чак се и у овом другом предању помиње Црмница, али само као етапна станица на путу до Дробњака. Једно је сигурно, у Дробњак су дошли крајем 17. века.
Није ми познато да ли су се Црмничани исељавали у Дробњак и околину Пљеваља. Зна се одакле су насељени ти крајеви.
Усорци су вероватно припадали племену Бањана, које се већ у 14. веку помиње у тим крајевима, значи прилично рано. Мислим да се још ништа не може дефинитивно закључити.
Порука од: Синиша Јерковић Март 18, 2014, 03:31:03 поподне
То што је паша Бушатлија пребацио једне Чирке из села у село (зап. Херцеговина), не значи да их је довео од Скадра у Дувно. Јурчевићи мислим да немају никакве везе са Бушатлијом.
Чирке и Јурчевићи су из сусједних села и мислим да су веома повезани. Наравно да у овом тренутку не можемо ништа тврдити стопостотно, али помен Бушатлија(ex-Црнојевића) у контексту Чирка мислим да је вриједан пажње.
За Годијеље постоје два предања. Према једном, пореклом су из Црмнице, према другом из Катунске Нахије. Чак се и у овом другом предању помиње Црмница, али само као етапна станица на путу до Дробњака. Једно је сигурно, у Дробњак су дошли крајем 17. века.
То није спорно, сем што је велико питање да ли је Катунска нахија уопште била и колико је била насељена у средњем вијеку. Црмница и Годиње, због старости имена и старости насеобине дјелују много логичније као мјесто поријекла.
Није ми познато да ли су се Црмничани исељавали у Дробњак и околину Пљеваља. Зна се одакле су насељени ти крајеви.Петар је написао путању Котлајића, која је слична. У Дробњаку и Пљевљима има породица са разних страна, тако да их има и из околине Скадарског језера.
Усорци су вероватно припадали племену Бањана, које се већ у 14. веку помиње у тим крајевима, значи прилично рано. Мислим да се још ништа не може дефинитивно закључити.
Мјесто помињања Усораца као Бањана односи се на годину 1466. и ти Усорци се помињу већ као турски поданици на подручју Херцеговине. Нису сви Усорци Ј2б М205. Сем тога, горњи извор говори о мјесту Усорци, тј. значи Бањани из Усораца. То не искључује могућност да је нека група Ј2б М205 била у том периоду на подручју племена Бањана и да је касније отишла на запад као дио хетерогене групе Усораца.
Порука од: Небојша Март 18, 2014, 03:36:59 поподне
Најисточнији J2b1 у Црној Гори су они у Дробњацима и евентуално околини Пљеваља. Поред тога, највећа концентрација ове ХГ је у Крајини коју су населили претежно Херцеговци. Потребно је да се појави неки J2b1 у околини Скадра, Зети или код неког братства у ЦГ које поуздано вуче корене одатле, како би могли да тврдимо нешто слично.
Порука од: Окир СРБ Март 19, 2014, 05:12:24 поподне
БАНИЈА
Демићи се на Банији помињу од 1768. године.
Први Демић који се помиње на Банији је поп Арсеније Демић. Био је на челу парохије Брезово Поље (која је обухватала села Брезово Поље, Брубно и Класнић Горњи) од 1768-1803. године. Помиње се и у једном документу из 1793. године, као парох бузетски (парохија Бузета обухватала је села Бузету и Дабрину). Видимо да је у периоду од 1777-1803. године опслуживао двије парохије са пет села.
Демићи су на Банију прешли вјероватно са Суве Међе, у период између 1737-1777. године.
СУВА МЕЂА
Прије преласка на Банију, Демићи су по свему судећи боравили на простору Суве Међе, граничном подручју између Баније и Босанске Крајине.
У Поуњу, тачније на Сувој Међи, око села Глинице и Бојне постоје Демине Луке, Демино Врело и Демића Точак, а памти се и легенда о попу Деми, који је са својим парохијанима прешао на Банију.
Да ли су Демићи презиме добили по попу Деми, или је поп Демо добио надимак по презимену Демић, вјероватно никада нећемо сазнати (могуће је да су поп Демо и поп Арсеније Демић уствари иста особа).
Извјесно је да је Сува Међа била прелазно подручје са кога је насељавана Банија, као и то да се Демићи на Банији помињу баш као свјештенички род.
КОТОР ВАРОШ
На простору општине Котор Варош, тачније на подручју Шипрага и Масловара налазимо три топонима који имају везе са Демићима:
1. Демићи - некада село, а сада засеок села Радохова (подручје Шипрага)
2. Демићка Ријека - притока ријеке Врбање (подручје Шипрага)
3. Демићи - засеок села Бораца, сада носи назив Ђубе (подручје Масловара)
Ваља напоменути да су 1882. године забиљежени Демићи у парохији Травник, у травничком протопрезвитерату, са крсном славом Ђурђевдан.
Пошто у широј околини не постоје ни католици, ни муслимани Демићи, можемо рећи да су ови топоними остали иза православних Демића.
СРЕДЊА БОСНА
На простору општине Кисељак постоји католичко село које носи назив Демићи.
Хрвати су у тај крај досељени из Далмације и Херцеговине, посље 1750. године. Године 1604. на том простору живјели су само муслимани.
Можемо закључити да је село добило име по неком роду који је просељен кроз тај крају у периоду 1604-1750. године.
ПЉЕВЉА
На простору општине Пљевља, у селу Велике Крће постоји засеок Демићи.
Како на простору Пљеваља постоји и село Котлајићи, по коме је дио Голубовића, тј. Ћировића, добио презиме Котлаја, могли бисмо закључити да су се Демићи одвојили у том крају.
Око Пљеваља данас нема Демића.
Литература:
Мата Косовац, Српска православна митрополија карловачка (по подацима од 1905. године), 1910.
Чедомир Денић, Руске синодалне проповеди код Срба и њихово ширење у Хрватској крајем XVIII. века / Зборник о Србима у Хрватској, књига II, 1991.
Манојло Грбић, Карловачко Владичанство (прва, друга и трећа књига), 1990.
Војин Дабић, Банска крајина (1688-1751), 1984.
Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925. / Насеља и порекло становништва (књига XX) – СЕЗ (књига XXXV)
СПЦ, Шематизам Православне митрополије и архидијецезе Дабро-Босанске, 1882.
Vlajko Palavestra, Historijska narodna predanja i toponomastika u Fojnici i okolini, 1973.
Ово је само реконструкција могућег кретања Демића, која не мора бити тачна.
Порука од: mladjo Септембар 01, 2015, 12:52:57 поподне
REVIEW OF REGIONAL MUSEUM, VOL 4 (2005), pp. 39-54
______________________________________________
Гордана ТОМОВИЋ
Историјски институт
Београд
КРИЧАНИ И КРИЧАК
Кричани и Кричак су два сродна међусобно повезана имена једног од-
ређеног настањеног предела из историјске географије средњег Потарја. Њихо-
ва дуга и занимљива историја оставила је скромне трагове у писаним изво-
рима, а далеко богатије у народном предању. Због тога су се њима бавили
највише етнолози, док су други истраживачи о Кричанима писали махом
узгред, или у радовима посвећеним другим племенским скупинама, у првом
реду Дробњацима, и Матаругама. Проучаваоци традиције о Кричанима са-
гласно прихватају слику коју је створило предање да су они врло стари,
пресловенски народ.1 Од времена првих написа о Кричанима и Кричку по-
јавили су се и неки нови извори и студије, па се чини да је вредно труда
изнова сабрати разположиве податке из српских повеља, которског и ду-
бровачког архива и из турских пописа, да би се, одвојено од слике коју је
створила традиција, потражили одговори о њиховом пореклу, њиховим
кретањима и сталним стаништима, о вери и занимању.
Област Кричак протеже се јужно од Пљеваља, између села Потпеће на
северу и Прошћења на југу, од реке Таре на западу и изворишног дела реке
Ћехотине и планине Стожер на источној страни. У географском смислу то је
планинска површ на висини од 1200 - 1400 м, разуђена токовима притока
Таре и Ћехотине, са пространим пашњацима међу којима се на највећем, у
селу Крупице, могло напасати 15 - 20000 оваца.2 У селу Косаници испод
________________________
1 С. Томић, Дробњак-антропогеографска испшпивања, Насеља српских земаља I, Срп-
ски етнографски зборник IV, Београд 1902, 357-497, стр. 452-454 (о Кричима); преглед ли-
тературе о Кричанима код: П. Влаховић, Кричи и зачеци њиховог етничкограслојавања, Гла-
сник Етнографског музеја 33, Београд 1970, 93-108.
2 П. Мркоњић /А. Пејатовић/, Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку,
Насеља српских земаља, књ. I, Српска краљевска академија, Српски етнографски зборник IV,
Београд 1902, 247.
________________________
Црног врха сачувао се до данас потес Кричачко поље. Једна карта Јована
Цвијића из 1914. године, на путу између села Потпећа и Премћана на Тари,
бележи пет караула: Кричка, у Косаници, на висини од 1347 м, Стрбина (1275
м) код манастира Довоље, Рахманлија, караула Премћање у истоименом се-
лу и караула Орашац, у рушевинама, на обали реке Таре.3
Познато је, да се први помен Кричана среће средином XIII века, у лим-
ској повељи краља Уроша I којом цркви Св. Петра на Лиму додељује, поред
других поседа, и село Простјеније у Брскову:
(http://i.imgur.com/EMJTcMo.png)4
Већи број наведених топонима сачувао се до данас. Простјеније је дана-
шње село Прошћење, са засеоцима Гостиловина и Стричина на десној стра-
ни реке Таре, од засеока Добрихнина Бистрица постала су два засебна села -
Бистрица и Добриловина на левој страни Таре, а Селца Јасенова су Јасићи,
заселак у Горњој Добриловини. Атар села Прошћења са свим засеоцима
простирао се на обема странама реке Таре. На десној страни сеоска међа
ишла је, од истока према западу, од обале Таре преко планине Бурена до
границе брда и села Писана Јела, спуштајући се поново ка реци преко села
Угарче, Љељеног врха (1856 м) и потеса Бјелојевине до газа Кулине, где се
прелазила река Тара. На левој страни реке граница села Прошћења пела се
право уз брдо у планину, што се прецизира у хрисовуљи појединачним на-
вођењем међника: узбрдо развођем у Кричан, преко Столца и Кољанке, до
планине Уборак, потом низбрдо на Градац, даље по сред Каменице, одакле
___________________
3 Ј. Cvijić, Eiszeitliche Vergletscherung der Gebirgsgruppen von Prokletije bis Durmitor, 1:
200.000, Glasnik Srpskog geografskog društva, Godina III (1914) sv. 3 i 4, k.u.k.
Militargeographischen Institutes in Wien.
4 Хрисовуља o поседима Св. Петра на Лиму налази се у збирци српских средњовековних
повељау Архиву манастираХиландара (АХС) под бројем 135/137, о томе: Д. Синдик, Српска
средљовековна актау манастиру Хиландару, Хиландарски зборник 10, Београд 1998, 9-134,
стр.114-115 (опис хрисовуље краља Уроша I са потврдом архиепископа Арсенија I, датовано
1254-1265?). Део из лимске повеље наведен је на основу фотографије из грађе за Српски
дипломатар ( у припреми за штампу), за чије коришћење дугујемо захвалност колеги Душану
Синдику.
___________________
је сеоски атар заокружен на реци Тари. Иако ниједан топоним није сачуван у
истом облику, праћење међа на географској подлози показује да је село
Прошћење са засеоцима захватало део високе пашњачке површи планине
Сињајевине (1600-1800 m), укључујући катуне Боровац и Борова глава, на
левој страни реке Таре, између села Доња Добриловина и Поља. Кричан из
лимске повеље данас је потес Крције у селу Добриловина, са свега неколико
кућа, смештен испод узвишења Градина (1655 m) и засеока Дубоки До. Ка-
туни Боровац и Борова глава вероватно су реликти имена планине Уборак,
док се потес Крције налази управо тамо где хрисовуља смепгга Кричан. Оба
назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по
правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузима-
њем имена у словенској средини.5 На то указује и пример промене имена
Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини. Сводном повељом из
1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у
околини Солуна.6 Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, северои-
сточно од Солуна. Утицај грчког језика и византијске културе веома је рано
почео да прожима све видове живота у средњовековној српској држави. По-
ред природног, готово осмоског притиска више културне средине на при-
митивнију, постојао је такође природан ток привредних и етничких мешања
проузрокован сталним кретањима великих група сточара из Тесалије и дру-
гих делова Грчке ка планинским подручјима средњег Балкана. У околини
Врања познат је средњовековни катун влаха Псодерци, данас село Содерце,
чије се порекло оправдано везује за влахо - клисурску групу грчких цинцар-
ских насеља југоисточно од града Лерина у северној Грчкој ? Сточарска скупи-
на Кричани на планини Уборку, што је можда старије име планине Сиња-
јевине, могла је такође настати расејањем грчких сточара из околине Солу-
на. Прво повремено, а потом сталније, засновали су своја станишта у Потар-
ју, са обе стране реке, како на јужним границама прошћењског метоха Св.
Петра на Лиму - код Крција на Сињајевини, тако и на северним међама истог
црквеног поседа у данашњем пределу Кричак.
Име Кричана, као и код других влашких скупина, потиче од личног име-
на Кричан, које је имао оснивач матичног катуна, и које се, као последица
_____________________________
5 А. Лома, Топономастика и археологија - антички локалитети код Пљеваља и Пријепо-
ља и могући предсловенски остациу тамошњој топонимији, Ономатолошки прилози X, Бео-
град 1989, 1-32, на стр. 22 аутор закључује како се не би сачувало непостојано ри у случају
раног словенског преузимања имена Кричани, већ би дало облик Крчани.
6 С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Српска краљевска
академија, Београд 1912, 418-423, стр. 423, бр.19 (прилози у Солуну и околини).
7 Мил. С. Филиповић, Некада катун Псодерци сада село Содерце код Врања, Врањски
гласник XII, Народни музеј у Врању, Врање 1966, 59-68, о Псодерцима стр. 63-65.
_____________________________
наследног старешинства, преноси на катун или групу катуна под именом
Кричани, Кричке, Кричи или Кричићи.8 Очигледно способни, радни и успе-
шни, Кричани су се брзо укључили у важне привредне и трговачке центре у
средњовековној српској држави, без сумње преко оближњег рударског града
Брскова. Тако се у Котору око 1280 - 1330. године помиње породица Cricichi,
или de Сriзсо.9 Заједно са људима из влашких племена Дробњака, Матаруга
и Бањана, од почетка XIV века, Кричани су пословали са Дубровчанима,
бивали у споровима арбитри и кредитори, али још чешће отимали дубровач-
ку стоку. У дубровачким нотарским списима забележено је 7. августа 1318.
године да су Бранислав Кричић (Crichic), Првоје златар и Владоје Матаруг
одређени за проценитеље у спору између једног Дубровчанина и Прибе Ба-
бића, Влаха, који је томе Дубровчанину украо вола. Следеће године јемчили
су двојица Бањана за истог Бранислава, чије је презиме забележено као
Кричићовић (Cricichovich), када је оптужен да је од једног Дубровчанину
украо 30 шкопаца.10 Везе са Дубровником и Котором и касније се нису пре-
кидале, будући да су главни организатори караванске трговине између при-
морских градова и српског залеђа били Дробњаци. Упоредо са њима у ду-
бровачку караванску трговину били су укључени Кричани као поносници,
они који су на својим коњима преносили товар и наоружани луком и стре-
лом, мачем и штитом, обезбеђивали караван.11 Тако су у једном судском спо-
ру у Дубровнику 17. септембра 1453. године оптужена браћа Добрија и Ђу-
рађ Ненадићи из Кричка (de Crizche) да су са Хлапцем Богутовићем и људи-
ма Ивана Влатковића отели тројици Дубровчана осам брава и робу вредну
двадесет перпера.12
Турци се у Потарју појављују већ крајем XIV века и одмах се укључују
у домаћу пробитачну праксу пљачкања богатих дубровачких трговаца и њихо-
__________________________
8 П. Влаховић, Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања, Гласник Етнографског
музеја 33, Београд 1970, 93-108, стр. 94 (лично име Кричан); Ћ. Петровић, Матаруге у ка-
сном средњем веку, Гласник Цетињских музеја X, Цетиње 1977, 95-129, стр. 102-105 (поста-
нак имена влашких катуна); А. ЈТома, Топономастика и археологија - антички локалитети
код Пљеваља и Пријепоља и могући предсловенски остаци у тамошњој топонимији, Оно-
матолошки прилози X, Београд 1989, 1-32, стр. 21 (лично име Кричан).
9 К. Јиречек, Романи у градовима Далмације током средњег века, Зборник Константина
Јиречека I, Српска академија наука и уметности, Посебна издања kh>.CCCLVI, Одељење
друштвених наука књ. 42, Београд 1962, 272; А. Мауег, Kotorski spomenici. Prva knjiga kotorskih
notara odgod. 1326-1335, Zagreb 1951, 49 ( Milla,.. aliter uxor Lore de Criijco, 30.IX 1326).
10 Ћ. Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Гласник Цетињских музеја X, Цетиње
1977, 95-129, стр. 110-111 ( Браниелав Крич 1318. и 1319.).
11 Историја Црне ГореII/2, Титоград 1970,252 (П. Мијовић); о поносницима: Г. Шкрива-
нић, Путеви у средњовековној Србији, Београд 1974, стр. 25-26, 39.
12 Б. Храбак, Проитост Пљеваља no дубровачким документима до почетка XVII сто-
љећа, Историски записи, књ. XI, св.1-2, Цетиње 1955, 1-38, стр. 14-15 (људи из Кричка).
___________________________
вих каравана. Почетком октобра 1398. године Турци и шесторица влаха за-
пленили су на Тари Дубровчанима велики караван од 4067 овнова и 15 коња
натоварених воском и другом робом из Србије, због чега су се Дубровчани
узалуд жалили кнегињи Милици, тада кира Евгенији, и кнезу Стефану, по-
том следеће године турским војводама Пашајиту и Сархану.13 Прагматични
Дубровчани били су принуђени да прихвате битне промене у политици и
трговачком промету према Брскову, где је успостављањем турске контроле
царина и путева српска власт постајала све више номинална. Средином XV
века формирано је турско крајиште под управом Иса-бега Исхаковића у чи-
јем се личном поседу нашло и село Прошћење са засеоцима, на граниици са
Кричанима, а као последица крупних промене у структури становништва
дошло је до промене старих обласних назива. Влашка скупина названа Лим-
ски Никшићи запосела је део Потарја око Брскова. Када је у Прошћењу от-
кривен нови рудник, турски крајишник добио је у замену три села на Косову,
а некадашњи метох Св. Петра са засеоцима постао је 1455. године царски
посед - султанов хас.14
После коначног пада Херцеговине под турску власт, Кричани су побе-
лежени 1477. године као влашка нахија Кричка, подељена на пет џемата
(друштвено-економске скупине), неједнаке величине.15 Према закону за вла-
хе у вилајету Херцеговина плаћали су по филурију (златник) о Ђурђевдану и
давали једну овцу сајагњетом или 12 акчи, једног овна или 15 акчи, на сва-
ких 50 кућа два овна или 60 акчи, један шатор или 100 акчи; а у ратно време
давали су по једног ешкинџију (војног поседника) на сваких 10 кућа. Ис-
пуњењем наведених обавеза ослобођени су осталих намета. Највећи је био
џемат старешине нахије кнеза Бранислава Кричка, који је имао 78 домова и
12 неожењених. Две деценије касније, када је исламизација захватила Кри-
чане, на челу џемата Бранислава је наследио Алија Кричка.16 Списак побе-
_________________________
13 Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I -1, Београд- Ср. Карловци 1929,188-189,
бр. 194,195; Исто, 1-2, Београд - Ср. Карловци 1934, 223, бр.805. Дубровачку преписку поводом
ове велике пљачке анализира Жарко Шћепановић и закључује да је одраз двовлашћа у овоме
делу Потарја, где су Срби имали номиналну, а Турци стварну власт, држећии под контролом
путеве и утврђења: Ж.Шћепановић, Средње Полимље и Потарје, Српска академија наука и
уметности, Етнографски институт, Посебна издања књ.20, Београд 1979, стр. 59 - 60.
14 Н. Šabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića zbirni katastarskipopis iz 1455. godine, Orijentalni
institut u Sarajevu, Sarajevo 1964, LV-LVI, 22, нап.177. Године 1453-1455. заселак Прошћења
био је Стричина, а други, прочитан као Обколина (Рубколина), вероватно је Добриловина: На-
сеља и становништво области Бранковића 1455. године, приредио М. Мацура, Српска акаде-
мија наука и уметности, Демографски зборник VI, Београд 2001, стр. 104-105 (О.Зиројевић).
15 А. Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Orijentalni institut u Sarajevu,
Sarajevo 1985, стр. 26-29 (нахија Кричка).
16 H. Šabanović, Bosanski pašaluk, Svjetlost, Sarajevo 1982, стр. 166.
_________________________
Порука од: mladjo Септембар 04, 2015, 12:08:31 пре подне
породица, да би се постигао законом прописани цензус. Болисав, Болимир и
Радоња били су браћа и припадали су једној породици, а побележени су као
три домаћинства. Сличан случај је са породицом Радоње, сина Богдановог,
из које је издвојен његов син Радман. Имена су највећим делом српска, а има
и неколико влашких имена: Алто, Братул, Богун, Бојун, Бубул, Наг, као и
један исламизовани - Скендер, син Оливера. Никола, син Кричка, био је на
челу другог џемата Кричана који је бројао 57 домова и 12 неожењених. И
међу њима су као посебни домови регистровани чланови исте породице:
Ненко и Ненад, синови Бранка; Рајкови синови Степан, Херак, Никша и Вуко-
је; Ђурађ и Машут, синови Борине; Вукша, Милун и Радич, синови Радоса-
ва; Божетко и Бранко, синови Ђуре; Иван, Ђурађ и Цветко, синови Брајка. И
ту су имена српска, а међу њима је био и један поп - Борић, са своја два сина.
Влашком именослову припадају: Кричка, Богул, Машут, Никун, Радул, Ка-
ран, Херак, али њихови синови или очеви имају српска имена. Џемат Ради-
ча, сина Боготе, бројао је 29 домова и 6 неожењених. Међу српским имени-
ма издвајају се као аромунског порекла: Витуш, Паскаш, Богут, Ђан. Скупи-
на Раденка, Божидаровог сина, имала је 16 домова и два неожењена, од ко-
јих је један био вођа џемата. Зимовали су у селу Хоћевина, југозападно од
Пљеваља. Сви, изузев Богуна, имају српска имена.
Од пет џемата Кричана други по величини био је џемат Добривоја, сина
Ненада, са 67 домова и 18 неожењених. Поглавар џемата помиње се двадесе-
так година раније у тужби коју су против више лица из Пљеваља и околине
подигли тројица Дубровчана.17 Влатко Прибисалић, Радил Машић и Андри-
ја Влатковић на суду у Дубровнику 17. септембра 1453. године оптужили су
браћу Добрија и Ђурђа Ненадића из Кричка (de Crizche) да су им са Хлап-
цем Богутовићем и људима Ивана Влатковића отели осам брава и робу вред-
ну двадесет перпера.18
И у скупини Добривоја, или Добрије Ненадића веће породичне заједни-
це разбијене су на посебне домове: четири Ненадова сина, седам синова Богу-
те, четворо браће синови Радованови, три Божидарова сина. Има имена по
надимку - Добри, Грбац, као и неких, која су или погрешно забележена или
прочитана: Малајац, Стиховас, Гојит. У том џемату уписана је и једна удови-
ца - Дивна.
Изузев Раденковог џемата, остали су зимовали на једној трећини места
Пауче (село Маоче, југозападно од Пљеваља), Козица (село у горњем току
_______________________
17 Историја Црне Горе II/2, Титоград 1970,252 (П. Мијовић); о поносницима: Г. Шкрива-
нић, Путевиу средњовековној Србији, Београд 1974, стр.25-26, 39.
18 Б. Храбак, Прошлост Пљеваља no дубровачким документима до почетка XVII сто-
љећа, Историски записи књ. XI, св.1-2, Цетиње 1955, 1-38, стр. 14-15 (људи из Кричка).
_______________________
Ћехотине, југоисточно од Пљеваља) и Петине ( данас Битине ј ужно од Пљева-
ља), као и у местима Кржава, Јазвине и Скробочац, а летовали су на местима
званим Јечмиште (катун Јечишта на Сињајевини источно од Шавника), Мо-
дра, Бучи, Студенац (село Студенци у Шаранцима), Никопода (вероватно
Његобуђа источно од Жабљака), Пасјевићи (?) (Пешељевица југоисточно од
Жабљака), Рађево (Рађевине југоисточно од Жабљака), Брда, Средња брда
(Велико брдо на планини Ивици северно од Шавника) и Гозице (Гоницка код
Добриловине).
Подаци из турског пописа Херцеговине из 1477. године потврђују да је
предање о Кричанима верно када их смешта у предео Језера у суседству
Дробњака.19 Места која су остала непозната: Кржава, Јазвине и Скробочац,
чији су називи можда погрешно забележени или прочитани, у ствари су би-
ла и остала стална станишта Кричана. За разлику од села ближе Пљевљима
- Хоћевине, Маоче и Козице, где су могли да користе само једну трећину
стаја за стоку и кућа за своје породице, места Кржава, Јазвине и Скробочац
користили су у целости. Треба их тражити између Таре и Стожера, на под-
ручју данашњих села Крупице, као и Барице, где постоје потеси названи
Кричачке ливаде и Кричка локва. У непосредном суседству, делом у Барица-
ма, на планинским површима села Прошћења и према реци Љубовиђи, 1477.
летовали су џемати влаха нахије Љубовиђе, а међу летњим стаништима поми-
њу се и данас позната места: село Потрк, Коњ, Играч (планина Угарча), плани-
на Бурен, село Жари и село Барице.20 Између нахије Кукња на северу, нахије
Лимски Никшићи на југу и нахије Љубовиђе на источној страни, зимска
станишта нахије Кричке биле су омеђене планином Лисац и током реке Таре
и Селачке реке на западној и јужној страни, заобилазећи атар села Прошће-
ња, затим обронцима Стожера и Црног врха на источној страни, обухватају-
ћи села Козицу, Маоче, Косаницу и Глибаће на северној страни. Летња ста-
ништа џемата нахије Кричке запремала су простране пашњаке на планини
Сињајевини јужно и источно од Жабљака.
Именослов сточарске скупине нахије Кричка из 1477. године показује
готово у потпуности српско становништво, међу којем је приметан и дру-
гачији, влашки и несловенски етнички супстрат. Иако нека имена одзвањају
приморски, као Андрија, Дује, присуство попа говори о православљу свих
Кричана, изузев једног муслимана. Поред узгоја стоке, као главног занима-
ња становништва, и војних обавеза, постојали су у нахији и мајстори нај-
____________________________
19 П. Влаховић, Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања, Гласник Етнографског
музеја 33, Београд 1970, 93-108, стр. 98.
20 А. Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Orijentalni institut u Sarajevu,
Sarajevo 1985, стр. 53. H. Филиповић, Власи иуспостава тимарског системау Херцеговини,
Годишњак књ. XII, Центар за балканолошка испитивања, књ. 10, Сарајево 1974, стр 146.
____________________________
старијег - ковачког заната, по један у три џемата. Велики број неожењених,
синова, браће, без стараца, одаје младо и витално становништво. Управо
због способности преживљавања њених становника, вичних коњу и оружју,
и неке самосвојности коју су задржали као прадавни и наслеђени генетски
запис, малена нахија Кричка и њени становници и угледни кнежеви, опста-
ли су готово до ослобођења тих крајева од Турака.
У рукописној заоставштини Атанасија Пејатовића, која се чува у Зави-
чајном музеју у Пљевљима, постоји попис петнаест села и петнаест засела-
ка који су крајем XIX века спадали у Кричак.21 Међу селима помињу се да-
нашња насеља јужно од Пљеваља: Станчани, Битине, Крупице, Глибаћи, Вру-
ља, Пандурица, Косеница, Тулово (заселак Подборова југозападно од Вру-
ље), Варине, Водно (заселак Градине јужно од Вруље) и Козица. Нестало
село Таретина вероватно се налазило на реци Тари, а село Трешњевица биће
да је заселак Трешњица код Ђурђевића Таре. Међу засеоцима побележени
су: Калипоље (заселак Вруље на реци Ћехотини), Изласци (потес између
села Битина и Косаница), Котлаићи (заселак Доњих Крупица), Градина (се-
ло јужно од Вруље), Бељковићи (заселак села Бујаци), Пољане ( заселак се-
ла Пушањски До јужно од Косанице), Чаваљ (село западно од Крупица),
Борова (село јужно од Вруље), Влавине (заселак Влаовина у селу Вруља),
Перотина (заселак Перотин у селу Градина); Бујаци (село северно од Крупи-
ца), Клопет (село северно од Вруље), Ђурића Брдо (брдо 1084 м у селу Вру-
ља), Беирановина (Берјановина заселак Вруље), Висибаба (заселак Бујака)22.
Није било могуће установити где су се налазила село Подбуква и засеоци
Пиревине и Пођенице. Наведена насеља обухватала су област омеђену ре-
ком Таром на западу и планинама Стожер и Црни врх на источној страни,
која се простирала јужно од Потпећа на северу и северно од села Премћана
и Прошћења на југу. У односу на територију коју су Кричани стално насе-
љавали и на подручја којима су се кретали са својим стадима током средњег
века и у периоду под турском влашћу, област Кричак крајем XIX века знатно
_________________________________
21 Архив Завичајног музеја у Пљевљима, Фонд Атанасија Пејатовића, свеска 5/А, инв.
бр.22. Документ је први поменуо Петар Влаховић, али га није објавио: П. Влаховић, Кричи и
зачеци њиховог етничког раслојавања, Гласник Етнографског музеја 33, Београд 1970, 93-
108, стр. 98. На два листа, лепим рукописом, који не личи на рукопис Атанасија Пејатовића,
већ потиче из пера неког његовог сарадника, вероватно свештеника, сасвим кратко убележена
су села, подвучени засеоци, православне породице и њихове славе. Набројана су следећа на-
сеља у Кричку: Станчани, Битине, Крупице, Глибаши, Вруља, Пандурица, Таретина, Калипо-
ље. Трешњевица. Косеница, Изласци. Котлаићи. Подбуква, Тулово, Градина. Бећковићи. По-
љане. Пиревина. Варине. Чаваљ. Борова. Водно, Влавине. Перотина. Eviaun. Поћенице. Кло-
пет. Козица.Беирановине. Ћурића Брдо. Висибаба.
22 В. Деспотовић, Вруља и Вруљани, Библиотека „Хронике села “, Београд 1997, стр. 12-
13 (Ђурића брдо, засеоци Вруље).
_________________________________
(http://i.imgur.com/pTRDepf.jpg).4
Насеља области Кричак (средина XIII - крај XIX века)
међе брсковског метоха Хумске епископије 1254. године
границе нахије Кричак и суседних нахија (1468/9, 1477, 1485)
_________________________________
је умањена, што је била природна последица територијализације Кричана,
миграција, и промене привредне и друштвене структуре становништва.
Изгубивши првобитно самосвојно људство, Кричак је остао без животних
сокова. То је данас само географски, готово заборављени назив једне мање
области средњег Потарја. Предање о Кричима, по коме су били другачији од
својих суседа, још живи у пошалицама. Може се и данас чути да се садашњи
житељи тога краја, као и они отуда родом, иако одавно отиснути на друге
стране, са помало подсмешљивим призвуком називају Кричке и Кричкови.
Порука од: mladjo Септембар 04, 2015, 12:12:28 пре подне
КРИЧКА слава Јовањдан / парохија Стрмица II / Власенички протопрезвитерат
КРИЧКА слава Никољдан / парохија Марићка / Приједорски протопрезвитерат
КРИЧКА слава Јовањдан / парохија Умци / Сански Мост протопрезвитерат
КРИЧКОВИЋ слава Никољдан / парохија Брекиња / Дубички протопрезбитерат
КРИЧКОВИЋ слава Никољдан / парохија Вођеница / Петровачки протопрезбитерат
Познато ми је такође да има КРИЧКОВИЋА који славе Стевањдан.
Порука од: Синиша Јерковић Септембар 04, 2015, 06:34:19 пре подне
хвала на занимљивом чланку. Мислим да би припадници рода Годијеља требали посебну пажњу обратити на Кричке.
Порука од: vojinenad Септембар 04, 2015, 10:08:05 пре подне
У пљеваљском крају и данас постоји подозрење према ''прекотарцима'' како неки називају породице које су у области преко Таре у односу на Пљевља и Дробњаке. Знам да постоји нека подела на ''потарце'' и ''прекотарце'', и да је корен ове поделе управо у пореклу многих породица које воде порекло од Крича, и које су Дробњаци потиснули преко реке Таре, и оних који то нису. Слушао сам једном приликом да се становници села Бобово правдају због оваквих пошалица на њихов рачун да они нису ''прекотарци'' већ ''потарци'', и да они немају везе са тим становништвом које неки поспрдно тако називају. Бобово је иначе близу тромеђе и ја иако никада нисам био тамо мислим да не припада географски тој области преко Таре где су према предању протерани многи Кричи, већ су са ове стране пошто мислим да је управо река Тара у добром делу природна граница између БиХ и Црне Горе, а Бобово припада Црној Гори. Они Бобовци које познајем су доста крупне грађе тако да претпостављам да немају везе са Кричима за које постоји предање да су другачији односно нижег раста, ситнији и црни, већ је то пошалица која се користи у овом крају када неко хоће неког да ''пецне'', а прави разлог због чега је то тако готово да је већ пао у заборав, само се преноси то тако као да су ти ''прекотарци'' слабији слој или томе сл.
Предање о Кричима, по коме су били другачији од
својих суседа, још живи у пошалицама. Може се и данас чути да се садашњи
житељи тога краја, као и они отуда роцом, иако одавно отиснути на друге
стране, са помало подсмешљивим призвуком називају Кричке и Кричкови.
Порука од: Небојша Септембар 04, 2015, 10:59:07 пре подне
Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 33
https://books.google.rs/books?id=MMygBQAAQBAJ&pg=PA93&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8+%D0%B8+%D0%B7%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%86%D0%B8&hl=en&sa=X&ved=0CCgQ6AEwAmoVChMIsfO67P_cxwIVBHdyCh0osgq4#v=onepage&q=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%20%D0%B8%20%D0%B7%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%86%D0%B8&f=false
О пореклу овог племена постоје разне теорије. Влаховић помиње готово све, од те да су у питању полуроманизовани Илири, до оне да су Кричи потомци рудара Саса (Брсково).
Порука од: mladjo Септембар 04, 2015, 11:24:56 пре подне
Порука од: Лепеничанин Октобар 05, 2015, 08:03:56 поподне
Каже да слави Симеона Богопримца и мисли да су "негде из Црне Горе". Пошто већ имамо потврђено неколико хаплотипова J2b1 у Александровцу Жупском вероватно се ради о некој породици досељеној из помињаног предела Кричак између Таре и Пљеваља.
Ако га скорије будем срео предложићу му и ДНК тестирање, јер није искључено да су у пределу Кричак живели и припадници других хаплогрупа. Подсетићу вас да недавно тестирани Мијаиловић из Попадића у Колубари припада групи G2a, а по предању су досељени из предела Кричак (славе св Јована).
Порука од: Небојша Октобар 05, 2015, 08:24:34 поподне
Занимљиво, упознао сам омладинца из Бруса (пореклом из неког села на Копаонику) који се презива Кричак.
Каже да слави Симеона Богопримца и мисли да су "негде из Црне Горе". Пошто већ имамо потврђено неколико хаплотипова J2b1 у Александровцу Жупском вероватно се ради о некој породици досељеној из помињаног предела Кричак између Таре и Пљеваља.
Ако га скорије будем срео предложићу му и ДНК тестирање, јер није искључено да су у пределу Кричак живели и припадници других хаплогрупа. Подсетићу вас да недавно тестирани Мијаиловић из Попадића у Колубари припада групи G2a, а по предању су досељени из предела Кричак (славе св Јована).
Искрено, не видим везу између J2b1 и Крича.
Постоји пуно доказа који се косе са овом теоријом. Навешћу само неке.
- Тестирани J2b1 из околине Александровца су пореклом из Мораче
- Породице J2b1 са потеза Дурмитор-Пљевља нису староселечаке, већ се ради о досељеницима
- Ђорђевићи/Котлајићи J2b1 воде порекло од Ћировића из Мораче. Ћировићи из Мораче су староседеоци
- Уколико су Кричи уопште "преживели", не верујем да их је остало толико међу Србима. За очекивати је да их буде много мање него Дробњака
- Распоред J2b1 "од Алпа до Црног Мора" не указује на неку каснију сеобу из Кричка
- Старост групе се такође не поклапа са овом сеобом
Постоји још много тога, али не бих да "гушим" тему.
Занимљиви су ови G2a. Треба испитати ту грану, тј. проверити да ли је можда староседелачка и за коју матицу би се евентуално могла везати.
Треба тестирати далматинске Кричке, или крајишке Кричковиће, али нам нико не гарантује да су припадници овог "племена" генетски хомогени.
Порука од: Nebo Октобар 06, 2015, 08:14:15 пре подне
- Уколико су Кричи уопште "преживели", не верујем да их је остало толико међу Србима. За очекивати је да их буде много мање него Дробњака
Кричи сигурно јесу преживели, али мислим да их је много више међу муслиманима крајњег севера ЦГ (пљеваљски крај). Наравно, много их се и иселило.
Порука од: Жика Децембар 22, 2015, 09:47:36 поподне
Порука од: Бобан Чамџић Децембар 27, 2015, 06:17:32 поподне
Да ли можда неко од сарадника портала зна коју славу славе Радовићи из Лаћиследа(у књизи не пише слава Радовића).Врло ми је важан тај податак.Хвала.
Порука од: Небојша Децембар 27, 2015, 08:11:55 поподне
У књизи Милисава Лутовца,Жупа Александровачка за село Лаћислед помињу се Карајовићи и Радовићи који су дошли од Мораче.ДНК испитивања Александровца су Каралиће и Карајовиће из Злегиња сместили у род Годијеља.Првопоменути Карајовићи из Лаћиследа су род са Карајовићима из Злегиња по поменутој књизи.
Да ли можда неко од сарадника портала зна коју славу славе Радовићи из Лаћиследа(у књизи не пише слава Радовића).Врло ми је важан тај податак.Хвала.
Највероватније славе Аранђеловдан, као уосталом и други "Морачани", Карајовићи и Каралићи, али и њихови сродници Милетићи и Андрејићи.
Према подацима М. Лутовца, ове породице су пореклом из Мораче. Код Драгише Милисављевића се може пронаћи податак да су Карајовићи из Требиња. Исти аутор помиње и једне Милетиће и њима сродну породицу Батоћанин из Лопаша. Недавно смо добили резултат ове породице из околине Трстенике и они такође припадају хаплогрупи J2b1.
Претпостављам да истражујеш Радовиће, због Радовића из Крњаче (од којих су Чамџићи пореклом), па ће те вероватно занимати ове информације.
Разговарао сам са Радовићима из оклолине Пријепоља. Стиче се утисак да тамо, условно речено, псотоје две гране Радовића. Једни славе Ђурђевдан и много су бројнији, док су други из Слатине и славе Аранђеловдан.
Ови Ђурђевштаци су, према стручној литератури, пореклом "из Завршја", а ови Аранђеловштаци су пореклом из Мораче.
У разговору са овима из Слатине добио сам потврду о том предању. Међутим, проблем је што и ови Ђурђевштаци кажу да су доселили из Мораче.
Може бити да ови други ипак само желе да се некако повежу са познатим морачким Радовићима.
Неки Годијељи заиста воде порекло из Мораче, па веза можда ту ипак постоји.
Порука од: Витомир Радовић Децембар 27, 2015, 11:25:25 поподне
Небојша,
са којим си Радовићима разговарао из околине Пријепоља?
Шта мислиш, по твоме, на које је Завршје Пејатовић мислио, када је у књизи Средње полимље и потарје, казао да сви они Радовићи које је набројао, потичу из Завршја?
Велики поздрав
Вито Радовић
из Београда
Порука од: Небојша Децембар 28, 2015, 07:51:15 пре подне
ЗА НЕБОЈШУ
Небојша,
са којим си Радовићима разговарао из околине Пријепоља?
Шта мислиш, по твоме, на које је Завршје Пејатовић мислио, када је у књизи Средње полимље и потарје, казао да сви они Радовићи које је набројао, потичу из Завршја?
Велики поздрав
Вито Радовић
из Београда
Поздрав Вито,
Разговарао сам сам више породица.
Једни славе Аранђела и из Слатине су. Они кажу да су из Мораче пореклом. Чак и причају тако, тј. дијалект им вуче ка зетско-рашком.
Ови Ђурђевштаци кажу да су сви сродни и да им је матица у једном селу крај Пријепоља (мислим да је у питању Џурово?), одакле су се расељавали. Њихов дијалект је типичан за те крајеве - источно-херцеговачки.
Што се Завршја тиче, помиње се неко у средњовековној Босни, а данас код Горажда постоји истоимено место. Мислим да нема неког "јединственог" Завршја, већ да је то термин сличан Загорју (дакле, може их бити више).
Пејатовић је вероватно мислио на неко Завршје недалеко од Пријепоља?
Порука од: Бобан Чамџић Децембар 28, 2015, 12:07:03 поподне
Поздрав Вито,Небојша пронашао сам и Милисављевићев текст.Да ли можда знаш из ког дела Црне Горе су пребегли преци Милетића и Батоћана из Лопаша?Аутор спомиње село Батот у Црној Гори,нисам сигуран да постоји село у Црној Гори тог имена.
Разговарао сам сам више породица.
Једни славе Аранђела и из Слатине су. Они кажу да су из Мораче пореклом. Чак и причају тако, тј. дијалект им вуче ка зетско-рашком.
Ови Ђурђевштаци кажу да су сви сродни и да им је матица у једном селу крај Пријепоља (мислим да је у питању Џурово?), одакле су се расељавали. Њихов дијалект је типичан за те крајеве - источно-херцеговачки.
Што се Завршја тиче, помиње се неко у средњовековној Босни, а данас код Горажда постоји истоимено место. Мислим да нема неког "јединственог" Завршја, већ да је то термин сличан Загорју (дакле, може их бити више).
Пејатовић је вероватно мислио на неко Завршје недалеко од Пријепоља?
Разговарао сам и ја са Радовићима у Пријепољу,недавно.Исти у Пријепољу као што си и рекао су старином из два села пријепољске општине:Џурово и Слатина.Радовићи из Џурова су Ђурђшевштанци и они се доводе у везу са Радовићима из суседних ближих села пљеваљско-пријепољско-прибојског краја.Моји Чамџићи према народном предању су били део братства Радовића.Народно предање се делимично потврђује са резултатима Радовића из Џурова(ови резултати су у књизи Етнологија и генетика,И.Тодоровић) и мојим резултатима.Наиме припадамо роду Годијеља и имамо поклапање на 15/17 маркера.
Радовићи из села Слатине код Бродарева су Аранђеловштаци и са њима сам разговарао и они себе доводе у везу са Радовићима Морачким.
Јула 2014.године сам обишао Радовиће у Крњачи и Голубовиће у Оградама.Радовићи у Крњачи живе у три засеока овог села.У том првом засеоку који сам обишао пошто је било лето куће су оживеле,сусрео сам поједине Радовиће са којима сам разговарао.Један детаљ ми је остао у сећању,сазнао сам тада да су Радовићи Ђурђевштанци из Крњаче преслављали Аранђеловдан.Даље сазнао сам да су Радовићи из тог другог засеока у роду са Радовићима са којим сам разговарао,што је негде и логично и једни и други су живели у Крњачи,презивају се исто.Постоји међутим и трећи засеок где су некад живели Радовићи који су се давно одселили са тог места,половином прошлог века.За ове Радовиће који су се одселили највероватније у Војводину у место Мраморак код Ковина не зна се да ли су род са поменутим Радовићима.Могуће је да су ти Радовићи Аранђеловштаци.
Танасије Пејатовић наводи у својој књизи у питању је 1851.година беглучарски тефтер:једна кућа Чамџића у Црљеницама и Радовићи који су се преселили у Крњачу(можда су то моји Радовићи?)једна кућа и у Крњачи наводи још две куће Радовића.
Постоји могућност и да и једни и други Радовићи из Пријепоља имају везу са Морачом.
Моје презиме са Морачом повезује:слава Морачана,место последње миграције пре доласка у Пљевља- Колашин,подударност тезултата ДНК анализе са породицама које су пореклом из Мораче:Ђорђевић(сл.Суботица код Александровца),Каралић,Карајовић.
Хвала Небојша за твоја сазнања,свако ново сазнање је добродошло.
Порука од: Небојша Децембар 28, 2015, 12:32:15 поподне
Небојша пронашао сам и Милисављевићев текст.Да ли можда знаш из ког дела Црне Горе су пребегли преци Милетића и Батоћана из Лопаша?Аутор спомиње село Батот у Црној Гори,нисам сигуран да постоји село у Црној Гори тог имена.
Разговарао сам и ја са Радовићима у Пријепољу,недавно.Исти у Пријепољу као што си и рекао су старином из два села пријепољске општине:Џурово и Слатина.Радовићи из Џурова су Ђурђшевштанци и они се доводе у везу са Радовићима из суседних ближих села пљеваљско-пријепољско-прибојског краја.Моји Чамџићи према народном предању су били део братства Радовића.Народно предање се делимично потврђује са резултатима Радовића из Џурова(ови резултати су у књизи Етнологија и генетика,И.Тодоровић) и мојим резултатима.Наиме припадамо роду Годијеља и имамо поклапање на 15/17 маркера.
Радовићи из села Слатине код Бродарева су Аранђеловштаци и са њима сам разговарао и они себе доводе у везу са Радовићима Морачким.
Јула 2014.године сам обишао Радовиће у Крњачи и Голубовиће у Оградама.Радовићи у Крњачи живе у три засеока овог села.У том првом засеоку који сам обишао пошто је било лето куће су оживеле,сусрео сам поједине Радовиће са којима сам разговарао.Један детаљ ми је остао у сећању,сазнао сам тада да су Радовићи Ђурђевштанци из Крњаче преслављали Аранђеловдан.Даље сазнао сам да су Радовићи из тог другог засеока у роду са Радовићима са којим сам разговарао,што је негде и логично и једни и други су живели у Крњачи,презивају се исто.Постоји међутим и трећи засеок где су некад живели Радовићи који су се давно одселили са тог места,половином прошлог века.За ове Радовиће који су се одселили највероватније у Војводину у место Мраморак код Ковина не зна се да ли су род са поменутим Радовићима.Могуће је да су ти Радовићи Аранђеловштаци.
Танасије Пејатовић наводи у својој књизи у питању је 1851.година беглучарски тефтер:једна кућа Чамџића у Црљеницама и Радовићи који су се преселили у Крњачу(можда су то моји Радовићи?)једна кућа и у Крњачи наводи још две куће Радовића.
Постоји могућност и да и једни и други Радовићи из Пријепоља имају везу са Морачом.
Моје презиме са Морачом повезује:слава Морачана,место последње миграције пре доласка у Пљевља- Колашин,подударност тезултата ДНК анализе са породицама које су пореклом из Мораче:Ђорђевић(сл.Суботица код Александровца),Каралић,Карајовић.
Хвала Небојша за твоја сазнања,свако ново сазнање је добродошло.
Бобане, Милисављевић за те Милетиће каже да су од неких Расјана(?) из Црне Горе. Нисам наилазио на слична презимена/топониме у Црној Гори. Ово Расјани подсећа на Рашани.
Село Батоте не постоји у Црној Гори, али постоји у околини Бруса.
Више података о пореклу породице Батоћанин веровано постоји у монографији о копаоничком крају:
https://www.kupindo.com/Drustvene-nauke/21884733_Kopaonik-naselja-i-poreklo-stanonistva
Иначе Бобане, ово су новости и за мене. Нисам знао да су Радовићи J2b M205 из Џурова. Дакле нема сумње да је у питању онај род са чијим сам члановима разговарао и који је веома разгранат у том крају.
Голубовићи које помињеш везују своје порекло за Ћировиће из Мораче. Ћировићи су иначе староседеоци у овом племену (постоји неко предање о пореклу из Враке?)
Заборавих да напоменем у претходној поруци, али и ови Ђурђевштаци из околине Пријепоља (матица Џурово) кажу да су пореклом из Мораче.
Ако умемо у обзир предање ових Радовића, затим њихову преславу (Аранђеловдан), као и Голубовиће, Карајовиће и Каралиће пореклом из Мораче, нема сумње да је добар део Годијеља пореклом из овог племена.
Порука од: vojinenad Децембар 28, 2015, 01:52:45 поподне
Небојша пронашао сам и Милисављевићев текст.Да ли можда знаш из ког дела Црне Горе су пребегли преци Милетића и Батоћана из Лопаша?Аутор спомиње село Батот у Црној Гори,нисам сигуран да постоји село у Црној Гори тог имена.Требало би организовати тестирање некога од доњоморачких братстава, пре свега Радовића или Вујисића, Меденица, Добричана. За сада имамо непроверен податак преко тестираног Ракочевића да ови ''богићевци'' који према предању воде порекло од Богића из Хума Хотског, припадају хаплогрупи Р1б. Барем је тако изјавио на једном форуму. Да би смо могли са сигурношћу нешто да тврдимо што би било у складу са овом његовом тврдњом морали би смо да проверимо кроз тестирање неког од наведених братстава. Ако би смо веровали овом Ракочевићу онда би по логици ствари то значило да би и твоји Чамџићи морали бити Р1б уколико заиста водите порекло од ових доњоморачких Радовића. Исто тако постоји могућност и то да можда заиста водите порекло из Мораче, али да нисте од ''богићеваца'' јер у Морачи је у време досељавања Богића из Хота, било доста бројно присутно и староседелачко становништво,од којих су се до данас задржали само Даниловићи у Ђуђевини. Њихови племеници Сандићи и Ћировићи познато је када су одселили, а били су некада у Морачи и Поповићи староседеоци који су одселили у Србију (мислим у ''Кичино Село), затим Кошани који су одселили у Ибарски Колашин и многи други. Могуће је и то да је неким Годијељима Морача била само једна од етапних станица.
Разговарао сам и ја са Радовићима у Пријепољу,недавно.Исти у Пријепољу као што си и рекао су старином из два села пријепољске општине:Џурово и Слатина.Радовићи из Џурова су Ђурђшевштанци и они се доводе у везу са Радовићима из суседних ближих села пљеваљско-пријепољско-прибојског краја.Моји Чамџићи према народном предању су били део братства Радовића.Народно предање се делимично потврђује са резултатима Радовића из Џурова(ови резултати су у књизи Етнологија и генетика,И.Тодоровић) и мојим резултатима.Наиме припадамо роду Годијеља и имамо поклапање на 15/17 маркера.
Радовићи из села Слатине код Бродарева су Аранђеловштаци и са њима сам разговарао и они себе доводе у везу са Радовићима Морачким.
Јула 2014.године сам обишао Радовиће у Крњачи и Голубовиће у Оградама.Радовићи у Крњачи живе у три засеока овог села.У том првом засеоку који сам обишао пошто је било лето куће су оживеле,сусрео сам поједине Радовиће са којима сам разговарао.Један детаљ ми је остао у сећању,сазнао сам тада да су Радовићи Ђурђевштанци из Крњаче преслављали Аранђеловдан.Даље сазнао сам да су Радовићи из тог другог засеока у роду са Радовићима са којим сам разговарао,што је негде и логично и једни и други су живели у Крњачи,презивају се исто.Постоји међутим и трећи засеок где су некад живели Радовићи који су се давно одселили са тог места,половином прошлог века.За ове Радовиће који су се одселили највероватније у Војводину у место Мраморак код Ковина не зна се да ли су род са поменутим Радовићима.Могуће је да су ти Радовићи Аранђеловштаци.
Танасије Пејатовић наводи у својој књизи у питању је 1851.година беглучарски тефтер:једна кућа Чамџића у Црљеницама и Радовићи који су се преселили у Крњачу(можда су то моји Радовићи?)једна кућа и у Крњачи наводи још две куће Радовића.
Постоји могућност и да и једни и други Радовићи из Пријепоља имају везу са Морачом.
Моје презиме са Морачом повезује:слава Морачана,место последње миграције пре доласка у Пљевља- Колашин,подударност тезултата ДНК анализе са породицама које су пореклом из Мораче:Ђорђевић(сл.Суботица код Александровца),Каралић,Карајовић.
Хвала Небојша за твоја сазнања,свако ново сазнање је добродошло.
Порука од: Небојша Децембар 28, 2015, 02:04:00 поподне
Требало би организовати тестирање некога од доњоморачких братстава, пре свега Радовића или Вујисића, Меденица, Добричана. За сада имамо непроверен податак преко тестираног Ракочевића да ови ''богићевци'' који према предању воде порекло од Богића из Хума Хотског, припадају хаплогрупи Р1б. Барем је тако изјавио на једном форуму. Да би смо могли са сигурношћу нешто да тврдимо што би било у складу са овом његовом тврдњом морали би смо да проверимо кроз тестирање неког од наведених братстава. Ако би смо веровали овом Ракочевићу онда би по логици ствари то значило да би и твоји Чамџићи морали бити Р1б уколико заиста водите порекло од ових доњоморачких Радовића. Исто тако постоји могућност и то да можда заиста водите порекло из Мораче, али да нисте од ''богићеваца'' јер у Морачи је у време досељавања Богића из Хота, било доста бројно присутно и староседелачко становништво,од којих су се до данас задржали само Даниловићи у Ђуђевини. Њихови племеници Сандићи и Ћировићи познато је када су одселили, а били су некада у Морачи и Поповићи староседеоци који су одселили у Србију (мислим у ''Кичино Село), затим Кошани који су одселили у Ибарски Колашин и многи други. Могуће је и то да је неким Годијељима Морача била само једна од етапних станица.
Нису вероватно ни сви Морачани истородни (по Y-DNA). Ако су Чамџићи и повезани са Морачанима, у питању је веза са неким старијим слојем (днк рођаци су им Голубовићи/Ћировићи на крају крајева). Мислим да су их баш Богићевци (R1b?) потисли ка западу.
Не знам где би била матица пре тих крајева, с обзиром да ова група не постоји у већем проценту јужно, тј. југоисточно од Мораче, а старост црногорско-крајишких хаплотипова прелази 1000 год.
Све ово указује на то да су "Годијељи" били присутни још у 10. веку на простору ЦГ-Херцеговине.
Порука од: vojinenad Децембар 28, 2015, 03:29:37 поподне
Порука од: Небојша Децембар 28, 2015, 09:50:08 поподне
ОК али овде је очигледна претпоставка да су Чамџићи пореклом од доњоморачких Радовића. За сада то не стоји, осим ако би тест неког ''богићевца'' дао идентичан хаплотип као што је њихов (Ј2б) а не Р1б како то наводи тестирани Ракочевић.
Презиме Радовић је једно од најчешћих у ЦГ. У тако великом племену као што је Морача, сигурно да је било више несродних Радовића. Иначе, видимо да је у Морачи било и више слојева становништва (бар три).
Предања Годијеља, слава Арханђел Михаил и Ћировићи староседеоци који су, према предању, још средином 13. века у Морачи, упућује на ту страну.
Слажем се да нам треба још већих братстава из овог племена. Такође, ови R1b L23 имају веће шансе за Богићевце, због Ракочевића, али и због присуства ове хаплогрупе у Малесији.
Порука од: Бобан Чамџић Децембар 28, 2015, 11:24:24 поподне
Слажем се са са Небојшом да даља истраживања повезаности мојих Чамџића треба усмерити ка старинцима у Морачи-Ћировићима.Корисна би била ДНК анализа неког од Ћировића који су пореклом из Мораче.
Пре пар месеци добио сам од пријатеља из Колашина Предрага Шћепановића копију записа коју му је доставио Драгољуб Љ. Вујисић,пензионер из Београда.Запис је дело покојног Радуна Ђ. Трипковића, пензионисаног ПТТ службеника из Београда.Он је био родом из Доње Мораче, село Ђурђевина.Цео свој живот посветио је у сакупљању података за Морачко родословље.Запис је настао 1962.године.Пренећу текст који се односи на Чамџиће у целини:
„Чамџићи-Радовићи св.V стр.35
Живе у Црљенице,а старо им је презиме Радовићи.По Трифуну се прозову Чамџићи,јер је овај градио чамове.Иначе су дошли из Д.Мораче због крви,јер су тамо побили неке Колашинце.
Пасови Илија(67)-Јефто-Трифун.Славе Аранђелов дан.”
Иако постоји одређен број записа који Чамџиће могу повезати са Радовићима Морачким,резултати ДНК анализе не подржавају повезаност.Вероватно су Богићевци хаплогрупе Р1б,тако да смо са Богићевцима живели у непосредној близини,једни поред других,а вероватно и насељавали Морачу давно пре њих.
Порука од: Небојша Децембар 28, 2015, 11:28:46 поподне
Пре пар месеци добио сам од пријатеља из Колашина Предрага Шћепановића копију записа коју му је доставио Драгољуб Љ. Вујисић,пензионер из Београда.Запис је дело покојног Радуна Ђ. Трипковића, пензионисаног ПТТ службеника из Београда.Он је био родом из Доње Мораче, село Ђурђевина.Цео свој живот посветио је у сакупљању података за Морачко родословље.Запис је настао 1962.године.Пренећу текст који се односи на Чамџиће у целини:
„Чамџићи-Радовићи св.V стр.35
Живе у Црљенице,а старо им је презиме Радовићи.По Трифуну се прозову Чамџићи,јер је овај градио чамове.Иначе су дошли из Д.Мораче због крви,јер су тамо побили неке Колашинце.
Пасови Илија(67)-Јефто-Трифун.Славе Аранђелов дан.”
Сјајан податак, Бобане!
Још један, чини ми се јак "доказ" о пореклу из Мораче. Као што рекох, вероватно је било више слојева у Морачи. Један је вероватно R1b, други J2b1, сигуран сам да их има још...
Порука од: vojinenad Децембар 29, 2015, 09:23:06 пре подне
Претпоставка да су Чамџићи део Радовића Морачких јесте била моја смерница до ДНК анализе.Материјал Радуна Трипковића (''Историјски подаци и предања о миграцијама и разрођу спахије Војина Невесињца”), по мом мишљењу завређује највеће похвале и по питању квалитета и по питању објективности. Он није ''крпио'', измишљао и није доносио сопствене закључке, ако и јесте на неким местима он је то наглашавао тако да је сасвим јасно и видљиво шта је народно предање а шта евентуално његов закључак. То није случај код многих других који су се бавили истим послом, пре свега ту мислим на Драгутина Вуковића (''Племе Ровца у народном предању и памћењу”) и Божа Ћетковића (''Прилог традицији у Црногорским брдима”), док је Милета Јанковић (''Хроника села Лијешња у Ровцима'') може се рећи ''уз раме ''Трипковићу.
Слажем се са са Небојшом да даља истраживања повезаности мојих Чамџића треба усмерити ка старинцима у Морачи-Ћировићима.Корисна би била ДНК анализа неког од Ћировића који су пореклом из Мораче.
Пре пар месеци добио сам од пријатеља из Колашина Предрага Шћепановића копију записа коју му је доставио Драгољуб Љ. Вујисић,пензионер из Београда.Запис је дело покојног Радуна Ђ. Трипковића, пензионисаног ПТТ службеника из Београда.Он је био родом из Доње Мораче, село Ђурђевина.Цео свој живот посветио је у сакупљању података за Морачко родословље.Запис је настао 1962.године.Пренећу текст који се односи на Чамџиће у целини:
„Чамџићи-Радовићи св.V стр.35
Живе у Црљенице,а старо им је презиме Радовићи.По Трифуну се прозову Чамџићи,јер је овај градио чамове.Иначе су дошли из Д.Мораче због крви,јер су тамо побили неке Колашинце.
Пасови Илија(67)-Јефто-Трифун.Славе Аранђелов дан.”
Иако постоји одређен број записа који Чамџиће могу повезати са Радовићима Морачким,резултати ДНК анализе не подржавају повезаност.Вероватно су Богићевци хаплогрупе Р1б,тако да смо са Богићевцима живели у непосредној близини,једни поред других,а вероватно и насељавали Морачу давно пре њих.
Резултат теста овог Ракочевића (Р1б) се уклапа у причу о пореклу ''богићеваца'' из Хума Хотског. По мени, твој хаплотип би требало упоредити са стариначким морачким родовима (Даниловићи из Ђуђевине у Доњој Морачи, Сандићи-Ђуђевци из Лукова код Никшића, Ћировићи који су такође одсељени), али бих јако волео да видим и резултате теста Радовића из Бара морачких, као и Добричана који су према морачком предању од Добрије сина Богићева, али то предање оставља помало и сумњу обзиром да је село (или засеок) Добрич уписано у Доњој Морачи још 1477. год. у турском дефтеру, дакле пре него је Богић доселио из Хума Хотског. Претпостављам да презиме Добричанин потиче управо од назива тог села Добрич, а не по имену Богићева сина који се звао Добрија ( да ли?). У Доњој Морачи је иначе уобичајено било да су братства која су је насељавала носила имена по тим селима у којима су живели (Кошани, Равњани, Љешњани, Ђуђевци итд.). Могуће да је ту било и неких мешања, а ту једино онда ДНК може да да одговор. Дакле, по мени прво и основно утврдити хаплотип Радовића из Мораче, и видети да ли се поклапа са оним што каже Ракочевић и што каже народно предање.
Порука од: Бобан Чамџић Децембар 29, 2015, 09:13:43 поподне
Материјал Радуна Трипковића (''Историјски подаци и предања о миграцијама и разрођу спахије Војина Невесињца”), по мом мишљењу завређује највеће похвале и по питању квалитета и по питању објективности. Он није ''крпио'', измишљао и није доносио сопствене закључке, ако и јесте на неким местима он је то наглашавао тако да је сасвим јасно и видљиво шта је народно предање а шта евентуално његов закључак. То није случај код многих других који су се бавили истим послом, пре свега ту мислим на Драгутина Вуковића (''Племе Ровца у народном предању и памћењу”) и Божа Ћетковића (''Прилог традицији у Црногорским брдима”), док је Милета Јанковић (''Хроника села Лијешња у Ровцима'') може се рећи ''уз раме ''Трипковићу.Војинена
Резултат теста овог Ракочевића (Р1б) се уклапа у причу о пореклу ''богићеваца'' из Хума Хотског. По мени, твој хаплотип би требало упоредити са стариначким морачким родовима (Даниловићи из Ђуђевине у Доњој Морачи, Сандићи-Ђуђевци из Лукова код Никшића, Ћировићи који су такође одсељени), али бих јако волео да видим и резултате теста Радовића из Бара морачких, као и Добричана који су према морачком предању од Добрије сина Богићева, али то предање оставља помало и сумњу обзиром да је село (или засеок) Добрич уписано у Доњој Морачи још 1477. год. у турском дефтеру, дакле пре него је Богић доселио из Хума Хотског. Претпостављам да презиме Добричанин потиче управо од назива тог села Добрич, а не по имену Богићева сина који се звао Добрија ( да ли?). У Доњој Морачи је иначе уобичајено било да су братства која су је насељавала носила имена по тим селима у којима су живели (Кошани, Равњани, Љешњани, Ђуђевци итд.). Могуће да је ту било и неких мешања, а ту једино онда ДНК може да да одговор. Дакле, по мени прво и основно утврдити хаплотип Радовића из Мораче, и видети да ли се поклапа са оним што каже Ракочевић и што каже народно предање.
Потпуно се слажем да је мој хаплотип потребно упоредити са старинцима у Морачи.Пре свега мислим на старинце Ћировиће.У пљеваљском крају Ћировићи који се могу довести у везу са Ћировићима из Мораче су присутни у селу Љутић и сви они славе Аранђеловдан.Ако сам добро разумео у књизи Морача,Ровца,Колашин аутора Рајка Раосављевића,данас у Барама Радовића више Ћировића нема?Последњи који су мигрирали из овог села били су Мијат и Вукашин који су се око 1880.године преселили у село Подбишће близу Мојковца.Кад би се неко од ових Ћировића тестирао било би драгоцено.
До сада нисам чуо за могућност да Добричани можда нису Богићевци.Опет би тестирање дало конкретне одговоре.
Порука од: Небојша Децембар 29, 2015, 09:22:40 поподне
Ћировић, Морача (13. век) Од њих су у Поља (Мојковац); Мажић, Љутић, Маоче и Крупице (Пљевља); огранак Лабовића из групе Дабетића у Васојевићима; Тепца (Жабљак); Комарница, Шавник, огранак Стијеповића, од њих су у Љутићу, Гранчареву, Маочу, Крупицама и Мажићима (Пљевља), од 1770. год.; Никшић; Крушевице, Херцег-Нови; Кучи се иселили у Бегбин.
У Крупицама (Пљевља) има Марковића Ј2б1, али нисам сигуран да су тамошњи Ћировићи пореклом из Мораче.
Порука од: Небојша Децембар 29, 2015, 10:05:54 поподне
Премћани
(Довоља, Премћани, Вашково, Загребац, Селац, Чавањ, Котлајићи, Крупице, Пандурица, Варине, Бујаци и Бељковићи)
Ћосовићи и Ћировићи су дошли на ово подручје око 1700. године. О Ћосовићима је писао Андрија Лубурић у делу "Дробњаци, племе у Херцеговини” (Београд, 1930. год. стр. 296-197). Дошли су из Плане од Колашина, а порекло воде од Милошевића. Населили су се у Вашкову и било их је више кућа у другој половини 18. века. Због убиства Турака који су хтели да силују неку девојку Голубовића, разбежали су се и одселили у више места Само је један Ћосовић дошао у Маоче и од њега су сви Ћосовићи у Пљевљима и Жабљаку.
Према Лубурићу, у Вашкову су истовремено живели са Ћосовићима и Голубовићи, а пошто су они род са Ћировићима и Пејовићима, можемо претпоставити да су они били негде у близини.
У монографији "Колашин” др Новица Ракочевић наводи да је у Манастиру Морачи нађен докуменат према коме су за време грађења Манастира Мораче, у Морачи живели братства (1252.), Ћировићи и Дамјановићи. Нису то наши Дамјановићи; они сада највише живе око Мојковца и Бијелог Поља. Од Ћировића су Голубовићи и Пејовићи, а од Пејовића Ђаковићи. Сви су, извесно време (око 40 година), живели у Котлајићима, Крагојеву брду, Рељину камену. Из тих места су сви одселили око 1770. године.
(Милета Војиновић, "Пљеваљски крај, прошлост и порекло становништва")
Војиновић на крају каже:
Ћировићи су пореклом из Мораче. У једном документу који цитира др Новица Ракочевић у монографији "Колашин”, кад се градио Манастир Морача 1253. године, у Морачи су била само два српска братства: Ћировићи и Дамјановићи.
У оним местима која сам "болдовао" има припадника J2b1, Радовићи (Вашково), Голубовићи (Котлајићи), Марковићи (Крупице). Изгледа да ће у овом крају бити појачаног присуства J2b M205.
Порука од: Бобан Чамџић Јануар 01, 2016, 09:59:15 поподне
Годијељи у пљеваљско-пријепољско-прибојском крају:
Ђорђевићи(Котлајићи),Марковићи(Крупице),Чамџићи(Црљенице),Радовићи(Џурово)
Могући Годијељи:
Ћировићи(Љутић),Голубовићи(Премћани,Ограде),Пејовићи(Козица),Ђаковићи(Бујаци)
Радовићи(Крњача),Јестровићи(Црљенице),Радовићи-Чактари(Бучје)
Порука од: Небојша Јануар 01, 2016, 10:09:13 поподне
Небојша,да ли си мислио на Радовиће(Џурово)?Ако ниси који Радовићи из Вашкова су Годијељи,немам тај податак.
Годијељи у пљеваљско-пријепољско-прибојском крају:
Ђорђевићи(Котлајићи),Марковићи(Крупице),Чамџићи(Црљенице),Радовићи(Џурово)
Могући Годијељи:
Ћировићи(Љутић),Голубовићи(Премћани,Ограде),Пејовићи(Козица),Ђаковићи(Бујаци)
Радовићи(Крњача),Јестровићи(Црљенице),Радовићи-Чактари(Бучје)
Вашково је у близини, а и ту има Радовића Ђурђевштака, па је веза сасвим могућа. Ти ми рече да је тестирани ј2б1 из Џурова. Ови из Џурова имају рођаке у Крњачи (што је на неки начин потврдило и днк тестирање Чамџића).
Иако су ови Радовићи веома бројни у том крају, можда међу њима има и припадника других хаплогрупа. Видели смо већ да на том потезу има Радовића Ђурђевштака I1 (Дробњаци) и Радовића Динарик југ са истом славом.
Оно што иде у корист Ј2б1, јесте чињеница да су најбројнији Радовићи ови из Џурова, тј. да им је ту матица и да су одалте населили околна места.
Порука од: Бобан Чамџић Јануар 01, 2016, 10:46:58 поподне
Вашково и Радовићи Морачки су повезани и разуром породица Јока и Луке Радовића која се дешава у другој половини XVIII века.Јоко и Лука су у првим деценијама XVIII века мигрирали из Доње Мораче у Вашково,а онда се дешава разура ове породице у другој половини XVIII века због могуће турске освете,која је раселила потомке Јокове и Лукине у ближа и даља села пљеваљско-прибојско-пријепољског краја.
Радовићи Морачки Р1б и поједини Годијељи Ј2б осим у Морачи где су живели једни поред других вековима,пратили су изгледа и у миграцијама једни друге.
Порука од: Небојша Јануар 01, 2016, 10:57:07 поподне
Село Вашково је гранично село између Пљеваља,Мојковца и Жабљака.Чини ми се да се једним својим делом граничи и са Бијелим Пољем.Сва наведена презимена могуће је да имају повезаност са Вашковом: дуже насељење или краће насељење у деловима овог села.
Вашково и Радовићи Морачки су повезани и разуром породица Јока и Луке Радовића која се дешава у другој половини XVIII века.Јоко и Лука су у првим деценијама XVIII века мигрирали из Доње Мораче у Вашково,а онда се дешава разура ове породице у другој половини XVIII века због могуће турске освете,која је раселила потомке Јокове и Лукине у ближа и даља села пљеваљско-прибојско-пријепољског краја.
Радовићи Морачки Р1б и поједини Годијељи Ј2б осим у Морачи где су живели једни поред других вековима,пратили су изгледа и у миграцијама једни друге.
Ови резултати Радовића бацају сумњу на читаву причу о морачким Радовићима Ј2б1. Постоји наравно опција по којој, у самом племену, има више несродних Радовића.
Ћировићи су дефинитивно присутни на простору овог племена веома дуго (још од средине 13. века). Део Р1б Л23 и Ј2б1 се из Мораче вероватно исељава истим путевима (пре свега по ЦГ), али генерално мислим да се распоред ове две хаплогрупе прилично коси.
Нема превише Р1б Л23 у северозападној Црној Гори и Доњем Полимљу. Такође, Ј2б1 је у Крајини присутна са око 10%, а тамо Р1б Л23 практично не постоји.
Порука од: Небојша Март 09, 2016, 08:46:54 поподне
Ова презимена се заиста појављују код муџахира из Херц./ЦГ:
(https://books.google.rs/books?id=V0MMAQAAMAAJ&pg=PA165&img=1&pgis=1&dq=mu%C5%A1ovi%C4%87i+porovi%C4%87i&sig=ACfU3U1zC6I-sDam1gV5FoCaAcyU-qsK2A&edge=0)
Не знам да ли ови Мушовићи могу бити у вези са Мушовићем из песме "смрт попа Мила Јововића". Ако је тако, надам се да то неће покварити добре односе са Небом и Невским (и мени је то једна од омиљенијих песама). :)
Порука од: Александар Невски Март 09, 2016, 09:18:24 поподне
Поровићи Ј2б1 М205 из Пријепоља кажу да су пореклом из Никшића и да им старије презиме Мушовић.
Ова презимена се заиста појављују код муџахира из Херц./ЦГ:
(https://books.google.rs/books?id=V0MMAQAAMAAJ&pg=PA165&img=1&pgis=1&dq=mu%C5%A1ovi%C4%87i+porovi%C4%87i&sig=ACfU3U1zC6I-sDam1gV5FoCaAcyU-qsK2A&edge=0)
Не знам да ли ови Мушовићи могу бити у вези са Мушовићем из песме "смрт попа Мила Јововића". Ако је тако, надам се да то неће покварити добре односе са Небом и Невским (и мени је то једна од омиљенијих песама). :)
То йе пѣсма койу врло често слушам, како у издањи гусларском, тако и у извођењи Рамба. :-)
Иначе, йедан од мойих чукундѣдова йе од рода Йововићъ из Марковине. По бабином правцу.
Порука од: vojinenad Март 09, 2016, 09:24:26 поподне
Поровићи Ј2б1 М205 из Пријепоља кажу да су пореклом из Никшића и да им старије презиме Мушовић.Мушовићи су према предању из Пећи дошли у Вранеш, па онда једни у Никшић, а други у Колашин. Најдаљим пореклом су из Турске из места Коње.
Ова презимена се заиста појављују код муџахира из Херц./ЦГ:
(https://books.google.rs/books?id=V0MMAQAAMAAJ&pg=PA165&img=1&pgis=1&dq=mu%C5%A1ovi%C4%87i+porovi%C4%87i&sig=ACfU3U1zC6I-sDam1gV5FoCaAcyU-qsK2A&edge=0)
Не знам да ли ови Мушовићи могу бити у вези са Мушовићем из песме "смрт попа Мила Јововића". Ако је тако, надам се да то неће покварити добре односе са Небом и Невским (и мени је то једна од омиљенијих песама). :)
Порука од: Nebo Март 09, 2016, 09:39:33 поподне
Све то, наравно, не мења добре односе међу нама овде :)
Порука од: Небојша Март 09, 2016, 09:49:23 поподне
Да, по братственом предању потичу из Анадолије. Мада, нешто ми говори да су ипак у питању домаћи потурчењаци... Не знам сад где сам то читао, да потичу од староседелаца Оногошта. Што би било у складу са ХГ, која је веома заступљена у овим крајевима. Ако нађем извор, написаћу.
Све то, наравно, не мења добре односе међу нама овде :)
И ја бих пре рекао да су домаћи. :) Пола муслимана из БиХ тврди да је из Анадолије пореклом.
Миљанићи пишу и о Мушовићима. На основу овога као да постоје три гране, мада они често знају бити конфузни.
Mušović:područje Kolašina u 17 - 19. v. Došli iz Peći (navodno da su iz Turske). Kao predstavnici turske vlasti i age, nastanjivali su: Stričevine (Mojkovac); Bijelo Polje, Mužovo (Kanje), Dubovo (Gornji Bihor), Donji Bihor, dio Bistrice (Bijelo Polje); Nikšić i područne Muževice i Busak (podnožje Njegoša). Po padu turske vlasti: u Bosnu, Pljevlja, Sandžak i dalje u Tursku; Piva ogranak Ogrizovića iz Srdževića (Gacko), Hercegovina
Порука од: Небојша Март 10, 2016, 11:08:28 пре подне
Муслимани у Пљевљима
"Мушовићи и Хасанбеговићи су од Јоксимовића. Од Јоксимовића се одвојила једна велика грана и прешла у ислам, пре скоро 400 година. Највише је Мушовића било око колашинских поља и у Никшићу. Ту су били капетани скоро 150 година, све до 1. септембра 1877. године, до ослобођења Никшића од Турака. После тога, Мушовићи су се разишли по многим местима Осман Мушовић (1848) са једним рођаком је прешао у Вранеше и ту држао хан. Османов син Ћазим са три рођака је дошао 1916. године у Пљевлља. Ту су се бавили трговином. Османови синови су: Алија, Ћазим, Раиф и Дуљко. Ћазимови синови су: Изет, Алија и Осман."
Судећи по овоме и никшићки Мушовићи су од ових Јоксимовића.
Знаш ли Небо можда нешто више о пореклу те фамилије из околине Пљеваља?
Иначе, поптуно сам превидео да су већ тестирани једни Мушовићи из тог краја (необјављени рез.). Не припадају хаплогрупи J2b1.
Порука од: Nebo Март 10, 2016, 12:03:16 поподне
"Јоксимовићи... досељени из Вучитрна (Косово) око 1660. год. у: Граб, Бобајиће, Коврен (Вранешка долина) од њих су у Горицу и Лукавац (Пљевља)".
Прича од 400 година од турчења је можда претерана. Мушовићи су били капетани никшићи у 18. и 19. веку. За ранији период, тешко је рећи.
А можда ни овај податак о 1660-ој није сасвим поуздан.
Порука од: Небојша Март 10, 2016, 12:22:01 поподне
Није ми пљеваљски крај јача страна. Ево шта пишу Миљанићи:
"Јоксимовићи... досељени из Вучитрна (Косово) око 1660. год. у: Граб, Бобајиће, Коврен (Вранешка долина) од њих су у Горицу и Лукавац (Пљевља)".
Прича од 400 година од турчења је можда претерана. Мушовићи су били капетани никшићи у 18. и 19. веку. За ранији период, тешко је рећи.
А можда ни овај податак о 1660-ој није сасвим поуздан.
Хвала Небо. Слажем се да ове године звуче далеко и непоуздано.
Интересантно да и Поровићи помињу тај миграциони правац Никшић - Пљевља - Пријепоље. То предање о Мушовићима је више предање/легенда, мада треба све проверити. Име, или презиме најстаријег претка гласило је Порча.
Генерално, Ј2б1 је присутна у овом делу ЦГ, па не би чудило да се појави још потурчењака са овом хг.
Порука од: Nebo Март 10, 2016, 01:17:12 поподне
Хвала Небо. Слажем се да ове године звуче далеко и непоуздано.
Интересантно да и Поровићи помињу тај миграциони правац Никшић - Пљевља - Пријепоље. То предање о Мушовићима је више предање/легенда, мада треба све проверити. Име, или презиме најстаријег претка гласило је Порча.
Генерално, Ј2б1 је присутна у овом делу ЦГ, па не би чудило да се појави још потурчењака са овом хг.
Можда Кричи? Али, то смо већ доста бистрили :)
Порука од: Жика Март 10, 2016, 01:30:35 поподне
Интересантно да и Поровићи помињу тај миграциони правац Никшић - Пљевља - Пријепоље. То предање о Мушовићима је више предање/легенда, мада треба све проверити. Име, или презиме најстаријег претка гласило је Порча.
Мада је мала вероватноћа - постоји фурланска племићка породица грофова Порча / PORCIA
Порука од: Valachorum Март 10, 2016, 04:23:44 поподне
(http://s17.postimg.org/tmbu7kp0v/J2b.jpg)
Порука од: Жика Март 14, 2016, 09:09:24 поподне
(https://books.google.de/books?id=u2o9AAAAMAAJ&hl=de&pg=PA159&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7+%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B&sig=ACfU3U16zwJnzLJiY87MCo_tXynP_D1T_A&edge=0)
Порука од: Nebo Март 14, 2016, 09:29:48 поподне
Порука од: Небојша Март 14, 2016, 09:50:20 поподне
Необично име кричког кнеза 1477. год.
(https://books.google.de/books?id=u2o9AAAAMAAJ&hl=de&pg=PA159&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7+%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B&sig=ACfU3U16zwJnzLJiY87MCo_tXynP_D1T_A&edge=0)
На крају ће и Кричи испасти нека I2a. :)
Порука од: Жика Март 14, 2016, 10:04:18 поподне
Јел ово Храбак? Рамбо, имаш ли комплетан рад скинут, или барем линк?
Ово сам нашао приликом претраге у "гугл књиге" Зборник за историју Босне и Херцеговине 1997.год. Незнам да ли је Храбак.
Порука од: Селаковић Март 14, 2016, 10:13:49 поподне
На крају ће и Кричи испасти нека I2a. :)
Svi smo mi pomalo I2a :)
Порука од: herceg Март 16, 2016, 08:46:25 пре подне
Лично мислим да крички војвода Калока није живео пре 12. века, иначе да је живео раније,не би његово име остало упамћено до дана данашњег. Као што сам на теми о Шекуларима навео могућу етимолошку блискост са Секељима, такође предпостављам, да Кричи потичу од Кумана (http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/Glasnik clanci 2009/Aleksandar Uzelac Glasnik 43 2009.pdf) насељених у Србији у 13. веку. Име кричког Војводе Калоке веома личи на на презиме најстаријег секељског племићког рода Kalnoky, који се под тим презименом 1252. године.
Mene najvise zanima koju Y-haplogrupu nose Kumani. Trebala bi biti C ili D, ali nje gotovo nema u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji. R1a mi se cini vjerojatnijom opcijom, mozda cak i neki subclade koji se smatra slavenskim.
Порука од: Жика Март 16, 2016, 12:18:35 поподне
Mene najvise zanima koju Y-haplogrupu nose Kumani. Trebala bi biti C ili D, ali nje gotovo nema u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji. R1a mi se cini vjerojatnijom opcijom, mozda cak i neki subclade koji se smatra slavenskim.
То и мене занима - права мистерија, могли би бити и Q и N1a.
Порука од: herceg Март 16, 2016, 01:18:57 поподне
Порука од: Balder Март 19, 2016, 03:38:45 пре подне
Sve najbolje i s poštovanjem!
Порука од: Александар Невски Март 19, 2016, 06:20:02 пре подне
Pozdrav svima! Novi sam na forumu! Ja sam inaće Porović sa liste testiranih. Nosim haplogrupu J2b1-M205. Želim samo da ovako na početku uzmem priliku da vas sve pozdravim, i da vas pohvalim sve na izuzetno dobrom radu.
Sve najbolje i s poštovanjem!
Поровићу, добродошао на наше разговаралиште. Лоза Й2б1 М205 йе врло значайна на наших просторах, али су њено порѣкло и путеви сеоба йош увѣк доста загонетни.
Порука од: Небојша Март 19, 2016, 10:13:36 пре подне
Pozdrav svima! Novi sam na forumu! Ja sam inaće Porović sa liste testiranih. Nosim haplogrupu J2b1-M205. Želim samo da ovako na početku uzmem priliku da vas sve pozdravim, i da vas pohvalim sve na izuzetno dobrom radu.
Sve najbolje i s poštovanjem!
Добро дошао, Поровићу!
Као што рече Невски, већ годинама се трудимо да одгонетнемо порекло ове гране М205, али нисмо пуно одмакли од почетка.
Као што си можда имао прилике да прочиташ, или приметиш на картама J2b1 које су постављене овде, у близини Доњег Полимља постоји појачана концентрација M205.
На основу онога што смо до сада успели да откријемо, ове Поровиће из околине Пријепоља предање везује за Никшић(?)
Порука од: vojinenad Април 15, 2016, 11:13:13 поподне
Необично име кричког кнеза 1477. год.Ако сам добро схватио онда би братство Сладоје или Сладојевићи из околине Невесиња требали да су пореклом Кричи?
(https://books.google.de/books?id=u2o9AAAAMAAJ&hl=de&pg=PA159&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7+%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%9B&sig=ACfU3U16zwJnzLJiY87MCo_tXynP_D1T_A&edge=0)
Порука од: Небојша Мај 18, 2016, 10:54:54 пре подне
Тестирани Кричка из Далмације потврдио је везу крајишких M205 са Полимљем и Потарјем.
У овим крајевима постоји појачано присуство J2b1, а у Крајини се може очекивати веома висок проценат зато што су се Кричи исељавали махом на запад, ка Далмацији и Босни.
Иако сам и сам раније помињао потенцијалну везу J2b1 и Крича, у међувремену сам “одустао” од ове теорије због велике распрострањености ове хаплогрупе на Балкану. Ипак, неки чланови су баш недавно помињали да је веза између J2b M205 и Кричана све извеснија. Ту пре свега мислим на Синишу, Лепеничанина и Неба.
Захваљујем се овом приликом свима који су учествовали у расветљавању порекла Годијеља (списак је огроман, не бих да наводим да не пропустим некога). :) Ово је, после дужег времена, велики помак. Прво BIGY, па сада овај податак.
О Кричима се писало много. Највише се њима позабавио А. Лубурић у својој студији о Дробњацима. Иако су оне приче о борбама Кричана и Дробњака помало фантастичне, могу бити од користи.
Пре свега треба утврдити право време додира ових племена. То по свему судећи није 6., тј. 7. век.
А. Бачко верује да је до дефинитивне поделе дошло негде у 13. веку, а најкомплетнија, и рекао бих најрелевантнија, студија о Кричима се може пронаћи на нашем форуму (захваљујући Млађи)
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=942.0
http://www.srpskilist.net/istorijski-osvrt/kricke-simbol-jednog-nestanka
Овде има говора и о даљем пореклу Кричана, а најреалније делује она теорија о пореклу из Грчке (због присутва и разноврсности J2b1). На крају крајева и актуелни BIGY резултати упућују више на исток.
Можда не треба искључити ни Келте (неки аутори верују да веза постоји). Ово кажем и због због потенцијалне везе неких староседелачких G2a родова у ЦГ (келтска грана?) и Крича.
"Кричан из лимске повеље данас је потес Крције у селу Добриловина, са свега неколико кућа, смештен испод узвишења Градина (1655 m) и засеока Дубоки До. Катуни Боровац и Борова глава вероватно су реликти имена планине Уборак, док се потес Крције налази управо тамо где хрисовуља смепгга Кричан. Оба назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузимањем имена у словенској средини. На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини. Сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна. Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, североисточно од Солуна. Утицај грчког језика и византијске културе веома је рано почео да прожима све видове живота у средњовековној српској држави. Поред природног, готово осмоског притиска више културне средине на примитивнију, постојао је такође природан ток привредних и етничких мешања проузрокован сталним кретањима великих група сточара из Тесалије и других делова Грчке ка планинским подручјима средњег Балкана. У околини Врања познат је средњовековни катун влаха Псодерци, данас село Содерце, чије се порекло оправдано везује за влахо - клисурску групу грчких цинцарских насеља југоисточно од града Лерина у северној Грчкој? Сточарска скупина Кричани на планини Уборку, што је можда старије име планине Сињајевине, могла је такође настати расејањем грчких сточара из околине Солуна. Прво повремено, а потом сталније, засновали су своја станишта у Потарју, са обе стране реке, како на јужним границама прошћењског метоха Св. Петра на Лиму - код Крција на Сињајевини, тако и на северним међама истог црквеног поседа у данашњем пределу Крича."
Занимљиво да се помињу области око Солуна. То би можда објаснило Грке, Македонце и Бугаре J2b1. Поставља се питање у које доба се могла десити сеоба у Потарје/околину Дурмитора (ако се уопште десила, наравно) и да ли се старост крајишких M205 може повезати са доласком Дробњака у ове крајеве.
Многе ствари су одавно указивале на сеобу ове групе из Полимља ка Крајини, а и у Попису Херцеговачког санџака из 15. века у нахији Кричак спомиње се име Паскаш. Међу личким Усорцима (такође доминантно J2b1) постоји презиме Паскаш које, мора се признати, није тако често код нас, па може бити добар траг.
Код Кричана (тј. У нахији Кричка) се у 15. веку могу приметити и влашка и српска имена:
“Две деценије касније, када је исламизација захватила Кричане, на челу џемата Бранислава је наследио Алија Кричка. Списак побележених лица 1477. године показује да су раздвајани чланови проширених породица, да би се постигао законом прописани цензус. Болисав, Болимир и Радоња били су браћа и припадали су једној породици, а побележени су као три домаћинства. Сличан случај је са породицом Радоње, сина Богдановог, из које је издвојен његов син Радман. Имена су највећим делом српска, а има и неколико влашких имена: Алто, Братул, Богун, Бојун, Бубул, Наг, као и један исламизовани - Скендер, син Оливера. Никола, син Кричка, био је на челу другог џемата Кричана који је бројао 57 домова и 12 неожењених.”
Кричани су у 15. веку „оперисали“ и на потезу Дробњак – Дубровник (преко Требиња), па се у тим крајевима ближе Црној Гори (Требиње, итд.) може очекивати J2b M205 и на овом истраживању у Херцеговини.
Порука од: Синиша Јерковић Мај 18, 2016, 11:37:29 пре подне
Порука од: mladjo Мај 18, 2016, 11:45:06 пре подне
12 23 15 10 15-18 11 15 12 12 12 28
Порука од: Be like Bill Мај 18, 2016, 01:05:23 поподне
Порука од: Синиша Јерковић Мај 18, 2016, 01:13:21 поподне
Порука од: Nebo Мај 18, 2016, 01:14:16 поподне
Порука од: Синиша Јерковић Мај 18, 2016, 01:18:45 поподне
Ваљало би, сад, променити и назив ове теме. Ионако смо одавно закључили да је испрва добар, назив Годијељи са новим резултатима постао депласиран.
Да, могли бисмо промијенити, али да чујемо шта кажу о томе сами Годијељи.
Порука од: Nebo Мај 18, 2016, 01:24:03 поподне
Порука од: Синиша Јерковић Мај 18, 2016, 01:32:54 поподне
Резултат баца ново светло и на порекло братства Годијеља из Дробњака. Сва је прилика да су они потомци преосталих Крича који су се сродили с осталима у Дробњаку. Повезивање са црмничким Годињем је, изгледа, изведено по сличности назива.
А можда и да би се преживјело. Није баш било лако бити Крич у Дробњаку послије свих оних прича.
Такође Марковићи из Крупица су по свему судећи старосједиоци, како се и каже. Крупице су по тврдњи Томовићке центар територије Кричака.
Порука од: Nebo Мај 18, 2016, 01:34:34 поподне
А можда и да би се преживјело. Није баш било лако бити Крич у Дробњаку послије свих оних прича.
Да, типична ЦГ прича ;)
Порука од: Небојша Мај 18, 2016, 01:36:38 поподне
Према томе и наслов теме се, иако ми је постао драг, може променити у "Кричи J2b M205" (не знам шта остали мисле о томе).
А приметио сам још раније да постоји одређен анимозитет између припадника I1 и J2b1, сад видим и зашто. ;)
Иначе, нема шта админ да има обзира, ми смо ти који треба да се љутимо (протераше нас са наше земље). А и треба осветити војводу Калоку! :D
Порука од: Небојша Мај 18, 2016, 01:42:54 поподне
Најбитније је за ову причу утврдити када је тачно дошло до тих сукоба, тј. поделе територије.
Данас су, чини ми се, лепо подељени. У Полимљу и Дробњаку су јачи Дробњаци (природно), исто је и у западној Србији, док су у Крајини и Шумадији вероватно јачи Кричи.
Порука од: mladjo Мај 18, 2016, 01:56:00 поподне
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=942.0
Порука од: Синиша Јерковић Мај 18, 2016, 01:58:39 поподне
Мислим да би ову и тему о "Племе Кричи" требало спојити.
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=942.0
Да,и ја тако мислим. Спојићу их.
Порука од: Небојша Мај 18, 2016, 02:19:50 поподне
Порука од: Nebo Мај 18, 2016, 02:26:32 поподне
Баш сам пре неки дан поменуо да у Фокеји (западна Анадолија) постоје Дробњак и Годијељ (Крич). :) Да ли је то нека сеоба из Дробњака у те крајеве, или обрнуто. :)
С обзиром да имамо и једног и другог, биће да је из Дробњака у Фокеју.
Били двојица комшија, Новљанин и Годијељ, мирно живели у Дробњаку, онда их заробили Турци и одвели као робље...
А можда и нека печалбарска прича.
Порука од: Небојша Мај 18, 2016, 02:33:23 поподне
С обзиром да имамо и једног и другог, биће да је из Дробњака у Фокеју.
Били двојица комшија, Новљанин и Годијељ, мирно живели у Дробњаку, онда их заробили Турци и одвели као робље...
А можда и нека печалбарска прича.
Тај I1 је изгледа мало даљи рођак балканских I1-P109, а с обзиром да они имају рођаке на југу Балкана, може бити да и нема везе са Дробњаком. Годијељ је, са друге стране, веома близак овима са простора зап. Балкана, а будући да нема блиских J2b1 на југу Балкана, то може лако бити нека сеоба из српско-бугарских крајева.
Порука од: Valachorum Мај 18, 2016, 02:35:22 поподне
Напоменуо бих да Кричка има потпуно поклапање са низом породица из пљеваљског краја, као и из Полимља (ту су и двије породице из студије о Пријепољу):
- Марковић (Крупице, Пљевља)
- Поровић (Сељане, Пријепоље)
- Радовић (Уневине, Бијело Поље)
- Чамџић (Црљенице, Пљевља)
Ту су и Котлајићи из Жупе који су старином из пљеваљског краја (једна разлика у односу на Кричку, на брзомутирајућем маркеру 385b), док моји Демићи иако немају директну везу са тим крајем могли би је можда потражити са засеоком Демићи у селу Велике Крће (општина Пљевља).
Имамо и неколико породица из Жупе које имају потпуно поклапање са Новаковићем на првих 12 маркера и које су наводно старином од Мораче (Каралић, Карајовић), а ту је и неколико родова који имају директну или индиректну везу са Потарјем (Медојевићи, Тарани).
Слажем се да би братство Годијеља могло представљати остатке Крича у самом Дробњаку. Уз њих то би могли бити Педовићи и Тешовићи у самим Годијељима (селу), који уз славу Ђурђевдан прислужују Томиндан и тврде да су од давнина у Годијељима.
Било би добро тестирати и крајишке Кричкиће (Далмација) и Кричковиће (Лика), чисто да бисмо потврдили ову причу.
У сваком случају, слажем се око новог имена (раније сам предлагао да се род назове Усорцима јер их је било далеко више од Годијеља, а и далеко су значајнији од њих били тада).
Порука од: vojinenad Мај 18, 2016, 02:38:58 поподне
Шалу на страну, легенда каже да су Дробњаци баш захваљујући Кричима добили име (прича о дробу).Анимозитет постоји и између ''Потараца'' и ''Прекотараца'', то ми је причао један пријатељ који је родом из Бобова. Знам да њих у шали и са помало пецкања називају ''Прекотарци'' а они то негирају и тврде да су они ''Потарци'' а неке друге тамо означавају као ''Прекотарци''. Очигледно да не желе тај епитет ''Прекотарци'' и да то можда има везе са Кричима за које сам мислим некада чуо или прочитао негде да су након погибије војводе Калоке били протерани ''преко Таре'' од стране Дробњака.
Најбитније је за ову причу утврдити када је тачно дошло до тих сукоба, тј. поделе територије.
Данас су, чини ми се, лепо подељени. У Полимљу и Дробњаку су јачи Дробњаци (природно), исто је и у западној Србији, док су у Крајини и Шумадији вероватно јачи Кричи.
Порука од: Nebo Мај 18, 2016, 02:46:01 поподне
Порука од: Синиша Јерковић Мај 18, 2016, 02:52:55 поподне
Спојио сам тему, па су студије остале негдје у дубини теме, добро би било да се објаве поново линкови на те двије студије, а и да се поставе у библиотеку Порекла ако их већ нема.
Порука од: Небојша Мај 18, 2016, 03:07:46 поподне
А можда и да би се преживјело. Није баш било лако бити Крич у Дробњаку послије свих оних прича.
Такође Марковићи из Крупица су по свему судећи старосједиоци, како се и каже. Крупице су по тврдњи Томовићке центар територије Кричака.
Прича о пореклу из Црмнице је по свему судећи Лубурићева конструкција. У Годијељима нема предања о Црмници (тако да не верујем да су нешто крили). Близу су још и Педовићи и Тешовићи, старинци у дробњачком племену, такође Томинштаци.
За ову причу је битно и место Годиље које се у том крају (нахија Грачаница) помиње још пре 500 година.
У монографији о Годијељима помиње се Катунска нахија, али то може бити нека повратна сеоба (Дробњак - Катунска - Дробњак?).
Порука од: Nebo Мај 18, 2016, 03:12:49 поподне
У монографији о Годијељима помиње се Катунска нахија, али то може бити нека повратна сеоба (Дробњак - Катунска - Дробњак?).
Можда је Крича некада било и шире. У племену Грађани постоји братство Кричије:
Кричије (Ђурђев-дан) у Гађима су се, према предању, доселили у 13. или 14. столећу из Комана. Није познато, али је могуће, да имају везе са потарским Кричима. У једном которском документу из 1323. године помиње се извесни Лоре Кричко, могуће из Грађана.
Од Кричија су Радановићи у Врањини.
Порука од: Небојша Мај 18, 2016, 03:30:43 поподне
Можда је Крича некада било и шире. У племену Грађани постоји братство Кричије:
Кричије (Ђурђев-дан) у Гађима су се, према предању, доселили у 13. или 14. столећу из Комана. Није познато, али је могуће, да имају везе са потарским Кричима. У једном которском документу из 1323. године помиње се извесни Лоре Кричко, могуће из Грађана.
Од Кричија су Радановићи у Врањини.
Ово је занимљиво због честог помињања Катунске нахије у предањима родова J2b1. Видећемо да ли су још нека староседелачка племена J2b1, или су и она генетски хетерогена (J2b1 + G2a, итд.).
Порука од: Лепеничанин Мај 18, 2016, 03:54:46 поподне
Мени се чини да они имају неке везе са грчким Карагунима (Црновунцима, Црногуњцима) који су се пре успостављања националних граница селили по целом Балкану. Изгледа да су таквим животним стилом живели одвајкада, можда и пре доласка Словена. У скорија времена то су значи били власи-сточари који су говорили грчки или у нашем случају српски језик, а не дијалекат румунског као много познатији Власи-Цинцари.
И још један назив за њих - Мавровлахи - асоцира на назив Морлаци.
Порука од: Небојша Мај 18, 2016, 10:23:50 поподне
(https://books.google.de/books?id=1Y1iAAAAMAAJ&pg=PA13&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8&sig=ACfU3U1z4Oxc3ngV2ZhaGNday3P6rYJ5xQ&edge=0)
По свему судећи, већ је средином 13. века завршен сукоб Крича и Дробњака, тј. може се рећи да су већ тада просторно подељени (иако вероватно једним делом измешани). Видимо да су већ тада, заједно са Дробњацима, пословали са Дубровчанима:
(http://s32.postimg.org/d16msx0ed/Untitled.jpg)
Овде видимо и коме су Кричи просторно припадали:
(https://books.google.de/books?id=PH8BAAAAMAAJ&pg=PA257&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8&sig=ACfU3U1kOeIYveEfAKhPDNulKVjIleCp6g&edge=0)
Иако је негде у тим крајевима била замишљена граница између Деспотовине и Косача, Кричани су по свему судећи припадали Херцеговини. Занимљиво да се овде помиње и село Прошћење. Као што Синиша малопре рече на другој теми, одатле су Медојевићи J2b M205.
Порука од: Жика Мај 18, 2016, 10:40:53 поподне
Порука од: Небојша Мај 21, 2016, 02:44:31 поподне
Дуго смо мислили да то што не постоје днк рођаци код Албанаца и Грка на неки начин елиминише староседелачку опцију, али по свему судећи то не мора бити правило. Наиме, ова група је изолована на некадашњем илирском простору, што значи да не мора имати везе са Грцима, Албанцима, итд.
Такође, сада постаје јасно зашто се хаплогрупа J2b M205 у највећем проценту јавља код Срба. Територија Крича се налази у централним српским крајевима, тј. у области која је увек била у саставу српске државе (од досељавања Словена/Срба до данас). Процес асимилације Крича је вероватно трајајо јако дуго.
После Срба, ова хаплогрупа се најчешће јавља код Хрвата, где постоји још барем једна грана М205, што опет указује на неку илирску везу.
Треба се осврнути и на старост ове српске групе M205 која, према Y-STR, не прелази 1200 година. Ако узмемо да су Кричи од 6., 7. века у сталном сукобу са Словенима/Србима, а касније и са Дробњацима, могуће да је управо то разлог зашто Срби Ј2б1 имају заједничког претка који је живео у 8., 9. веку (опстала једна, или две гране).
Ово ће вероватно да разјасни BIGY, као уосталом и питање даљег порекла. С обзиром да већ сада имамо назнаке каквог су порекла поједине староседелачке скупине у ЦГ, вероватно ће се пронаћи решење и за Ј2б1.
За сада су Букумири највероватније G2a (келтско порекло?), Мацуре I1, а Кричи/Матаруге J2b1. Сами Илири су били микс истока и запада, па све долази у обзир.
Аутори који су се бавили Матаругама често повезују ово племе са Келтима. Генерално, многи потенцирају причу о Келтима са Дурмитора. Иако нема превише доказа да их је ту било у значајнијем броју, остаје и то као једна од опција. Нека илирска племена, попут Аутријата, свакако звуче смисленије.
Занимљиво је и питање самих Дробњака. Наиме, судећи по причама које су забележили многи аутори, Дробњаци су у време сукоба са Кричима већ били Срби. Иако су пореклом Нормани, на шта указују досадашњи подаци, ипак јако рано улазе у српски корпус, што више одговара оном предању о пореклу из Босне, преко Бањана, до Дробњака.
Постоји наравно шанса да су та предања сећања на нека давна времена и сукобе Словена и староседелаца (пре доласка Дробњака), с обзиром да се код неких (Лубурић, Караџић) аутора помиње чак 1002. година и „сукоб Дробњака и Бугара“, што је наводно ишло у корист Крича(?) Полумитска словенска имена указују да је можда реч о неком другом словенском племену.
Постоје и неке приче да су Дробњаци и Кричи приликом покушаја да се помире, размењивали и жене. То је вероватно било кратког даха, али не треба да чуди ако се појави неки Ј2б1 међу Дробњацима, или нпр. неки I1 P109 међу старијим становницима Полимља (што Србима, што муслиманима).
На крају, висок проценат хаплогрупе J2b1 можемо очекивати код Срба, али и муслимана из Полимља. Исто се може очекивати у Крајини (више већих родова, Усорци, један део Кецмана, Радаковића, затим Кричке, итд.) и евентуално код БиХ Срба, зато што су многи од њих пореклом са потеза Фоча-Колашин, тј. из матичних области Кричана.
Порука од: Nenad M Мај 21, 2016, 04:07:27 поподне
Порука од: Небојша Мај 21, 2016, 10:32:06 поподне
J2b-M205 (Дробњак, Потарје, Кричак, Полимље)
(http://s32.postimg.org/iv8sskjet/image.png)
- црно (тестирани људи):
1. Годијељи (Годијељи, општина Шавник)
2. Медојевићи (Прошћење, општина Мојковац)
3. Марковићи (Крупице, општина Пљевља)
4. Чамџићи (Црљенице, општина Пљевља)
5. Радовићи (Уневине, општина Бијело Поље)
6. Поровићи (Сељане, општина Пријепоље)
- црно са барјаком (топоними повезани са тестираним људима):
1. Ђорђевићи/Котлајићи из Александровачке жупе (село Котлајићи, општина Пљевља)
2. Демићи са Баније (засеок Демићи, село Велике Крће, општина Пљевља)
Напоменуо бих да на подручју Полимља имамо још најмање два човјека (студија САНУ о пријепољском крају).
Лепо, Перо. Заборавио си можда и најбитнији топоним, Крције (некада Кричан) и везу са далматинским Кричкама. :)
http://www.geographic.org/geographic_names/name.php?uni=454198&fid=3863&c=montenegro
Порука од: Valachorum Мај 22, 2016, 08:27:17 пре подне
(http://s32.postimg.org/ea3luh54l/image.png)
- ознаке са кругом (презиме Кричка):
1. Братишковци, општина Шибеник, Далмација (24 куће, 136 душа)
2. Кричке, општина Дрниш, Далмација (2 куће, 13 душа)
- ознака са коцком (презиме Кричкић):
1. Кричке, општина Дрниш, Далмација (15 кућа, 81 душа)
- ознаке са троуглом (презиме Кричковић):
1. Читлук, општина Госпић, Лика (8 кућа, 38 душа)
2. Могорић, општина Госпић, Лика (6 кућа, 31 душа)
3. Павловац, општина Госпић, Лика (4 куће, 22 душе)
4. Маовице, општина Дрниш, Далмација (3 куће, 23 душе)
5. Кијани, општина Грачац, Лика (3 куће, 20 душа)
Крсне славе које се јављају код ових презимена су Ђурђевдан, Јовањдан и Никољдан.
НАПОМЕНА: Узимао сам у обзир само села са двије и више кућа у којима се јављају ова презимена. Користио сам податке из пописа СР Хрватске из 1948. године.
Порука од: гаша Мај 22, 2016, 06:56:49 поподне
Порука од: Небојша Мај 22, 2016, 07:04:27 поподне
Познајем момка чији отац је из неког села у околини Бруса а презива се Кричак. Да ли по вама има везе са Кричима? Могао бих га наговорити да се тестира.
Хвала, Рашо. То би било добро. Провери са администрацијом, можда може да се искористи овај мајски попуст.
Претпостављам да су у некој вези са породицом Жуњанин из околине Трстеника.
Овај коментар пронађох код нас на сајту:
"Familija Zunjanin doseljava se u selo Kamenjaca oko 1863-1865 iz sela Zunje kod Brusa a originalno prezime je Kricak, slava Sv. arh. Mihajlo. Ovi pak dolaze sa Kricackog polja u Crnoj Gori. Pleme Kricaka je Ilirsko."
http://www.poreklo.rs/2012/02/17/%C5%BEunjanin/
Порука од: гаша Мај 22, 2016, 07:08:47 поподне
Порука од: Небојша Мај 22, 2016, 07:10:55 поподне
Да,Небојша...то је то село. Жуње,околина Бруса.Сутра ћу га видети,па ћу пробати.
Хвала још једном. Извини за ово Раша, тек сад схватих да си уствари гаша. :)
Порука од: Valachorum Мај 22, 2016, 07:23:42 поподне
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 08:48:35 пре подне
За сада су Букумири највероватније G2a (келтско порекло?), Мацуре I1, а Кричи/Матаруге J2b1. Сами Илири су били микс истока и запада, па све долази у обзир.
Не знам да ли су баш Кричи и Матаруге исто. Према свим племенским предањима, а и историјским документима (нпр. которским), Матаруге су знатно југозападније од Крича, чак вероватно и немају територијалног додира, јер је подручје Матаруга било у Рудинама и на север од Боке, досезало на исток најдаље до Никшићког поља, а Кричи су били у знатно северније / североисточније, у Комарници и делу Мораче.
Мислим да још немамо ни један резултат на основу којег бисмо извели закључак да су и Матаруге Ј2b М205.
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 08:50:38 пре подне
Занимљиво је и питање самих Дробњака. Наиме, судећи по причама које су забележили многи аутори, Дробњаци су у време сукоба са Кричима већ били Срби. Иако су пореклом Нормани, на шта указују досадашњи подаци, ипак јако рано улазе у српски корпус, што више одговара оном предању о пореклу из Босне, преко Бањана, до Дробњака.
Дробњаци нису пореклом Нормани. Норманског порекла је део данашњих Дробњака који се назива Новљани. Када су Новљани ушли у корпус Дробњака, отворено је питање. Вероватно доста касно, у време турских освајања. О томе смо већ толико пута бистрили...
Међу Дробњацима има више утврђених носилаца ХГ динарик (југ и север). Е, сад, можда им ти оспораваш да су они уопште Дробњаци, а ја баш мислим да су они основа племена, прави Дробњаци о којима имамо помене још из 13. и 14. века, док Новљани у племе улазе касније и временом преузимају примат.
Можда до коначног обрачуна између Дробњака и Крича долази управо након досељења Новљана међу Дробњаке, када су тако ојачани решили да сасвим преотму земљу Кричима (16, 17. век).
Порука од: Тимар Мај 23, 2016, 09:40:47 пре подне
Не знам да ли су баш Кричи и Матаруге исто. Према свим племенским предањима, а и историјским документима (нпр. которским), Матаруге су знатно југозападније од Крича, чак вероватно и немају територијалног додира, јер је подручје Матаруга било у Рудинама и на север од Боке, досезало на исток најдаље до Никшићког поља, а Кричи су били у знатно северније / североисточније, у Комарници и делу Мораче.Само на вас подсјетим да се Кричке и Матаруге спомињу и у Поркозарју, у Републици Српској.
Мислим да још немамо ни један резултат на основу којег бисмо извели закључак да су и Матаруге Ј2b М205.
О Кричкама, укратко је већ писано http://www.poreklo.rs/2012/02/22/kri%C4%8Dka/
О Матаругама код Приједора писано је и у Ратвитку, дец. 1939, гдје се наводе и Скарићева сазнања, који подсјећа да је овдје раније било неко православно насеље Матаруге, којих у овом крају више нема, "али их има у близини по парохијама око планине Козаре, и сви славе Ђурђевдан" https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAERktDUlVWQjR0alk/edit
Кричке из Марићке налазе се око 15 км сјевермо од Матаруга код Приједора.
Порука од: vojinenad Мај 23, 2016, 09:45:51 пре подне
Дробњаци нису пореклом Нормани. Норманског порекла је део данашњих Дробњака који се назива Новљани. Када су Новљани ушли у корпус Дробњака, отворено је питање. Вероватно доста касно, у време турских освајања. О томе смо већ толико пута бистрили...Мени се ова теорија одувек чинила као највероватнија. Мислим да треба одвојити термине ''Дробњак'' и ''Новљанин'' јер према свему судећи Новљани су као што кажеш ушли у састав Дробњачког племена и као бројчано и експанзивно племе врло брзо преузели примат и вођство. Такође сматрам да би и назив рода ''Дробњачки'' у табели Српског ДНК пројекта требало преименовати у ''Новљански'', а евентуално назив ''Дробњачки'' оставити за оне породице које знају своје порекло да им је из Дробњака а не припадају И1-П109, што би између осталог требали бити пре свега твоји Дробњаци исељени у Шекулар и вероватно Церовићи чији ћемо резултат теста надам се ускоро имати, али и низ других породица којих има исељених али и у области племена Дробњак. Мислим да ће се и у том смислу временом искристалисати ситуација.
Међу Дробњацима има више утврђених носилаца ХГ динарик (југ и север). Е, сад, можда им ти оспораваш да су они уопште Дробњаци, а ја баш мислим да су они основа племена, прави Дробњаци о којима имамо помене још из 13. и 14. века, док Новљани у племе улазе касније и временом преузимају примат.
Можда до коначног обрачуна између Дробњака и Крича долази управо након досељења Новљана међу Дробњаке, када су тако ојачани решили да сасвим преотму земљу Кричима (16, 17. век).
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 10:10:18 пре подне
Дробњаци нису пореклом Нормани. Норманског порекла је део данашњих Дробњака који се назива Новљани. Када су Новљани ушли у корпус Дробњака, отворено је питање. Вероватно доста касно, у време турских освајања. О томе смо већ толико пута бистрили...
Међу Дробњацима има више утврђених носилаца ХГ динарик (југ и север). Е, сад, можда им ти оспораваш да су они уопште Дробњаци, а ја баш мислим да су они основа племена, прави Дробњаци о којима имамо помене још из 13. и 14. века, док Новљани у племе улазе касније и временом преузимају примат.
Можда до коначног обрачуна између Дробњака и Крича долази управо након досељења Новљана међу Дробњаке, када су тако ојачани решили да сасвим преотму земљу Кричима (16, 17. век).
Небо, код Дробњака за сада избија само I1 P109. Такође, само име према легенди настаје негде у доба сукоба са Кричима (треба узети са резервом).
Као што не постоји ниједан Крич или Матаруга (по предању) из Потарја потврђен као J2b1, тако не постоји ниједан Дробњак који није I1 P109. Девићи су само предањем из Дробњака и у том смислу су Дробњаци колико и Годијељи (ако не и мање, с обзиром да су ови тамо староседеоци).
Иако је неких сукоба и несугласица вероватно било и у 16., 17., веку, рекао бих да је подела теритроије између Кричана и Дробњака окончана већ у 13. веку. Наиме, данашње границе ових области су исте као и у повељи Стефана Уроша (око 1260. год).
Порука од: vojinenad Мај 23, 2016, 10:37:45 пре подне
Небо, код Дробњака за сада избија само I1 P109. Такође, само име према легенди настаје негде у доба сукоба са Кричима (треба узети са резервом).Дробњаци из Шекулара су И2а Динарик Север, а ускоро ћемо имати и резултат теста Церовића из Тушине па ћемо моћи да доносимо неки закључак у смислу да ли треба одвојити ''Дробњачки'' од ''Новљанског'' хаплотипа. За сада имамо само оне Дробњаке из оквира који обухвата територија племена Дробњак, а који су према предању Новљани, али то и није зачудо пошто су они одавно већ преузели примат у племену и то не само у оквиру некадашњих граница племена већ и на територији коју су Новљани давно преотели од Крича.
Као што не постоји ниједан Крич или Матаруга (по предању) из Потарја потврђен као J2b1, тако не постоји ниједан Дробњак који није I1 P109. Девићи су само предањем из Дробњака и у том смислу су Дробњаци колико и Годијељи (ако не и мање, с обзиром да су ови тамо староседеоци).
Иако је неких сукоба и несугласица вероватно било и у 16., 17., веку, рекао бих да је подела теритроије између Кричана и Дробњака окончана већ у 13. веку. Наиме, данашње границе ових области су исте као и у повељи Стефана Уроша (око 1260. год).
Порука од: Nenad M Мај 23, 2016, 10:48:04 пре подне
...
Као што не постоји ниједан Крич или Матаруга (по предању) из Потарја потврђен као J2b1 ...
И не само као Ј2б1, већ уопште, чини ми се.
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 10:56:27 пре подне
И не само као Ј2б1, већ уопште, чини ми се.
Тако је. Према предању, последња породица која је чувала свест о кричком пореклу је изумрла крајм 19. века (Гуске). Иначе, Гуске су, према предању, директни потомци војводе Калоке. Наиме, његов син је, услед краткорочног примирја, оженио ћерку дробњачког војводе Мирка Косорића.
Ипак, видимо да је припадника J2b1 прилично у тој области. Неки су староседеоци, а многи кажу да су доселили из Катунске нахије.
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 11:00:18 пре подне
Дробњаци из Шекулара су И2а Динарик Север, а ускоро ћемо имати и резултат теста Церовића из Тушине па ћемо моћи да доносимо неки закључак у смислу да ли треба одвојити ''Дробњачки'' од ''Новљанског'' хаплотипа. За сада имамо само оне Дробњаке из оквира који обухвата територија племена Дробњак, а који су према предању Новљани, али то и није зачудо пошто су они одавно већ преузели примат у племену и то не само у оквиру некадашњих граница племена већ и на територији коју су Новљани давно преотели од Крича.
Ђенићи и Девићи јесу досељеници из Дробњака, али колико знамо, могу бити и само просељеници кроз ово племе. Окосницу Дробњака ипак чини I1.
Церовићи су такође Новљани, па можемо очекивати I1. Биће право изненађење ако "испадну" нешто друго.
Веровао сам раније да један део Дробњака може бити I2a DS (братство Косорића), али су се у међувремену појавили и њихови огранци и то са славом Св. Сава. Сви су I1 P109.
Можда ће тестирање Херцеговаца донети нешто ново у том погледу.
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 11:06:26 пре подне
Веровао сам раније да један део Дробњака може бити I2a DS (братство Косорића), али су се у међувремену појавили и њихови огранци и то са славом Св. Сава. Сви су I1 P109.
Хтедох рећи Косовчића.
Порука од: Сол Мај 23, 2016, 11:32:45 пре подне
https://books.google.de/books?id=HBOJvrwOHPEC&pg=PA85&dq=crizche&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwi78Zm37e_MAhUFEiwKHc_HAAA4ChDoAQghMAE#v=onepage&q=crizche&f=false
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 12:11:21 поподне
Благо речено мало је претензиозно, да су Кричи искључиво и iедино били J2b M205.
Зависи. Ако су били крвно повезани, као што је случај код неких албанских племена, није искључено да су сви припадници једне хг. Такође, није немогуће да су и они мешани, као и многа српска племена, које је осим крви спајала још и вера, "заједнички интереси", итд.
Elena Stadnik-Holzer у Iезик и живот раносредњовековних Словена Sprache und Leben der frühmittelalterlichen Slaven 2010 Frankfurt iе на 84.страни дала Ђорђу Iанковићу своiе мишљење настанка етнонима Кричи. Наиме, губљењем интервокала Кривићи>Кричи. Незаборавимо, да се крички кнез Јарослав звао
Сећам се да си помињао тог Јарослава, Сол, али не и у ком контексту. Кричак се налази у средишту српских земаља, па словенска имена не треба да чуде. Иначе, први пут чујем за ову дефиницију настанка имена Крича (од Кривића).
Било би добро превести ово на српски:
https://books.google.de/books?id=HBOJvrwOHPEC&pg=PA85&dq=crizche&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwi78Zm37e_MAhUFEiwKHc_HAAA4ChDoAQghMAE#v=onepage&q=crizche&f=false
Порука од: Nenad M Мај 23, 2016, 12:34:55 поподне
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 12:44:28 поподне
Ако само смем да додам, као неко ко се не бави овим стварима, чини ми се да је овде реч о томе да је да су Ј2б1 са маркером М205 и вредношћу DYS392=12 потомци Крича. То је све. Нигде се не каже да су они (тј ми :) ) једини њихови потомци, да није било других хаплогрупа међу њима, или нешто слично.
Мислим да је Сол индиректно покушао и Криче да повеже са Словенима/Србима, што је практично неизводљиво. Узмимо само у обзир несловенска имена која се помињу у предањима (Калока, Рамеза, итд.), затим хаплогрупу даламтинских Крички (J2b), као и предања о физичком изгледу Кричана, која свакако упућују на дословенско становништво, итд, итд.
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 01:13:01 поподне
Само на вас подсјетим да се Кричке и Матаруге спомињу и у Поркозарју, у Републици Српској.
О Кричкама, укратко је већ писано http://www.poreklo.rs/2012/02/22/kri%C4%8Dka/
О Матаругама код Приједора писано је и у Ратвитку, дец. 1939, гдје се наводе и Скарићева сазнања, који подсјећа да је овдје раније било неко православно насеље Матаруге, којих у овом крају више нема, "али их има у близини по парохијама око планине Козаре, и сви славе Ђурђевдан" https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAERktDUlVWQjR0alk/edit
Кричке из Марићке налазе се око 15 км сјевермо од Матаруга код Приједора.
То што су се у склопу одређених историјских околности селили заједно, не мора аутоматски да значи да су истородни. Да сачекамо резултате из Херцеговине, што се Матаруга тиче.
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 01:29:28 поподне
Небо, код Дробњака за сада избија само I1 P109. Такође, само име према легенди настаје негде у доба сукоба са Кричима (треба узети са резервом).
Као што не постоји ниједан Крич или Матаруга (по предању) из Потарја потврђен као J2b1, тако не постоји ниједан Дробњак који није I1 P109. Девићи су само предањем из Дробњака и у том смислу су Дробњаци колико и Годијељи (ако не и мање, с обзиром да су ови тамо староседеоци).
Знаш како, Девићи су по братственом предању из Дробњака, али и цело Горње Полимље то предање потврђује. При том, не ради се о некој сеоби из раног средњег века, већ уназад 300 година. У малој планинској средини каква је Шекулар, где је све окамењено, окамене се и та предања.
Али, ако све релативизујемо, као што ти представљаш кад су у питању Дробњаци који нису П109, како онда прихваташ нпр динарик у Ровцима или Морачи као старији слој становништва од Гојаковића и Богићеваца, док су динарици у Дробњаку "просељеници". Можда су ти динарици у Ровцима и Морачи баш Дробњаци који су се раселили након доласка Новљана?
Подсетићу те да у Пријепољу имамо динарик југ човека који се презива Дробњак. Па, вероватно је и тај био само у пролазу кроз дробњачка П109 села, па му се допало њихово име и покупио га? А покупио је и славу Ђурђевдан, да се комплетира. Мислим да се у патријархалним друштвима какво је било црногорско нису славе и презимена тек тако узимали у пролазу.
Но, добро, чекамо Церовићев резултат (данас је узет узорак). Он ће расветлити барем две ствари: да ли шекуларски Ћетковићи потичу од Церовића, или су Церовићи сродни осталим Новљанима П109.
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 01:41:14 поподне
Подсетићу те да у Пријепољу имамо динарик југ човека који се презива Дробњак. Па, вероватно је и тај био само у пролазу кроз дробњачка П109 села, па му се допало њихово име и покупио га? А покупио је и славу Ђурђевдан, да се комплетира. Мислим да се у патријархалним друштвима какво је било црногорско нису славе и презимена тек тако узимали у пролазу.
Тај Дробњак из Перијепоља је Динарик Југ, што значи да нема везе са Северњацима из Полимља. Иначе, презиме Кричка (Кричак) и Дробњак је могло добити свако братство које се дуже од 150 година задржало у том крају (нормално да ће славити славу која је у том крају "доминантна"). То их не чини аутоматски оригиналним Дробњацима/Кричима (ако тако нешто уопште постоји).
И сами Дробњаци (а могуће и Кричи) су у прошлости у том смислу били разноврсни. Међутим, данас имамо генетски профилисано племе Дробњака I1. Не може се, по мени, причати о Дробњацима I2a док се не појави резултат код неког из племена.
Та предања у ЦГ нису увек тачна. Према њима би 80% ЦГ било или из Васојевића, од Мрњавчића, или "од Скадра", итд. Не мислим конкретно на предање Девића које је очигледно новијег датума, већ генерално на предања у ЦГ.
Поменути припадници I2a лако могу бити неки старији слој становништва, али исто тако и само неки просељеници кроз Дробњак.
Порука од: Синиша Јерковић Мај 23, 2016, 02:26:40 поподне
Везано за Криче, пошто видим да је Небојша споменуо да је тежиште М205 на динарском западу, мислим да ни група М205 која је присутна у југоисточном дијелу српског простора није занемарљива. Кричка М205 је присутна у српском-бугарском контактном простору у не тако малом броју(неке податке не могу да објавим), тако да би тај простор требало узети у анализу. У контексту овога можда би требало узети у обзир тезу Гордане томовић да су средњовјековни Кричи на простору Црне Горе повезани са влашким племеном Кричана у околини Солуна и да су рани досељеници из тих крајева.
Што се тиче етимологије Кричи-Кривичи, могу само рећи да је то само једно објашњење. Мени је много прихватљивије објашњење Гордане Томовић да је име Кричака настало слично као и код осталих влашких група на основу личног имена родоначелника, које се касније кроз потомство много пута понављало.
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 02:38:21 поподне
Везано за Криче, пошто видим да је Небојша споменуо да је тежиште М205 на динарском западу, мислим да ни група М205 која је присутна у југоисточном дијелу српског простора није занемарљива. Кричка М205 је присутна у српском-бугарском контактном простору у не тако малом броју(неке податке не могу да објавим), тако да би тај простор требало узети у анализу. У контексту овога можда би требало узети у обзир тезу Гордане томовић да су средњовјековни Кричи на простору Црне Горе повезани са влашким племеном Кричана у околини Солуна и да су рани досељеници из тих крајева.
Звучи занимљиво, свакако. То би на неки начин објаснило оног анадолског Грка. Али је и даље веза са остатком Грчке слаба, да не кажем да не постоји. Видим има у грчком днк пројекту неких M205, али су далеко географски (Пелопонез, Кос), а рекао бих и да су генетски ближи неким Итлаијанима, или можда чак Артапима, пре него Србима.
Поставља се питање и у које време се могла одиграти та сеоба из околине Солуна (уколико је та верзија тачна, наравно). Старост крајишких M205 и није тако мала, па верујем да је то било пре више од 1000 год.
Порука од: Синиша Јерковић Мај 23, 2016, 03:01:23 поподне
Звучи занимљиво, свакако. То би на неки начин објаснило оног анадолског Грка. Али је и даље веза са остатком Грчке слаба, да не кажем да не постоји. Видим има у грчком днк пројекту неких M205, али су далеко географски (Пелопонез, Кос), а рекао бих и да су генетски ближи неким Итлаијанима, или можда чак Артапима, пре него Србима.
Поставља се питање и у које време се могла одиграти та сеоба из околине Солуна (уколико је та верзија тачна, наравно). Старост крајишких M205 и није тако мала, па верујем да је то било пре више од 1000 год.
Треба погледати у студији објашњење Гордане Томовић везано за те Кричане у околини Солуна. Колико ме сјећање служи и један од тестираних Бугара М205 је имао предање да су му преци са сјевера Грчке.
У другој студији о Кричима, оној од Пејатовића, наводи се и објашњење да би име Крича могло бити повезано са називом Грци. Ово наводим само као примјер, не као нешто са чиме се слажем.
Како год, чисто географски, без улажења у етничку припадност крича, треба простудирати и ову источну групацију М205 кричког хаплотипа.
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 03:11:50 поподне
Треба погледати у студији објашњење Гордане Томовић везано за те Кричане у околини Солуна. Колико ме сјећање служи и један од тестираних Бугара М205 је имао предање да су му преци са сјевера Грчке.
У другој студији о Кричима, оној од Пејатовића, наводи се и објашњење да би име Крича могло бити повезано са називом Грци. Ово наводим само као примјер, не као нешто са чиме се слажем.
Како год, чисто географски, без улажења у етничку припадност крича, треба простудирати и ову источну групацију М205 кричког хаплотипа.
Не постоји конкретно објашњење, већ је веза изведена на основу топонима:
"Кричан из лимске повеље данас је потес Крције у селу Добриловина, са свега неколико кућа, смештен испод узвишења Градина (1655 m) и засеока Дубоки До. Катуни Боровац и Борова глава вероватно су реликти имена планине Уборак, док се потес Крције налази управо тамо где хрисовуља смепгга Кричан. Оба назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузимањем имена у словенској средини. На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини. Сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна. Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, североисточно од Солуна. Утицај грчког језика и византијске културе веома је рано почео да прожима све видове живота у средњовековној српској држави. Поред природног, готово осмоског притиска више културне средине на примитивнију, постојао је такође природан ток привредних и етничких мешања проузрокован сталним кретањима великих група сточара из Тесалије и других делова Грчке ка планинским подручјима средњег Балкана. У околини Врања познат је средњовековни катун влаха Псодерци, данас село Содерце, чије се порекло оправдано везује за влахо - клисурску групу грчких цинцарских насеља југоисточно од града Лерина у северној Грчкој? Сточарска скупина Кричани на планини Уборку, што је можда старије име планине Сињајевине, могла је такође настати расејањем грчких сточара из околине Солуна. Прво повремено, а потом сталније, засновали су своја станишта у Потарју, са обе стране реке, како на јужним границама прошћењског метоха Св. Петра на Лиму - код Крција на Сињајевини, тако и на северним међама истог црквеног поседа у данашњем пределу Крича."
Имао сам прилике да видим та презимена из источне Србије. Чини ми се да су сва на ић и углавном су карактеститична за те крајеве (типа Стојковићи, итд.), па се не може закључити нешто више о даљем пореклу. Ту би морало бити доста шопске струје, па су самим тим занимљиви.
Иначе, не чуди велика расејаност Крича по Балкану. Узмимо у обзир да се они вероватно од досељавања Словена, а касније и Новљана, расељавају на све стране. Вероватно је то разлог зашто их данас има од Црног Мора до Истре.
Иначе, не треба занемарити ни Италијане који поседују крички хаплотип (Торино, Равена x2, Истра). То такође вуче читаву причу на запад. Да не помињем да је ова хаплогрупа чак и код Хрвата, на сваком истраживању, бар дупло јача него на истраживањима за Македонију/Грчку, па и Бугарску. Све то некако баца сумњу на исток.
Порука од: Сол Мај 23, 2016, 03:16:10 поподне
Порука од: vojinenad Мај 23, 2016, 03:21:28 поподне
Тај Дробњак из Перијепоља је Динарик Југ, што значи да нема везе са Северњацима из Полимља. Иначе, презиме Кричка (Кричак) и Дробњак је могло добити свако братство које се дуже од 150 година задржало у том крају (нормално да ће славити славу која је у том крају "доминантна"). То их не чини аутоматски оригиналним Дробњацима/Кричима (ако тако нешто уопште постоји).Али већ имамо Дробњаке у Шекулару, то није нешто што је сумњиво или непоуздано, то се зна одвајкада, а они су управо И2а Динарик Север. То што данас већину тестираних из племена Дробњак чине Новљани не значи да је Дробњачки хаплотип искључиво И1-П109. Мислим да је више него сигурно да у племену Дробњак нису сви И1-П109 и да је онај фундаментални део овог племена највероватније Динарик, а да су Новљани касније преовладали. Уосталом ајде да сачекамо ове резултате.
И сами Дробњаци (а могуће и Кричи) су у прошлости у том смислу били разноврсни. Међутим, данас имамо генетски профилисано племе Дробњака I1. Не може се, по мени, причати о Дробњацима I2a док се не појави резултат код неког из племена.
Та предања у ЦГ нису увек тачна. Према њима би 80% ЦГ било или из Васојевића, од Мрњавчића, или "од Скадра", итд. Не мислим конкретно на предање Девића које је очигледно новијег датума, већ генерално на предања у ЦГ.
Поменути припадници I2a лако могу бити неки старији слој становништва, али исто тако и само неки просељеници кроз Дробњак.
Порука од: Сол Мај 23, 2016, 03:36:12 поподне
Порука од: Синиша Јерковић Мај 23, 2016, 03:36:24 поподне
Али већ имамо Дробњаке у Шекулару, то није нешто што је сумњиво или непоуздано, то се зна одвајкада, а они су управо И2а Динарик Север. То што данас већину тестираних из племена Дробњак чине Новљани не значи да је Дробњачки хаплотип искључиво И1-П109. Мислим да је више него сигурно да у племену Дробњак нису сви И1-П109 и да је онај фундаментални део овог племена највероватније Динарик, а да су Новљани касније преовладали. Уосталом ајде да сачекамо ове резултате.
У једну руку схватам о чему ти и Небо говорите, а и Небојша.
Са једне стране не може се порицати доминација Новљана унутар Дробњачког племена, а са друге стране не може се негирати ни постојање других хаплогрупа унутар Дробњака.
Ако Дробњацима изузмемо Новљане мало шта остаје тј. остају она презимена која су позната као каснији усељеници, а која су већ тестирана: Караџићи из Васојевића или Роћени који су E-V13.
Ако би по предањима гледали који су најстарији становници подручја Дробњака прије доласка Новљана, то би онда управо били Кричи или како су у Дробњаку остали под именом Годијеља. Све ово има генетичке потврде.
Засад немамо јасне генетичке потврде у самом Дробњаку за везу И2а Динарика (сјеверног или јужног) са дробњачким племеном.
Не кажем да се неки резултат неће убудуће појавити, али тренутно ствари стоје тако. И мене интересује резултат Церовића, поготово њихова могућа веза са Петровић Његошима.
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 06:43:51 поподне
Тај Дробњак из Перијепоља је Динарик Југ, што значи да нема везе са Северњацима из Полимља.
Па, добро, друже, зар мислиш да толико ништа не капирам? Ја сам и написао да је динарик југ, и сасвим ми је јасна разлика и удаљеност динарик југа и севера. Кад су се власи Дробњаци појавили у Рудинама и касније Комарници, вероватно се нису бирали по хаплогрупи. Наравно да су били разнородни. Прочитај код Ђурђева о томе како су се катуни ширили и делили. Наравно да не можемо очекивати да су сви истог порекла у мушкој правој линији. А ти потенцираш да су сви прави Дробњаци И1 П109, и то је то. Сви остали су дођоши и "просељеници".
Сачекаћемо резултат Церовића, можда још неког - било би занимљиво да нађемо неког од Богута, односно његушких Хераковића и Раичевића. Ако они буду И1 П109, скидам капу и признајем да сам био у заблуди. С друге стране, Богут(а) је живео у 14. веку, и ако је он П109, онда пада и моја теорија о томе како су Новљани дошли у област Дробњака у другој половини 15. века.
Отворен сам за сва нова сазнања, нема сујете. Све је ово јако занимљиво, сва ова прича о Дробњацима, Новљанима, Кричима. Него, да сачекамо још материјала за коначне закључке.
Порука од: Jelic Мај 23, 2016, 06:49:48 поподне
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 06:55:31 поподне
Не разумем зашто је проблем то што Небо претпоставља да су Церовићи динарик север,то је ваљда његово право?Ако је читавој теми промењен назив на основу једног резултата,и то не из ЦГ одакле су Кричи пореклом,него из Далмације,зашто је онда његова претпоставка проблем?
Слажем се, Лука. Очито овде важе различити резони за различите резултате, племена, крајеве...
Но, добро, без тешких емоција, да сачекамо све нове резултате, па - видећемо.
Што се тиче дробњачких резултата, писано је на теми о Новљанима, има још доста нетестираних родова.
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 06:56:37 поподне
Лука, не указује само Кричка из Далмације на ту везу, већ и појачано присуство J2b1 у Полимљу и Потарју, конкретно староседелачке породице (Томинштаци) у племену Дробњака, "староседелачка" хаплогрупа, итд.
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 06:58:38 поподне
Небојша, ја сам своју теорију о доласку Новљана у област Дробњака већ пар пута изнео, а занима ме твоје виђење, јер си помињао рани и развијени средњи век, досељење Словена на Балкан, итд. Кад, по теби, пада досељење носилаца И1 П109 (Нормани, Дробњаци, Новљани, шта год) у област где су се срели с Кричима?
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 06:58:44 поподне
Не разумем зашто је проблем то што Небо претпоставља да су Церовићи динарик север,то је ваљда његово право?
Нико и не каже да је проблем. Као што рекох, ја сам раније веровао да су Косовчићи можда I2a DS, иако смо већ знали да су Новљани доминантно I1 P109.
Међутим, у међувремену се појавило још доста Новљана и сви су листом I1, па здрав разум налаже да су и Церовићи део те групе.
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 07:01:38 поподне
Не знам зашто су се Северњаци толико ухватили Дробњака. :)
Па, "рече ми један чоек" ;) . Ја верујем својим старима. Ако се три столећа у мом братству прича о досељењу из Дробњака (и то знају и сви у широком окружењу), ја у то верујем.
'Ајде да не претерујем: не тврдим да смо Дробњаци, а још мање Новљани, али из Дробњака - да.
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 07:04:23 поподне
Међутим, у међувремену се појавило још доста Новљана и сви су листом I1, па здрав разум налаже да су и Церовићи део те групе.
'Ајд', сачекаћемо, тестирао се човек данас.
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 07:08:14 поподне
А занима ме и прича о "просељеницима". По теби, ко су, одакле, зашто су ту дошли и зашто отишли даље, зашто су били само у просељењу, а нису ту остали, ако су успели да остану и не баш омиљени Кричи, Мацуре, и други у том окружењу?
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 07:10:00 поподне
А, чисто оно - занима ме:
Небојша, ја сам своју теорију о доласку Новљана у област Дробњака већ пар пута изнео, а занима ме твоје виђење, јер си помињао рани и развијени средњи век, досељење Словена на Балкан, итд. Кад, по теби, пада досељење носилаца И1 П109 (Нормани, Дробњаци, Новљани, шта год) у област где су се срели с Кричима?
Могу само да доносим закључке на основу оних чињеница које поседујемо. Ако пођемо од тога да су пореклом Нормани и да долазе на Балкан у 11. веку, свакако после тога. Питање је колико после.
Према сопственом предању, Дробњаци на садашњу територију долазе из Босне, преко области Бањана, што значи да је могло проћи још неколико година, или неколико десетина година док су "прешли" тај пут од Драча до Босне.
Све ово нас на неки начин приближава том фамозном 13. веку, када је већ дошло до разграничавања између Дробњака и Крича. Значи први сусрет Новљана и Крича се могао десити у току 12. века(?)
Да ли су на том простору пре Новљана живели Срби, Словени, наравно да јесу. Да ли међу њима било припадника I2a, врло вероватно. Оно што не знамо је то да ли постоји континуитет I2a на том простору. Такође, иако има доста староседелачке I2a на простору ЦГ, добар део је доселио нешто касније, из Херцеговине, тј. средњовековне Босне, што и данас видимо кроз генетику (исти хаплотипови у Катунској нахији и код Хрвата из зап. Херцеговине).
Мислим да баш код Озринића постоји предање о поркелу из БиХ. Исто је и код неких других племена, верујем да си упућенији у то од мене.
Не знам да ли сам успео да одговорим на твоје питање. :) Колико сам схватио, ти верујеш да је до контакта између Новљана и Крича дошло доста касније?
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 07:13:57 поподне
Само, да не буде оно: испаде човек динарик север, па одмах удариш у теорију да је тај прибраћени "просељеник", а да су прави Церовићи П109 ;D
А занима ме и прича о "просељеницима". По теби, ко су, одакле, зашто су ту дошли и зашто отишли даље, зашто су били само у просељењу, а нису ту остали, ако су успели да остану и не баш омиљени Кричи, Мацуре, и други у том окружењу?
Ја иначе баш често то радим, етикетирам, итд?:) Церовић Дробњак ми је комшија из зграде, можемо да упоредимо рез. увек. ;)
Написах у претходном посту нешто о томе. Део је староседелачки, део просељен. Што се ових родова које си навео тиче, изгледа да су на простору ЦГ много слабије заступљени него у неким другим крајевима.
Конкретно, Кричи су у Војводини 6.5%, у Крајини вероватно и више, док су у ЦГ (404) свега 1.2%. Значи и они су се раселили и то прилично...
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 07:16:07 поподне
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 07:18:05 поподне
Ја иначе баш често то радим, етикетирам, итд?:) Церовић Дробњак ми је комшија из зграде, можемо да упоредимо рез. увек. ;)
Написах у претходном посту нешто о томе. Део је староседелачки, део просељен. Што се ових родова које си навео тиче, изгледа да су на простору ЦГ много слабије заступљени него у неким другим крајевима.
Конкретно, Кричи су у Војводини 6.5%, у Крајини вероватно и више, док су у ЦГ (404) свега 1.2%. Значи и они су се раселили и то прилично...
Не, занима ме за динарике који наводно долазе из Дробњака, о њиховом просељењу. Разлози...?
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 07:18:58 поподне
Церовић Дробњак ми је комшија из зграде, можемо да упоредимо рез. увек. ;)
Дај, нахватај човека да се тестира!!!
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 07:23:12 поподне
Можда знаш нешто што ја не знам, па толико потенцираш ту везу.
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 07:24:22 поподне
Дај, нахватај човека да се тестира!!!
Ако буде неопходно, покушаћу! Само, старији је човек и воли да попије, па не знам да ли ће његов брис бити од користи. :D
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 07:30:31 поподне
Ја не знам о којим Динарицима причаш? Има ли их у Дробњаку и где су блиски рођаци полимсиких Девића тамо?? Пошто предање каже да су скоро дошли, морало би бити и днк рођака, бар мало. Због тога верујем да су можда просељени. Ни ја не трвдим ништа 100%.
Можда знаш нешто што ја не знам, па толико потенцираш ту везу.
Девић и ми остали смо потомци једног човека из 18. века. Наравно да нема његових потомака у Дробњаку. Има наших сродника, Требало би. Церовића. Зато чекамо тај резултат.
А, иначе, колико има тестираних Дробњака који су из Шавника или Жабљака и околних села??? Један, двојица? Дај, нека буду исти критеријуми за све.
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 07:31:12 поподне
Ако буде неопходно, покушаћу! Само, старији је човек и воли да попије, па не знам да ли ће његов брис бити од користи. :D
Киднаповећемо га ујутро пре него почне...
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 07:36:26 поподне
Девић и ми остали смо потомци једног човека из 18. века. Наравно да нема његових потомака у Дробњаку. Има наших сродника, Требало би. Церовића. Зато чекамо тај резултат.
А, иначе, колико има тестираних Дробњака који су из Шавника или Жабљака и околних села??? Један, двојица? Дај, нека буду исти критеријуми за све.
Има више, али нема I2a, која је најчешћа хаплогрупа на овим просторима. Али, сачекајмо.
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 08:12:56 поподне
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 08:22:15 поподне
Остао си ми дужан још само ону "просељеничку" теорију. Па, кад стигнеш. Стварно ме занима.
Па објасних, Небо. За добар део I2a верујем да је прошао кроз ЦГ на путу из БиХ, Херцеговине (пре свега DS). То не значи да нема и старих I2a родова. За део I2a DN можда постоји шанса и за досељенике из јужнијих области, с обзиром на неке породице западно, које су по свему судећи проселиле кроз ЦГ, а негују предање о Македонији.
Верујем да су се генерално људи са ових простора пуно расељавали, због бурних историјских околности, ако ништа друго.
Сада када се се слегну резултати ових истраживања, могли би да реконструишемо генетску слику Црне Горе. Добили смо у међувремену неке занимљиве родове, али и нове информације (Мацуре, податке о Кричима, итд.).
Порука од: Тимар Мај 23, 2016, 09:49:11 поподне
То што су се у склопу одређених историјских околности селили заједно, не мора аутоматски да значи да су истородни. Да сачекамо резултате из Херцеговине, што се Матаруга тиче.Нисам ни мислио да су сродници, нити да су селили заједно :) . Тестирање је овдје "побило" доста народни предања.
Порука од: Željko Мај 23, 2016, 09:57:12 поподне
Но, добро, чекамо Церовићев резултат (данас је узет узорак). Он ће расветлити барем две ствари: да ли шекуларски Ћетковићи потичу од Церовића, или су Церовићи сродни осталим Новљанима П109.Добре вијести!
Замисли шок ако није П109 ни Днинарик Сјевер, него нешто треће. :)
Порука од: Nebo Мај 23, 2016, 10:21:25 поподне
Добре вијести!
Замисли шок ако није П109 ни Днинарик Сјевер, него нешто треће. :)
То би био баш шок.
Искрено, мислим да тешко може бити нешто треће лише П109 и динарика (оба).
Мада, ко зна... Било је већ изненађења.
Порука од: Jacim Мај 23, 2016, 10:55:10 поподне
То би био баш шок.
Искрено, мислим да тешко може бити нешто треће лише П109 и динарика (оба).
Мада, ко зна... Било је већ изненађења.
Колика је квота на то да је и он Крич?
Порука од: Небојша Мај 23, 2016, 11:05:03 поподне
Колика је квота на то да је и он Крич?
Мислим да су шансе јако мале, па је квота (по мени) 8.54. :)
Порука од: Nebo Мај 24, 2016, 08:40:05 пре подне
Повремено су се држали као племе у племену, а често су у рату и невољама били ближи Ускоцима него осталим Дробњацима.
Док су се остала новљанска братства (Косовчићи, Косорићи, Вуловићи, итд) временом делила на родове и нова презимена, мењала славу и прислужбу, запоседала нове крајеве и заснивала нова села у Дробњаку, Церовићи се држе своје Тушине, у самом Дробњаку се нису разродили (презиме је мењано само међу исељеницима) и већ више од 400 година не мењају славу - Ђурђевдан и прислужбу - стару славу Никољдан.
Који су разлози, нисам сигуран. Можда баш зато што нису сасвим сродни осталима?
Но, да не буде опет расправе на ову тему, - видећемо на лето кад стигну резултати.
Порука од: Valachorum Мај 25, 2016, 10:11:44 пре подне
https://www.facebook.com/groups/1352763328102109/
Порука од: Небојша Мај 29, 2016, 09:00:11 поподне
Аутор се мало бавио и Кричима:
(https://books.google.rs/books?id=So1iAAAAMAAJ&pg=PA20&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&sig=ACfU3U3a31emBkxO4RpAKqOZOJDukJKDKw&edge=0)
(https://books.google.rs/books?id=So1iAAAAMAAJ&pg=PA21&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&sig=ACfU3U08MHc15oc1BgTiiSw33GKf2Izc3w&edge=0)
(https://books.google.rs/books?id=So1iAAAAMAAJ&pg=PA20&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8&sig=ACfU3U3eyy0MSymvEKNjlj5hoUouK4crPQ&edge=0)
(https://books.google.rs/books?id=So1iAAAAMAAJ&pg=PA21&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0&sig=ACfU3U1x9aiIMNa6AT6IDfUnJ888l__d4A&edge=0)
Лома сумња да су Кричи добили име по Грцима. Такође, сматра да нема основа за везу са глаголом кричати.
На мапи се могу пратити миграције Кричана, тј. српске M205. Виде се два крака која воде из Полимља, један ка Далмацији, један ка Централној Србији (На мапи се налазе и народи из региона)
(http://s33.postimg.org/3opvsqdi7/image.jpg)
Након BIGY анализе видећемо да ли постоји веза са грчким крајевима. Тренутно се, на основу Y-STR, таква веза не може успоставити.
Иначе, на стаблу J2b1 M205 се налази и Грк из рада The Y-Chromosome Tree Bursts into Leaf: 13,000 High-Confidence SNPs Covering the Majority of Known Clades.
Није на истој грани са Кричима, који су позитивни или на PH4306, или на Y18947. Овај Грк је изолован на стаблу (PH14 17). Иначе, има поптуно Y-STR поклапање са Влахом из околине Ђирокастра (Јужна Албанија), па је највероватније у питању иста грана.
(http://s32.postimg.org/csv874fqr/image.jpg)
Порука од: Јовица Кртинић Мај 29, 2016, 10:07:13 поподне
Било би добро некако доћи до студије Александра Ломе: Топономастика и археологија. Антички локалитети код Пљеваља и Пријепоља и могући предсловенски остаци у тамошњој топонимији // Ономатолошки прилози 10: 1–32Имамо то у библиотеци Порекла (у седишту Друштва). Само што сад немам времена да то скенирам и постављам на дигиталну. Тек тамо иза 6. јуна.
Порука од: Небојша Мај 31, 2016, 11:22:03 пре подне
Изгледа да је и цар Душан дошао до овог села у свом походу на Византију. Није искључено да је изворни облик гласио управо Крићани (мада, у повељи из 1348. пише Кричан):
"По њему је Душан, сазнавши за смрт византијског цара, напао део Македоније који је још увек био под византијском влашћу, прошао је поред Солуна и стигао до села Крићани".
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:stefan-dusan
На мрежи постоји занимљив текст о тим крајевима Грчке и Хиландару, али није најјасније како су настали и колико су стари поменути топоними:
Međutim iz Dušanove opšte potvrde od 1348. god. znamo, da je Hilandar pored sela Akomucula i Kričana imao u istom kraju još i crkvu Sv. Ilije sa njenim pravima i vinograd u kraju Afuskulu? St. Novaković izvodio je naziv predela Kalamarija od Καλη Μαρια, držeći da su svetogorski kaluđeri nazvali taj kraj tako po carici Mari, ćerci despota Đurđa Brankovića, koja im je bila dobra i učinila mnogo za njih kod sultana. Poznato mi je, da Hilandar i danas poseduje prostrana imanja na Kalamariji, ali nisam mogao doznati da li tamo postoje još i svi lokaliteti pod starim topografskim nazivima kako su zabeleženi u Andronikovoj i Dušanovoj povelji. Na vojnoj karti Halkidike našao sam zabeležen samo Mth. Kričana jugoistočno od Soluna i Mikre, a južno od kraja Kalamaria kako je označen na karti.
(http://www.hilandar.info/uploads/images/Metosi%20u%20Grckoj(1).jpg)
http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=140
Словом К означена је Каламарија, а око ње су најближи J2b M205. Звездицом су означени припадници "кричког" кластера.
(http://s33.postimg.org/70shk21mn/image.jpg)
Пуно занимљивих информација о Кричима постоји на блогу Драгана Палдрмића
Prema predanju u ovim krajevima su živjeli iza Rimljana Grci, da su rejon Mataruga i okolina bili prenaseljeni, da su tu živjeli plemena Mataruge i Kriči, da je sve ovo bilo prenaseljeno i da su poslije pada pod Turke Mataruge i Kriči ostali vjerni svojoj vjeri i nijesu prelazili u islam. Bili su to i poznati stočari, zvani Vlasi, koji su sa stadima putovali veoma daleko i povremeno se povraćali i asimilirali u Srbe-pravoslavce. Nazivi Kavala u Ljutićima i Kalipolje u Vrulji su grčkog porijekla.
O životu u Ljutićima u dalekoj prošlosti, čak i prije Ilira, postoje i drugi dokazi. U nekim pećinama rijeke Ćehotine, prilikom nekih istraživanja u 20. vijeku, su nađeni ostaci ljudskih staništa još iz perioda starijeg kamenog doba. Ovo i još neki arheološki nalazi svjedoče da su ovi krajevi bili naseljeni još i prije više hiljada godina prije nove ere. Kriči su u ove krajeve bili naseljeni još u 7. vijeku bježeći pod najezdom Srba u Donju Hercegovinu.
Činjenica je da se Kričani ili Kriči prvi put pominju u dokumentima 1264. godine u povelji srpskog kralja Stefana Uroša I, u kojoj se kaže da selo Prošćenje graniči sa Kričkom, a docnije kričko ime se vezuje uglavnom za pljevaljski kraj i kao susjed Matarugama. Kriče, “staro pastirsko pleme, starosedeoca u predelu jezera” potisnuli su Drobnjaci prije 1390. godine, dijelom asimilovali, a dijelom istjerali na desnu obalu Tare.
Upravo ovdje, u pljevaljskom kraju, Kriče bilježi i Katastik manastira Dobrilovine, kao priložnike ovom manastiru, sredinom XVII vijeka, što svjedoči da su već tada bili hrišćani. Kriči se nabrajaju u selima Krupice, Vodno, Podborovo i Svrkote, sa pravoslavnim imenima koja su i danas uobičajena. Međutim, od islamizacije nije bila pošteđena ni nahija Kričak, jer se njihov Katun pominje 1477. .godine sa knezom Jaroslavom, dok se nešto kasnije ovdje pominje neki Alija Kričak.
https://mostovikulture.wordpress.com/tag/breznicki-zapisi/
Код неких аутора пронађох податке о великој просторној раширености Крича:
(https://books.google.rs/books?id=yblNAAAAMAAJ&pg=PA212&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&sig=ACfU3U26ncvzXwfrJHQwZxmwu38gBk9Lbg&edge=0)
Овде се може видети где су се Кричи највише одржали. Управо се у овим крајевима Црне Горе и Србије појављује велики број припадника J2b M205.
(https://books.google.rs/books?id=z2BpAAAAMAAJ&pg=RA2-PA169&img=1&pgis=1&dq=%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%87%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0&sig=ACfU3U2Dm84mq5ZkAQwskhBptvku-WANlQ&edge=0)
Порука од: Синиша Јерковић Мај 31, 2016, 11:46:11 пре подне
Уједно и отварање питања централнобалканске гране Кричана, која судећи по генетским подацима (од којих неки још нису објављени) постоји упоредо са динарском.
Када стигну резултати твог Биг Ипсилона и када се у потпуности објаве и истраживања САНУ, мислим да ће се цијела прича око Кричана, М205 моћи помакнути значајно напријед.
Порука од: Be like Bill Мај 31, 2016, 01:36:44 поподне
Цитат
2. Cvijič recalls that Serbs from Raška were settled around Skopje, Véroia, and probably other parts of Macedonia [4]. In fact, even Cantacuzenus records that "inVéroia there were a considerable number of Triballi settled there by the kral" [5]. But a few years later he marched on the city, "where there had gathered a good number of those who had been settled in the villages" [6], and taking possession of it, he sent back the Serbian soldiery he found there to their kral and to their native land [7]. Some of the peasants from the villages around no doubt returned to their homelands too. It is the same region where, according to Kameniates in the 10th century, there had already existed "ἀμϕίμεικτοί τινες κῶμαι", that is to say villages with a mixed population of Greeks and Slavs: the so-called Dragouvitai and Sagoudatai [8]. Consequently, on top of the older stratum of Slavs from the 10th century we have a fresh stratum of Serbs from the time of Dušan. But one cannot say if at that time (i.e. the 14th century) there were Greeks also living alongside Serbs; whether that handful of villages around Véroia continued to be 'ἀμϕίμεικτα' as Kameniates wrote; or whether the Slavs, speaking an easily assimilated idiom, had managed to absorb the Greeks. It is, moreover, possible that the Greeks, with their numerical superiority, absorbed the Slavs of those villages. An answer to this question may be discerned in what actually occurred at the end
Jedan deo njih je kasnije vraćen u Srbiju.
http://promacedonia.org/en/av/av_1_1.htm
Što se tiče Novakovićeve tvrdnje da se jedan deo Halkidikija nosi ime po kneginji Mari Lazarević moguće je da je u pravu, no ona je izgleda imala neke posede oko Nigrite kod Sera.
Цитат
After the final capture of Véroia (1448-1449) and Thasos (1459) there follows an obscure period in the history of Macedonia. Amid what scanty historical details survive, we find mention of the sojourn of the Serbian princess and step-mother of Mehmed II, Maro, at Éziova (Dáphni) near Nigríta, where she had been given some property (see fig. 37)http://promacedonia.org/en/av/av_4_5.htm
Порука од: Be like Bill Мај 31, 2016, 01:38:57 поподне
Порука од: vojinenad Мај 31, 2016, 01:46:44 поподне
Sad kad sam nakucao poruku taman mi je palo na pamet. Kriči mi zvuči kao Krećani. ;) Ima li vas na Kreti?Мени то звучи као да је повезано Крит-Крићани-Кричи. Можда само трипујем, а можда ту ипак нечег има?
Порука од: Небојша Мај 31, 2016, 03:00:34 поподне
Ne znam da li ovo može biti deo odgovora:
Jedan deo njih je kasnije vraćen u Srbiju.
http://promacedonia.org/en/av/av_1_1.htm
Ово је и мени пало на памет. Срби су се у 14. веку проширили далеко на југоисток. Колико се сећам, у Грчком днк пројекту, у околини Солуна, постоји пуно I2a Динарик Југ хаплотипова. Не знам да ли то може да указује на ове миграције.
Порука од: Небојша Мај 31, 2016, 03:19:41 поподне
Sad kad sam nakucao poruku taman mi je palo na pamet. Kriči mi zvuči kao Krećani. ;) Ima li vas na Kreti?
Мени то звучи као да је повезано Крит-Крићани-Кричи. Можда само трипујем, а можда ту ипак нечег има?
Неки аутори ово име генерално повезују са Грцима (грчки - крички). Пејановић и Лома не верују превише у ову констатацију.
Sometimes referred to as Kričkovi, Kričovi, Kričkovići or Kričani. Beside mentioned above, professor Momčilo Poleksić from Pljevlja, hailing from Drobnjak, said that the name may have been a transformation from grčki ("Greek") to krički. The locals of the Kričak region call the village of Kričak, Krčak, because it allegedly was the place of a "Greek warrior settlement". In Serbo-Croatian, kričiti and kriknuti means "shouting"; kričak means a "person who shouts.
Крићани би могли бити у вези са Кричаном из околине Солуна, а да ли све то има везе са Кричима из Дробњака и M205, тешко је сада рећи.
Што се генетике тиче, нема детаљнијих информација, али на Криту има неке J2b која није M241.
(http://www.nature.com/ejhg/journal/v15/n4/images/5201769f2.gif)
Мислим да је све то превише далеко (што генетски, што географски) од Крича из Потарја. Треба се можда више фокусирати на дурмиторски крај и порекло становништва пре Словена.
Било би занимљиво доћи до књиге "У тами благо: Легенде из наших крајева". Има говора и о борбама Крича и Дробњака (извор: Јанко Лопичић, директор музеја, пореклом са Цетиња).
Легенде знају бити и нетачне, али често могу и усмерити истраживача на праву страну.
(https://books.google.rs/books?id=WZ5LAAAAMAAJ&pg=PA110&img=1&pgis=1&dq=%D0%93%D1%80%D1%86%D0%B8+%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%9A%D0%B0%D1%86%D0%B8+%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5&sig=ACfU3U0a0kZCiQpvYD-9lpSp1gDgxWilRw&edge=0)
(https://books.google.rs/books?id=WZ5LAAAAMAAJ&pg=PA111&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5&sig=ACfU3U0Q9I1yWX6iOwOIl5tFe8968MSE5w&edge=0)
Интересантно је то што се неки мотиви из ових сукоба могу препознати и у легендарним биткама попут Косовске.
Наиме, после једног пораза Дробњака, склопљен је савез између њих и Крича. Да би потврдили примирје, дробњачки војвода Лапац је морао дати ћерку за сина кричког војводе.
Касније је, према предању, војвода Лапац на превару распорио дроб кричком војводи Калоки, иако су се пре тога поздравили како то доликује "пријатељима".
Остали Кричи када то видеше, скочише и убише Лапца Косовчића.
Мора се признати да ово неодољиво подсећа на детаљ убиства турског султана Мурата од стране Милоша Обилића из народних песама.
Порука од: Be like Bill Мај 31, 2016, 04:25:27 поподне
Ово је и мени пало на памет. Срби су се у 14. веку проширили далеко на југоисток. Колико се сећам, у Грчком днк пројекту, у околини Солуна, постоји пуно I2a Динарик Југ хаплотипова. Не знам да ли то може да указује на ове миграције.
Nemam pojma. Mada bih u neku ruku očekivao i neke druge rodove, npr I1 i N1a, uz Din-S. Ne znam koliko su ti Din-S bliski našim haplotipovima
Порука од: Небојша Мај 31, 2016, 04:36:39 поподне
Nemam pojma. Mada bih u neku ruku očekivao i neke druge rodove, npr I1 i N1a, uz Din-S. Ne znam koliko su ti Din-S bliski našim haplotipovima
На I2a днк пројекту постоји одређена концентрација Јужних Динараца у том делу Македоније. Сад видим да их је админ сврстао у I2a DS иако су тестирани на свега 12 маркера.
У Грчком днк пројекту су све сами Северни Динарци.
Као што кажеш, било би више хаплогрупа које се срећу код Срба. Генерално је мало оних специфичних хаплогрупа које се срећу код нас. Како у Грчкој, тако и у БЈРМ, где их вероватно има нешто више.
Порука од: Be like Bill Мај 31, 2016, 05:01:53 поподне
Dobra je stvar što makar postoje anonimna istraživanja pa imamo makar nekakve rezultate s kojima možemo raditi.
Što se tiče porekla imena Krič, meni zvuči i kao grčko i kao slavensko i kao keltsko (Crix- Spartacusov ortak) a Kaloka i kao bugarsko i slavensko i grčko ("calos" bi valjda značilo "lep" na grčkom- odatle kaladont-lepi zubi ::))
Порука од: Небојша Мај 31, 2016, 06:24:58 поподне
Eh, ne treba biti tužan ;)
Dobra je stvar što makar postoje anonimna istraživanja pa imamo makar nekakve rezultate s kojima možemo raditi.
Što se tiče porekla imena Krič, meni zvuči i kao grčko i kao slavensko i kao keltsko (Crix- Spartacusov ortak) a Kaloka i kao bugarsko i slavensko i grčko ("calos" bi valjda značilo "lep" na grčkom- odatle kaladont-lepi zubi ::))
Чини ми се да све опције долазе у обзир. Генерално, за староседеоце у ЦГ постоји мишљење да су добрим делом романизовани Келти, или Илири. На другим местима се називају Грцима (староседеоци).
С обзиром да је у питању грана J2b која се протеже од Сирије до Енглеске, све је могуће. Надам се да ће BIGY анализа размрсити мало ову причу.
Порука од: Жика Мај 31, 2016, 10:55:11 поподне
http://www.tageo.com/index-e-up-v-00-d-m1547549.htm
Порука од: Зрно Мај 31, 2016, 11:50:08 поподне
Порука од: Жика Јун 01, 2016, 06:27:40 пре подне
Порука од: Небојша Јун 01, 2016, 07:31:17 пре подне
Има Кричка у западној Украјини
http://www.tageo.com/index-e-up-v-00-d-m1547549.htm
Има и презиме Кричка у Словачкој. На сајту Familysearch кад укуцате презиме има гомила досељеника у САД из Словачке или Чешке. Само укуцајте на гуглу Krička Slovakia и изаћи ће доста особа.
Осим Кричка постоје топоними Кричановка, Кричевићи, Кричилск, Кричуново
Оваква презимена која се завршавају на КА нису ретка у Чешкој, Словачкој, Пољској. Много је битније то што ове хаплогрупе нема у тим крајевима. Постоји додуше неколико удаљених хаплотипова, али тако је и у многим другим крајевима што се M205 тиче.
Само име можда и може бити словенско, али генетика и предања упућују на предсловенско становништво.
Порука од: Amicus Јун 08, 2016, 03:51:55 поподне
Било би занимљиво доћи до књиге "У тами благо: Легенде из наших крајева". Има говора и о борбама Крича и Дробњака (извор: Јанко Лопичић, директор музеја, пореклом са Цетиња).
Легенде знају бити и нетачне, али често могу и усмерити истраживача на праву страну.
(https://books.google.rs/books?id=WZ5LAAAAMAAJ&pg=PA110&img=1&pgis=1&dq=%D0%93%D1%80%D1%86%D0%B8+%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%9A%D0%B0%D1%86%D0%B8+%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5&sig=ACfU3U0a0kZCiQpvYD-9lpSp1gDgxWilRw&edge=0)
(https://books.google.rs/books?id=WZ5LAAAAMAAJ&pg=PA111&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5&sig=ACfU3U0Q9I1yWX6iOwOIl5tFe8968MSE5w&edge=0)
Интересантно је то што се неки мотиви из ових сукоба могу препознати и у легендарним биткама попут Косовске.
Наиме, после једног пораза Дробњака, склопљен је савез између њих и Крича. Да би потврдили примирје, дробњачки војвода Лапац је морао дати ћерку за сина кричког војводе.
Касније је, према предању, војвода Лапац на превару распорио дроб кричком војводи Калоки, иако су се пре тога поздравили како то доликује "пријатељима".
Остали Кричи када то видеше, скочише и убише Лапца Косовчића.
Мора се признати да ово неодољиво подсећа на детаљ убиства турског султана Мурата од стране Милоша Обилића из народних песама.
Небојша, у књизи су две легенде о сукобима Дробњака и Крича, овај исечак је из друге, где се Кричи називају Грцима. Пошто је кратка, прекуцаћу. Дакле, приповедач говори:
Цитат
Кад завладаше Грци Дробњацима и Језерима, на њих се диже војвода Мирко Косорић, те их сузбије из ових крајева. Али војвода ослепе, па га наследи његов слабашни син. Он се не опираше Грцима, но се опријатељи ш њима: даде рођену сестру за грчког војводу Калочу.
Старом војводи то никако не беше право и не шћаше живет' без образа. Него упита сина кад ће чути глас свога зета да му стисне јуначку десницу. Син му одговори: на Ивици ће се искупити Грци и Дробњаци, и тамо ће чути свог зета Калочу.
У речени дан окупе се на Великој пољани, на Ивици, Грци и Дробњаци. А војвода Мирко рече сину:
"Немој сине, тако ти богг дао, да загрлим кога другог доли зета, да ми се, слепом, народ не насмеје. Већ кад ми војвода Калоча приђе, ти реци: Оче, ето ти зета".
Мало потом ево војводе Калоче. Он се упути правце војводи Косорићком. Тада син рече:
"Оче, ево зета, војводе Калоче, загрли га и пољуби, к'о што треба."
Мирко десном обгрли Калочу, а левом трже нож иза паса и зари му оштрицу у срце.
У тај час се поклаше Грци и Дробњаци. Насполедак, Дробњаци притисну Грке на пољани, и страшно исеку. Удари и киша; на ледини се завргне локва људске крви. Народ ову бару назва Крвава локва.
Мало даље из земље избије крвав поток. Људи поток крсте: Крвавац. Старци бране да се поје вода са овог врела; кажу:
"Немој пити ову воду, грех је, у тој има људске крви."
Тако Грци заувек одоше преко Таре. На Великој пољани стоји камени крст на гробу војводе Калоче.
А ево и текста друге легенде:
Цитат
У крајевима око Језера живљаше староседеоци Кричи, кад упадну неки дошљаци са својим војводом по имену Лапац. Међ' староседеоцима и дошљацима заметну се љути бојеви. Надмоћнији Кричи тукоше дошљаке. Да учини крај погобији, војвода Лапац понуди своју кћер, лепотицу, кричком кнезу за жену. Овај се одмах ожени њоме. Онда крички кнез стане позивати таста у госте, новјвода никако да оде; изговарао се: стар је, занемоћао.
Кнез, шта ће: него он пође, са женом и сином, тасту у походе, у његов дом у Косорићу. Војвода Лапац са рођацима крене зету сретање, па се састану на месту Првичне. Кнез шћаше да пољуби таста, али стари војвода измаче. Рече, не види добро, већ да му зет прижи десну руку. А кад прихвати његову десницу, другом руком трже јатаган и просу му дроб. Неко од Крича прискочи и убије војводину. Тад војводини рођаци побију људе кричког кнеза.
По томе се овај крај прозва: Дробњак, а дошљаци се назову: Дробњаци. Крвав поток од посечених Кричана доби име: Крвавац. Кричанима се потом семе затираше, а Дробњаци јачаше. Они на овом подигну мраморну плочи у у њу урежу мач с врхом окренутим земљи.
Порука од: Небојша Јун 08, 2016, 06:21:36 поподне
Небојша, у књизи су две легенде о сукобима Дробњака и Крича, овај исечак је из друге, где се Кричи називају Грцима. Пошто је кратка, прекуцаћу. Дакле, приповедач говори:
А ево и текста друге легенде:
Хвала, Амикус!
Ова предања су веома занимљива, штета што се не може одредити у које време се одиграва радња. Судећи по томе што се неки Дробњаци већ зову Косовчићима, то може бити доста касно.
Ипак, ако узмемо у обзир да Новљани на Балкан долазе у 11. веку, а да се Кричак у овим границама помиње још средином 13. века, све упућује да је до сукоба дошло негде у том периоду.
Поставља се и питање везе Кричана са истоком Балкана, где постоје блиски хаплотипови.
Порука од: Зрно Јун 16, 2016, 12:24:06 поподне
Да приложим неколико чињеница које могу бити нека смјерница у проучавању сеоба Кричака.
По мом мишљењу, Кричке су дошле у Петрово поље (Дрниш) након турског освајања 1522. године и то већ првих година. Тада су Хрвати-чакавци побјегли у приморје, а земља је остајала пуста, што Турцима никако није одговарало. Према раду Кристијана Јурана о досељавању Морлака у подручје између Шибеника и Дрниша, а и по другим, старијим радовима, види се да су у 16. в. то подручје масовно доселили Херцеговци, углавном од племена Мириловића, турских поданика. Исто тако, мада немам конкретне доказе, сматрам да су у том периоду десељење Кричке у Петрово поље. Знам да се појављују неке чињенице о Кричковићима у Далмацији и раније, крајем 15. в, али не бих то доводио у везу са Кричкама код Дрниша (можда и нисам у праву, али то је моје мишљење). У турским дефтерима или тефтерима из 16. в. нема помена Кричака, као ни Мирловић Поља и Баљака, а мислим да је то управо због тога што су се ови родови тек недавно доселили па није било довољно времена да су устали назив насеља.
Први документовани запис села Кричке је из 1596. године, када је у Шибенику због невраћања кредита утамничен поп Вујица Тудоров из Кричака. Сад се поставља питање како су га Млечани утамничили, ако је био турски држављанин, али експлодираће ми мозак од размишљања. Помиње се 1620. го Радивој Милошевић звани Кричковић. Па се 1648. помиње поп Вукадин Лукин из Кричака коме су Млечани дали плату, јер је прешао на њихову страну, против Турака у Кандијском рату. Ови попови су сигурно били презимена Кричка, иако се то не наводи. Још из турског пописа 1477. у нахији Кричка у Црној Гори се помиње и свештеник Борић, па је могуће да су они његови потомци. У Кричкама код Дрниша се неколико пута у првој половини 18. в помиње поп Димитрије Кричка, а онда долазимо до попа Петра Кричке који је покренуо унијаћење 1832. године. Његов рођени брат је остао православни свештештеник и од њега потиче тестирани Кричка. Мада су и потомци Петра унијата касније враћени на православље. Дакле, видимо стотинама година уназад православну свештеничку породицу Кричка, по којој је село очигледно добило име.
Постоје и два села Кричке у западној Славонији, код Новске и Пакраца, а оба су наравно српска. Нашао сам једном давно да је село Кричке у Славонији постојало 1590. године. У Кричкама у Славонији и Кричкама у Далмацији постоји презиме Вукшић..можда је и случајно, а можда и не. Такође, у Кљевцима код Санског Моста има од давнина презиме Кричка, а видим да је тестирани из тог села Крљић групе J2b M205 који могуће да је огранак Кричака. У Братишковцима у Далмацији постоји презиме Кричка, које такође слави Никољдан, као и ови у Кричкама. У Кричкама, само на другом крају села, постоји и презиме Кричкић, које је бројније. Они славе Ђурђевдан и могуће да је неки Кричка преузео женину славу када је одселио тамо, а 1756. се помиње на млетачком катастру имање Илије Кричке на мјесту заселка Кричкића. У сваком случају, презиме Кричкић је јединствено за село Кричке, тј тамо је настало.
Порука од: Синиша Јерковић Јун 16, 2016, 12:36:07 поподне
Док не разјасните одакле су Кричи дошли у Црну Гору, да ли из Грчке или неког другог краја, ја бих се мало позабавио њиховим сеобама на запад и стизање на подручје Крајине, гдје су сада најбројнији. Пишем већ годинама монографију села Кричке у Далмацији, која би требала да буде коначно готова до краја године, заједно са књигом о Унијатима и њиховим породицама у Далмацији...али то је већ друга прича. Наравно, будући да је село Кричке код Дрниша добило име прозимену Кричка, врло сам заинтересован за ову тему. Такође сам се тестирао недавно, али мислим да нећу бити Ј2б М205.
Да приложим неколико чињеница које могу бити нека смјерница у проучавању сеоба Кричака.
По мом мишљењу, Кричке су дошле у Петрово поље (Дрниш) након турског освајања 1522. године и то већ првих година. Тада су Хрвати-чакавци побјегли у приморје, а земља је остајала пуста, што Турцима никако није одговарало. Према раду Кристијана Јурана о досељавању Морлака у подручје између Шибеника и Дрниша, а и по другим, старијим радовима, види се да су у 16. в. то подручје масовно доселили Херцеговци, углавном од племена Мириловића, турских поданика. Исто тако, мада немам конкретне доказе, сматрам да су у том периоду десељење Кричке у Петрово поље. Знам да се појављују неке чињенице о Кричковићима у Далмацији и раније, крајем 15. в, али не бих то доводио у везу са Кричкама код Дрниша (можда и нисам у праву, али то је моје мишљење). У турским дефтерима или тефтерима из 16. в. нема помена Кричака, као ни Мирловић Поља и Баљака, а мислим да је то управо због тога што су се ови родови тек недавно доселили па није било довољно времена да су устали назив насеља.
Први документовани запис села Кричке је из 1596. године, када је у Шибенику због невраћања кредита утамничен поп Вујица Тудоров из Кричака. Сад се поставља питање како су га Млечани утамничили, ако је био турски држављанин, али експлодираће ми мозак од размишљања. Помиње се 1620. го Радивој Милошевић звани Кричковић. Па се 1648. помиње поп Вукадин Лукин из Кричака коме су Млечани дали плату, јер је прешао на њихову страну, против Турака у Кандијском рату. Ови попови су сигурно били презимена Кричка, иако се то не наводи. Још из турског пописа 1477. у нахији Кричка у Црној Гори се помиње и свештеник Борић, па је могуће да су они његови потомци. У Кричкама код Дрниша се неколико пута у првој половини 18. в помиње поп Димитрије Кричка, а онда долазимо до попа Петра Кричке који је покренуо унијаћење 1832. године. Његов рођени брат је остао православни свештештеник и од њега потиче тестирани Кричка. Мада су и потомци Петра унијата касније враћени на православље. Дакле, видимо стотинама година уназад православну свештеничку породицу Кричка, по којој је село очигледно добило име.
Постоје и два села Кричке у западној Славонији, код Новске и Пакраца, а оба су наравно српска. Нашао сам једном давно да је село Кричке у Славонији постојало 1590. године. У Кричкама у Славонији и Кричкама у Далмацији постоји презиме Вукшић..можда је и случајно, а можда и не. Такође, у Кљевцима код Санског Моста има од давнина презиме Кричка, а видим да је тестирани из тог села Крљић групе J2b M205 који могуће да је огранак Кричака. У Братишковцима у Далмацији постоји презиме Кричка, које такође слави Никољдан, као и ови у Кричкама. У Кричкама, само на другом крају села, постоји и презиме Кричкић, које је бројније. Они славе Ђурђевдан и могуће да је неки Кричка преузео женину славу када је одселио тамо, а 1756. се помиње на млетачком катастру имање Илије Кричке на мјесту заселка Кричкића. У сваком случају, презиме Кричкић је јединствено за село Кричке, тј тамо је настало.
Занимљиво, Зрно. Пошто су набројани многи топоними у Крајини везани за Кричке, мислим да треба поменути и село Кришковци сјеверно од Бањалуке, на пола пута између Лакташа и Србца. Овај топоним би можда могао бити у вези са славонским Кричкама, који су одмах са друге стране Саве.
Порука од: Синиша Јерковић Јун 16, 2016, 12:52:50 поподне
Порука од: Зрно Јун 16, 2016, 01:09:52 поподне
Порука од: Небојша Јун 16, 2016, 01:30:16 поподне
Још бих додао да су Кричке из Кричака биле врло високе, као нпр отац и дјед тестираног. А и оног попа из 1648. године млетачки провидур описује као високог и риђобрадог. Не сумњам да су стари Кричи били омањи и црнкасти, али тражити неку везу са данашњим изгледом је бесмислено. Као што сам ја висок и имам плаве очи, а сви мушкарци преци су ми били осредњи или мањи са тамним очима.
Хвала Зрно на занимљивим информација. Знам да је пуно Кричковића Никољштака било у Босанској Крајини и то баш у местима где има мојих Новаковића Никољштака (чије порекло се такође може везати Далмацију).
Што се изгледа и хг тиче, више смо пута причали о томе. Крајишници су прилично високи људи, тако и моје прати прича да су били изразито високи.
Нема пуно успомена из тог времена, али нађох фотографију рођеног брата мога ђеда која иде у прилог томе:
(http://i1295.photobucket.com/albums/b627/ness50/ScanImage1265_zpswo5edjzq.jpg)
Старе Криче иначе описују као Грке (можда је правилније рећи староседеоце). Међутим, генетска веза са Грчком за сада не постоји. Сви J2b1 хаплотипови који постоје у Грчкој су веома генетски удаљени и лоцирани далеко од српских крајева.
Да постоји нека ближа веза, или веза Грчке и Бугарске нпр. (Каракачани, итд.) морало би бити пуно кричких хаплотипова по грчким крајевима и евентуално у БЈРМ. С обзиром да немамо такву ситуацију, поставља се питање да ли Кричи могу бити неки староседелачки слој који је једноставно био одсечен на простру централних српских крајева, те се касније ширио ка истоку и западу (Бугари и динарски Срби)?
Порука од: Небојша Јун 16, 2016, 02:47:15 поподне
Са друге стране, можда презиме у оригиналу гласи Кликовић. У сваком случају, Пива се наслања на Језера (Дробња), па не треба да чуди уколико веза постоји.
Код Требиња иначе постоји село Кликовићи. Такође, у Попову (Херцеговина) постоји род Кличана (подсећа на Кричани), а некада је било и Кличића. Слични топоними и данас постоје у околини Мостара (Кличањ).
Порука од: Небојша Јун 16, 2016, 06:26:56 поподне
(https://s31.postimg.org/bpc5vzrq3/image.jpg)
С обзиром да наши Германи I1 и Словени I2a/R1a на 12 и 25 маркера имају поклапања широм германско-словенског простора на северу, за очекивати је да би и ова подграна J2b1 имала нека поклапња на југу Балкана (уколико веза постоји). За сада их нема, већ су сви позиционирани на некадашњем трако-илирском простору, тј. међу Србима, Хрватима и Бугарима.
Порука од: Jacim Јун 17, 2016, 12:46:22 пре подне
Старе Криче иначе описују као Грке (можда је правилније рећи староседеоце).
Извините, знам да је раније било ријечи о томе, али нисам сасвим схватио: ко их описује као Грке и које тачно термине користи?
Као некакву могућност, ја бих додао да су од крсташког напада 1204. Константинопољ пратиле велике невоље и град и царство се никад нису опоравиле од тога. Паралелно са падом Константинопоља у пероду 1204. - 1453. се догађао успон државе Немањића. Био је приличан број људи, умјетника, занатлија који су из средишта Византије тада дошли у тадашњу Србију.
Порука од: Небојша Јун 17, 2016, 01:22:17 пре подне
Извините, знам да је раније било ријечи о томе, али нисам сасвим схватио: ко их описује као Грке и које тачно термине користи?
Као некакву могућност, ја бих додао да су од крсташког напада 1204. Константинопољ пратиле велике невоље и град и царство се никад нису опоравиле од тога. Паралелно са падом Константинопоља у пероду 1204. - 1453. се догађао успон државе Немањића. Био је приличан број људи, умјетника, занатлија који су из средишта Византије тада дошли у тадашњу Србију.
Нема нигде конкретно у литератури помена о изгледу старих Крича (Лубурић, Влаховић, итд.). Све се своди на предања која су углавном иста што се тиче староседелачког становништва, Шпање, Парежани, итд., па су вероватно и Криче убацили у тај шаблон (црномањасто становништво које се по физичким карактеристикама разликовало од досељеника).
Такође, треба имати у виду да та предања о Кричима потичу највероватније од Дробњака. Побединици пишу историју, тако да, замисли да су Кричи потисли Дробњаке, ко зна како би их описивали. :)
Шалу на страну, ко зна како су Норманима I1 изгледали староседеоци Балкана, тако да ова предања не чуде превише. Мада искрено нешто не могу да замислим такво становништво на обронцима Дурмитора.
На Википедији дају занимљиву теорију о пореклу имена Крича (нисам до сада наилазио на њу):
"Porijeklo kričkoga imena je neutvrđeno. Moguće je da dolazi od tračke riječi krisio, ili ilirske krusi, što bi označavalo da su Kriči bili ili tamnoputi ljudi, ili da su bili crnokosi. Vjerovatnije je da su im naziv dali okolni Srbi, jer su u borbama ispuštali glasne krike tj. kričali."
У сваком случају, по особинама су се вероватно уклапали у староседелачко динарско-медитеранско становништво Балкана (тај антрополошки тип је присутан на овом простору још од 6. века пре н. е, "Гласиначка серија", а свакако и пре тога).
Влаховић на основу историјских извора није успео да закључи било шта о етничкој припадности Крича. Ипак, на основу предања све указје да су Кричи део једног старијег слоја становништва. Данас имамо и потврду у виду генетике.
Што се тиче периода 13-15 века, тј. сеобе у то време, ипак је то доста касно за Криче. Они имају знатно дужу историју на овим просторима. Данас и Y-STR прорачун ову динарску групу M205 "баца" у период 9., 10. века.
Порука од: herceg Јун 17, 2016, 09:53:18 пре подне
Можда треба поменути и презиме Klickovich N1a из СДП. Ово презиме се свакако може протумачити као Кличковић, што се аутоматски доводи у везу са Кричковићима (у Крајини имамо случај где р прелази у л).
Са друге стране, можда презиме у оригиналу гласи Кликовић. У сваком случају, Пива се наслања на Језера (Дробња), па не треба да чуди уколико веза постоји.
Код Требиња иначе постоји село Кликовићи. Такође, у Попову (Херцеговина) постоји род Кличана (подсећа на Кричани), а некада је било и Кличића. Слични топоними и данас постоје у околини Мостара (Кличањ).
Nema te transformacije u S-H koja bi pretvorila r u l ili ch u sh.
Порука од: herceg Јун 17, 2016, 10:07:34 пре подне
Још бих допунио везано за Кришковци. У попису Босанског пашалука из 1604. године подручје Кришковаца припадало је нахији Кобаш. Самог село под називом Кришковци у попису нема, што значи да је село добило име накнадно (могуће и по племенској групи Крича). Иначе, пописано је сусједно село Ножичко гдје се види да у Ножичком живе досељени православци (помиње се неколико попова, а доста становника има додатак пришлац, дошлац, имена су уобичајена српска).
Kako se moze doci do ovog popisa?
Порука од: Amicus Јун 17, 2016, 03:08:09 поподне
Kako se moze doci do ovog popisa?
Гугл.рс (http://google.rs) омогућава налажење тог пописа. :)
- Опширни попис Босанског санџака 1604. године, св. I/2 (https://www.scribd.com/doc/211826911/Opsirni-Popis-Bosanskog-Sandzaka-Iz-1604-Godine-Sv-4)
- Опширни попис Босанског санџака 1604. године, св. III (https://www.scribd.com/doc/211833029/Opsirni-Popis-Bosanskog-Sandzaka-Iz-1604-Godine-Sv-3)
Порука од: Небојша Јул 09, 2016, 04:33:57 поподне
"Krič 1374/82, Križan 1374/82, Kričkov 1255 (Schlimpert 1978: 243-244; Trautman MH: 85) - Kriče u Kotoru 1333 (MC II: 305), Kričko 1326 (MC I: 91); Kriče Vitomirov duguje Grubi Paška Bartolova 500 perpera 1327 (MC 1:294). Krič, Kričak blizu Kolašina; Kričačko polje. Kričak Grubanović iz Kruševica (Kovijanić 1974:182). Toponimi i antroponimi ove vrste nalaze se u raznim krajevima naše zemlje, ali, prema Imeniku naseljenih mesta u Jugoslaviji toponimi: Kričenovo, Kričići, Kričina, Kričke isključivo su u BiH i Hrvatskoj, što upućuje na zaključak o zapadnom porijeklu antroponima. A takva pretpostavka nalazi potvrdu u činjenici da je u strus. krič = kuznjec = kovač koji radi sa neprerađenom, nečistom gvozdenom masom. Po Fasmeru hica je 'glyba železa pokrytaja šljakom'.
Smatra da se radi o pozajmici od njemačkog: Kritze,Kritzeisen = otpaci željeza (Slovar II1967:378). KriS kao kuznjec1 ima I. I. Sreznevskij (1958) u materijalima za rječnik staroruskog jezika, u dok. iz 1326. godine. Prema tome, Kriči nijesu ni Iliri ni Tračani, kako je mislio V. Ćorović (1933: 25), izvodeći njihovo ime iz krisio, kriisi = crni, crnokosi ljudi, niti su potomci Vlaha kako je mislio Kovijanić (1974: 181-185) već su zajedno sa ostalim zapadnim Slovenima došli na Balkan kao kovači, odnosno kao ljudi koji su po kovačkom zanatu dobili ime i nosili ga dalje, bez obzira na nova zanimanja. Kriči su dovođeni u vezu sa Matarugama ali bez dokaza. Ime Kričan javlja se u nas, po Jirečeku, oko 1300. godine, dakle u prvim javnim spisima. Krički knez Jaroslav upućuje, prividno, na istok ali naselja
Jaroslav i ime Jaroslava nalazimo i u Polablju: Jaroslav 1232, Jaroslaus 1302, Jeroslaus 1310, sve u Rujanu, Jarezlaus 1241 u oblasti Rostoka, Jarislaus 1239, Jerislaus 1241. u oblasti Gistrov (Gustrow), Jaroslaus 1242. u Malhovu (Malchow). U kotorskim spisima javlja se Jaroš u dok. iz 1334. godine ("Edo Bogoe, filius condam Godan et frater Iarossii, habitator Catari" (MC II: 594). Prema tome, Jaroslav, Jaroš je poznato i u nas a komponovano je od: jaryj = vatren, ljut, usrdan, ravnostan i -slav(a)."
Није баш најјасније, али чини се да Ратковић на основу тога што се име Крича чешће јавља на западу некадашње СФРЈ, изводи закључак о западном пореклу. Ако су сеобе ишле са истока, логично је да су досељеници могли донети ово име.
На крају, аутор Криче повезује са Западним Словенима.
Ротковић се осврнуо и на порекло Мацура:
"Ovo o čemu priča Janković, predstavlja trag neke manje etničke skupine koja je iz Poljske kretala ka jugu. Mi smatramo da su to poljski Mazuri, koji su u nas preimenovani u Macure, po istoj onoj logici po kojoj je Knežlaz postao Knežlac. Poljski uticaj na taj dio Crne Gore vidi se po obliku Mišur. Mječislav Karaš (Mieczyslaw Karaš) je u Beitrage zum slawischen onomastischen Atlas (Berlin 1970: 123-132) raspravio antroponimski sufiks - ur, - ura u poljskom jeziku, pa je među brojnim primjerima naveo i Mazur i Myszur i Macur, kao Janczur, Bambur i si. Sve su to oblici karakteristični baš za poljsku antroponimiju. I dok je Bambur (u nas u Pljevljima) po Karasu od bamber, njem. Bauer, Land wirt = zidar, radnik, poljoprivrednik, dotle su ostale varijante izvedene iz imena: Misiura od Miš, Mikolaj; Janczur od Janek, Jan; Macur od Mac, Mateusz; Miszczur od Misz, Miszek, Mikolaj; Činjenica je da se ovakav tip imena javljaju u Crnoj Gori u ograničenom arealu, pa su ga mnogi prvi put i čuli u komediji Đekna (Mišur)."
Такође занимљиво:
"Tako bi, po I. Božiću, Španji otpali sa spiska tzv. 'starih naroda' u Crnoj Gori. U tako veliku starinu, da budu nazvani po Avarima, ne mogu se smjestiti ni Macure, poljskog porijekla, ni Mataruge, albanskog, ni Kriči, zapadnoslovenskog (krič = kuznjec = kovač), ni Macavari (Macavare) jer to su Varikašani iz Pomorja poljskog (vare muku = brašno), njihove Macevare, Mukovari.
Ostatke Avara (Obra) najlakše bi bilo otkriti po rasnom tipu. I zaista, tamo đe smještaju Španje ili Lužane (Bjelopavlići), uporno se priča o ljudima drukčijeg izgleda, pa i o tome da se danas mogu prepoznati Lužani, to jest razlikovati od ostalog stanovništva. M. S. Filipović, koji se posljednji opširnije bavio Bijelim Pavlom, pretkom Bjelopavlića (1948: 168-178, 256-263), dolazi do zaključka da je Bijeli Pavle došao sa istoka ne u vrijeme i poslije turske najezde već u doba Tatara, u XIII v., što bi značilo da se i legendarni ban Lužanin, kod kojega je Pavle služio, mora hronološki smjestiti u isto vrijeme. Bilo bi zaista teško pretpostaviti da je ova titula bana ostala od Avara, a da se nije proširila po Crnoj Gori za 700 godina trajanja. No isto tako ostaje nejasno i utvrđivanje te titule u vrijeme tatarske najezde, koja je trajala vrlo kratko (1241. do Jadranskog mora i 1282. i 1285. u Metohiji). Lužane, inače, Kovačević stavlja u srednji sloj, između Grka, Rimljana, Kriča, Spanja, Bukumira i drugih i bratstva i plemena XV-XVII vijeka. Lužani su, po njemu, 'stari Zećani, koji bi odgovarali srednjevjekovnom slovenskom stanovništvu Zete."
Интересантно да се помињу потенцијални потомци Авара на простору Црне Горе. Сетимо се да је хаплогрупа Q1b тамо присутна у солидном проценту (око 2%). Да ли то могу бити остаци Авара утопљени у неко од племена данашње Црне Горе?
Вратио бих се на Криче за тренутак. Теорију о западнослвоенском пореклу смо помињали још раније, пре него што смо сазнали за везу Крича и J2b1. Међутим, јако је битно да постоји и генетска веза са овим крајевима, што није случај.
Истина, не постоји јака веза ни са југом Балкана, али иако имамо два Немца који припадају кричком кластеру, мислим да је то премало да би се успоставила нека веза са западнословенским простором.
Порука од: Небојша Јул 13, 2016, 09:10:09 поподне
Користио сам само тестиране из СДП, без обзира на националну припадност. Убачени су тестирани из околине Фоче, из Пиве, из Дробњака, затим из околине Пљеваља, Пријепоља, Бијелог Поља, Колашина, итд...
Иако се генетска слика ових крајева кроз векове донекле изменила, за Криче ово може бити од користи зато што су они ту староседоци.
Узорак није велики, 43 особе, али ни ови крајеви нису густо насељени, па се може искористити. Видећемо да ли ће се генетска слика мењати како буду пристизали нови тестирани.
I2a (14) - 32.6%
E1b (7) - 16.3%
J2b1 (7) - 16.3%
I1 (6) - 14%
N1a (5) - 11.6%
R1a (3) - 7%
J2a (1) - 2.3%
Као што рекох, узорак није велики, али и без обзира што постоји уврежено мишљење да су се Кричи махом иселили из поменутих области, чини се да и даље "постоје" и то у солидном проценту.
Порука од: Небојша Јул 17, 2016, 07:17:54 поподне
Плаво - презимена која у корену имају име Крича (Кричка, Крчак, Кричко, Кричковић, Кричкић, итд.)
(https://s31.postimg.org/6jscygbez/image.jpg)
На овај начин се можда могу испратити сеобе Крича ка западу и истоку, тј. на овим местима (црвено) по свему судећи има (или је било) припадника J2b1. Такође, највећи број ових породица (плаво) представља потенцијалне носиоце хаплогрупе J2b1.
Чак се и распоред на основу тестираних из СДП прилично поклапа са локацијама на мапи.
Највероватније сам пропустио неке локације, или презимена на западу БиХ, где се ово име јавља у заиста великом броју.
Порука од: Бобан Чамџић Јул 20, 2016, 11:11:08 пре подне
Ако сам добро разумео претходне записе да ли је тачно да резултати Ћировића који је пореклом од Ћировића из Мораче припадају нашој хаплогрупи и кричко-годијељском роду?
Ако може неко од сарадника портала да ми препоручи веродостојну литературу која се односи на Криче.
Порука од: Небојша Јул 20, 2016, 11:41:11 пре подне
Нисам био у могућности да се потпуно посветим порталу извесно време.Поштовање и подршка за све нове корисне резултате који су последица рада и ентузијазма сарадника портала Порекло.Посебна захвалност за нова сазнања братији из кричко-годијељске групе.
Ако сам добро разумео претходне записе да ли је тачно да резултати Ћировића који је пореклом од Ћировића из Мораче припадају нашој хаплогрупи и кричко-годијељском роду?
Ако може неко од сарадника портала да ми препоручи веродостојну литературу која се односи на Криче.
Поздрав Бобане, хвала на лепим речима. Као што видиш, неке ствари се кристалишу. Чекамо још увек Yfull анализу. Ово може да нам помогне у расветљавању даљег порекла групе.
Немамо конкретно морачке Ћировиће тестиране, већ једну породицу из околине Александровца, која своје порекло везује за Голубовиће/Котлајиће из пљеваљског краја (Голубовићи су према предању огранак морачких Ћировића).
Петар је овде лепо објаснио ту везу:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=574.0
За Чамџиће ови Ћировићи могу бити посебно интересантни зато што их је у пљеваљском крају било у истим местима, а и славе исту славу:
http://www.poreklo.rs/2015/03/31/poreklo-prezimena-selo-ljutici-pljevlja/
http://www.poreklo.rs/2014/02/05/premcani-pljevaljski-kraj/
http://www.poreklo.rs/2012/03/18/poreklo-prezimena-cirovic/
Порука од: Небојша Јул 20, 2016, 11:45:11 пре подне
Др Петар Влаховић, "Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања"
https://books.google.rs/books?id=MMygBQAAQBAJ&pg=PA93&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%20%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0&f=false
Гордана Томовић, "Кричани и Кричак"
http://muzejpljevlja.com/gordana-tomovic-kricani-i-kricak/
Порука од: Бобан Чамџић Јул 20, 2016, 12:11:25 поподне
Хвала Небојша за литературу.
Порука од: Небојша Јул 20, 2016, 12:53:55 поподне
Са резултатима Ђорђевића сам упознат.Све је то Петар лепо објаснио и повезао.Помислио сам да је у последњих пар месеци неко од Ћировића који воде порекло од Ћировића Морачких урадио ДНК анализу.
Хвала Небојша за литературу.
Нема на чему, Бобане.
Био сам једно време у контакту са Ћировићима који воде порекло од ових Ћировића староседелаца у Морачи. Били су заинтересовани за тестирање. Генерално, требало би што пре тестирати неке од ових Ћировића, зато што то није велико братство. Одувек их је у Морачи било свега пар кућа.
Појавио се недавно неки Ћировић који је близак Морачанима Богићевцима R1b. Ови Ћировићи су из околине Мионице, а досељени су у 17. веку "из околине Ибра".
Порука од: Бобан Чамџић Јул 20, 2016, 01:58:53 поподне
Нема на чему, Бобане.
Био сам једно време у контакту са Ћировићима који воде порекло од ових Ћировића староседелаца у Морачи. Били су заинтересовани за тестирање. Генерално, требало би што пре тестирати неке од ових Ћировића, зато што то није велико братство. Одувек их је у Морачи било свега пар кућа.
Појавио се недавно неки Ћировић који је близак Морачанима Богићевцима R1b. Ови Ћировићи су из околине Мионице, а досељени су у 17. веку "из околине Ибра".
Име Ћиро је присутно међу Морачким Радовићима.Отац владике Амфилохија је имена Ћиро.Могуће да је дошло до миграције једног од Радовића имена Ћиро ка областима око Ибра.
Покушао сам неколико пута да једног од Ћировића из Пљеваља,који су даљим пореклом највероватније од Ћировића Морачких усмерим ка тестирању.Нисам успео.Резултати Ћировића Морачких били би драгоцени(ако би потврдили припадност нашој групи) не само за моје Чамџиће него и за Криче јер би простор насељења Крича значајно померили према реци Морачи.
Порука од: vidoje 013 Јул 20, 2016, 02:40:59 поподне
Име Ћиро је присутно међу Морачким Радовићима.Отац владике Амфилохија је имена Ћиро.Могуће да је дошло до миграције једног од Радовића имена Ћиро ка областима око Ибра.
Покушао сам неколико пута да једног од Ћировића из Пљеваља,који су даљим пореклом највероватније од Ћировића Морачких усмерим ка тестирању.Нисам успео.Резултати Ћировића Морачких били би драгоцени(ако би потврдили припадност нашој групи) не само за моје Чамџиће него и за Криче јер би простор насељења Крича значајно померили према реци Морачи.
Колико ми је познато, брат Амфилохијев је Ћиро Радовић. Не знам да ли му је то име или надимак. Познат је као Ћиро Радовић. Иначе надимак Ћиро је присутан у Црној Гори. Мислим да је Ћиро, више надимак, него име. Али, неријетко, људи неког више знају као Ћиро, него по имену. Лично сам познавао три Ћира ( нажалост један је недавно умро)
Порука од: Небојша Јул 20, 2016, 02:48:08 поподне
Име Ћиро је присутно међу Морачким Радовићима.Отац владике Амфилохија је имена Ћиро.Могуће да је дошло до миграције једног од Радовића имена Ћиро ка областима око Ибра.
Покушао сам неколико пута да једног од Ћировића из Пљеваља,који су даљим пореклом највероватније од Ћировића Морачких усмерим ка тестирању.Нисам успео.Резултати Ћировића Морачких били би драгоцени(ако би потврдили припадност нашој групи) не само за моје Чамџиће него и за Криче јер би простор насељења Крича значајно померили према реци Морачи.
Решили би морачки Ћировићи ту мистерију.
Треба поменути да још неке породице J2b1 имају предање о пореклу из Мораче. То су Каралићи и Карајовићи из околине Александровца који, занимљиво, такође славе Аранђеловдан (слава већине Морачана).
Један део родова J2b1 из Полимља и Дробњака негује предање о пореклу из Катунске нахије (Чево, Предиш, итд.).
На основу предања неких J2b1 из Црне Горе и Србије (новији досељеници), рекло би се да је "Крича" некада било на овом потезу:
(https://s31.postimg.org/7kqhkrly3/image.jpg)
За сада се припадници J2b1 појављују само у СЗ делу Црне Горе. Ово мапа је креирана на основу појачане концентрације и предања појединих родова J2b M205.
Порука од: Бобан Чамџић Јул 20, 2016, 03:00:43 поподне
Колико ми је познато, брат Амфилохијев је Ћиро Радовић. Не знам да ли му је то име или надимак. Познат је као Ћиро Радовић. Иначе надимак Ћиро је присутан у Црној Гори. Мислим да је Ћиро, више надимак, него име. Али, неријетко, људи неког више знају као Ћиро, него по имену. Лично сам познавао три Ћира ( нажалост један је недавно умро)
Поштовање Видоје
Отац владике Амфилохија је Ћиро Радовић.Брат владике Амфилохија се зове Вељко.Надимак Ћиро вероватно је присутнији у Црној Гори,али постоји и име Ћиро које јесте ретко.
Порука од: Бобан Чамџић Јул 20, 2016, 03:18:02 поподне
Решили би морачки Ћировићи ту мистерију.
Треба поменути да још неке породице J2b1 имају предање о пореклу из Мораче. То су Каралићи и Карајовићи из околине Александровца који, занимљиво, такође славе Аранђеловдан (слава већине Морачана).
Један део родова J2b1 из Полимља и Дробњака негује предање о пореклу из Катунске нахије (Чево, Предиш, итд.).
На основу предања неких J2b1 из Црне Горе и Србије (новији досељеници), рекло би се да је "Крича" некада било на овом потезу:
(https://s31.postimg.org/7kqhkrly3/image.jpg)
За сада се припадници J2b1 појављују само у СЗ делу Црне Горе. Ово мапа је креирана на основу појачане концентрације и предања појединих родова J2b M205.
Из ових области које си ти оивичио Небојша наши преци су мигрирали северно,западно,источно.
Ех да су пошли према југу и запосели јадрански појас где би нам данас био крај :) :) :)
Порука од: Бакс Јул 20, 2016, 03:45:57 поподне
Дакле, Кичи су старим пореклом из Црне Горе, уз саму границу с Херцеговином (Старом Херцеговином)?
Порука од: Небојша Јул 20, 2016, 03:57:36 поподне
Дакле, Кичи су старим пореклом из Црне Горе, уз саму границу с Херцеговином (Старом Херцеговином)?
Сами Кричи, у погледу некадашњих граница, не излазе из оквира Старе Херцеговине (простор од Фоче до Колашина). Ова мапа показује простор који су, с обзиром на предања, насељавали и припадници M205.
Генерално, припадника овог кластера J2b1 на Балкану има у свим крајевима, од Бугарске до Истре, па их можда не треба уско ограничити на простор ЦГ, иако је, пре свега за западне Србе и сеобе у последњих 500 година, овај простор најбитнји.
Да се питање Крича неће лако решити, може се наслутити и из писања Др Влаховића:
(https://s31.postimg.org/5c2m4xjgr/image.jpg?4)
Порука од: НиколаВук Јул 20, 2016, 04:31:12 поподне
Сами Кричи, у погледу некадашњих граница, не излазе из оквира Старе Херцеговине (простор од Фоче до Колашина). Ова мапа показује простор који су, с обзиром на предања, насељавали и припадници M205.
Генерално, припадника овог кластера J2b1 на Балкану има у свим крајевима, од Бугарске до Истре, па их можда не треба уско ограничити на простор ЦГ, иако је, пре свега за западне Србе и сеобе у последњих 500 година, овај простор најбитнји.
Да се питање Крича неће лако решити, може се наслутити и из писања Др Влаховића:
(https://s31.postimg.org/5c2m4xjgr/image.jpg?4)
Што се тиче имена Крича, дао бих неко своје домишљање које може а и не мора бити тачно. Можда је њима име дошло од латинске речи crux, crucis, за крст (да наведем само као примере, у румунском се за крст каже cruce, а у албанском, који је тај термин преузео из латинског, kryq), тј. Кричи би према томе значило "хришћани". Можда су то име себи дали у време раног средњег века, како би нагласили своју посебност у односу на досељене Словене (као староседелачка, највероватније романска и хришћанска популација насупрот паганским словенским племенима). Касније, са христијанизацијом Словена та разлика се почела заборављати, да би се са кричким прихватањем српског језика тотално избрисала, и од ње је остало само име коме се у међувремену заборавило право значење. Не знам да ли је неко од аутора који су се бавили Кричима можда већ изнео сличну хипотезу, јер нисам са тиме довољно упознат. У сваком случају, вредно је размишљања.
Порука од: Небојша Јул 20, 2016, 05:15:38 поподне
Што се тиче имена Крича, дао бих неко своје домишљање које може а и не мора бити тачно. Можда је њима име дошло од латинске речи crux, crucis, за крст (да наведем само као примере, у румунском се за крст каже cruce, а у албанском, који је тај термин преузео из латинског, kryq), тј. Кричи би према томе значило "хришћани". Можда су то име себи дали у време раног средњег века, како би нагласили своју посебност у односу на досељене Словене (као староседелачка, највероватније романска и хришћанска популација насупрот паганским словенским племенима). Касније, са христијанизацијом Словена та разлика се почела заборављати, да би се са кричким прихватањем српског језика тотално избрисала, и од ње је остало само име коме се у међувремену заборавило право значење. Не знам да ли је неко од аутора који су се бавили Кричима можда већ изнео сличну хипотезу, јер нисам са тиме довољно упознат. У сваком случају, вредно је размишљања.
Занимљиво, Никола. Мислим да је до сличног закључка дошао и А. Лома у студији "Лома, А.: Топономастика и археологија. Антички локалитети код Пљеваља и Пријепоља и могући предсловенски остаци у тамошњој топонимији, Ономатолошки прилози X, Београд 1989, 1–32".
Нажалост, нисам успео наћи књигу у електронској форми.
Порука од: Бакс Јул 20, 2016, 05:50:31 поподне
Сами Кричи, у погледу некадашњих граница, не излазе из оквира Старе Херцеговине (простор од Фоче до Колашина). Ова мапа показује простор који су, с обзиром на предања, насељавали и припадници M205.Аха, ја сам погрешно разумео. Мислио сам да је то простор у ком су Кричи живели у најстарије време. И било ми чудно да се све време спомиње Херцеговина и Стара Херцеговина, а онда одједном Црна Гора. :D :D
Порука од: Небојша Јул 20, 2016, 06:32:09 поподне
Има смисла ово с крстом, а даје и потенцијални одговор на то зашто су се одувек тако разликовали у односу на Словене. И међу словенима је било аутохтоног балканског становништва, али некако, према изнетим подацима овде, Кричи су увек сматрани "другачијим".
Ако мислиш на Јужне Словене, онда је већина староседелаца имала сличан статус као и Кричи (били су хришћани). Нисам до сада пронашао податке о Кричима као о нешто специјално "другачијем" становништву, као што се нпр. може пронаћи у опису Парежана (Херцеговина), или староседелаца са простора Бјелопавлића (Шпање?), мада сам негде прочитао (мислим код Лубурића) да им се ношња донекле разликовала(?)
Ова веза имена Кричи и хришћани звучи интересантно (Христијани, Хришћани = Кричани?). Свакако звучи реалније од оне теорије да су име добили по кричању. :)
Порука од: Небојша Јул 20, 2016, 07:10:18 поподне
(https://books.google.de/books?id=1Y1iAAAAMAAJ&pg=PA13&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8&sig=ACfU3U1z4Oxc3ngV2ZhaGNday3P6rYJ5xQ&edge=0)
Ово дело генерално може бити интересантно за Криче, зато што аутор помиње још неке паралеле које могу бити од користи:
(https://books.google.rs/books?id=So1iAAAAMAAJ&pg=PA20&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8&sig=ACfU3U3eyy0MSymvEKNjlj5hoUouK4crPQ&edge=0)
(https://books.google.rs/books?id=So1iAAAAMAAJ&pg=PA21&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0&sig=ACfU3U1x9aiIMNa6AT6IDfUnJ888l__d4A&edge=0)
Видимо да се слично име јавља и у југоисточним крајевима. У околини Штипа се у историјским изворима помиње "син Кричанов", а вреди поменути и место које је носило назив Кричановска Козница. Претпостављам да је то данас Козница у Србији, у пчињском округу.
"Према повељи цара Душана манастиру Архиљевици из августа 1355. године, севастократор Дејан кога је назвао "брат царства ми севастократор Дејан" добија велики покрајине источно од Скопске Црне Горе. То укључује старе жупе (округе) Жеглигово и Прешево, који су били његове наследне земље. На основу повеље, метох манастира Архиљевице су сачињавала следећа баштинска села севастократора Дејана: село Подлешане са заселцима, село Архиљевица код цркве са заселцима, село Извор, село Рућинци, селиште Мокра Пољана, село Маисторије, селиште Маисторије Крупници, селиште Прусци, селиште Врдун, селиште Првево, селиште Деиково, селиште Враче, селиште Седлар, селиште Мекша и село Глаже. Укупно 9 села, 9 селишта и неколико заселка. Поред ових наведених Дејанових баштинских села која су потчињена манастиру Архиљевици, цар Душан је Архиљевици потчинио и села у околини Велбужда: цркву Госпођино поље са селом, село Козница Кричановска и село Строиково."
Већ смо помињали да у овим крајевима постоји појачано присуство хаплогрупе J2b1 (крички кластер). Врло вероватно да постоји нека даља веза полимских Крича са овим крајевима.
Недавно сам сазнао за још неке "топониме" које у основи имају реч Крич
Кричим (Бугарска, пловдивска област)
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC
Кричово (Украјина, Закарпатска област)
https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%BE
Kriçkovë (Албанија)
http://mapcarta.com/13911062
Порука од: НиколаВук Јул 20, 2016, 09:11:05 поподне
Занимљиво, Никола. Мислим да је до сличног закључка дошао и А. Лома у студији "Лома, А.: Топономастика и археологија. Антички локалитети код Пљеваља и Пријепоља и могући предсловенски остаци у тамошњој топонимији, Ономатолошки прилози X, Београд 1989, 1–32".
Нажалост, нисам успео наћи књигу у електронској форми.
Нисам прочитао тај чланак, вредело би га погледати. Добро је знати да се мој начин размишљања подудара са оним од уваженог професора Ломе. :)
Порука од: Nebo Јул 20, 2016, 09:28:48 поподне
За сада се припадници J2b1 појављују само у СЗ делу Црне Горе. Ово мапа је креирана на основу појачане концентрације и предања појединих родова J2b M205.
Има и братство Кричија у Ријечкој нахији, племе Грађани. У которским документима се у 14. веку помиње Лоре Кричко, кога Ковијанић лоцира ту негде у област Ријечке нахије:
http://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/
Порука од: Небојша Јул 20, 2016, 09:36:29 поподне
Има и братство Кричија у Ријечкој нахији, племе Грађани. У которским документима се у 14. веку помиње Лоре Кричко, кога Ковијанић лоцира ту негде у област Ријечке нахије:
http://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/
Поставио сам овде само одломак:
(https://books.google.de/books?id=1Y1iAAAAMAAJ&pg=PA13&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8&sig=ACfU3U1z4Oxc3ngV2ZhaGNday3P6rYJ5xQ&edge=0)
Порука од: Небојша Јул 20, 2016, 09:40:43 поподне
Има и братство Кричија у Ријечкој нахији, племе Грађани. У которским документима се у 14. веку помиње Лоре Кричко, кога Ковијанић лоцира ту негде у област Ријечке нахије:
http://www.poreklo.rs/2016/02/11/bratstva-plemena-gradjani/
Мислио сам на ове што су до сада тестирани, тј. на њихове локације и предања о пореклу.
Овај помен Кричија у Ријечкој нахији, а још више предање о пореклу из Комана, звучи прилично интересантно. Поједини родови J2b1 из СЗ Црне Горе имају предања о пореклу "са Чева", "из Марковине", "из Предиша", итд.
Комани су близу Озринића и Бјелица, па може бити да нека веза постоји.
Порука од: vojinenad Јул 20, 2016, 10:03:59 поподне
Ћиро је надимак од имена Ћирило, међутим, у динарским пределима се давало и лично име Ћиро. Од њега данас постоје презимена Ћирић и Ћировић. Имао сам комшију Ћирића и цело села га је звало Ћиро. Веруј ми, не могу сад да се сетим како му је гласило право лично име.Један мој рођак се зове Новак а сви га зову Ћиро. И сам сам се изненадио када сам први пут сазнао за његово право име јер сам га цео живот знао под тим надимком и очекивао сам да му је то крштено име, или барем да је неко име слично том надимку. Иначе, и он је пореклом из Мораче.
Дакле, Кичи су старим пореклом из Црне Горе, уз саму границу с Херцеговином (Старом Херцеговином)?
Порука од: Бобан Чамџић Август 16, 2016, 10:44:34 пре подне
Нисам до малопре видео твој пост од 7.јула на Y-ДНК резултати... где наводиш и тестираног Голубовића који припада нашој групи.
Да ли имаш нека сазнања о тестираном Голубовићу?
Хвала
Порука од: Frontier1768 Август 21, 2016, 06:56:44 поподне
Вјероватно је многима познато да су унијаћење на подручју Петровог поља и Врлике (XIX вијек) предводили Петар Кричка (парох у Кричкама), Марко Бусовић (парох у Баљцима) и Пахомије Бусовић (парох у Врлици). Занимљиво је што се Марко и Пахомије Бусовић у неким изворима помињу под презименом Бусовић-Кричка.
Александар Бачко, који се бавио презименима далматинских Срба, наводи да су Бусовићи српска породица из Шибеника, која је временом нестала (вјероватно изумрла) и која је имала надимак Кричка.
Он наводи и примјер из Скрадина, гдје је постојала породица Кричка-Бусовић и гдје је сачуван споменик ове породице из 1789. године. Познато је да је један од првих православних свјештеника у Скрадину био Вукадин Кричка ("Вукадин Кричка, праотац многих шизматика").
Од Бусовића је поријеклом и далматински епископ Никодим Бусовић, који је 8. II 1694. године рукоположио Радојицу Кричку (вјероватно свог рођака) за пароха у Дрнишу.
https://en.wikipedia.org/wiki/Nikodim_Busovi%C4%87
Никодим Бусовић, далматински епископ (1693-1705)
(https://s3.postimg.io/w25y3gzoj/image.jpg)
Порука од: Синиша Јерковић Август 21, 2016, 08:10:02 поподне
Скренуо бих пажњу на готово извјесну везу далматинских Бусовића са далматинским Кричкама.
Вјероватно је многима познато да су унијаћење на подручју Петровог поља и Врлике (XIX вијек) предводили Петар Кричка (парох у Кричкама), Марко Бусовић (парох у Баљцима) и Пахомије Бусовић (парох у Врлици). Занимљиво је што се Марко и Пахомије Бусовић у неким изворима помињу под презименом Бусовић-Кричка.
Александар Бачко, који се бавио презименима далматинских Срба, наводи да су Бусовићи српска породица из Шибеника, која је временом нестала (вјероватно изумрла) и која је имала надимак Кричка.
Он наводи и примјер из Скрадина, гдје је постојала породица Кричка-Бусовић и гдје је сачуван споменик ове породице из 1789. године. Познато је да је један од првих православних свјештеника у Скрадину био Вукадин Кричка ("Вукадин Кричка, праотац многих шизматика").
Од Бусовића је поријеклом и далматински епископ Никодим Бусовић, који је 8. II 1694. године рукоположио Радојицу Кричку (вјероватно свог рођака) за пароха у Дрнишу.
Не знам откад је Никодим Бусовић светитељ, али судећи по фресци изгледа да је дошло вријеме да свака епархија, па и парохија, сама проглашава светитеље.
Ево још једног податка који потврђује ову везу Бусовић -Кричка из сљедећег рада http://hrcak.srce.hr/file/174385
"U Arhivu Skradinske biskupije sačuvana su svjedočenja serdara Josipa Semonića i Jeronima
Pokrajca pok. Jovana iz Varivoda da je Simeon kršten u crkvi Sv. Julijana u Šibeniku.
Prema izjavi svjedoka krstio ga je pop Nikola Metaxa, Grk, a kum mu je bio Petar Busović
zvani Krička. Kako su se takva svjedočanstva tražila samo u
slučajevima kada se nije moglo doći do službenoga izvoda i matice krštenih, moglo bi se
naslutiti da mu paroh nije želio izdati takvu potvrdu. "
Иначе овај Јероним (Јерко) Покрајац покојног Јована из Варивода је родоначелник вариводских Јерковића, од којих вјерујем да и сам потичем.
Иначе та стара црква св. Јулијана у Шибенику занимљива је и због православне братовштине која је при њој основана крајем 17. вијека. Братовштина је основана по узору на католичке братовштине тог времена. И опет у њој налазимо и Бусовиће и Покрајце.
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12684
"Nomi delli fratelli che al presente s' attrovano nella scola della B. V. Maria di San Zulian del rito greco nella citta di Sebenico, qual nota fu fatta sotto il procuratorato et giudicato dell' infrascritti, cioè:
Dragoslav Busović, Vuleta Busović, Jovan Busović, Đorđe Busović...Milin Pokrajac
God. 1697. bratovština je isplatila vladici Nikodimu Busoviću 182 L, da nabavi u Mlecima nekoliko ikona za crkvu. – G. 1699. isplaćeno je Parasku Stankoviću »Bugarinu« L 546 za dva zvona, što ih je donio iz Mletaka. – Iste godine, u mjesecu maju, utrošeno je L 85 za 12 novih svijećnjaka od žute mjedi pred ikonama 12 apostola i L 15 za nove okvire za ikone 12 apostola i Spasiteljevu. Nešto kasnije u junu, isplaćeno je vladici Nikodimu Busoviću L 338 za ikone 12 apostola i Spasiteljevu, nabavljene iz Krfa po L 26 svaka i L 572 za 11 većih ikona po L 52 svaka."
Поред Грка као старијег слоја и Срба, крајем 17. вијека међу православне Шибеника почињу долазити и цинцарски трговци који су у овим документима називају "Бугари"
Иначе, црква св. Јулијана је данас у рушевном стању
(http://www.sibenik.in/upload/novosti/2015/08/2015-08-29/46727/gl.jpg)
Порука од: Небојша Август 21, 2016, 08:23:48 поподне
Поделио бих још неке информације о Кричкама. Истина, не тичу се те духовне стране, већ се више односе на место порекла племена. :)
Код Симе Ћирковића (Пљевља у средњем веку), помиње се извесни Богета Кричак:
"Судећи по очуваним подацима, више напада је било на оном другом краку пута који је водио преко Дурмитора према Оногошту и даље према приморју. Пролазио је кроз пределе које су Дубровчани називали Планине, а некад и Морлакија. Прецизни је назив био Језера, а цео крај је приписиван Власима Бањанима. Чак овамо се упутио са територије Павловића у зиму 1427. један од кнезова војводе Радослава, по имену Богданац Бориновић, са братом и са људима, и ту је на Сандаљевој територији оштетио дубровачке трговце. Сами Бањани и браћа Златоносовићи оштетитли су трговце код места Пирни До, које је тај назив сачувало до данас у близини Плужина. Забележени су и неки напади ближе Пљевљима. Власи звани Злокруховићи оштетитли су трговце “у селу Кренешево званом Тара”, које се не може препознати у данашњој топономастици. Код Маоча су Богета Кричак и Радич Пролимлековић de Vlachia отели 500 литара бибера које је 1439. један Дубровчанин доносио из Турске"
С обзиром да су Кричи "оперисали" близу територије Бањана, можда не треба да чуди помен оних "Усораца Бањана". Име Богота се иначе појављује у попису херцеговацчког санџака (1477.) и у нахији Кричак ("Џемат Радича, сина Боготе").
Поменимо и неке податке који могу бити интересантни Ненаду М., с обзиром да његови Миловановићи кажу да су пореклом "од Ђурђевића Таре"
(https://s3.postimg.io/dpwc3h7lf/image.jpg)
(Извор: П. Влаховић, "Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања")
Ђурђевића Тара
(https://durmitor.files.wordpress.com/2011/01/0733.jpg)
Батоћанима J2b1 може бити занимљив податак да су Топлицу, у истој сеоби са Копаоника, населили Кошутанци (старије презиме породице Батоћанин), као и Кричке.
(https://books.google.rs/books?id=xQEeAAAAIAAJ&pg=PA49&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BA+%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5&sig=ACfU3U0FNTdzupDrh4RK89-33a8rs5IRcA&edge=0)
(Извор: Вујадин Б. Рудић, "Становништво Топлице")
Порука од: Небојша Август 21, 2016, 08:29:59 поподне
Код Маоча су Богета Кричак и Радич Пролимлековић de Vlachia отели 500 литара бибера које је 1439. један Дубровчанин доносио из Турске"
Заборавих да поменем. У овом крају (Маоче) има (или је бар било) припадника J2b1 (Марковићи из днк пројекта), што само сведочи о њиховој старини (и бројности?) у овој области:
"Марковићи су потомци старог српског становништва из периода Немањића. Насељавали су Водно, Градину, Слатку, Горње Крупице и др. Почетком XIX века било их је више десетина кућа Били су најбројније братство, па су се понекад и бахато понашали. Долазили су на вашар код цркве у Мариној Шуми (на Ускрс) у великом броју (преко 100 момака и толико девојака).
Како су се Мицановићи брзо увећавали и суседним Србима отимали земљу, стигли су и до насеља Марковића и испланирали обрачун са њима. На једном вашару код цркве у Мариној Шуми напали су Мемићи, Синановићи и Штроке Марковиће, око 1830. године. Погинуло је око 30 Марковића. Тада су се Марковићи разбежали на више страна: једни су отишли у Босну, а други у Србију и на друге стране. Остали су само Јовови потомци и од њега су сви Марковићи у Водном, Крупицама и др. Погинула су и два Јовова унука Највероватније да су до тада сви Јовови потомци живели у једној кућној заједници. Сви остали Марковићи (више десетина кућа) одселили су у Нову Варош, Прибој, Пећ, Чајниче, Миљевину итд. Изгледа да су се неки селили и пре погибије код цркве. Све њихове куће и имања запосели су Мемићи и Синановићи."
Извор:
http://www.poreklo.rs/2014/02/07/poreklo-prezimena-selo-maoce-pljevlja/
Порука од: Frontier1768 Август 22, 2016, 12:34:50 пре подне
Не знам откад је Никодим Бусовић светитељ, али судећи по фресци изгледа да је дошло вријеме да свака епархија, па и парохија, сама проглашава светитеље.
Вјерујем да је на фресци ипак далматински епископ Никодим Милаш и да је неко гријешком поставио фотографију његове фреске из манастира Крке на чланак о далматинском епископу Никодиму Бусовићу.
http://www.eparhija-dalmatinska.hr/arhiva2012/0140-12-c.html
https://www.youtube.com/v/YyuEXuoeERc
Порука од: Синиша Јерковић Август 22, 2016, 07:08:34 пре подне
Вјерујем да је на фресци ипак далматински епископ Никодим Милаш и да је неко гријешком поставио фотографију његове фреске из манастира Крке на чланак о далматинском епископу Никодиму Бусовићу.
Свеједно ни Никодим Милаш није светитељ. За проглашење светим у Цркви постоје процедуре. Не иде то баш тако, некоме падне на памет...
Порука од: Nenad M Август 22, 2016, 08:01:26 пре подне
...
Поменимо и неке податке који могу бити интересантни Ненаду М., с обзиром да његови Миловановићи кажу да су пореклом "од Ђурђевића Таре"
(https://s3.postimg.io/dpwc3h7lf/image.jpg)
(Извор: П. Влаховић, "Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања")
Хвала, Небојша, на овим подацима. Већ неко време ми је јасно да водимо порекло од Крича, али оваква директна веза добро дође. Сада покушавам да дођем до података о становништву тих крајева у другој половини XVIII века, у нади да ћу тамо пронаћи Јанићијевиће, јер сам уверен да смо се тада тако презивали.
Порука од: Небојша Август 22, 2016, 12:07:34 поподне
Хвала, Небојша, на овим подацима. Већ неко време ми је јасно да водимо порекло од Крича, али оваква директна веза добро дође. Сада покушавам да дођем до података о становништву тих крајева у другој половини XVIII века, у нади да ћу тамо пронаћи Јанићијевиће, јер сам уверен да смо се тада тако презивали.
Нема на чему, Ненаде.
Име Јанићије, тј. презиме Јанићијевић, се у неколико наврата помиње у историји Полимља и Потарја. Треба установити да ли се може успсотавити директна веза са Јанићијевићима од којих, према предању и подацима из архива, воде порекло Ђоковићи и Миловановићи из Груже (слава Аранђеловдан).
У тим крајевима се помиње презиме Шиљак. Шиљци су дали много попова Било их је једанпут истовремено 17 живих свештеника. Игуман Јанићије (1780-1856) био је старешина у Манастиру Св. тројице. Његов син је поп Гавро; Гавров поп Јосиф; а Јосифов Проле.
Милета Војиновић помиње и неке Јанићијевиће из околине Пљеваља:
"Отац Пера Јанићијевића је побегао као младић од родитеља из Ћустендила - Велбужда, из Бугарске и дошао у Пљевља око 1860. године. Његов син је Перо, а Перов Јанићије. Он је имао два сина."
Колико ми је познато, Миловановићи имају генетско поклапање у Бугарској (као и још неки Кричи), али се време сеобе овде не уклапа, зато што су "Тарани" у то време већ у Шумадији.
(Милета Војиновић, "Пљеваљски крај, прошлост и порекло становништва")
Ово нам, нажалост, не открива превише. Ако бих морао да типујем на неку од ове две породице, онда су то свакако Шиљци. Наиме, за Кљајевиће из пљеваљског краја се каже да су старином Шиљци, који су пореклом управо из Кричка (Бличкова). Интересантно да Кљајевићи и Шиљци славе Аранђеловдан, исто као и Миловановићи.
Порука од: vojinenad Август 22, 2016, 12:17:03 поподне
Нема на чему, Ненаде.Јел' од ових Кљајевића и Божидар? Претпостављам да јесте. Он своје Кљајевиће повезује са Кљајићима из Мораче, али та прича нема везе са предањима, као ни са истином.
Име Јанићије, тј. презиме Јанићијевић, се у неколико наврата помиње у историји Полимља и Потарја. Треба установити да ли се може успсотавити директна веза са Јанићијевићима од којих, према предању и подацима из архива, воде порекло Ђоковићи и Миловановићи из Груже (слава Аранђеловдан).
У тим крајевима се помиње презиме Шиљак. Шиљци су дали много попова Било их је једанпут истовремено 17 живих свештеника. Игуман Јанићије (1780-1856) био је старешина у Манастиру Св. тројице. Његов син је поп Гавро; Гавров поп Јосиф; а Јосифов Проле.
Милета Војиновић помиње и неке Јанићијевиће из околине Пљеваља:
"Отац Пера Јанићијевића је побегао као младић од родитеља из Ћустендила - Велбужда, из Бугарске и дошао у Пљевља око 1860. године. Његов син је Перо, а Перов Јанићије. Он је имао два сина."
Колико ми је познато, Миловановићи имају генетско поклапање у Бугарској (као и још неки Кричи), али се време сеобе овде не уклапа, зато што су "Тарани" у то време већ у Шумадији.
(Милета Војиновић, "Пљеваљски крај, прошлост и порекло становништва")
Ово нам, нажалост, не открива превише. Ако бих морао да типујем на неку од ове две породице, онда су то свакако Шиљци. Наиме, за Кљајевиће из пљеваљског краја се каже да су старином Шиљци, који су пореклом управо из Кричка (Бличкова). Интересантно да Кљајевићи и Шиљци славе Аранђеловдан, исто као и Миловановићи.
Порука од: Nenad M Август 22, 2016, 12:30:32 поподне
Нема на чему, Ненаде.
Име Јанићије, тј. презиме Јанићијевић, се у неколико наврата помиње у историји Полимља и Потарја. Треба установити да ли се може успсотавити директна веза са Јанићијевићима од којих, према предању и подацима из архива, воде порекло Ђоковићи и Миловановићи из Груже (слава Аранђеловдан).
У тим крајевима се помиње презиме Шиљак. Шиљци су дали много попова Било их је једанпут истовремено 17 живих свештеника. Игуман Јанићије (1780-1856) био је старешина у Манастиру Св. тројице. Његов син је поп Гавро; Гавров поп Јосиф; а Јосифов Проле.
Милета Војиновић помиње и неке Јанићијевиће из околине Пљеваља:
"Отац Пера Јанићијевића је побегао као младић од родитеља из Ћустендила - Велбужда, из Бугарске и дошао у Пљевља око 1860. године. Његов син је Перо, а Перов Јанићије. Он је имао два сина."
Колико ми је познато, Миловановићи имају генетско поклапање у Бугарској (као и још неки Кричи), али се време сеобе овде не уклапа, зато што су "Тарани" у то време већ у Шумадији.
(Милета Војиновић, "Пљеваљски крај, прошлост и порекло становништва")
Ово нам, нажалост, не открива превише. Ако бих морао да типујем на неку од ове две породице, онда су то свакако Шиљци. Наиме, за Кљајевиће из пљеваљског краја се каже да су старином Шиљци, који су пореклом управо из Кричка (Бличкова). Интересантно да Кљајевићи и Шиљци славе Аранђеловдан, исто као и Миловановићи.
Е па, у томе и јесте штос; ми нисмо славили Аранђеловдан док смо били тамо, него св. Симеуна. Само не знам да ли оног што пада на други дан Сретења, или Столпника, у септембру. О томе је већ било речи, како се овај први доста слави у Босни.
Игуман Јанићије долази сувише касно да би од њега настало то презиме; људи који су дошли у Гружу били су старији од њега.
Порука од: Небојша Август 22, 2016, 01:49:05 поподне
Е па, у томе и јесте штос; ми нисмо славили Аранђеловдан док смо били тамо, него св. Симеуна. Само не знам да ли оног што пада на други дан Сретења, или Столпника, у септембру. О томе је већ било речи, како се овај први доста слави у Босни.
Игуман Јанићије долази сувише касно да би од њега настало то презиме; људи који су дошли у Гружу били су старији од њега.
Тачно. Ово је већ средина 19. века. Занимљиви су свакако ови Шиљци.
Колико је сигуран тај податак о старијем презимену Миловановића? Не среће се пречесто презиме Јанићијевић на простору Црне Горе.
Ђоковићи долазе уз Миловановиће, или обе породице настају од истог родоначелника? Презиме Ђоковић се већ може пронаћи у тим областима.
Јел' од ових Кљајевића и Божидар? Претпостављам да јесте. Он своје Кљајевиће повезује са Кљајићима из Мораче, али та прича нема везе са предањима, као ни са истином.
Не бих знао. Према неким подацима, ови пљеваљски Кљајевићи су пореклом из Блишкова (Бијело Поље).
http://www.poreklo.rs/2014/02/10/poreklo-prezimena-selo-kosanica-pljevlja/
Порука од: Nenad M Август 22, 2016, 02:51:51 поподне
Тачно. Ово је већ средина 19. века. Занимљиви су свакако ови Шиљци.Подаци су тачни. Нашао сам их у историјском архиву у Крагујевцу, у матичним књигама из борачке цркве.
Колико је сигуран тај податак о старијем презимену Миловановића? Не среће се пречесто презиме Јанићијевић на простору Црне Горе.
Ђоковићи долазе уз Миловановиће, или обе породице настају од истог родоначелника? Презиме Ђоковић се већ може пронаћи у тим областима.
Не бих знао. Према неким подацима, ови пљеваљски Кљајевићи су пореклом из Блишкова (Бијело Поље).
http://www.poreklo.rs/2014/02/10/poreklo-prezimena-selo-kosanica-pljevlja/
У књизи Михаила Драгића "Гружа - антропогеографска истраживања" се каже да су дошла четири брата из Таре: Драгутин, Јездимир, Теодор и Јоја. Такође се каже да су остали Тарани наставили пут до Брестовца, тројица браће, заборавио сам им имена, а такође се каже и да је породица Мићаковић из Гривца истог порекла. Од ових брестовачких Тарана се после разгранало мноштво породица, па је малтене пола фамилија у Брестовцу тог порекла.
Да се вратим Борчу. Породично предање казује да су Драгутинови синови били Милован и Ђоко, од којих настају Миловановићи и Ђоковићи. Ова се подела, дакле, одиграла тек у Борчу. Ја сам у матичним књигама нашао забележене податке о рођењу Драгутинових унука, од оба сина, од којих је један мој чукун деда. У тим забелешкама се и Милован и Ђоко воде као Јанићијевићи. Закључујем да се и Драгутин тако презивао. А пошто се зна да је и Милован дошао у Борач, дакле рођен је у Потарју (1790. године), неминован је закључак да су се презивали Јанићијевић док су били "на старом вилајету".
Занимљиво је да, када се погледају подаци за Драгутиновог брата, Јездимира, види да су се његови синови (Мијаило и Јевто - од њих су Мијаиловићи и Јевтовићи, садашње борачке породице) водили као Јездимировићи у матичним књигама. Зашто се Милован и Ђоко нису презивали Драгутиновић, већ су задржали старо Јанићијевић, не знам, можда је Драгутин био најстарији брат, но то није ни толико битно за целу причу.
Могао бих да овде ставим и слике из матичне књиге рођених где се види да су се и Милован и Ђоко презивали Јанићијевић, али сам на послу и прокси сервер је тако подешен да спречава приступ postimg.org сајту.
Порука од: Nenad M Август 22, 2016, 02:59:29 поподне
Порука од: Лепеничанин Август 22, 2016, 03:03:23 поподне
Мој предак Деспот рођен 1780. у арачком тефтеру уписан је као Илић, и чисто сумњам да је то неко презиме које је трајало дуже и било презиме у старом крају. Много је вероватније да се Деспотов отац звао Илија.
Зато мислим да се и твој најстарији познати предак, Драгутинов отац, звао Јоаникије/Јанићије, у то време су црквена имена била честа, рецимо синови поменутог Деспота зову се Методије и Антоније (мој предак).
Порука од: Nenad M Август 22, 2016, 03:14:09 поподне
Ненаде, Јанићије је по свему судећи било име Драгутиновог оца. Тада једноставно није било правила како се уписују презимена.
Мој предак Деспот рођен 1780. у арачком тефтеру уписан је као Илић, и чисто сумњам да је то неко презиме које је трајало дуже и било презиме у старом крају. Много је вероватније да се Деспотов отац звао Илија.
Зато мислим да се и твој најстарији познати предак, Драгутинов отац, звао Јоаникије/Јанићије, у то време су црквена имена била честа, рецимо синови поменутог Деспота зову се Методије и Антоније (мој предак).
Сасвим је могуће, но то је опет неки податак са којим може да се ради. Ако би се, дакле, у неком дефтеру за тај део Потарја нашао низ Јоаникије/Јанићије - Драгутин - Милован (јер сви они су тамо рођени), то би било то. А опет, ко зна, можда се ипак јесу презивали Јанићијевић, мада је за то шанса мања него за ово што ти кажеш.
Порука од: Селаковић Август 22, 2016, 03:21:38 поподне
Ненаде, Јанићије је по свему судећи било име Драгутиновог оца. Тада једноставно није било правила како се уписују презимена.
Мој предак Деспот рођен 1780. у арачком тефтеру уписан је као Илић, и чисто сумњам да је то неко презиме које је трајало дуже и било презиме у старом крају. Много је вероватније да се Деспотов отац звао Илија.
Зато мислим да се и твој најстарији познати предак, Драгутинов отац, звао Јоаникије/Јанићије, у то време су црквена имена била честа, рецимо синови поменутог Деспота зову се Методије и Антоније (мој предак).
Слажем се са овим што Лепеничанин каже. По већини мојих предачких линија (све у Западној Србији) презиме уписано на тефтерима 1823, 1824, 1831, 1832... је изведено од имена оца. Тако је са Васићима, Исаиловићима, Васиљевићима, Павловићима, Јовановићима, Јевтићима... И та презимена су им остала до данас. Па опет, ту је и изузетак Селаковића (Селака) који су у 80-90% случајева пописивани као Селак(овић) (иако им је тај Селак био углавном прадеда и чукундеда). Рецимо, већина данашњих презимена у Кремнима су пописивана као таква и на првим тефтерима, а потичу махом од пре 1750. Слично је и са мојим прецима Максимовићима и Трипковићима у Лесковицама код Ваљева, исто презимена из прве половине 18. века. Тако да, све је могуће.
Порука од: Nenad M Август 22, 2016, 03:25:10 поподне
Порука од: crni Август 24, 2016, 01:16:20 пре подне
Скренуо бих пажњу на готово извјесну везу далматинских Бусовића са далматинским Кричкама.
Вјероватно је многима познато да су унијаћење на подручју Петровог поља и Врлике (XIX вијек) предводили Петар Кричка (парох у Кричкама), Марко Бусовић (парох у Баљцима) и Пахомије Бусовић (парох у Врлици). Занимљиво је што се Марко и Пахомије Бусовић у неким изворима помињу под презименом Бусовић-Кричка.
Александар Бачко, који се бавио презименима далматинских Срба, наводи да су Бусовићи српска породица из Шибеника, која је временом нестала (вјероватно изумрла) и која је имала надимак Кричка.
Он наводи и примјер из Скрадина, гдје је постојала породица Кричка-Бусовић и гдје је сачуван споменик ове породице из 1789. године. Познато је да је један од првих православних свјештеника у Скрадину био Вукадин Кричка ("Вукадин Кричка, праотац многих шизматика").
Од Бусовића је поријеклом и далматински епископ Никодим Бусовић, који је 8. II 1694. године рукоположио Радојицу Кричку (вјероватно свог рођака) за пароха у Дрнишу.
Чини се да кокетирање са унијом није било својствено само Бусовићима-Кричкама 19. вијека. Пуно је мастила потрошио Н. Милаш правдајући непријатности којима је био изложен владика Никодим Бусовић након хиротонисања 24. јуна 1693. за “епископа стратоничког“ од стране млетачко-далматинског епископа Мелентија Типалда у Венецији. За овог епископа Мелентија, Милаш је уочио да је 13. септембра 1690. пред инквизитором Sant’ Offizio и папским нунцијем опозвао православно и исповједио римокатоличко вјеровање да би од папе Александра VIII добио и грамату којом се признаје за законитог епископа. Видјети http://www.scribd.com/doc/26855470/Pravoslavna-Dalmacija (Шести период (1699-1797.), под 3. Еп. Типалди одриче се православне вјере, и под 4. Српски епископи: Василије и Никодим, од 332-343 стране).
Са друге стране немјерљив је допринос самог Владике и цијеле свештеничке породице Бусовића-Кричке у наредном периоду у уређењу црквеног и народног живота српског народа на континенту Сјеверне Далмације. Занимљив извор за проучавање рада и живота владике Никодима могу послужити извјештаји обавезних периодичних визитација католичких бискупија (шибенска, скрадинска, ..) познатих као “ad limina”. Овдје бих приложио увиду дијелове текста из Zbornika radova Sedam stoljeća Šibenske biskupije, 1998., pod naslovom Šibenska biskupija u izvještajima ad limina u 17. i 18. stoljeću, pisca Andrije Lukinovića (Hrv. Drž. Arhiv Zagreb), са опажањима шибенског бискупа Калегарија (Gian Domenico Callegari) 1692., 1695. и 1705. године.
“ 4) U Kninu je pohodio crkvu sv. Jeronima, koja je bila muslimanska mošeja, a “ja sam blagoslovio i pretvorio u župnu crkvu“. Okolo su mnogi raskolnici, a malo katolika. U Drnišu ima sjedište Nikola Bujović, koji održava veze sa Sv. Stolicom, ali se javno pokazuje raskolnikom, dapače izopćava iz Crkve svoje vjernike koji se usude ulaziti u katoličke crkve. Sakrament se čuva samo u Kninu i Drnišu, a u drugim mjestima ne, zbog opasnosti od turskih provala. “
“ Knin i Drniš biskup nije mogao, zbog bolesti, osobno pohoditi, već je delegirao fra Stjepana Lupija, koji ga je pismeno izvijestio o svemu što je našao. Malo je katolika. U Drnišu je opet Nikola Bujović, koji ima veze sa Sv. Solicom, ali su mu djela raskolnička. U Kninu ima samo 140 katolika. Župnika uzdržava vojni zapovjednik. “
“ Bogatiji su i složniji, te s većom pompom obavljaju svoje bogoslužje, naročito na svoje blagdane, zatim pri nošenju poputbine bolesnicima i pri pokopu. Biskup protiv njih ne može ništa, jer je uz njih gradski magistrat i mletački upravitelj. Svećenika im postavlja filadelfski nadbiskup iz Venecije. Često dolazi pravoslavac Nikodein Bušović, nekoć njihov biskup, a sada za njega tvrdi filadelfijski nadbiskup u pismima šibenskom biskupu, da nije njegov sufragan. On javno po gradu vodi procesije, daje blagoslov na pravoslavni način. “
Насљедник Калегаријев на трону шибенског бискупа постаје Карло Антун Донадони и из његове прве визитације 1726. године, поређења ради, дајем опис дрнишке крајине како је владика Никодим Бусовић оставио иза себе 1707. године.
“ “Drniš je pod turskom vlašću bio brojem stanovnika velik. U njemu je cvala trgovina, a oni su ga zvali “Malo Sarajevo“. Sada je do temelja razrušen da nije ostao kamen na kamenu, a jedva da je ostala koja koliba. U gradu je jedina crkva Sv. Ante Padovanskog. Nekoć je bila džamija, gruba i neožbukana. U njoj je veliki drveni oltar na kojem se čuva Euharistija. Dva pobočna oltara su također drveni, kao i krstionica. Pribor ima dostatan, ali ne sav niti kvalitetan. Župnik je p. Bonaventura Radnić, observant, a grad broji 333 duše.“ “Nedaleko od tvrđave nalaze se dvije crkve koje je mletački knez dodijelio pravoslavcima i to Srbima. Tako je i ne mali broj drugih crkava po selima ovog brdskog dijela biskupije dodijelio raskolnicima. Sve sam njih uz protimbu, ne naroda, nego kaluđera, vizitirao. Dvojica od njih, koji su se uporno protivili i nerazumno opirali, a narod je od mene tražio pomoć protiv njih, pozvavši u pomoć vrhovnog zapovjednika, ove su godine tri mjeseca bili u Zadru na njegovoj galiji. ... “
Порука од: Зрно Август 24, 2016, 01:56:00 пре подне
Порука од: Frontier1768 Август 24, 2016, 11:55:05 пре подне
Бусовићи јесу сигурно у вези са Кричкама, само је питање да ли су њихов огранак или је дошло до спајања ова два презимена, а да раније нису била у сродству. За једне и друге је карактеристична свештеничка професија из генерације у генерацију, а служили су по читавој Далмацији, у различитим парохијама. Бусовићи су дефинитивно изумрли, док Кричака има још, само што више нису свештеници. Кричке су, сасвим могуће, биле најзначајнија и наутицајнија православна свештеничка породица у Далмацији.
Код Душана Рашковића ("Унијаћење Срба у Дрнишу и Петрову пољу у XIX веку") сам пронашао податак да је Марко Кричка додатак Бусовић добио због тога што је становао код тетке (која је ваљда била удата у Бусовиће) док је учио школу у Скрадину. Али опет, имамо онај споменик породице Кричка - Бусовић у Скрадину још 1789. године, па не бих искључивао везу између ове двије породице.
Што се тиче самих Бусовића, највише података о њима сам пронашао код Душана Кашића ("Светли гробови православних Шибенчана"). Године 1686. међу припадницима шибеничке православне "братовштине" налазимо Драгослава Бусовића и Вулету Бусовића. На основу података из матица рођених можемо сазнати да је Драгослав Бусовић био ожењен Теодором са којом је имао шесторо дјеце: Јована (1655), Николу (1657), Јована (1659), Ђорђа (1663), Ивањицу (1667) и Михаила (1671). Вулета Бусовић био је ожењен Јеленом са којом је имао такође шесторо дјеце: Тому (1657), Јелену (1661), Макавију (1663), Јована (1688), Аницу (1671) и Марију (1677). Кашић помиње и Ђурђа Бусовића који је живио у Шибенику почетком XIX вијека.
Порука од: Синиша Јерковић Август 25, 2016, 02:48:00 поподне
1. Прво насеље Кричке (зваћу га новске Кричке), могуће и старије, је на потезу Новска-Пакрац. Данас припада општини Новска. На том дијелу се помиње и Кричка планина(Брдо), Кричко Поље. Тај крај пада под Турке 1540. године. У годинама које слиједе насељава се ту српско становништво у влашком статусу. Тај дио је био изложен сталном ратовању и није био сигуран, па се становништво међу првима исељава одатле на подручје Иванића, а и нешто сјеверније , на подручје Копривнице. Сеоба се десила 1599. године и предводили су је два кнеза: Вучићага, и Драгулага, од којих ће касније настати породице Драгуловићи и Вучићагићи. За Драгулагу се у изворима из 1599. године каже да је недавно дошао из Босне. Иако се само насеље Кричка у документима не помиње, пресељеници из 1599. године су долазили управо из села које окружују новске Кричке. Остало је забиљежено да су на простору новских Крички након те сеобе остале само три српске куће. На ово подручје се послије 1690. године насељавају Срби из Босне, који су и забиљежени у попису из 1698. године. Старије кричке породице из првобитног насеља Кричке би требали тражити на подручју Иванић града и Копривнице
2. Друго насеље Кричке, које ћу звати пакрачке Кричке, се налази источно од Пакраца. Суштински оно није далеко од првих Крички. Тај крај је под Турке пао око 1543. године. Оно што је важније за ово насеље јесте да се оно у изворима помиње 1600. године приликом сеобе становника тог села на аустријску територију у ширу околину Бјеловара. Код Ивића је објављен и списак исељених породица и поређењем тог списка и пописа из 1698. године, могу се лоцирати неке породице ових других Кричака, од којих се издвајају Вранешевићи и Смољани/Смоњановићи. Треба рећи да у овој сеоби из 1600 године из пакрачких Кричака није отишло сво становништво. тј. постоје рецимо Вранешевићи који су остали у селу Кричкама и они који су 1600. отишли према Бјеловару. Исто вриједи и за Смољановиће и још неке породице из Кричака. Такође у пакрачке Кричке након 1690. године није било досељавања из Босне, тако да су пакрачке Кричеке сачувале бар дијелом оригинално кричко насеље (бар до посљедњег рата). Исељени Вранешевићи су живјели у брезовцу јужно од Бјеловара, као и Смољановићи, само што су се Смољановићи покатоличили.
Из горе наведеног очигледно је да се на простор Славоније у периоду између 1540. и 1600. године доселила племенска група Крички, која је образовала два насеља у околини Пакраца и Новске. Било би добро кад би се могли добити резултати Вранешевића из пакрачких Крички, па и бјеловарских уколико их још има, јер за ову породицу постоје поуздани подаци од 1600. године и јасна веза са селом Кричке.
Ако бисмо ишли даље, могли бисмо рећи да је почетком 16. вијека на подручју Босне постојала племенска група Крички у влашком статусу. Да ли је то била на подручју земље Усоре, па би се онда могла направити повезница и са личким Усорцима или на некој другој локацији, остаје да се види. У сваком случају, са простора Босне, Кричке су се очигледно подијелиле на три дијела : лички, далматински и славонски.
Било би добро кад би кроз тестирање Вранешевића из пакрачких Кричака могли и генетски да потврдимо ову везу.
Порука од: Небојша Август 25, 2016, 04:25:56 поподне
У сваком случају, са простора Босне, Кричке су се очигледно подијелиле на три дијела : лички, далматински и славонски.
Постоји и банијска група Крички. Није сигурно да ли су сви у истој сеоби дошли на Банију. Део је можда пореклом из Босне, део даљим пореклом из Лике/Далмације, итд.
Старост крајишких J2b1 прелази 1000 година, што ће рећи да припадници овог рода вероватно у више таласа, или као већ прилично разгранати, долазе на простор Крајине.
Кричке по Босни и Хрватској славе углавном Ђурђевдан и Никољдан па би се, условно речено, родови који славе ове славе могли повезати са групацијом која вероватно има другачији миграциони пут у односу на Усорце J2b1.
Усорци славе Св. Јована, а на основу историјских извора назире се веза са простором Бањана. Не треба искључити ни потенцијалну везу са Усором, иако је то још увек само претпоставка на основу имена.
Слажем се да већи део J2b1 долази управо на тај начин који си описао. Сеоба преко Херцеговине, дикректно у западну Босну (околина Змијања), где и данас постоји топоним Кричићи (Јајце), а одатле ка Далмацији, Лици, итд.
Порука од: Синиша Јерковић Август 25, 2016, 05:04:34 поподне
Постоји и банијска група Крички. Није сигурно да ли су сви у истој сеоби дошли на Банију. Део је можда пореклом из Босне, део даљим пореклом из Лике/Далмације, итд.
Старост крајишких J2b1 прелази 1000 година, што ће рећи да припадници овог рода вероватно у више таласа, или као већ прилично разгранати, долазе на простор Крајине.
Кричке по Босни и Хрватској славе углавном Ђурђевдан и Никољдан па би се, условно речено, родови који славе ове славе могли повезати са групацијом која вероватно има другачији миграциони пут у односу на Усорце J2b1.
Усорци славе Св. Јована, а на основу историјских извора назире се веза са простором Бањана. Не треба искључити ни потенцијалну везу са Усором, иако је то још увек само претпоставка на основу имена.
Слажем се да већи део J2b1 долази управо на тај начин који си описао. Сеоба преко Херцеговине, дикректно у западну Босну (околина Змијања), где и данас постоји топоним Кричићи (Јајце), а одатле ка Далмацији, Лици, итд.
Слажем се што се тиче Усораца, да би они могли бити издвојена група. Оно што недостаје засад су генетичке потврде које би их јасније повезале са подручјем Бањана или Усоре. Како год они остају генетички уско повезани са Кричкама.
Порука од: Frontier1768 Август 25, 2016, 05:49:07 поподне
Постоји и банијска група Крички. Није сигурно да ли су сви у истој сеоби дошли на Банију. Део је можда пореклом из Босне, део даљим пореклом из Лике/Далмације, итд.
Сасвим је сигурно да банијски огранак Крички није дошао у истој сеоби на Банију.
Од банијских Крички најстарији је помен породице која је тестирана у склопу тестирања САНУ (тако да не можемо још јавно износити презиме), они се помињу у једном документу из 1755. године и врло вјероватно на Банију прелазе након рата 1737-1739. године. Демићи на Банију прелазе између 1755. и 1768. године, док Мрђеновићи долазе тек након рата 1788-1791. године.
Све три породице готово извјесно потичу од далматинско-личке струје и немају везе са првим великим таласом насељавања Баније који се поклопио са ратом 1683-1699. године и у коме су водећу улогу имали родови са подручја Козаре и Поткозарја.
Мрђеновићи и на основу крсне славе и на основу хаплотипа стоје ближе Усорцима, док друге двије банијске породице и на основу крсне славе и на основу хаплотипова стоје ближе далматинским Кричкама и родовима из Потарја и Полимља.
Слажем се да већи део J2b1 долази управо на тај начин који си описао. Сеоба преко Херцеговине, дикректно у западну Босну (околина Змијања), где и данас постоји топоним Кричићи (Јајце), а одатле ка Далмацији, Лици, итд.
Мени је на основу досадашњих резултата логичнији правац Херцеговина-Далмација (томе у прилог могу ићи резултати католика), па одатле неко ширење према Лици и Босанској крајини. Готово сви тестирани са подручја Босанске крајине прије би се могли повезати са Далмацијом и Ликом него што се за њих може рећи да су неки старији слој у Босанској крајини (овдје су изузетак Лакићи са Змијања).
Потребно је утврдити старост топонима Кричићи, да бисмо могли вући неке претпоставке и закључке на основу њега. Кажем ово јер сам се и сам прије доста ослањао на топониме, па ми се то више пута обило о главу (примјер мојих Демића и повезивања са топонимима на подручју Котор Вароши).
Порука од: Небојша Август 25, 2016, 06:02:13 поподне
Мени је на основу досадашњих резултата логичнији правац Херцеговина-Далмација (томе у прилог могу ићи резултати католика), па одатле неко ширење према Лици и Босанској крајини. Готово сви тестирани са подручја Босанске крајине прије би се могли повезати са Далмацијом и Ликом него што се за њих може рећи да су неки старији слој у Босанској крајини (овдје су изузетак Лакићи са Змијања).
Ово остаје једна од опција. Међутим, слаб проценат ове хаплогрупе у Херцеговини и генерално Даламцији (управо правим статистику за читаву Даламцију, на основу СДП) иде у прилог другој опцији - Стара Херцеговина - западна Босна - па даље по Крајини.
За "далматинску везу" су можда битни Јурчевићи из Студенаца, који су прилично разгранати и чини се доста стари у том крају.
Порука од: Frontier1768 Август 25, 2016, 06:45:49 поподне
Ово остаје једна од опција. Међутим, слаб проценат ове хаплогрупе у Херцеговини и генерално Даламцији (управо правим статистику за читаву Даламцију, на основу СДП) иде у прилог другој опцији - Стара Херцеговина - западна Босна - па даље по Крајини.
За "далматинску везу" су можда битни Јурчевићи из Студенаца, који су прилично разгранати и чини се доста стари у том крају.
Када сам написао "правац Херцеговина-Далмација" мислио сам на читаву Херцеговину (укључујући подручје Дробњака, Потарја и Полимља гдје нас има доста).
Тачно је да је наш проценат у Далмацији слаб, али доље имамо Кричке који су значајан и бројан род, који се доље помиње још за вријеме Кандијског рата (1645-1669). Ту су још Вујанићи (који се могу повезати са Усорцима), али и Јелаче (старином Надовезе са подручја Шибеника).
Осим тога, извјесно је да добар дио наших Личана и Крајишника потиче управо од далматинске струје (Вулетићи, Драгосавци, Радаковићи, Трикићи, још двије породице из тестирања САНУ).
Биће занимљиво видјети кретање нашег процента у Далмацији како буду пристизали нови резултати. Вјерујем да бисмо могли бити нешто јачи код родова са подручја Дрниша и Шибеника.
Порука од: Небојша Август 25, 2016, 07:50:55 поподне
Осим тога, извјесно је да добар дио наших Личана и Крајишника потиче управо од далматинске струје (Вулетићи, Драгосавци, Радаковићи, Трикићи, још двије породице из тестирања САНУ).
Јесу наши из Босанске Крајине у већини случајева пореклом из Лике и Далмације, али су и у ту Даламцију/Лику морали доћи управо из западне Босне. На страну топоними који постоје по западној Босни, већ су и миграције биле такве природе.
Порука од: Небојша Август 25, 2016, 08:05:02 поподне
Тешко ми је да поверујем да ови Кричковићи нису у вези са осталим Кричкама.
Порука од: Тимар Август 25, 2016, 09:47:13 поподне
Кричке у Марићки и Умци код Санског Моста славе Никољдан, исто као и Кричковићи у Славонији, парохија Грђевац, протопр. сјеверински, код Грубишног поља.
Гробље у Марићки носи име Кричка гробље, а брдо изнад Крички зове се Кричка брдо, гдје се уочи Петровдана окупљају бројни мјештани из овог и сусједних села.
Такође на простору око Грубишног и Пакраца, од 16 вијека, може се видјети доста истоимени презимена и топонима као и у тимарском и санском крају. Значи, да су са тих простора православни Срби пресељавали у Славонију, а не обрнуто. Саме Кричке се потврда тога.
Зато, мислим да би се мало више требало обратити пажња и на њих. Када би се неко од ових Крички тестирао, то би најбоље било.
Порука од: Зрно Август 26, 2016, 12:41:51 пре подне
Порука од: Frontier1768 Август 26, 2016, 02:27:11 пре подне
Помињао сам већ попа Вукадина Кричку, кога католички извори биљеже као "праоца многих шизматика" и за кога је познато да је био један од првих православних свјештеника на подручју Скрадина.
У задарском архиву налази се један документ из 1693. године, у коме се Вукадин Кричка помиње као поп у Братишковцима (с обзиром на удаљеност између Скрадина и Братишковаца очито се ради о истом човјеку). Напоменуо бих и то да су Кричке у Далмацији најбројније управо у Братишковцима.
За вријеме Морејског рата, 1684. године, међу избјеглицама на подручју Шибеника помињу се породице попа Вукадина и Дамјана Кричке (прва са 8, друга са 12 чланова). Уз њих се помињу и Вулиновићи (за које се држи да су најстарији род у Братишковцима), на првом мјесту харамбаша Драгоје Вулиновић, као и неке друге породице из Братишковаца (Ераковићи, Лалићи).
Бошко Десница позива се на један занимљив документ, писан у Задру, за вријеме Кандијског рата, 1648. године. Документ доноси списак морлачких првака који су се за вријеме рата одметнули од Турака и са народом прешли на страну Венеције. На списку се налази више морлачких првака (најпознатији од њих су свакако Илија Смиљанић, Јанко Митровић и син му Стојан), а међу њима и поп Вукадин Лукин из Кричака.
Занимљиво је и то што се у овом документу даје опис сваког награђеног морлачког првака. За попа Вукадина стоји да је православни свјештеник, висок, кестењасте косе, широке црвене браде и да је лијепа људска појава.
Поставља се питање да ли су поп Вукадин Лукин из Кричака и поп Вукадин Кричка из Братишковаца иста особа. Лично вјерујем да јесу. Мислим да је сасвим могуће да су Кричке заједно са Вулиновићима и још неким породицама избјегле из Кричака на подручје Шибеника за вријеме Морејског рата (видимо да су пописани као избјеглице 1684. године), да би временом прешли у Братишковце.
Вјерујем да би Кричке у самим Кричкама могле бити само огранак братишковачких, од којих је неко можда игром случаја добио свјештеничку службу у старом селу њихових предака и ту се одржао (ако се не варам, у првој половини XVIII вијека у Кричкама је парох био Димитрије Кричка). Можда у прилог мојој претпоставци иде бројност Крички у Братишковцима (24 куће) и самим Кричкама (2 куће).
Порука од: Зрно Август 26, 2016, 09:07:59 пре подне
Порука од: Небојша Август 26, 2016, 10:54:22 пре подне
Још интересантније је то што су у попису херцеговачког санџака из 1477. год., у нахији Кричка, забележени кнез Јарослав и његови синови.
(https://s15.postimg.io/sfmxxgnuz/image.jpg)
(https://s11.postimg.io/yxkewdq8z/hhh.jpg)
Од ових Крички је такође било неколико свештеника. Најпознатији је свакако Филип Кричка.
(https://books.google.rs/books/content?id=aRpXAAAAYAAJ&pg=PA168&img=1&pgis=1&dq=%22%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%22+%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF&sig=ACfU3U1s_N3WvAAlqC4AOAsOy1tm6e9Iog&edge=0)
Извор: Радмила Тричковић, Митрополит Лонгин Бранковић, сепарат из: Историјски часопис, XXXIV, Историјски институт, Београд, 1987, стр. 139–166
Порука од: Frontier1768 Август 26, 2016, 01:02:15 поподне
На ову тему сам и ја доста размишљао и много је замршено. Да ли је Вукадин из 1648. и 1693. исти поп ако је размак 45 година? Ово с харамбашом Вулиновићем стварно упућује на Братишковце. Можда се јесу неке Кричке преселиле из Кричака у Братишковце, али одлазак па враћање ми не изгледа реално. Кричака у Кричкама је било више кућа, али су исељене до 20. в. у Славонију и друге крајеве. Једна кућа је била свештеничка, а остале не. А још је ту и презиме Кричкић. Поп Димитрије Кричка се спомиње у Кричкама 1725, што је само 30 након те претпостављене сеобе, а оближњим Баљцима је тада био парох Тодор Кричка.
Јесте замршено. Било би добро када бисмо знали колико је поп Вукадин из Кричака имао година приликом састављања овог списка (за добар дио главара стоји колико су стари, али не и за Вукадина). Ако је имао нпр. 20-30 година, није немогуће да се ради о истом човјеку. Осим тога, Вукадин је упечатљиво име, нпр. на овим списковима избјеглица у Шибенику (1684) међу неколико стотина људи постоје свега два Вукадина - Батурина и Кричка.
Наравно, постоји и могућност да су се Кричке, заједно са Вулиновићима и још неким породицама, само привремено склониле из Братишковаца на подручје Шибеника, док се ситуација не смири.
У сваком случају, било би добро тестирати братишковачке Вулиновиће, с обзиром да славе исту крсну славу као и Кричке и да се пуно пута помињу уз њих.
Порука од: Небојша Август 26, 2016, 01:14:25 поподне
Порука од: Зрно Август 26, 2016, 02:47:33 поподне
У вези ових Крички из Коморана (Словачка) треба поменути да постоји и генетска потврда. Наиме, у Будимпешти, која није далеко од Коморана, постоји хаплотип који има потпуно поклапање са овом пљеваљско-пријепољском групом (Марковић, Чамџић, Поровић, Радовић).
Једном раније споменух да постоји и код Словака презиме Кричка. Могуће да потичу од тих наших.
Порука од: Зрно Август 26, 2016, 03:14:13 поподне
Јесте замршено. Било би добро када бисмо знали колико је поп Вукадин из Кричака имао година приликом састављања овог списка (за добар дио главара стоји колико су стари, али не и за Вукадина). Ако је имао нпр. 20-30 година, није немогуће да се ради о истом човјеку. Осим тога, Вукадин је упечатљиво име, нпр. на овим списковима избјеглица у Шибенику (1684) међу неколико стотина људи постоје свега два Вукадина - Батурина и Кричка.
Наравно, постоји и могућност да су се Кричке, заједно са Вулиновићима и још неким породицама, само привремено склониле из Братишковаца на подручје Шибеника, док се ситуација не смири.
У сваком случају, било би добро тестирати братишковачке Вулиновиће, с обзиром да славе исту крсну славу као и Кричке и да се пуно пута помињу уз њих.
Могуће да је поп Вукадин 1648. био млад пошто га описују као наочитог, а око 1690. врло стар пошто кажу да је праотац многих шизматика. Покушавам да одгонетнем да ли се склонио са Вулиновићем у Шибеник из Дрниша или Братишковаца. Тај попис склоњених у Шибеник сам видио само у књизи Карла Косора који пише Дрнишкој Крајини. Иако не наводи, некако сам закључио да су то породице са дрнишког простора. Тада је заиста био сукоб Млечана и Турака око Дрниша...не знам какво је стање било у Братишковцима, односно коме је припадало то подручје.
Порука од: Frontier1768 Август 26, 2016, 03:33:04 поподне
Могуће да је поп Вукадин 1648. био млад пошто га описују као наочитог, а око 1690. врло стар пошто кажу да је праотац многих шизматика. Покушавам да одгонетнем да ли се склонио са Вулиновићем у Шибеник из Дрниша или Братишковаца. Тај попис склоњених у Шибеник сам видио само у књизи Карла Косора који пише Дрнишкој Крајини. Иако не наводи, некако сам закључио да су то породице са дрнишког простора. Тада је заиста био сукоб Млечана и Турака око Дрниша...не знам какво је стање било у Братишковцима, односно коме је припадало то подручје.
И ја сам спискове пронашао код Карла Косора.
Вукадин и Дамјан Кричка помињу се на два списка (Косор је напоменуо да је више људи састављало спискове).
Прилог 1 (2. IV 1684. године)
(https://s21.postimg.io/yma2jp93b/image.jpg)
Прилог 2 (2. V 1684. године)
(https://s13.postimg.io/fmvkobe2v/image.jpg)
Порука од: Зрно Август 26, 2016, 03:45:24 поподне
Порука од: Frontier1768 Август 26, 2016, 04:17:42 поподне
На основу тог документа и везе са Вулиновићима сад нам је сигурно је да су Кричке у Братишковцима такође били попови. Питање је сад да ли су у Морејском рату дошли у Братишковце из Кричака или су били и раније па се привремено склонили у Шибеник. Много других презимена са оног списка има у околини Дрниша. Лађевић-Кањане, Биба/ић - Мирловић Поље и Велушић, Поплашен - били у Мирловић Пољу а код Гагрица из Кадине Главице има и додатак Поплашен, Лалић - у Градцу су данас католици преко унијаћења (знам детаље), Ераковић - Штиково, Ћосић - Тепљух. Па сад, може се закључити нешто.
Занимљиво је да уз Кричке у Братишковцима, осим Ераковића и Лалића (родова који постоје на подручју Дрниша), постоје и Баљци (познато ми је да на подручју Дрниша постоји истоимено село, које је такође било погођено унијаћењем). Ту су још и презимена Вулиновић, Доброта, Карабува, Манојловић, Пјевалица, Скробоња, Тробоњача, Урукало...
Посебно су занимљиви Вулиновићи. Бачко преноси податак да је Илија Вулиновић из Братишковаца, тутор цркве у истоименом селу, 1800. године купио типик и 6 минеја и дао 130 дуката свјештенику Петру Крички. Вулиновићи су и након тога помагали братишковачку цркву. Славе Никољдан, као и Кричке и често се помињу уз њих.
Порука од: crni Август 27, 2016, 12:27:46 пре подне
На основу тог документа и везе са Вулиновићима сад нам је сигурно је да су Кричке у Братишковцима такође били попови. Питање је сад да ли су у Морејском рату дошли у Братишковце из Кричака или су били и раније па се привремено склонили у Шибеник. Много других презимена са оног списка има у околини Дрниша. Лађевић-Кањане, Биба/ић - Мирловић Поље и Велушић, Поплашен - били у Мирловић Пољу а код Гагрица из Кадине Главице има и додатак Поплашен, Лалић - у Градцу су данас католици преко унијаћења (знам детаље), Ераковић - Штиково, Ћосић - Тепљух. Па сад, може се закључити нешто.
Занимљиво је да уз Кричке у Братишковцима, осим Ераковића и Лалића (родова који постоје на подручју Дрниша), постоје и Баљци (познато ми је да на подручју Дрниша постоји истоимено село, које је такође било погођено унијаћењем). Ту су још и презимена Вулиновић, Доброта, Карабува, Манојловић, Пјевалица, Скробоња, Тробоњача, Урукало...Имамо једног Вулиновића у Кадиној Главици поменутог 1583. године (1583. Vukelja Vulinović (44-45, 47, 177r)) код Кристијана Јурана https://www.academia.edu/21634851/Morlaci_u_%C5%A0ibeniku_izme%C4%91u_Ciparskoga_i_Kandijskog_rata_1570._-_1645._
Посебно су занимљиви Вулиновићи. Бачко преноси податак да је Илија Вулиновић из Братишковаца, тутор цркве у истоименом селу, 1800. године купио типик и 6 минеја и дао 130 дуката свјештенику Петру Крички. Вулиновићи су и након тога помагали братишковачку цркву. Славе Никољдан, као и Кричке и често се помињу уз њих.
Такођер је интересантан "депо" презимена у Кричкама :
Kriške
1596. Vuica Tudorof prete morlaco dalle Chrizche i njegov sin Marko
(46-47, a, 234v)
1607. Ilija sin Dragoja Pekića (Pechich) i Milić Vučić (55/I, A, 274v)
1607. Milić Vuičić (50/II, c, 142v)
1613. Nikola Marinić, Juraj Popović, Todor Marković, Filip Petrović,
Voin Peić, Milak Vuletić, Ilija Radojević i Radivoj Milošević (55/I,
libro secondo, 282v-283r)
1617. Stjepan Hreljanović pok. Lovre i Filip Hreljanović pok. Mateja
(59-60, 60a, 27v)
1617. Herak Tudorović Pop (55/II, libro terzo, 227r)
1617. Stjepan Hreljanović (55/II, libro terzo, 231r)
1619. Ilija Radojević i njegov sin Mitar, braća Jovan i Milak Đurići
(Giurich) (59-60, 60a, 46v-47r)
1624. Stjepan Hreljanović, Radivoj Milošević reč. Krišković, Juraj
Hreljanović, Filip Hreljanović i Marko Hreljanović reč. Jadrijević (50/
IV, B, 58r)
1638. Ilija Plučić (Elia Pluchich) (61-62, c, 179)
Треба примјетити и презиме-надимак Кришковић у Кричкама забиљежено 1624. код Radivoj Milošević reč. Krišković.
Порука од: Небојша Август 27, 2016, 07:52:29 поподне
Код Лубурића постоји податак да се неки Давид Кричковић из Пољица помиње још 1492 године.
(https://books.google.rs/books/content?id=W9wVAQAAMAAJ&pg=PA41&img=1&pgis=1&dq=%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4+%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&sig=ACfU3U02RZcTgp0gXvElydODgIVe8ndgcg&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=EQAwAAAAMAAJ&pg=PA240&img=1&pgis=1&dq=david+kri%C4%8Dkovi%C4%87&sig=ACfU3U32fGb_Ap0TYzZNKe40CoV0VLUqpw&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=vFoxAQAAMAAJ&pg=RA1-PA80&img=1&pgis=1&dq=david+kri%C4%8Dkovi%C4%87&sig=ACfU3U3iQH8ktIQNNA2NXk-bZpupF8nIrg&edge=0)
(Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини)
Још је интересантнији помен Јуре Кричковића из 1233. године, такође из Пољица
(https://books.google.rs/books/content?id=NLVnAAAAMAAJ&pg=PA245&img=1&pgis=1&dq=jure+kri%C4%8Dkovi%C4%87&sig=ACfU3U3z9LJ8suBe4vJZ2cvK-RV1TMS7_g&edge=0)
(Vjesnik za arheologiju i povijest dalmatinsku)
Ово наравно треба узети у обзир само уколико су породице које носе ово ретко презиме и генетски повезане (сва је прилика да јесу).
У Далмацији, тачније у околини Имотског (Студенци) постоји породица Јурчевић која важи за једну од старијих у том крају. На основу неких података, Јурчевићима би матица могла бити у околини Омиша, што свакако одговара територији Пољица.
Ово би можда читаву причу о Кричима померило више ка западу. Наиме, Јурчевићима су генетски веома блиске неке породице из источне Србије и Бугарске (заједнички предак пре 360 и 500 година), а уколико постоји већа старина у тим крајевима, може се искључити соеба са истока.
Кроз историју су ипак биле чешће миграције са истока на запад Балкана, па можда не треба доносити закључке на основу Y-STR прорачуна и то на 37 маркера.
У сваком случају, Кричани се веома рано помињу на простору данашње Црне Горе, а не треба заборавити ни помен оног Кричана (лично име) из околине Штипа (око 1300. године), као ни помен имена Криче (Котор) и презимена Кричија ( племе Грађани) из 13. века.
Све ово указује на то да су Кричи веома рано почели да се расељавају. Поставља се питање, ако су неки већ почетком 13. века били на простору Даламције, да ли се исто могло десити и са припадницима J2b1 на истоку Балкана?
Порука од: crni Август 29, 2016, 12:48:24 пре подне
Несумњиво је да је оснивање нове православне братовштине Блажене Дјеве Марије св. Јулијана (1679. или 1686. дилема П. Шеровића, док Н. Милаш наводи 25. април 1679. као тачан датум састављана матрикуле/правилника и то од стране капелана Никодима Бусовића, потоњег епископа) имало свога узора на стару братовштину која је опет успостављена по узору на католичке након што су православни Срби и Грци 1569. године одбрењем Генералног провидура за Далмацију добили малу римокатоличку цркву св. Јулијана.
Иначе та стара црква св. Јулијана у Шибенику занимљива је и због православне братовштине која је при њој основана крајем 17. вијека. Братовштина је основана по узору на католичке братовштине тог времена. И опет у њој налазимо и Бусовиће и Покрајце.
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12684
"Nomi delli fratelli che al presente s' attrovano nella scola della B. V. Maria di San Zulian del rito greco nella citta di Sebenico, qual nota fu fatta sotto il procuratorato et giudicato dell' infrascritti, cioè:
Dragoslav Busović, Vuleta Busović, Jovan Busović, Đorđe Busović...Milin Pokrajac
God. 1697. bratovština je isplatila vladici Nikodimu Busoviću 182 L, da nabavi u Mlecima nekoliko ikona za crkvu. – G. 1699. isplaćeno je Parasku Stankoviću »Bugarinu« L 546 za dva zvona, što ih je donio iz Mletaka. – Iste godine, u mjesecu maju, utrošeno je L 85 za 12 novih svijećnjaka od žute mjedi pred ikonama 12 apostola i L 15 za nove okvire za ikone 12 apostola i Spasiteljevu. Nešto kasnije u junu, isplaćeno je vladici Nikodimu Busoviću L 338 za ikone 12 apostola i Spasiteljevu, nabavljene iz Krfa po L 26 svaka i L 572 za 11 većih ikona po L 52 svaka."
Поред Грка као старијег слоја и Срба, крајем 17. вијека међу православне Шибеника почињу долазити и цинцарски трговци који су у овим документима називају "Бугари"
Иначе, црква св. Јулијана је данас у рушевном стању
Црква је исте године освећена на Велики Госпођиндан (на даншњи дан прије 447 година) те је и понијела име по овом Богородичином празнику. Нешто касније успостављен је и римокатолички олтар у њој па се црква у документима почиње називати Богородица св. Јулијана „Madonna di s. Giuliano“.
Међутим, прави смисао оснивања нове братовштине и примање нових братима треба сагледати кроз потчињавање наредбама генералног провидура Girolamo Cornara (1686.-89.) да крајишници живе на окупу и под својом заставом, у циљу припрема војске за коначно ослобођење Далмације од владавине Турака, а не као списак вјерника и братима који недјељом долазе на литургију, него као списак војноспособних људи са својим харамбашама на челу.
Морлачки устанак у јесен и зиму 1683. године који су изазвали Сењани удружени са млетачким изгнаником Илијом Јанковићем, братом витеза Стојана Јанковића, након вијести о поразу турске војске под Бечом 12. септембра, био је очистио готово сву горњу Далмацију од Турака. Ненадмашан је опис Владан Деснице тих дешавања који се може прочитати у дјелу Стојан Јанковић и ускочка Далмација на 139. страни. http://www.4shared.com/office/Z_ELFsWO/BDesnica_-_S_Jankovi_i_uskoka_.html
Православни и католички Морлаци, односно сав народ који је напуштао огњишта и уточиште тражио под зидинама млетачких градова Задра, Шибеника, Трогира и околним брдима, се тако уписивао у спискове братовштина многих цркава. Под Шибеник су дошли крајишници са двије стране, од задарске околице под славним харамбашом Цвијаном Шарићем и с трогирских брда под вођством харамбаше Матије Накића Војновића. У Бискупском архиву у Шибенику су сачувани ови потоњи спискови чије наслове доносим ("Nota di Morlachi novi habitanti venuti alla devozione della Serenissima Republica quali habitano della parte di occidente di questa citta, Rachitniza, Daslina, Velim et Bagnievzi" (02.IV 1684.); "Nota di famiglie morlache venute alla devocion di Sua Serenita abbitanti in questa citta, borghi et Madalena" (02.V 1684.)) и упоређујем са насловом списка нових братима цркве Богородице св. Јулијана у Шибенику (»li sottoscritti Morlacchi di rito greco, sudditi novamente venuti alla devozione della serenissima Reppublica« »et altri a viva voce detti et allegati« (1684. или 1694.)). Шибенски Морлаци, православни и католички, поткрај новембра 1686. године изаберу себи за сердара харамбашу загорских крајишника Матију Накића којег потврђује провидур Cornarо. Коначно, крајем аугуста 1688. године услиједила је акција ослобађања Книна, Врлике и потом наредба провидура Cornarа книнским и дрнишким сопраинтендентима да се населе необрађена и запуштена поља око Дрниша, Врлике и Книна. Насљеник Cornarov, Alessandro Molin (1689.-1692.) лично долази у Дрниш и Петрово поље гдје задња два дана децембра 1689. године на лицу мјеста дијели земље терминацијама и инвеститурама заслужним људима за Републику и придошлицама са турског територија и именује им харамбаше.
Ту се наново појављују имена наших братима нове братовштине Блажене Дјеве Марије св. Јулијана из Шибеника. Братима Јована Граовца уписана 5. маја 1686. провидур Molin именује за харамбашу придошлицама у Биочићу и Штикову. Братима Милинка Шарца уписана 5. маја 1687 Molin именује за харамбашу села Мириловић у Петровом пољу (истог датума уписаном братиму Радоњи Вуковићу додјељује земљу у Миочићу и Кричкама). Братима Божу Колара уписана 6. маја 1688. Molin именује за харамбашу села Градац. (погледати код Карло Косор Дрниш под Венецијом).
Порука од: Синиша Јерковић Август 29, 2016, 08:47:11 пре подне
Међутим, прави смисао оснивања нове братовштине и примање нових братима треба сагледати кроз потчињавање наредбама генералног провидура Girolamo Cornara (1686.-89.) да крајишници живе на окупу и под својом заставом, у циљу припрема војске за коначно ослобођење Далмације од владавине Турака, а не као списак вјерника и братима који недјељом долазе на литургију, него као списак војноспособних људи са својим харамбашама на челу.
Црнчевићу, хвала на овом тексту и на осврту на почетак формирања братовштине. Она је у каснијем периоду колико видим ипак постала више удружење вјерника припадајућих одређеној парохији, иако иницијално како пишеш није била то. У каснијем периоду њени чланови нису били само крајишници већ и велик број цинцарских и српских трговаца који су дошли у међувремену.
Порука од: Небојша Август 30, 2016, 08:26:35 поподне
У великом шаренилу мотива везаних за човека и свеукупне његове делатности, у презименима са овим основама срећемо се и са људским гласом. Додуше, глагол кричати као ономатопејски везан je и за птице и поједине животиње, али његову појаву у патронимијском фонду треба сврстати у надимке који карактеришу носиоце као особе са кричавим, крештавим али и снажним гласом. Иста основа позната je и у другим словенским ономастиконима. Уп. старолужичко Klik из 1372. године (Krik топоним Krieclmn из 1139), пољско Kizyk, чешко, Kfik, бугарско Криков, белоруско Крыкуноу, руско Крикунов итд. Имајући у виду овакву ареалну разуђеност у словенском свету, тешко би се могла прихватити етимологија професора Миливоја Павловића да je заселак Кричићи код Јајца у Босни настао од грчког κίρκο? (лат. circm), jep je овде очито у питању множина једне племенске скупине која се називала Кричић (<гл. кричати). Стари црногорски племенски назив Кричи, следећи ову логику, није никакав келтски или ма какав друкчији реликт, већ je то једноставно плурал одличног имена Крик. Исто тако, нетачна је етимологија M. Грковић која тврди да су савремена мушка имена Крика и Крико од грчког антропонима Киријак.
- Крик: године 1948. само десет особа у Цавтату крај Дубровника и у Боровом Насељу код Вуковара. Идентично je са непотврђеним личним именом *Крик.
- Крикаловић: Stanisich Alias Cricaloitich уматичној књизи кригтених града Шибеника из 1582. године. Од пепотврђеног имена *Крикало.
- Крикян: презиме забележено у ишчезлом селу Букчиновић код Сомбора уБачкој 1725. године. Од непосведоченогантропонима *Крикало.
- Крико: муслиманско презиме у Босни 1695. године; савремено муслиманско презиме у Зеници (T>octia). Идентично jeса непотврђеним личним именом *Крико.
- Криковић: Chric/ioiiic/i у Шибенику 1386. године; у Хрватској 1948. код Чаковца и Вараждина. Уп. бугарско презиме Криков које Стефан Илчев по некојчудној логици сматра шоферским тер-мином и које пореди са презименом Кранов, мада je ово последње очигледно одимена Кран(о<Хранислав.
- Крикшић: околина Огулина, Тэакова и Славонског Брода. Од непосведоченог антропонима *Крикша.
- Кричевић: презиме забележено крај Дубровника 1577. године. В. Крик.
- Кричинац: у Краљевом Селу у Тимоку (Србија). Од личног имена *Кричин или*Кричина. Уп. топоним Кричина код Брибира у Далмацији.
- Кричић Cricich у Дубровнику 1282.године. Уп. топоним Кричићи код Jajua у Босни.
- Кричка: околина Шибеника и Дрниша у Хрватској 1948. године. Уп топоним Кричке код Пакраца и Книна у Хрватској.
- Кричкић: у Чуругу (Бачка) 1816; у Хрватској код Дрниша. Од непотврђеног личног имена *Кричко.
- Кричко: околина Шибеника, Нове Градишке, у Шибенику и Осијеку (десет особа 1948. године).
- Кричкои: у Чуругу (Бачка) 1781. годи-не; једна особа у Карловцу 1948. године.
- Кричковић: у Чуругу (Бачка) 1795; у Корњашу код Вировитице 1807. године (избеглице из Лике); у Вођеници у Бјелајском пољу у Босни (из околине Грачаца 1879. године): у Маријином Мајуру у Бачкој (из Кијана у Лини 1921. године); у Хрватској 1948: околина Госпића, Дрниша, Грачаца и Вировитице.
- Кричовић: презиме једног од српских граничара у месту Личу у Хрватској 1605. године. Уп. топоним Кричопиће (Chrichouiche) код Шибеника, са историјском потврдом из 1386. године.
Извор: Велимир Михајловић, „Српски презименик“
Др Велимир Михајловић даје мало јаснији преглед презимена која у себи садрже основу Крич. Чини се да су оваква презимена широко распрострањена на Балкану, али и код северних Словена. У том смислу не можемо све особе које се овако презивају повезивати са племеном Крича.
Ипак, уочљиво је да се највећи број оваквих презимена, као и топонима, налази у западним српским крајевима што би се, условно речено, могло повезати са сеобом Крича.
Такође, приметно да се на простору Далмације, тачније у околини Шибеника, где је иначе било највише Крички, веома рано (14. век) јављају слични топоними.
Порука од: Nebo Август 30, 2016, 08:39:20 поподне
Порука од: Небојша Август 30, 2016, 08:43:19 поподне
Има и онај Лоре Кричко који се помиње у которском документу из 1323. године (Ковијанић), као и братство Кричије у Гађима у Ријечкој нахији (Јовићевић).
Наравно. Михајловић изгледа није имао све изворе (радио је на основу онога што има). Тако фале и подаци из пописа Лике из 1712. године, па тај Лоре Кричко, итд, итд.
Порука од: Жика Август 30, 2016, 09:08:22 поподне
http://www.yourplaceabroad.com/lebanon/mont-liban/el-hriqa/
Порука од: PaSlaw Август 30, 2016, 09:25:30 поподне
Obratite pažnju na prezime Krćo. Mislim da su ovdje na forumu ili na sajtu pisali o svom porijeklu. Koliko se sječam, tvrdili su
da porijeklo prezimena Krćo izvode od toponima Krć (brdo). Mođda to i jeste tako, ali mi je ćudno da ih Đ.Janjatovič (Prezimena Srba u BiH) ne navodi pod tim prezimenom. U Strmnici II postoji prezime KRIĆKO i slave Nikoljdan ( kao i Krće) i prezime
KRIČKO sa slavom Jovanjdan.
Sa druge strane, dvojica Krča su testirana i obojica pripadaju klasteru Drobnjaka. Čak su potpuno istovjetni sa testiranim
Žugićem (Vulović) na 12 markera. Do ovog rata su i živjeli blizu jedni drugima. Ja sam se malo raspitivao i niko ne zna da
postoje bilo kakve veze između njih.
Порука од: Небојша Август 30, 2016, 09:37:46 поподне
Jedna dobronamjerna sugestija...
Obratite pažnju na prezime Krćo. Mislim da su ovdje na forumu ili na sajtu pisali o svom porijeklu. Koliko se sječam, tvrdili su
da porijeklo prezimena Krćo izvode od toponima Krć (brdo). Mođda to i jeste tako, ali mi je ćudno da ih Đ.Janjatovič (Prezimena Srba u BiH) ne navodi pod tim prezimenom. U Strmnici II postoji prezime KRIĆKO i slave Nikoljdan ( kao i Krće) i prezime
KRIČKO sa slavom Jovanjdan.
Sa druge strane, dvojica Krča su testirana i obojica pripadaju klasteru Drobnjaka. Čak su potpuno istovjetni sa testiranim
Žugićem (Vulović) na 12 markera. Do ovog rata su i živjeli blizu jedni drugima. Ja sam se malo raspitivao i niko ne zna da
postoje bilo kakve veze između njih.
Хвала PaSlaw,
Запало ми је за око то презиме из источне Босне. Иначе, указивали смо раније на то да ће бити оваквих слулчајева. Међу "Кричима" хаплогрупе I1, тј. међу "Дробњацима" J2b1.
Порука од: Небојша Децембар 03, 2016, 01:18:47 поподне
https://hr.wikipedia.org/wiki/Brela
Нисам успео пронаћи нешто више о овоме, али и данас тамо постоји коноба "Кричак". :)
https://www.youtube.com/v/gGHJaIs8xa4
Извор: Први хрватски славистички конгрес: зборник радова, Стјепан Дамјановић
Порука од: vojinenad Децембар 19, 2016, 11:35:46 пре подне
Порука од: Небојша Децембар 19, 2016, 12:03:49 поподне
Јуче, листајући неку књигу наиђох на податак да се један засеок у Доњој Морачи зове Кричање. Очигледнан траг који подсећа на то некадашње становништво које је изгледа било присутно и ту.
Има неколико Аранђеловштака M205 из Србије, који кажу да су пореклом из Мораче. Неки од њих нису доселили тако давно, па претпостављам да памте даљу старину. И слава им се уклапа.
Е сад, питање је да ли је Морача само етапна станица на путу од Потарја до Централне Србије, или је и ту било M205 некада. У сваком случају, верујем да је више нема толико у тим крајевима. Или су нестали, или су се раселили (уколико нису просељеници, наравно). Овакви топоними можда говоре да су били дуже на том простроу.
Порука од: Небојша Децембар 19, 2016, 12:53:35 поподне
(https://s30.postimg.org/ka0fjxbr5/image.jpg)
Занимљив пример "етничког раслојавања" Крича
(https://s30.postimg.org/pitzktvkx/image.jpg)
(https://s30.postimg.org/kubnj10xd/image.jpg)
За дробњачке Лаловиће се каже да су из Бањана, од братства Миљанића(?)
Извор: Др Петар Влаховић, "Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања"
Порука од: Đorđo Децембар 19, 2016, 01:07:58 поподне
(https://s30.postimg.org/kubnj10xd/image.jpg)
За дробњачке Лаловиће се каже да су из Бањана, од братства Миљанића(?)
Извор: Др Петар Влаховић, "Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања"
О којим Гускама и Лаловићима је реч?
У Пиви су живели Лаловићи и Гусићи. Према легенди Гусићи у Сињцу нису хтели да дају земљу за пивски манастир па је стари Гуско бачен у Око. Кад дођем кући погледаћу како тачно иде легенда. А Лаловићи су старо братсво од којег потиче један број породица у Пиви (Делићи, Радовићи, Лондровићи, Таловићи), живели у Плужинама
Порука од: Небојша Децембар 19, 2016, 01:13:49 поподне
(https://s27.postimg.org/gvrt9k1o3/hhh.jpg)
Кричи би се могли уклопити у тај ранословенски слој, о чему је писао и Небо раније, али данас имамо генетику која их јасно одваја од словенског севера.
Још један наш аутор има сличну теорију:
"Првобитно око Солуна, а доцније у Тесалији живело је племе Велегезити. Могуће је да се и у предањима о старом становништву очувало име понеке мање племенске јединице. Такво једно племе могли су бити Кричи око Таре и Лима, које су потисли Дробњаци, али су оставили трага у имену предела Кричка на десној обали Таре."
Алекан Јовановић, "Споменица двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије"
Ипак, чини се да Алекан "помало" Србује, пошто је сва балканско-словенска племена (па и она у Грчкој) означио као српска, а и саме Криче повезао са Словенима. :)
Порука од: Небојша Децембар 19, 2016, 01:15:42 поподне
О којим Гускама и Лаловићима је реч?
У Пиви су живели Лаловићи и Гусићи. Према легенди Гусићи у Сињцу нису хтели да дају земљу за пивски манастир па је стари Гуско бачен у Око. Кад дођем кући погледаћу како тачно иде легенда. А Лаловићи су старо братсво од којег потиче један број породица у Пиви (Делићи, Радовићи, Лондровићи, Таловићи), живели у Плужинама
Гуске су изумрли у Дробњацима. За Лаловиће се и ја питам. Требали би бити Бањани.
Инче, Гуски и Гускића има по БиХ. Славе Ђурђевдан и Никољдан, па верујем да би могли бити у вези са дробњачким Гускама, тј. Кричима.
Порука од: Небојша Децембар 19, 2016, 02:52:18 поподне
О којим Гускама и Лаловићима је реч?
Ипак и Лубурић помиње те Лаловиће (Лаовиће) из Потарја. У Дробњаку има још Лаловића (па и оних пореклом из Бањана), тако да нису сви род. Биће да је Влаховић погрешио, тј. да је мислио на Лаовиће.
(https://s27.postimg.org/6pjt2sxzn/lll.jpg)
Порука од: Предраг56 Децембар 21, 2016, 10:49:27 поподне
www.srpskilist.net
Младен Стевановић
КРИЧКЕ – СИМБОЛ ЈЕДНОГ НЕСТАНКА
Ретко које место на Балкану се може похвалити символиком каквом зрачи једно мало село недалеко од Дрниша, до 1995. у саставу Републике Српске Крајине, а данас у Хрватској. На реци Чиколи у крашком Петровом пољу, на неких три стотине метара надморске висине, Кричке су типично насеље овог дела света. Но, што га разликује од суседних села јесте историја која је, заправо, повест Српског народа на простору Далмације у малом.
Село носи име по братству, Кричкама, које га је основало највероватније у 15. веку, од избеглица из Дробњака. Губитак српских земаља током 16. и каснијих векова доноси нове избеглице из Босне и Херцеговине, те 1738. (према римокатоличким изворима) Кричке добијају своју Православну цркву Св. Георгија. Римокатоличке цркве у Кричкама није било све до 1990, али је зато било унијата још у првој половини 19. столећа, и ту заправо и почиње наша прича.
Поглед на Кричке данас
Према казивању епископа Никодима Милаша у књизи Православна Далмација, унијатска црква у Петровом пољу појавила се 1831, када је сеоски старешина Кричака тужио дрнишком суду сеоског свештеника Петра Кричку због немарности и конкубината. Тужба је била прослеђена Епископу Рајачићу, који је свештеника преместио у другу парохију и наложио му да остави љубавницу. Кричка међутим није желео да напусти село коме су његови преци дали име, те је са још једним свештеником из села Баљака наставио по старом. Епископ Рајачић их је 28. јула 1831. године обојицу јавно казнио, а на њихово место поставио свештенике из оближњих епархија. Но, Петар Кричка уточиште тражи у Задру код гувернера далматинског, али како је и мешовита гувернаторско-црквена комисија утврдила да је заиста крив за оно за шта је оптужен, сада већ бивши свештеник проналази друго решење. Заједно са попом Марком Бусовићем из Баљака одлази поново гувернеру Лилијенбергу, са жељом да постану римокатолици!
Жеља им је испуњена и не само да нису предали своје епархије свештеницима који су их заменили, већ су наставили са богослужењем, правдајући се да тиме сузбијају Рајачићеву самовољу. Не знајући да су им пароси постали римокатолици, неки од мештана оба села им пружају подршку, несвесно учествујући у нечем што ће се наставити пуних сто седамдесет година. (Нажалост, сведочења многих Срба из Хрватске потврђују да се у неким местима и данас тако добија посао, док текуће успостављање ‘‘Хрватске православне заједнице’‘ не показује да је ‘‘Црква у Хрвата’‘ ишта променила у свом приступу према припадницима првотне хришћанске вере).
Црква Светог Ђорђа у Кричкама
Све се одвило тако да је главни кривац постао Епископ Рајачић, јер је тобоже ‘‘бранио становништву Кричка и Баљака да пређу у унијатску цркву’‘ према писму гувернера Лилијенберга, који подсећа да је то право сваког становника, а да је дужност свих поданика Његовог Величанства да унијате помажу и заштите. Већ 8. марта 1832. у општини дрнишкој било је 46 унијата, од чега 21 у Кричкама. На протесте епископа Рајачића Бечу као одговор је стигла одлука да се саграде, о државном трошку, две унијатске цркве у Кричкама и Баљцима. Права позадина целог догађаја најбоље се види из једног летописа:
‘‘Крички и Бусовићу, првоме у Кричкама a другоме у Баљцима, требало je створити својих шљедбеника, да би могли оправдати пред губернијумом своје обећање да ће све православне Петрова поља обратити у унијатство. Губернијум je та два попа потпомагао новцем и својом протекцијом, само да им посао олакша и подигне углед у народу’‘.
Иако је надлежно свештенство Српске православне цркве покушавало да заустави унијаћење, већ је 1837. у три парохије унијата било 459, довољно да се од њих сачини једно потпуно унијатско село. Ако узмемо у обзир наставак политике према православном и уопште српском становништву у Аустрији и касније Аустро-Угарској, лако се да закључити да је НДХ, у ствари, још тада зачета.
Такође занимљив је и податак да су управо догађаји у Кричкама инспирисали Сима Матавуља да напише приповетку Пилипенда – за дивно чудо и данас део школског програма. Њена радња дешава у селу К, географским положајем и тамошњим дешавањима неодољиво налик Кричкама. У Пилипенди је можда и најбоље описано како су одређени кругови прво верски, а потом и национално убијали један народ. Јер, ко за глади није желео да узме џак брашна под условом да постане унијат, и тиме трајније реши питање опстанка своје породице, суочавао се са многим невољама.
Занимљиво је и то да се недалеко од Крички налазе и Чавоглаве, родно село познатог нео-усташког певача Марка Перковића Томпсона.
Но, ако узмемо у обзир шта се догађало у оближњим селима и чињеницу да православних Перковића још увек има, а нарочито у Црној Гори одакле су и дошли оснивачи Кричака, коцкице се саме могу сложити.
Данас, према попису 2001. у Кричкама има свега 83 Срба. Сто седамдесет година раније Срби су чинили апсолутну већину у том и многим другим селима, у којима Хрвата безмало и није било.
Кричке нам остају свима за наук и опомену. Јер оно што је тамо тако давно и тако отворено започето наставља се и данас. На нама је, међутим, да поучени искуством Пилипа Бакљине изаберемо нашег, ‘‘српског ‘Риста’ ‘’ и наставимо борбу која није нимало лака, засновану на Завету на Чојство и Јунаштво који нас је пронео кроз сва искушења прошлости, и који ће нас, будемо ли се њега држали, чувати и у будућности.
Порука од: Предраг56 Децембар 21, 2016, 10:58:56 поподне
www.srpskilist.net
НАПОМЕНA МОМЧИЛА СЕЛИЋА
Кричке би, по свој прилици, ваљало повезати пре свега са дурмиторским Кричима, које су дошљаци на Дурмитор, херцеговачки Новљани, већ од 6. века потискивали ка другим крајевима. Ево шта о њима пише Андрија Лубурић, српски етнограф у својој књизи о Дробњацима, објављеној 1929. у Београду и посвећеној његовом учитељу Јовану Цвијићу:
‘‘Успомена на старо становништво Криче или Кричкове живи код доброг дела нашег народа, а нарочито оног дела који станује око река Таре и Лима. О њима има много замагљених прича и оне су најстарија реминисценција на старо становништво, које су у тим крајевима затекли први српски досељеници. Дугим и детаљним испитивањем и проучавањем постанка најстаријих наших племена у црногорској Херцеговини дошли смо до многих података о Кричима и њиховом простирању у време насељавања Срба у Херцеговину, као и о њиховој даљој судбини.
… Према причању најбољих памтиша и познавалаца етничке прошлости херцеговачких племена, Кричима се називао онај део Матаруга који се после првог српског надирања у Доњу Херцеговину и погибије матарушког краља Сумора повукао у крајеве око реке Таре. Они су се, причају, простирали на запад до Јелеча и Сутјеске код Фоче, а на исток до данашње вароши Колашина. Нисам могао сазнати границе њихова простирања према северу. Врло је вероватно, да су тада Кричи држали већи део бившег Новопазарског санџака. Име Старом Влаху долази, по моме мишљењу, од старог становништва, од којих су остатак данашњи Кричи. Предање каже, да су Кричи имали вароши у Пљевљима и Фочи и да им је седиште највеће власти било у Пљевљима. Они су мрзели Србе као освајаче, а нарочито због тога што су их ови сматрали као инфериорнији народ, који су таманили на све могуће начине. Отуда су борбе између њих и Срба биле не само дуге, него и толико крваве и дивљачне да су остале у живој народној успомени и до данашњег дана. Поред тога, досељење Срба и прве борбе с Кричима биле су епохалан догађај у историји оба народа, што је у знатној мери појачавало одржавање успомена на поменуте догађаје.
Као што смо пре рекли, Криче сматрају за део народа Матаруга. Ово име Кричи су, прича се, добили од Срба, који су их тако назвали по томе што су, веле, они ‘‘кричали’‘ кад говоре. Бар је тако изгледало тим првим Србима. Тај назив, Кричи, проширио се на цео тај део Матаруга који се груписао северно од Таре. Временом су и они овај назив примили, а доцније се по њима назвала ‘‘Кричком’‘ област коју су насељавали. Доцније се овај назив локализовао на данашњи Кричак у Потарју. Ово локализовање изведено је пре 13. века. То дознајемо из једне повеље краља Стефана Уроша I, писане око 1260, у којој се каже да се село Прошћење граничи са Кричком.
Нићифор Дучић пишући о Колашину каже да се цео тај предео звао Кричак по становништву које у њему становало и да је имао своје војводе који су се презивали Кричковићи, а да се данас Кричком назива само један мањи предео између Пљеваља и Бијелог Поља.
Порука од: Предраг56 Децембар 21, 2016, 11:04:54 поподне
www.srpskilist.net
НАПОМЕНA МОМЧИЛА СЕЛИЋА наставак
У топографским називима Кричи су нам оставили доста трагова. (…) имамо назив Кричачко Поље у планини Сињавини. Село Кричина има у општини Брибиру у срезу новљанском. (…) Место Кричићи има у срезу јајачком. (…) Село Кричке има у општини Бучу у срезу пакрачком. (…) У општини Чаглић у срезу пакрачком има село Кричке. (…) Кричке је велико село у општини Дрнишу у срезу книнском. Оно броји, по попису из 1921. године, 193 куће са 837 душа.
Нема сумње да су сви ови називи дошли од становништва истог имена. Ова имена показују нам правац миграција, а у исто време и љубав становништва према своме старом називу ‘‘Кричи’‘, и тежњу да га што дуже задрже у успомени задржавањем презимена Кричке или Кричковићи и давањем назива ‘‘Кричке’‘ местима где су се насељавали.
У крајевима које смо испитивали нисмо нашли остатака од Крича. Једино су нам причали у Дробњаку о изумрлој породици Гуске, која је била од Крича. Они су недавно изумрли. Последњи њихов изданак, Јевто, умро је на Косорићима око 1875. године. О Гускама смо сазнали да су пореклом од унука кричког војводе Калоке. (…) Они (Гуске, прим. Момчила Селића) су становали на Косорићима на Дробњаку преко хиљаду година. Стари људи, који памте њихове последње изданке, причају о Гускама да су били од другог народа и да су по ‘‘крви и облику’‘ били ‘‘особити’‘. Према њихову опису Гуске су биле: ситног раста, здепасти, крути, црнпурасти а зеленијех очију, дебелијех усана итд. По спољашности могао их је, веле, свак лако познати да нису од ‘‘нашег народа’‘ – Дробњака.
Интересантно је да су истих телесних особина и бањски Кокотовићи и Мишковићи, о којима смо раније говорили као о остацима староседелачких Матаруга.
Из предања сазнајемо и за два њихова лична имена: једном кричком војводи било је име Калока, а једном мегданџији Рамеза. Можда су нам од Крича остали називи планине Дурмитора и брда Пирлитор.’‘
У књизи Стојана Караџића и Вука Шибалића Дробњак, издатој 1997. у Београду, стоји усто да су за време Кандијског рата (1645–1669) већ подељени Кричи ратовали једни против других: православни уз Дробњаке и друга брђанска племена против својих исламизованих сународника, присталих уз Турке.
Очито, и Младен Стевановић се у повести о дрнишким Кричкама суочио са питањем можда одсудним за нашу будућност као народа. Недоумица да ли су Кричи били Старосрби попут Лужана и неких других динарских племена иберског лика, која су у средњем веку потисли ‘‘Новосрби’‘, нашој етнографији познати као Динарци, или су пак били несрби како пише Андрија Лубурић, подсећа ме на речи Нила Асчерсона, аутора хваљеног путописа Црно море – колевка и цивилизације и варварства.
Порука од: Предраг56 Децембар 21, 2016, 11:16:52 поподне
www.srpskilist.net
Јесу ли Кричи несрби, пре-Срби или Прасрби?
Јесу ли њихов ниски раст, тмаст тен и дебеле усне оно што их чини ‘‘Другима’‘, Инима? Да ли су ‘‘кричали’‘ српски, или на неком другом језику – романском, јелинском, илирском или келтском? Јесу ли и Грци (по предањима из наших динарских крајева нестали тек у касном Средњем веку) заправо само ‘‘Кричи’‘ (Griechen, Greeks, Greci…)? Откуд имена Дрекале, Дракула, Оташ и слична средњевековним ‘‘Власима’‘ по дубровачким, задарским, которским и другим аналима? Откуд и данас, рецимо, домородно име ‘‘Момчило Лубурић’‘ усред Румуније?
Тешко је, заиста, имена Сумор, Калока или Рамеза изводити из српског. Истина, неко би име матарушког краља могао повезати са суморношћу, војводе Калоке са грчким калос (добар, Добро, Добрица) а Рамезе са индоевропским рам (ован) и шиптарским дeминутивним суфиксом за. Но језици, ма колико идентитарни, нису крајње мерило сопства. Сведоци смо постојања многих народа који више не говоре својим језиком – попут Ираца, Шкота, Велшана, Влаха, и многих Кавказаца – али јесу своји.
Јер повест ‘‘Хрвата’‘ Крича или западних Херцеговаца и није до још један, у нас пречест, урлик над неостваривим сопством, те нам њихова судбина мора бити опомена да у својим даљим идентитарним истраживањима бар ми будемо опрезнији.
Јер, како је дошло до тога да Херцеговина, српско врело које ‘‘сву земљу насели а себе не расели’‘ постане, попут својевремено српске Далмације и ‘‘српске Спарте’‘ Црне Горе, легло српских душмана, питање је на чијем одговору почива читава наша будућа национална политика.
Решење те загонетке разјасниће нам и ‘‘шкуторе’‘ и Кричке, које неки убрајају у Влахе, мада Аромуни никада нису имали ‘‘државу’‘ какву им импутира Андрија Лубурић. Јер, када је енглески конзул у Београду, Сер Чарлс Елиот, крајем 19. века први пут срео Влахе на издигу, запањио се њиховом самосвојношћу. После дужег испитивања њихове повести, начина живота, обичаја, веровања и етике, закључио је да су они ‘‘најпаметнији и најспособнији народ на Балкану’‘. Да ли је то стога што је као обавештајац и Јеврејин (Цинцари се готово у свему подударају са Јеврејима, осим вером) веровао једино емпирији, остаје неком будућем проучивачу да утврди. Мада их, наиме, разни ‘‘бошњачки’‘, хрватски па и српски сајтови, блогови и интернет форуми ниподаштавају, Власи опстају и даље, често преименовани али увек животни, жилави, и бодри. Мимо свих претњи, безмало келтске звуке њихове музике, ритмове њихових игара, воле и њихови најљући непријатељи.
Нажалост, и много тога другог остаје нејасно. Јесу ли заправо ‘‘Власи’‘ те етничке ‘‘преливоде’‘ нашега полуострва, је ли Кричима и сличнима било пробитачно да се поистовете с нама кад смо ми били премоћни, да би постали Хрвати при наступању католицизма, Грци по изгледима за избављење од Турака, или Румуни када су ови прихваћени као балкански наследници Римљана? (Занимљиво је да се Власи нису турчили ни арбанашили мада неки други Ибери, као део Крича, јесу прихватали ислам.)
Отаџбинског рата 1991–1995. налазила граница између Срба Крајишника и приморских ‘‘Хрвата’‘ (по многим изворима такође аланског порекла) само је један од топонимских подсетника, попут Крички, прошлости која наводи, на пример Мађаре, да зарад једне мањине ашкога порекла (Јаса/Аса) редовно шаљу истраживаче у Осетију, или Јапанце да помно изучавају своју везу са Мађарима, прекинуту разлазом од пре неколико хиљада година. При том, ни једни ни други не баве се залудним послом, већ одржавањем сопствених темеља. Јер сваки Србин упознат са Осетима, Черкезима, Аварима, Табасаранима, Грузинима, Јерменима и другим кавкаским горштацима не може а да не види већу сличност нас са њима него ли с Русима, Чесима, Словацима, Пољацима и осталим Словенима.
Измешаност Евроазије, очита и у данашњој Херцеговини, где се Срби деле на два веома различита фенотипа (а вероватно и генотипа) – на високе и кршне, и на мале и хитре – заправо на психотипове Ибера Одисеја и Арје Ахила – не би требало да буде разлог да дигнемо руке од онога што покушавају не само Мађари и Јапанци. Не уочити бесмислицу тумачења кричког имена српском погрдом (зар би онда ти староседеоци потукли Новљане у првом боју?), или овековечења убиства Калоке дробњачким именом, не говори у прилог наше науке. Богатство идентитетског над-сећања исказано, рецимо, и влашким именом кога се одричу многи наводни српски националисти одрицање је од истине, на пример, неколико десетина хиљада Срба Ровчана који се презивају Влаховић, као и од њиховог завичаја изнад кањона Платија, Влаховића.
Власи, очито, нису били само обично занимање, ‘‘сточари’‘, већ етнос потврђен и називом Црних Влаха, Нигри Латина, Мауровлаха – Морлака наше повести. Поред тога што се попут Сармата жене на коњима и сахрањају испод громила – умањених кургана и могила – и што су неустрашивошћу натерали Латине, Турке и потурице да их куде као Влахе, ови Крајишници својом двојезичношћу откривају још једну историографску лаж, не само Балкана. Наиме, мимо назива Романије, Влашића, царевине Романије (Византије), влашко-бугарског цара Јоанице (Грцима Калојана – Доброг Јована – нама Јовице), оба морлачка језика потврђују и српску и романску балканску домородност.
Порука од: Предраг56 Децембар 21, 2016, 11:23:34 поподне
www.srpskilist.net
И ту се круг о Кричима затвара: из шире Грузије, до у средњи век зване Иберијом, Иври (како и Јевреји зову себе) сишли су и у Месопотамију, здепасти и тамни, а са нашег Ибра су се Матаруге сличног изгледа шириле на северозапад, не могавши на југ од срболиких Македонаца, Илира и Јелина, на исток од Скитима налик Трачана, на североисток од Трибала. Одговор на питање јесу ли и Трибали, Македонци и Мези били Старосрби остаје такође у аманет истраживачима честитијим и бољим од досадашњих. Јер, појавом су сународници Александра Великог заиста личили Арјама, док су се Трибалима још Грци ругали да живе поврх сопственог ђубрета, што се да видети у многим нашим селима, чије су речице или потоци затиснути локалним смећем.
Пет и по километара изнад мора које су Грци звали Понт (можда назализујући српску реч пут), издиже се Елбрус, највиши врх Европе. На оријашки Кавказ, много суровији и неприступачнији од наспрам њега омањег и кудикамо нижег Дурмитора, нико није долазио; са њега, станишта богова, сви су само силазили у питомије крајеве – осим Осета, који су се у њега склонили од Хуна. Путем су и Јелини допловили до Анадолије и Балкана. Са пашњака само три летња месеца непокривених снегом, Срби су обалама мртвога, Црног мора допешачили у исте крајеве, Алани дојахали чак до Хема (Хума), данас познатог као Стара Планина, Балкан. Домородне Ибере Хете сабили су и једни и други у висоравни Анадолије, Криче и остале Старобалканце у највише горе нашега полуострва, да бисмо и келтско-романске Влахе, Илире динарског изгледа и особина, те Трибале, Мезе и многе друге примили у себе – творећи један, по одредници Лава Гумиљова, наднарод, суперетнос.
Чине ли ‘‘секиру’‘ делови или целина; је ли, рецимо, истоветност хуцулских секира са келтским доказ да су карпатски сточари Келти, а њихове беле чохане чакшире са црним украсним тракама наговештај да су Шиптари (или Старосрби), или је и једно и друго потврда да су Шиптари заправо Гали и обрнуто, или је пак албанско име, уз њихову свирепост, још један траг везе са Чеченима – већи део данашњег Дагестана и Азербејџана својевремено будући познат као Албанија?
Но ‘‘секиру’‘ чини њена платонска ‘‘идеја’‘, те су и Кричи Срби уколико то желе да буду, а постају Хрвати или потурице ако их ми на то присилимо. Особеност Срба као наднарода јесте да смо настали понајвише урођавањем и орођавањем а не покоравањем, попут већине осталих, империјалних суперетноса. Наш историјски Пут, наш Завет, пружа наду не само нама да свет не мора бити ‘‘балканизован’‘, нити пак ‘‘потурчен’‘, ‘‘арабизован’‘, ‘‘понемчен’‘, ‘‘русификован’‘, ‘‘ханизован’‘ или ‘‘американизован’‘ – да се послужимо најистакнутијим примером текућег етничког, културног и духовног тлачења, уједначавања и свођења. Као ни Власи, ни Кричке нису хтели својевољно у Хрвате, али они који су се на то решили мора да су се присетили своје ‘‘другости’‘ спрам нас – на Балкану испочетка мањине.
Борба између балканских етноса, иако локалних размера, по својим импликацијама јесте заиста космичка: или ће победити чојство и јунаштво, или пука сила. Убиство госта или преговарача Калоке осветило нам се и одродом Петра Кричке и многих других ‘‘Хрвата’‘, ‘‘Бошњака’‘, ‘‘Шиптара’‘, ‘‘Мађара’‘ и иних. Наспрам тога, већина Аромуна северно од Охрида и Преспе постали су Срби а не Грци, па ни Румуни, после шиптарске разуре Москопоља. Али, ректор Хришћанског универзитета у Букурешту, поменути Момчило Лубурић, није се повео примером Нушића, Лазара Пачуа, Борислава Пекића и оних својих сународника који су нас ценили бољима – или мањим злом – од осталих балканских хегемона.
Народи су, очито, психотипови. Све што знамо о људима, човечанству, па и Свету потврђује нам светост сваког сопства, честице Божијега Лика. Тежња ка Једноме хрљење је смрти: Кричима, Кучима, Ашанима, Црногорцима, Власима, Ерцовима, Ерама, Шоповима, Џивџанима, Пироћанцима, Лалама, и свима који се осећају још и Србима ваља зато признати њихове особености, уз обавезу да нас не напуштају у невољи. У супротном, морамо их сматрати дезертерима, према којима је ратни закон одвајкада био неумољив.
А ко сумња да смо у рату нека погледа око себе, ако му нису довољни медији или недела ‘‘наших’‘ вођа, пречесто туђих лица и имена.
Thе -еnd
Мало ми мирише - на политику....али вреди прочитати.....а ја бих рекао свака птица своме јату лети....
Порука од: Небојша Децембар 22, 2016, 07:24:42 пре подне
Тешко је, заиста, имена Сумор, Калока или Рамеза изводити из српског. Истина, неко би име матарушког краља могао повезати са суморношћу, војводе Калоке са грчким калос (добар, Добро, Добрица) а Рамезе са индоевропским рам (ован) и шиптарским дeминутивним суфиксом за.
Одувек су ми била интересантна ова имена Матаруга и Крича. Поставља се питање колико су она реална, а колико последица неких полу-митских предања.
У сваком случају, ово Сумор ме подсећа на неке ликове из Господара прстенова и сл. Калока, уједно и најбитније име за Кричке у предањима, потпуно недефинисано. Онако лаички би рекао да звучи келтски(?)
Рамеза заиста звучи албански (али након примања ислама) :), или евентуално египатски (Рамзес). Све у свему, нигде везе једно с другим, што можда иде у прилог полумитској подлози ових предања.
Порука од: Предраг56 Децембар 22, 2016, 11:06:42 пре подне
Небојша, Срби су веома истрауматизован народ, са осећањем жртве у бурним историјским дешавањима, и са правом, ја сам пренео мање више цео чланак Кричке - симбол једног нестанка | Српски лист са www.srpskilist.net, што прети негде и Србима, ако не буду сложни.
У сваком случају, сигуран сам да овај форум Кричи Јдб М205 не прате само припадници ове хаплогрупе, односно припадници рођачких породица са овим кластером, којим год народом или етничком групом себе сматрају (имају на то право), већ и многи други.Заиста је интересантан и по историју наших породица, историју српског народа, али и других народа.Истовремено представља Пандорину кутију која нас може одвести којекуде. Зато и не чуди откуд такав чланак на www.srpskilist.net, који се ипак трудио да буде објективан.
Давно заборављeни Кричи су сад наново откривени, да не кажем васкрсли.Надам се да ће бити неки магистарски или докторски рад неког младог историчара на ту тему. Треба заћи у архиве црногорских приморских градова, Ватикана, Млетачке и Дубровачке републике са добрим знањем латинског језика...., а о грчким архивима и да не говоримо....осим тога падом Контантинопоља изгубљено је много тога.
А ја рекох у сваког од нас се улило толико гена да је моја сестра висока 185 цм, али изразита црнка, а ја 183 и био сам изразито плавокос као дете, па сад који смо да смо.....
Порука од: Селаковић Децембар 22, 2016, 12:25:24 поподне
У сваком случају, ово Сумор ме подсећа на неке ликове из Господара прстенова и сл. Калока, уједно и најбитније име за Кричке у предањима, потпуно недефинисано. Онако лаички би рекао да звучи келтски(?)
Одмах се сетим катуна и врха у Кучким планинама - Сумора (1967 м). Одмах јужно од главног масива Комова је катун Царине, а још јужније катун Сумор.
Катун Сумор и језеро Сумор:
(https://s27.postimg.org/za4ggcs4z/sumor.jpg) (https://postimg.org/image/jon4weg6n/)
Иначе, у непосредној близини је и нестварна и ретко коме знана црква Светог Илије:
(https://s29.postimg.org/rc5awkz5j/Ilija.jpg) (https://postimg.org/image/c3fdit5gz/)
И други врхови у овој области имају нека необична имена.
Порука од: Предраг56 Децембар 22, 2016, 04:34:34 поподне
Žabljak - Njegovuđa - Riblje i Vražje jezero - Žabljak (33km)
bonus: Zminičko jezero i krug oko Kučajevice (~21km)
Široka i pitoma zaravan nastala na morenskim nanosima lednika. Nalazi se na nadmorskoj visini od oko 1450m, dugačka je oko 20km, široka do 10km. Jezera i događaji koji su se odigrali na njima pominju se i opisuju u nekoliko narodnih pesama. Danas su praktično čitava prekrivena plodnim livadama i pašnjacima koji bujaju na morenskom tlu morenskih nanosa.
Prastanovnici Jezera i Sinjajevine su bili Kriči, Ilirsko (po nekima ranoslovensko) pleme koje je sve do sredine 12. veka živelo u dolini Tare, a ovde imalo katune. Trag o njima je ostao u narodnom predanju, pa tako na Sinjajevini i danas postoji Kričačko polje. Kako priča kaže, Drobnjaci su konačno potisnuli Kriče na drugu obalu Tare (koju i danas stariji svet zove Kričko) posle odsudne bitke na Bukovičkoj gori (planina sa leve strane puta za Šavnik, petnaestak km od Žabljaka). Razlog za sukob su po jednoj varijanti bila mesta za ispašu stoke, a po drugoj su se Kriči i Drobnjaci našli na različitim tranama u Tursko-mletačkom ratu. Boj je bio krvav, pa se i danas izvor iznad sela Gornja Bukovica zove Krvavac. Na mestu Poljana postoji kamen sa urezanim mačem i kopljem - prema legendi je to spomenik kričkom vojvodi poginulom u bici.
Pirlitor
Četrnaest kilometara od Žabljaka, ispod istoimenog vrha (1450 mnv), nalaze se ostaci gradа.
Порука од: Предраг56 Децембар 22, 2016, 04:52:20 поподне
hr.wikipedia.org
Mletačko-osmanski ratovi ili Osmansko-mletački ratovi je naziv za niz vojnih sukoba u istočnom Sredozemlju između Mletačke Republike i Osmanskog Carstva:
Prvi Mletačko-osmanski rat 1423. - 1430., rezultat tog rata bio je pad Soluna pod Osmansko Carstvo.
Drugi Mletačko-osmanski rat 1463. - 1479., rezultat tog rata bio je mletački gubitak Negroponta, otočja Cikladi, otoka Lemnosa i Mletačkih albanskih posjeda u korist Osmanskog Carstva.
Treći Mletačko-osmanski rat 1499. - 1503., rezultat tog rata bio je gubitak daljnih mletačkih posjeda u Egeju, i uporišta u Moreji (Peloponezu).
Četvrti Mletačko-osmanski rat 1537. - 1540., rezultat tog rata bio je daljnji gubitak mletačkih egejskih otoka, i posljednjih uporišta u Moreji, te njihov pad u osmanske ruke.
Peti Mletačko-osmanski rat 1570. - 1573., rezultat tog rata bio je osmansko zauzimanje Cipra, nakon poraza njihove flote u Bitci kod Lepanta 1571.
Šesti Mletačko-osmanski rat, zvan Kandijski rat od 1645.-1669., rezultat tog rata bio je osmansko zauzimanje Krete.
Sedmi Mletačko-osmanski rat, zvan Morejski rat 1684.-1699., rezultat tog rata bio mletačko zauzimanje Moreje (Peloponeza).
Osmi Mletačko-osmanski rat 1714. - 1718. (Sinjski rat, Mali rat, Drugi morejski rat), rezultat tog rata bio je ponovno osmansko zauzeće Moreje i posljednjih mletačkih posjeda u Egeju.
Па, ако је запис оног бициклисте са Дурмитора и Језера од 5. августа '99 иоле тачан онда би за сукоб Крича и Дробњака били од значаја ратови од 1423. - 1430. год. и од 1463. - 1479.године.
И зато кажеом архиви Млетачке републике, али и Османлија би о својим сарадаицима и савезницима, па били то и неки домороци, морали имати податке.
Порука од: Предраг56 Децембар 23, 2016, 04:42:00 поподне
Порука од: Селаковић Децембар 23, 2016, 04:55:34 поподне
Порука од: Предраг56 Децембар 23, 2016, 07:05:16 поподне
Порука од: Небојша Децембар 26, 2016, 01:27:08 поподне
(https://s30.postimg.org/pitzktvkx/image.jpg)
Потпуно сам превидео да у Северној Далмацији постоји презиме Гуска. Било их је у Пађенима. Слава Ђурђевдан. И Бачко верује да би могли бити пореклом из Дробњака. Било би добро да се тестира неко од њих.
Порука од: Жика Децембар 29, 2016, 12:43:28 пре подне
Порука од: Предраг56 Јануар 02, 2017, 10:51:24 пре подне
Треба погледати свакако Списак А. Пејатовића у коме су побројана сва села и засеоци Кричка и пописане њихове породице, не знам из које године, који указује по Петру Влаховићу на даље грањање братства, а који се чува у архиву Пљеваљског музеја.
Извор:Кричи и зачеци њиховог раслојавања, Петар Влаховић, Гласник етнографског музеја у Београду књ.33
https://books.google.rs/books?
Порука од: Предраг56 Јануар 02, 2017, 11:18:32 пре подне
чајном музеју у Пљевљима, постоји попис петнаест села и петнаест засела-
ка који су крајем XIX века спадали у Кричак.21 Међу селима помињу се да-
нашња насеља јужно од Пљеваља: Станчани, Битине, Крупице, Глибаћи, Вру-
ља, Пандурица, Косеница, Тулово (заселак Подборова југозападно од Вру-
ље), Варине, Водно (заселак Градине јужно од Вруље) и Козица. Нестало
село Таретина вероватно се налазило на реци Тари, а село Трешњевица биће
да је заселак Трешњица код Ђурђевића Таре. Међу засеоцима побележени
су: Калипоље (заселак Вруље на реци Ћехотини), Изласци (потес између
села Битина и Косаница), Котлаићи (заселак Доњих Крупица), Градина (се-
ло јужно од Вруље), Бељковићи (заселак села Бујаци), Пољане ( заселак се-
ла Пушањски До јужно од Косанице), Чаваљ (село западно од Крупица),
Борова (село јужно од Вруље), Влавине (заселак Влаовина у селу Вруља),
Перотина (заселак Перотин у селу Градина); Бујаци (село северно од Крупи-
ца), Клопет (село северно од Вруље), Ђурића Брдо (брдо 1084 м у селу Вру-
ља), Беирановина (Берјановина заселак Вруље), Висибаба (заселак Бујака)22.
Није било могуће установити где су се налазила село Подбуква и засеоци
Пиревине и Пођенице. Наведена насеља обухватала су област омеђену ре-
ком Таром на западу и планинама Стожер и Црни врх на источној страни,
која се простирала јужно од Потпећа на северу и северно од села Премћана
и Прошћења на југу. У односу на територију коју су Кричани стално насе-
љавали и на подручја којима су се кретали са својим стадима током средњег
века и у периоду под турском влашћу, област Кричак крајем XIX века знатно је емањена, што је била природна последица територијализације Кричана,
миграција, и промене привредне и друштвене структуре становништва.
Изгубивши првобитно самосвојно људство, Кричак је остао без животних
сокова. То је данас само географски, готово заборављени назив једне мање
области средњег Потарја. Предање о Кричима, по коме су били другачији од
својих суседа, још живи у пошалицама. Може се и данас чути да се садашњи
житељи тога краја, као и они отуда родом, иако одавно отиснути на друге
стране, са помало подсмешљивим призвуком називају Кричке и Кричкови.
Гордана Томовић, Историјски институт Београд
Извор:Гласник Завичајног музеја књ.4 (2005) стр.39-54
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-4-3.pdf
Мени лично опет због истраживања порекла презимена Станаћев/ Станаћевић је био посебно занимљив назив села или засеока Станчани.
Порука од: Предраг56 Јануар 02, 2017, 03:09:09 поподне
http://tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=207:kricke&catid=8:drniskakrajina&Itemid=3
Aутор текста Слободан Зрнић
петак, 21 јануар 2011 20:03
Кричке су насеље Града Дрниша у Шибенско-книнској жупанији (Далмација, Република Хрватска). За вријеме СФРЈ, до 1991. године, припадале су бившој великој општини Дрниш. У периоду од 1991. до 1995. године Кричке су биле једно од најјужнијих мјеста у саставу Републике Српске Крајине, у области Сјеверна Далмација.
Село је било већински српско до рата у Хрватској и добило је име по једном српском презимену. Хрвати су чинили трећину становништва, а данас су већина. У 19. вијеку Кричке су биле центар унијаћења у Далмацији, па је постојао значајан број унијата. Кричке су јединствено село по томе што имају три цркве (православну, католичку и унијатску).
Кричке су смјештене у близини града Дрниша, на рубу Петровог поља.
Село је добило име по презимену Кричка, које потиче из Старе Херцеговине, на територији данашње Црне Горе. Кричке или Кричи су били старо илирско, касније романизовано (влашко) племе на Дурмитору (Језерска висораван) и око ријеке Таре, које је претопљено у Србе. Њих је потиснуло племе Дробњака и заузело им земљу крајем 14. вијека. Један дио Кричака се сели на запад и насељава у Петровом пољу код Дрниша, гдје село добија име по њима. У Кричке се досељавају придошлице из Херцеговине и Црне Горе за вријеме владавине Турака (1522–1683). Послије преласка у посјед Млетачке републике 1683. године ове крајеве насељава становништво из западне Босне, која је остала под влашћу Турака. Млетачка власт се завршава 1797. године и почиње владавина Аустријског царства, која траје до краја Првог свјетског рата, осим кратког периода (1806–1813) под влашћу Наполеона.
Насеље је подијељено на Горње Кричке, Средње Кричке и Доње Кричке (најближе Дрнишу), а границу између њих представља прекинут низ кућа, тј. ненасељен простор
Цркве
Према подацима Српске православне цркве, Црква Светог Георгија (Ђурђа) у Доњим Кричкама изграђена је 1744. године, али у неким католичким изворима се спомиње њено постојање још 1738. године. Црква је од камена, малих димензија, са звоником изнад улаза. Обнављана је 1931. и 1987. године. Црква с гробљем налази се на јужној страни Ђурђеве главице, једног узвишења у пољу. Није видљива из даљине зато што се налази у шумарку чемпреса и борова.
Унијатска Црква Покрова Пресвете Богородице у Доњим Кричкама изграђена је 1835. године државним новцем, заједно с црквом у Баљцима, по идентичним нацртима. Црква је великих димензија. У народу је позната као Рога, због два велика звоника. Девастирана је у Другом свјетском рату, а касније и спаљена ударом грома. У посљедњем рату су јој минирани звоници. Планира се њена потпуна реконструкција. Налази се у пољу, уз пут Џанковац, гдје је и стара школа (некадашња унијатска жупна кућа).
Римокатоличка Црква краљице мира у Средњим Кричкама изграђена је 1990. године поред главног пута, а минирана је годину дана касније у рату. Првобитна црква је имала издвојен звоник висок 18 метара. Послије рата је на њеним темељима подигнута већа црква, другачијег облика и жуте боје.
Православна Капела Свете недјеље у Горњим Кричкама изграђена је 1971. године у заселку Кунци, код главног пута.
.
Порука од: Предраг56 Јануар 02, 2017, 03:15:29 поподне
Aутор текста Слободан Зрнић
Презимена у Доњим Кричкама
Бојчић — Римокатолици
Вујнић — Православци, славе Св. Николу
Вукашин — Православци, славе Св. Николу
Вукшић — Православци, славе Св. Николу
Зрнић — Православци, славе Св. Николу
Јањић — Православци, славе Врачеве
Кричка — Православци, славе Св. Николу
Миликић — Православци, славе Св. Стефана
Попац — Православци, славе Св. Николу
Ћакић — Православци, славе Врачеве
Чупић — Римокатолици
Презимена у Средњим Кричкама
Баришић — Римокатолици
Билић — Римокатолици
Битуњац — Римокатолици
Врекало — Римокатолици
Јерковић — Римокатолици
Перван — Римокатолици
Понош — Римокатолици
Сикавица — Римокатолици
Џале — Римокатолици
Шарац — Православци, славе Св. Јована
Презимена у Горњим Кричкама
Баран — Римокатолици
Борјан — Православци, славе Св. Николу
Вагић — Православци, славе Ђурђевдан
Вукашин — Православци, славе Св. Николу
Галић — Православци, славе Св. Николу
Ераковић — Православци, славе Ђурђевдан
Кричкић — Православци, славе Ђурђевдан
Кунац — Православци, славе Ђурђевдан
Перишић — Православци, славе Ђурђевдан
Струње — Римокатолици
Допао ми се рад господина Зрнића, могуће је да се он на форуму јавља под именом Зрно!
Порука од: Предраг56 Јануар 02, 2017, 06:07:08 поподне
http://www.slobodnadalmacija.hr/dalmacija/sibenik/clanak/id/112867/
Damir Sarac, 01.10.2010.godine
U Dalmaciji, tadašnjoj mletačkoj zemlji, zajednicu u jedinstvu s papom pokušao je organizirati 1648. godine vladika Epifanije Stefanović, ali to je pošlo za rukom 1832. godine trojici svećenika: Petru Krički, parohu u Kričkama, Marku Busoviću u Baljcima i Pahomiju Busoviću u Vrlici.
Župnik Petar Krička ubijen je prije gradnje crkve, a vlasti su uhapsile, pa nakon istrage pustile, nekoliko lokalnih Srba i pravoslavnih svećenika. Sljedeći grkokatolički župnici većinom su dolazili sa Žumberka, bili su obrazovani, angažirani i vrlo cijenjeni među ljudima svih kršćanskih opcija.
Zadnji je grkokatolički svećenik protjeran 1942. godine, kada su uništeni njihovi objekti u svim selima, ali je uspio spasiti matice koje su čuvaju u arhivu Križevačke biskupije, i tamo ljudi podrijetlom iz drniških sela mogu vidjeti kojoj su Crkvi doista pripadali njihovi preci.
Цeо чланак јe занимљив управо стога што можeмо пратити два правца миграција Крича послe борбe са Дробњацима. Јeдан прeма истоку (Пљeвља, Тара, Лим, Подтарјe и Подлимјe, западна и цeнтрална Србија, а после коначног пада Херцеговине под турску власт, Кричани су побележени 1477.године као влашка нахија Кричка, подељена на пет џемата неједнаке величине у Поимeничном попису санџака вилајeта Хeрцeговина, Сарајево 1985.година, стр.26-29) и други прeма западу (Далматинско залeђe за шта су од значаја сигурно и тe матичнe књигe којe сe чувају у архиву Крижeвачкe бискупијe).
Прeдраг Станаћeв
Порука од: Предраг56 Јануар 02, 2017, 06:23:42 поподне
mostovikulture.files.wordpress.com
ГОРДАНА ТОМОВИЋ
После коначног пада Херцеговине под турску власт, Кричани су побе-
лежени 1477. године као влашка нахија Кричка, подељена на пет џемата
(друштвено-економске скупине), неједнаке величине.
Према закону за влахе у вилајету Херцеговина плаћали су по филурију (златник) о Ђурђевдану и давали једну овцу са јагњетом или 12 акчи, једног овна или 15 акчи, на сваких 50 кућа два овна или 60 акчи, један шатор или 100 акчи; а у ратно време давали су по једног ешкинџију (војног поседника) на сваких 10 кућа. Испуњењем наведених обавеза ослобођени су осталих намета.
Највећи је био џемат старешине нахије кнеза Бранислава Кричка, који је имао 78 домова и 12 неожењених. Две деценије касније, када је исламизација захватила Кричане, на челу џемата Бранислава је наследио Алија Кричка. Списак побележених лица 1477.године показује да су раздвајани чланови проширених породица, да би се постигао законом прописани цензус.
Болисав, Болимир и Радоња били су браћа и припадали су једној породици, а побележени су као три домаћинства. Сличан случај је са породицом Радоње, сина Богдановог,из које је издвојен његов син Радман. Имена су највећим делом српска, а има и неколико влашких имена: Алто, Братул, Богун, Бојун, Бубул, Наг, као и један исламизовани - Скендер, син Оливера.
Никола, син Кричка, био је на челу другог џемата Кричана који је бројао 57 домова и 12 неожењених. И међу њима су као посебни домови регистровани чланови исте породице:Ненко и Ненад, синови Бранка; Рајкови синови Степан, Херак, Никша и Вукоје; Ђурађ и Машут, синови Борине; Вукша, Милун и Радич, синови Радосава; Божетко и Бранко, синови Ђуре; Иван, Ђурађ и Цветко, синови Брајка. И ту су имена српска, а међу њима је био и један поп - Борић, са своја два сина.
Влашком именослову припадају: Кричка, Богул, Машут, Никун, Радул, Ка-
ран, Херак, али њихови синови или очеви имају српска имена.
Џемат Радича, сина Боготе, бројао је 29 домова и 6 неожењених. Међу српским именима издвајају се као аромунског порекла: Витуш, Паскаш, Богут, Ђан.
Скупина Раденка, Божидаровог сина, имала је 16 домова и два неожењена, од којих је један био вођа џемата. Зимовали су у селу Хоћевина, југозападно од
Пљеваља. Сви, изузев Богуна, имају српска имена.
Од пет џемата Кричана други по величини био је џемат Добривоја, сина Ненада, са 67 домова и 18 неожењених. Поглавар џемата помиње се двадесе-
так година раније у тужби коју су против више лица из Пљеваља и околине
подигли тројица Дубровчана. Влатко Прибисалић, Радил Машић и Андри-
ја Влатковић на суду у Дубровнику 17. септембра 1453. године оптужили су
браћу Добрија и Ђурђа Ненадића из Кричка (de Crizche) да су им са Хлапцем Богутовићем и људима Ивана Влатковића отели осам брава и робу вредну двадесет перпера.
И у скупини Добривоја, или Добрије Ненадића веће породичне заједни-
це разбијене су на посебне домове: четири Ненадова сина, седам синова Богу-
те, четворо браће синови Радованови, три Божидарова сина. Има имена по
надимку - Добри, Грбац, као и неких, која су или погрешно забележена или
прочитана: Малајац, Стиховас, Гојит. У том џемату уписана је и једна удови-
ца - Дивна.
Изузев Раденковог џемата, остали су зимовали на једној трећини места
Пауче (село Маоче, југозападно од Пљеваља), Козица (село у горњем току Ћехотине, југоиеточно од Пљеваља) и Петине ( данас Битине јужно од Пљеваља), као и у местима Кржава, Јазвине и Скробочац, а летовали су на местима званим Јечмиште (катун Јечишта на Сињајевини источно од Шавника), Модра, Бучи, Студенац (село Студенци у Шаранцима), Никопода (вероватно
Његобуђа источно од Жабљака), Пасјевићи (?) (Пешељевица југоисточно од
Жабљака), Рађево (Рађевине југоисточно од Жабљака), Брда, Средња брда
(Велико брдо на планини Ивици северно од Шавника) и Гозице (Гоницка код
Добриловине).
Порука од: Предраг56 Јануар 02, 2017, 06:28:28 поподне
Кричи
Аутор Гордана Томовић
Подаци из турског пописа Херцеговине из 1477. године потврђују да је
предање о Кричанима верно када их смешта у предео Језера у суседству
Дробњака.19 Места која су остала непозната: Кржава, Јазвине и Скробочац,
чији су називи можда погрешно забележени или прочитани, у ствари су била и остала стална станишта Кричана. За разлику од села ближе Пљевљима
- Хоћевине, Маоче и Козице, где су могли да користе само једну трећину
стаја за стоку и кућа за своје породице, места Кржава, Јазвине и Скробочац
користили су у целости. Треба их тражити између Таре и Стожера, на подручју данашњих села Крупице, као и Барице, где постоје потеси названи
Кричачке ливаде и Кричка локва. У непосредном суседству, делом у Барицама, на планинским површима села Прошћења и према реци Љубовиђи, 1477.
летовали су џемати влаха нахије Љубовиђе, а међу летњим стаништима поми-
њу се и данас позната места: село Потрк, Коњ, Играч (планина Угарча), планина Бурен, село Жари и село Барице.20 Између нахије Кукња на северу, нахије Лимски Никшићи на југу и нахије Љубовиђе на источној страни, зимска
станишта нахије Кричке биле су омеђене планином Лисац и током реке Таре
и Селачке реке на западној и јужној страни, заобилазећи атар села Прошћења, затим обронцима Стожера и Црног врха на источној страни, обухватајући села Козицу, Маоче, Косаницу и Глибаће на северној страни. Летња станишта џемата нахије Кричке запремала су простране пашњаке на планини
Сињајевини јужно и источно од Жабљака.
Именослов сточарске скупине нахије Кричка из 1477. године показује
готово у потпуности српско становништво, међу којем је приметан и другачији, влашки и несловенски етнички супстрат. Иако нека имена одзвањају
приморски, као Андрија, Дује, присуство попа говори о православљу свих
Кричана, изузев једног муслимана. Поред узгоја стоке, као главног занимања становништва, и војних обавеза, постојали су у нахији и мајстори најстаријег - ковачког заната, по један у три џемата. Велики број неожењених,
синова, браће, без стараца, одаје младо и витално становништво. Управо
због способности преживљавања њених становника, вичних коњу и оружју,
и неке самосвојности коју су задржали као прадавни и наслеђени генетски
запис, малена нахија Кричка и њени становници и угледни кнежеви, опста-
ли су готово до ослобођења тих крајева од Турака.
Порука од: Предраг56 Јануар 02, 2017, 06:42:04 поподне
ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА, Књ. 4 (2005) стр. 39-54
REVIEW OF REGIONAL MUSEUM, VOL 4 (2005), pp. 39-54
Гордана ТОМОВИЋ
Историјски институт
Београд
КРИЧАНИ И КРИЧАК
Кричан из лимске повеље данас је потес Крције у селу Добриловина, са свега неколико кућа, смештен испод узвишења Градина (1655 m) и засеока Дубоки До. Катуни Боровац и Борова глава вероватно су реликти имена планине Уборак,док се потес Крције налази управо тамо где хрисовуља смешта Кричан.
Оба назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по
правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузима-
њем имена у словенској средини.
На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини. Сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна. Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, северо-источно од Солуна.
Утицај грчког језика и византијске културе веома је рано
почео да прожима све видове живота у средњовековној српској држави. По-
ред природног, готово осмоског притиска више културне средине на примитивнију, постојао је такође природан ток привредних и етничких мешања
проузрокован сталним кретањима великих група сточара из Тесалије и дру-
гих делова Грчке ка планинским подручјима средњег Балкана.
У околини
Врања познат је средњовековни катун влаха Псодерци, данас село Содерце,
чије се порекло оправдано везује за влахо - клисурску групу грчких цинцар-
ских насеља југоисточно од града Лерина у северној Грчкој ?
Сточарска скупи-
на Кричани на планини Уборку, што је можда старије име планине Сињајевине, могла је такође настати расејањем грчких сточара из околине Солуна. Прво повремено, а потом сталније, засновали су своја станишта у Потарју, са обе стране реке, како на јужним границама прошћењског метоха Св.Петра на Лиму - код Крција на Сињајевини, тако и на северним међама истог црквеног поседа у данашњем пределу Кричак.
Име Кричана, као и код других влашких скупина, потиче од личног имена Кричан, које је имао оснивач матичног катуна, и које се, као последица
наследног старешннства, преноси на катун или групу катуна под именом
Кричани, Кричке, Кричи или Кричићи.
Очигледно способни, радни и успешни, Кричани су се брзо укључили у важне привредне и трговачке центре у средњовековној српској држави, без сумње преко оближњег рударског града Брскова.
Тако се у Котору око 1280 - 1330. године помиње породица Cricichi,
или de С пзсо.
Заједно са људима из влашких племена Дробњака, Матаруга
и Бањана, од почетка XIV века, Кричани су пословали са Дубровчанима,
бивали у споровима арбитри и кредитори, али још чешће отимали дубровач-
ку стоку. У дубровачким нотарским списима забележено је 7. августа 1318.
године да су Бранислав Кричић (Crichic), Првоје златар и Владоје Матаруг
одређени за проценитеље у спору између једног Дубровчанина и Прибе Ба-
бића, Влаха, који је томе Дубровчанину украо вола. Следеће године јемчили
су двојица Бањана за истог Бранислава, чије је презиме забележено као
Кричићовић (Cricichovich), када је оптужен да је од једног Дубровчанину
украо 30 шкопаца.10 Везе са Дубровником и Котором и касније се нису пре-
кидале, будући да су главни организатори караванске трговине између при-
морских градова и српског залеђа били Дробњаци. Упоредо са њима у ду-
бровачку караванску трговину били су укључени Кричани као поносници,
они који су на својим коњима преносили товар и наоружани луком и стре-
лом, мачем и штитом, обезбеђивали караван.
Тако су у једном судском спору у Дубровнику 17. септембра 1453. године оптужена браћа Добрија и Ђурађ Ненадићи из Кричка (de Crizche) да су са Хлапцем Богутовићем и људима Ивана Влатковића отели тројици Дубровчана осам брава и робу врм брава и робу вредну двадесет перпера.
Порука од: П Јануар 13, 2017, 06:52:51 поподне
(https://s23.postimg.org/hn2k2km63/Untitled.jpg)
Порука од: Предраг56 Јануар 22, 2017, 05:54:29 поподне
https://www.revolvy.com/topic/Kri%C4%8Di&item_type=topic
The Kriči (Serbian Cyrillic: Кричи)[a]were, according to tradition, an "older" people that inhabited an area somewhere by the Tara river in what is today northern Montenegro. Kriči (and similar names) has been periodically mentioned in historical sources, geographical and ethnological literature.[1] Their ethnic affiliation is unknown from historical sources, although tradition points that they were an old population, deemed Vlachs (Romanized Illyrian ) in theories found in anthropological studies. They, as other pre-Slavic tribes in the region, eventually assimilated into the Serb ethnos. Some toponyms in Montenegro and surnames are derived from the name of this tribe.[2]
History
The name Kričan is mentioned as a region in the 1260 charter of Stefan Uroš I regarding the borders of the village of Prošćenje (near Mojkovac); Kričan borders the village to the north.[3] The toponym may have given its name to the people, or vice versa.[4] In ca. 1300 was mentioned personal name Kričan.[4]
According to oral tradition, Kriči inhabited Jezera and Šaranci, and good part of Sinjajevina.[5] They several times violently fought with Drobnjaci tribe (including Kriči voivode Kalok[6] ) and were moved over Tara river.[7] Then inhabited lands from Sutjeska to Kolašin.[5] Their center was in Pljevlja (with local toponym Kričak between it and Bijelo Polje).[5]
In literature and anthropological studies
A. Pejatović in his anthropological study Srednje Polimlje i Potarje believed that the Kriči were an amalgamation of Greeks (Romeji) and Illyro-Romans (or "Vlachs") with Serbs, that lasted up until the 16th and 17th centuries, with gradual descent of this old population to cultivated villages and ascent of Serbs into the katuni (pastures) where the remains of the old populations lived.[4]
S. Tomić in his anthropological work Drobnjak (1902), mentioned the Španje and Kričove as the old population of Drobnjak.[4]
A. Luburić (1891–1944), the first to separately discuss the Kriči, based mainly on folk tradition, believed them to have been part of the Mataruge tribe, who after the first onrush of Slavs in Herzegovina, and death of Mataruge king Sumor in the end of the 7th or beginning of the 8th century, retreated to the areas around the Tara. Here, the Serbs gave the tribe the name Kriči, because their speech sounded like "shouting" (kričanje). The tribe accepted the name, and it spread in the middle Potarje. Thus, according to Luburić, based mainly on Drobnjaci tradition, the Kriči were part of the old tribe of Mataruge.[10]
Vladimir Ćorović (1885–1941) and Tatomir Vukanović (1907–1997) argued that the name derived from Thracian krisio, or Illyrian krüsi, which would according to the Albanian term kryeziu mean "dark, dark-haired or swarthy people".[9]
According to Mula Joksimović in Bijelo Polje, as recorded by Petar Rudić, a tradition transmitted in the Joksimović brotherhood held that the Kriči descended from the Illyrians, "but today there are no more of their direct descendants".[11]
Another belief recorded by P. Rudić, likely influenced by literature, was that the Kriči may have been descendants of Saxons (Sasi) that worked in the mines of Brskovo and around Pljevlja.[11]
In the region of Kričak (southeast of Kosanica[11] ), according to data collected in the field between 1964 and 1970, the Kriči were a numerous tribe, while the Mataruge only comprised one of its many brotherhoods, according to M. Peruničić (born 1880), and P. Čabarkapa (born ca. 1880), a similar tradition confirmed by B. Ćorović (born ca. 1894) and younger S. Bojović living in Pljevlja.[12] The tradition is "supported" by the fact that the region of Mataruge is smaller and taken as a peripheral part of the larger, in widest sense, Kričak region.[12]However, tradition in Polimlje and Potarje do not hold the Mataruge as related to the Kriči.[12]
As concluded in Vlahović 1970, folk tradition on the Kriči is very different, although it is clear by tradition and literature that the tribe lived as an independent unit, and once in time included a relatively large area.[12] Their name surely points to an old ethnic group, among which there must have been a lot of Illyro-Roman remnants (medieval Vlach population); in all probability they very early on came into contact with old South Slavic tribes.[12]
Порука од: Предраг56 Фебруар 04, 2017, 11:57:57 пре подне
Порука од: Предраг56 Фебруар 04, 2017, 12:22:02 поподне
Порука од: Предраг56 Фебруар 04, 2017, 04:28:40 поподне
Раније сам већ писао о томе, али да поновим своје искуство, јер ми се чини да има нових људи на форуму.Facеbook ми је избацио двојицу са подацима Красимир Динчев, оба из места Пазарџик, Pazardzhik, Пазарџијска област. Овај град се налази северозападно од града Кричим, Пловдивска област, и то поприлично близу. Трећи Красимир Динчев је из града Добрић или Dobrich, као седишта Добричке области, у североисточном делу Бугарске. Тако да ова двојица из Пазарџика ми више долазе у обзир због близине Кричима и Смољана.
Ја сам се тестирао пре десетак година на Genebase из Торонта и као најближи "рођак" појавио ми се Бугарин Красимир Красимиров Динчев. Ја сам тестирао 67 маркера, а он доста мање, мислим свега 20. Од тих 20 маркера које смо тестирали обојица, разликујемо се само на YCAIIb. Он има вредност 20 а ја 19. Нажалост, не могу да сазнам из ког дела Бугарске је поменути Красимир.
Ако је потребно, могу да наведем и остале његове маркере.
Порука од: Предраг56 Фебруар 04, 2017, 08:08:00 поподне
Кричим История Крепости
Кричим
Над двата бряга на река Въча, там където тя напуска "прегръдките" на Родопите са се издигали две взаимосвързани крепости, пазили подстъпите към планината. Първата се нарича Малко кале и е разположена на десния бряг на Въча, а втората - на десния и носи имената Кричим, Голямото кале и Иванковото кале.
Крепостта Кричим е строена през два периода - ранновизантийски (V-VІ век) и български (от времето на хан Крум). Разрушена е през ХV век, когато загубила стратегическото си значение. Запазени са стени с височина до 3 м, както и водохранилище (щерна). От крепостната стена се открива приказна гледка към град Кричим, който е под нозете ни и към Пловдивското поле.
В околността на крепостта, на около 20 минути, върху голяма риолитова скала обрасла отвсякъде с издънкова широколистна гора, е изсечен прочутият Асенов надпис, който гласи: "На този камък седя цар Асен, когато превзе Кричим".
До крепостта се стига, като от градската черква "Св. Св. Козма и Дамян" се поеме първо по път, а след това вдясно по стръмна пътека (около 30 мин).
Красимир Новаков
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 04, 2017, 09:27:41 поподне
Знам да Ј2б М205 нема код Албанаца, али тај назив може бити само језички утицај или може бити из неког језика који је као и албански био под утицајем латинског.
Неки аутори су сматрали да имена влашких група углавном потичу од имена родоначелника, и заиста лично име Кричак је забиљежено у раним пописима. То име бисмо могли превести као Крсто.
Друга опција би била да су Кричи били хришћанско, кршћанско становништво у односу на своје окружење па да су тако названи или да су сами себе тако звали.
Како год некако ми је овај облик Kriq превише сличан кричима да би био игнорисан.
Порука од: Небојша Фебруар 04, 2017, 09:37:01 поподне
Присутан је овај топоним (али и презиме) и код северних Словена, па се чини да би ту могла бити веза. У задње време мислим да само име Крича не игра неку велику улогу и да се по њему не може испратити најдаља старина рода/племена, односно да су ово име Кричима могли дати и Словени по доласку на Балкан.
Порука од: НиколаВук Фебруар 04, 2017, 09:52:08 поподне
Што се тиче имена Крича, дао бих неко своје домишљање које може а и не мора бити тачно. Можда је њима име дошло од латинске речи crux, crucis, за крст (да наведем само као примере, у румунском се за крст каже cruce, а у албанском, који је тај термин преузео из латинског, kryq), тј. Кричи би према томе значило "хришћани". Можда су то име себи дали у време раног средњег века, како би нагласили своју посебност у односу на досељене Словене (као староседелачка, највероватније романска и хришћанска популација насупрот паганским словенским племенима). Касније, са христијанизацијом Словена та разлика се почела заборављати, да би се са кричким прихватањем српског језика тотално избрисала, и од ње је остало само име коме се у међувремену заборавило право значење. Не знам да ли је неко од аутора који су се бавили Кричима можда већ изнео сличну хипотезу, јер нисам са тиме довољно упознат. У сваком случају, вредно је размишљања.
Било би добро некако доћи до студије Александра Ломе: Топономастика и археологија. Антички локалитети код Пљеваља и Пријепоља и могући предсловенски остаци у тамошњој топонимији // Ономатолошки прилози 10: 1–32
Аутор се мало бавио и Кричима:
(https://books.google.rs/books?id=So1iAAAAMAAJ&pg=PA20&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&sig=ACfU3U3a31emBkxO4RpAKqOZOJDukJKDKw&edge=0)
(https://books.google.rs/books?id=So1iAAAAMAAJ&pg=PA21&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&sig=ACfU3U08MHc15oc1BgTiiSw33GKf2Izc3w&edge=0)
(https://books.google.rs/books?id=So1iAAAAMAAJ&pg=PA20&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8&sig=ACfU3U3eyy0MSymvEKNjlj5hoUouK4crPQ&edge=0)
(https://books.google.rs/books?id=So1iAAAAMAAJ&pg=PA21&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0&sig=ACfU3U1x9aiIMNa6AT6IDfUnJ888l__d4A&edge=0)
Лома сумња да су Кричи добили име по Грцима. Такође, сматра да нема основа за везу са глаголом кричати.
Порука од: П Фебруар 04, 2017, 10:05:20 поподне
Мени искрено, бар језички гледано, изгледа да је назив Крич у некаквој вези са албанским Kriq што значи крст.
Знам да Ј2б М205 нема код Албанаца, али тај назив може бити само језички утицај или може бити из неког језика који је као и албански био под утицајем латинског.
Неки аутори су сматрали да имена влашких група углавном потичу од имена родоначелника, и заиста лично име Кричак је забиљежено у раним пописима. То име бисмо могли превести као Крсто.
Друга опција би била да су Кричи били хришћанско, кршћанско становништво у односу на своје окружење па да су тако названи или да су сами себе тако звали.
Како год некако ми је овај облик Kriq превише сличан кричима да би био игнорисан.
Врло занимљиво, Синиша.
Ако претпоставимо да су Кричи добили име по ријечи која је означавала крст, сасвим је могуће да су Словени затечено хришћанско становништво Потарја и Полимља називали тим именом или можда још вјероватније да су сами Кричи себе тако доживљавали (крштени) у односу на Словене (некрштене).
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 04, 2017, 10:16:33 поподне
Врло занимљиво, Синиша.
Ако претпоставимо да су Кричи добили име по ријечи која је означавала крст, сасвим је могуће да су Словени затечено хришћанско становништво Потарја и Полимља називали тим именом или можда још вјероватније да су сами Кричи себе тако доживљавали (крштени) у односу на Словене (некрштене).
Да, ево сад видим да је и Никола раније имао ту идеју.
Има у топонимима у Албанији доста употребе овог kriq. Рецимо у Шаљи - Çuka e Kriqit- можда Крстата Гора :)
Порука од: Небојша Фебруар 04, 2017, 10:24:42 поподне
Порука од: Предраг56 Фебруар 04, 2017, 10:51:19 поподне
Нит знам бугарски, нити албански (граматика, лексика).
Ово нађох:
Petar je znao da je Jehova vodio tu stvar te im je “zapovjedio da se krste u ime Isusa Krista” (Djela apostolska 10:17-48).
Kur e kuptoi se në këtë çështje ishte dora e Jehovait, Pjetri «i urdhëroi të pagëzoheshin në emrin e Jezu Krishtit».—Veprat 10:17-48.
Ово ми вучe на слово ш. Јeзу Криштит.
Мени слово ч, поред слова р, код речи Кричи највише упада у очи.Заиста, такав топоним је присутан у многим земљама, са различитим наставцима. Па и код руса и украјинаца као основа прeзимeна.
Гарик Кричевский
https://youtu.be/kbjbShQzzg4
кричать, кричать синонимы - Словарь русских синонимов
www.classes.ru
Порука од: Небојша Фебруар 04, 2017, 10:52:09 поподне
(https://books.google.rs/books/content?id=nOwWAAAAIAAJ&pg=PA13&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC&sig=ACfU3U3y7Xx7qzIaKB6orCOBZ3FkPbdG8Q&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=nOwWAAAAIAAJ&pg=PA17&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC&sig=ACfU3U0qkdwDEVkmpFCzJy2MoMafBjcjUQ&edge=0)
Извор: Милешевска штампарија 1544-1557, Вукоман Шалипуровић
Порука од: Предраг56 Фебруар 04, 2017, 11:18:37 поподне
sr.wikipedia.org
Криш или кри као основу (изговор) имамо код речи Кришна (санскрит: कृष्ण kṛṣṇa - црни, свепривлачни).
Нисам лингвиста, иако се помало бавим писањем, па тако нисам сигуран шта је основа.
Али лингвистички гледано Кричи, Чичи или Ћићи (Чичарија или Ћићарија у Истри, Нова вас код Новиграда), па и Кучи (Кучајске планине као део Карпата) има неку сличност у слову слово ч било у номинативу једнине Крич, Чич, Куч, било у номинативу множине Крич-и, Чич-и, Куч-и.
Порука од: Предраг56 Фебруар 06, 2017, 04:59:45 поподне
Сарадник портала Порекло Небојша Бабић у Прегледу братстава Грађана, као најјужнијег племена Ријечке нахије, са позивом на рад Андрије Јовићевића „Ријечка нахија у Црној Гори“ (1911) који приказује стање с почетка 20. столећа, помиње као братство:
Кричије (Ђурђев-дан) у Гађима (село Гађе колико сам схватио) су се, према предању, доселили у 13. или 14. столећу из е. Није познато, али је могуће, да имају везе са потарским Кричима. У једном которском документу из 1323. године помиње се извесни Лоре Кричко, могуће из Грађана.
Од Кричија су Радановићи у Врањини.
Порука од: Предраг56 Фебруар 06, 2017, 05:08:26 поподне
Naselja Stare Crne Gore, posebni dio, Pavle s Radusinović, SANU 1985
Гађи (Цетиње)
Ово мало село налази се на СИ, периферном дијелу бивше племенске територије Грађана. Смјестило се у омањој ували између брда Зелења, Лаштика, Ројишта, Драгорада и Наљешковца…
Мада се Гађи у списима из 14 и 15в не помињу, основано се може претпоставити да су они, с обзиром на сусједство Шишовића и њихову старост, такође старо насеље. У каснијим изворима подаци о њему су вјероватно дати било у оквиру Грађана или Љуботиња у цјелини…
У селу су јула 1972г живјели (по 1д) Ђукановићи, Радановићи, Ђурашевићи, Вукашевићи и Љутице. 2д (из Бара и Титограда) повремено долазе.
Порука од: Предраг56 Фебруар 06, 2017, 05:10:26 поподне
Порука од: Предраг56 Фебруар 06, 2017, 06:18:13 поподне
Извор:Mr. Aleksandar Stamatović: Kratka istorija Mitropolije Crnogorsko-primorske (1219-1999)
https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/istorijat/istorijat_4.html
А помињали смо Годиње у Црмници, на обали Скадарског језера.
Порука од: Небојша Фебруар 06, 2017, 06:28:47 поподне
Колико схватих село Гађи или Гађе, у коме данас нема становника, је врло близу Скадарског језера.Помиње се и као место у коме је 1869. године обновљен храм Св. Великомученика Георгија.
Извор:Mr. Aleksandar Stamatović: Kratka istorija Mitropolije Crnogorsko-primorske (1219-1999)
https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/istorijat/istorijat_4.html
А помињали смо Годиње у Црмници, на обали Скадарског језера.
Погледах сад, Годиње заиста није далеко. Интересанто да на 23andMe постоји и један Албанац M205 из села Велики Острос, које се такође налази на тој страни Скадарског језера. Немамо маркере с обзиром да је у питању 23andMe.
Занимљив је тај потез око Скадра и због предања неких припадника M205 (Кучи, Врака, итд.).
Порука од: Иван Вукићевић Фебруар 06, 2017, 07:03:45 поподне
http://www.poreklo.rs/tag/kricija/Ево шта пише Јовићевић у оригиналу:
Сарадник портала Порекло Небојша Бабић у Прегледу братстава Грађана, као најјужнијег племена Ријечке нахије, са позивом на рад Андрије Јовићевића „Ријечка нахија у Црној Гори“ (1911) који приказује стање с почетка 20. столећа, помиње као братство:
Кричије (Ђурђев-дан) у Гађима (село Гађе колико сам схватио) су се, према предању, доселили у 13. или 14. столећу из е. Није познато, али је могуће, да имају везе са потарским Кричима. У једном которском документу из 1323. године помиње се извесни Лоре Кричко, могуће из Грађана.
Од Кричија су Радановићи у Врањини.
Кричије су најстарије сеоско братство. Њихов се предак доселио овдје врло давно, можда још у 13. или 14. веку. Предање њихово каже, да су старином из Комана. Не зна се откуда им ово име; слично је имену Кричкова који су негда живели у долини око р. Таре, али не можемо тврдити, да су поријеклом од њих*. Кричије славе Ђурђев-дан. Од Кричија има исељених у Врањини 5 домова, који се презивају Радановићи.
*По настанку -ија судећи неће ово име бити српско као што су слична имена Кричак, Крићан (од кричати - викати, дерати се). Пре би се могло помишљати на сродност са тур. киришчи, мајстор што прави струне или - вероватније - са киршчи, хрвач, борац. Пореди и надимак султ. Мухамеда I, сина Бајазита I надевен од једне од тих речи а која долази и у нашим споницама (Кришчија).
Предање о њиховом пореклу из Комана је у најмању руку сумљиво јер су сви остали становници села по предању потомци два брата који су досељени из Комана и који су том приликом затекли Кричије у селу. Дакле, највероватније су Кричије као малобројни старинци временом смислили причу о пореклу из Комана што је својеврсни вид прибијања уз бројније досељенике. Сличних примера има доста.
С обзиром на то да се у суштини не зна порекло Кричија, као и то да су у Гађима најмање шест векова, на значају добија теорија да су Кричи досељени из околине Скадарског језера. Требало би пронаћи некога из братства Кричија или Радановића из Врањине ко би се тестирао јер би тиме могла да буде разрешена битна дилема.
Порука од: Предраг56 Фебруар 06, 2017, 07:33:17 поподне
Krič – Wikipedia sv.wikipedia.org
http://mapcarta.com/pt/29137054
https://aroundguides.com/29137054
Krič
Kosovo, Balkans, Europe
Krič is a hill in Kosovo and is nearby to Ðolovina and Orlane.
Скоро, чини ми се, написах да су ми била интересантна места (топоними) која окружују град Кричим у Пловдивској области у Бугарској и то са леве стране Пештера, а са десне Косово.
Порука од: Жика Фебруар 06, 2017, 07:45:14 поподне
....Предање о њиховом пореклу из Комана је у најмању руку сумљиво јер су сви остали становници села по предању потомци два брата који су досељени из Комана и који су том приликом затекли Кричије у селу. Дакле, највероватније су Кричије као малобројни старинци временом смислили причу о пореклу из Комана што је својеврсни вид прибијања уз бројније досељенике. Сличних примера има доста.
С обзиром на то да се у суштини не зна порекло Кричија, као и то да су у Гађима најмање шест векова, на значају добија теорија да су Кричи досељени из околине Скадарског језера. Требало би пронаћи некога из братства Кричија или Радановића из Врањине ко би се тестирао јер би тиме могла да буде разрешена битна дилема.
Да није Кричија од Gricia (Грижа) код Коплика/Враке?
Порука од: Предраг56 Фебруар 06, 2017, 08:58:24 поподне
Кричев 881 -летие с крестом и мечом Год основания: 1136 г. День города отмечается 30 сентября.
Источник: http://www.calend.ru/travel/796/
© Calend.ru
Кричев (белор. Крычаў) - белорусский город, центр Кричевского района Могилевской области, стоит на реке Сож в 104 км от Могилева.
Первое письменное упоминание о городе под именем Кречут относится к 1136 году, в Уставной грамоте Смоленского князя Ростислава Мстиславовича.
Имамо и грб града на којем су крст и мач.
Порука од: П Фебруар 06, 2017, 09:03:57 поподне
Порука од: Жика Фебруар 06, 2017, 09:24:13 поподне
Порука од: П Фебруар 06, 2017, 09:37:48 поподне
Зар није управо на основу једног презимена изведена каква таква повезаност за Потарјем?
Повезаност хаплогрупе J2b-M205 sa Потарјем и влашким племеном Крича није изведена само на основу једног презимена.
Порука од: Предраг56 Фебруар 06, 2017, 09:45:16 поподне
У Општини Блаце је село Кашевар из кога су извесни Радисав Кричак и син Адам, подаци 1945.год. (извор:Транскрипт са суђења Кесеровићу у Београду 1945. — Викизворник, слободна библиотека sr.wikisource.org).
Замислих се над том речи Кашевар
Кад оно наиђох на такво презиме у Русији.
http://www.peoples.ru/state/politics/andrey_kashevarov/
Андрей Кашеваров
Andrey Kashevarov
Притоке реке Лаб су река Батлава (Тамнава има исти завршeтак) и Качандолска река. Ово б а т је у основи презимена Бат, Батић, Батут, Баточанин и итд.
Опет она прича о Каракачанима или Саракачанима.
Стварно јe овај Балкан/Хум чудо...
Порука од: Предраг56 Фебруар 06, 2017, 09:52:10 поподне
Повезаност хаплогрупе J2b-M205 sa Потарјем и влашким племеном Крича није изведена само на основу једног презимена.Тачно је да није. Али у природи је човека да трага за коренима. Мени је корен речи к р и ч био непознат.
А сада видимо да је тај корен свеприсутан баш у словенским и њима сродним језицима. Мислим да без лингвистке, археологије и историје ни једна од тема на форуму не би могла да опстане. Или би опстала, али са много мање дражи.
Порука од: Предраг56 Фебруар 06, 2017, 10:12:35 поподне
Вреди прочитати
http://kpolisa.com/KP2-3/KP2-3-VII-4-Bozanic.pdf
ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ СВЕТОСТЕФАНСКОГ
ВЛАСТЕЛИНСТВА
Снежана Божанић
Филозофски факултет
Нови Сад
Светостефански поседи налазили су се, како је већ наведено, на ширем подручју српске земље. Географски ова земља припада Ибарско-копаоничком крају, Косову са Дреницом, Метохији, Старовлашкој-Рашкој висији, те нижој, приморској и вишој, планинској Црној Гори и Зети.
У оквиру Орографије светостефанског властелинства као брда и планине из Светостефанске хрисовуље помињу се:
Виситор, у међама Крушева у Плаву Виситор, планина полукружног об-
лика С од Гусиња,
Годиља, у границама села Гусина са
планинама,
Годиља, планински превој висине
1184 m. између Тројана и Вјеторника.
Има сличности са речима Дурмитор, Пирлитор и Годиње.
Порука од: Небојша Фебруар 08, 2017, 10:50:40 поподне
МИТСКЕ ПРЕДСТАВЕ И ИДЕНТИТЕТ У ГОРЊЕМ ПОЛИМЉУ И ОКОЛНИМ ОБЛАСТИМА
"Стари народи (Кричи, Мацуре, Букумири, Грци, Латини). Током наших истраживања, као што је већ наведено, уочене су и забележене представе о древним народима, међу којима су – узимајући у обзир резултате наших досадашњих истраживања – у севернијим областима (рецимо у Дољем Колашину) посебно познати Кричи, а у јужнијим (почев од Горњег Полимља) Псоглави. Ови називи су најчешће општепознати, али је у савременим околностима често (као у случају Крича) сачуван ипак невелики број представа које се за њих везују. Примера ради, за пргаве и мале људе се у Дољем Колашину (тј. у Вранешкој долини) каже – „кричкави“, по Кричима, „о којима су причали старији људи“, и тиме се казивања о њима завршавају."
Занимљиви су ми ови Псоглави, први пут чујем за те полумитске становнике Полимља? Кога занима проблематика севера Црне Горе, текст може пронаћи и на мрежи. ;)
Порука од: vojinenad Фебруар 08, 2017, 11:21:36 поподне
Текст Ивице Тодоровића (Етнографски институт САНУ)Постоје предање о том народу Псоглави и у Морачи. Једна од легенди помиње да је једном приликом Псоглава отела од мајке дете Брауновића, отац се дао у потеру и после неког времена сустигао је и затекао страшан призор како Псоглава кува то дете у казану, док је као у неком обреду и трансу пребацила дојке преко рамена. Отац детета је тада убио.
МИТСКЕ ПРЕДСТАВЕ И ИДЕНТИТЕТ У ГОРЊЕМ ПОЛИМЉУ И ОКОЛНИМ ОБЛАСТИМА
"Стари народи (Кричи, Мацуре, Букумири, Грци, Латини). Током наших истраживања, као што је већ наведено, уочене су и забележене представе о древним народима, међу којима су – узимајући у обзир резултате наших досадашњих истраживања – у севернијим областима (рецимо у Дољем Колашину) посебно познати Кричи, а у јужнијим (почев од Горњег Полимља) Псоглави. Ови називи су најчешће општепознати, али је у савременим околностима често (као у случају Крича) сачуван ипак невелики број представа које се за њих везују. Примера ради, за пргаве и мале људе се у Дољем Колашину (тј. у Вранешкој долини) каже – „кричкави“, по Кричима, „о којима су причали старији људи“, и тиме се казивања о њима завршавају."
Занимљиви су ми ови Псоглави, први пут чујем за те полумитске становнике Полимља? Кога занима проблематика севера Црне Горе, текст може пронаћи и на мрежи. ;)
Постоје још неке приче које помињу овај народ углавном у контексту тога да су били неки потпуно стран народ, врло необичног изгледа и са необичним навикама у којима се између осталог помиње то да су се бавили пљачком, да су били полудивљег изгледа и понашања, и да им канибализам није био стран.
Порука од: Иван Вукићевић Фебруар 08, 2017, 11:51:06 поподне
Постоје предање о том народу Псоглави и у Морачи. Једна од легенди помиње да је једном приликом Псоглава отела од мајке дете Брауновића, отац се дао у потеру и после неког времена сустигао је и затекао страшан призор како Псоглава кува то дете у казану, док је као у неком обреду и трансу пребацила дојке преко рамена. Отац детета је тада убио.Искрено, никада нисам чуо за Псоглаве до сад. На пар места пише да је Псоглав демон из народне митологије:
Постоје још неке приче које помињу овај народ углавном у контексту тога да су били неки потпуно стран народ, врло необичног изгледа и са необичним навикама у којима се између осталог помиње то да су се бавили пљачком, да су били полудивљег изгледа и понашања, и да им канибализам није био стран.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2:
http://www.slovenskamitologija.rs/mitska_bica_psoglav.html
Та прича са Брауновићима ми делује као да је намењена за малу децу. Не треба да се удаљавају од куће да не заврше у казану неког Псоглава...
Порука од: Дробњак Фебруар 09, 2017, 12:02:20 пре подне
Порука од: Небојша Фебруар 09, 2017, 07:39:16 пре подне
Постоје предање о том народу Псоглави и у Морачи. Једна од легенди помиње да је једном приликом Псоглава отела од мајке дете Брауновића, отац се дао у потеру и после неког времена сустигао је и затекао страшан призор како Псоглава кува то дете у казану, док је као у неком обреду и трансу пребацила дојке преко рамена. Отац детета је тада убио.
Постоје још неке приче које помињу овај народ углавном у контексту тога да су били неки потпуно стран народ, врло необичног изгледа и са необичним навикама у којима се између осталог помиње то да су се бавили пљачком, да су били полудивљег изгледа и понашања, и да им канибализам није био стран.
Искрено, никада нисам чуо за Псоглаве до сад. На пар места пише да је Псоглав демон из народне митологије:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2:
http://www.slovenskamitologija.rs/mitska_bica_psoglav.html
Та прича са Брауновићима ми делује као да је намењена за малу децу. Не треба да се удаљавају од куће да не заврше у казану неког Псоглава...
Псоглави се јављају у српској митологији. Пре свега у динарском појасу. Сматрани су за демоне, бића из подземног света. Веровало се да имају тело човека и главу пса, да се хране лешевима и да станују у забитим планинским пределима испод великих стена и у јамама.
Хвала, момци! Ипак екипа из Полимља зна најбоље! :)
Јасно је да Псоглави нису некакав народ, попут Матаруга, Шпања, већ су у питању полумитска бића из легенде. Веома занимљиво изгледају, подсећају на она бића из грчке митологије, само што је глава пса (вука?), што је некако логичније за Србе.
Порука од: vojinenad Фебруар 09, 2017, 07:40:42 пре подне
Псоглави се јављају у српској митологији. Пре свега у динарском појасу. Сматрани су за демоне, бића из подземног света. Веровало се да имају тело човека и главу пса, да се хране лешевима и да станују у забитим планинским пределима испод великих стена и у јамама.Врло могуће да је у питању само легенда о постојању тог народа, али и легенде се некада прожимају са давнашњим искуствима предака и причама које су се преносиле на поколења и мењале своју форму и облик.
Порука од: Предраг56 Фебруар 09, 2017, 07:50:56 пре подне
Tajne srpskih fresaka
PIROT - Iako je slikanje Bogorodice s anđeoskim krilima protivno crkvenim kanonima, koji precizno određuju kako se koji svetac slika, jedna takva freska iz 19. veka krasi manastir Sukovo, nedaleko od Pirota.
Sadašnja crkva u Sukovu zidana je na temeljima starijeg hrama, između 1857. i 1859, a oslikana deceniju kasnije, 1869. godine, tako da su obe freske – i Bogorodica sa krilima i Sveti Hristofor sa životinjskom glavom, nastale praktično u isto vreme. Naslikao ih je izvesni Vasil pop Hristov iz Samokova, bugarskog grada koji je tokom turske okupacije bio regionalni centar sa brojnim kujundžijskim i slikarskim radionicama.
Svetac sa psećom glavom
Psoglavi svetitelj Hristofor u crkvi sukovskog manastira
U crkvi sukovskog manastira nalazi se i neobična freska psoglavog svetitelja Hristofora, čiji praznik pravoslavci slave 9. maja, a rimokatolici 25. jula. Za ovog mučenika iz 3. veka naše ere vezane su razne legende, a o njemu je pisao i pokojni patrijarh Pavle. Poreklom iz maloazijske pokrajine Likije, krupnog stasa, Hristofor se pre krštenja zvao Reprev ili Reprobus (suprotnost od latinskog probus – dobar), i navodno je pripadao ljudožderskom plemenu psoglavih ljudi. Prema legendi, u želji da služi najmoćnijeg vladara sveta, prihvatio se dužnosti da na leđima prenosi ljude preko velike reke. Jednom prilikom neko dete ga zamoli da ga prenese na drugu obalu. Ali, dok je Reprobus gazio kroz vodu, dete je sa svakim korakom postajalo sve teže, pa se ovome učinilo da na leđima nosi čitav svet. Tada se u liku deteta razotkri Isus i reče Reprobusu da nije nosio svet, već njegovog tvorca, zbog čega ga je, u znak zahvalnosti, i krstio, nadenuvši mu ime Hristonosac (Hristofor).
Na katoličkom zapadu Sveti Hristofor je upravo predstavljen kao krupan čovek koji na ramenima nosi dete Isusa, dok je prikazivanje ovog svetitelja sa psećim (civilizovani stanovnici grčko-rimskog sveta držali su da većina naroda van granica njihove civilizacije ne govoro, već laje i jede ljudsko meso) ili magarećim (aluzija na magarca koji je uneo Hrista u Jerusalim) likom karakteristično za pravoslavne zemlje, gde je zabeleženo oko pedesetak takvih primera. Na taj način u Svetom Hristoforu je personifikovana vera u čudotvorno spasenje, što je imalo posebnu težinu u doba robovanja pod Turcima.
Порука од: Предраг56 Фебруар 09, 2017, 07:59:25 пре подне
Врло могуће да је у питању само легенда о постојању тог народа, али и легенде се некада прожимају са давнашњим искуствима предака и причама које су се преносиле на поколења и мењале своју форму и облик.
Доказ за то је управо део цитираног чланка Tajne srpskih fresakahttp://www.blic.rs/vesti/reportaza/tajne-srpskih-fresaka/09vjd8r
" civilizovani stanovnici grčko-rimskog sveta držali su da većina naroda van granica njihove civilizacije ne govoro, već laje i jede ljudsko meso) ili magarećim (aluzija na magarca koji je uneo Hrista u Jerusalim)".
Кад свом народу другe народe прикажeтe тако (узмимо примeр инијанаца у Сeвeрној Амeрици или (Инка, Маја и др. у Јужној Амeрици) онда врло лако можeтe извршити културни и сваки други гeноцид над тим народима и запосeти њихова огњишта и зeмљу. Имамо у историји пуно примeра.
Порука од: Nebo Фебруар 09, 2017, 09:24:08 пре подне
"...Постоји још једна, не мање оригинална верзија: варварин је могао да носи кацигу са псећом главом, а самим тим савременици га запамтили са животињским ликом."
http://www.vaseljenska.com/misljenja/kinokefali-ljudi-sa-psecom-glavom-sveti-mucenik-hristifor/
Иначе, у тексту (веома добром) се наводи податак да је Христофор родом био из Северне Африке, те да је заробљен од Римљана и онда постао њихов легионар.
Порука од: Дробњак Фебруар 09, 2017, 10:08:08 пре подне
Врло могуће да је у питању само легенда о постојању тог народа, али и легенде се некада прожимају са давнашњим искуствима предака и причама које су се преносиле на поколења и мењале своју форму и облик.Сигурно је легенда. Нас децу је као мале прабаба плашила Псоглавима и причала нам да живе на гробљу и да ноћу вребају. Исто тако нас је плашила Краком који живи у врбацима крај потока и Ћосом који живи у млину. Тако да Псоглави су митска бића, која су у данашњем времену опстала само у причама за децу. Колико се сећам и у галској митологији се јављају бића слична псоглавима. Могуће је да су негде у Полимљу нови становници приписивали атрибуте демона староседеоцима са којима су били у конфликту. Слично нешто видимо када се описују Кричи. За њих се каже да су мали, црномањасти, да причају неким неразумљивим језиком као да "криче". То све упућује на то да их поистовећују са шумским демонима који су ситни, црни, слични људима и испуштају неартикулисане звуке. Углавном је то све покушај да се унизи супарник тако што му се дају особине хтонских бића.
Порука од: НиколаВук Фебруар 09, 2017, 03:16:30 поподне
Врло могуће да је у питању само легенда о постојању тог народа, али и легенде се некада прожимају са давнашњим искуствима предака и причама које су се преносиле на поколења и мењале своју форму и облик.
Могуће је да је то далека реминисценција (културно сећање) на протоиндоевропске ратнике, за које постоје индиције да су на глави имали покривала направљена од вучје главе (тј. то су били млади неожењени ратници, "прогнани" из својих домова зато што су били "вуци", и нису се смели вратити док се не "оките" неким ратним пленом; у протоиндоевропском се наслућује то повезивање младих мушкараца са вуковима, који су се слично тим животињама кретали у "чопорима" и нападали суседе ради пљачке и ратне славе); остатак тог протоиндоевропског обичаја је био присутан код Римљана, наиме за време републиканске армије (пре Маријевих реформи крајем II века п.н.е.) велити су представљали слој војске који је ишао испред осталих, наоружан кратким копљима за бацање, малим штитом и кратким мачем, који су узнемиравали противника и "омекшавали" га пре напада главних снага, а сачињавали су га млади неожењени мушкарци који су на главама носили покривало направљено од вучје главе; такође код Германа су постојали берсеркри, ратници који су упадали у борбени делиријум приликом битке, само што су они били потпуно покривени медвеђим, а не вучјим крзном. Слично "културно сећање" се претпоставља и за кентауре из грчке митологије, за које се претпоставља да представљају реминисценцију на људе на коњима (Протоиндоевропљане), за које су медитерански сталноседеоци, када су их први пут видели, мислили да су једно биће са коњем; слично веровање је забележено код Астека, када су први пут видели шпанске конквистадоре на њима дотад непознатим "зверима", коњима.
(https://s30.postimg.org/fag30j3yp/ca1d5586e402c24ff8f42ef093f8cf73.jpg) (https://postimg.org/image/u6em84fd9/)20mb image hosting (https://postimage.org/)
Порука од: Atlantische Фебруар 09, 2017, 03:47:18 поподне
Могуће је да је то далека реминисценција (културно сећање) на протоиндоевропске ратнике, за које постоје индиције да су на глави имали покривала направљена од вучје главе (тј. то су били млади неожењени ратници, "прогнани" из својих домова зато што су били "вуци", и нису се смели вратити док се не "оките" неким ратним пленом; у протоиндоевропском се наслућује то повезивање младих мушкараца са вуковима, који су се слично тим животињама кретали у "чопорима" и нападали суседе ради пљачке и ратне славе); остатак тог протоиндоевропског обичаја је био присутан код Римљана, наиме за време републиканске армије (пре Маријевих реформи крајем II века п.н.е.) велити су представљали слој војске који је ишао испред осталих, наоружан кратким копљима за бацање, малим штитом и кратким мачем, који су узнемиравали противника и "омекшавали" га пре напада главних снага, а сачињавали су га млади неожењени мушкарци који су на главама носили покривало направљено од вучје главе; такође код Германа су постојали берсеркри, ратници који су упадали у борбени делиријум приликом битке, само што су они били потпуно покривени медвеђим, а не вучјим крзном. Слично "културно сећање" се претпоставља и за кентауре из грчке митологије, за које се претпоставља да представљају реминисценцију на људе на коњима (Протоиндоевропљане), за које су медитерански сталноседеоци, када су их први пут видели, мислили да су једно биће са коњем; слично веровање је забележено код Астека, када су први пут видели шпанске конквистадоре на њима дотад непознатим "зверима", коњима.Занимљиво, хвала на написаном. :)
Одувек ме је занимало шта представљају такве формације у стратешким игрицама, дакле у питању су ''Велити''.
На то само да додам да је очигледно да тај култ животиња у овом случају вука код њих представља наследство од индо-европљана. :)
Мали off topic :) , велити у видео игрици Rome Total War.
(http://www.g-unleashed.com/files/34_roman_missile_velites_screen.jpg)
(http://www.ancient-battles.com/catw/romans/roman_velites.png)
Порука од: Предраг56 Фебруар 09, 2017, 05:12:36 поподне
www.nacionalnarevija.com
Бранислав Матић
НАЈНЕОБИЧНИЈИ МЕЂУ СВЕТИМ ЛИКОВИМА ХРИШЋАНСТВА КРОЗ СВЕ ВЕКОВЕ
Светитељ са животињском главом
Видимо га међу светим сликама у Доњим Кормињанима код Гњилана, Сукову код Пирота, Горњем Матејевцу код Ниша, Градишту код Петровца на мору, Светом Никити код Скопља, Параклису Покрова Пресвете Богородице у Хиландару...
Он, свети Христофор, из III века, над чијим житијем застаје дах, оличава један од најчудноватијих нама познатих путева до Христа. Писали су о њему такви зналци и мајстори какви су свети Јустин Ћелијски и Николај Лелићки, патријарх Павле и Веселин Чајкановић, Владимир Назор и Александар Дугин.
Прича о светом Христофору има многе почетке, два излаза и један крај. Не зна се где је и када рођен, нема слагања ни о месту његовог мученичког пострадања. Извесно је да је живео у време римског војничког цара Трајана Деција (владао 249-251), оног „рођеног у селу Будалија, станици на осам миља удаљеној од Сирмијума у правцу западног смираја”. Бројна житија и легенде уливају се у два главна тока, источни и западни.
Источна легенда вели да је млади Репровос био из племена псоглавих, кинокефалона. Имао је горостасно људско тело и псећу главу. Негде на истоку, у пустињи, изгледа у дубоком залеђу Ликије, ухвати га војска цара Трајана Деција и посла у Рим, на двор, куриозума и забаве ради. Тамо младић срете хришћане, спознаде Христа и прими крштење. Током светог обреда он наједанпут доби нормалан људски лик, „понесе Христа”, и стога му дадоше име Христофор. Христоносац.
Према неким другим источним житијима, која наводе патријарх Павле, Иоану Рамфу, Папаевангелу и Јустин Поповић, горостасни младић је још раније упознао хришћанско учење и поверовао у Христа, али није био крштен. У неком неименованом граду на истоку, под римском влашћу, он заштити хришћане од незнабожачког мучења. Свеза у чвор и прекори мучитеље. Гневни цар посла 200 војника да га ухвате и доведу. Епископ рашко-призренски Павле, доцнији патријарх српски, пише 1976: „Војници изврше заповест цареву, но при повратку понестане им хлеба. На молитву заточеног, чудесно се умноже хлебови које су још имали и сухи штап његов процвета. Видевши то, војници поверују у Христа. Кад стигоше у Антиохију, и њих и Репровоса крсти епископ Вавила (238-250). Пошто га изведоше пред цара на суд, овај поче ласкањем да га одвраћа од Христа. Кад се то показа безуспешним, цар покуша да га разврати пославши му две блуднице, незнабошкиње, Калинику и Акилину. Свети, међутим, и њих обрати Христу. Разјарен, цар нареди да буду погубљени и оних 200 војника и ове две жене, а светог Христофора стави на страшне муке. Али Свети, силом Христовом, остајаше неповређен. Најзад му главу одсекоше мачем године 249. или 250. Тело му од војника откупи Петар, епископ аталијски, и сахрани у свом граду.” („Како се слика Свети Христофор”, Гласник СПЦ, Београд, март 1976. Прештампано и у: Патријарх Павле, Да нам буду јаснија нека питања наше вере, I, Београд 1998, 204-213).
Као место где је Свети пострадао помиње се иначе непознати град Самон, одакле су му мошти пренете у шпански Толедо, а одатле у опатију Светог Дионисија (Сен-Дени) у Француској.”
Свети Христофор веома је поштован и на Истоку и на Западу, нарочито код Грка и Шпанаца, који су непосредно сведочили великим чудима над његовим моштима. Православни га празнују 9. маја, римокатолици 25. јула, Јермени 14. јула, Копти 3. августа, јаковити и мелхити 7. и 27. априла.
У лику доброћудног џина, голобрадог младића, ратника-мученика, приказан је у пећинским црквама Кападокије, у Великом Трнову, Старом Нагоричану, Леснову, Дечанима, Благовештењу Кабларском, Темској, Јашуњу, светогорским манастирима Дохијару, Протатону, Великој Лаври... „Штавише, у околини Битоља налази се село Христофор и у њему истоимена манастирска црква, обнављана и почетком и крајем XIX века”, наводи Љиљана Стошић, стручњак Балканолошког института САНУ, у свом раду Култ светог Христофора Кинокефалона на Балкану.
Најнеобичније приказивање овог светитеља је, свакако, оно са животињском главом. Псећом, коњском, магарећом (разликују се и представе и око посматрача). Постоји искључиво на православном Истоку, а неки од најзанимљивијих примера су на српским просторима.
Најстарији данас познати такви прикази светог Христофора су на двема глиненим иконама из Винице код Кочана. Потичу из V или VI века, чувају се у Музеју Македоније у Скопљу. Сви остали примери су из много каснијег периода, од XVI до XIX века, и расути су од северноруских до синајских предела. На свим тим иконама и фрескама – руским, румунским, српским, бугарским, грчким и синајским – свети Христофор са животињском главом приказан је усправан, „с ореолом, заоденут плаштом налик пелерини”. Увек је дат из профила или полупрофила, „с дугим и оштрим носем, сличним псећем, или понекад ширим, више налик коњском”, „с малим шиљатим ушима, између којих су му глава, понекад и врат, покривени дужом длаком”. Тако га описује патријарх Павле.
А објашњења за овај посве необични светитељски лик?
Има их, наравно. О псоглавима су писали још Плиније и Псеудо-Калистен. И народна предања, укључујући и српска, чувају бројне сродне приче. Патријарх Павле прилаже лепу скицу могућих тумачења. Папаевангелу, у својој Иконографији светог Христофора (Атина, 1968), указује да би се даљи корен могао тражити у староегипатском миту о богу Анубису. Имао је главу шакала, сличну псећој, и преносио Ора преко Нила. „Став, сликање из профила, околина, процветали штап, све је исто код обојице”, указује Патријарх. Постоји и јасна веза са представом грчког хероја Херакла, који на рамену носи малог Диониса.
Порука од: Предраг56 Фебруар 09, 2017, 05:31:07 поподне
sr.wikipedia.org
Мaнастир Светог Христофора се налази у селу Мислођин, на територији градске општине Обреновац, припада Архиепископији београдско-карловачкој Српске православне цркве.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:539695-Mislodjin-Veliko-cudo-mati-Justine
Boris Subašić
Manastir Svetog Hristifora, vekovima zarastao u šikaru, ponovo je svetinja u Mislođinu pokraj Obrenovca. Mati Justina stigla je iz Kanade, tri i po godine sakupljala papire, a za četiri meseca sazidala crkvu
Igumanija kaže da je zatim došlo do neočekivanih problema sa izvođačima radova koji su neprekidno odlagali dolazak.
- Već smo ušli u zimu i nisam verovala će biti išta urađeno, a onda su se 12. novembra neočekivano pojavile građevinske mašine i radnici - seća se mati Justina. - Pitala sam ih da li znaju koji je praznik, a oni su slegli ramenima. Rekla sam im da je njihov dolazak Božji znak, jer tog dana svetkujemo Svetog kralja Dragutina, u monaštvu Teoktista, čiju zadužbinu treba da obnovimo.
Radnici su prionuli na posao, a onda je bager naišao na ljudske kosti. Ogromna kašika nije oštetila nijedan od osam skeleta žutih kao vosak, najverovatnije mučenika monaha koji su stradali u turskim uništavanjima manastira.
- Te mošti su sada u kripti koja štiti temelje starog hrama nad kojim je nadzidan novi, koji uskoro otvara vrata vernicima - kaže mati Justina. - Tek kad je crkva stavljena pod krov pojavila se tajanstvena dobročiniteljka i objasnila zašto je davala toliko priloga. Kad je bila na hodočašću u Svetoj zemlji, želela je da daruje jednu od tamošnjih svetinja, kad joj je prišao nepoznati starac i upitao je zašto ne pomogne manastir Svetog Hristifora u svom rodnom mestu. Žena je bila zatečena i rekla da ne zna ni za kakvu svetinju u Mislođinu, ali ga je poslušala. Kad se vratila čula je za mene i manastir i postala najveći ktitor, ali nije želela da iko zna za to.
Obrenovac ostaci manastira Sv. Hristifor (Mislodjin)
https://youtu.be/jEOwEGCn_Uo
Порука од: Предраг56 Фебруар 09, 2017, 05:52:14 поподне
www.nacionalnarevija.com
Располажемо неким упутима да је место пострадања светог Христофора на средокраћи између два симболички изузетно важна града старе Ликије, оба у вези са још једним великим хришћанским светитељем. Први је Патара, град у којем је недуго по смрти светог Христофора рођен свети Никола Чудотворац и где је стриц Николин био епископ. Други је Ликијски Мир, у којем ће свети Никола, након „позива вишњег да крене на подвиг у народ”, бити изабран за архиепископа; град по којем ће његовом имену бити додато оно Мирликијски. У време прогона хришћана под Диоклецијаном (284-305) и Максимијаном (285-305; 310), и архиепископ Никола беше бачен у тамницу, изгледа исту ону у којој је скончао свети Христофор.
Ископавања на митском граду Патари у Турској
www.vaseljenska.com
Патари – Патара је назив древног приморског града и луке на Медитерану у Турској са дугом историјом и многим легендама везаним за своје име. По митологији, град је основао Патарус, који је био син бога Аполона. Град је некада био познат по свом пророчишту и Аполоновом храму, Једино се могао поредити са Делфима у Грчкој, седиштем чувеног Пророчишта и Аполоновог храма.
Први становници Патаре су били Ликијци, а Патара је био један од градова краљевине Ликије. Ми имамо референце на Ликијце преко древних египатских текстова који иду назад у 1250.г. пре нове ере. Након тога референце потичу од древног грчког историчара Херодота. Херодот опширно говори о митовима и легендама о Ликије и Патаре, показује њихове директне везе са Боговима. Штавише, Хомер у причи о Троји помиње Ликијце као савезнике Троје, а касније у Библији имамо референце на Патару као место где су Павле из Тарса и Лука променили бродове, и на Светог Николу. Град је касније освојили Александар Велики и Птоломеј, када је његово име промењено у Арсиноја (супруга Птоломеја Филаделфијског од Египта). Међутим, ми немамо никакве писане трагове о Ликијцима.
Mira (Likija) — Vikipedija, slobodna enciklopedija
sr.wikipedia.org
Mira (lat. Myra) je bio drevni grad u antičkoj Likiji, smešten u današnjem gradiću Kale (Demre) u turskoj regiji Antalija. U istorijskim izvorima se prvi put pojavljuje kao član Likijskog saveza (168.pne - 43). U antičko doba su kraj grada u stenama uklesani živopisni grobovi. Poznat je i kao rano hrišćansko središte. U 4. veku tamo je kao arhiepiskop izabran Sveti Nikola.
Likija: antička mesta u Turskoj - B92.net
www.b92.net
Likija se nalazi u jugoistočnom delu Turske, i predstavlja najzagonetniju drevnu republiku.
Порука од: Бакс Фебруар 09, 2017, 06:08:25 поподне
Порука од: Небојша Фебруар 09, 2017, 06:14:32 поподне
За "крај":
"Негдје на обалама ријеке Мораче једна ливада се звала Псоглавља ливада, и једна пећина изнад те ливаде Псоглавља пећина, а у тој пећини боравили су псоглави људи, као што су у другим, по вјеровањима и причама разних народа, живјели једнооки људи, џинови, киклопи, као Хомеров Полифем. Ови морачки Псоглави асоцирају на египатске сфинге и Анубисе."
(непознат аутор, монтенегрина.нет, Морача, Горња Морача)
Шта мислите о овоме?
"Трачка реч krisio и илирска krusi упућују нас на Криче, који би, према данашњем албанском, били црни или црнокоси људи."
Извор: Владимир Ћоровћ, "Историја Југославије", 1933
Порука од: Предраг56 Фебруар 11, 2017, 01:30:29 пре подне
www.nspm.rs
Pogled s naše strane limesa
Branimir Markovic, 22. oktobar 2009.
Vrlo je naivno i pojednostavljeno smatrati da su Sloveni došli iz neke sredine, zatekli drugu sredinu, koju su uništili, pa su sad ovde. Sloveni se, verovatno, jesu pomešali sa stanovništvom koje su ovde zatekli. Međutim, ko su ti starosedeoci bili? To je ono što ne znamo, a po nametnutom automatizmu razmišljamo "Znamo, to su bili Rimljani", a bez dokaza. Ili fraza "Sloveni zatiču romanizovano stanovništvo". A šta je "romanizovano stanovništvo"? Kojim jezikom govore? Koju kulturu imaju?
Dr Đorđe Janković, arheolog
Takođe „samo po sebi“ prihvaćeno je da su Srbi etnički „tip“ nacije, suprotan od građanskog (američko-francuskog) modela, jedan (srpski) narod je „u osnovi“ nacije. Razmislimo koliko je ovaj postulat saglasan sa tradicijom i „fakticitetom“ srpskog naroda .
Obrazac „urođenih“ privilegija i doživotne „sudbinske“ neravnopravnosti pojedinih slojeva stanovništva i etničkih grupa (i sopstvene ekskluzivnosti) teško da je u tradiciji naroda integrisanih u današnje Srbe – starih Slovena i zatečenog „romanizovanog“ i neromanizovanog stanovništva Rimskog carstva. Naizgled se u tragovima nalazi jedino kod današnjih Srba koji najviše drže do „krvne“ čistote i pamćenja svog porekla i rodoslova – pripadnika crnogorskih, brdskih i (u manjoj meri) hercegovačkih plemena. Međutim i u njihovim rodoslovima neki od rođene braće rodonačelnici su arbanaskih (Oto i Kraso npr.) a ostali (Vaso, Pipo i Ozro npr.) srpskih plemena. Obavezno se pominju i neki drugi stari narodi koji su nestali (Riđani, „psoglavi“) ili su asimilovani u novo pleme (Ašani i Šekulari u Vasojeviće npr.). Čak i u ovako mitologizovanoj plemenskoj genezi malo šta je ostalo od „etničke čistote“.
U Engleskoj, naši rođaci po keltskoj liniji, svoju čeljad (child) uče na („sasvim“) drugačiji način. Ličnosti iz engleske istorije su i druidi poput čarobnjaka Merlina (Kelti) i kralj Artur (Artorius, sin Rimljanina i sam bivši legionar) koji je u savezništvu sa Piktima, kao vođa romanizovanih Britanaca bio u ratu protiv osvajača Saksonaca koji su dali potonje engleske kraljeve. Njih su nasledili (takođe osvajači) Normani, podanici francuskog kralja, koji su tek u 14. veku prestali da govore francuski na dvoru i uveli engleski kao zvaničan jezik.
Порука од: Предраг56 Фебруар 11, 2017, 02:08:39 поподне
Risto Kovijanić – Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima II (XIV-XVI vijek) |
“Zetska oblast obuhvata ravnu Zetu i Lješkopolje. Dijeli ih rijeka Morača. Donju i Gornju Zetu dijeli rijeka Cijevna. Prvi doseljeni Sloveni, Lužani, zatekli su tu poromanjena plemena Labeata (Španje, Bukumire, Kriče). Među njima je bilo i Romana (Rimljana i Grka). Oblast je pripadala rimskoj provinciji Prevalitaniji, docnije zvanoj Duklja. U XI vijeku u doba naših vladara, Duklja se počinje nazivati Zetom…”
Можда грeшим, кад смо код плeмeна Лабeати, ја сам спомињао овдe топонимe Лаб, Крич, Батлава, притокe рeкe Лаб (Батлава), и брдо Крич на Косову.
Порука од: Предраг56 Фебруар 11, 2017, 02:10:55 поподне
"Gdje god su došljaci zbrisali starosjedioce 'Psoglave, Demune, Španje,
Kriče, Lužane, Goljemade, Mataruge, Bukumire' uvijek su poslije pobjede puštali u promet istu priču: starinci su se sami zavadili i do posljednjeg djeteta isklali, ili su usljed zemljotresa i poplave pošli nekud i iščezli. Čim čujem takvu priču, jasno mi je da se iza nje krije mučki pokolj i strah od plaćanja. Laž se kroji po starom kalupu, starijem do zidina Atlantide, pa kroz tri-četiri naraštaja, pošto primi lokalne boje i imena,postaje predanje i izvor za istoriju u nedostatku drugih podataka."
Што сe тичe плeмeна Гољeмади - познатији у народу као Вeликe губицe, чији су појeдини припадници вeроватно имали наслeдни прогностицизам (проблeм са издужeном доњом вилицом, имамо и појам "готско нeпцe" нeм. "hoher Gaumen", нe заборавимо Отсроготe - Источнe готe и њихово присуство у Прeвeлитанији) постоји топоним - сeло Гољeмади ( у чијeм атару јe старо сeлиштe Шакулар) у љeшанској нахији, плeмe Дражeвина, Дражовина и Дражовљани са највeћим братсвом Вукчeвићи, али су ту и Ускоковићи, Бурзани, и Глобари.
За плeмe Дeмуни наиђох да јe постојала групација која јe живeла на простору који данас обухвата сeла Боан, Вућић, Мeђицe, Мосори, Подкрај Сарановића, цeли рeон сeвeрно и источно од Тeраса и Рудина.Да су Дeмуни у јeдној варијанти били огтанал Лужана и да сe многи гробови зову "дeмунски". У народу сe кажe-кад дува јак вeтар нeпрeкидно данима, стари би рeкли "ово ћe нас сатријeт ка Дeмунe". По лeгeнди Дeмуни су сe одсeлили у нeпознатом правцу јeр јe мeсeцима нeпрeкидно дувала мeћава и принудила их да напустe постојбину.
Да могу, за Кричe - за којe остадe прeдањe да су били ратоборни и да су изгинули доста у борби са Дробњацима, написао бих Михаилу Лалићу писмо да нису сви очиглeдно (ха, ха , ха...). Значи у психолошком смислу Кричи нису били склони самоуништeњу и аутодeструкцији. Повeровашe на рeч, па би шта би....
Шалу на страну, зна ли сe нeшто о порeклу Михаила Лалића?
Порука од: Дробњак Фебруар 11, 2017, 02:27:10 поподне
Порука од: Небојша Фебруар 11, 2017, 02:34:56 поподне
Позната је легенда су Дробњаци после битке у Буковичкој гори, протерали и побили Криче али видех да се овде на форуму нигде не помиње једна друга легенда. По тој легенди Кричи су становали на Сињајевини и на Језерима и ту су зимовали. После пар сурових зима, које тамо нису ретка појава, јако су страдали од глади и хладноће. Кажу да су једне године о Ђурђевдану заорали земљу која је испод површине била још увек слеђена и схватили су да им ту живота нема. Учинили су разуру, подигли се и спустили у кањон Таре. Ко је год боравио у Дробњаку, зна да је клима тамо изразито оштра. Има година када се снег на Дурмитору и Сињајевини задржава и до Петровдана. Такве године су све реће али 2008. 23. јула су читава Језера осванула под снегом. А и није реткост да чак и нижа села почетком маја буду под снегом. Низ ошрих зима је заиста могао бити разлог пресељења становништва овог краја у неке жупније пределе, као што је то кањон Таре, у непосредном суседству.
Позната је легенда су Дробњаци после битке у Буковичкој гори, протерали и побили Криче али видех да се овде на форуму нигде не помиње једна друга легенда. По тој легенди Кричи су становали на Сињајевини и на Језерима и ту су зимовали. После пар сурових зима, које тамо нису ретка појава, јако су страдали од глади и хладноће. Кажу да су једне године о Ђурђевдану заорали земљу која је испод површине била још увек слеђена и схватили су да им ту живота нема. Учинили су разуру, подигли се и спустили у кањон Таре. Ко је год боравио у Дробњаку, зна да је клима тамо изразито оштра. Има година када се снег на Дурмитору и Сињајевини задржава и до Петровдана. Такве године су све реће али 2008. 23. јула су читава Језера осванула под снегом. А и није реткост да чак и нижа села почетком маја буду под снегом. Низ ошрих зима је заиста могао бити разлог пресељења становништва овог краја у неке жупније пределе, као што је то кањон Таре, у непосредном суседству.
Интересатно је ово повезивање временских непогода и сеоба старих народа ЦГ. Ако се не варам, и за Мацуре се каже да су се услед неких временских непогода (а мало и због сукоба, што међусобних, што са околним племенима) иселили из своје постојбине.
За Матаруге се такође каже да су се иселили када је "у сред лета пао снег", или тако нешто. Ево сад видим да и за Криче постоји слична прича, ово што помену Дробњак.
Порука од: Дробњак Фебруар 11, 2017, 02:50:43 поподне
Порука од: Nebo Фебруар 11, 2017, 05:22:10 поподне
Интересатно је ово повезивање временских непогода и сеоба старих народа ЦГ. Ако се не варам, и за Мацуре се каже да су се услед неких временских непогода (а мало и због сукоба, што међусобних, што са околним племенима) иселили из своје постојбине.
За Матаруге се такође каже да су се иселили када је "у сред лета пао снег", или тако нешто. Ево сад видим да и за Криче постоји слична прича, ово што помену Дробњак.
Мислим да су овакве легенде у ствари самооправдавање дошљака који су протерали старинце, па за њихов одлазак нашли изговор у временским непогодама (или, нпр, у најезди скакаваца, тих прича има у Зети).
Како њима (дошљацима) те исте непогоде нису сметале?
Или, ако они и нису били тамо где су биле непогоде, ко им је онда пренео причу о разлогу одласка старинаца?
Што се непогода на Дурмитору тиче, има један стари податак да је на Светог Илију, 2. августа 1901. године на Жабљаку беснела снежна мећава.
Порука од: Небојша Фебруар 11, 2017, 05:31:33 поподне
Мислим да су овакве легенде у ствари самооправдавање дошљака који су протерали старинце, па за њихов одлазак нашли изговор у временским непогодама (или, нпр, у најезди скакаваца, тих прича има у Зети).
Како њима (дошљацима) те исте непогоде нису сметале?
Или, ако они и нису били тамо где су биле непогоде, ко им је онда пренео причу о разлогу одласка старинаца?
Што се непогода на Дурмитору тиче, има један стари податак да је на Светог Илију, 2. августа 1901. године на Жабљаку беснела снежна мећава.
Има и тога вероватно, али је логично и ово што Дробњак каже. Исељавали су се и дошљаци и то пуно. Лоши животни услови, пренасељеност, итд. Такође, старинци нису сасвим нестали, видимо да их и данас има (Мацуре, Кричи, итд.). Има их још сигурно (Матаруге, Шпање, Букумири...).
У сваком случају, занимљиве приче/легенде, треба то мало "проучити". :)
Порука од: Дробњак Фебруар 11, 2017, 05:34:21 поподне
Мислим да су овакве легенде у ствари самооправдавање дошљака који су протерали старинце, па за њихов одлазак нашли изговор у временским непогодама (или, нпр, у најезди скакаваца, тих прича има у Зети).
Како њима (дошљацима) те исте непогоде нису сметале?
Или, ако они и нису били тамо где су биле непогоде, ко им је онда пренео причу о разлогу одласка старинаца?
Што се непогода на Дурмитору тиче, има један стари податак да је на Светог Илију, 2. августа 1901. године на Жабљаку беснела снежна мећава.
Доживео сам једне године на Преображење, такву олују и такав град да ћу то памтити целог живота. Олуја је трајала 5-6 сати и све време је падао град. После тога четири дана лед дебљине око 15 сантиметара је покривао земљу од Боана до Ђурђевића Таре. То је било почетком 2000-их. Сви усеви су уништени, сва непокошена трава је била толико поваљана да од ње није остало ништа. Наиђе тако пар лоших година, свуда, али на тој висини се посебно осети.
Што се тиче старог становништва, имамо на пример род Трепчане, чак и једног тестираног од њих. Они су раније живели на Језерима, па се спустили касније у Тепца, а у 19. веку су се вратили на Језера. Наводно узрок њихове селидбе у кањон Таре је био тај да се на Језерима зими није могло живети од помета, а лети од Турака.
Порука од: Предраг56 Фебруар 11, 2017, 05:44:49 поподне
Милица Грковић
ИМЕНА
У ДЕЧАНСКИМ ХРИСОВУЉАМА
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ИНСТИТУТ ЗА ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ЈЕЗИКЕ
НОВИ САД
1983
ОСНОВЕ СЛОВЕНСКИХ ИМЕНА (стр. 37)
ГОД - haЬilitas
(Микл. 51/263; Мар. 105)
Сложена имена: Годебрат., Годеслав.
Деривати: Годен, Годеша, Годоје.
ТОПОНИМ
Годиља, посесивни придев од непосведоченог имена Годил или
Годило, које је nостало од ос.
ЛИЧНО ИМЕ
КРЕЧ (креч.), ост.
Порука од: Предраг56 Фебруар 11, 2017, 05:49:48 поподне
http://www.svevlad.org.rs/imenoslov_files/grkovic_imena_decanskih_hrisovulja.pdf
Милица Грковић
ИМЕНА
У ДЕЧАНСКИМ ХРИСОВУЉАМА
РОМАНСКА ИМЕНА
Романска имена су јужним Словенима могла доћи у различито
време и разним путевима. Латински језик је преовлађивао у петом и
шестом веку дуж Дунава. У прошлим контактима између Словена и народа
Балкана могло је бити nрихваћено низ латинских имена. Уосталом, војсковође и официри цариградског царства у петом и шестом веку претежно су носили латинска имена. Према обичају тога времена и деца странаца у војсци цариградског царства су добијала латинска имена. Из историјских извора се поуздано зна да су поред осталих и Словени често
били војници тога царства.
Други извор романских имена на територији властелинства био је
утицај приморја у коме је сачуван романски континуитет од касноримског
доба до позног средљег века. Многобројни романски термини у црквено
словенском језику сведоче о првобитним јаким везаша између Словена и
Романа. Сам назив за Византинце који су у то време себе називали ри
љанима примљен је преко латинског. Лично име Грк забележено у ДХ
сведочи да је у то време у народу етноним примљен од лат. Graecus.
То исто nотврђује и друга варијанта етнонима Грчин позната из црквенословенских списа. Многи топоними су латинског порекла. У
плавско-полимљској области Визитор је првобитно било лично
име од глагола vidеre. Најсигурнији пут којим су романска лична
имена продирала међу словенски живаљ били су контакти Словена и Влаха.
Највеhи број тих имена је забележен међу становницима влашкх катуна,
а највећи број међу земљорадничким становништвом континенталног дела Балкана. Међу становницимаенцм,Дечанског властелинства
била су популарна старобалкаиска имена: Барбат, Букур, Бун, Врсајко,
Врсал, Дрокун, Кьндед, Maгoje, Пелегрин, Шарбан итд.
ИЛИРСКО-ТРАЧКИ ЕЛЕМЕНТИ
У овој области су сачувани трагови трачке и илирске антропонимије.
У многим именима је посведочена основа бат, а што се с једне стране
може тумачити као хиnокорнстична основа настала од сложеиих имена
која садрже апелативе брат као Братислав, Братомил итд. Међутим,
антропоним Батавала тешко је везати за словенске основе које могу бити у
именима Баташ и Батило. Пре ћe бити да је илирско-трачког порекла
као тоnоrmмн Батуша, Баткун, Баталина, раширени по целом Балканском nолуострву.
ГРЧКА ИМЕНА
За нека имена грчког порекла, мада се налазе и у хришћанском.
календару, може се рећи да су пре дошла на неки други начин, а не
црквеним утицајем. То су имена Андроник, Kaлoђурђ, Калојан итд. Могла
су cтићи из Византије трговачким или дипломатским или неким другим путем
вима, или су их донети Власи сточари који су се кретали преко балканских
планина до зидвна Солуна.
П.С.
Ауторка јасно, ко има жељу да чита, пошто се ради о обимној студији, разликује речи српског (слов. порекла), албанског, грчко-римског од илирско-трачког, а када не зна којег је порекла нека реч стави ознаку ос. (остлог).
Порука од: Nebo Фебруар 11, 2017, 05:50:30 поподне
Има и тога вероватно, али је логично и ово што Дробњак каже. Исељавали су се и дошљаци и то пуно. Лоши животни услови, пренасељеност, итд. Такође, старинци нису сасвим нестали, видимо да их и данас има (Мацуре, Кричи, итд.). Има их још сигурно (Матаруге, Шпање, Букумири...).
Наравно. Исељавали су се и старинци и дошљаци. Због непогода, гладних година, сиромаштва, ратова, крви, пренасељености...
Исто тако, и генетски резултати данас потврђују да нигде није старинаца нестало сасвим, већ да ЦГ племена представљају мешавину неколико слојева различитог порекла. Нигде до сада није пронађена нека генетска хомогеност.
Порука од: vidoje 013 Фебруар 11, 2017, 07:12:12 поподне
Када говоримо о изумрлим старим плeмeнима Црнe горe (!!!?), о њима пишe у свом роману Лeлeјска Гора Михаило Лалић, рођeн у сeлу Трeпча код Андријeвицe.
"Gdje god su došljaci zbrisali starosjedioce 'Psoglave, Demune, Španje,
Kriče, Lužane, Goljemade, Mataruge, Bukumire' uvijek su poslije pobjede puštali u promet istu priču: starinci su se sami zavadili i do posljednjeg djeteta isklali, ili su usljed zemljotresa i poplave pošli nekud i iščezli. Čim čujem takvu priču, jasno mi je da se iza nje krije mučki pokolj i strah od plaćanja. Laž se kroji po starom kalupu, starijem do zidina Atlantide, pa kroz tri-četiri naraštaja, pošto primi lokalne boje i imena,postaje predanje i izvor za istoriju u nedostatku drugih podataka."
Што сe тичe плeмeна Гољeмади - познатији у народу као Вeликe губицe, чији су појeдини припадници вeроватно имали наслeдни прогностицизам (проблeм са издужeном доњом вилицом, имамо и појам "готско нeпцe" нeм. "hoher Gaumen", нe заборавимо Отсроготe - Источнe готe и њихово присуство у Прeвeлитанији) постоји топоним - сeло Гољeмади ( у чијeм атару јe старо сeлиштe Шакулар) у љeшанској нахији, плeмe Дражeвина, Дражовина и Дражовљани са највeћим братсвом Вукчeвићи, али су ту и Ускоковићи, Бурзани, и Глобари.
За плeмe Дeмуни наиђох да јe постојала групација која јe живeла на простору који данас обухвата сeла Боан, Вућић, Мeђицe, Мосори, Подкрај Сарановића, цeли рeон сeвeрно и источно од Тeраса и Рудина.Да су Дeмуни у јeдној варијанти били огтанал Лужана и да сe многи гробови зову "дeмунски". У народу сe кажe-кад дува јак вeтар нeпрeкидно данима, стари би рeкли "ово ћe нас сатријeт ка Дeмунe". По лeгeнди Дeмуни су сe одсeлили у нeпознатом правцу јeр јe мeсeцима нeпрeкидно дувала мeћава и принудила их да напустe постојбину.
Да могу, за Кричe - за којe остадe прeдањe да су били ратоборни и да су изгинули доста у борби са Дробњацима, написао бих Михаилу Лалићу писмо да нису сви очиглeдно (ха, ха , ха...). Значи у психолошком смислу Кричи нису били склони самоуништeњу и аутодeструкцији. Повeровашe на рeч, па би шта би....
Шалу на страну, зна ли сe нeшто о порeклу Михаила Лалића?
Писац Михајило Тодора Илије Лалића (1914-1995) из Трепче код Андријевице је Васојевић. Мајка му је од Бајића са Полице. Његов прађед Тодор доселио се из из села Виницка у Трепчу. Лалићи припадају групи братстава Рајевића , подгрупа Дабетића. Лалић је мој омиљени писац. М. Лалић је био припадник комунистичког покрета. Многи Васојевићи, Шекуларци... ( чији су преци били на супротној страни у другом свјетском рату) митомани разних фела га не воле. Изванредан познавалац прилика и историје Црне Горе, што је преточено у његово књижевно стваралаштво.
Порука од: Селаковић Фебруар 11, 2017, 07:27:41 поподне
Писац Михајило Тодора Илије Лалића (1914-1995) из Трепче код Андријевице је Васојевић. Мајка му је од Бајића са Полице. Његов прађед Тодор доселио се из из села Виницка у Трепчу. Лалићи припадају групи братстава Рајевића , подгрупа Дабетића. Лалић је мој омиљени писац. М. Лалић је био припадник комунистичког покрета. Многи Васојевићи, Шекуларци... ( чији су преци били на супротној страни у другом свјетском рату) митомани разних фела га не воле. Изванредан познавалац прилика и историје Црне Горе, што је преточено у његово књижевно стваралаштво.
Лалић је писао и о Селаку Васојевићу из песме Три сужња. По њему, право име Селаково Станоје Дабетић. Он је био син Руслана, унук Хоташа Дабетића. Негде сам нашао, али сумњам да је тачно, да је управо смрћу Михаила Лалића угашена мушка лоза Хоташева.
Порука од: Предраг56 Фебруар 11, 2017, 07:34:19 поподне
Писац Михајило Тодора Илије Лалића (1914-1995) из Трепче код Андријевице је Васојевић. Мајка му је од Бајића са Полице. Његов прађед Тодор доселио се из из села Виницка у Трепчу. Лалићи припадају групи братстава Рајевића , подгрупа Дабетића. Лалић је мој омиљени писац. М. Лалић је био припадник комунистичког покрета. Многи Васојевићи, Шекуларци... ( чији су преци били на супротној страни у другом свјетском рату) митомани разних фела га не воле. Изванредан познавалац прилика и историје Црне Горе, што је преточено у његово књижевно стваралаштво.Хвала
Порука од: Предраг56 Фебруар 11, 2017, 07:37:39 поподне
Лалић је писао и о Селаку Васојевићу из песме Три сужња. По њему, право име Селаково Станоје Дабетић. Он је био син Руслана, унук Хоташа Дабетића. Негде сам нашао, али сумњам да је тачно, да је управо смрћу Михаила Лалића угашена мушка лоза Хоташева.
Значи Лалић је Васојевић или...
Порука од: Đorđo Фебруар 11, 2017, 07:41:18 поподне
http://www.svevlad.org.rs/imenoslov_files/grkovic_imena_decanskih_hrisovulja.pdf
Милица Грковић
ИМЕНА
У ДЕЧАНСКИМ ХРИСОВУЉАМА
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ИНСТИТУТ ЗА ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ЈЕЗИКЕ
НОВИ САД
1983
ОСНОВЕ СЛОВЕНСКИХ ИМЕНА (стр. 37)
ГОД - haЬilitas
(Микл. 51/263; Мар. 105)
Сложена имена: Годебрат., Годеслав.
Деривати: Годен, Годеша, Годоје.
ТОПОНИМ
Годиља, посесивни придев од непосведоченог имена Годил или
Годило, које је nостало од ос.
ЛИЧНО ИМЕ
КРЕЧ (креч.), ост.
Ја сам прочитао код Андрије Јовићевића у књизи Плавско-Гусињски Крај (стр 442) да "Годиље" на албанском значи "грађевина"
Порука од: Предраг56 Фебруар 11, 2017, 07:42:43 поподне
Доживео сам једне године на Преображење, такву олују и такав град да ћу то памтити целог живота. Олуја је трајала 5-6 сати и све време је падао град. После тога четири дана лед дебљине око 15 сантиметара је покривао земљу од Боана до Ђурђевића Таре. То је било почетком 2000-их. Сви усеви су уништени, сва непокошена трава је била толико поваљана да од ње није остало ништа. Наиђе тако пар лоших година, свуда, али на тој висини се посебно осети.
Што се тиче старог становништва, имамо на пример род Трепчане, чак и једног тестираног од њих. Они су раније живели на Језерима, па се спустили касније у Тепца, а у 19. веку су се вратили на Језера. Наводно узрок њихове селидбе у кањон Таре је био тај да се на Језерима зими није могло живети од помета, а лети од Турака.
Ма, сад ћемо долазити код вас у госте на летовање. Шалу на страну. Обичан народ се и дан дањи пати и злопати. Сурови су то услови живота. Лијепо на слику, ама страх ме неки сад уфатио и да привирим тамо. Ха ха ха. Поздрав.
Порука од: vidoje 013 Фебруар 11, 2017, 07:50:50 поподне
Значи Лалић је Васојевић или...Извињавам се, што се удаљавамо од теме. Ето , морам да одговорим на питања?
Неспорно, Михајило Лалић је Васојевић. И са мајчине стране ( Бајићи) улазе у "остале" Мијомановиће - Васојевиће. Хвала Богу, Михајло је имао пород, супруга Милена је била од Бацковића...
Све наведено ми је и лично познато.
То да је "његовом смрћу угашена лоза (Х)оташа Дабетића" је само литерарна метафора.
Порука од: Nebo Фебруар 11, 2017, 08:03:01 поподне
Ма прогутало ми нeшто прeд крај.
Не, заиста, има основа. Словенски - годити, угодно. Име Годило звучи сасвим словенски. Као и топоними Годијељи, Годиње, итд.
Порука од: НиколаВук Фебруар 11, 2017, 10:36:32 поподне
Мислим да су овакве легенде у ствари самооправдавање дошљака који су протерали старинце, па за њихов одлазак нашли изговор у временским непогодама (или, нпр, у најезди скакаваца, тих прича има у Зети).
Како њима (дошљацима) те исте непогоде нису сметале?
Или, ако они и нису били тамо где су биле непогоде, ко им је онда пренео причу о разлогу одласка старинаца?
Што се непогода на Дурмитору тиче, има један стари податак да је на Светог Илију, 2. августа 1901. године на Жабљаку беснела снежна мећава.
Постоји и легенда о сеоби једног племена због кише жаба, гуштера, риба и других створења, чији су лешеви непрекидно падали данима, толико да су затровали све бунаре и друге изворе пијаће воде, па су људи због тога морали да се селе из свог завичаја. Не би то било толико необично да нису у питању Аутаријати, илирско племе (или група племена) из гвозденог доба. :) Ова легенда је забележена код једног старогрчког писца чини ми се. Очигледно да у динарским пределима сличне легенде имају дуг век трајања...
Порука од: Дробњак Фебруар 11, 2017, 10:38:53 поподне
Ма, сад ћемо долазити код вас у госте на летовање. Шалу на страну. Обичан народ се и дан дањи пати и злопати. Сурови су то услови живота. Лијепо на слику, ама страх ме неки сад уфатио и да привирим тамо. Ха ха ха. Поздрав.Лепо је и уживо. Ето ја стално "привирујем" тамо, па ми ништа не фали, израсто сам скоро два метра.
Порука од: Лепеничанин Фебруар 12, 2017, 10:53:00 пре подне
Грци из Смирне имају ту комбинацију, можда је то и код нас био случај. Небојша, шта мислиш?
Порука од: Небојша Фебруар 12, 2017, 11:38:04 пре подне
Је ли некоме до сада пало на памет да би Кричани могли припадати, поред J2b1, и хаплогрупи R1b Y611 (11-11)?
Грци из Смирне имају ту комбинацију, можда је то и код нас био случај. Небојша, шта мислиш?
Не знам Лепене. Некако нема превише R1b BY611 у том делу Црне Горе. Постоје мислим два хаплотипа у Пријепољу, али то су по свему судећи исељеници из источних крајева ЦГ. Генерално се коси код нас распоред ове две хаплогрупе. Погледај само Крајину, исток ЦГ и још неке области.
Што се тиче западне Анадолије, R1b 11-11 постоји у Смирни, M205 у Фокеји, с тим да се аутори слажу да ти Грци генетски више подсећају на Балканце него на Анадолце. Генетски траг из Анадолије се види кроз неке подгране J2a. Висок проценат E-V13 и R1b BY611 (које су слабо заступљене у Анадолији) упућују на јаку везу са Балканом.
M205 је слаба и на југу Балкана (посебно Y22066) и у Анадолији, па није сигурно чији траг представља. Можда због јаког Кипра и оног Турчина вуче више на Анадолију, а опет може бити и нека изолована грана с југа Балкана. У сваком случају, не видим везу између M205 и BY611, бар када су у питању миграције.
Порука од: Иван Вукићевић Фебруар 12, 2017, 11:30:01 поподне
Писац Михајило Тодора Илије Лалића (1914-1995) из Трепче код Андријевице је Васојевић. Мајка му је од Бајића са Полице. Његов прађед Тодор доселио се из из села Виницка у Трепчу. Лалићи припадају групи братстава Рајевића , подгрупа Дабетића. Лалић је мој омиљени писац. М. Лалић је био припадник комунистичког покрета. Многи Васојевићи, Шекуларци... ( чији су преци били на супротној страни у другом свјетском рату) митомани разних фела га не воле. Изванредан познавалац прилика и историје Црне Горе, што је преточено у његово књижевно стваралаштво.Занимљив став, дакле они који не поштују лик и дело друга Лалића су "митомани разних фела". Он можда јесте био добар познавалац историје и успешан књижевник, али то не мења чињеницу да је био загрижени део покрета који се залагао за комадање српског етничког простора на неколико република и стварање засебне црногорске нације. Сходно томе, сасвим је нормално да га поштен свет не воли, били њихови преци на супротној страни током рата или не.
Порука од: Предраг56 Фебруар 16, 2017, 10:04:52 поподне
О порeклу топонима крич из другог угла
http://www.crnogorskipokret.org/wp-content/uploads/2016/01/rotkovic-radoslav-odakle-su-dosli-preci-crnogoraca.pdf
Odakle su došli preci Crnogoraca
Biblioteka
Crnogorc i njih ovo porijeklo
i sudbina
Knj. l
Direktor projekta
Milan Rotković
Prof. dr Dragoje Zivković
Prof. dr Vojislav Nikčević
Prvo izdanje objavila je Matica crnogorska (1995)
317. Krič 1374/82, Križan 1374/82, Kričkov 1255 (Schlimpert 1978:
243-244; Trautman MH: 85) - Kriče u Kotoru 1333 (MC II: 305), Kričko
1326 (MC I: 91); Kriče Vitomirov duguje Grubi Paška Bartolova 500
perpera 1327 (MC 1:294). Krič, Kričak blizu Kolašina; Kričačko polje.
Kričak Grubanović iz Kruševica (Kovijanić 1974:182). Toponimi i antroponimi
ove vrste nalaze se u raznim krajevima naše zemlje, ali, prema
Imeniku naseljenih mesta u Jugoslaviji 1973:216) toponimi: Kričenovo,
Kričići, Kričina, Kričke isključivo su u BiH i Hrvatskoj, što upućuje na
zaključak o zapadnom porijeklu antroponima. A takva pretpostavka
nalazi potvrdu u činjenici da je u strus. krič = kuznjec = kovač koji radi
sa neprerađenom, nečistom gvozdenom masom. Po Fasmeru hica je
'glyba železa pokrytaja šljakom'. Smatra da se radi o pozajmici od
njemačkog: Kritze,Kritzeisen = otpaci željeza (Slovar II1967:378). Kris
kao kuznjec1
ima I. I. Sreznevskij (1958) u materijalima za rječnik
staroruskog jezika, u dok. iz 1326. godine. Prema tome, Kriči nijesu ni
Iliri ni Tračani, kako je mislio V. Ćorović (1933: 25), izvodeći njihovo
110
ime iz krisio, kriisi = crni, crnokosi ljudi, niti su potomci Vlaha kako je
mislio Kovijanić (1974: 181-185) već su zajedno sa ostalim zapadnim
Slovenima došli na Balkan kao kovači, odnosno kao ljudi koji su po
kovačkom zanatu dobili ime i nosili ga dalje, bez obzira na nova zanimanja.
Kriči su dovođeni u vezu sa Matarugama ali bez dokaza. Ime
Kričan javlja se u nas, po Jirečeku, oko 1300. godine, dakle u prvim
javnim spisima. Krički knez Jaroslav upućuje, prividno, na istok ali naselja
Jaroslav i ime Jaroslava nalazimo i u Polablju: Jaroslav 1232, Jaroslaus
1302, Jeroslaus 1310, sve u Rujanu, Jarezlaus 1241 u oblasti Rostoka,
Jarislaus 1239, Jerislaus 1241. u oblasti Gistrov (Gustrow), Jaroslaus
1242. u Malhovu (Malchow). U kotorskim spisima javlja se Jaroš
u dok. iz 1334. godine ("Edo Bogoe, filius condam Godan et frater Iarossii,
habitator Catari" (MC II: 594). Prema tome, Jaroslav, Jaroš je
poznato i u nas a komponovano je od: jaryj = vatren, ljut, usrdan, ravnostan
i -slav(a).
Порука од: Предраг56 Фебруар 17, 2017, 07:58:15 пре подне
О порeклу топонима крич из другог угла
http://www.crnogorskipokret.org/wp-content/uploads/2016/01/rotkovic-radoslav-odakle-su-dosli-preci-crnogoraca.pdf
Prema Imeniku naseljenih mesta u Jugoslaviji 1973:216) toponimi: Kričenovo,
Kričići, Kričina, Kričke isključivo su u BiH i Hrvatskoj, što upućuje na zaključak o zapadnom porijeklu antroponima. A takva pretpostavka nalazi potvrdu u činjenici da je u strus. krič = kuznjec = kovač koji radi sa neprerađenom, nečistom gvozdenom masom. Po Fasmeru hica je 'glyba železa pokrytaja šljakom'. Smatra da se radi o pozajmici od njemačkog: Kritze,Kritzeisen = otpaci željeza (Slovar II1967:378).
Ne бих сложио са овим. Јeр нађох топонимe Крич (брдо) на Косову и Мeтохији (Србија) и Кричим (град) у Бугарској. Али и Crich ( village)у Дeрбиширу, Eнглeска, Вeлика Британија.
Србија
Krič is a hill in Kosovo and is nearby to Ðolovina and Orlane.
https://aroundguides.com/29137054
Занимљиво јe да о брду Крич на Косову и Мeтохији готово ништа нe знамо. Трeба то испитати.Видим да јe шумовито.
Бугарска
Кричим
Map of Kričim - Michelin Kričim map - ViaMichelin
www.viamichelin.com
Krichim, Devin, Dospat, Batak, in Krichim, Bulgaria | MapMyRide
www.mapmyride.com
Eнглeска, Вeлика БританијаЈ
https://en.wikipedia.org/wiki/Crich
Crich Listeni/ˈkraɪtʃ/ is a village in the English county of Derbyshire. Region
East Midlands,Country England,Sovereign state United Kingdom
Занимљиво јe да јe у близини мeсто Smalley ( village).
https://en.wikipedia.org/wiki/Smalley,_Derbyshire
Хм. Потсeћа мe на плeмe Смољани. Такаво мeсто јe и у близини града Кричим у Бугарској.
Тако да ја свe вишe мислим да јe постојало плeмe Кричи,као дeо нeког другог вeћeг плeмeна, али којe нису добили то имe од сусeдних плeмeна, а они то онда прихватили. То имe јe, односно корeн много старији. О том потом.
Порука од: Предраг56 Фебруар 17, 2017, 08:12:02 пре подне
Град Кричим - СВЕТИ МЕСТА
svetimesta.com
История:
Историята на Кричим започва далеч назад във времето. Началото на селището се свързва възникването на двете ранновизантийски крепости (IV-VI в.), разположени на двата бряга на р. Въча, в началото на пролома. Това предположение е уместно да подлежи на ревизия, имайки се предвид локализацията на античния град, намиращ се в близост до Кричим (в източна посока), който след заселването на славяните тук приема името Драговец.
Над двата бряга на река Въча, там където тя напуска "прегръдките" на Родопите са се издигали две взаимосвързани крепости, пазили подстъпите към планината. Първата се нарича "Малко кале" и е разположена на десния бряг на Въча, а втората - на десния и носи имената "Кричим", "Голямото кале" и "Иванковото кале".
Крепостта "Кричим" е строена през два периода - ранновизантийски (V-VІ век) и български (от времето на хан Крум). Разрушена е през ХV век, когато загубила стратегическото си значение. Запазени са стени с височина до 3 м, както и водохранилище (щерна).
Старините в община Кричим съвсем не се изчерпват с двете крепости, градът попада и в една силно наситена с раннохристиянски паметници зона. Освен така наречената „Червена църква” - раннохристиянски комплекс с манастир близо до Перущица, църкви от този период има и в Исперихово, Стамболийски, Брестовица, отстоящи на броени километри. В тази връзка трябва да се спомене и неотдавна разкритата старохристиянска базилика в местността "Гергевец", намираща се непосредствено до гр. Кричим, на около километър по пътя за село Устина. Някои изследователи предполагат, че тук в местността "Гергевец" някога се е намирал древният град Драговец.
Гореописаните храмове, както и една интересна находка - синтронът открит при разкопките на църквата в м. "Гергевец", недвусмислено доказват, че поне в първите години от съществуването тукашното селище най-вероятно е било епископско седалище. Правдоподобно е да се мисли, че районът на Кричим е бил част от една стройна и добре функционираща църковна организация, още от първите години на признаването на християнството в Римската империя, след Миланския едикт от 313 г.
Двете ранновизантийски крепости били възстановени и функционирали и през средновековието.
През 1198 г. Кричимската крепост е превзета и възстановена от болярина Иванко (братовчед на цар Иван Асен I и негов убиец), който за кратко откъснал под свое управление почти цялата Родопска област. Още през същата година крепостта е превзета от византийския севастократор Георги Палеолог, който пада мъртъв, след като преодолява крепостната стена със стълба.
За историята на крепостта (селището) през тази епоха говори един интересен паметик - "Асеновият надпис". Намира се в околността на крепостта "Кричим", изсечен върху голяма риолитова скала и гласи: "На този камък седя цар Асен, когато превзе Кричим". Смята се, че става въпрос за Цар Иван Асен II, който е завладял крепостта през 1230 г. и е имал обичай да ознаменува своите победоносни походи срещу византийците с надписи върху камък за вечни времена. Подобен надпис има и в Асеновата крепост край Асеновград. След победата от 1230 г. цар Иван Асен II дарява щедро монашеските обители на Света Гора, за което свидетелства патриарх Евтимий в „Житие на Петка Търновска“. От златопечатните грамоти издадени от името на Иван Асен II за тези манастири е запазена само тази за Ватопед („Ватопедска грамота“).
По-късно, до падането Родопите под османска власт (1371-1373 г.), Кричимската крепост и принадлежащото ѝ селище, попадат ту в български, ту във византийски ръце.
Мислим да ми не треба да игноришемо различите изворе, па ни бугарске.
Порука од: Предраг56 Фебруар 17, 2017, 06:00:36 поподне
www.krichim.bg
КРИЧИМ, Бугарска (Кръчим, Кричинос, Кръчма)
Проглашен за општину односно град 29.08.1969.године. Општина нема сеоских насеља, што је необично.
Шта кажу о граду Кричимци:
Бурна, изпъстрена с много превратности енас Калчев - кмет на Община Кричим се обър-историята на Кричим.Вековете са покрили сна с приветствено слово към всички присъст-праха на забравата редица събития, достигна-ващи, като им пожела здраве, благополучие,ли до нас само като далечно ехо от онези епо-упоритост и успех за да пребъде нашия градхи, но исторически факти сочат, че през всич-във вековете. Повече от два часа продължихаки времена на своето съществуване Кричим еизпълненията на самодейните състави, коитобило значително селище. Още Хенри Вален-поставиха началото юбилейнте чествания. Тесия го нарича град, а името му никога не е билобяха подготвили най-добрите си изпълнения,променяно - Кръчим, Кричинос, Кръчма. Хро- песни и танци, а многобройните им почитате- никите се редуват една след друга. Събитията ли се насладиха на поднесената им програма, следват своя неумолим исторически ход, ре- те не устояха на ритъма и извиха кръшни бъл- дуват се битка след битка, война след войнаиме след име.
Ја ово место помињем овде као најисточнију тачку до које смо дошли са овим топонимом.
Порука од: Небојша Фебруар 17, 2017, 06:47:07 поподне
Примера ради:
- Кричим, Бугарска
- Кричав, Могиљовска област, Белорусија
- Кричово, Закарпатска област, Украјина
- Кричка, Ивано-Франковск, Украјина
- Кричунова, Одешка област, Украјина
- Кричино, Тверска област, Русија
- Кричково, околина СМоленска, Русија
- Кричина, Калушка област, Русија
- Кричеи, Кировска област, Русија
Вероватно их има још пуно, али на основу овога што тренутно знамо, топоними са овим именом се највише јављају код Јужних и Источних Словена.
Порука од: Предраг56 Фебруар 17, 2017, 08:22:36 поподне
Кога занима може да прочита цео чланак. Управо објашњава геостратегијски значај града са Бугаре у 12 веку. Граница са Византијом. И помињање тог дела некадашње Тракије у којој је, како каже овај извор, пребивало племе Беси. Имамо срп (б) ску реч беседа (гл. беседити). Мада то племе многи својатају.
http://trakiatour.com/bg/members/view/27/history/#.WKdKXtIrLIV
Кричим е древно селище от ранновизантийско време. Първите данни за наличие на селище на територията на общината датират от късния неолит (2600-2400 г. пр. Хр.) и бронзовата епоха (1900-1800г. пр. Хр.). Откритите оброчни плочки на Зевс, Хера и Тракийския конник, както и плочата на Бог Митра (от сегашното землище на с. Куртово Конаре, община Стамболийски) доказват наличието на тракийско селище от този период. Територията на общината е населявана в древността от тракийското племе БЕСИ. Според някои историци тук е бил разположен тракийският град ДРАГОВЕЦ.
През 1451 г. Кричим е записан като село в регистрацията на Филибе санджак (Пловдив)
Наиђох и на топоним Кричимско поле.
https://youtu.be/b-gR64ev7yI
Весден Тодора женала - Надка Караджова
Valya Bozhilova
Тракия, Триводици, Пазарджишко. Селото е разположено в равното плодородно Кричимско поле на Горнотракийската низина в близост до десния бряг на река Марица. Най-близкият град е Стамболийски /7км/. В Триводици е родена прочутата народна певица Надка Караджова/1937-2011/
Порука од: Предраг56 Фебруар 17, 2017, 11:09:46 поподне
КРИЧКE КОД НОВСКE, ХРВАТСКА
Ту је српски народ доста страдао 1941-1945, и 1991-1995.
www.hcr.hr/pdf/nad/434/PR-SMNOV-130-12-15.pdf
Poljoprivredne površine uz naselje Kričke u Gradu Novska
Топоними:
Горњe Кричкe
Доњe Кричкe
Кричко брдо 662м
Кричко пољe
Поток Кричаница
Кричкe забрдскe
Имамо и топоним Дeлић (чини ми сe да јe тeстиран Дeлић као род Крича).
Кричкe забрдскe
https://mapcarta.com/18740256
Порука од: Предраг56 Фебруар 18, 2017, 11:41:00 пре подне
Кричке насељено место у саставу града Пакраца, у западној Славонији, Република Хрватска (у близини су насљена места Шпановица, сада Ново село, и Драговић)
https://www.google.rs/maps/place/34550,+Kri%C4%8Dke,+Croatia/@45.4523485,17.3198793,14z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x476779d12e334cbf:0x7135a626eaacd3eb!8m2!3d45.4462299!4d17.3386304
Драговић (имамо топоним тракијском дeлу Бугарскe ДРАГОВЕЦ).
https://mapcarta.com/18748234
Шпановица (овдe су сe спомињали стари шпањи)
https://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panovica
Имамо и Кричке у насељеном месту Доњи Чаглић, Липик, Хрватска
https://www.google.rs/maps/place/34551,+Donji+%C4%8Cagli%C4%87,+Croatia/@45.3894563,17.1257632,13z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x4767724087720acf:0x9ef061d4132f0981!8m2!3d45.3894352!4d17.1602015
Срби у Кричкама и код Пакраца и код Липика доста страдали током 1941-1945.
Порука од: Предраг56 Фебруар 18, 2017, 11:58:14 пре подне
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_(%D0%94%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%88)
Сјајно одрађена карта аутора Петра Зрнића. Било би лепо да је неко пренесе овде (пише да је допуштено) са списком презимена.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_(%D0%94%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%88)#/media/File:Kricke_SVE.png
Порука од: Зрно Фебруар 18, 2017, 01:21:13 поподне
Кричке код Града Дрниша, на рубу Петровог поља, Шибенско-книнска жупанија у Далмацији, Република Хрватска.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_(%D0%94%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%88)
Сјајно одрађена карта аутора Петра Зрнића. Било би лепо да је неко пренесе овде (пише да је допуштено) са списком презимена.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_(%D0%94%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%88)#/media/File:Kricke_SVE.png
Није Петар, него Слободан Зрнић, познатији као Зрно на форуму :) Много сад ширимо причу с тим, а има већ чланак на овом сајту о селу Кричке. Што се тиче осталих презимена, могуће да више ниједно није из кричког рода, осим Кричкића.
Порука од: Предраг56 Фебруар 18, 2017, 02:53:41 поподне
Није Петар, него Слободан Зрнић, познатији као Зрно на форуму :) Много сад ширимо причу с тим, а има већ чланак на овом сајту о селу Кричке. Што се тиче осталих презимена, могуће да више ниједно није из кричког рода, осим Кричкића.
Извињавам се Слободане. Сјајан ауторски рад. То што више нема ни једног презимена из овог рода, осим једног, не умањује значај. Ово стога што је карта прегледна, и омогућава онима који ништа не знају о својом коренима или знају врло мало да лакше дођу до релевантних података. Мени су сви ти крајеви непознати, у смислу да никада нисам био у њима. Ти си ми приближио визуелно тај крај (Кричке код Града Дрниша). Хвала ти на томе.
Сликовити приказ простора која су насељавали Кричи нас много више приближава овој теми од набрајања чињеница.
Да умем ја бих направио карту и за остала подручја њихових станишта према писаним изворима. Био бих ти захвалан на постљавању карте. У сваком случају скинуо сам је и сачувао. Можда је неко од мојих ту некад живео под другим презименом. Ја се нисам одмакао даље од 1744.године и Аде на северу
Србије.
И управо твоја мапа ме је инспирисала да трагам за топонимима са основом крич и мапама.
Ја сам и завршио са излагањем тих станишта (остали су Кричићи- Јејићи, БиХ, видим данашњи становници тог места се изјашњавају као муслимани, што нигде није забрањано, и ако се не варам Криченово и Кричина).
Поздрав
Предраг
Порука од: Предраг56 Фебруар 18, 2017, 03:03:17 поподне
https://www.google.rs/?gws_rd=cr&ei=3EqoWO6YIcj_sQH-ra3QDA#q=kri%C4%8Danovo+bosanski+brod+googl+map
Порука од: Предраг56 Фебруар 18, 2017, 03:32:22 поподне
https://bs.wikipedia.org/wiki/Kri%C4%8Dina
Ово би била, за сада, најзападнија тачка са овим топонимом.
Порука од: Небојша Фебруар 19, 2017, 01:50:06 поподне
"Старо српско племе које насељава ове крајеве, налази на Тари поромањено илирско племе Матаруга и њихов племенски огранак Криче са којима се мијешају, али и воде жестоке борбе. На траг Кричана на Тари наилазимо и око 1260. године. Већ од краја XI вијека Потарје и горње Полимље били су најистуреније области Рашке према Дукљи, односно Зети.
Србија је под влашћу жупана Уроша II, у савезу са Норманима и Мађарима, крајем љета 1150. године, поражена од византијске војске, коју је предводио цар Манојло Комнин, на ријеци Тари. Током XIII и XIV вијека у старој српској држави било је највише манастира у Полимљу и Потарју. По Душановој смрти ова област долази под власт Војиновића, нешто касније Николе Алтомановића."
"У XVI и XVII вијеку у околини манастира Добриловине живе племена Плањани, Колашиновићи, Тарски Никшићи, Вранеши и Кричи. У вријеме устанка војводе Грдана Никшића вођа Плањана, Колашиновића и Тарских Никшића бијаше тада кнез, касније војвода Радич Милошевић.
Из катастика сазнајемо да су у потарском селу Кулизићи живјели Вулетићи, Вукмиловићи и Катнићи. Судећи према штурим подацима катастика, Кулизићи су Добриловини дали више монаха, јеромонаха, монахиња и попова. Трагова о Кулизићима у овом крају данас нема.
У катастик је убележено и „Племе Кришци“ (Кричи) са већим бројем уписаних из Крупица и Свркота. Свркоте су, иначе, старосједелачки род пљеваљског села Бобова."
Имамо тестиране Марковиће из Крупица (J2b-M205), а било би занимљиво видети и ове Свркоте.
МАНАСТИР ДОБРИЛОВИНА И ЊЕГОВА УЛОГА У ПОЛИМЉУ И ПОТАРЈУ, ЖАРКО ЛЕКОВИЋ
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-7-9.pdf
Порука од: Небојша Фебруар 22, 2017, 06:46:28 поподне
Соколовац:
(https://s13.postimg.org/sk83qmc6f/image.jpg)
У селу се помињу још нека занимљива презимена, која упућују на југозападне динарске области, али и на Крајину (Карановић, Кричковић...). Вероватно су у питању махом старији досељеници из Херцеговине.
У близини (Ковин) постоји још једна породица M205. Реч је о Мркобрадима. Ово презиме такође постоји у Крајини.
Извор: Миленко С. Филиповић, Бранислав Букуров, "Банатске Хере"
Порука од: Предраг56 Фебруар 22, 2017, 08:35:52 поподне
С обзиром да у Врачев Гају постоји крички род (Стојановићи, Св. Никола) од важности може бити податак да је у суседном селу, на румунској страни (са друге стране Нере), забележено презиме Кричковић.
У селу се помињу још нека занимљива презимена, која упућују на југозападне динарске области, али и на Крајину (Карановић, Кричковић...). Вероватно су у питању махом старији досељеници из Херцеговине.
У близини (Ковин) постоји још једна породица M205. Реч је о Мркобрадима. Ово презиме такође постоји у Крајини.
Лепо је ово видети. Наравно, ономе ко је побожан.
Богојављење на реци Нери.19 јануар 2013- Врачев гај. Соколовац
https://youtu.be/e8P20xxDMvE
Порука од: П Фебруар 23, 2017, 03:05:52 поподне
- 1540. година, Јурај Узорац (Бихаћ, Босанска крајина), може бити повезан са тестираним личким Усорцима
- 1550. година, Мирак Кричков (Градчац, Далмација), може бити повезан са тестираним далматинским Кричкама
- 1550. година, Вукосав Тинтор (Радин Дол, Далмација), може бити повезан са тестираним далматинским Тинторима
(https://s16.postimg.org/o9l7u3pxx/Untitled.png)
Порука од: П Фебруар 24, 2017, 01:18:25 поподне
(https://s3.postimg.org/fjn1m6u2r/image.png)
(https://s32.postimg.org/ds507furp/image.png)
(https://s14.postimg.org/vnfwj726p/image.png)
(https://s28.postimg.org/ack38wgil/image.png)
Порука од: Небојша Фебруар 24, 2017, 01:59:07 поподне
Дио о Кричима из рада Александра Ломе о коме је већ било ријечи:
(https://s3.postimg.org/fjn1m6u2r/image.png)
(https://s32.postimg.org/ds507furp/image.png)
(https://s14.postimg.org/vnfwj726p/image.png)
(https://s28.postimg.org/ack38wgil/image.png)
Одлични Лома, хвала на тексту!
Има ту ствари које треба испитати. Нпр. занимљива је та разлика у ношњи. Такође, стари назив Пошћења на истоку кричке територије - "Погана"?
Порука од: Vidak Фебруар 24, 2017, 02:00:47 поподне
Порука од: Небојша Фебруар 24, 2017, 02:09:23 поподне
Мој пријатељ се презива Гусак. Нјегова продица је иѕ околине Зеница али би далјим поријеклом требали бити иѕ Херцеговине, слава Ђуррђевдан. У предању о Кричима се поминје породица Гуске па се зинтересовао да се тестира у некој новој акцији. Има ли неко више информација о роду Гусак из околине Зенице? Хвала.
Нађох по Босни још нека слична презимена, Гускићи, Гуске, сви углавном славе Ђурђевдан. Ако хоће да се тестираа, упути га на сајт, помоћи ћемо ако треба.
Било би откриће уколико би се успоставило да постоји веза са изумрлим дробњачким Гускама.
Порука од: П Фебруар 24, 2017, 02:17:22 поподне
Гуске су из села Пађене код Книна гдје их је 1948. године било 8 кућа. Њихова крсна слава је Ђурђевдан.
Порука од: Vidak Фебруар 24, 2017, 02:18:57 поподне
Нађох по Босни још нека слична презимена, Гускићи, Гуске, сви углавном славе Ђурђевдан. Ако хоће да се тестираа, упути га на сајт, помоћи ћемо ако треба.
Било би откриће уколико би се успоставило да постоји веза са изумрлим дробњачким Гускама.
Хвала Небојша. Упутићу га на сајт.
Порука од: Dalmati Фебруар 24, 2017, 04:08:29 поподне
Дио о Кричима из рада Александра Ломе о коме је већ било ријечи:
(https://s3.postimg.org/fjn1m6u2r/image.png)
(https://s32.postimg.org/ds507furp/image.png)
(https://s14.postimg.org/vnfwj726p/image.png)
(https://s28.postimg.org/ack38wgil/image.png)
Znači tamanili nas kako su stigli >:(
Порука од: Предраг56 Фебруар 24, 2017, 04:32:25 поподне
ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: РТКОВО
Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 275-277
10. Ртково.2) - Ово је најисточније насеље у Кључу, у дну дунавског Кључа. Хатар му се простире по дунавским терасама, а мало и на површи Кључа. Куће су на високој тераси поред Дунава.
Вода се узима са три извора који су на дунавској обали и из једног бунара у средини села.
____________________
2) Испитивано 1921 и 1922 године.
- 275 -
Зиратна је земља добра. Места где су њиве и ливаде се зову: Осојна, Једеци (Јеђече), Подножје (Фунду), Смрдила, Брегова, Визурин, Лова, Велико Брдо (Ђал Маре), Ливађе (Ливез), Појила, Копач, Купињар (Скупињ), Ланцори, Церибаша, Кричи До и Конопљиште (Кенепиште). Шуме нема, а утрина је Излаз, која је око села и од синора одвојена "царином".
Село је збијеног типа; куће су размакнуте 10-30 м, а на искрајцима и више. Подељено је у три краја: Горњи Крај (Ђал) или Катрга, Средина Села (Мижлок) и Доњи Крај (Ваље). У крајевима су куће разних родова, већином измешане. Испитано је 40 родова са 242 куће. - Гробље је западно од села на Утрини.
Прича се да се под земљом на Гламеји, која је поред Дунава, налазе озидани сводови, испод којих је за време "Лаћина" водио пут на Дунав. Старо Гробље (Морминц Батрњ) и Гробљиште су, веле, из раније прошлости села, и оба су преорана.1)
Ртково је забележено на карти "Темишварски Банат" под именом Ritkova. На истој карти забележено је и место Seribaha, а на нешто старијој Лангеровог карти има пусто место Serbats, данас место Церибаша. Год. 1736 било је "у Раткови 35 кућа"2). Село под именом Repkowa помиње се 1783 год.3), а на Вајнгартеновој карти забележена је Hatkova4). 1846 год. Ртково је имало 99, 1866 год. 137, а 1924 год. 250 кућа.5)
Порука од: Небојша Фебруар 24, 2017, 04:39:20 поподне
Има ту ствари које треба испитати. Нпр. занимљива је та разлика у ношњи. Такође, стари назив Пошћења на истоку кричке територије - "Погана"?
Пермутовао сам. Помешао сам са Прошћењем код Мојковца, зато поменух исток кричке области. Овде се мисли на Пошћење у Дробњаку. У сваком случају - места са сличним именом на релативно малом простору.
Порука од: Предраг56 Фебруар 24, 2017, 04:43:39 поподне
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
КОСОРИЋИ
На челу братства се приликом насељења у Дробњак налазио Симеун Косорић, који је био кнез и врло угледан братственик. Предање казује да је приликом мирења Новљана и Крича он дао своју кћер за жену сину кричког војводе Калоке. Након три године син кричког војводе, зет Косорића, пође са женом и синчићем у првиче на Косориће. Њега испред племена Новљана дочека, у Буковичкој гори, стари ослијепели војвода Лапац Косовчић, и приликом сусрета на превару га убије. Његова жена је са синчићем побјегла у род Косориће, гдје је остала да живи, подигла је свог сина и оженила га. Његови потомци су се презивали ГУСКЕ и донедавно (1875) живјели у Дробњаку.
Порука од: Предраг56 Фебруар 24, 2017, 04:48:48 поподне
https://actacroatica.com/hr/surname/Guska/
Prezime Guska.
Guske u Hrvatskoj većinom su Srbi, bitno manje Hrvati (iz Grada Dubrovnika), te rijetko i Albanci (iz Grada Rijeke). U prošlom stoljeću relativno najviše hrvatskih stanovnika s ovim prezimenom rođeno je u Bosanskoj Krajini (područje Čelinca).
Rasprostranjenost
U Hrvatskoj danas živi oko 10 Guska u 8 domaćinstava. Sredinom prošlog stoljeća bilo ih je približno 60, pa se njihov broj višestruko smanjio.
Prisutni su u samo pet hrvatskih naselja i to u Rijeci (<10), Pađenama u okolici Knina (<10), Dubrovniku (<5), Bjelovaru (<5), te u Kninu (<5).
Izvan Hrvatske
Prezime Guska (uključujući: Guscha, Gusca, Guscia, Gushcha, Gushka, Guszcza, Guskha, Guschya i Ghuska) prisutno je u 32 države širom svijeta. "Guszcza" nosi oko 60 osoba u Azerbajdžanu, približno 50 u Poljskoj, te manji broj osoba u Americi.
Порука од: Предраг56 Фебруар 24, 2017, 08:04:01 поподне
Порука од: Дробњак Фебруар 24, 2017, 08:33:01 поподне
Зна ли ико било шта о братствима у околини Пљеваља -Кричковић, Коћало, Чабаркапа које, видех негде, повезују са Mатаругама/Kричима?
Колико се сећам Коћали имају предање да су пореклом из Дробњака, из Тушине.
Порука од: Предраг56 Фебруар 24, 2017, 09:08:48 поподне
Колико се сећам Коћали имају предање да су пореклом из Дробњака, из Тушине.
Хвала
Порука од: Предраг56 Фебруар 24, 2017, 09:16:33 поподне
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2014/06/matarugejanjisevic-mijo.pdf
Матаругe од Мија Јањушeвића (мада он у том свом писанију кажe да сада ту нeма никога од старих матаруга/Крича/.
U Matarugama, odnosno Ljutićima, nekada su živjeli Kotlaje i Krkavci, koji su odselili u Zvjezd, odnosno Podkovač.
Ostala mataruška bratstva žive u mataruškim selima Kartalov Vrh, Šarci, Crni Vrh, Kneževići, Ratkov Do, Roganice, Vujkovići, Gačevića Breza, Janjuški Potok,Vukovo Brdo, Obarde i Kozica.
To su: Andrići,
Bajčetići, Ćurčići, Kartali, Komarice, Koćali, Kneževići, Lilići, Šarci, Šljukići, Vujkovići, pa Bezarevići,
Janjuševići i Kokovići na Vukovom Brdu, Despotovići, Popadići, Purići, Spajići, Zindovići u Obardima,
Bujišići, Gajevići, Gačevići, Joksimovići, Kartali, Kovačevići, Koćali, Pejovići, Popadići, Purići,
Tomaševići i Vukašinovići u Kozici.
Порука од: Дробњак Фебруар 24, 2017, 09:46:52 поподне
Нађох у овом чланку Братство Коћали.
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2014/06/matarugejanjisevic-mijo.pdf
Матаругe од Мија Јањушeвића (мада он у том свом писанију кажe да сада ту нeма никога од старих матаруга/Крича/.
U Matarugama, odnosno Ljutićima, nekada su živjeli Kotlaje i Krkavci, koji su odselili u Zvjezd, odnosno Podkovač.
Ostala mataruška bratstva žive u mataruškim selima Kartalov Vrh, Šarci, Crni Vrh, Kneževići, Ratkov Do, Roganice, Vujkovići, Gačevića Breza, Janjuški Potok,Vukovo Brdo, Obarde i Kozica.
To su: Andrići,
Bajčetići, Ćurčići, Kartali, Komarice, Koćali, Kneževići, Lilići, Šarci, Šljukići, Vujkovići, pa Bezarevići,
Janjuševići i Kokovići na Vukovom Brdu, Despotovići, Popadići, Purići, Spajići, Zindovići u Obardima,
Bujišići, Gajevići, Gačevići, Joksimovići, Kartali, Kovačevići, Koćali, Pejovići, Popadići, Purići,
Tomaševići i Vukašinovići u Kozici.
Код Милете Војиновића стоји да су Коћали од Миловановића из Тушине и да су на Косаницу дошли око 1650. Код Јањушевића стоји да су од Милановића. Можда је само словна грешка у питању. Наводно им је предак добио надимак Коћало јер је вабио козе са "Коћ,коћ". Ово Коћало ми вуче некако на Криче. Сва та необична презимена у Дробњаку (ако уопште има необичних на простору шире Херцеговине, јер су сва неуобичајена), вуку ми некако на Криче или на старо становништво. До пре пар деценија у Тимару је живело братство Поповић, чије је старо презиме било Кокури. За њих се говорило да су од старих Крича. Лубурић их је сврстао међу Србљановиће. Ту су и одсељене Гуске, које су исто биле од Крича. У Дробњаку имамо и братство Милашиновиће, који су се некада презивали Плетивине. Данас им је то надимак. У старинце спадају и Курепи, који су почетком 20. века променили презиме у Перовић али их и даље сви знају као Курепе.
Порука од: Предраг56 Фебруар 24, 2017, 10:38:42 поподне
Код Милете Војиновића стоји да су Коћали од Миловановића из Тушине и да су на Косаницу дошли око 1650. Код Јањушевића стоји да су од Милановића. Можда је само словна грешка у питању. Наводно им је предак добио надимак Коћало јер је вабио козе са "Коћ,коћ". Ово Коћало ми вуче некако на Криче. Сва та необична презимена у Дробњаку (ако уопште има необичних на простору шире Херцеговине, јер су сва неуобичајена), вуку ми некако на Криче или на старо становништво. До пре пар деценија у Тимару је живело братство Поповић, чије је старо презиме било Кокури. За њих се говорило да су од старих Крича. Лубурић их је сврстао међу Србљановиће. Ту су и одсељене Гуске, које су исто биле од Крича. У Дробњаку имамо и братство Милашиновиће, који су се некада презивали Плетивине. Данас им је то надимак. У старинце спадају и Курепи, који су почетком 20. века променили презиме у Перовић али их и даље сви знају као Курепе.
И мени су необична. Наиђох случајно на помињања она три братства у околини Пљеваља -Кричковић, Коћало, Чабаркапа , међу којима су и Коћали у коментару читаоца чланка на тему култа змија код старих Илира односно Змија као чувар куће (Црна Гора).
http://www.portalanalitika.me/clanak/90750/arhiv
Порука од: gillle Фебруар 25, 2017, 12:21:17 пре подне
Можда је ове податке већ неко објавио, мени је "комбинација" слава привукла пажњу.
ЖУЊЕ (Копаоник – Р. Љ. Павловић)
Крајем 17. века или најдаље средином 18. настанили су се КРИЧАЦИ – Лекићи и друга презимена, 33 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан, од Богићевића из Грчака, а старином су из племена Дробњака. У Грчаку су славили Св. Ђурђа у априлу а преслављали Ђурђиц. На Павлов дан секли су колач али госте нису примали. Сродници наших Кричака су Кричаци у Кашевару, Сибници и Чучалу у Топлици. Прешли су тамо после рата 1877/78.
Село ГРЧАК (Копаоник – Р. Љ. Павловић)
БОГИЋЕВИЋИ 4 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан, дошли из Боћа под Жељином.
БАТОТЕ (Копаоник – Р. Љ. П)
КРИЧАК, Симић 1 кућа, Ђурђиц, од Кричака из Жуња, ушао у кућу Николића.
Порука од: Предраг56 Фебруар 25, 2017, 08:15:54 пре подне
Жуње Брус Копаоник
https://youtu.be/KK3bpIpUE64
Фрула, Дарко Кричак
Копаоник, Село Жуње добило име по птицама жуна (жуња). Птица жуња слична је славују. У селу постоје две очуване воденице, што је велика реткост.
Порука од: П Фебруар 25, 2017, 03:42:34 поподне
Укратко, Кричи су били влашко племе из Потарја, несловенског поријекла, познато прије свега ради својих сукоба са Дробњацима и кроз дробњачку традицију.
Први помен Крича датира из средине XIII вијека (1254-1265), када се у једној повељи краља Уроша I Немањића помиње предио Кричан у Потарју. Око поријекла њиховог имена постоји неколико теорија, од којих је свака занимљива на свој начин.
На остатке Крича подсјећају презимена Кричак, Кричка, Кричкић и Кричковић, присутна прије свега на подручју Крајине.
Кричима су се најтемељније бавили Петар Влаховић, Александар Лома и Гордана Томовић и њихови радови представљају полазну основу за проучавање овог занимљивог и давно изгубљеног племена. Осим њих троје, Кричима су се у мањој или већој мјери бавили сви аутори који су се бавили Дробњаком и Дробњацима јер је практичко немогуће проучавати Дробњаке без Крича и обрнуто.
Порука од: П Фебруар 25, 2017, 04:12:24 поподне
https://books.google.rs/books?id=MMygBQAAQBAJ&lpg=PA1&dq=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D0%95%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%20%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83%20%D0%BA%D1%9A.%2033&pg=PA5#v=onepage&q&f=false
Кричани (Александар Лома):
(https://s3.postimg.org/fjn1m6u2r/image.png)
(https://s32.postimg.org/ds507furp/image.png)
(https://s14.postimg.org/vnfwj726p/image.png)
(https://s28.postimg.org/ack38wgil/image.png)
Кричани и Кричак (Гордана Томовић):
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-4-3.pdf
Порука од: П Фебруар 25, 2017, 10:42:48 поподне
http://www.mediafire.com/file/f80xvbno9i73anx/Hercegovina.pdf
Порука од: Dalmati Фебруар 26, 2017, 03:48:08 пре подне
Посебно је занимљив поименични попис Херцеговине настао 1475-1477. године, у коме се помиње и нахија Кричка са пет џемата (стр. 26-29) и скоро 250 породица:
http://www.mediafire.com/file/f80xvbno9i73anx/Hercegovina.pdf
Hvala na dobrim postovima.
Порука од: Дробњак Фебруар 27, 2017, 08:33:02 поподне
(https://s32.postimg.org/e16b7pchh/DSCN4153.jpg)
(https://s31.postimg.org/l7l460xnf/S7300601.jpg)
Порука од: Предраг56 Фебруар 28, 2017, 12:48:23 поподне
Чак иако тога у давнијој прошлости није било превише, ја бих рекао тај "расни" микс је заправо затварао круг који се, некада давно у праисторији догодио, када су се раздвојиле И и Ј хаплогрупа. Зато и није зачудно када у данашњим становницима Србије и Црне Горе, Балкана, имамо те колоритне варијетете код многих припадинка истих породица. Посебно ако томе додамо и хаплогрупу E и Р.
http://udruzenjedurmitoraca.org.rs/O%20Drobnjaku%20i%20Drobnjacima.pdf
О ДРОБЊАКУ И ДРОБЊАЦИМА
СУКОБ СА КРИЧИМА
Дио Матаруга су били Кричи, који су задржали дјелове Новопазарског санџаката са варошима Фочом и Пљевљима. У Пљевљима им је било административно сједиште.
На Новљане су гледали као на освајаче и дуго су их избјегавали, настојећи да са њима живе у слози. Према предању, да би се одржао мир, више дробњачких дјевојака се удало за кричке момке, односно кричких дјевојака за дробњачке момке, што је дало краткорочне резултате.
Граница између Крича и Дробњака била је ријека Буковица, на којој су имали заједничка појила.
У Повељи краља Стефана Уроша I , писаној око 1260. године каже да се село Прошћење граничи са Кричком, односно да на Тари живе Кричи.
Како су дробњачки апетити за пасиштима и катунима у Језерима расли, тако је и одсудни тренутак сукоба са Кричима бивао све извјеснији.
Са сигурношћу се зна да је до велике битке дошло у Буковичкој гори, након чега је због велике крви која је текла у потоцим, једна пољана и на њој извор прозвани Крвавац, а зараван на десној обали ријеке Буковице, због бројних лешева осталих на њој, Клађе.
Споменик кричког војводе Калоке на Великој пољани у Буковичкој гори.
Не зна се када је та битка била, али следећи подаци указују да је то могло бити под крај 15. или почетком 16. вијека, никако касније.
Нићифор Дучић у записима са путовања кроз Дробњак, боравио 1865. године, каже "Причали су ми стари Дробњаци да се Кричковићи некада давно заваде са Дробњацима око Језера, те дође до боја. Разбојиште је било у планини Ивици ........ Ту погибе и војвода Кричковић".
Порука од: Предраг56 Фебруар 28, 2017, 01:07:42 поподне
У сваком случају време је показало да Кричи нису од Келта, мада се не може искључити сасвим могућност ни да су дошли са њима, али ни са Словенима или Грцима (неким грчким колонијама) или пак са Римљанима током ратова Картагине и Рима.
http://zugic.blog.rs/blog/zugic/porijeklo-i-razvoj-bratstva-zugica-od-1740-1996.-godine-od-boska-tomova-zugica/2010/04/21/rodoslov-zugica
Словени се јављају на Балканском полуострву у V, а. ове крајеве насељавају у VII и VIII вијеку. Као најстарији становници дурмиторског подручја помињу се Илири. За њима долазе у IV вијеку Келти па Грци. Римљани се јављају још у III вијеку прије наше ере, у оквиру Римске империје.
Утицајам латинске културе Илири и Келти се романизују. Њих наши преци називају Власи и Кричи.
Српско племе Новљани доселило се у наше крајеве половином VIII вијека. Ови долазе преко Панонске низије. Задржавају се у Босни код Травника. Продужујући на југ, код Метковића долазе у сукоб са Матаругама. Код Невесиња су вођене јаче борбе, гдје је убијен матарушки Сумор, а његова је војска побијеђена и потиснута према Фочи.
Новљани послије ове побједе на Матаругама долазе на Бањанску висораван. Један дио остаје у Бањанима, а главни дио продужује на заузимању Дробњака. Тако се од Новљана формирају племена Бањани и Дробњаци. Касније половином XIV вијека племе се Бањана пресељава у Пиву.
Са Кричима су вођене крваве борбе у Дробњацима и Пиви. Посљедња и коначна битка са Кричима помиње се да је била у Шаранцима на Његовуђи, под Кучајевицом, гдје су Кричи били опкољени и уништени, а остатак за увијек протјеран преко ријеке Таре.
Кричка држава била је забележена од краља Стевана Немањића 1260. године. У једној његовој повељи се каже да је село Прошћење на граници Кричке, а њихово сједиште (центар) звало се Кричак у потарју између Пљеваља и Бијелог Поља.
Од досељених Новљана у Дробњак било је више породица. Највише породице биле су од три рођена брата: Вуловићи, Косорићи и Церовићи. Осим ових биле су: Караџићи, Абазовићи, Јакићи, Томићи, Шаулићи, Голoвићи, Грбовићи и др.
Порука од: Предраг56 Фебруар 28, 2017, 01:56:06 поподне
Фризијски јeзици су блиско повeзана група гeрманских јeзика. Овим јeзицима сe служи око пола милиона Фризијаца на јужној обали Сeвeрног мора у Холандији и у Нeмачкој.
Сумњам да би јeдно ратоборно плeмe, или у најмању руку, борбeно у Старој Црној Гори, или Прeвeлитанији или Илирикуму или како год, прихватило радо назив Кричи и њeгови припадници узимало таква прeзимeна, добијeно од појeдиних словeнских плeмeна са којима су дуго ратовали, али јe свe могућe и отворeно(по мeни дрeчати и кричати или урликати нијe далeко па су сe могли назвати и дрeкавци или урликавци, при чeму баш конкрeтно Срби слабо користe тај глагол к р и ч а т и, вишe га користe Руси, Хрвати, Словeнци иако имeница крик бeз сумњe постоји у српском јeзику и бројнe извeдeницe из њe). Исто тако су им то имe могли дати и Кeлти, чија постојбина нијe далeко од Фризијаца. Иако келтски језици потичу од пра-келтика и чине огранак индоевропске групе језика, који су језици били заступљени у целој Европи – од Бискајског залива и Северног мора, долинама Рајне и Дунава, па до Црног мора, севера Балканског полуострва и Мале Азије (Галатија), а данас се говоре само у неким деловима Велике Британије, Ирске, на Острву Ман, Кејп Бретону, Патагонији и полуострву Бретања у Француској.
https://en.wiktionary.org/wiki/krich
krich
North Frisian
Pronunciation
IPA: /krɪç/
Noun
krich m
(Mooring) war
Исто то значи и на старолуксембуршком.
https://en.wiktionary.org/wiki/Krich
Luxembourgish[edit]
Etymology[edit]
From Old High German krig. The plural Kricher is secondarily derived from the singular. (The expected form would be *Kréi.)
Pronunciation
IPA(key): /kʀiɕ/
Noun
Krich m (plural Kricher)
war
Порука од: НиколаВук Фебруар 28, 2017, 03:28:01 поподне
https://youtu.be/3TOubygF7PM?t=2m30s
https://www.youtube.com/v/KLGtuvupGYE
https://www.youtube.com/v/vLl5BBAyAUA
Порука од: Предраг56 Фебруар 28, 2017, 04:05:42 поподне
Далеко сам ја од експерта. Само трагам за неким језичким паралелама имајући у виду да просторима данашње Црне Горе протутњаше многи народи, неки оставише више, а неки мање трагова. И живо ме занима откуда ти Кричи на Балкану? Мислим да такво интересовање не угрожава силе космоса или долазак пролећа.
Кад рекоше да смо "од Крича" ја се баш заинтересовах. Одлика српског народа, услед одсуства комплекса малог народа, је ширина и да му никад није сметало бивстовање уза њега и мањих етничких група. Па, ако су постојали ти Кричи, а ја бих сада рекао да јесу, учествовали су на свој начин у етногенези српског народа па макар и у тако малом проценту од неких 5% (овде пратимо само мушку линију) и заслужују да се осветли и њихово "бивствовање" на овим просторима, јер многи су из тог рода уткали себе у биће срп(Б)ског народа, и са њиме делили добро и зло, било да су верујући или атеисти.
Срби, народ којем и ја припадам, никада нису имали дара за скривалице. Па не видим да је неком на штету ово моје, али не само моје, интересовање за Криче.
Иначе, бар за сада, нисам још насигуран да су они овде староседеоци још из времена пре Христа. Али, разматрам и ту могућност. А најдаље сам стигао до ратова Рима и Картагине, када су сасвим могуће дошли до обала данашње Црне Горе, као део неке војне јединице. Ко ће га знати. У сваком случају забележени су од краља Стевана Немањића 1260. године у једној његовој повељи у којој се помиње село Прошћење на граници Кричке, а њихово сједиште (центар) звало се Кричак у потарју између Пљеваља и Бијелог Поља. Значи, то је факат.
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 28, 2017, 04:33:11 поподне
P56, да ли сте размишљали да се и у овој хрватско-загорској песми помињу Кричи? Нешто ми сумњиво, морам да признам, па чисто да вас питам, пошто видим да сте експерт за њихово проналажење по васцелој васељени, а можда и шире?
https://www.youtube.com/v/KLGtuvupGYE
Морам признати да је пјесма мелодична, предлажем је за химну Крича :D
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 28, 2017, 04:56:00 поподне
https://www.youtube.com/v/qjFOtqmxFYo
Порука од: НиколаВук Фебруар 28, 2017, 05:15:36 поподне
https://en.wikipedia.org/wiki/Krichim_Peak
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cd/Krichim.jpg
Порука од: Синиша Јерковић Фебруар 28, 2017, 05:39:56 поподне
Доспеше Кричи и до далеких Јужних Шетландских Острва, близу Антарктика. Врло покретљиво племе, ти Кричи, мора се признати. ;D
https://en.wikipedia.org/wiki/Krichim_Peak
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cd/Krichim.jpg
Овдје ниси пуно промашио. Захваљујући бугарским истраживачима, Бугари имају читаву малу Бугарску доле на Антарктику.
https://en.wikipedia.org/wiki/Tangra_2004/05
Предлажем да се и ми организујемо, да забодемо заставицу и да буде на Антарктику и Сурдулица и Косјерић...
Порука од: Предраг56 Фебруар 28, 2017, 05:59:49 поподне
Морам признати да је пјесма мелодична, предлажем је за химну Крича :D
Имамо Боже правде.
У сваком случају хвала на идеји. Иако су ми кајкавци симпатични, весео народ, види се да се ниси намучили кроз историју, још ће стварно онда испасти да су Црну Гору стварали Црвени Хрвати све певајући кричи, кричи тичек или птичек...тра ла ла... ла!!!
не дај Боже само да је учествовао и неки залутали Србин. Мени се ипак чини да су стари Новљани знали за бојни поклич! И да су били Срби.
Порука од: Предраг56 Фебруар 28, 2017, 06:24:10 поподне
У совјетском филму из 1938. Волга,Волга проблем Крича је подигнут на ниво хамлетовске дилеме: Бити или не бити, у овој верзији: Кричи не кричи.
https://www.youtube.com/v/qjFOtqmxFYo
И то сам одслушао. Одлично знам и говорим руски. Пре но што сам се овде огласио. На свом матерњем језику. И били су ми симпатични.
А кад већ "оживесте" или "васкрснусте" род Крича, нисам их ја вратио из мртвих, нисам ни знао то племе. После бескрајног испредања многих овде одакле је Лале Дрекалов или Дрекале Лалов дошао у Куче или где већ, јел ошо или је пошо, јел замако или је одмакао (извињавам се, нисам сигуран, нисмо сви дужни да знамо за ту личност, није се изучавало у школи), па који су старокучи а који су новокучи, итд. итд. онда кад нас већ "крстисте" на Криче што би рекли Срби по Шумадији али и у Банату дозволите да се и "ми" позабавимо" јел су Кричи кричали или нису кричали или су ратовали и у том рату (борба за пашњаке) изгубили и то тако што изгинуше, па и како су добили име и зашто су га свукуда са собом носили и зашто има толико топонима са основом Крич (има такво место и у Белорусији и у Украјини).
Мени су у свему томе најдостојанственији управо Дробњаци који су се "клали" са Кричима. Они су и писали о томе шта се догодило са овим родом.Нису то сакривали.
Моје поштовање.
Порука од: Предраг56 Фебруар 28, 2017, 06:36:55 поподне
Доспеше Кричи и до далеких Јужних Шетландских Острва, близу Антарктика. Врло покретљиво племе, ти Кричи, мора се признати. ;D
https://en.wikipedia.org/wiki/Krichim_Peak
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cd/Krichim.jpg
Кричи можда нису стигли до далеких Јужних Шетландских Острва, близу Антарктика, ја чак мисли да нису сигурно, али ко ће га знати, али зато Келти јесу чак до Јадранског мора .....
Кад су Келти стигли, Кричи су можда били ту, а можда и нису. ;) Па ако су били тада ту, жао ми је што не могу да вам дам тачну информацију, примера ради можда су они тада имали неко своје име, а можда и нису, па су их Келти назвали Кричи, а можда су тако названи од Црвених Хрвата, по могућству из Кумровца. Никада нисам чуо брата Србина који користи ту реч.
Порука од: Предраг56 Фебруар 28, 2017, 07:06:23 поподне
Милош Стојковић са овог форума јe дeцeмбра 2016-јануара 2017 указао на Ктрич као мушко лично имe код Јeрмeна (ако сe нe варам). То ми јe био путоказ. Као и чињeница да код Јeрмeна имамо хаплогрупу Јб М205, додушe нe у нeком значајнијeм процeнту. Али јe има. Као и код Кипарских грка. Отом потом.
Па, као што можeмо прочитати крич на јeрмeнском значи оловка (писаљка). Даклe указујe на писмeност.
Зависно од врeмeна сусрeта Дробњака и Крича (уколико су оба рода у врeмe сусрeта примили хришћанство) будући црномањасти Кричи су лако могли бити сматрани и грцима, потово ако су били хришћани грчког обрeда, а још им и браћа на Кипру.
Управо сличност грич и крич у јeрмeнском подупирe ову моју тeзу.
http://www.pimsleurapproach.com/Course-Booklets/PDF/Booklets/Armenian%20-%20Bklt.pdf
The Armenian Language (continued)
Armenian consonants. This is not the case with Western Armenian, which combines certain pairs of consonants and pronounces them as if they were one.
The Armenian Language
Armenian
Grammatically, the two dialects differ in the
declension of nouns and the conjugation of verbs.
Using the noun grich / krich* (pen) and the verb
grel / krel (to write), the following examples
illustrate the differences:
Modern Eastern Armenian
Singular Plural
Nominative/Accusative grich grich-ner
Genitive/Dative grich-i grich-ner-i
Ablative grich-its grich-ner-its
Instrumental grich-ov grich-ner-ov
Locative grich-oom grich-ner-oom
Modern Western Armenian
Singular Plural
Nominative/Accusative krich krich-ner
Genitive/Dative krich-i krich-ner-oo
Ablative krich-ē krich-ner-ē
Instrumental krich-ov krich-ner-ov
Locative ———— ————
Порука од: НиколаВук Фебруар 28, 2017, 10:11:45 поподне
Порука од: Предраг56 Март 01, 2017, 10:00:40 пре подне
P56, само ћу ово рећи - ви сте светски ултра-мега-гига цар, и Рамбо Амадеус би требао да вам препусти своју круну, дефинитивно. :)
Благодарим дете.
Сви смо ми само раби Божији.
Па и тај Антоније Пушић, Которанин. Да је он од Крича (а ко ће га знати), он би сад спевао песму о Кричима и Дробњацима под називом "'Ђе су овце, 'ђе је благо Кричко". О томе како су завршили на суду поводом пресудне битке коју су водили, где Кричи у тужби признају да су "побијеђени" али траже некакав рачун после битке, и то фискални, а после сви заједно, све са адвокатима, завршили на јањетини у блату, и запијевао у свом стилу:
Овако отприлике
Кад закука Крички потомчић (закрича као птичек)
'Ђе су овце,
'Ђе је благо Кричко!? (то понови једно 100 пута):-[
Одговара њему Дробњачки потомчић (закликта кано соко сиви)
Одува их силан ветар на гори Буковичкој,
но се једва и ми јадни спасисмо!!!
Овце погубисмо и ваше и наше!!!!!
Наших било 'иљаду, ваших стотину! :-\
Ови Кричи јопет:'
'Ђе су овце, 'ђе је благо наше!!?
'Ђе рачун фискални!?
Али нисам Рамбо, шта ћу јадан не био! ;)
Као што видимо све на овоме свету може да се сведе на сарказам и шалу тј. сатиричну комедију.
Ал' има једна моја песма из моје књиге хаику поезије Тајна Времена, под мојим псеудонимом (ни тада, ни сада, нисам тражио славу па да не буде да се рекламирам, кога занима поезија нек ми се јави приватно), издате 2004, Издавачка радионица Свитак, Књижевно друштво Развигор, Пожега (ово само истине ради наводим).
Руку под руку
Ко ништа нема
тај - са Смрти ће својом
тих поћи - с осмехом.
2003.
Иначе ја у мојим песмама користим речи крик и кликтај. Отуда, између осталог, и моје интересовање за етимологију речи крич. Тада када сам их написао нисам ни знао за те Криче (ја сам у младости волео само девојке и Црвену звезду, нисам се занимао за поријекло, а ставрно нисам знао да у Хрватској има тих топонима). А сад видим да је све круг и да је код мене, "јадан не био", проговорило колективно несвесно кроз поезију.
Па у нареченој књизи Тајна Времена има и ових песама
Празнина
Крик /пољем
одјекује/
гаврана.
1995.
...што мојим мре сном
Значење /крика
птице што мојим мре сном/
сам одгонетам.
1985.
Крик птице
Међ' две обале
надвило се Ништа...Крик
птице ... нестанку хрли.
1987.
Кликтај
Кликтај тај
је туге знак.
Умире кос.
1996.
Иначе имамо још и ово да сe крик на норвeшком пишe Скрик.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Krik (то кажу наши "сусјeди").
Krik (norveški: Skrik) je najpoznatija slika norveškog ekspresionista Edvarda Muncha koja prikazuje užasnutu, pomalo demonsku figuru kako stoji na mostu nasuprot krvavocrvenog neba. Slika bi trebala simbolizirati ljudsku vrstu nadjačanu osjećajem egzistencijalnog straha i tjeskobe.
Завршио бих са речима нашег Блаженопочившег Господина Патријарха Павла
"Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети; од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља".
Са овим бих сe посeбно захвалио Синиши Јeрковићу. Да нијe започeо ову тeму, Кричи би запали у дубоки заборав. А били су и они раби Божији.
Прeдраг :)
Порука од: П Март 01, 2017, 12:57:48 поподне
https://www.academia.edu/9563711/Two_tombstones_near_Bijeli_Mramor_and_the_local_saga
Порука од: Небојша Март 01, 2017, 01:11:47 поподне
Два надгробна споменика код Бијелог Мрамора и локално предање (Дејан Вемић):
https://www.academia.edu/9563711/Two_tombstones_near_Bijeli_Mramor_and_the_local_saga
Закључак аутора:
(https://s4.postimg.org/uj768tjfh/kjh.jpg)
Свакако има више логике него она прича о 18. веку.
Споменик кричког војводе Калоке (окачио је пре неки дан Дробњак директ са терена како изгледа). Чича Глиша стил. :)
(https://s29.postimg.org/ig3au8uwn/kil.jpg)
Порука од: П Март 03, 2017, 05:28:07 поподне
Порука од: П Март 03, 2017, 08:16:36 поподне
(https://s30.postimg.org/cejacem75/karta_defter_1533.jpg)
Порука од: Небојша Март 03, 2017, 10:26:28 поподне
Није доступан рад у целости, па се могу поставити само одломци са google books-а. Волео бих да прочитам тај рад, па би можда разумео шта је разлог за овај крички сепаратизам. ;)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA209&img=1&pgis=1&dq=%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%85+%D0%BA%D0%BE%D1%88+%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&sig=ACfU3U1qLxoF9gKvM7fe1VnAm6j5O3BjUg&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA211&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5&sig=ACfU3U3XVu4p_EbyYkaHmlEmE07vBKGBmA&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA211&img=1&pgis=1&dq=%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%85+%D0%BA%D0%BE%D1%88+%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&sig=ACfU3U3NOF4YDR8hwgQkxKTqSoPnPvrUGA&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA213&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC%D0%B0&sig=ACfU3U32mI_E_wEe6EKN4y3K4xWPgliulQ&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA213&img=1&pgis=1&dq=%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%85+%D0%BA%D0%BE%D1%88+%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&sig=ACfU3U0fPx1T2vlej7CrNijxlq4LYmjIrg&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA213&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0&sig=ACfU3U1-OwsQGrO8PpjIBVHjj9ScNOVelA&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA217&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0&sig=ACfU3U0QowvpwS9KU2OHoHcMGiups5qjJw&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA220&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5&sig=ACfU3U3GUOfIUkOMoZwVG5a22HDM-nl2jA&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA218&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D1%82%D0%B0&sig=ACfU3U0TE7TRxbeccAd59mutQ1zgOYhLAg&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA223&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0&sig=ACfU3U1x5eUZ5Nf4JQadlWxntWUuUejpRQ&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA225&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0&sig=ACfU3U27ewaL50Q_A6XEEQ-Jvi2YqaXCNQ&edge=0)
Порука од: Љубомир Март 04, 2017, 01:36:23 поподне
Порука од: Небојша Март 04, 2017, 05:49:10 поподне
У једном национално обојеном чланку видех да антрополог Ивановић међу Дурмиторцима проналази један посебан медитерански тип.
"Durmitorci su, po istraživanjima dr Božine Ivanovića, osoben mediteranski etnički tip. Potomci Kriča ispod Durmitora tražili su da im se prizna status posebne etničke grupe."
Ово може бити занимљиво за Криче, с обзиром да је према антропо-истраживањима једног чешког антрополога тамо детектован један изразито висок, динарски подтип. Медитеранце тамо нико није помињао (до сада).
Можда се мисли на неке старе некрополе из бронзаног доба, то је нешто сасвим друго. Према антропо-налазима, многа илирска племена би могла припадати медитеранском расном типу (аутор наводи Пирусте, Доклеате и за Криче можда занимљиве Аутаријате).
Више о раду Б. Ивановића, из перспективе Петра Влаховића:
http://weblibrary.apeiron-uni.eu:8080/WebDokumenti/8216-apstrakt.pdf
Помиње се и тај динарско-кромањонски тип и то управо у студији "Дурмиторци".
Ивановић даје и опис Старих Словена, уз констатацију да се њихови антрополошки остаци лепо могу испратити тек након 8. века, када постепено напуштају спаљивање покојника и прелазе на њихово гробно сахрањивање.
Словени су, према Ивановићу, били долихокефални, средњег раста, са повећаном бизогоматичном ширином (ширина јагодица) уским лицем и великим истуреним носем. Ове осбине су се наравно мењале у зависности од средине.
Осврће се на аутор и на чињеницу да се савремено становништво Црне Горе умногоме разликује и од тог старог илирско-медитеранског типа, али и од овог словенског. Добро познате особине тог динарско-кромањонског типа су крупна грађа, велика глава, широко лице, риђкаста комплексија, итд.)
У сваком случају, занимљив рад.
Порука од: Предраг56 Март 07, 2017, 03:10:03 поподне
Уосталом, први јeврeји на овим просторима нису били ни Сeфарди, ни Ашкeнази, но Романиоти који су живeли у Визанитији, одаклe су сe разишли по многим зeмљама и мeђу собом говорили грчки јeзик http://haver.rs/kratka-istorija-jevreja-na-prostoru-danasnje-srbije/ , са којима су могли доћи и прeци данашњих Крича.
Нeбојша јe помињао нeки дан и Ериха Коша, сrпског писца јеврејског порекла, и њeгово писање о Кричима у књизи "Зашто да не, чланци и памфлети"). Ваистину, зачудно.
А када се помиње извeсни породица породица Ћировић (која сe вeзујe доцнијe за Котлајићe) као једна од најстаријих из рода Крича (ако не грешим) и зидање манастира Морача из 1252.године као задужбине Стефана Немањића, унука Светога Симеона Немање, ево једног текста из црногорске Побједе од 19.02.2017.године Ананија Симоновића у којем се помињу у долини Горњe и Доњe Морачe у сeлу Осроцима, у горњeм дeлу сeла прeдeо који сe зовe Криочe који по прeдању потичe од назива народа Кричи, а да сe у Прeкобрђу јeдно мeсто зовe Кричањe по истом основу.
http://www.pobjeda.net/protected/listalica/2017-02-19/files/assets/common/downloads/publication.pdf
Порука од: Предраг56 Март 07, 2017, 03:24:19 поподне
Pobjeda Nedjelja, 19. februar 2017. Feljton 19
NEPOZNATI NARODI NA NAŠIM PROSTORIMA I NJIHOV NAČIN ŽIVOTA
Piše: Ananije SIMONOVIĆ
Iznad katuna Doli, gore iznad sela Požaje, prema Kapi Moračkoj, postoji jedno mjesto
koje se zove Grčki katun i Grčko groblje. I sada postoje ostaci oko 20 koliba ili kuća, a na uglovima tih koliba oko 10 zemljanih tumula ili tumulusa, pokrivenih šljunkom,
iz kojih ne raste nikakva trava ili drugo rastinje. Niko nikada nije
pokušao da utvrdi iz kojeg vremena te kolibe i tumulusi potiču i šta se u njima nalazi
Na starom seoskom groblju u Prisoju ispod Visilaze sahrane su vršene do 1850. godine.
Na više mramora se i sada mogu pročitati imena sahranjenih.
Ima tragova groblja i na Premackom i Jeljenjem brdu, a jedna livada u u Ostružnju se zove Groblje, iako sada nema na njoj trgova grobova. Jedna lazina u Ostružnju se zove Crkvina. Po legendi, tu se nalazila crkva,a oko nje su otkriveni tragovi grobova, prilikom izgradnje puta prema Ljutoj. Ima tragova groblja i na brdu Jedina bukva, ali se ne zna iz kojeg vremena
Na koji su način veliki stećci stigli u Moraču?
O Crnoj Gori i njenim krajevima pisalo je više poznatih istoričara, putopisaca i hroničara
kao što su Jovan Cvijić, dr Jovan Erdeljanović, Andrija Jovićević, Vuk Stefanović-Karadžić, dr Branislav Đurđev, Sekule Dobričanin i drugi, ali niko od njih nije ni pokušao da utvrdi koji su sve narodi i kada živjeli u našim krajevima prije dolaska Slovena u VI I VII vijeku.
Međutim, zna se da su na ovim prostorima prije dolaska Slovena živjeli Kelti, Tračani, Iliri, Grci, Rimljani, Kriči, Macure, Mataruge i drugi. Samo su neki ostavili neke tragove i
spomenike kulture, dok su drugi tajanstveno nestajali kao
što su i dolazili. Rimljani suostavili Duklju, Iliri neke tvrđave, Macure svoja groblja, a neki svoje kamene stećke za koje još nije utvrđeno ni čiji su ni kako su nastali i locirani na mjesta gdje se i sada nalaze.
Morača
I u dolini Gornje i Donje Morače postoje neki od tih tragova. U selu Osrecima, u gornjem
dijelu sela, jedan predio se zove Krioče, što po predanju, potiče od naziva naroda koji se zvao Kriči. U Prekobrđu se jedno mjesto zove Kričanje, po istom osnovu. O tome Sekule Dobričanin je u knjizi “Donja Moirača”, zapisao: “Kao najstarije poznato stanovništvo
Morače trebalo bi smatrati Kriče i Macure. U Prekobrđu jedan zaseok se zove Kričanje, a to je ime ostalo vjerovatno po Kričima, koji su tu nekada živjeli.
Narodna predaja govori da su ondje živjeli i Macure i da su njihovi ostaci dugo trajali u Selima, Uljarima, Čepinom Stajištu, na jugu Prekobrđa. To je mali predio, te je i narod koji je tu živio, bio malobrojan. Bogić (Moračanin) je vodio borbe s Macurama i pogubio njihovog prvaka Štikoja. U narodu se još priča o Macurama, a po njima i neka groblja u plemenu zovu macurska, a tako isto i neka bratstva moračka drže za ostatke Macura. Ko su bili Macure, ne zna se. Moguće da su poticali od romanizovanih Ilira, koje su Srbi zatekli u Morači” (str. 43). Međutim, Bogić Moračanin nije mogao imati dodira sa Macurama i Ilirima, jer je on doselio u Moraču-Prekobrđe tek prije oko 300 godina, odnosno, u prvoj polovini XVII vijeka (str. 50).
Macurska groblja у Osrecima, u podnožju Krioča, jedna istaknuta glavica
zove se Macurska, a na njoj postoji macursko groblje, sa nekoliko većih kamenih ploča. Već odavno je to groblje zaraslo u šiblje i šimu, tako da se sada jedva i primjećuje. U podnožju sela Vrujca se, takođe, nalazi Macursko groblje, sa nekoliko kamenih
grobova i stećaka. U Gornjoj Morači, na groblju u selu Bojići, postoji oko 50 kamenih ste-
ćaka raznih veličina i oblika, ali se ne zna ni od kada postoje ni ko ih je tu postavio. Začudo, nigdje u okolini nema kamenoloma sa takvim kamenom, niti je postojao neki put kojim su ti stećci tu prevezeni. Ne postoji tehnika iz tog doba, pomoću koje su ti stećci tu dovezeni i postavljeni.
Groblje
Sadašnje osredačko groblje nalazi se na brdu koje se nekada zvalo Umer Lekin, po Leki
Bojovu Bjeliću. U ovo groblje je prvi sahranjen Lakić Stankov
Stanković oko 1850. godine. Prije te godine, osredačko groblje se nalazilo na više mjesta. Kao najstarije se računa već pominjano Macurskogroblje. Kasnije je seosko
groblje bilo kod potoka Jelovca, na dnu livade koja sezove Zaugline, zatim u Prisoju
ispod Visilaze, đe su vršene sahrane do 1850. godine. Posljednji je na tom groblju sahranjen Spasoje Veljov Stevanović. Na više mramora se i sada mogu pročitati imena
sahranjenih. Ima tragova groblja i na Premackom i Jeljenjem brdu, a jedna livada u u
Ostružnju se zove Groblje, iako sada nema na njoj trgova
grobova. Jedna lazina u Ostružnju se zove Crkvina. Po legendi, tu se nalazila crkva, a
oko nje su otkriveni tragovi grobova, prilikom izgradnje
puta prema Ljutoj. Ima tragova groblja i na brdu Jedina bukva, ali se ne zna iz kojeg vremena.
Порука од: Небојша Март 07, 2017, 03:58:20 поподне
Morača
I u dolini Gornje i Donje Morače postoje neki od tih tragova. U selu Osrecima, u gornjem
dijelu sela, jedan predio se zove Krioče, što po predanju, potiče od naziva naroda koji se zvao Kriči. U Prekobrđu se jedno mjesto zove Kričanje, po istom osnovu. O tome Sekule Dobričanin je u knjizi “Donja Moirača”, zapisao: “Kao najstarije poznato stanovništvo
Morače trebalo bi smatrati Kriče i Macure. U Prekobrđu jedan zaseok se zove Kričanje, a to je ime ostalo vjerovatno po Kričima, koji su tu nekada živjeli.
Занимљив налаз. Кричање смо помињали раније, али за Криоче први пут чујем. Имамо једне Ћировиће из Мораче R1b, али су они Богићевци по свему судећи. Треба видети којој хаплогрупи припадају ти стари, морачки Ћировићи.
У вeзи помињања на овом форуму да су стари Кричи, Мацурe и Матаругe могућe сродни ја вeћ нeко врeмe мислим да они имају порeкло у мeдитeранском басeну (Фeникија и њeнe колонијe, Кипар, Картагина, Византија односно потоња Грчка и то они дeлови који су данас у Турској-Ликија, Лидија и итд.) и да јe њихово бивствовањe (са свe фамилијама) на просторима данашњe Црнe Горe и Србијe односно старe Рашкe и познатог краја као Тромeђа у нeкаквој вeзи са чувањeм римских друмова.
Можда се Кричи некако и могу довести у везу са поменутим крајевима, али нпр. генетика Мацура упућује на сасвим другу страну (I1-Z63), тако да се не може говорити о "заједничком пореклу", или истој сеоби.
Заједничко за ове "народе" је то што их предање сврстава у дословенско становништво Балкана.
Занимљиво ће бити када се открије група Старих Матаруге (под условом да не припадају словенској хаплогрупи). Они можда могу бити важни за Криче.
Порука од: Dalmati Март 07, 2017, 08:13:17 поподне
Занимљив налаз. Кричање смо помињали раније, али за Криоче први пут чујем. Имамо једне Ћировиће из Мораче R1b, али су они Богићевци по свему судећи. Треба видети којој хаплогрупи припадају ти стари, морачки Ћировићи.
Можда се Кричи некако и могу довести у везу са поменутим крајевима, али нпр. генетика Мацура упућује на сасвим другу страну (I1-Z63), тако да се не може говорити о "заједничком пореклу", или истој сеоби.
Заједничко за ове "народе" је то што их предање сврстава у дословенско становништво Балкана.
Занимљиво ће бити када се открије група Старих Матаруге (под условом да не припадају словенској хаплогрупи). Они можда могу бити важни за Криче.
Pa jesu li poznata prezimena koja nose Stare Mataruge? Jel se neko od njih skoro testirao?
Порука од: Селаковић Март 07, 2017, 08:19:52 поподне
Pa jesu li poznata prezimena koja nose Stare Mataruge? Jel se neko od njih skoro testirao?
Знам да је једна од хипотеза преко тестираног исељеног Парежанина, који би опет могли бити Матаруге, да су Е1б.
Порука од: Предраг56 Март 07, 2017, 09:04:33 поподне
Занимљив налаз. Кричање смо помињали раније, али за Криоче први пут чујем. Имамо једне Ћировиће из Мораче R1b, али су они Богићевци по свему судећи. Треба видети којој хаплогрупи припадају ти стари, морачки Ћировићи.То је заправо уочио и о томе писао Петар Демић
Можда се Кричи некако и могу довести у везу са поменутим крајевима, али нпр. генетика Мацура упућује на сасвим другу страну (I1-Z63), тако да се не може говорити о "заједничком пореклу", или истој сеоби.
Заједничко за ове "народе" је то што их предање сврстава у дословенско становништво Балкана.
Занимљиво ће бити када се открије група Старих Матаруге (под условом да не припадају словенској хаплогрупи). Они можда могу бити важни за Криче.
На овом форуму на теми Морачани Богићевци- R1b о Ћировићу и манастиру Морачи
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=827.0
Као једно од старијих братстава у Доњој Морачи помињу се Ћировићи, који су наводно поријеклом од скадарске Враке и који су били у Морачи у вријеме изградње манастира (XIII вијек).
Имамо тестиране Котлајиће из Жупе (J2b1 M205), који су поријеклом од пљеваљских Голубовића, који опет изводе своје поријекло од Ћировића из Доње Мораче.
Осим њих имамо још два рода која припадају хаплогрупи J2b1 M205 и који своје поријекло везују за Морачу. Ријеч је о Каралићима и Карајовићима из Жупе.
Сва три рода (Котлајићи, Каралићи, Карајовићи) славе Аранђеловдан.
Порука од: Предраг56 Март 07, 2017, 09:08:17 поподне
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=574.0
Демићи и Котлајићи - генетска веза (J2b1 M205)
Хаплотип Ђорђевића (Котлајића)
12 23 15 10 16 18 11 15 12 12 12 28
Демићи и Котлајићи имају потпуно исти хаплотип, додуше у питању је само 17 маркера.
Тестирани Ђорђевић (J2b1 M205) поријеклом је из Суботице (општина Александровац), а старо презиме његовог рода је Котлајић.
АЛЕКСАНДРОВАЧКА ЖУПА
У књизи "ЖУПА АЛЕКСАНДРОВАЧКА", аутора Милисава Лутовца, обрађено је село Суботица и у њему је било и Котлајића и Ђорђевића.
Котлајића је било 7 кућа, славили су Аранђеловдан. У Суботицу су са Златибора дошла три брата Котлајића: Аранђел, Раксан и Ђорђе. Њихово досељавање пада у вријеме око 1880. године. Одмах након њих Лутовац помиње и 3 куће Ђорђевића, и за њих каже да су и они Котлајићи. Претпостављам да Ђорђевићи носе презиме по трећем брату - Ђорђу Котлајићу.
УЖИЧКИ И ЗЛАТИБОРСКИ КРАЈ
Покушавао сам пронаћи Котлајиће у књизи "ЗЛАТИБОР", аутора Љубомира Мићића, али без успјеха.
Међутим, пронашао сам Котлајиће у књизи "УЖИЧКА ЦРНА ГОРА", аутора Љубомира Павловића. У Крчагову (данас дио Ужица) биле су 2 куће Котлајића, славили су Аранђеловдан и досељени су из Радоиње (општина Нова Варош). Према Љубомиру Павловићу, Крчагово је насељено у периоду 1865-1880. године, а Котлајићи су живјели у Штропцу, најмлађем дијелу Крчагова.
Интересантно је да сам успио доћи до податка да се Котлајићи сматрају за једну од најстаријих ужичких породица (у зиму 1829/1830. годину помиње се Јоша Котлаја), а у Ужицу постоји и Котлајића Поток.
На списку страних поданика досељених у ужички срез, у јуну 1836. године помињу се Коста и Михајло Котлаја из Косатице у Турској (данас је то село у општини Пријепоље).
Котлајића и данас има у ужичком крају.
ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ
На простору општине Пљевља постоји село Котлајићи, као и презиме Котлаја. У селу Велике Крће постоји топоним Демићи.
У књизи "ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ", аутора Милете Војиновића, помињу се двије верзије о поријеклу Котлаја.
- према првој верзији, Котлаје су поријеклом из Котлајића, одакле су се око 1800. године преселили у Рађевиће.
- према другој верзији, Котлаје су поријеклом из Љутића, одакле су преселили у Рађевиће.
Према причи самих пљеваљских Котлаја, њихово старије презиме је Голубовић, а презиме Котлаја су добили по селу Котлајићи, из кога се дио Голубовића одвојио. Старији људи су се потписивали као Котлаја - Голубовић. Још старије презиме им је Ћировић, а поријеклом су Морачани. Славе Аранђеловдан (исту славу као александровачки и ужички Котлајићи).
- ово њихово казивање потврђује податак из Војиновићеве књиге, гдје се говори о братству Ћировића из Љутића и о Голубовићима из Котлајића.
- Ћировићи су поријеклом Морачани. Били су уз Даниловиће присутни на простору Мораче још за вријеме изградње манастира (1252. године).
1. око 1650. године, један Ћировић прелази са два сина из Доње Мораче у Горњу Морачу. Једног сина му убијају Ровчани, а други је био дијете. Од убијеног сина остао му је унук. Са преживјелим сином и унуком прелази у Вашково (општина Пљевља). Ту се од Ћировића одвајају Голубовићи и Пејовићи (посље се од Пејовића одвајају Ђаковићи).
2. око 1720. године Ћировићи са Голубовићима и Пејовићима прелазе у Крупице.
3. Ћировићи се насељавају у Гаришту, Голубовићи у Котлајићима, а Пејовићи код Рељиног камена.
3. око 1770. године Ћировићи се селе у Братосавину.
4. око 1780. године Ћировићи приликом неке свађе убијају једног Раповића, а другог рањавају, па морају бјежати од крви.
5. траже заштиту од Селмановића и они их насељавају као чифчије у Љутићима.
- дакле, помињу се Ћировићи у Љутићима, а Голубовићи у Котлајићима (мјеста за која Војиновић везује поријекло Котлаја).
Петар Мркоњић у књизи "СРЕДЊЕ ПОЛИМЉЕ И ПОТАРЈЕ" каже да је крсна слава Ћировића, Голубовића и Котлаја Аранђеловдан. Према њему, Котлаје су на Ковач и у Рађевиће прешли из Љутића.
МОРАЧА
У књизи "ДОЊА МОРАЧА", аутор Секула Добричанин за Ћировиће каже да су у Морачу досељени прије подизања манастира Мораче. Прије тога живјели су у селу Врака код Скадра. Прво су се називали Врачанима (по мјесту из кога су дошли), а прозвали су се Ћировићи по попу Ћири, који је према њиховом предању служио прву литургију у манастиру Морачи. Већи дио братства исељен је у село Штрпце код Вишеграда, а у Морачи је остала само једна кућа.
У књизи "МОРАЧА, РОВЦА, КОЛАШИН", аутор Рајко Раосављевић нам преноси предање о поријеклу Ћировића из Доње Мораче.
Према народном предању, братство Ћировића је једно од најстаријих на простору Мораче. Доселили су из околине Скадра, из села Раке (Враке?), још у вријеме Немањића. Најстарији предак за кога знају је поп Ћиро, по коме су добили презиме. Крсна слава морачких Ћировића је Аранђеловдан.
На основу ових информација можемо закључити сљедеће:
- Котлајићи су у Суботицу дошли из ужичког краја, гдје се помињу још 1829. године, под презименом Котлаја.
- у ужички крај дошли су са подручја Старог Влаха (Нова Варош - Пријепоље).
- прије Старог Влаха, боравили су у пљеваљском крају.
- у пљеваљски крај (село Вашково) долазе након сукоба са Ровчанима, са простора Горње Мораче, под презименом Ћировић. Ту настају огранци Ћировића - Голубовићи (од којих настају Котлаје) и Пејовићи (од којих настају Ђаковићи).
- у Горњу Морачу долазе око 1650. године, са простора Доње Мораче, под презименом Ћировић.
- Ћировићи су једно од најстаријих братстава у Морачи. Према предању само су Даниловићи и они боравили у Морачи за вријеме изградње манастира (1252. године). Презиме су добили по попу Ћири, најстаријем претку кога памте, који је служио прву литургију у манстиру Морачи.
- памте да су се по доласку у Морачу називали Врачанима.
- поријеклом су из околине Скадра, из села Враке, одакле су дошли још за вријеме Немањића.
Порука од: Предраг56 Март 07, 2017, 10:21:39 поподне
Мијо Јањушeвић Матаругe
Postoje razne teorije o porijeklu Mataruga, kao i njihovom nazivu.
Ima mišljenja da im je ime izvedeno od kratkog keltskog koplja matare, kojim su bili naoružani. Navodno su Mataruge, po dolasku Rimljana na ove prostore, stupale u njihovu službu i obezbjeđivale rimske puteve i postaje, koristeći pri tome kratko keltsko koplje kojim su se vješto služile.
Naime, mnogobrojni su toponimi koji još od poluostrva Pelješac, pa dalje kroz Bosnu, Banjane, Sinjajevinu, pljevaljske i prijepoljske Mataruge i Matarušku Banju kod Kraljeva, slijede ovaj putni pravac i navode na zaključak o prisustvu i boravku starinaca, pod nazivom Mataruge, na ovim prostorima. U stvari, ti toponimi prate određene putne pravce koji idu od Jadranskog mora ka unutrašnjosti. No, bilo kako bilo, Mataruge su preživjele rimsku upravu i dočekale najezdu Slovena, odnosno Srba, na ove prostore u 5. i 6. vijeku.
Andrija Luburić za njih kaže:
...Kričima se naziva onaj dio Mataruga, koji se poslije prvog srpskog nadiranja u Donju Hercegovinu i pogibije mataruškog kralja Sumora povukao u krajeve oko Tare (Drobnjaci-pleme u Hercegovini, Beograd 1930, str. 17,18, i 19).
Dalje, Luburić navodi da su romanizovani Iliri i Kelti prije doseljavanja Srba u ove krajeve, oko 600 -te godine, imali svoju državu - Mataruge, a da joj je sjedište bilo u varoši koja se danas naziva Pljevlja.
Krička država je obuhvatala predjele današnjeg Sandžaka i velike površine s lijeve strane Tare. Prema Luburiću, na toj strani Tare, od Sutjeske i Foče do Kolašina, živjelo je pleme Kriči. Kriči su, prema Luburiću, dio naroda Mataruga. Oni su živjeli na prostoru Pive, Durmitora, Jezera, Sinjajevine, Šipova.
Drobnjaci su se sukobili s njima na Ivici, potukavši ih do nogu.
Kasnije su Kriči izumrli.
No, teško je povjerovati, i pored progona i tamanjenja od strane nemilosrdnih Slovena, da su ovi starinci netragom nestali, kako stoji u dubrovačkim zapisima. Prije će biti da su se oni koji su pretekli i preživjeli polako stapali i miješali s ostalijem starincima, pa i sa Slovenima, odnosno Srbima.
:P
Isto je tako teško zamisliti da je kakvom plećatom, bradatom i naočitom Slovenu široka slovenska duša mogla dopustiti da potegne mač na kakvu mladu i garavu Mataružanku u namjeri da je probode.
;)
Prije će biti da je zgrabio i uvukao pod čador, bacivši je na međeđe ili vučje kože koje su mu bile pri ruci. A može biti da se sve to moglo dogoditi i na nekoj travnatoj ledini, pod budnim okom izdajničke mjesečine. A u ljubavi i strasti i najjača neprijateljstva znaju da nestanu i sagore i u rumenu se zoru pretope. Moglo bi biti da je i tim surovim ratnicima tvrdo ratničko srce zaigralo pred očaravajućom mataruškom ljepotom. A ljubav je, biće, i
tada bila jača i moćnija od mržnje.
Taj proces, koji je sasvim logičan, današnje učene i mudre glave nazivaju
asimilacijom, odnosno slovenizacijom ondašnjih starinaca. Da su Mataružani preživjeli slovensku najezdu potvrđuju i dubrovački zapisi. Još na početku 14. vijeka
u dubrovačkim zapisima pominju se mataruški katuni - de catuno Mataruge i njihovi rodonačelnici Junak i Vladoje Matarug, koje je dubrovački sud obavezao da namire neku štetu koju su njihovi katunari počinili Dubrovčanima. A iz 1368. g. postoji zapis da su se dubrovački trgovci pogodili s Gojšom i Bogavčetom Matarugom da im iz Dubrovnika do Prijepolja, kao ponosnici, prenose so: ... I Gojša Mataruga bijaše
prenio 21 salmu soli, a Bogavče 32.
Naravno, ovo ide u prilog teoriji o stapanju i miješanju starinaca i novodoseljenih. Zato se i danas može desiti da u liku i pojavi nekog ovovremenog Mataružanina prepoznate nekog starinca, ondašnjeg Mataružanina ili Kriča, po onom već poznatom opisu. Doduše, posmatranje, upoređivanje i donošenje zaključaka na osnovu toga jeste dio naučne metode istraživanja, ali je nedovoljan da bi bio čvrst dokaz o iznijetom.
::)Tačno je i da su neki današnji Mataružani skloni kričanju, naročito kad se do’vate politike, pa bi i to moglo ići u prilog iznijetoj tvrdnji o miješanju naroda.
No, šalu na stranu, burna vremena i događaji kakvi su bili za toga vakta, očigledno su miješali stanovnike ovih prostora i zaplitali njihove sudbine u nerazmrsivi balkanski čvor s mnogo nepoznanica koje i danas zbunjuju ne samo obične, već i umne i učene glave.
Порука од: Небојша Март 07, 2017, 10:28:45 поподне
Dalje, Luburić navodi da su romanizovani Iliri i Kelti prije doseljavanja Srba u ove krajeve, oko 600 -te godine, imali svoju državu - Mataruge, a da joj je sjedište bilo u varoši koja se danas naziva Pljevlja.
Krička država je obuhvatala predjele današnjeg Sandžaka i velike površine s lijeve strane Tare. Prema Luburiću, na toj strani Tare, od Sutjeske i Foče do Kolašina, živjelo je pleme Kriči. Kriči su, prema Luburiću, dio naroda Mataruga. Oni su živjeli na prostoru Pive, Durmitora, Jezera, Sinjajevine, Šipova.
Занима ме да ли постоје неки трагови келтског насеља у тим крајевима? Наводно су у околини Пљеваља пронађени неки високи дрвени крстови, који асоцирају на "келтске", ал' с обзиром на многобројне сеобе, могу бити било чији.
Такође, негде сам чуо да је име Дурмитор келтског порекла? Превише се провлачи та прича да су Матаруге заправо келтског порекла. Ако узмемо у обзир још неке староседелачке групе попут G2a, можда ово размишљање није без основа.
Порука од: НиколаВук Март 07, 2017, 10:59:17 поподне
Занима ме да ли постоје неки трагови келтског насеља у тим крајевима? Наводно су у околини Пљеваља пронађени неки високи дрвени крстови, који асоцирају на "келтске", ал' с обзиром на многобројне сеобе, могу бити било чији.
Такође, негде сам чуо да је име Дурмитор келтског порекла? Превише се провлачи та прича да су Матаруге заправо келтског порекла. Ако узмемо у обзир још неке староседелачке групе попут G2a, можда ово размишљање није без основа.
Дурмитор је као и Виситор топоним румунског порекла (дакле не романског, него баш румунског), значи отприлике "спавалиште" док Виситор значи "сањалиште" (по томе што су ту пастири ноћили са стадима); ови топоними нису предсловенски, већ су ту донети од влашких пастира током развијеног или касног средњег века; о томе је писао Лома.
Порука од: Предраг56 Март 08, 2017, 12:40:08 поподне
Дурмитор је као и Виситор топоним румунског порекла (дакле не романског, него баш румунског), значи отприлике "спавалиште" док Виситор значи "сањалиште" (по томе што су ту пастири ноћили са стадима); ови топоними нису предсловенски, већ су ту донети од влашких пастира током развијеног или касног средњег века; о томе је писао Лома.
Ја сам наишао на исто овакво објашњење етимологије речи Дурмитор. И то и написао ранијe овде.
Мада има и другачијих.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Durmitor
Smatra se da ime Durmitor potiče od keltskih reči ``dru mi tore``koje znače "planina puna vode.”
https://durmitor.wordpress.com/ncionalni-park/durmitor/
Kurt Hassert, njemački geograf
Šta čovjek da kaže za nekadašnje odmaralište bogova. A bogovi, oni na Durmitoru, kao i oni na Olimpu, uvijek su stremili nebu i visinama. I zaista, gledajući gore prema vrhovima, čini se da tu zemlja dotiče nebo i da se ova nebeska plavet odmara na džinovskim plećima Durmitora, a imena kamenih zubaca, koje durmitorci i danas zovu “Soe nebeske” ili “Soe božije”, potvrđuju da Durmitor služi za podupiranje nebesa. Ime neke sličnosti između Durmitora i Durmitoraca i kao da su gradili kule – tvrđave, ugledajući se na Durmitor. I ne znaš koje je šljeme preče Durmitorcu, ono kućno u miru ili Šljeme u planini, u vrijeme rata. I ne znaš da li su Durmitorci sabljama i puskama branili lice Durmitora, ili je on svojim grebenima i njedrima štitio glave Durmitoraca.
Porijeklo imena Durmitor nije pouzdano utvrđeno. Po nekima, riječ Durmitor je romanskog porijekla. Izvedena od latinske riječi ¨dormitorium¨, odnosno odatle proizašle italijanske riječi ¨dormitorio¨ ili DORMIRE – spavati, jer su navodno rimski legionari, prolazeći tim krajem pitali ”da li planina spava”.
Međutim, postoji i drugo tumačenje, koje je vjerovatno bliže istini, da se radi o nazivu koje su mu dali KELTI, tj. da ime potiče od keltskog ”dru-mi—tor ”, što znači ”voda sa planine”. U svakom slučaju, radi se o nazivu, koga su naslijedili Sloveni dolazeći na ovaj prostor, a stanovnici ovog kraja Durmitor izgovaraju sa naglaskom na drugi slog.
DURMITOR/SOA NEBESKA -DURMITOR ( UNESCO World Heritage )
Sinisa Stevovic
https://youtu.be/p1L7B0oYJWg
TAJ CUDESNI DURMITOR / THE wonderful DURMITOR
SinisaStevovic's channel
https://youtu.be/0wJc96Yewxs
Мада, постојe и планинe Пирлитор, Виситор и Криситор - свe са наставцима тор као рeч коју мањe-вишe сви користимо на српском јeзику за простор у који сe смeштају овцe.
Криситор (Кучка крајина, Кучкe планинe) ми јe посeбно занимљив због основа КРИ.
http://www.mountain-guide.me/reportaze/81-kucke-planine)
А Ранка Куић пишe: " Otkrila sam, između
ostalog, oko šest stotina istovetnih, i po obliku
i po značenju, reči u kamrijskom, t.j.
velšanskom i srpskom, značajan broj imena
boginja vode i reka u našim rekama, veći broj
naziva planina, tvrđava i naselja u nas koja su
po poreklu keltska, odnos simbolike boja u
našoj narodnoj poeziji prema keltskoj, i t.d.
Ovoga puta želela bi da istaknem tragove
keltskih, prvenstveno kamrijskih ili velšanskih
naziva mesta, kao i nekih reka u Crnoj Gori i
Boki.
Durmitor – duw – bog, u značenju: Božiji plašt.
Pirin do – pyr – gospodar, u značenju: dolina
gospodara.
Pirina poljana (pod Orjenom) – pyr – gospodar:
gospodareva poljana
Torina – od Tor – provalija.
Pirlitor: pyr (čitaj: pir) – gospodar, tor –
ogrtač, plašt, u značenju: gospodarev plašt
Порука од: Предраг56 Март 08, 2017, 01:15:28 поподне
http://www.mnmuseum.org/Lapidarium/Lapidarijum-Biljarda/Katalog%20Dani%20Bastine,%20Stecci,%202012%20small.pdf
Katalog Dani Bastine, Stecci, 2012 small.pdf
www.mnmuseum.org
Stećaka u Crnoj Gori ima na teritoriji nikšićke opštine, zatim
pljevaljske, bjelopoljske, plužinske, žabljačke i cetinjske. Ima ih u
manjem broji i u okolini skadarskog jezera, kao i u plavskoj regiji.
Do sada je na 50-tak lokaliteta zabilježeno oko 3500 primjeraka,
ali ta cifra nije konačna.
Nekropola Grčko groblje nalazi se u kontakt zoni Nacionalnog
parka Durmitor, oko 200 metara sjeverozapadno od Ribljeg jezera,
u zaseoku Novakovići, Opština Žabljak. Njenu neposrednu
okolinu čini očuvani travnati plato, s južne strane omeđen lokalnim
putem i Ribljim jezerom. Pristup nekropoli omogućen
je regionalnim putem od Žabljaka ka Njegovuđi, s čije lijeve
strane je prilaz lokalitetu bez odgovarajuće i naznačene staze.
Nekropola je izduženog elipsoidnog oblika, pravca sjever
- jug i prostire se na površini od oko 500 m2. Na tom prostoru
registrovano je 49 stećaka postavljenih pravcem istok zapad,
od čega: 10 ploča, 27 sanduka, 12 sljemenjaka. Ukrašena su 22
primjerka (12 sanduka i 10 sljemenjaka). Centralni dio nekropole
je vidljiv sa nižih kota okolnog terena, zahvaljujući stećku znatno
višem od ostalih, koji je tokom vremena ‘’obojen’’ lišajevima
različite zrelosti. Stećci su rađeni od lokalnog krečnjaka i nijesu
postavljani u pravilne redove sa istim razmacima. Različitih su
veličina, nivoa obrade, ukrasa i stanja očuvanosti. Najčešći ukrasi
na njima su arkade, tordirane vrpce, frizovi, okviri ili bordure od
kosih paralela, povijene loze sa spiralama, odnosno trolistovima ili
samo vjenčićima. Izvedeni su motivi običnih i stilizovanih krstova,
a ima takođe X krstova i “svastika“. Manji broj je rozeta, predstava
sunca, polumjeseca i krugova. Javlja se i motiv štita, predstava
čovjeka sa mačem i štitom, scene lova ...
Порука од: Предраг56 Март 10, 2017, 05:36:40 поподне
Станоје Станојевић (Нови Сад, 12/24. август 1874 — Беч, 30. јул 1937) је био српски историчар, први српски енциклопедиста, члан Српске краљевске академије и редовни професор Београдског универзитета.Био је директор и уредник „Народне енциклопедије Срба, Хрвата и Словенаца“,Београд 1925., јединог дела те врсте на нашем језику које је штампано ћирилицом и латиницом. То дело има 4.000 страница а на њему је сарађивало 160 аутора.
http://arhiva.unilib.rs/unilib/repozitorijum/ostalo/digi/Enciklopedija_Stanoja_Stanojevica/UBSM-II-55026-2-501-750.pdf
K R I Č I (K R I Č K O V I), staro pleme nesrpskog imena i mješovitog podrijetla, amalgam S r b a i balkanskih starosjedilaca. K. se spominju u historijskim spomenicima iz 1260. Po K. se zove predjel Kričak, koji se pruža od Tare do planine Stožera i rijeke Vezičnice. K. su stanovali i u Donjem Kolašinu. Držali su nekada D u r m i t o r i J e z e r a, odatle su ih prognali Drobnjaci u Kričak, na desnu stranu Tare. U Drobnjaku se očuvala predaja o njihovoj borbi sa K.
P. S.
Порука од: Предраг56 Март 10, 2017, 06:35:11 поподне
http://arhiva.unilib.rs/unilib/repozitorijum/ostalo/digi/Enciklopedija_Stanoja_Stanojevica/UBSM-II-55026-2-001-250.pdf
Rimska vladavina nad Ilirijom nije imala posljedica samo u jezičnom i kulturnom pogledu, nego i у antropološkom. Nije to bila elementarna seoba Italika na istočnu obalu Jadrana, ali je vojna i civilna administracija polako infiltrirala staro stanovništvo tuđom krvju , naročito uz Dunav.
T.J Ilirik u su služile najvse kohorte, rekrutirane u Siriji, Maloj Aziji, Hispaniji, Kreti it.d., a to je ynačilo uglavnom in filtraciju starosjedilaca krvlju mediteranaca, i pojačanje starog evrafrikamskog elementa. Rimske legije i auksilijarne kohorte ostajale su obično na istom mjestu dugi niz godina, a vojnik je bio obvezan da služi po 20 i 25 godina, i vrlo se rijetko vracao kući. Tako su mnogi iz Sirije i Hispanije osnovali porodice i domove u Iliriku.
Podunavska vojska bila je sastavljena najviše iz vojnika mediteranske rase, koji su govorili semitski, iberski,
keltski i ili grčki, a sporazumijevali se međusobno na latinskom jeziku. Brakovi Ilirskih žena s ovim vojnicima pojačali su krv neolitskih Pelazga, i zato nije čudo, što nalazimo u rimsko doba po nekim gradovima Ilirika, naročito u pristaništima Dalmacije, tjelesne ostatke dolihokefalnog' stanovništva, sa skromnim kapacitetom lubanje.
Порука од: Предраг56 Март 14, 2017, 07:38:19 пре подне
http://www.vijesti.me/techno/nezgodni-detalji-i-diskriminacija-o-kojoj-se-jos-cuti-798976
Opštezetski zbor
Kako bilo, treba ukazati na notornu činjenicu, koja nam stalno izmiče, a koja će nekoga opet “iznenaditi”. Činjenica je da su starosioci vremenom pali u nemilost, ali je takođe činjenica da su u crnojevićkom dobu činili dio opštezetskog zbora. Dakle, bili su ravnopravni učesnici drevnog i izvornog političkog tijela i to mnogo prije doseljenja kasnijeg stanovništva. Na ugovoru iz 1455. koji je Stefanica Crnojević načinio sa Mlecima na Vranjini, nalaze se potpisi 51 “katuna” i “družine” (samostalnih opština, ratničkih zajednica) među kojima nalazimo i imena naselja i plemena koja su iščezla u narednim vjekovima. Pominju se Grlje, Dajbabe, Mataguži, Lješani, Stanisaljići, Krusi, Bešići, Rogami, Crnci, Mrke, Malonšići, Lužani, Golubovići, Bjelopavlići.
Tu su i krajnje zagonetni nazivi kao Svirivlage, Draginje i Kupusci, Radotjesi, Kakarići, Tugomiri i Kureci.
А наиђох и на чланак о нeкаквим Јаудијама или Жуђeлима (можe бити интeрeсантан за хаплогрупу Ј1 на просторима Балкана, односно старe Риминоитe).
http://www.vijesti.me/vijesti/zudjeli-jaudije-grkova-gomila-i-druge-dileme-193442
Ko su bili ovi drevni „Jevreji“? Kako je uopšte došlo do toga da ih narod poveže sa praistorijskim gomilama? Očito je da naziv „žuđelske gomile“ odražava veličinu zagonetke na koju su ljudi nailazili u okolini svojih kuća i naselja. Dakle, ko bi mogli biti Žuđeli ili Jaudije? Jovićević je zabilježio u Đalcima „da se govori da su Žuđeli živjeli nekada u Dvogrlici” (“Riječka nahija” 168). Ovakva predanja obično su vezana za prastara groblja poput onog u Gagošima, ali na tom prostoru nema ničeg sličnog.Kod Petra Šobajića nalazimo da su Jaudije „samo po gradovima stanovali“ (“Bjelopavlići i Pješivci”, 52). Ni ovo nam ne pomaže, jer je jasno da se „gradovi“ ne mogu povezati sa praistorijskim spomenicima, a osobito ne sa njihovom pozicijom po neprohodnim krševitim stranama. Doduše, treba ostaviti mogućnost da je ova tvrdnja o „Jaudijama“ trag sjećanja na drevno rimsko građanstvo, nad čijim su grobnicama podizane zemljane humke koje je naš narod zvao „grudicama“. Jer, mnoštvo ovakvih grudica nalazilo se sve tri strane Duklje, dok Petar Šobajić svjedoči da ih je bilo i u Nikšićkom polju. Kaže kako je tamo raskopao jednu gomilu od zemlje, te da je u njenom prokopanom kraju pronašao “dva lijepo izidana i pokrivena groba i u njima sasvim dobro očuvane kosture” (“Bjelopavlići i Pješivci”, 1996, 156).
А онда и овај чланак о нeкаквом сeвeрном вeтру који јe дувао 4 годинe и сeобама у Банат у 16/17 вeку (ја мислио моји побeгли под Турцима под Чарнојeвићeм) :-[.
http://www.vijesti.me/vijesti/zagora-selo-u-kome-je-postojalo-cak-sedam-crkava-185242
Zagora, selo u kome je postojalo čak sedam crkava
Tek smo načeli zagonetke koje se kriju u Zagori i njenoj okolini. Zaustavili smo se kod uzroka koji su doveli do iščezavanja starog stanovništva. U narodnom predanju se dobro sačuvalo sjećanje na veliku glad i iseljavanje tokom 17. vijeka. O tome posredno govori bilješka cetinjskog monaha Avakuma iz 1608. godine. Bila je “tolika glad da su ljudi u očaju sebi oduzimali život”. O tim davnašnjim događajima su preostali brojni tragovi. Tako Andrija Jovićević 1911. pominje predanje koje su čuvali Nikinovići, starosjedioci u Vignjevićima u Ljubotinu. Pamtili su da ih je nekada bilo 17 domova i da su se skoro svi iselili “jedne gladne godine u Istriju”, a da je u selu ostao samo jedan bratsvenik. Moguće je da je ovo povezano sa 1657. godinom kada se u Istru iselio dio crnogorskog stanovništva. Možda to ima veze i sa “zlim sjevernim vjetrom” koji je po predanju neprekidno duvao četiri godine uništavajući usjeve, što se u Riječkoj nahiji pamtilo kao uzrok preseljenja starog življa u Banat sredinom 17. vijeka.
...položaj Zagore, dvadesetak kilometara u dubini krševito-brdskog područja naprosto se nije uklapao u kasnoantičku i ranovizantijsku sliku Zetske ravnice i njenih rubnih djelova. To je naselje jednostavno bilo predaleko od trase kojom je išao poznati rimski put - od Skadra (Skodra), preko Zetske ravnice (Cina, Bersumno, Alata) ka Bjelopavlićima (Salunto) i Pješivcima (Varis) i dalje ka Nikšiću (Anderba)
Ali, Jovićević sumnja u to objašnjenje. Odbacuje da je “sjeverni vjetar” mogao biti uzrok potpunog nestanka starijeg življa, pretpostavljajući da su tome najviše doprinijeli turski pohodi iz 1692, 1712. i 1714. godine.
Doduše, nijesu to jedini faktori, jer je siromašenje drumskih sela započelo još nakon turskog zauzeća Žabljaka 1478. i opadanjem značaja te trgovačke trase. Do dramatične promjene demografske slike na trasi starog puta doveli su veliki turski pogromi, od Sulejman-pašinog 1692. do Ćuprilićevog 1714. U narodu je upamćeno da su Turci osobito bili uporni tokom ove druge kampanje, kada su gonili i porobljavali zbjegove visoko po brdima i planinama. Tada su postradala brojna sela i u njima porušene crkve. Mnoga su potpuno zapustjela. O tome svjedoče tragovi na pravcu glavnog druma od Karuča prema unutrašnjosti. Doduše, u nekim selima su ostaci starog stanovništva opstajali i nakon 1714. godine, ali su se tokom 18. vijeka suočili s pritiskom novih doseljenika i okolnih plemena. Jer, nijesu svi djelovi Stare Crne Gore bili pod istim udarom turskog pustošenja. Oni koji su uspjeli da izmaknu, kasnije su i sami pritisnuli zapustjele krajeve. Borba za životni prostor je crnogorska istorijska konstanta, koja je igrala značajnu ulogu u oblikovanju plemena i nahija.
Порука од: Предраг56 Март 14, 2017, 02:12:55 поподне
https://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9A%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0
KNINSKA KRAJINA
Pisac: prota Savo Nakićenović
Originalni rukopis ovog rada čuva se u SANU. Pisac ga zbog teške bolesti i smrti (†1926) nije konačno dovršio. Digitalno izdanje priređeno je prema drugom izdanju Srpskog kulturnog društva »Zora« Knin-Beograd 1999.
10. PAĐENE[uredi]
Nalazi se ispod Debelog Brda, među Otonom, Oćestovom i Mokrim poljem.
Pađene se dijeli na Ilićeve naslone i Pađene.
Sve su kuće u plemenskim skupinama, koje zovu »varoši«, a udaljene 100-400 koraka, bez ikakva reda i tipa. Ulaz obično s puta.
Kraj Pađena prolazi Zrmanja.
Hrane 35 konja, 194 goveda, 1.837 ovce, 60 svinja i 61 kozu.
Preko Pađena ide nova željeznička pruga Knin–Pribudić.
Pađene je po starim rimskim utvrdama Pasinata nazvano. Narod veli, a i ljetopis parohijski: »Padoše braća na ovu zemlju i od onog »padoše« – selo Pađene«. Pravilnije je prvo tumačenje za postanak imena.
Narod, a i ljetopis parohijski veli, da se ovamo narod naselio poslije propasti Srpskog carstva (1389), po prilici početkom XV v.
Porodice su:
Bucalo, (1);
Guska, (3);
Govoruša, (1);
Dragojlo, (3);
Drezga, (4);
Ilić, (25); predanje veli, bila dva brata Ilija i Vuko, koji u XVI v. ovamo došli iz Stare Srbije. Od njih su Vukovići i Ilići.
Kornjača, (4);
Maletić, (2);
Markoš, (8); zvali se nekad Ilići, a, po nekom djedu Marku prozvali se Markoši;
Oklopdžija, (2), sa nadimkom Čolak;
Radan, (4);
Samardžija, (16);
Smuđa, (3);
Šegan, (4);
Šolaja, (3);
Šupeljak, (8).
Svi slave Đurđevdan. Došli iz Bosne u XVI v.
Порука од: Предраг56 Март 18, 2017, 12:16:15 поподне
Баш сам пре неки дан направио мапу заступљености M205 на основу анонимних истраживања. Чињеница је да се распоред доста добро уклапа у границе персијског царства. Само ширење M205 по Европи вероватно није из истог извора. Претпостављам да ту има и Феничана и грчке колонизације, затим сеоба у време Рима, итд.
Слажем се са тобом. Ово ми је било прегледно као један историјска нит.
Али ако се задржимо само на Achaemenid (Persian) Empire (550 – 330 BC) култури, мада ради се о много старијем култу, опет крајње фасцинантно је и то да се у неком релативно малом простору Балкана, не тако удаљеном, у питању су три подручја Кричим (пловдивска област Бугарска), Дурмитор (Црна Гора) и Јајце (БиХ), јављују "светилишта" (да тако условно кажем) посвећена култу Митре, што указује на културно наслеђе истока (Персије).
Утврдили смо да су на Дурмитору пребивали Кричи, за град Кричим у Бугарској не знамо да ли има било какве везе са Кричима (видох да и Бугари појма немају одакле тај назив, нешто нагађају, види http://apollon.blog.bg/izkustvo/2009/10/16/zagadkata-na-imeto-na-grad-krichim-proizhod-i-etimologiia-kr.417227), а у Босни имамо Кричиће-Јејиће.
Дурмитор (Црна Гора)
http://www.nparkovi.me/sajt/lever-tara-durmitor
Lever Tara - Vrijedna arheološka svjedočanstva o žiteljima Lever Tare iz perioda praistorije pružaju tumuli (grobne humke), sa lokaliteta Žugića gumno, uz samu obalu rijeke Tare. U blizini Gradine nalazi se žrtvenik - ara, sa uklesanim votivnim natpisom, posvećena orjentalmom Božanstvu Mitri (čiji je kult u I i II vijeku poštovan širom rimskog carstva). Mitreum je smješten pored puta koji je u antičko doba povezivao Pljevlja (municipijum S) i Nikšić (Anderba). Selo je dobilo ime po stražarima Leverima (Neferima) koji su obezbjeđivali stari rimski prolaz Lever Tara.
Кричим (Бугарска)
http://apollon.blog.bg/photos/27883/original/Mitra.jpg
Изключително ценно изображение на бог Митра от римската епоха, намерен в земите на Община Кричим - в землището на село Куртово Конаре, III век от новата ера.
url=https://postimg.org/image/c1w6mxadr/](https://s3.postimg.org/q8bxi5l8z/Mitra_Kricim.jpg)[/url]free upload (https://postimage.org/)
Јајцe (БиХ)
http://www.expeditio.org/gallery/index.php?option=com_content&view=article&id=305&catid=81&Itemid=410&lang=en
Jedan od najpotpunije osvijetljenih tragova tog davnog vremena je Hram boga Mitre, otkriven tridesetih godina prošlog vijeka. Mnogi su mišljenja da ovaj hram spada među najznačajnije spomenike antičkog doba na području BiH.
Utvrđeno je da se kult boga Mitre vremenom širio među narodima Bliskog istoka i juga Evrope. Svetilište u Jajcu, za koje se donedavno uopšte nije znalo da postoji, potiče s kraja 3. ili početka 4. vijeka. Podignuto je na skrovitom, stijenama okruženom lokalitetu, nedaleko od sadašnjeg urbanog jezgra grada. Pronađeni ostaci su u relativno dobrom stanju. Najbolje je očuvan fragment stijene sa uklesanim kamenim reljefom u unutrašnjosti hrama. Na reljefu je prikazan lik "nepobjedivog Boga Sunca" kako ubija svetog bika.
Да нe мисли нeко да ја сматрам да су Кричи ово свe оставили као траг свог постојања на Балкану. Ово су само нeка моја запажања...
Порука од: П Март 22, 2017, 11:30:45 поподне
Нажалост, човјек није оставио податке о мјесту поријекла.
Порука од: Небојша Март 23, 2017, 10:58:30 пре подне
Међу мојим FTDNA поклапањима (33/37, 61/67) појавио се вечерас извјесни Драган Радовић.
Нажалост, човјек није оставио податке о мјесту поријекла.
Видим да Радовић на 12 маркера има поклапање са Кричком из Дрниша
12 23 15 10 15-18 11 15 12 12 12 28
Ово је теби најближи M205 са наших простора. Свега 6 разлика на 67 маркера. Чекамо да јави место порекла.
Порука од: П Март 23, 2017, 11:35:58 пре подне
Крсна слава Радовића је Аранђеловдан, а по предању су дошли од Колашина средином XIX вијека.
Потврђени су у шематизму Дабробосанске митрополије из 1882. године. Радовићи са крсном славом Аранђеловдан забиљежени су само на подручју рогатичког (парохија Гласинац) и сарајевског (парохија Пале и парохија Сарајево) протопрезвитерата.
Од свих тестираних Крича, географски најближи Радовићима су Печенице из Праче код Сарајева (њих имамо тестиране преко 23andMe), а поклапа им се и крсна слава.
(https://s3.postimg.org/kngxk5n37/Untitled.png)
Порука од: Небојша Март 23, 2017, 11:59:40 пре подне
Радовић је поријеклом из Булога код Сарајева.
Крсна слава Радовића је Аранђеловдан, а по предању су дошли од Колашина средином XIX вијека.
Потврђени су у шематизму Дабробосанске митрополије из 1882. године. Радовићи са крсном славом Аранђеловдан забиљежени су само на подручју рогатичког (парохија Гласинац) и сарајевског (парохија Пале и парохија Сарајево) протопрезвитерата.
Од свих тестираних Крича, географски најближи Радовићима су Печенице из Праче код Сарајева (њих имамо тестиране преко 23andMe), а поклапа им се и крсна слава.
(https://s3.postimg.org/kngxk5n37/Untitled.png)
Код Миленка Филиповића (Гласинац) се помињу само једни Радовићи са овом славом. Подроманија, село Орашани, дошли из Гучева крај Рогатице, порекло - Пива. Иначе је читаво село насељено управо струјом из источне и старе Херцеговине.
Може бити да су то ови Радовићи, Булози нису далеко. У сваком случају, Радовића са овом славом, према подацима с краја 19. века, има само у околини Сарајева и Рогатице.
Интересантно да место истог имена (Булози) постоји и код Рогатице. Очито да су име селу дали досељеници из ове области.
https://www.google.rs/maps/place/Bulozi,+Bosnia+and+Herzegovina/@43.6319903,18.9110558,10.82z/data=!4m5!3m4!1s0x4758f346781119ef:0xd40c3dc8f4e9e3b7!8m2!3d43.7269724!4d18.8815081
Радовић, Аранђеловдан, Булози, Република Српска, хаплогрупа J2b1-M205
12 23 15 10 15-18 11 15 12 12 12 28
Порука од: Небојша Март 23, 2017, 12:56:29 поподне
Ерих Кош, сrпски писац јеврејског порекла, у књизи "Зашто да не, чланци и памфлети" говори (или преноси нечије приче) о Кричима. Чини то на крајње чудан начин, као да је и сам део овог старог "народа". Посебно је чудно то што потенцира на кричком идентитету. Овим чином аутор можда жели да укаже на неке друге "проблеме" на овим просторима, а можда је и у питању само "песничка слобода".
Није доступан рад у целости, па се могу поставити само одломци са google books-а. Волео бих да прочитам тај рад, па би можда разумео шта је разлог за овај крички сепаратизам. ;)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA209&img=1&pgis=1&dq=%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%85+%D0%BA%D0%BE%D1%88+%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&sig=ACfU3U1qLxoF9gKvM7fe1VnAm6j5O3BjUg&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA211&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5&sig=ACfU3U3XVu4p_EbyYkaHmlEmE07vBKGBmA&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA211&img=1&pgis=1&dq=%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%85+%D0%BA%D0%BE%D1%88+%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&sig=ACfU3U3NOF4YDR8hwgQkxKTqSoPnPvrUGA&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA213&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC%D0%B0&sig=ACfU3U32mI_E_wEe6EKN4y3K4xWPgliulQ&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA213&img=1&pgis=1&dq=%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%85+%D0%BA%D0%BE%D1%88+%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&sig=ACfU3U0fPx1T2vlej7CrNijxlq4LYmjIrg&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA213&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0&sig=ACfU3U1-OwsQGrO8PpjIBVHjj9ScNOVelA&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA217&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0&sig=ACfU3U0QowvpwS9KU2OHoHcMGiups5qjJw&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA220&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5&sig=ACfU3U3GUOfIUkOMoZwVG5a22HDM-nl2jA&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA218&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D1%82%D0%B0&sig=ACfU3U0TE7TRxbeccAd59mutQ1zgOYhLAg&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA223&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0&sig=ACfU3U1x5eUZ5Nf4JQadlWxntWUuUejpRQ&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=GuhBAQAAIAAJ&pg=PA225&img=1&pgis=1&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0&sig=ACfU3U27ewaL50Q_A6XEEQ-Jvi2YqaXCNQ&edge=0)
Наш вредни Љуба је успео да дође до ове књиге. Морам рећи да је занимљива за читање. Посебно кога занимају легенде и мистерије. :)
Иначе је прича настала у једној кафани, а саговорник је један учитељ, Крич пореклом. Човек је годинама истраживао о овом роду, његовој посебности, старини на овим просторима, итд.
Занимљиво да као Криче помиње и неке породице за која се тек данас, помоћу генетике, установило да су заиста M205 (необјављена истраживања).
Интересантан је и податак да неки Кричи и данас тешко изговарају поједине гласове. Тако нпр., по њему, уместо Х Кричи често убацују глас К и сл.
Његова теорија, заснована на доступним информацијама и дугогодињшем истраживању, јесте та да су Кричи потомци Келта и да би према томе требали имати рођаке на северу Италије и у Бугарској (Скордисци). Генетски није омашио пуно, али остаје и даље та мистерија око доласка на Балкан.
Ако неког од Крича (или не-Крича) занима овај рад, могу му послати на мејл.
Стиче се утисак да је овај разговор у кафани текао у полу-напетој атмосфери, а сам наслов поглавља гласи - "Проклети Крич". :)
Порука од: Дробњак Март 23, 2017, 02:01:35 поподне
Интересантан је и податак да неки Кричи и данас тешко изговарају поједине гласове. Тако нпр., по њему, уместо Х Кричи често убацују глас К и сл.Занимљива констатација. У Дробњаку старији људи имају обичај да кажу виђок, уместо виђох, узек, уместо узех, урадик, изједок, помузок. Заправо тај глас на крају је нека мешавина к и г. Може имати везе са овим горе што си написао, а можда је само случајност. Можда и није карактеристично само за Дробњак, не знам.
Порука од: Radomir Март 23, 2017, 02:07:08 поподне
Занимљива констатација. У Дробњаку старији људи имају обичај да кажу виђок, уместо виђох, узек, уместо узех, урадик, изједок, помузок. Заправо тај глас на крају је нека мешавина к и г. Може имати везе са овим горе што си написао, а можда је само случајност. Можда и није карактеристично само за Дробњак, не знам.Овакав случај постоји и у Пиви, такође се користи код старијих људи глас између к и г на крају речи уместо х. Понекад се користи и на почетку речи, мени је остало упечатљиво код моје покојне бабе Каг уместо Хаг :)
Порука од: Бакс Март 23, 2017, 02:07:27 поподне
Занимљива констатација. У Дробњаку старији људи имају обичај да кажу виђок, уместо виђох, узек, уместо узех, урадик, изједок, помузок. Заправо тај глас на крају је нека мешавина к и г. Може имати везе са овим горе што си написао, а можда је само случајност. Можда и није карактеристично само за Дробњак, не знам.
Моја бака каже "ал' се уморик", уместо "ал' се уморих".
Њени су из Матаваза на северозападу Босне - чини ми се назападнија тачка Републике Српске.
Порука од: Дробњак Март 23, 2017, 02:12:24 поподне
...мени је остало упечатљиво код моје покојне бабе Каг уместо Хаг :)Да, да. И то сам чуо. Штета што не може да се напише онако како се изговара. За ове што нису упућени. Сличан глас постоји у персијском језику и код њих је то једна од варијанти гласа х.
Порука од: Полић Март 23, 2017, 02:23:52 поподне
Занимљива констатација. У Дробњаку старији људи имају обичај да кажу виђок, уместо виђох, узек, уместо узех, урадик, изједок, помузок. Заправо тај глас на крају је нека мешавина к и г. Може имати везе са овим горе што си написао, а можда је само случајност. Можда и није карактеристично само за Дробњак, не знам.или кад се легне или седне мало да се одмори:
оооооок мене :D
Порука од: Дробњак Март 23, 2017, 02:27:01 поподне
или кад се легне или седне мало да се одмори:Да, да. Оооок мене. Сједи дрво на дрво :) :) ;D
оооооок мене :D
Порука од: Небојша Март 23, 2017, 03:08:01 поподне
Занимљива констатација. У Дробњаку старији људи имају обичај да кажу виђок, уместо виђох, узек, уместо узех, урадик, изједок, помузок. Заправо тај глас на крају је нека мешавина к и г. Може имати везе са овим горе што си написао, а можда је само случајност. Можда и није карактеристично само за Дробњак, не знам.
Звучи логичније да је то нека специфичност тог краја, пре него самих Крича. Пренапумпао је мало причу тај учитељ, све у жељи да укаже на посебност Крича. Ево тог дела:
(https://s18.postimg.org/65d1up2qh/image.jpg)
Порука од: Предраг56 Март 23, 2017, 05:25:19 поподне
Наш вредни Љуба је успео да дође до ове књиге. Морам рећи да је занимљива за читање. Посебно кога занимају легенде и мистерије. :)Небојша ја сам заинтересован за ту књигу. Волео бих да ми је пошаљеш на мој маил. Покушаћу да ти проследим приватну поруку. Још ја то нисам све савладао.
Иначе је прича настала у једној кафани, а саговорник је један учитељ, Крич пореклом. Човек је годинама истраживао о овом роду, његовој посебности, старини на овим просторима, итд.
Његова теорија, заснована на доступним информацијама и дугогодињшем истраживању, јесте та да су Кричи потомци Келта и да би према томе требали имати рођаке на северу Италије и у Бугарској (Скордисци). Генетски није омашио пуно, али остаје и даље та мистерија око доласка на Балкан.
Ако неког од Крича (или не-Крича) занима овај рад, могу му послати на мејл.
Стиче се утисак да је овај разговор у кафани текао у полу-напетој атмосфери, а сам наслов поглавља гласи - "Проклети Крич". :)
Иначе не видим код Крича за сада келтско порекло (мада све је могуће).
Не видим Криче ни као засебан етнос, пре свега јер немају више свој језик.
Не видим себе другачије до ли као србина, ни у другом до ли у српском народу.
Уосталом припадаш оном народу чије те ране боле. И за који би дао свој живот.
Ја лично сам неразмрсива мешавина колико Крича толико и Дробњака (највероватније),али и других са ових простора. Већ сам писао о томе и ставио и слике. Мој отац, ја, и мој син сви смо у детињству били изузетно плави, а вала и "кабасти" (громадни) :o. Однекуд је то морало доћи.
Али су ми Кричи толико "егзотични" и "енигматични" да ћу, све и да ми није даље порекло по мушкој линији од Крича, а јесте, истраживати све у вези њих.
А да вам право кажем. Па многима су и бабе од Крича и других медитеранаца. И данас у Шумадији "не цене" баш девојку или момка плаве косе, зову их бели или бело, а појам лепоте им је црномањаст момак или девојка. "Где сам се ја својевремено нашао веома погођеним". :( А ха ха ха
Порука од: Dalmati Март 24, 2017, 03:29:26 пре подне
Наш вредни Љуба је успео да дође до ове књиге. Морам рећи да је занимљива за читање. Посебно кога занимају легенде и мистерије. :)
Иначе је прича настала у једној кафани, а саговорник је један учитељ, Крич пореклом. Човек је годинама истраживао о овом роду, његовој посебности, старини на овим просторима, итд.
Занимљиво да као Криче помиње и неке породице за која се тек данас, помоћу генетике, установило да су заиста M205 (необјављена истраживања).
Интересантан је и податак да неки Кричи и данас тешко изговарају поједине гласове. Тако нпр., по њему, уместо Х Кричи често убацују глас К и сл.
Његова теорија, заснована на доступним информацијама и дугогодињшем истраживању, јесте та да су Кричи потомци Келта и да би према томе требали имати рођаке на северу Италије и у Бугарској (Скордисци). Генетски није омашио пуно, али остаје и даље та мистерија око доласка на Балкан.
Ако неког од Крича (или не-Крича) занима овај рад, могу му послати на мејл.
Стиче се утисак да је овај разговор у кафани текао у полу-напетој атмосфери, а сам наслов поглавља гласи - "Проклети Крич". :)
Ako more i meni jedan primjerah knjige ;)
Порука од: П Март 27, 2017, 10:32:08 поподне
Пошто у Далмацији имамо Кричке, Кричкиће и Кричковиће, вјерујем да би и пађенске Гуске могле имати везе са Кричима.
О Гускама из Пађена писао је Бачко и размишљао је у сличном смјеру:
(https://s14.postimg.org/7cmcsentd/Untitled.png)
Порука од: Дробњак Март 27, 2017, 10:42:32 поподне
Ако неко има контакт са Гускама из Пађена код Книна, молио бих да ми се јави (вољан сам финансирати њихово тестирање).Занимљиво је то да на Слатини живе, тј. живели су, мислим да су се скорије раселили, Србљановићи, Усовићи и Сарићи за које се вели да су исто од Крича. Славе св. Пантелејмона и Ђурђевдан. Сад се подсетих да су и Гуске живеле на Слатини. Слатина би могла бити једна кричка оаза у Дробњаку. Остали становници Слатине - Смоловићи, Крсмановићи и Кандићи су новији насељеници.
Пошто у Далмацији имамо Кричке, Кричкиће и Кричковиће, вјерујем да би и пађенске Гуске могле имати везе са Кричима.
О Гускама из Пађена писао је Бачко и размишљао је у сличном смјеру:
(https://s14.postimg.org/7cmcsentd/Untitled.png)
Порука од: Небојша Април 01, 2017, 05:25:36 поподне
Племе Кричи насељавају ове крајеве од 13. вијека.
Ово је занимљив закључак, мада вероватно не постоји потпора у изворима, већ је изведен на основу првог помена овог племена/области (1260. година).
У сваком случају, и Кричи су морали доћи однекуд. Не верујем да постоји нека већа старина на том простору, мада није ни то искључено (потребно је више доказа).
Интересантно је ово о чему причају људи на теми о I2a DN групи. Ове влашке сеобе о којима говори Храбак, падају негде у 10. век. Срби M205, према Y-STR прорачуну, имају заједничког претка пре нешто више од 1000 година.
Такође, Србима су на 37 маркера (иако то није превелики бр.) прилично блиски неки Бугари, који лако могу бити пореклом из Македоније/Тесалије.
Тодоровски (Ботевград) - Чирко (Ливно, БиХ), 2 разлике на 37 маркера
Тодоровски - Милутиновић (Јабланица, Крушевац), 3 разлике
Тодоровски - Наранчић (Вребац, Лика), 4 разлике
Тодоровски - Јелача (Вариводе), 4 разлике
Тодоровски - Батоћанин (Лопаш), 4 разлике
Тодоровски - Стојановић (Врачев Гај), 4 разлике
Тодоровски - Миливојевић (Криви Вир), 4 разлике
Цветанов (Софија) - Мандић (Вребац), 3 разлике на 37 маркера
Цветанов - Чирко, 4 разлике
Цветанов - Наранчић, 4 разлике
Највећи недостатак код ове теорије је слаб проценат ове хаплогрупе на југу Балкана. Практично одсуство J2b1 код Влаха (потпуно одсуство кричког хаплотипа) и генерално слаба заступљеност код Грка и Албанаца, што евентуално причу помера ка централним балканским крајевима.
Порука од: Предраг56 Април 01, 2017, 05:38:22 поподне
http://vukova-zaduzbina.rs/wp-content/uploads/2015/06/Godisnjak_NIVK_20120730_31.pdf
НА ИЗВОРУ ВУКОВА ЈЕЗИКА
Зборник радова са VII научног скупа
Жабљак, 30-31. јул 2012.
Godisnjak_NIVK_20120730_31.pdf
vukova-zaduzbina.rs
Фондација Вукове задужбине
Жабљак – Шавник – Плужине
Извјесни директнији контакти дробњачког и ускочког говора са горњоморачким донијели су на ово подручје и неке специфичности у вези са судбином сугласника Х. Како је у науци познато ни и једној
позицији у ријечи овај простор – ни Дурмитора ни сусједних говора источно и западно од њега – немa изговор овога гласа.
Али се у врсти супституаната у понечему разликују – Х је наиме у неким позицијама могло бити аперциповано различитим гласовима.
Група ХВ- на почетку ријечи, али и у медијалној позицији, у ускочком и говорима околине Колашина није дала исте резултате – у говору Ускока (95) без разлике, и код хвал- и код хват- основа, група ХВ
дала је в: Куд ми је Јоко, вала богу?, валити, валајбогу, валијо, валиша,сватати, уватити, увате, приватим. Наиме, и Ф је редовно супституисано са В – глагол фалити, на примјер, у дурмиторским
говорима без изузетка гласи валити: шћер му валила, један зуб јој вали, фалило досад никоме није, то е нешто валично.
Говор околине Колашина, поред врло честе замјене Х гласом В (85): не заваљам се, вала богу, валим бога оће ли дој; имају и глас Ф у фонолошком систему.
Сугласником Х у дурмиторским говорима бавили смо се у радовима: Глас Х на почетку ријечи у дурмиторским говорима, На извору Вукова језика – V научни скуп, Фондација Вукове задужбине Жабљак-Шавник-Плужине, Жабљак 2006, 43-53;
Судбина сугласника Х у говорима дурмиторског краја, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, бр. L, Нови Сад 2007, 341-363. Ови радови били су нам добра основа за поређење са стањем у Горњој Морачи и граничним ускочким селима. Поред тога, многе значајне напомене, не само о судбини сугласника Х, током писања нашег рада, добили смо од Велимира Јекнића, професора математике у Подгорици, иначе изворног представника горњоморачког говора. За овјеру стања у граничним ускочким селима биле су важне сугестије рођеног Ускока, професора српског језика Јанка Јелића. На свему смо, и једном и другом, изузетно захвални.
О прелазном ускочко-горњоморачком говору
Врло често (чак само са спорадичним одступањима) биљежи се: фала, зафалити, спорадично се региструје и зафатка, прифатити. У селима Горње Мораче, другачије од ситуације у околини Колашина, односно напоредне употребе в/ф, која важи за обје основе, стање је идентично сусједном ускочком – група ХВ, и код хвал- и код хват- основа, дала је само в.
Посебне случајеве у праћењу судбине гласа Х у иницијалној позицији представља сугласничка група ХТ- (првобитна група ХЋ-). У групи ХТ, карактеристичној за глагол хтјети, превладавају асимиловани облици: хт- < хћ- > шћ-. Различите морфолошке реализације овога глагола: шћела, шћак, шћасмо, шћек, шћаг, шћедо, шћети одлика су не само говора тзв. дурмиторског прстена него и
њихових ближих и даљих сусједа на истоку и западу од дурмиторске регије [Станић, 1974: 235; Вуковић, 1938-39: 34; Вушовић, 1927: 19; Пецо, 1964: 73; Ћупић, 1988: 84]. Говори у којима је замјена хт- > шћ- обична имају напоредо и ХТ- > СТ-: стијо је забиљежено и у говорима дурмиторског краја и у сусједним говорима [Станић, 1974: 255; Вуковић, 1938-39: 34; Пецо, 1964: 75; Ћупић, 1988: 84; Пижурица, 1981:70; такође и у Потарју – према грађи из докторске дисертације Драге
Бојовић Говор Потарја].
Прелазне ускочко-горњоморачке говоре чини особеним 3. л. презента од шћети које гласи оће и оте / неће и нете што се одразило и на изглед футура [Пижурица, 1981: 169], док оте/нете, присутно у морачким и колашинским говорима, у типичном ускочком говору, ни у другим дурмиторским, не постоји [Станић, 1974: 235]. То на испитиваном подручју може бити утицај говора зетско- рашких у којима је поред оће/неће присутно, чак и обичније, оте и нете. Занимљиво ово је такође особина косовско-ресавских говора.
У иницијалној позицији свакако најчешћа варијанта, потврђена бројним примјерима из ових говора, јесте да се сугласник Х, и испред сугласника и испред самогласника, губи потпуно без остављања икаква трага иза себе: − испред сугласника: рбат, ладити се, лад, рђав, Ристос,ладан, љеб, ранили, ладовина, ришћански, ром, раст, Рвацка;
− испред самогласника: арамбаша, ајдук, аљина, арати,отимице, ајде, ај, оћеш, итар, итати, ајмо, арач, одити,Eрцеговина.
Радикална редукција углавном је судбина овога гласа на почетку ријечи и у говорима околине Колашина (11, 79-80). Међутим, и од најпоузданијих информатора ту је биљежено: храбар је бијо, храброс,Христос, хришћанство, Хрвацка, хрвацки, хуче, хране било (80). То што новијој лексици глас Х има најјаче упориште баш у иницијалној позицији треба тумачити његовом ударном уочљивошћу и предношћу јасније перцепције [Пижурица, 1981: 82]. Поред тога, ријечи Христос, хришћанство и сл. сачувале су глас х уз подршку црквеног језика, а оне се са Х могу изговорити и у граничним селима према Ускоцима.
Порука од: Предраг56 Април 01, 2017, 05:42:02 поподне
http://vukova-zaduzbina.rs/wp-content/uploads/2015/06/Godisnjak_NIVK_20120730_31.pdf
НА ИЗВОРУ ВУКОВА ЈЕЗИКА
Зборник радова са VII научног скупа
Жабљак, 30-31. јул 2012.
Говор околине Колашина се од дурмиторских разликује једним важним детаљем – наиме, није у говорима дурмиторског краја забиљежен ниједан примјер са изговореним почетним Х, али у свима
њима, на томе мјесту, и испред сугласника и испред вокала, испитивачи су потврдили и замјеника гласа Х, сугласник к [Станић, 1974: 90; Вуковић, 1938-39: 34]: кладно, крана, Кристос, крабар, крабрити се,
краброс, крт, крам, кљеб, Крват; киљада, китрина, керој, китра, Китлер, каос, кајеш, кајде.
Интересантно, Х > К, ипак као далеко необичнија могућност него у говорима непосредне околине Дурмитора, може се чути и у већини сусједних говора [Вушовић, 1927: 19-29; Ћупић, 1988: 84; и у цијелом Потарју]. У околини Колашина изговор К умјесто Х, у иницијалној позицији, није могућ, па ни у пограничним ускочко-горњоморачким селима.
С
Судбина сугласника Х у медијалној позицији у зони коју испитујемо у потпуној је сагласности са ускочким и морачким говором и другим сродним говорима у сусједству. Уколико се није сасвим
изгубио, не остављајући иза себе никаква трага, замијењен је или гласовима в (пазуво, пуваћ) и ј (снаја, Мијаиле), који су се на мјесту гласа Х развили под утицајем комплексних артикулационо-фонетских
фактора – након што се овај глас изгубио; или гласовима Г и К, који су се развили модификацијом основне артикулације гласа Х. Додуше, фонетско-морфолошки чиниоци често су и главни разлог успостављања гласова Г: ораг-орага, очуг-очуга (очигледно да у замјени Х са експлозивним Г није све до краја органско већ се мора протумачити као подршком системе облика); али и К: сиромака, трбука, ваздука.
Веће је учесталости сугласник К на мјесту старијег Х у претконсонантској позицији – штавише, када се Х налази испред Т готово да је у Пиви и Дробњаку (34) и Ускоцима (90) обавезан: дактати, пуктати, дрктим;
Нешто је мање фреквенције, али такође веома обичан и у околини Колашина (83) – нектећи; а посебно у позајмљеницама релативно новијег датума, као и примјерима у којима се и одређени асимилациони
процеси могу лако препознати: раскод, раскодовано, текничар, текника [Пижурица, 1981: 80, 83].
Однос краја (Х > Г у првом лицу аориста и имперфекта) према средини ријечи, учврстио је експлозивно Г на мјесту старог Х и у наставку -агу трећег лица множине имперфекта. Х > Г: знавагу, вуцијагу,
мишљагу, бијагу, копагу, досљедно је спроведено и у дурмиторским и у говорима околине Колашина, дакле, и у прелазним ускочко- прелазном ускочко-горњоморачком говору горњоморачким говорима.
Овим говорима процеси Х > Ø, у завршном интервокалном положају, тј. у 3. лицу множине имперфекта, остали су непознати. На тај начин избјегнута је могућност формалног изједначења 3. л. множине презента и имперфекта (мотау, копау, ударау), што је остало као диференцијална црта источнохерцеговачких према архаичнијим црногорским говорима у којима је ова појава јако изражена.
Порука од: Предраг56 Април 01, 2017, 05:53:07 поподне
Ово је мој (мало слободнији) назив ове теме која заправо говори о ср(б)ском језику. :)
Наставак-трећи део
http://vukova-zaduzbina.rs/wp-content/uploads/2015/06/Godisnjak_NIVK_20120730_31.pdf
НА ИЗВОРУ ВУКОВА ЈЕЗИКА
Зборник радова са VII научног скупа
Жабљак, 30-31. јул 2012.
Но, највеће разлике прелазних ускочко-горњоморачких говора према неким сусједним, па и разлике међу самим дурмиторским говорима, везане су за финалну позицију. Природа краја ријечи
омогућавала је да се у овим говорима дешавају више процеса: Х > Г, х > Ø, Х > К и Х > В. Док је појава Х > В (сув, глув) лако објашњива – сонант В дошао је у номинатив једнине преко зависних падежа – пажњу више заокупљају други процеси, обавезног или факултативног карактера, који понекад дијеле овај простор.
Показало се да је за судбину сугласника Х од важног значаја и категорија ријечи у којој се јавља. Поред обичног Г (мијег, ораг, сиромаг, …шеромаг) и нешто мање очекиваних процеса Х > Ø (пра, ма, стра, вр, сирома), у основној (номинативној) форми именица у говору Ускока (89) може се јавити и сугласник к: задак,…шеромак, слук, ваздук итд. Готово исти попис ријечи са Х > К даје се, на примјер, за говор околине Колашина: ваздук, кожук, трбук, плек, сиромак (ријетко сиромаг), штик (83). За разлику од Ускока, ове се именице у околини Колашина искључиво употребљавају у форми са финалним К.
Међутим, у другом дурмиторском говору, у монографији о говору Пиве и Дробњака, нема ниједан примјер који би потврдио одвијање процеса Х > К. У замјеничко-придјевским ријечима – ни у ускочком говору, ни у говору Пиве и Дробњака – замјена Х > К није могућа. У говору Ускока у овој морфолошкој категорији глас Г мјесто гласа Х јавља се готово редовно, чак је ''толико чврст да се његова природа ту ничим не да изменити'': овијег, какијег, добријег, погинулиг, првијег.
У говору Пиве и Дробњака (35-36) – иако ни примјери са Х > Г нијесу ријетки – много је обичније отпадање крајњег Г добијеног од Х: овије, оније, добрије, злије.
Колебљивост Г / Ø на крају ријечи у одређеној мјери карактерише и околину Колашина (81) – но, она у прелазном појасу није потврђена: попут прилика у ускочком говору, и у селима Горње Мораче експлозив
г постао је стабилан замјеник старијег гласа Х. С друге стране, у генитиву (и акузативу) личних замјеница 3. л. множине њих / их одступања од основног правила х > г, на цијелом простору од Пиве до
Колашина, готово су занемарљива.
И сами се дурмиторски говори разликују судбином финалног Х у 1. лицу једнине имперфекта и аориста: наспрам редовног х > к у говору Пиве и Дробњака и у једном и у другом глаголском облику (35) – у
имперфекту: рађак, ковак, слушак, забављак, говорак; у аористу: радик, причак, тргок, легок, не шћек стоји другачије правило дистрибуције у ускочком говору (88-89) – х > г у имперфекту: оћаг, бијаг,чуваг, вуцијаг,гоњаг, брањаг, косаг; х > г / к у првом лицу једнине аориста: радиг,реког, чуг, биг, просуг, остадог, поквасиг, подмириг, запријетиг // убик се, препадок се, одок, рекок, виђок, дадок, пребик, падок, заборавик,по…шекок.
У типичним говорима околине Колашина ситуација са замјеником Х у 1. лицу једнине имперфекта и аориста је једноставна: једини замјеник може бити глас Г (81). Међутим, у селима Горње
Мораче, граничним према Ускоцима, у аористу је мање-више досљедна замјена Х гласом Х: дођок, идок. Чак је и много ближе Колашину, у Морачком Требаљеву и Липову спорадично биљежено и: рекок, не бик, с'едок, виђок, покајак се, казак – а то су у тим селима досељеници из Горње Мораче и Ускока [Пижурица, 1981: 14].
Старинци у горњоморачким селима замјеник гласа Х у аористу осјећају као неки прелаз између К и Г, а и нама се када смо били на овом терену и слушали изворне говорнике учинио баш такав.
Порука од: Предраг56 Април 01, 2017, 06:38:45 поподне
Ово је занимљив закључак, мада вероватно не постоји потпора у изворима, већ је изведен на основу првог помена овог племена/области (1260. година).
У сваком случају, и Кричи су морали доћи однекуд. Не верујем да постоји нека већа старина на том простору, мада није ни то искључено (потребно је више доказа).
Интересантно је ово о чему причају људи на теми о I2a DN групи. Ове влашке сеобе о којима говори Храбак, падају негде у 10. век. Срби M205, према Y-STR прорачуну, имају заједничког претка пре нешто више од 1000 година.
Такође, Србима су на 37 маркера (иако то није превелики бр.) прилично блиски неки Бугари, који лако могу бити пореклом из Македоније/Тесалије.
Тодоровски (Ботевград) - Чирко (Ливно, БиХ), 2 разлике на 37 маркера
Тодоровски - Милутиновић (Јабланица, Крушевац), 3 разлике
Тодоровски - Наранчић (Вребац, Лика), 4 разлике
Тодоровски - Јелача (Вариводе), 4 разлике
Тодоровски - Батоћанин (Лопаш), 4 разлике
Тодоровски - Стојановић (Врачев Гај), 4 разлике
Тодоровски - Миливојевић (Криви Вир), 4 разлике
Цветанов (Софија) - Мандић (Вребац), 3 разлике на 37 маркера
Цветанов - Чирко, 4 разлике
Цветанов - Наранчић, 4 разлике
Највећи недостатак код ове теорије је слаб проценат ове хаплогрупе на југу Балкана. Практично одсуство J2b1 код Влаха (потпуно одсуство кричког хаплотипа) и генерално слаба заступљеност код Грка и Албанаца, што евентуално причу помера ка централним балканским крајевима.
а сам и раније од мојих (али са мајчине стране) чуо да су Станаћеве звали у Новом Милошеву (Драгутинову) "Бушини" (као надимак), па сам се ја питао од куда то и мислио да нису из села Бусати (Црна Гора) или да немају везе са Бушатлијама. Но, скоро се упознах са једним припадником мог рода (Ми сви Станаћев-ићи потичемо од 7 рођена брата тј. толико их је било сигурно 1699-дакле крај 17 века-почетак 18 века на релацији Ада-Карлово, тадашња Аустро-Угарска- то је дакле 7 крвних мушких линија). Ту нисам рачунао и не знам за њихову браћу од стричева евентуално и где њих затиче 17-18 век. У сваком случају, тај мој рођак (не знам којој од тих 7 линија припада), који живи у том крају ми рече да су их тако звали по томе што се сматрали да су дошли од Бугарске. Мене то већма буни јер ми је покојна тетка рекла да смо из Старе Херцеговине дошли у Војводину под Арсенијем Чарнојевићем
Скоро сам дошао да података о мом најстаријем претку чукундеди Филип (Вићентије-Вића) Станаћев из Карлова рођ-1805-умро 1850 (па је моја грана по њему позната као "Витини) и чукунбаби Јулка Попов (кћерка Аркадија Попова), имали 3 сина: Миланко, Исак и Максим. Исак је мој прадеда (рођ.1842) Имао 8 деце. Један од њих је и мој деда Грујица (рођ.1883-умро1929).
Скоро сам чуо и за надимак "Шибулови" али он је изгледа везан за ту грану мог рођака.
Немамо породично предање везано за Бугарску. Но тај рођак Александар је обећао да ће попричати са једни старим рођаком који има 91 годину. Па видећемо.
Порука од: Предраг56 Април 01, 2017, 08:47:53 поподне
Ово је занимљив закључак, мада вероватно не постоји потпора у изворима, већ је изведен на основу првог помена овог племена/области (1260. година).
У сваком случају, и Кричи су морали доћи однекуд. Не верујем да постоји нека већа старина на том простору, мада није ни то искључено (потребно је више доказа).
Интересантно је ово о чему причају људи на теми о I2a DN групи. Ове влашке сеобе о којима говори Храбак, падају негде у 10. век. Срби M205, према Y-STR прорачуну, имају заједничког претка пре нешто више од 1000 година.
Такође, Србима су на 37 маркера (иако то није превелики бр.) прилично блиски неки Бугари, који лако могу бити пореклом из Македоније/Тесалије.
Тодоровски (Ботевград) - Чирко (Ливно, БиХ), 2 разлике на 37 маркера
Тодоровски - Милутиновић (Јабланица, Крушевац), 3 разлике
Тодоровски - Наранчић (Вребац, Лика), 4 разлике
Тодоровски - Јелача (Вариводе), 4 разлике
Тодоровски - Батоћанин (Лопаш), 4 разлике
Тодоровски - Стојановић (Врачев Гај), 4 разлике
Тодоровски - Миливојевић (Криви Вир), 4 разлике
Цветанов (Софија) - Мандић (Вребац), 3 разлике на 37 маркера
Цветанов - Чирко, 4 разлике
Цветанов - Наранчић, 4 разлике
Највећи недостатак код ове теорије је слаб проценат ове хаплогрупе на југу Балкана. Практично одсуство J2b1 код Влаха (потпуно одсуство кричког хаплотипа) и генерално слаба заступљеност код Грка и Албанаца, што евентуално причу помера ка централним балканским крајевима.
A већ сам раније писао о том бугарском граду Кричиму у Пловдисвксој области ( за који Буграи појма немају како је настао назив).
Оно што је за Криче мени фасцинантно је то што они:
-не иду миграционо ни ка Албанији (мислим да ту има нека заборављена прича-да се нису баш волели са Албанцима-и да је сукоб био негде код Скадарског језера и троугао Дурмитор-Визитор-Криситор, то је моја интуиција, да су сећање на те сукобе потиснуле касније "крваве" борбе са Дробњацима),
-не иду ка Македонији,
-не иду ка Грчкој (има их мало на Пелопонезу, имају сроднике на Кипру али доста удаљене Ј2б М205 од Кричког кластера),
-не иду ка Бугарској иако видимо њихово спорадично присуство у Бугарској (одакле су можда првобитно дошли као нека племенска скупина сточара и то само "можда" после заузећа Кричима од бугарског цара Асена) и то преко Византије,
-не иду ни ка Румунији, мада наиђосмо на топоним "Крички до" негде на граници Србије и Румуније,
-иду ка Хрватској миграционо, као већа скупина православних хришћана, оснивају Кричке у Далмацији,
Лика, има их горе ка Славонији (Папук и околина),
-иду ка Босни и Херцеговини
-иду ка Србији (Рашка, Косово и Метохија, Западна Србија, Шумадија, Војводина (Ада, Ново Милошево најсевернија тачка) , Топлички округ, Куршумлијски огруг, Пчињски огруг),
-остају у матичној Црној Гори (Дурмитор, Колашин, Пљевља, Шавник, Левертара, Потарје и Полимље).
У сваком случају, у највећој мери Кричи се утапају у српс(б)ски етнос и ту проналазе себе без обзира на "болно" искуство са Дробњацима, можда им у томе помаже међусобно мешање из првих година "мирољубиве коегзистенције" (поједини прелазе у католичанство и и утапају се у хрватски етнос, они који примају ислам вероватно себе сада виде као бошњаке)
Треба се позабавити тим Бугарима, али свакако и оним старим Шпањима ( и шпанским и француским Ј2б М205).
Иначе мислим да им је језик био мешавина грчког (неког наречја, староперсијског - Либан и романског -латинског са примесама румунског, албанског и бугарског-македонско-српског). Одакла та силна тзв. "грчка гробља" по Црној Гори?
Где нестадоше ти ШПАЊИ?
ОстајУ ми енигма Скадарско језеро и Кричи.Негде сам прочитао да су Кричи увек били у близини православних манастира и могуће је да су били нека врста чувара и одбрамбеног зида будући да су били православни и очигледно верујући. Ислам примају релативно касно.
Порука од: Предраг56 Април 02, 2017, 11:41:17 поподне
Поздрав Србима кричког порекла!
Предраг С.
02.04.2017.године
Порука од: П Април 04, 2017, 10:14:39 поподне
Постављена је одвојено од генетске приче да бисмо се упознали са кричким племеном кроз историјске изворе.
Порука од: Синиша Јерковић Април 04, 2017, 10:59:17 поподне
Порука од: П Април 05, 2017, 11:49:54 поподне
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-89-1.pdf
Иако се не бави Кричима, рад је веома занимљив јер се у њему говори о различитим слојевима становништва који су насељавали пљеваљски крај. Посебно занимљив може бити слој који је, чини се (по начину сахрањивања и по карактеристичној грнчарији), повезан са дарданско-трачким културним поднебљем.
Порука од: НиколаВук Април 06, 2017, 01:45:18 поподне
Становништво пљеваљског краја од VI столећа пре Христа до романизације (Мирослав Лазић, Митра Церовић):
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-89-1.pdf
Иако се не бави Кричима, рад је веома занимљив јер се у њему говори о различитим слојевима становништва који су насељавали пљеваљски крај. Посебно занимљив може бити слој који је, чини се (по начину сахрањивања и по карактеристичној грнчарији), повезан са дарданско-трачким културним поднебљем.
Опет "улећу" Дарданци у причу. :) Није немогуће, већ смо о тој вези говорили на теми Кричи Ј2b1 М205.
Порука од: Небојша Април 06, 2017, 01:50:18 поподне
Опет "улећу" Дарданци у причу. :) Није немогуће, већ смо о тој вези говорили на теми Кричи Ј2b1 М205.
Мислим да за Дарданце треба већа старост на том подручју. Ти хаплотипови из Шоплука сви упадају у крички кластер, а неки од њих су веома блиски овим динарским (2 до 4 разлике на 37 маркера).
Неки Бугари M205 имају предања о пореклу с југа:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=195.msg46689#msg46689
Треба рећи да се код Бугара и Срба јавља искључиво једна подграна M205 (TMRCA према Yfull-у око 900 година). Код Грка постоји велика разноврсност M205. На основу хаплотипова бих се усудио рећи да постоје чак три различите гране M205.
Порука од: П Април 08, 2017, 02:02:26 поподне
Посјетио сам Завичајни музеј у Пљевљима, гдје сам добио увид у два необјављена рукописа Атанасија Пејатовића, од којих један носи име Кричак и у коме су пописани православни и муслимански родови у Кричку (није прецизно датиран, али се вјерује да потиче са краја XIX вијека). За неке родове стоји и одакле су дошли, а један од таквих родова су и Марковићи са крсном славом Ђурђевдан (Крупице, општина Пљевља), за које стоји да су дошли из Дробњака прије 150 година (прва половина XVIII вијека). Осим Марковића, помиње се још један род са крсном славом Ђурђевдан, чији огранак имамо тестиран у једном још увијек необјављеном истраживању (припадају хаплогрупи J2b-M205, као и Марковићи).
Разговарао сам и са пар Пљевљака о Кричку и Кричима, углавном су превртали очима, чудили се што се интересујем за њих, да би на крају као по правилу нагласили да је народ из тог краја "друкчији". Потврдили су ми да на подручју села Велике Крће постоји засеок Демићи.
У сам Кричак нисам залазио (био сам временски ограничен и није све зависило од мене), једино сам прошао сјеверним ободом кроз Вруљу (пут Пљевља - Бијело Поље).
Порука од: Dalmati Април 08, 2017, 04:53:47 поподне
Управо сам стигао из Пљеваља, па да пренесем утиске.
Посјетио сам Завичајни музеј у Пљевљима, гдје сам добио увид у два необјављена рукописа Атанасија Пејатовића, од којих један носи име Кричак и у коме су пописани православни и муслимански родови у Кричку (није прецизно датиран, али се вјерује да потиче са краја XIX вијека). За неке родове стоји и одакле су дошли, а један од таквих родова су и Марковићи са крсном славом Ђурђевдан (Крупице, општина Пљевља), за које стоји да су дошли из Дробњака прије 150 година (прва половина XVIII вијека). Осим Марковића, помиње се још један род са крсном славом Ђурђевдан, чији огранак имамо тестиран у једном још увијек необјављеном истраживању (припадају хаплогрупи J2b-M205, као и Марковићи).
Разговарао сам и са пар Пљевљака о Кричку и Кричима, углавном су превртали очима, чудили се што се интересујем за њих, да би на крају као по правилу нагласили да је народ из тог краја "друкчији". Потврдили су ми да на подручју села Велике Крће постоји засеок Демићи.
У сам Кричак нисам залазио (био сам временски ограничен и није све зависило од мене), једино сам прошао сјеверним ободом кроз Вруљу (пут Пљевља - Бијело Поље).
Hvala na informacijama Petre. Onda su tvoji vjerovatno iz tog zaseoka, i odatle išli put sjevera.
Порука од: Небојша Април 08, 2017, 05:10:07 поподне
За неке родове стоји и одакле су дошли, а један од таквих родова су и Марковићи са крсном славом Ђурђевдан (Крупице, општина Пљевља), за које стоји да су дошли из Дробњака прије 150 година (прва половина XVIII вијека). Осим Марковића, помиње се још један род са крсном славом Ђурђевдан, чији огранак имамо тестиран у једном још увијек необјављеном истраживању (припадају хаплогрупи J2b-M205, као и Марковићи).
Лепо је кад се и у изворима наиђе на потврду.
За Марковиће и Лубурић тврди да су доселили из тих крајева. Упитно је само даље порекло из Катунске нахије.
МАРКОВИЋИ
(у Јелиној Гори)
Доселили су се у Јелину Гору из Плане колашинске у другој половини 19. вијека. Од овог братства неки су се одселили у пљеваљски крај, у Водно и Крупице, а једни у Буковицу. У Шаранце су се доселили Мића и Радуле, с породицама, и населили се у Јелиној Гори. Неки од њих су прешли на Луку Перовића.
Једно вријеме су били бројни, све до 1938. године, када се дио овог братства одселио у пљеваљску Буковицу, а у Јелиној Гори су остали браћа Ненад и Милика, са породицама.
Ненад је учесник НОР-а 1941-1945. године, када и гине 1941. године, у борбама против непријатеља на Липову. Остала су му три сина – Радојица, Бошко и Војислав. Од Милике је остао син Милорад.
Далека старина Марковића је из Марковине, одакле су се доселили у Плану колашинску, међу Шаранце, који су у то вријеме ту живјели. Од овог братства су се међу Шаранцима истакли као познати ускоци и јунаци Милутин и Мића у многим бојевима против Турака.
Сада од овог братства нико не живи стално у Јелиној Гори, већ долазе повремено на своја имања, која одржавају сезонски-љети.
Славе Ђурђевдан.
Порука од: Dalmati Април 08, 2017, 05:19:05 поподне
Порука од: П Април 08, 2017, 09:45:27 поподне
Hvala na informacijama Petre. Onda su tvoji vjerovatno iz tog zaseoka, i odatle išli put sjevera.
Не вјерујем да су моји Демићи повезани са тим засеоком (прије мислим да су моји презиме добили тек на западним странама), навео сам то чисто као занимљивост.
Порука од: Предраг56 Април 09, 2017, 11:31:02 пре подне
Управо сам стигао из Пљеваља, па да пренесем утиске.
Посјетио сам Завичајни музеј у Пљевљима, гдје сам добио увид у два необјављена рукописа Атанасија Пејатовића, од којих један носи име Кричак и у коме су пописани православни и муслимански родови у Кричку (није прецизно датиран, али се вјерује да потиче са краја XIX вијека). За неке родове стоји и одакле су дошли, а један од таквих родова су и Марковићи са крсном славом Ђурђевдан (Крупице, општина Пљевља), за које стоји да су дошли из Дробњака прије 150 година (прва половина XVIII вијека). Осим Марковића, помиње се још један род са крсном славом Ђурђевдан, чији огранак имамо тестиран у једном још увијек необјављеном истраживању (припадају хаплогрупи J2b-M205, као и Марковићи).
Разговарао сам и са пар Пљевљака о Кричку и Кричима, углавном су превртали очима, чудили се што се интересујем за њих, да би на крају као по правилу нагласили да је народ из тог краја "друкчији". Потврдили су ми да на подручју села Велике Крће постоји засеок Демићи.
У сам Кричак нисам залазио (био сам временски ограничен и није све зависило од мене), једино сам прошао сјеверним ободом кроз Вруљу (пут Пљевља - Бијело Поље).
Па дабоме да "преврћу" очима. У Црној Гори је свако племе славније, храбрије, височије и племенитијег рода од осталих племена, са још славнијим потомцима. Сад ти дошао ко зна од куда и питаш ту за "неке" Криче!!!!??? :o Преврћеш камење!!! Још ћеш и за тапије да питаш!!!!
Шалу на страну! Свака ти част што си ишао!
Но ми је жао што "нас" ниси организовао у групе од по 3-5 човека, да одемо организовано аутобусом или комбијем (само да се не поплаше они тамо "брђани" од нас), да се "најавимо" ми ипак властима (да после не испаднемо Боже ме прости неки терористи - ово бре није шала -дошла таква времена ) да обиђемо те "наше" горштаке и направимо једну добру етнолошку студију. Можда је и последњи тренутак за то. Знам да треба новца. Али воља је најважнија.
Заслужили су вала.
Обавезно понети дубоке гумене чизме због змија, штапове ради пењања, двогледе, карте, фотографске апарате и мини камере, свеске да се записује на лицу места, да истражимо сваку чуку и заселак њихових станишта.
Кад је могао хроми Вук Караџић, ваљда можемо и ми (посебно ви млађи).
Могла би да се укључи и ТВ екипа Квадратуре круга (отом-потом)!
Порука од: Небојша Април 13, 2017, 08:46:32 поподне
Мислим да је овде случајност у питању, слично име. Слава Томиндан евентуално упућује на те "старије" родове.
За једну породицу из Крајине верујем да би могла бити од Крича. У питању су Гаковићи, Св. Никола.
"Гак-Гаковић прозвани су што им је некакав далеки предак био црн као птица "гак". То је најстарија поповска лоза у Босанској Крајини, а по досељавању спадају у најстарије досељенике у Поуње. У њиховој је породици било много свештеника. Тако је по породичној традицији данашњи прота Марко Гаковић у Крупи 18 свештеника са оца на сина. Порекло им је из Далмације, од Обровца. Звали су се Бабићи и славе Св. Николу. По некима једно су са Радаковићима и Рајлићима, који имају исту славу. Предак који се доселио био је свештеник. Традиција породична води надаље до неког попа Јове Гака, кога су због танка гласа звали ,, поп челица ,,. Како је тај поп челица попово за четовања Стојана Јанковића, то би време досељавања било по прилици пре 200-250 г. Прво је кућа тих Гакова била на Коси, која се сада зове Попово Станиште и припада насељу Благојевица. Како је капетан-бег Церић из Новог саградио кулу за време Лаудона Рата у Рујишкој близу куће Гакове, па су их пролазници а особито Турци узнемиравали, саселе одатле у шуму, на терасицу речице Војскове. На старом кућишту ,, кућерини ,, остане стан и благо, због чега се и сада зове Попово Станиште."
Помиње се да су МОЖДА исто са крајишким Радаковићима. Личке Радаковиће (Св. Никола) имамо у днк пројекту и они припадају управо хаплогрупи J2b1.
Порука од: Небојша Април 14, 2017, 01:57:09 поподне
Коћале многи сматрају за старе Матаруге, али они су заправо досељеници у тај крај.
"Коћали су пореклом од Миловановића из Тушиње, одакле су дошли у Косаницу. Ново презиме су Коћали добили још док су живели на Косаници. Чувајући козе, један Миловановић (после Чечаровић) их је стално фабио са: коћ, коћ и по томе га прозваше Коћал, а његове потомке Коћали. Из Косанице су дошли у Маоче око 1806. године, а из Маоча су прешли у Матаруге око 1820. године. Стари Коћали нису имали земље, већ су гајили овце као номади." (М. Војиновић, "Пљеваљски крај")
"Koćalo, Nikšić; Kosanice, Petrići kao: Petrić i Mataruge kao: Čolović, u Kričak kao: Koćela u Pljevljima i kao: Koćeća = Koćalović; Grab (Bijelo Polje), vidi: Kriči, Koćanin, vidi: Koć, Koćela, Kričak, Kosanice i Mataruge (Pljevlja), došli iz Brvenice (Pljevlja), porijeklom su iz Drobnjaka, vidi: Koćalo i Kričak" (Миљанићи, "Презимена у Црној Гори")
О Чабаркапама се могу пронаћи различити подаци.
М. Војиновић:
"Од Колашина, односно Мојковца, дошле су Чабаркапе. Род су им Крговићи, Шутовићи и Шепићи. Од крвне освете су побегла три брата: Радивоје, Бјеле и Радоје и населили се у Блишкову око 1800. године. Од Мојковца су браћа донела презиме Чабаркапе.
При пролазу поред куће Чабаркапа, неки обесни Турчин тукао им је децу. Отац те деце реши да га убије кад поново наиђе поред куће. Остале Чабаркапе му бранише, али га он уби и са фамилијом побеже у Шаранце око 1850. године. Од њега су браћа: Лазар, Петар, Милош, а нешто касније добежао је и Вукоје."
Миљанићи:
"Čabarkapa, Bistrica (Bijelo Polje), starosjedioci; Krupice (Pljevlja), starinci, od njih su u Jelinoj Gori (Žabljak) oko 1850. god. a odavde jedni u Prenćane (Pljevlja) iz Dobrilovine (Mojkovac); jedni ogranak Bulovića iz grupe Pejakovića u Prenćanima (Pljevlja), u Šarancima (Žabljak) i kao: Čabarkapić."
Помиње се и Јелина Гора и Крупице, исто као и у случају Марковића J2b-M205, али и Добриловина, што опет асоцира на оне Дедејиће/Раосављевиће, међу којима такође постоји ова хаплогрупа.
Кошаркаш, Жарко Чабаркапа:
(https://bdasportsinternational.com/wp-content/uploads/2016/03/zarko-cabarkapa.jpg)
Порука од: Предраг56 Април 14, 2017, 05:22:43 поподне
Иако нe пронађох фамилију Грубанов мeђу тeстираним Кричима J2b M205, нити нађох (за сада) објављeно порeкло прeзимeна Грубанов (на сајту Порeкло стоји празно за то прeзимe) из нeколико комeнтара припадника овe породицe - сматрам да су Грубанови припадали плeмeну Крича. Значи ово јe
само хипотeза.
За Кричe свe вишe мислим, што нијe нeлогично, како написа наш Лeпeничанин, да јe било састављeно и од носиоца нeких других хаплогрупа кроз саплeмeњавања - можда баш од Р1б L23+, будући да су повeзивани и са кeлтским порeклом ). Осим, ако баш нису били толико затворeно плeмe (управо "принудно" орођавањe са Дробњацима то оповргава).
Могућа вeза фамилијe Грубанов и Крича:
Наимe, Грубан јe старо српско профилактичко имe као Вук, Стојан и сл. Давано јe да штити дeцу и чува их од болeсти и слично.
Годинe 1528.годинe јe Никола Грубановић Кричак из сeла Крушeвицe прeписао јeдну српску црквeну књигу (извор Мирослав Грубанов 25. новембра 2014.годинe). Мирослав Грубанов помињe даљe Кричe и њихову судбину у ондашњој Црној Гори.
(извор Мирослав Грубанов, 12. маја 2013.годинe).
Први запис презимена Грубанов налази се у млетачком попису становништва града Скадра и околине из 15 века (извор Јон Грубанов 27. августа 2014.године).
Линк http://www.montenet.org/2002/bozo2.html
СРБИ СКЛАВОНИЈE И СКАДРА XIV i XV ВEКА И ХИЛАНДАРСКИ ПОСEД КАМEНИЦА
Јон Грубанов нам ту даљe кажe даљe да наслов овог акта указујe да су навeдeни становници из 15. вeка из двe сусeднe области, «државe » Склавонијe (Славонијe ) и Скадра, по њeговом увeрeњу Срби тј. српског порeкла, да јe као основу за то користио доња два докумeнта Акта Албаниe Вeнeта ( Acta Albanie Veneta) и Отомански дeфтeр за Скадарски санџак из 1485.годинe, да катастар из Acta Albanie Veneta нe обухвата Склавонију нeго само сусeдну Скадарску област али да јe њeно присуство eвидeнтно, да Отомански дeфтeр обухвата дeлимично Склавонију или дeо који јe био Склавонија, тe да сe ови изводи први пут у овм обиму и овдe појављују на српском јeзику).
линк http://www.calle.com/world/albania/index.html
Наводи да јe у дeлу који први пут помињe Камeницу направио одступ и насловио га као ХИЛАНДАРСКИ ПОСEД КАМEНИЦА, а да јe по завршeтку овог подужeг извода наставио са главном тeмом Срби Склавонијe и Скадра.
(ACTA ALBANIE VENETA
Saeculorum XIV et XV односно XIV i XV vek, Josephi Valentini S. J.
3827
… super facto Jnsule Crete, Coroni, et Mothoni, Nigropontis, Corfoy, durachij, Sclavonie, et Scutari, ac alorum terrum Romanie, Albanie et Dalmatie …)
ВEНEЦИЈАНСКИ ПОПИС ОБЛАСТИ СКЛАВОНИЈE и СКАДРА 1416. и 1417. -ИЗВОДИ
ACTA ALBANIE VENETA
Saeculorum XIV et XV ( XIV i XV vijeka ). Josephi Valentini S. J.
2158/69
Villa clamada Reci ( Selo zvano Reci, Kareci, Karuci? )…
Vucha Buchadiata ( Vuca Bukadjata )
Vlada Relicta quondam Jura Bosulca ( Vlada udova pok. Djura Bosulca )…
Goisclava relicta quondam Helia Progani ( Gojislava udova pok. Ilije Progona )…
Jon Grubina ( JOVAN GRUBINA, JOVAN GRUBANOV )…
2158/70
Постоји прeдањe да су Грубанов-ићи из сeла Грубановци у околини Срeбрeницe и да су дошли са Вeликом сeобом Срба, и да то потврђујe и први попис становништва послe сeoбe, гдe јe у тадашњој Воној граници која јe била на рeци Мориш, у граду Араду записан Митар Грубановић, као војник-граничар.
Значи имамо помињањe прeзимeна Грубанов у Банату - у Араду 1715.годинe при првом попису становништва послe Вeликe сeоба Срба, затим у Чанаду 1720, у Панчeву 1733 гдe су сe досeлили из Поморишја послe укидања Поморишкe војнe границe 1720-1722, па у Јабуци 1764, по оснивању Црeпајe 1774.годинe, па 1800 (попис) и то Спасојe и др, а почeтком XX вeка 32 домаћинства, када многи дeлови породицe добијају тзв. “spicname” у Црeпаји (Алибунарски, Марјанчeви, Грубанови, Пeпини, Мићини, Бурдини и Кнeжeви, с тим што Кнeжeвих вишe нeма ). До тзв. Мађарскe бунe 1848 породица сe водила као Грубановић, каснијe то ишчeзава под притиском мађарских власти, посeбно послe 1873.годинe и укидања Бантаскe војнe границe.
Вeћина Грубанових у Црeпаји слави св. Николу (19 дeцeмбар), осим Маријанчeвих који славe св. Григорија (“ушли код нekог у кућу“ па узeли и славу тог домаћинства)
(извор Мирослав Грубанов 12. маја 2013.годинe).
Сага о Грубановима ми јe била интeрeсантна за вeзу мојe породицe и Крича и могућих праваца миграција од Црнe Горe (старe Хeрцeговинe) и Србијe до доласка у Војводину ( али и других кричачких породица окрeнутих Србији и српском eтносу).
Порука од: Иван Вукићевић Април 14, 2017, 10:57:46 поподне
Кричи би могли бити Чабаркапе, као и Коћале.
Коћале многи сматрају за старе Матаруге, али они су заправо досељеници у тај крај.
"Коћали су пореклом од Миловановића из Тушиње, одакле су дошли у Косаницу. Ново презиме су Коћали добили још док су живели на Косаници. Чувајући козе, један Миловановић (после Чечаровић) их је стално фабио са: коћ, коћ и по томе га прозваше Коћал, а његове потомке Коћали. Из Косанице су дошли у Маоче око 1806. године, а из Маоча су прешли у Матаруге око 1820. године. Стари Коћали нису имали земље, већ су гајили овце као номади." (М. Војиновић, "Пљеваљски крај")
"Koćalo, Nikšić; Kosanice, Petrići kao: Petrić i Mataruge kao: Čolović, u Kričak kao: Koćela u Pljevljima i kao: Koćeća = Koćalović; Grab (Bijelo Polje), vidi: Kriči, Koćanin, vidi: Koć, Koćela, Kričak, Kosanice i Mataruge (Pljevlja), došli iz Brvenice (Pljevlja), porijeklom su iz Drobnjaka, vidi: Koćalo i Kričak" (Миљанићи, "Презимена у Црној Гори")
О Чабаркапама се могу пронаћи различити подаци.
М. Војиновић:
"Од Колашина, односно Мојковца, дошле су Чабаркапе. Род су им Крговићи, Шутовићи и Шепићи. Од крвне освете су побегла три брата: Радивоје, Бјеле и Радоје и населили се у Блишкову око 1800. године. Од Мојковца су браћа донела презиме Чабаркапе.
При пролазу поред куће Чабаркапа, неки обесни Турчин тукао им је децу. Отац те деце реши да га убије кад поново наиђе поред куће. Остале Чабаркапе му бранише, али га он уби и са фамилијом побеже у Шаранце око 1850. године. Од њега су браћа: Лазар, Петар, Милош, а нешто касније добежао је и Вукоје."
Миљанићи:
"Čabarkapa, Bistrica (Bijelo Polje), starosjedioci; Krupice (Pljevlja), starinci, od njih su u Jelinoj Gori (Žabljak) oko 1850. god. a odavde jedni u Prenćane (Pljevlja) iz Dobrilovine (Mojkovac); jedni ogranak Bulovića iz grupe Pejakovića u Prenćanima (Pljevlja), u Šarancima (Žabljak) i kao: Čabarkapić."
Помиње се и Јелина Гора и Крупице, исто као и у случају Марковића J2b-M205, али и Добриловина, што опет асоцира на оне Дедејиће/Раосављевиће, међу којима такође постоји ова хаплогрупа.
Чабаркапе су по предању даљим пореклом од Мрњавчевића из Куча.
Али врло је могуће да су од Крича, као и бројна друга братства која су од давнина у Потарју.
Порука од: Предраг56 Април 18, 2017, 09:51:11 поподне
наиђох данас на књигу Средње Полимље и Потарје - Антропогеографска испитивања, издату у Пљевљима 1986.године на бази истраживачког рада пок. Танасија Пејатовића (рођ.1875.год. у Пљевљима).
Додуше, ти си то можда већ ишчитао.
У делу који носи назив Хидрографске прилике Пљеваљског краја помиње се река Ђотина и њене десне притоке Тврдаш и Брезница и лева притока Везичница која извире у Кричку под Крупицама и увлачи се у Пљеваљско Поље клисурастом долином (заиста леп опис).
Но се помињу и бројни потоци и врела.
Једно од њих је и Новаковића врело које за време суша пресушује.
Ово је линк
http://en.calameo.com/read/003500171390992c3daff
Па сад Небојша могуће је да то врело од давнина има везе са твојим Новаковићима.
Наиђох ту и на понешто за нашег Сергиа (о Мазалицама у селу Црљенице-ст.69)
Поздрав
Порука од: Предраг56 Април 19, 2017, 03:32:11 поподне
http://www.vakat.me/taslidza-pljevlja/
Naseljena mjesta
Alići, Beljkovići, Bjeloševina, Bobovo, Boljanići, Borišići, Borova, Borovica, Boščinovići, Brda, Bujaci, Burići, Bušnje, Bukovica, Cerovci, Crljenice, Crni Vrh, Crno Brdo, Crnobori, Čardak, Čavanj, Čerjenci, Čestin, Donja Brvenica, Dragaši, Dubac, Dubočica, Dubrava, Durutovići, Dužice, Đuli, Đurđevića Tara, Geuši, Glibaći, Glisnica, Gornja Brvenica, Gornje Selo, Gotovuša, Gradac, Gradina, Grevo, Horevina, Hoćevina, Jabuka, Jagodni Do, Jasen, Jahovići, Jugovo, Kakmuži, Kalušići, Katun, Klakorina, Kovačevići, Kovači, Kozica, Kolijevka, Komine, Kordovina, Kosanica, Kotlajići, Kotline, Kotorac, Košare, Kržava, Krćevina, Krupice, Kruševo, Kukavica, Lađana, Lever Tara, Leovo Brdo, Lijeska, Lugovi, Ljutići, Ljuće, Madžari, Male Krće, Maoče, Mataruge, Meljak, Metaljka, Mijakovići, Milakovići, Milunići, Mironići, Moćevići, Moraice, Mrčevo, Mrčići, Mrzovići, Nange, Obarde, Odžak, Ograđenica, Orlja, Otilovići, Paljevine, Pauče, Petine, Pižure, Plakala, Planjsko, Pliješ, Pliješevina, Pljevlja, Poblaće, Podborova, Popov Do, Potkovač, Potkrajci, Potoci, Potpeće, Potrlica, Pračica, Prehari, Premćani, Prisoji, Prošće, Pušanjski Do, Rabitlje, Rađevići, Romac, Rudnica, Rujevica, Selac, Selišta, Sirčići, Slatina, Srećanje, Stančani, Stranice, Strahov Do, Šljivansko, Šljuke, Šula, Šumani, Tatarovina, Trnovice, Tvrdakovići, Uremovići, Varine, Vaškovo, Velike Krće, Vidre, Vijenac, Vilići, Višnjica, Vodno, Vojtina, Vrba, Vrbica, Vrulja, Vukšići, Zabrđe, Zaselje, Zbljevo, Zekavice, Zenica, Zorlovići, Židovići…
Подвукао сам нeка која су мeни била интeрeсантна.Прeзимe мојe мајкe јe Филипов (Банат). Ништа нe знам о њиховом порeклу. Али су познати под другим прeзимeном Кукавицe па отуда обeлeжих и мeсто Кукавица.
Порука од: Предраг56 Април 19, 2017, 04:34:05 поподне
А у тeксту Дeмографскe карактeристикe Пљeваљског краја наилазимо и на ово:
Prije osvajanja Osmanlija u pljevaljskom kraju ne postoje kompletni popisi stanovništva i imovine. U dubrovačkim izvorima moguće je naći samo neke parcijalne podatke na bazi kojih nije moguće izvoditi zaključak o broju i kretanju stanovništva u pljevaljskom kraju.
Postoje podaci da su prvi popis u Hercegovini Osmanlije sprovele 1469.godine, dakle samo četiri godine poslije osvajanja.
Drugi popis koji je bio kompletniji obavljen je 1477.godine (koji je sa turskog preveo Ahmed Aličić).
Objavljujemo poimeničan popis sandžaka vijaleta Hercegovina, prema tekstu Ahmeda Aličića. Riječ je o popisima u u nahijama Kričak, nahiji Mataruge i nahiji Kukanj.
Prema ovom popisu, nahija Kričak imala je pet džemata (katuna), ukupno 247 kuća i 50 neoženjenih odraslih muškaraca. Živjeli su na prostorima sela Pauče, Kozica, Petine, Kržava, Bukovica, Rađevići i drugim mjestima koja je na osnovu raspoloživih izvora teže identifikovati. U ljetnjem periodu mijenjali su mjesta boravišta.
Nahija Mataruge imala je tri džemata sa ukupno 97 kuća i deset neoženjenih muškaraca. Oni su zimovali u mjestima Breza, Vrulja, Ljutići.
Nahija Kukanj imala je šest džemata sa 178 kuća i 27 neoženjenih mladića.3 Stanovnici ove nahije živjeli su u Mijakovićima, Varinama, Kosanici, Maoču i na padinama Ljubišnje.
Nekoliko mjesta u popisu od 1477. godine svrstano je u popisne podatke nahije Komarnica (oblast koja je pripadala predjelu današnjeg Šavnika). U okviru ove nahije pominju se Bušnje,Vrba (danas istoimeno selo blizu Graca), Zaselje i Pliješevina, Kruševo, Potpeće, Selac, Tara, Trnovice, kao i još neka imena sela sa prostora današnje Lјubišnje, Bobova i drugih predjela.
Ova naselja Aličić je tretirao kao staništa stočara – vlaha, kako su se nazivali u turskim izvorima.
U sastavu nahije Kukanj popisana su neka zemljoradnicka sela: Babarovina, Babin Potok, Babina Brda, Bjeloševina, Zenica, upisana kao rezerva vojnika, sa tri kuće, bez ostalih podataka, Brvenica, Brekinja, Bušnje, Vidre, Visočka, zaselak u Nangama, Vrhobreznica, opustjelo selište na izvoru Breznice, sa ostacima naselja, Glisnica, Gornja Brvenica, Ljuća, Gornja Rudnica, Gornje Porosje, sada zaselak kod Graca, Gornji Šumani, Grevo, Donja Brda, Donje Porosje, Donji Šumani, Dubac, Zadublje, Zbljevo, Jagodin Do,Jugovo, Komini.
Pod poreskim zaduženjem popisna i ostala sela: Gotovuša,Kotorac, Kržava, tada ekonomski najjače naselje na pljevaljskom području, bilo je aktivni rudnik metala i upisano u carski has, osim prihoda od poljoprivrede, oporezivano je na trideset ložišta za topljenje rude i deset za preradu metala; Kruševo, Kukanj, Lađana, Meljak, Mrčevo, Orlja, Pljevlja /Pazar Pljevlja se pominje u prvom osmanskom popisu iz 1469. godine/, Petine, Pliješevina, Potok, moguće Potoci, Popov Do (nije sigurno da li se radi o lokalitetu blizu Graca), selo Rabitlje, Rudnica, Sedlari, Strahov Do, Tikava, Trnovice, Hoćevina, Crna Brda, Čestin, Šumani, dio sela sa dvije kuće, upisano kao rezerva vojnika.
U evidenciji o nahiji Kava upisana su sljedeća naselja: Kava, Krćevine, Planjsko, Hajlovina (selo u Bukovici),
U popisu iz 1469 godine pominje se mala nahija Bohorić sa selima Završ, Babino Brdo, Štakorina.
U popisu je evidentirana nahija Poblaće. U njoj se pominju sela od kojih neka ne pripadaju pljevaljskoj opštini.
Kога занима вишe можe прочитати сам тeкст на овом линку.
Разлог зашто сам наводио сва ова мeста су управо трагања многих од нас за својим порeклом баш на подручју Потарја и Полимља (мислим на пeриод X - XX вeк).
Мало мe буни што сe Кржава помињe у нахији Кричка, а потом и као eкомомски најачe насeљe на том подручју због постојања рудника.
Порука од: Небојша Април 19, 2017, 04:57:43 поподне
Стара српска братства у Маочу
Према народном предању, у Маочу су још за време Немањића живела братства: Марковићи (потврђено M205), Богдановићи, (од њих су Перуничићи), Хљебчевићи, Секулићи и други. Марковићи су живели у Водном, Слаткој, Перотину, Градини и Горњим Крупицама. Њих је било десетине кућа. Око 1800. године долазило је на вашар код цркве на Мариној Шуми по 100 момака и толико девојака. Богдановићи су живели у Подборови, Борови и Барама. Од бројне породице је око 1800. године остала само удовица Перуника са једним сином, по којој њени потомци добише презиме Перуничићи. Секулићи су, према Танасију Пејатовићу, живели у Маочу и одатле се раселили.
Петар је пре неки дан пренео из извора да су Марковићи дошли крајем 18. века у тај крај из Дробњака. Вероватно је у питању једна од повратних сеоба.
Нису сигурно најпоузданији подаци М. Војиновића, али за још једну породицу M205 из овог краја (мајско истраживање) се каже да спада у најстарије српске породице у Пљевљима, које су чувале каравански пут од Дубровника за Ново Брдо, још у 13. веку за време владавине Немањића.
Порука од: VELEBIT Април 22, 2017, 03:15:55 пре подне
Oni su "kricali" kad su napadali neprijetelja.
Порука од: Предраг56 Април 22, 2017, 08:42:00 пре подне
Malo sam cita po ovoj temi, zanima me da li je nekom slucajno palo na pamet da mozda nemaju kakvu vezu sa Kataloncima(Almogaveri) Roger De Floor.
Oni su "kricali" kad su napadali neprijetelja.
Хвала на идеји или путоказу. Начитах се сада и о Каталонцима или Алмогаверима (кат. almogàvers).
То што прочитах о њима би могло објаснити неке ствари о Кричима, па и значај слављења Светог Георгија као заштитника код многих припадника овог рода, што су Дробњаци преузели (по мом суду) освојивши Дурмитор од Крича, старост претка балканксих Крича на 900 година (црномањасти, "кричали" током борби, храбри, ратоборни, откуд постојање припадника хаплогрупе Ј2б М205 у Шпанији, Француској и Италији, Грчкој, на Кипру, у кршевитој Црној Гори, па још кадри да живе на Дурмитору - близином Сицилије, откуда их "свуда по мало данас" заиста могућом везом са Алмогаверима, могућност да је неки од њих "морским путем" преко Сицилије и обала данашње Албаније и Црне Горе "допао ту и остао", "формирао чак и племе", постојањe "као нeког нeвидљивог зида између Крича и Албанаца" али и многих других).
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8
https://spanskoselo.wordpress.com/2014/09/14/babaroge-iz-katalonije/
http://revistabalcanes.com/la-mala-fama-de-la-gran-compania-catalana-en-los-balcanes/
http://www.batallasdeguerra.com/2011/11/los-almogavers-almogavares.html
А прочитах укратко:
да су Алмогавери били пореклом горштаци из краљевине Арагон, људи одрасли на падинама арагонско-каталонских Пиринеја и теруелских планина у околини месташца Албарасин, иако су првобитно потицали из Арагона, редове алмогавера су чинили припадници разних народа, у почетку су то били Каталонци, Наварци и Баски чија је властела имала политичке везе са арагонским краљевима, као и мосарапи - хришћани који су живели на територији под муслиманском влашћу, и који су доведени у Арагон у једном од „ослободилачких“ похода на муслиманске територије, као и муслимански одбегли робови, а касније када одлазе да ратују на Исток у своје редове примају Грке и Турке, тимe што су били плаћеници у служби арагонско-каталонских краљева и других, термини које су користили за своје припаднике потицали су из арапског језика „извиђач" или al-mugawir, за вођу "адалид" или al-dalid што значи водич и капетане - "алмокадени" или al-muqadam што значи поглавица, да се победивост алмогавера у биткама заснивала на лукавој тактици, муњевитим и надасве силовитим нападима или заседама, способношћу кретања по неприступачним, високим и каменитим теренима, као и великом агилношћу и покретљивошћу, њихова умешност у руковању лаким бацачким оружјем тј. кратким копљем које су звали аскона - кат. ascona које су бацали са толиком силином да су били способни да пробију штит противника, или дугим широким ножем који су звали култељ - кат. coltell, да су развили веома импресивну тактику застрашивања непријатеља, да су са собом увек носили камен кремен којим су ударали о оштрице ножа пре него што би се упустили у битку уз застрашујуће ратне покличе који су утеривали страх у кости непријатељима, да су у битку улазили уз поклик: „Пробуди се, челику!" - кат. Desperta, ferres!, „Сант Ђорди! -кат. Sant Jordi!, да је Свети Ђорђе био каталонски светац заштитник, или „Арагон!", упади по целој Грчкој, а посебно у Тракији и околини Константинопоља, да су опустошили целу Тракију, да су недела алмогаверса остала урезана у народном сећању тако да се у Грчкој сматра најгором клетвом кад неко каже: „Дабогда те стигла каталонска освета", а да је у једном делу Албаније реч Katallán попримила значење „вампир“ или „монструм".
Но, опет сви ти текстови говоре о "активностима" Алмогавера у XIII i XIV веку, али ми овде раније изложисмо "трагове Крича" (условно речено) кроз неке појединце али и њихово помињање 1256.године од стране српског цара Стефана Немање и итд. и итд.
Порука од: Предраг56 Април 22, 2017, 08:53:25 пре подне
Malo sam cita po ovoj temi, zanima me da li je nekom slucajno palo na pamet da mozda nemaju kakvu vezu sa Kataloncima(Almogaveri) Roger De Floor.
Oni su "kricali" kad su napadali neprijetelja.
Алмогавери на Балкану и у српској војсци
И овај део ми се временски никако не уклапа у оно што смо до сада писали или сазнали о Кричима, ни ипак га износим (можда неком нешто "кврцне" тј. добије идеју да разрешимо ову "мистерију око Крича").
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8
Постоје индиције да је каталонске најамнике ангажовао и Стефан Дечански у бици код Велбужда против Бугара 1330. године. У Србију су вероватно стигли преко Краљевине Сицилије која је у то време била део Круне Арагона која је тада била у рукама барселонске династије.
Постоје писана сведочанства о присутности алмогавера на Балкану и пре 1330. године. Године 1301.у време рата са Србијом, у дубровачку службу примљено је пет најамника који су по свему судећи били Каталонци. Такође постоје записи о томе да је Венеција 1313. године узела у најам групу каталонских најамника у борби против побуњеног Задра. Међутим, Младен II Шубић се споразумео са њиховим вођом и убедио их да пређу на његову страну за 1.000 златних флорена.
Први записи о присутности алмогавера као српских најамника потичу из Дубровника, и датирају из априла, а потом и из августа 1330. године.
Очигледно је да је велика група каталонских најамника који су чекали на позив од српског монарха у Дубровнику била виђена као опасност, те је Мало веће Дубровника донело одлуку о именовању два властелина који би са својим људима одржавали ноћу ред и мир, а врло брзо је у Већу умољених поднет предлог да се сви странци осим трговаца истерају из града које међутим није било прихваћено. Донета је одлука да се странцима само одузме оружје и да се појачају мере обезбеђења града.
Колико су Дубровчани те странце сматрали опаснима, говори и кнежева наредба од 23. септембра у којој се забрањује свим Дубровчанима да довозе у град или градску област најамнике који су „ишли у, или напуштали поседе краља Уроша".
Ови и други списи нађени у Дубровачком архиву говоре о великој активности у Дубровнику тих година када се Стефан Дечански припремао за предстојећу битку на Велбужду. Стефан тражи најамнике. Неки Каталонци чекају на новац да стигне из Србије. Њихово оружје је већ на Бојани на путу ка Србију. Уговара се превоз и прављење хлеба за најамнике. Такође постоје записи о једном каталонском вођи који иступа као озваничен заповедник каталонских најамника код краља Србије.
Међутим, не постоје чврсти докази који би засигурно потврдили учешће Каталонаца у бици код Велбужда. У сваком случају, од разних група каталонских најамника који су тих година боравили у Дубровнику, многе нису реално могле учествовати у бици.
Према проф. Динићу, они који су били у Дубровнику у априлу и јуну 1330. године, имали су реално могућност да стигну до 28. јула и да учествују у бици, међутим, не постоје чврсти докази да су они то и учинили. Затим, радило се о малој групи људи (свега 6 особа), мада додуше, проф. Динић износи претпоставку да су такође могли бити представници неке веће групе каталонских плаћеника. Што се тиче августовске, највеће групе, не постоји никаква реална могућност да су учествовали у српско-бугарском сукобу. Они су се нашли у Дубровнику између 4. и 15. августа и или нису стигли на време у бој или су у то доба већ били напустили Србију. Подаци којима се располаже говоре у корист прве опције.
Српски извори не помињу никакве стране плаћенике у бици код Велбужда.
Порука од: VELEBIT Април 23, 2017, 11:15:38 поподне
Порука од: Рус Април 29, 2017, 01:36:23 поподне
Sta mislite da li pleme Krici ima veze sa Ruskim plemenom Krivici, iz plemena Krivici birali su se najbolji ratnici da budu cuvari Koplja sv Djurdja u Konstantinopolju.Nema nikakve veze
Порука од: Nebo Април 30, 2017, 12:02:02 пре подне
Sta mislite da li pleme Krici ima veze sa Ruskim plemenom Krivici, iz plemena Krivici birali su se najbolji ratnici da budu cuvari Koplja sv Djurdja u Konstantinopolju.
Ову претпоставку сам нашао и у једном раду Александра Ломе. Међутим, све остало што смо до сада о Кричима утврдили не вуче на ту страну.
Порука од: Небојша Април 30, 2017, 11:03:12 поподне
У насељу српских шајкаша у Коморану, помиње се Кричка Јарослављевић. Занимљиво да је овај Кричка, тј. Рац Габор (Гаврило) из 17. века, знао за своју стару постојбину (предео Пљеваља и Пријепоља).
Још интересантније је то што су у попису херцеговачког санџака из 1477. год., у нахији Кричка, забележени кнез Јарослав и његови синови.
(https://s15.postimg.io/sfmxxgnuz/image.jpg)
(https://s11.postimg.io/yxkewdq8z/hhh.jpg)
Од ових Крички је такође било неколико свештеника. Најпознатији је свакако Филип Кричка.
(https://books.google.rs/books/content?id=aRpXAAAAYAAJ&pg=PA168&img=1&pgis=1&dq=%22%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%22+%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF&sig=ACfU3U1s_N3WvAAlqC4AOAsOy1tm6e9Iog&edge=0)
Извор: Радмила Тричковић, Митрополит Лонгин Бранковић, сепарат из: Историјски часопис, XXXIV, Историјски институт, Београд, 1987, стр. 139–166
Да ли би од ових Крички могао бити словачки археолог Vojtech Budinský-Krička? Рођен је у Ружомбероку. Видимо да је Крички било у Коморану, а днк резултати показују да је њихова хаплогрупа присутна и код Мађара из Будимпеште.
Vojtech Budinský-Krička
(http://www.scriptorius.sk/sites/default/files/pictures/vojtech_budinsky.jpg)
Порука од: VELEBIT Мај 01, 2017, 02:29:02 пре подне
Kolko se vidi nije se odje jos nista utvrdilo o ovom plemenu. Kolko je odje prisutno Krica svi oni zastupaju svoju licnu teoriju.
Kako bi se to reklo u Lici " sta je babi milo to se babi snilo". Pa onda ceraj i bez ikakvi naucni dokaza.
Zato bi ipak trebalo vise da se posveti o teoriji da li su Krici ipak "Krivici". Pogledajte samo kolko je toponima prisutno po Rusiji, Bjelorusiji, sta se tice imena sela, gradova i ostalog kao npr. grad Krickov, Krickovo itd.
Jos jedan stvar je kako ti ljudi izgledaju. Ja sam ima prilike da upoznam neke ljude sa prezimenom Krickovice iz Like, a iz Novog Sada, svi su oni natprosjecno viskoki jake gradje, Vecina je plave prirodne kose, pa kad procitam ovo odje nedje da su manjeg rasta i crne kose ja u to cisto sumnjam.
Порука од: VELEBIT Мај 01, 2017, 02:49:37 пре подне
To ce prije biti da nije biljeg ni vojvode Kaloke niti vojvojde Drobnjackog.
To ce prjije bit obiljezje koje oznacava mir koji je sklopljen poslje rata izmedju Krica i Drobnjaka.
Posoto na kamenu vidimo ratnika koji drzi mac za sjecivo i okrenutog prema dolje sta oznacava "pravdu i mir", a i po vasim pisanjima nalazi se na medji izmedju dva plemena.
Порука од: Небојша Мај 01, 2017, 10:32:54 пре подне
"Ову претпоставку сам нашао и у једном раду Александра Ломе. Међутим, све остало што смо до сада о Кричима утврдили не вуче на ту страну"
Kolko se vidi nije se odje jos nista utvrdilo o ovom plemenu. Kolko je odje prisutno Krica svi oni zastupaju svoju licnu teoriju.
Kako bi se to reklo u Lici " sta je babi milo to se babi snilo". Pa onda ceraj i bez ikakvi naucni dokaza.
Zato bi ipak trebalo vise da se posveti o teoriji da li su Krici ipak "Krivici". Pogledajte samo kolko je toponima prisutno po Rusiji, Bjelorusiji, sta se tice imena sela, gradova i ostalog kao npr. grad Krickov, Krickovo itd.
Jos jedan stvar je kako ti ljudi izgledaju. Ja sam ima prilike da upoznam neke ljude sa prezimenom Krickovice iz Like, a iz Novog Sada, svi su oni natprosjecno viskoki jake gradje, Vecina je plave prirodne kose, pa kad procitam ovo odje nedje da su manjeg rasta i crne kose ja u to cisto sumnjam.
Али ево, и ти овде заступаш неку личну, руску теорију, зато што си видео плаве Личане Кричковиће и зато што презиме Кричко постоји код источних Словена??
Пре свега физички изглед данас није мерило на основу кога се могу истраживати неке миграције од пре више хиљада година. Тако да то у старту отпада, а и у Лици/Далмацији има свакако пуно високих и крупних људи, не видим разлог зашто и Кричковићи не би били такви.
Та предања о нешто другачијем изгледу Крича (мисли се конкретно на породицу Гуска из Дробњака) су настала у постојбини, а не у Крајини, тако да самим тим имају већу тежину. Мада ни ту се не треба превише ослањати на изглед, зато што је то лако промењива категорија.
Везу Кривичи - Кричи видех у једном тексту на немачком језику и нигде више. То је само једна у низу теорија на основу сличног имена.
С обзиром да имамо генетски траг Крича на Балкану, мислим да се пре свега морамо руководити генетиком уколико желимо озбиљније да се позабавимо историјом и миграцијама овог племена у прошлости. Ни са те стране не постоји потпора за ову теорију о Кривићима.
Порука од: Небојша Мај 01, 2017, 12:35:43 поподне
Sprache und Leben der frühmittelalterlichen Slaven: Festschrift für Radoslav Katičić zum 80. Geburtstag- Mit den Beiträgen zu den Scheibbser Internationalen Sprachhistorischen Tagen II und weiteren Aufsätzen
https://books.google.rs/books?id=HBOJvrwOHPEC&pg=PA84&dq=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8+%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwixr5S9vc7TAhVEOxQKHZjHDHoQ6AEIOzAD#v=onepage&q=%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8%20%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8&f=false
Порука од: Небојша Мај 01, 2017, 01:48:50 поподне
Kolko se vidi nije se odje jos nista utvrdilo o ovom plemenu. Kolko je odje prisutno Krica svi oni zastupaju svoju licnu teoriju.
Ово није тачно. Сви овде, били они кричког порекла или не, се слажу да се Кричи пре могу повезати са дословенским становништвом. Такође, свима је јасно да не постоји генетска веза са словенским севером. Постоје једино варијације око тога на који начин долазе до Потарја и у које време. Да ли су ту староседеоци у правом смислу те речи, или досељеници из јужнијих крајева.
С обзиром да су неки Кричи извршили дубинску днк анализу, може се рећи да је ова грана (Y22066) прилично изолована на Балкану и да ближи днк рођаци постоје једино у околним земљама (Италија, Мађарска, Румунија, итд.).
Подграна PH4306 на коју су позитивни Кричи и која је стара нешто више од 5000 година, постоји још и у Јордану, Палестини, Турској и Јерменији.
Порука од: Предраг56 Мај 04, 2017, 03:20:57 поподне
То за Келте на Дурмитору су углавном, колико сам испратио, нека модернија довијања, обично су сам назив планине повезивали са келтским језицима али је много логичнија и прихваћенија етимологија која тај назив изводи из језика једне групе средњовековних романофоних Влаха (услед облика речи највероватније се ради о групи која је говорила неким источнобалканским романским дијалектом, врло сродним данашњем румунском језику, тј. највероватније топоним не потиче од неког пресловенског романофоног становништва из те области, што би могли бити Кричи, већ од каснијих средњовековних "просељеника" кроз ту област). Што се тиче назива Годијељи, пре бих то повезао са старословенским слојем, мада би требало консултовати Лому око тога. :) Током гвозденог доба подручје Дурмитора се налази малтене у срцу аутаријатских земаља, који су били једно од најзначајнијих илирских племена, а ни Таурисци (келтско племе из данашњег Загорја и западне Славоније) ни Скордисци (келтско племе које је заузимало простор источне Славоније, Срема, Српског Подунавља и у кратким периодима долине Тимока, Велике и Јужне Мораве и Нишаве) никад нису залазили у те високопланинске просторе данашње ЦГ (о томе нам осим историјских говоре и археолошки подаци). За време ране антике (1-2. век н.е.) на том подручју су изгледа боравили Пирусти, илирско племе које је можда раније било један од чланова аутаријатског племенског савеза. Тако да дефинитивно "не пије воду" тумачење о некаквом келтском пореклу назива Дурмитора или о икаквом боравку Келта на тим просторима током праисторије; слична прича је и са проналажењем етимологије за Аду Циганлију у келтским језицима. :).
Математика нам је поставила зид, који за сада не можемо да прескочимо! :)
Пошто нисмо успели да "идентификујемо" или "датирамо" најстаријег заједничког балканског претка Крича - односно старијег од 900 година (значи нека 1100-1200 година наше ере по једном обрачуну колико сам схватио) или на од 500-600 година (значи 1500-1600 година по другом ако сам ја то добро испратио) за сада знам да ништа не знам. Значи свака опција је могућа.
Келти су ми далеки, мада могуће да је било неког језичког преплитања, а и то само под условом да су пра-кричи били ту у Црној гори (данашњој) када су Келти стигли.....или су Кричи као влашка или каква год већ скупина сточара стигли ту и можда се измешали са староседеоцима-остацима Келта или неких илирских племена.
Како време пролази, стално се враћам на Скадарско језеро.
Ово је један интересантан (црногорски) линк који даје приказ историјских (и праисторијских) догађаја на тлу Црној Горе као нека временска линија (не улазим у позданост датих информација). Прати се лако и питко као "Политикин забавник".
http://vremenskalinija.me/History%20of%20Montenegro%20T%20Line%202.html
Crna Gora - istorija - vremenska linija do 476 vremenskalinija.me
Кажу на тој линији следеће:
390. st.e. nakon opsade grada Rima, Kelti prodiru u zapadni dio Balkanskog poluostrva (u djelovima današnje sjevero-zapadne Bosne, a po Strabonu , miješaju se sa ilirskim plemenom Japoda).
379. st. ere (posle) Keltsko pokoravanje Tribala i potiskivanje (od strane keltskog plemena Skordisci) ilirskih Autarijata - nakon neuspjelog pohoda Kelta na Makedoniju i Delfe.
Порука од: Небојша Мај 04, 2017, 03:33:10 поподне
Како време пролази, стално се враћам на Скадарско језеро.
Скадар смо помињали јако давно. Док смо се руководили предањима Годијеља и Голубовића/Котлајића. У међувремену се дошло до информације о Кричкама, а и тај део ЦГ је прилично слаб са M205, ако је судити по истраживању 404 и подацима из јавних база.
Нека појачана концентрација M205 постоји само у планинским подручјима попут СЗ Црне Горе, Шоплука, Лике на западу, итд. Простире се, као што је већ познато, широм трако-илирског простора. Мислим да Скадар тренутно не игра неку улогу.
Једини који штрчи из ове групе балканских Y-22066 јесте онај Грк из Анадолије. Осим што је етнички Грк, он је поприлично јужно и удаљен је веома географски од остатка групе. Иако генетски не стоји тако далеко (Y-STR).
Порука од: Предраг56 Мај 04, 2017, 03:56:35 поподне
Скадар смо помињали јако давно. .
Само унутрашњи осeћај да Кричи можда нису увeк прeбивали ту на Дурмитору. Знам да да нeма поузданих трагова који би могли водити било каквом закључку. Тако рeћи их и нeма.
Шта кажe "она " црногорска врeмeнска линија за Кричe тј. у коју годину их "смeшта" (око 1260 нашe eрe).
http://vremenskalinija.me/History%20of%20Montenegro%20T%20Line%204.html
Crna Gora - istorija - vremenska linija od 1187 - 1359 vremenskalinija.me
1260.
Vlasi pastiri
1260. (oko) podaci o Kričima (Kričanima) na Tari, u povelji kralja Milutina ( najstariji sloj srednjovjekovnog stanovništva, na području oko Durmitora, do Drine i srednjeg Lima). Po jednom mišljenju su ilirsko, a drugom staroslovensko pleme. Muško ime Kričan zabelježeno je oko 1300. godine, a kao porodično prezime u periodu od 1280 - 1330. Prezime Kričković se pominje i 1492. godine. Po predanju, sredinom XVII vijeka, Drobnjaci su potisnuli Kriče na drugu obalu Tare, gdje su većim djelom zahvaćeni islamizacijom.
Порука од: Небојша Мај 04, 2017, 04:06:02 поподне
Само унутрашњи осeћај да Кричи можда нису увeк прeбивали ту на Дурмитору. Знам да да нeма поузданих трагова који би могли водити било каквом закључку. Тако рeћи их и нeма.
Шта кажe "она " црногорска врeмeнска линија за Кричe тј. у коју годину их "смeшта" (око 1260 нашe eрe).
http://vremenskalinija.me/History%20of%20Montenegro%20T%20Line%204.html
Crna Gora - istorija - vremenska linija od 1187 - 1359 vremenskalinija.me
1260.
Vlasi pastiri
1260. (oko) podaci o Kričima (Kričanima) na Tari, u povelji kralja Milutina ( najstariji sloj srednjovjekovnog stanovništva, na području oko Durmitora, do Drine i srednjeg Lima). Po jednom mišljenju su ilirsko, a drugom staroslovensko pleme. Muško ime Kričan zabelježeno je oko 1300. godine, a kao porodično prezime u periodu od 1280 - 1330. Prezime Kričković se pominje i 1492. godine. Po predanju, sredinom XVII vijeka, Drobnjaci su potisnuli Kriče na drugu obalu Tare, gdje su većim djelom zahvaćeni islamizacijom.
Око тога се слажемо углавном сви. Тешко да је на простроу Дурмитора нека већа старина. То је могуће утврдити само детаљнијим днк анализама већег броја припадника западнобалканских M205. А можда ни тад не би добили одговор, уколико је нпр. само једна грана опстала, па од ње воде порекло сви данашњи M205.
Зато је битан распоред ове подгране на Балкану. Евидентно је да је има на једном широком простору, од Црног Мора и западне Анадолије до Истре.
Порука од: Предраг56 Мај 04, 2017, 06:20:31 поподне
Да ли би од ових Крички могао бити словачки археолог Vojtech Budinský-Krička? Рођен је у Ружомбероку. Видимо да је Крички било у Коморану, а днк резултати показују да је њихова хаплогрупа присутна и код Мађара из Будимпеште.
Не стигох ових дана да прокоментарише овај твој прилог. Али био ми је занимљив јако. Могући трагови Крича у Војводини! Мада ја сам (када је у питању моја породица по оцу, затим Павкови, Стојановићи и др.) мислио да је миграција ишла преко данашње Србије, али ми ово упућује и на могућу везу Далмација, Лика, Крајина, Босна и итд и итд.
Прочитах ових дана књигу Мокрински родослови у издању Војвођанске академије наука и уметности.
У делу "Мокринска" презимена из пописа у првој половини XVIII века (стр.12) када се говори о Потиској војној граници (развојичење шанчева у Бачкој пре пресељења у Банат од 1743-1745) наиђох н е о ч е к и в а н о на помињање неких овде нама познатих презимена (можда нису сва кричка):
Сегедин: помиње се извесни Демић за кога се каже да је изгледа прешао у Сенту 1720 године (стр.12).
Суботица: Кришанов (занимљиво презиме)
Бечеј: Новаков (можда нема везе са презименом Новаковић, а можда и има, стр.13)
Сента: Демић, Зрнић (стр.13 и стр.15)
Зрнићи се касније помињу код родослова Ђуканових у контексту да су крајем XVIII и почетком XIX века понекад кумовали, уз Грастиће, Ђукановима званима још и Савини (што је фамилија моје бабе по оцу), и да су све те породице стигле у Мокрин из Сенте (стр.71).
Интересантно је да су Новаковићи остали без -ић, док код Демића и Зрнића није се имало шта скратити а да се презимена не наруже у битном (то видимо код кратких презимена).
Порука од: Зрно Мај 05, 2017, 12:17:57 пре подне
Не стигох ових дана да прокоментарише овај твој прилог. Али био ми је занимљив јако. Могући трагови Крича у Војводини! Мада ја сам (када је у питању моја породица по оцу, затим Павкови, Стојановићи и др.) мислио да је миграција ишла преко данашње Србије, али ми ово упућује и на могућу везу Далмација, Лика, Крајина, Босна и итд и итд.
Прочитах ових дана књигу Мокрински родослови у издању Војвођанске академије наука и уметности.
У делу "Мокринска" презимена из пописа у првој половини XVIII века (стр.12) када се говори о Потиској војној граници (развојичење шанчева у Бачкој пре пресељења у Банат од 1743-1745) наиђох н е о ч е к и в а н о на помињање неких овде нама познатих презимена (можда нису сва кричка):
Сегедин: помиње се извесни Демић за кога се каже да је изгледа прешао у Сенту 1720 године (стр.12).
Суботица: Кришанов (занимљиво презиме)
Бечеј: Новаков (можда нема везе са презименом Новаковић, а можда и има, стр.13)
Сента: Демић, Зрнић (стр.13 и стр.15)
Зрнићи се касније помињу код родослова Ђуканових у контексту да су крајем XVIII и почетком XIX века понекад кумовали, уз Грастиће, Ђукановима званима још и Савини (што је фамилија моје бабе по оцу), и да су све те породице стигле у Мокрин из Сенте (стр.71).
Интересантно је да су Новаковићи остали без -ић, док код Демића и Зрнића није се имало шта скратити а да се презимена не наруже у битном (то видимо код кратких презимена).
За Зрниће из Мокрина сам одавно чуо, али сам мислио да су дошли неком скоријом колонизацијом, из Лике. Свеједно Зрнићи нису Кричи према резултату тестирања.
Порука од: Предраг56 Мај 05, 2017, 05:43:25 пре подне
За Зрниће из Мокрина сам одавно чуо, али сам мислио да су дошли неком скоријом колонизацијом, из Лике. Свеједно Зрнићи нису Кричи према резултату тестирања.
Па зато сам се и оградио.
Али тај неки правац миграција и могућа веза неких породица (ко зна још од када и одакле ) су ми били били интересантни, као и статус неких појединца (граничар и итд).
Поздрав! :)
Порука од: Небојша Мај 08, 2017, 12:21:53 поподне
Осим тога Нeбојша, она прва карта коју си синоћ избацио...гдe си приказао крички кластeр и у дeлу Анадолијe (ако сам добро схватио), вратио сам сe на рад Горданe Томовић о Кричанима. У свом раду она наводи да се оба назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузимањем имена у словенској средини. На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини да је сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна, да је данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, северо источно од Солуна, да је утицај грчког језика и византијске културе веома рано почео да прожима све видове живота у средњовековној српској држави, да поред природног, готово осмоског притиска више културне средине на примитивнију, постојао је такође природан ток привредних и етничких мешања проузрокован сталним кретањима великих група сточара из Тесалије и других делова Грчке ка планинским подручјима средњег Балкана.
Па заиста имамо у Грчкој такво место
http://buk.gr/el/poli-perioxi/krithia
Κριθιά (Τοπική Κοινότητα Κριθίας (Κριθέας) - Δημοτική Ενότητα ΑΣΣΗΡΟΥ), ανήκει στον δήμο ΛΑΓΚΑΔΑ της Περιφερειακής Ενότητας ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ που βρίσκεται στην Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας, σύμφωνα με τη διοικητική διαίρεση της Ελλάδας όπως διαμορφώθηκε με το πρόγραμμα “Καλλικράτης”.
kókkous kritharioú значи jечам жито или зрно
κόκκους κριθαριού
Шта кажу Македонци
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B8_%D0%8C%D0%BE%D1%98
Свака част за овај проналазак! Тражио сам то место раније али га нисам нашао. Та конструкција о пореклу Крича из околине Солуна и грчким сточарима потекла је од Гордане Томовић.
Наравно, они тада нису имали днк резултате, нити било шта слично. Међутим, када данас погледамо распоред ове подгране J-M205, то не делује толико невероватно.
Имамо очито влашку групу са једном од матица на простору северне Црне Горе, имамо Грка (додуше у зап. Анадолији), имамо појачану концентрацију ове гране у Шоплуку, где је осетан утицај тих грчких сточара.
Ако томе додамо и оне Храбакове приче (које нису сасвим проверене) о досељавању влашких групација с југа у централне крајеве тадашње српске државе, онда ово звучи више него занимљиво.
Порука од: Предраг56 Мај 08, 2017, 06:04:27 поподне
Свака част за овај проналазак! Тражио сам то место раније али га нисам нашао. Та конструкција о пореклу Крича из околине Солуна и грчким сточарима потекла је од Гордане Томовић.
Наравно, они тада нису имали днк резултате, нити било шта слично. Међутим, када данас погледамо распоред ове подгране J-M205, то не делује толико невероватно.
Имамо очито влашку групу са једном од матица на простору северне Црне Горе, имамо Грка (додуше у зап. Анадолији), имамо појачану концентрацију ове гране у Шоплуку, где је осетан утицај тих грчких сточара.
Ако томе додамо и оне Храбакове приче (које нису сасвим проверене) о досељавању влашких групација с југа у централне крајеве тадашње српске државе, онда ово звучи више него занимљиво.
Ма тражио сам и ја раније то место. Али ми никако није успевало до јуче.
Можда сам и досадан. Ту је горе, близу Солуна (релативно) у Бугарској и тај град Кричим, који можда нема баш никакве везе са нашим Кричима. Али је интересантно (па и комично) што ни Бугари не знају. Ово је са блога извесног Димитри Георгиева, који је посегнуо чак и за речником Вука Караџића и дошао до речи крчма (што благе везе по мени нема).
http://apollon.blog.bg/izkustvo/2009/10/16/zagadkata-na-imeto-na-grad-krichim-proizhod-i-etimologiia-kr.417227
Димитър Георгиев - Даков
До този момент изследователите лингвисти бяха затруднени с разгадаването на ребуса за името на град Кричим. Името на града е старобългарско по произход и голяма роля за изясняването на неговия произход дава Асеновия скален надпис, където е изписано и името на селището.
Кричимски надпис на цар Иван Асен ІІ гласи: “на този камък седя цар Асен, когато превзе Кричим”. Надписът няма точна дата, но по хода на събитията се отнася след битката при Клокотница.
Удивително точно е съхранено името Кричим в запис от турски документ от 1695 година за извънредния данък "авариз", него името на селището е изписано като Kiriçma.
:)
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5
Битка код Клокотнице се одиграла 9. марта 1230.године између Бугарског царства и Епирске деспотовине. Бугарску војску предводио је Јован Асен II, а Епирску Теодор Анђео Дука Комнин. Завршила се поразом Епирског деспота Теодора Дуке. Након те битке Бугарска је освојила Македонију и заузела север данашње Албаније. Епирска деспотовина је након битке постала другоразредна држава.
:)
Могућа је и варијанта и да је та битка код Клокотнице изазвала разна померања народа и скупина са простора данашње Бугарске, и Грчке са Епиром. И да наши Кричи као скупина сточара тада у ствари долазе на простор данашње Црне Горе, тако да се већ 1260 године помињу у српској историји. Нисам историчар. Не знам.
Имамо запис о подизању манастира Морача из 1252. године од стране Стефана, син краља Вукана а унука Немањиног, што се спомиње на надвратнику западног портала.
А ми смо овде помињали фамилију Ћировић (као присутну у време подизања манастира) у вези са Кричима.
Од 1230 до 1260 је могло свашта да се издешава (то све наравно ако Кричи нису били ту или у околини већа старина).
Анадолија је посебна прича.
Али знам, да када видимо твоје карте, онда обично добијемо сви у кући инспирацију.
Порука од: Небојша Мај 08, 2017, 07:17:21 поподне
Можда сам и досадан. Ту је горе, близу Солуна (релативно) у Бугарској и тај град Кричим, који можда нема баш никакве везе са нашим Кричима. Али је интересантно (па и комично) што ни Бугари не знају. Ово је са блога извесног Димитри Георгиева, који је посегнуо чак и за речником Вука Караџића и дошао до речи крчма (што благе везе по мени нема).
У сваком случају, нека веза са тим простором постоји. Морам рећи, иако ме наш Лепен добрано преусмерио на Каракачане, све мање верујему ту опцију.
На страну то што они долазе прилично касно и то са Пинда у Албанији/Грчкој (где нема наше гране J-M205), тестирани J2b1 из ЈИ Србије којих, рачунајући и необјављена истраживања, има пуно, немају никакву свест о таквом пореклу.
И наши етнолози су сагласни око тога да се Каракачани нису одржали у Србији. Потпуно је другачије у Бугарској, где се сваке године одржавају традиционални скупови Каракачана у Сливену, што ће рећи да они имају јасну изражено свест о пореклу, итд.
С обзиром да је Србија у том погледу знатно либералнија од Бугарске, за очекивати би било да су баш код нас очували своју традицију, док су Бугари екстремно нетолерантни према другим етничким групцима.
И даље трагамо за неком везом између источних и западних Y22066 и пореклом ове групе.
Порука од: Βασιλεία Ῥωμαίων Мај 14, 2017, 12:47:11 поподне
Порука од: Зрно Мај 14, 2017, 02:14:59 поподне
Ако све буде како треба, у наредних 10-ак дана добићемо и резултат Крички из Братишковаца.
Ако се не поклопи са већ тестираним Кричком, баш ме брига. Знам који је прави.
Порука од: Небојша Мај 17, 2017, 12:31:29 поподне
Петар Влаховић можда с правом мисли да су сеобе Кричана започеле још пре доласка Турака (о чему сведочи велики број топонима као и континуитет презимена са основом КРИЧ на простору Босне и Хрватске) Наравно, много масивније миграције одвијале су се након продора Османлија.
Код Лубурића постоји податак да се неки Давид Кричковић из Пољица помиње још 1492 године.
(https://books.google.rs/books/content?id=W9wVAQAAMAAJ&pg=PA41&img=1&pgis=1&dq=%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4+%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&sig=ACfU3U02RZcTgp0gXvElydODgIVe8ndgcg&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=EQAwAAAAMAAJ&pg=PA240&img=1&pgis=1&dq=david+kri%C4%8Dkovi%C4%87&sig=ACfU3U32fGb_Ap0TYzZNKe40CoV0VLUqpw&edge=0)
(https://books.google.rs/books/content?id=vFoxAQAAMAAJ&pg=RA1-PA80&img=1&pgis=1&dq=david+kri%C4%8Dkovi%C4%87&sig=ACfU3U3iQH8ktIQNNA2NXk-bZpupF8nIrg&edge=0)
(Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини)
Још је интересантнији помен Јуре Кричковића из 1233. године, такође из Пољица
(https://books.google.rs/books/content?id=NLVnAAAAMAAJ&pg=PA245&img=1&pgis=1&dq=jure+kri%C4%8Dkovi%C4%87&sig=ACfU3U3z9LJ8suBe4vJZ2cvK-RV1TMS7_g&edge=0)
(Vjesnik za arheologiju i povijest dalmatinsku)
С обзиром на рани помен Кричковића у далматинском приморју, можда је битно поменути да у Макарској, тачније у општини Брела, постоји, или је постојало, место Кричак.
Порука од: Предраг56 Мај 17, 2017, 08:01:44 поподне
Fields of Wheat, Hills of Blood: Passages to Nationhood in Greek Macedonia .
By Anastasia N. Karakasidou
Macedonia: The Politics of Identity and Difference - Google Books
books.google.rs
(https://s1.postimg.org/os0orbjj3/maj_2017_049.jpg) (https://postimg.org/image/47vusu3rv/)imag (https://postimage.io/)
(https://s24.postimg.org/8iql0yuyt/maj_2017_055.jpg) (https://postimg.org/image/bctqeex4x/)host image (https://postimage.io/)
https://en.wikipedia.org/wiki/Assiros
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0
Историја града Асироса јe врло интeрeсантна (као и праисторија), ту су чувeнe оставe за жито.
Wardle, K. A., 1989, “Excavations at Assiros Toumba 1988: A Preliminary Report,” The Annual of the British School at Athens, 84, 447-463.
ČUVARI ŽITA U PRAISTORIJI | Milos Jevtic - Academia.edu
www.academia.edu
https://www.academia.edu/2495819/%C4%8CUVARI_%C5%BDITA_U_PRAISTORIJI
Порука од: Предраг56 Мај 17, 2017, 08:52:30 поподне
Дођосмо у разговору и до "чувeних" визнатијских граничара Акритаса (grč. Διγενής Ακρίτας) из 9 до 11 века, а ја јој поменух онај топоним Левертара што се повезује са чуварима леверима и неферима (чувари друмова).Па помислих на судбину Крича по "расури" са Дурмитора, у Даламцији, Лици, Банији, Кордуну, Банату. Јeдном граничар, увeк граничар.
Заиста испада по историјским подацима да су ти визнатијски граничари "завршили своју војничку каријеру кад су Турци "узели маха" и Византија посустала. Мада су бил ангажовани на истоку као "брана " Арапима, можда је ("само контам") нека група завршила у Дукљи (имамо и Буф, грч. Ακρίτας, Акритас, у преводу граничар, до 1955. Μπούφι, Буфи, насеље у Грчкој у општини Лерин, периферија Западна Македонија https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D1%83%D1%84).
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8
Акрити је назив који се користио у Византијском царству од 9. до 11. века за означавање војних јединица у источном делу царства, које су се суочавале са муслиманским агресорима на Блиском истоку. Њихови подвизи, су били слављени, и послужили су византијцима као инспирација за стварање”националног епа” о Акриту Дигенесу и циклусу песама о Акритима.
Термин је изведен од грчке речи Акрон / Акра, што значи границе; слично граничарима, лимитанци, су били запослени у касноримским и рано византијским војскама како би чували границе (лимес).
:)
https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%91%CE%BA%CF%81%CE%AF%CF%84%CE%B5%CF%82
https://sr.wikipedia.org/wiki/Digenis_Akritas
Ту је и тај њихов чувени јунак Василос Дигeнис Акритас (Vasilios Digenis Akritas),син сиријског eмира Мисура или Мосура и кћeркe Андроника Дукe и eп о њeму.
<iframe width="560" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/wP_3Hf-dgEk" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>
https://youtu.be/oI0G4_w-F7c
https://youtu.be/NrazspMVg2s
Порука од: Предраг56 Мај 17, 2017, 09:02:51 поподне
Жeнска ношња ми јe достојанствeна и помало мe подсeћа у својој "свeдeности" на црногорску и личку, мушка црна (као нeки гусари). Музика мало монотона (уз сво поштовањe), али то јe ствар укуса.
Παναϊα μ' Σουμελά | Δ.Καρασαββίδης - Ακρίτες Ασπροπύργου
https://youtu.be/GS-heRKuMzY
Τα Ποντιακά | Δημ.Καρασαββίδης | Ακρίτες Ασπροπύργου
https://youtu.be/go0Sn75czjA
Порука од: Предраг56 Мај 27, 2017, 01:21:44 поподне
ЉУТИЋ
https://mostovikulture.wordpress.com/2014/11/27/vidoje-despotovic-ljutici/
"Od Osnovne škole u Matarugama, pa do Krakalica, lijevo i desno od asfaltnog puta Pljevlja – Bijelo Polje, prostire se selo Ljutići."
"Prema predanju u ovim krajevima su živjeli iza Rimljana Grci, da su rejon Mataruga i okolina bili prenaseljeni, da su tu živjeli plemena Mataruge i Kriči, da je sve ovo bilo prenaseljeno i da su poslije pada pod Turke Mataruge i Kriči ostali vjerni svojoj vjeri i nijesu prelazili u islam. Bili su to i poznati stočari, zvani Vlasi, koji su sa stadima putovali veoma daleko i povremeno se povraćali i asimilirali u Srbe-pravoslavce. Nazivi Kavala u Ljutićima i Kalipolje u Vrulji su grčkog porijekla. Tu su i groblja, neka se i sada zovu grčkim, u kojima su grobovi i spomenici Rimljana, potom Grka i Srba."
"Tu su i groblja, neka se i sada zovu grčkim, u kojima su grobovi i spomenici Rimljana, potom Grka i Srba. Neka od ovih groblja su napuštena, a neka i sada služe za sahrane. U groblju u Dubravi su stećci iz rimskog perioda, u blizini tumule gdje su vršena sahranjivanja Ilira, a u Dubu i humke sa nadgrobnim pločama. Sve ovo, sa nešto pisanih dokumenata, svjedoči da su i u Ljutićima živjeli stanovnici iz najranijeg perioda datiranja obilježja o životu."
"Breza, kao karavanska stanica, se pominje u ugovorima iz 14. vijeka između dubrovačkih trgovaca i vlaha o prevozu kao krajnja stanica ili kao mjesto gdje se upućuju karavani, zatim kao mjesto preko kojeg je vodio put do krajnjeg odredišta (Komaran). Prema Brezi se određivao bliži položaj Komarana kao cilja karavana. Na Brezi je bila osmatračnica i utvrđenje, jer je u vidnom polju sa Gradinom u Vrulji, Katabunom, Kartalovim brdom i uzvišenjima od pravca Pljevalja preko Otilovića i Ivovika. Aktivnosti ove karavanske stanice je bila izrazitija kada je Polimlje postalo granička oblast Srbije i Bosne u 15. vijeku. O životu u Ljutićima u dalekoj prošlosti, čak i prije Ilira, postoje i drugi dokazi. U nekim pećinama rijeke Ćehotine, prilikom nekih istraživanja u 20. vijeku, su nađeni ostaci ljudskih staništa još iz perioda starijeg kamenog doba. Ovo i još neki arheološki nalazi svjedoče da su ovi krajevi bili naseljeni još i prije više hiljada godina prije nove ere."
"Kriči su u ove krajeve bili naseljeni još u 7. vijeku bježeći pod najezdom Srba u Donju Hercegovinu."
Порука од: Предраг56 Мај 27, 2017, 03:16:17 поподне
Галипољски Срби
А ево једне, скоро заборављене теме, са овог форума на којој се говори о Галипољским Србима (Срби из Срема) који су од стране турака почетком 16.века пресељени у село Бајрамчик, после пада српске деспотовине, и који се у 20-ом веку враћају у отаџбину.
http://www.intermagazin.rs/galipoljski-srbi-preziveli-osmanlije-nestali-u-jugoslaviji/
Очигледно је то Галипоље Турцима било једна од стратешких тачака за насељевање поробљених народа који су им им служили као "живи бедем" за одбрану или ко зна из којих разлога.Уосталом, скапирао сам и да су Понтски грци прошли као "боси по трњу".
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0_1312.
Један од разлога може бити и Битка код Галипоља која се одиграла 1312.године између Срба и Турака. Завршена је потупном победом Срба. Византијски цар Андроник II у недостатку сопствених снага се одлучује да у помоћ позове свог зета српског краља Милутина, који се одазива позиву и шаље му свог најбољег војсковођу Новака Гребострека и 2000 тешко оклопљених коњаника.
Можда наши Кричи(ако нису већа старина) тада, после те битке, долазе на просторе тадашње српске државе. Мада помињала се овде и нека 1260 година и итд.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B5
Galipolje (tur. Gelibolu Yarımadası, grč. Καλλίπολις, Χερσόνησoς Θράκια) je poluostrvo u turskoj Trakiji, u evropskom delu Turske. Zapadno je Egejsko more, dok je na istoku moreuz Dardaneli.
Sama reč Galipolje potiče iz grčkog jezika gde Καλλίπολις znači „lepi grad".
Порука од: Предраг56 Мај 27, 2017, 03:23:56 поподне
Ја сам овде већ помињао књигу FIELDS OF WHEAT, HILLS OF BLOOD: PASSAGES TO NATIONHOOD IN GREEK MACEDONIA, 1870-1990
Karakasidou, Anastasia N.
Рад говори са социолошког аспекта (по мени) пре свега о судбини грчких избеглица, али помиње и остале популације, о последицама тог средњевековног присилног расељавања становништва Балкана под утицајем инвазије Турака на Византију и Балкан и њиховог поновног враћања у отаџбинске земље или земље свог порекла и проблемима на које су наилазили од стране својих сународника (неразумевања и неприхватања) до несналажења и сиромаштва. Обиман рад на енглеском језику,али веома занимљив.
https://books.google.rs/books?id=vGQ2enTZWO4C&pg=PP4&lpg=PP4&dq=Fields+of+Wheat,+Hills+of+Blood:+Passages+to+Nationhood+in+Greek+Macedonia,+By+Anastasia+N.+Karakasidou&source=bl&ots=hZm9v3gg7z&sig=vcs_dKOIxxQH-iEMwDwOzo6JE-0&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjKgOKe-4_UAhWC0BoKHYi4AbkQ6AEISDAH#v=onepage&q=Fields%20of%20Wheat%2C%20Hills%20of%20Blood%3A%20Passages%20to%20Nationhood%20in%20Greek%20Macedonia%2C%20By%20Anastasia%20N.%20Karakasidou&f=false
Због свег (свог) тог "тумбања" народа сумњам да би на потезу Солун-Кавала-Калипоље и њихових залеђа било припадника Ј2б - М205 у већем броју (јер њих нигде и нема пуно изузев на Балкану и Кипру до 5%, можда Крит који проценат), а посебно кричког кластера (а ако су некада били међу Акритасима-византијским граничарима онда би та раштрканост била разумљива и њихово "претапање у сточаре" јер су Акритаси након пада Византије изгубили своје војничке привилегије).
А војник се од када је света и века тешко претварао у земљорадника.
Порука од: Предраг56 Мај 27, 2017, 03:34:34 поподне
Порука од: Небојша Мај 27, 2017, 03:37:54 поподне
"Tu su i groblja, neka se i sada zovu grčkim, u kojima su grobovi i spomenici Rimljana, potom Grka i Srba. Neka od ovih groblja su napuštena, a neka i sada služe za sahrane. U groblju u Dubravi su stećci iz rimskog perioda, u blizini tumule gdje su vršena sahranjivanja Ilira, a u Dubu i humke sa nadgrobnim pločama. Sve ovo, sa nešto pisanih dokumenata, svjedoči da su i u Ljutićima živjeli stanovnici iz najranijeg perioda datiranja obilježja o životu."
Апропо ове приче, поделио бих овде импресије једног припадника кричког кластера J2b1, који неуморно, колико му обавезе дозвољавају, директно на терену трага за неким доказима који би размрсили даље порекло Крича.
Тако је недавно овај наш "рођак" (теситран на необјављеном истраживњу, па не могу рећи презиме) био у Ускоцима, на Сињајевини, на Кричком Пољу, итд. Тамо је упознао неке занимљиве људе и код многих наишао на "општекричку" оријентацију, што ме искрено чуди.
Наиме, један професор из тог краја, који тврди да је пореклом од Крича и који је пуно истраживао о овом старом племену, сматра да су Кричи остаци римских легионара који су на своју иницијативу, још у то старо доба, тражили премештај (са све женама и децом) у те крајеве. Касније су се наводно одметнули и од римске власти и остали ту да живе у јако затвореној заједници, не мешајући се са другима.
Тако остаје све до досељавања Словена, али траје и након тога један период. Ту су и неке слике из птичије перспективе, на којима се виде камене ограде, којима је наводно била прошарана и ограђена читава територија Крича раније.
Мени лично више личе на неке импровизоване торове за стоку, али неко из тог краја можда боље зна.
Волео бих да знам на основу којих доказа је професор конструисао читаву причу. Сигуран сам да их нема превише. Са друге стране, можду су у питању само претпоставке.
Да иронија буде већа, тај професор је од Зековића из Ускока, слава Никољдан. Ови су Зековићи по предању из Куча, нису вероватно од Радоњића/Чејовића како кажу, али имају прилично јасну свест о пореклу, па ме стога овај податак чуди.
Иначе, Зековиће из Ускока имамо и у днк пројекту и припадају хг R1a-M458, у групи су са Кликовцима и осталима (род "А"). Можда су ово неки други Зековићи, мада нисам сигуран да постоје. А можда се код неких Ускока временом развила и таква свест о пореклу (Кричи) услед неких подела и сл.
Иначе, још неке породице из Ускока кажу да су пореклом од Крича.
Ништа у принципу ново нисам открио, о овој опцији смо и ми раније причали (сеоба у време Рима и сл.), али чисто да поделим причу. Верујем да ће и осталим Кричима бити интересантно.
Порука од: Предраг56 Мај 27, 2017, 04:36:19 поподне
Апропо ове приче, поделио бих овде импресије једног припадника кричког кластера J2b1, који неуморно, колико му обавезе дозвољавају, директно на терену трага за неким доказима који би размрсили даље порекло Крича.
Тако је недавно овај наш "рођак" (теситран на необјављеном истраживњу, па не могу рећи презиме) био у Ускоцима, на Сињајевини, на Кричком Пољу, итд. Тамо је упознао неке занимљиве људе и код многих наишао на "општекричку" оријентацију, што ме искрено чуди.
Наиме, један професор из тог краја, који тврди да је пореклом од Крича и који је пуно истраживао о овом старом племену, сматра да су Кричи остаци римских легионара који су на своју иницијативу, још у то старо доба, тражили премештај (са све женама и децом) у те крајеве. Касније су се наводно одметнули и од римске власти и остали ту да живе у јако затвореној заједници, не мешајући се са другима.
Тако остаје све до досељавања Словена, али траје и након тога један период. Ту су и неке слике из птичије перспективе, на којима се виде камене ограде, којима је наводно била прошарана и ограђена читава територија Крича раније.
Мени лично више личе на неке импровизоване торове за стоку, али неко из тог краја можда боље зна.
Ништа у принципу ново нисам открио, о овој опцији смо и ми раније причали (сеоба у време Рима и сл.), али чисто да поделим причу. Верујем да ће и осталим Кричима бити интересантно.
Ја сам Небојша (идући на осећај) такође писао нешто слично на ту тему, да су Кричи могуће потомци римских легионара, с тим што је моје мишљење да су то они који су пореклом из Сирије, и да је ту велику улогу одиграо Каракалин едикт из 212. године Constitutio Antoniniana којим су се додељивана римска грађанска права слободним људима широм Римског царства.
Каракала (лат. Caracalla; рођен 4. априла 186. године, умро 8. априла 217. године) цар Римског царства од 211. до 217. године, рођен у Лугдунуму у провинцији Галији, син будућег цара Септимија Севера и Јулије Домне, добио име Марку Аурелију Антонину, али је касније добио надимак Каракала по дугачкој галској туници коју је носио, није имао популарност ни у једном слоју друштва изузев у војсци.
Пошто је био мешаног пунско-сиријског порекла ( рођен је у Лугдунуму у Галији), могуће да је према својим сународницима био попустљивији или да су они код њега уживали неке привилегије.
Karakalin edikt i gradovi Jonije, Zbornik Matice srpske za klasične studije 17 (2015), 99-108
http://www.academia.edu/24158284/Karakalin_edikt_i_gradovi_Jonije_Zbornik_Matice_srpske_za_klasi%C4%8Dne_studije_17_2015_99-108
Оно што је мени занимљиво је то да су и Акритаси (византијски граничари) били различитог порекла (Акритаси црни) па тако и јерменског, а сасвим логично и сиријског порекла. Јер ко би могао да служи као брана Арапима на "источним границама Византије", осим оних који су "донекле знали" њихов језик,нису се физички много разликовали од њих, и ако је неко пажљиво ишчитао о Акритасима што сам поставио (нисам хтео да смарам) видео би да су они дејствовали по принципу "извиђања", "упадица" и "изненађења", изузетно увежбани, по мени могуће обучени у црно (по ношњи мушкараца) и то ноћу.
Свака част том човеку на истраживачком раду на терену јер је то оно право. Ја сам само један књишки мољац, који има и свог помоћника. Вероватно бих на терену добио "напад поленске алергије".Није свако за све. :)
Осим тога, сигуран сам и да је код Крича било "саплемењавања" и "одплемењавања" па отуда и код тог племена и различитих хаплогрупа, као и код многих других или предања да је "неко од Крича". Неко је био по "мајци од Крича", а неко по "оцу од Крича", неко по обе линије.
Уосталом мени је тренутно највећа енигма Eрих Кош и онај његов рад о старом учитељу кричу. Иако слови да је по оба родитеља јеврејског порекла, ја мислим да му је неко био "од Крича" (нека баба или баба-тетка или још боље прабаба - тетка...има таквих у многим породицама које деци причају разне приче "из старих времена") и да му је пренео нека стара предања.
Ја пошто сам побожан, хвала Богу,већ сам исконструисао у својој глави да је Криче (видосмо да су доста пострадали) Господ са разлогом "збио" уз Србе (страдалнички народ по мени) из само њему знаних разлога кроз исту веру да деле добро и зло кроз векове и много волим што је то тако и ето их и сачувао.
Жао ми је само што нема Синише овде који је Криче извео на светло дана из дубине заборава, уложивши велики труд од 2012/2013 године.
Ова тема о Кричима на овом форуму има елементе и форума (разговаралишта), блога (промишљања на тему) али и некаквог "живог зида" на којем можемо да пишемо о ономе што откривамо (макар и грешили у томе).Свако то може да оспори неким другим промишљањима и запажањима.
Порука од: Небојша Мај 27, 2017, 04:46:49 поподне
Уосталом мени је тренутно највећа енигма Eрих Кош и онај његов рад о старом учитељу кричу. Иако слови да је по оба родитеља јеврејског порекла, ја мислим да му је неко био "од Крича" (нека баба или баба-тетка или још боље прабаба - тетка...има таквих у многим породицама које деци причају разне приче "из старих времена") и да му је пренео нека стара предања.
То дело Е. Коша, који је Јеврејин иначе, треба схватити више као научну фантастику. Можда је ту мало себи дао "песничке слободе", па је саставио причу о том учитељу Кричу, с обзиром да су остали подаци углавном из литературе која се бави Дробњаком. Прича деловала занимљиво, па је то искористио у тренутку инспирације.
Са друге стране, све и да постоји тај учитељ Крич, ништа ново није рекао Кошу, само је начин мало екстремнији.
Порука од: Предраг56 Мај 27, 2017, 05:35:54 поподне
То дело Е. Коша, који је Јеврејин иначе, треба схватити више као научну фантастику. Можда је ту мало себи дао "песничке слободе", па је саставио причу о том учитељу Кричу, с обзиром да су остали подаци углавном из литературе која се бави Дробњаком. Прича деловала занимљиво, па је то искористио у тренутку инспирације.
Сва предања "болују" помало или боље речено "обојена" су неком врстом претеривања, од улепшавања неког догађаја до приказивања неког другог догађаја трагичнјим него што је заиста био...
Сад чекамо ону пријатељицу гркињу да нам нешто појасни из једне песме понтских грка, који говоре посебним дијалектом грчког језика, она каже старијим од данашњег грчког, у којој се у корену појављује оно к а л о к а. Везано за предање о о војводи Колоки. Мада смо имали дискусију на посебној теми о том имену. Жика је поменуо име Калокус (Chalocus). Тако некако.
Порука од: Be like Bill Мај 27, 2017, 05:54:55 поподне
Оно што је мени занимљиво је то да су и Акритаси (византијски граничари) били различитог порекла (Акритаси црни) па тако и јерменског, а сасвим логично и сиријског порекла. Јер ко би могао да служи као брана Арапима на "источним границама Византије", осим оних који су "донекле знали" њихов језик,нису се физички много разликовали од њих, и ако је неко пажљиво ишчитао о Акритасима што сам поставио (нисам хтео да смарам) видео би да су они дејствовали по принципу "извиђања", "упадица" и "изненађења", изузетно увежбани, по мени могуће обучени у црно (по ношњи мушкараца) и то ноћу.
Ovo me podsetilo na jednu temu sa Krstarice o vojnucima koje su Turci preuzeli kao vojnički red u svojim osvajanjima. I oni su po PS (pravilu službe) bili obavezno obučeni u crno. Danas se trag takve nošnje jedino zadržao kod sinjskih alkara (što nam govori o njihovom daljem poreklu, jel' da ;D). Tekst u poruci govori o vojnuku u nahiji Kukanj, ali čini mi se da sam negde pročitao da su i Kriči isto pripadali vojnučkom staležu. Da li je u pitanju onaj defter iz 1533 što ga je postavio Argo ili koji drugi rad nisam siguran
https://forum.krstarica.com/showthread.php/772812-Vojnuci-u-Osmanskom-carstvu-i-vojnici-u-srpskim-srednjovjekovnim-zemljama?p=33360578&viewfull=1#post33360578
Takođe, ovo me podsetilo na onaj opis vitezova kneza Stefana Lazarevića u bici kod Angore, mada mi se čini da su oni imali oklope od crnog čelika
Порука од: Предраг56 Мај 27, 2017, 07:17:01 поподне
Ovo me podsetilo na jednu temu sa Krstarice o vojnicima koje su Turci preuzeli kao vojnički red u svojim osvajanjima. I oni su po PS (pravilu službe) bili obavezno obučeni u crno. Danas se trag takve nošnje jedino zadržao kod sinjskih alkara (što nam govori o njihovom daljem poreklu, jel' da ;D). Tekst u poruci govori o vojnuku u nahiji Kukanj, ali čini mi se da sam negde pročitao da su i Kriči isto pripadali vojnučkom staležu. Da li je u pitanju onaj defter iz 1533 što ga je postavio Argo ili koji drugi rad nisam siguran
https://forum.krstarica.com/showthread.php/772812-Vojnuci-u-Osmanskom-carstvu-i-vojnici-u-srpskim-srednjovjekovnim-zemljama?p=33360578&viewfull=1#post33360578
Takođe, ovo me podsetilo na onaj opis vitezova kneza Stefana Lazarevića u bici kod Angore, mada mi se čini da su oni imali oklope od crnog čelika
Све је могуће са Кричима!
Али и са старим римским легионарима, па и са византијским Акритасима (ко се како снашао). Лично мислим да ко је од Акритаса био тврдо верујући православни хришћанин тај је пострадао. Зато сам и написао да су понтски грци прошли "као боси по трњу" по паду Византије. Остали, као и сам народ -појединци примао је милом или силом ислам. Као и код нас.
Ми уосталом овде и истражујемо неко њихово порекло, да не кажем прапорекло са којим ја не могу сада да се идентификујем! Ја баш волим да читам, па када ми неко укаже на неки пут или правац, ја то ишчитам уредно!Никада се не зна.Кричи по "расури" са Дурмитора,а можда и пре тога, мислим на појединце, су врло лако могли да уђу и у хрватски национални корпус, па и да постану део "приче о сињској алци".
Порука од: Предраг56 Мај 27, 2017, 07:23:38 поподне
Везано са сињску алку.
У Далмацији су живели и Срби (а питање је ко је ту први стигао Срби или Хрвати). Па се ту отвара и питање културног прожимања Хрвата и Срба.
Иначе од Срба се често одузима од њихове културе и традиције и додаје другим народима односно ти народи исте присвајају то као своје (добро де...било је и културних прожимања посебно Старе Србије и Византије), док нпр. хрвати, бугари, албанци врло често само преузму нечији обичај и традицију и то прогласе својим.
https://www.youtube.com/v/1MhGITKz2tA
Пример само. Ја не знам чији је изворно обичај "анастенариа" који се обележава сваке године на празник Светих Константина и Јелене 03.и 04.јуна у селима у околини Лангаде, Грчка (по мом суду или осећају грчки јер се обележава као спомен на паљење цркве од стране наравно неких зликоваца - врло вероватно Турака или у време борбе пагана и раних хришћана од стране пагана у којој су чудом Божијим остале нетакнуте иконе -ТАКО САМ ПРОЧИТАО), а у Бугарској се преноси са оца на сина (тако некако или са мајке на кћерку) и код њих ми више личи на остатке неког паганског култа или ритуала из старе Тракије (одвија се на планини Странџа која је иначе врло мистична), доста су га комерцијализовали, или је то само културно прожимање локалног становништва које у обе државе потиче од старих Трачана (то је заправо обичај у неколико села у обе земље).
Овде се, на овом линку http://www.unesco-bg.org/culture/bul-ich/?language=us&article=documents§ion=ich&post=2о пише о томе, као о обичају, у Грка и Бугара.
Али сам се не мало изненадио када сам видео да такав обичај има и на северу Европе у Естонији Walking on Hot Coals - New Europe BBC или им је то тамо нека мода :(.
https://youtu.be/DAvkEr69m6w
Чак и да ми неки пра пра пра пра предак није био "од Крича" (по мушкој линији),били би ми интересантни.Као и друге овде мањинске хаплогрупе. Ја бих и темама о тим хаплогрупама радо коментарисао, али имам бојазан да нешто не лупим, па да се обрукам или да изиритирам форумаше на тим темама. Али их читам. Просто има мање података, па је народу интересантно кад сазна нешто ново.Или су ти подаци постојали и раније али ми за њих нисмо знали.
Код хаплогрупа И2а и Р1а човек-лаик може баш да "проклиза", јер је доста писано (има баш зналаца овде на форуму) и има историјских потврда, а код Крича може мало да се пусти и машти на вољу.
Порука од: Be like Bill Јун 07, 2017, 05:48:17 поподне
https://en.wiktionary.org/wiki/%CE%BA%CF%81%CE%AF%CE%BA%CE%BF%CF%82
https://el.wiktionary.org/wiki/%CE%BA%CF%81%CE%AF%CE%BA%CE%BF%CF%82
Na jednom drugom mestu sam pronašao da bi mogao značiti i krug (na žalost nisam sačuvao vezu)
Цитат
Circle
The word "circle" derives from the Greek "κίρκος/κύκλος" ("kirkos/kuklos"), itself a metathesis of the Homeric Greek "κρίκος" ("krikos"), meaning "hoop" or "ring"
Ne tvrdim da postoji veza, ali bilo bi zanimljivo razmisliti o tome. Pokušao sam naći nešto o vizantijskim nazivima za naselja ili administrativne jedinice, ali nisam našao ništa (i to mislim baš ništa sem tagme) što bi moglo da kaže da li sam na dobrom tragu ili nisam
Порука од: Бакс Јун 07, 2017, 06:08:16 поподне
Predrag56 me zainteresovao za ovo Crichi/Krikos pa sam malo pogledao po internetu što se može naći. Prema Wiktionnary-u "krikos" bi označavao vezu ili prsten u lancu.
И код нас је слично - карика.
Порука од: Предраг56 Јун 07, 2017, 06:20:09 поподне
Кричи тешко да су илирског порекла зато што је сасвим извесно да су Илири били R1b-U152.
Римске легије су попуњаване из свих крајева царства, па је предак Крича могао доћи на Балкан као римски војник из медитеранског басена или са Блиског Истока, нисам баш упознат са детаљима у вези даљег порекла кричке гране J2b1.
Могуће да је предак Крича био неко од оних легионара са Блиског Истока који су донели Митраизам у европски део Римског царства па самим тим и на Балкан. https://sh.wikipedia.org/wiki/Mitraizam (https://sh.wikipedia.org/wiki/Mitraizam)
Нисам ја Свевладе до сада никада изнео ту тврдњу да су Кричи илирског порекла (иако ћеш код неких аутора наћи и такво писање о њима). Кричи су мени довољно мистериозни и да их сместимо само у 11 или 12 век.
Заправо слично сам размишљао о њима као и ти.
Али све и да су потицали од неких римских легионара (а били су земљаци), а не мислим више да потичу само од једног човека који је био легионар, култ митраизма је са ширењем хришћанства полако падао у заборав. Тако да ја углавном тражим везу Крича и раног хришћанства, не мора да буде најраније, али свакако да су до 11 века најкасније били христијанизовани.
Порука од: Предраг56 Јун 07, 2017, 06:27:27 поподне
Predrag56 me zainteresovao za ovo Crichi/Krikos pa sam malo pogledao po internetu što se može naći. Prema Wiktionnary-u "krikos" bi označavao vezu ili prsten u lancu.
https://en.wiktionary.org/wiki/%CE%BA%CF%81%CE%AF%CE%BA%CE%BF%CF%82
https://el.wiktionary.org/wiki/%CE%BA%CF%81%CE%AF%CE%BA%CE%BF%CF%82
Na jednom drugom mestu sam pronašao da bi mogao značiti i krug (na žalost nisam sačuvao vezu)
Ne tvrdim da postoji veza, ali bilo bi zanimljivo razmisliti o tome. Pokušao sam naći nešto o vizantijskim nazivima za naselja ili administrativne jedinice, ali nisam našao ništa (i to mislim baš ništa sem tagme) što bi moglo da kaže da li sam na dobrom tragu ili nisam
До истог смо дошли.
Али ја сам дуго трагао за том речи у грчком и утолико ми је интересантније како једна грчка реч кrikos (крикос) са основом кrik - крик (највероватније) у латинском (италијанском) прелази у реч krichi.
Заправо видим исту закономерност као и у српском језику (од крик имамо крича-ти или кричи-ти).
Порука од: НиколаВук Јун 07, 2017, 07:22:49 поподне
До истог смо дошли.
Али ја сам дуго трагао за том речи у грчком и утолико ми је интересантније како једна грчка реч кrikos (крикос) са основом кrik - крик (највероватније) у латинском (италијанском) прелази у реч krichi.
Заправо видим исту закономерност као и у српском језику (од крик имамо крича-ти или кричи-ти).
У италијанском се crichi не изговара "кричи" већ "крики". Када би се написало crici, онда би се изговарало као "кричи". Ch служи да покаже да се на том месту, испред "и" или "е", изговара "к" уместо уобичајеног "ч".
Порука од: Милош Јун 08, 2017, 09:52:00 пре подне
Порука од: Небојша Јун 21, 2017, 11:06:45 пре подне
Можда сам досадан али пошто ово читају људи који траже своје порекло морамо бити прецизни у изношењу географских и историјских података. Прича о старом родовском називу Расјани је недовољно проверен закључак, ако постоји потврда о томе бићу јако радостан и весео.
Управо о томе причам и са Владетом с којим имам преписку и лично се познајемо.
Место се не зове Кошутићи већ је заселак Кошутица баш у Батотама.Батоћани су око 1650.год дошли из западно-копаоничког села Чајетина (у које су дошли из свог старог краја метанастазичким миграцијама и где су се презивали Крстојевићи)у два засеока Кошутица и Расје у Батотама на источној страни Копаоника. Један део рода је остао у Чајетини и одатле се доселио у Жупу и Трстеник. Ови који су дошли у Батоте су били Кошутанци-Здравковићи.Потом су се ови из Батота раселили у Жупу александовачку и Мораву трстеничку.
Они који су дошли из Кошутице су помињани као Кошутинци а они који су дошли из Расја су помињани као Расјани.Батоћани у Лопашу, Оџацима, Рибнику и Перјанчићи и Ђоровићи у Жупи су из Кошутице. Алексићи(Доња Црнишава), Аћимовићи, Раденковићи, Митровићи (Почековина), Милетићи су из Расја. Они који су дошли из Чајетине су Чајетинци (Дубље, Трстеник), Чајићи(Брус).
Све наведене фамилије су потомци једног великог рода досељеног највероватније из области Куча после 1500.године и тај род се преко копаоничких села Чајетина и Батоте(засеоци Кошутица и Расје) раселио по Жупи и Морави трстеничкој. Сви славе св.Стефана архиђакона.
Ето да будемо мало прецизнији и резимирани.
Батоте:
Око пола века после Морачана дошли су Кошутанци – Здравковићи (11 кућа, Св. Арихђ. Стефан), од Крстојевића из Чајетине на Копаонику. Један род са Кошутанцима – Здравковићима су и Чајетинци у Доброљубцима у Александровачкој Жупи и Чајићи у Брусу. Крстојевићи у Чајетини најдаљом старином су од племена Куча.
Ми у днк пројекту имамо тестираног Батоћанина (Кошутанци) J2b-M205. Породице које славе Св. Стевана у овом крају су изгледа повезане по мушкој линији, а пореклом су из Куча.
Помиње се потенцијална веза са Милићима из Куча зато што је ово презиме било присутно у Белом Брду (Копаоник), где су живели и Крстојевићи пре сеобе у Чајтину. Нисам сигуран колико је могућа ова веза, с обзиром да су Милићи из Куча Мрњавчићи (вероватно E-V13).
Чајтина је иначе близу Лисине. Интересантно да је М. Лутовац у Доњем Ступњу забележио род Лисинаца, пореклом из Лисине, са старим презименом Крстојевић, надимак - Самокресовићи.
Од ових Чајетинаца је народни херој, Миодраг Чајетинац - Чајка:
(https://s7.postimg.org/n12ztbgnf/cajka.jpg)
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0
Неки аутори верују да су ови Чајетинци из Чајетине на западу Србије, али више доказа упућује на копаонички крај:
(https://s16.postimg.org/fb9re1391/ccc.jpg)
Порука од: Милош Јун 21, 2017, 11:40:59 пре подне
Батоте:
Око пола века после Морачана дошли су Кошутанци – Здравковићи (11 кућа, Св. Арихђ. Стефан), од Крстојевића из Чајетине на Копаонику. Један род са Кошутанцима – Здравковићима су и Чајетинци у Доброљубцима у Александровачкој Жупи и Чајићи у Брусу. Крстојевићи у Чајетини најдаљом старином су од племена Куча.
Ми у днк пројекту имамо тестираног Батоћанина (Кошутанци) J2b-M205. Породице које славе Св. Стевана у овом крају су изгледа повезане по мушкој линији, а пореклом су из Куча.
Помиње се потенцијална веза са Милићима из Куча зато што је ово презиме било присутно у Белом Брду (Копаоник), где су живели и Крстојевићи пре сеобе у Чајтину. Нисам сигуран колико је могућа ова веза, с обзиром да су Милићи из Куча Мрњавчићи (вероватно E-V13).
Чајтина је иначе близу Лисине. Интересантно да је М. Лутовац у Доњем Ступњу забележио род Лисинаца, пореклом из Лисине, са старим презименом Крстојевић, надимак - Самокресовићи.
Од ових Чајетинаца је народни херој, Миодраг Чајетинац - Чајка:
(https://s7.postimg.org/n12ztbgnf/cajka.jpg)
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0
Неки аутори верују да су ови Чајетинци из Чајетине на западу Србије, али више доказа упућује на копаонички крај:
(https://s16.postimg.org/fb9re1391/ccc.jpg)
Лиcинци-Caмoкpecoвићи cу пopeклoм из ceлa Koтopa у Дpeници. Cлaвe Cв. Joвaнa. Дoceлили ce пpe Вeликe ceoбe у Joшaничку бaњу. Њимa пpипaдajу: Ђopoвићи, Кoтуpaнoвићи, Ђeкoвићи, Пajoвићи и дp.
Kpcтojeвићи cу cpeдинoм 18. вeкa пpeceљeни из Бeлoг бpдa у Кoпaoничку Чajeтину. Из Чajeтинe cу пpeшли у Бaтoтe. Cpoдни cу им Mилићи из Бeлoг Бpдa, кojи зa ceбe кaжу дa cу oд Kучa. Упитнo je тo пopeклo oд Kучa, пpe cвeгa збoг cлaвe. Mилићa ca иcтoм cлaвoм имa и у Лукoцpeву кoд Н. Пaзapa; кaжу дa cу Пипepи. Пo Poгoзни Cв. Cтeфaнa cлaвe и Cpби-Климeнти...
Порука од: Небојша Јун 21, 2017, 02:36:07 поподне
Лиcинци-Caмoкpecoвићи cу пopeклoм из ceлa Koтopa у Дpeници. Cлaвe Cв. Joвaнa. Дoceлили ce пpe Вeликe ceoбe у Joшaничку бaњу. Њимa пpипaдajу: Ђopoвићи, Кoтуpaнoвићи, Ђeкoвићи, Пajoвићи и дp.
Kpcтojeвићи cу cpeдинoм 18. вeкa пpeceљeни из Бeлoг бpдa у Кoпaoничку Чajeтину. Из Чajeтинe cу пpeшли у Бaтoтe. Cpoдни cу им Mилићи из Бeлoг Бpдa, кojи зa ceбe кaжу дa cу oд Kучa. Упитнo je тo пopeклo oд Kучa, пpe cвeгa збoг cлaвe. Mилићa ca иcтoм cлaвoм имa и у Лукoцpeву кoд Н. Пaзapa; кaжу дa cу Пипepи. Пo Poгoзни Cв. Cтeфaнa cлaвe и Cpби-Климeнти...
Према причи коју сам чуо у Кучима су славили Никољдан, па су по доласку у Србију почели да славе Св. Стевана. То звучи занимљиво зашто што је летњи Св. Стеван преслава неких Куча, али опет се генетски не уклапа у род Мрњавчића, уколико се мисли на те Милиће.
Порука од: Милош Јун 21, 2017, 03:13:45 поподне
Према причи коју сам чуо у Кучима су славили Никољдан, па су по доласку у Србију почели да славе Св. Стевана. То звучи занимљиво зашто што је летњи Св. Стеван преслава неких Куча, али опет се генетски не уклапа у род Мрњавчића, уколико се мисли на те Милиће.
To je cличнo кao и кoд Koмaтoвићa кojи ce вeзуjу зa Kучe, a гeнeтcки тo ниcу. Oни тaкoђe имajу пpeдaњe дa cу нaвoднo нeкaд cлaвили Никoљдaн. Aкo cу и Mилићи кao и Бaтoћaнин J2b-M205, мoгућe дa cу дoшли у pудapcки кpaj (Бeлo Бpдo) из нeкoг дpугoг pудapcкoг кpaja, Бpcкoвo или Kpaтoвcкo-злeтoвcкe oблacти... Aли збoг пpeдaњa o Kучимa, пpe ћe бити Бpcкoвo, гдe cу нa путу дo Бeлoг Бpдa, пpeкo Биxopa и Штaвицe, "пoкупили" пpeдaњe...
Порука од: Небојша Јун 21, 2017, 09:20:17 поподне
(https://s4.postimg.org/f58cdd2m5/bb_001.jpg)
О Жуњу које је близу, а одакле су Кричаци:
(https://s7.postimg.org/gy6gd02u3/zunje_001.jpg)
Порука од: Милош Јун 21, 2017, 10:18:13 поподне
Ево тог текста о Крстојевићима-Милићима:
(https://s4.postimg.org/f58cdd2m5/bb_001.jpg)
О Жуњу које је близу, а одакле су Кричаци:
(https://s7.postimg.org/gy6gd02u3/zunje_001.jpg)
Дa, тo je из paдa Paдocлaвa Љ. Пaвлoвићa- Koпaoник.
Жуњe и Бaтoтe cу вeoмa близу, aли нa cупpoтним пaдинaмa. Дoбpo cи пpoнaшao oвaj дeтaљ. Имa ту нeчeгa.
Порука од: Милош Јун 24, 2017, 08:10:29 поподне
Дa, тo je из paдa Paдocлaвa Љ. Пaвлoвићa- Koпaoник.
Жуњe и Бaтoтe cу вeoмa близу, aли нa cупpoтним пaдинaмa. Дoбpo cи пpoнaшao oвaj дeтaљ. Имa ту нeчeгa.
P. Пaвлoвић зa Kpичaкe у Жуњaмa кaжe дa cу ce нajдaљe cpeдинoм XVIII вeкa нacтaнили у Жуњe. Лeкићи и дpугa пpeзимeнa, cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн. Cтapинoм cу из Дpoбњaкa. Oни cу oд Бoгићeвићa из Гpчaкa. Cpoдни cу им Kpичaци у Kaшeвapу, Cибници и Чучaлу у Toплици.
Бoгићeвићи cу у Гpчaк дoшли из Бoћa.
Бoћe je ocнoвaнo кpajeм XVII вeкa, oд cтpaнe двojицe бpaћe Бoћa и Бoтунa. Cтapинoм cу из Цpнe Гope- "oд Пoдгopицe" (?). Пoтoмци Бoћa cу ocтaли у Бoћe, a Бoтунa cу ocнoвaли Бoтуњу. Пивницe Бoћa билe cу у Бoћкoj пoљaни у Aлeкcaндpoвaчкoj жупи. Пoтoмци Бoћa cу "Гpци"- Гpкoвићи, Бoжaнићи и Caвкoвићи. Имajу cpoдникe у Гoкчaници, Пoдибpу и у дoлини зaпaднe Mopaвe. У Бoтуњи cу им cpoдни Paдулoвићи, Mилиcaвљeвићи и Шљивићи; Дoбpoдoлци у Бpзeћи; Вacићи-Пoпoвићи у Ћeлиjaмa (Pacинa), у Paзбojни и Kуpшумлиjcкoj бaњи.
Cви cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн.
Mиcлим дa cу упpaвo oви poдoви битниjи зa Бaтoћaнинa, нeгo Kpcтojeвићи-Mилићи...
Порука од: Небојша Јун 24, 2017, 08:24:10 поподне
P. Пaвлoвић зa Kpичaкe у Жуњaмa кaжe дa cу ce нajдaљe cpeдинoм XVIII вeкa нacтaнили у Жуњe. Лeкићи и дpугa пpeзимeнa, cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн. Cтapинoм cу из Дpoбњaкa. Oни cу oд Бoгићeвићa из Гpчaкa. Cpoдни cу им Kpичaци у Kaшeвapу, Cибници и Чучaлу у Toплици.
Бoгићeвићи cу у Гpчaк дoшли из Бoћa.
Бoћe je ocнoвaнo кpajeм XVII вeкa, oд cтpaнe двojицe бpaћe Бoћa и Бoтунa. Cтapинoм cу из Цpнe Гope- "oд Пoдгopицe" (?). Пoтoмци Бoћa cу ocтaли у Бoћe, a Бoтунa cу ocнoвaли Бoтуњу. Пивницe Бoћa билe cу у Бoћкoj пoљaни у Aлeкcaндpoвaчкoj жупи. Пoтoмци Бoћa cу "Гpци"- Гpкoвићи, Бoжaнићи и Caвкoвићи. Имajу cpoдникe у Гoкчaници, Пoдибpу и у дoлини зaпaднe Mopaвe. У Бoтуњи cу им cpoдни Paдулoвићи, Mилиcaвљeвићи и Шљивићи; Дoбpoдoлци у Бpзeћи; Вacићи-Пoпoвићи у Ћeлиjaмa (Pacинa), у Paзбojни и Kуpшумлиjcкoj бaњи.
Cви cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн.
Mиcлим дa cу упpaвo oви poдoви битниjи зa Бaтoћaнинa, нeгo Kpcтojeвићи-Mилићи...
Ко зна, близу су та места. Батоћанин је прилично детаљно истражио своју лозу. У том крају генерално има доста M205 и то чини се више струја. Ту су Кричаци из Дробњака, Батоћанин из Куча, они Ђорђевићи, даље Котлајићи из Полимља (даље Морача), затим Карајовићи/Каралићи са предањем о пореклу из Мораче, итд., итд.
Оно што је мени интересантно јесте чињеница да сви славе славе које се мање-више директно могу повезати са поменутим племенима у ЦГ.
- Кричаци, Лекићи - Ђурђевдан, Ђурђиц (предање Дробњак)
- Батоћанин - Св. Стеван (предање Кучи)
- Ђорђевић - Аранђеловдан (предање Морача)
- Карајовићи/Каралићи - Аранђеловдан (предање Морача)
Порука од: Предраг56 Јун 25, 2017, 02:31:46 поподне
Апропо ове приче, поделио бих овде импресије једног припадника кричког кластера J2b1, који неуморно, колико му обавезе дозвољавају, директно на терену трага за неким доказима који би размрсили даље порекло Крича.
Тако је недавно овај наш "рођак" (теситран на необјављеном истраживњу, па не могу рећи презиме) био у Ускоцима, на Сињајевини, на Кричком Пољу, итд. Тамо је упознао неке занимљиве људе и код многих наишао на "општекричку" оријентацију, што ме искрено чуди.
Наиме, један професор из тог краја, који тврди да је пореклом од Крича и који је пуно истраживао о овом старом племену, сматра да су Кричи остаци римских легионара који су на своју иницијативу, још у то старо доба, тражили премештај (са све женама и децом) у те крајеве. Касније су се наводно одметнули и од римске власти и остали ту да живе у јако затвореној заједници, не мешајући се са другима.
Тако остаје све до досељавања Словена, али траје и након тога један период. Ту су и неке слике из птичије перспективе, на којима се виде камене ограде, којима је наводно била прошарана и ограђена читава територија Крича раније.
Волео бих да знам на основу којих доказа је професор конструисао читаву причу. Сигуран сам да их нема превише. Са друге стране, можду су у питању само претпоставке.
Да иронија буде већа, тај професор је од Зековића из Ускока, слава Никољдан. Ови су Зековићи по предању из Куча, нису вероватно од Радоњића/Чејовића како кажу, али имају прилично јасну свест о пореклу, па ме стога овај податак чуди.
Иначе, Зековиће из Ускока имамо и у днк пројекту и припадају хг R1a-M458, у групи су са Кликовцима и осталима (род "А"). Можда су ово неки други Зековићи, мада нисам сигуран да постоје. А можда се код неких Ускока временом развила и таква свест о пореклу (Кричи) услед неких подела и сл.
Иначе, још неке породице из Ускока кажу да су пореклом од Крича.
Мени је у вези ових последњих прилога Небојше и Милоша (Копаоник и села Жуње и Батоте), а када их повежем са овим Небојшиним прилогом интересантно то неко предање о пореклу појединих породица из Куча.
Да ли је то заиста било порекло из Куча или се неко од растуреног племена Крича прибио уз Куче као племе које је била јако и опстало, за разлику од племена Крича, или је некоме било слично Кучи и Кричи, па запамтио само Кучи у свом породичном предању (веровали или не - ја до пре пар година нисам знао ни за Куче, а камоли за Криче)?
Мада опет имамо помињање тог места Кричаци!Што може значити да је онај ко је дао то име засеоку је или био неко од Крича (из племена Крича) или неко ко је знао да су ту насељени они који су од Крича (из племена Крича) или они који су досељени са територије која се још у 15 веку звала Кричак, а да при томе уопште није знао за постојање племена Кричи (нити је морао знати), а није ни морао бити припадник племена Кричи.
А имамо и тог професора који је од Зековића из Ускока, слава Никољдан, који су по предању из Куча из Ускока, слава Никољдан.
Шта то значи?
Да ли су Зековићи од Куча (једнородни са Кучима) или из Куча (из подручја бивствовања племена Куча)?
Све у свему мене занима колико је племе Кричи били уопште присутно као племе након велике расуре са Дурмитора и да ли је заправо српски ДНК пројекат (наравно да не можемо изузети радове Гордане Томовић и других историчара и етнолога) извршио донекле историјску реконструкцију племена Крича.
Све ово,имајући у виду и рад Племена у Црној Гори, Ивана Вучићевића - члана Друштва српских родословаца са овог форума.
http://dnk.poreklo.rs/plemena-u-crnoj-gori/
Мислим да је израз - покушај историјске реконструкције комотно могао стајати у наслову ове теме (на самом крају).
Јер реч "покушај" оправдава и нека наша лутања овде и изношење података, утисака и размишљања која нису баш увек имала ни директне, а ни индиректне везе са племеном Крича.
Порука од: Βασιλεία Ῥωμαίων Јун 26, 2017, 07:24:17 поподне
Ко зна, близу су та места. Батоћанин је прилично детаљно истражио своју лозу. У том крају генерално има доста M205 и то чини се више струја. Ту су Кричаци из Дробњака, Батоћанин из Куча, они Ђорђевићи, даље Котлајићи из Полимља (даље Морача), затим Карајовићи/Каралићи са предањем о пореклу из Мораче, итд., итд.
Оно што је мени интересантно јесте чињеница да сви славе славе које се мање-више директно могу повезати са поменутим племенима у ЦГ.
- Кричаци, Лекићи - Ђурђевдан, Ђурђиц (предање Дробњак)
- Батоћанин - Св. Стеван (предање Кучи)
- Ђорђевић - Аранђеловдан (предање Морача)
- Карајовићи/Каралићи - Аранђеловдан (предање Морача)
Да исправим само око Ђорђевића, да не би било забуне.
У књизи "ЖУПА АЛЕКСАНДРОВАЧКА", аутора Милисава Лутовца, обрађено је село Суботица и у њему је било и Котлајића и Ђорђевића.
Котлајића је било 7 кућа, славили су Аранђеловдан. У Суботицу су са Златибора дошла три брата Котлајића: Аранђел, Раксан и Ђорђе. Њихово досељавање пада у вријеме око 1880. године. Одмах након њих Лутовац помиње и 3 куће Ђорђевића, и за њих каже да су и они Котлајићи. Претпостављам да Ђорђевићи носе презиме по трећем брату - Ђорђу Котлајићу.
На подручје Златибора и Ужица Котлајићи су дошли под презименом Котлаја, највјероватније из пљеваљског краја, преко Пријепоља и Нове Вароши.
Око Пљеваља постоје Котлаје са крсном славом Аранђеловдан, по предању су из Мораче, али не треба заборавити да на подручју самог Кричка постоји село Котлајићи (некада засеок Крупица), па не бих искључио ни то да презиме носе управо по Котлајићима, а да су се накнадно везали за Морачу.
Порука од: Βασιλεία Ῥωμαίων Јул 01, 2017, 03:25:27 поподне
Порука од: Sergio Јул 01, 2017, 03:50:42 поподне
Данас смо наручили проширење са 67 на 111 маркера за Демиће.
Свака част. Штета што у многим фамилијама нема те заједничке иницијативе.
Порука од: Uzi Јул 01, 2017, 03:55:16 поподне
Данас смо наручили проширење са 67 на 111 маркера за Демиће.
Честитке! Надам се да ће проширење донети нека нова сазнања и поклапања. :)
Порука од: Βασιλεία Ῥωμαίων Јул 01, 2017, 03:56:31 поподне
Свака част. Штета што у многим фамилијама нема те заједничке иницијативе.
Ма није ни овдје било, него ми је Amicus помогао око наручивања пошто нисам имао картицу.
Студентска уштеђевина. ;)
Порука од: Предраг56 Јул 13, 2017, 04:20:48 поподне
Пpoco
Опет дођемо на исто! Ово сам писао почетком маја 2017.године!
Κριθία (Критиа)-Κριθ -κριθαριού kritharioú (jечам жито или зрно) и Κεχριώτης (Кехриотис) - κεχρ (просо)!!!
:-\
Вратио сам сe на рад Горданe Томовић о Кричанима. У свом раду она наводи да се оба назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузимањем имена у словенској средини. На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини да је сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна, да је данас то село Критија, на турском Јени Кјој, северо источно од Солуна.
Заиста имамо у Грчкој такво место.
http://buk.gr/el/poli-perioxi/krithia
Κριθιά (Τοπική Κοινότητα Κριθίας (Κριθέας) - Δημοτική Ενότητα ΑΣΣΗΡΟΥ), ανήκει στον δήμο ΛΑΓΚΑΔΑ της Περιφερειακής Ενότητας ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ που βρίσκεται στην Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας, σύμφωνα με τη διοικητική διαίρεση της Ελλάδας όπως διαμορφώθηκε με το πρόγραμμα “Καλλικράτης”.
kókkous kritharioú значи jечам жито или зрно
κόκκους κριθαριού
Шта кажу Македонци
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B8_%D0%8C%D0%BE%D1%98
Ени Ќој или Ново Село (грчки: Κριθιά, Критија, до 1927 Γενή Κιόι, Ени Ќој)[2] — село во Општина Лагадина во Солунски округ, Егејска Македонија, денес во областа Централна Македонија, Грција.
Имамо место под истим називом и у Турској.
https://en.wikipedia.org/wiki/Krithia
Krithia (Greek: Κριθία; Turkish: Alçıtepe) is a small village on a commanding high plateau in the Eceabat District of Çanakkale Province, Turkey, about 4 miles from Cape Helles, the tip of the Thracian Chersonesos, now Gallipoli Peninsula.
Krithia was named after the grain "krithos", which in Greek means "barley"; a nearby cape was also called Krithea (Κριθέα) in Byzantine times, now Akbaş Burnu.
Порука од: Милош Јул 13, 2017, 04:33:56 поподне
Pиcтo Koвиjaнић у "Пoмeни цpнoгopcкиx плeмeнa у кoтopcким cпoмeницимa (XIV-XVI виjeк), књигa II, Tитoгpaд 1974, нa cтpaни 181. кaжe дa cу ce Kpичи из пpeдeлa Дpoбњaкa paceлили у oблacт Пoтapja, гдe и дaнac пocтoje бpojни тoпoними, кojи cвeдoчe o oвoм cтapoм пopoмaњeнoм илиpcкoм плeмeну, oгpaнку Maтapугa.
Ja ниcaм имao oву књигу у pукaмa, вeћ caм oвaj пacуc нaшao кoд В. Кoњeвићa у "Xepaк Вpaнeш-poдoнaчeлник плeмeнa Вpaнeши", пa мe зaнимa oдaклe oвaквo тумaчeњe Koвиjaнићa и нa ocнoву чeгa бaзиpa oвo cвoje виђeњe?
Опет дођемо на исто! Ово сам писао почетком маја 2017.године!
Κριθία (Критиа)-Κριθ -κριθαριού kritharioú (jечам жито или зрно) и Κεχριώτης (Кехриотис) - κεχρ (просо)!!!
:-\
Вратио сам сe на рад Горданe Томовић о Кричанима. У свом раду она наводи да се оба назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузимањем имена у словенској средини. На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини да је сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна, да је данас то село Критија, на турском Јени Кјој, северо источно од Солуна.
Заиста имамо у Грчкој такво место.
http://buk.gr/el/poli-perioxi/krithia
Κριθιά (Τοπική Κοινότητα Κριθίας (Κριθέας) - Δημοτική Ενότητα ΑΣΣΗΡΟΥ), ανήκει στον δήμο ΛΑΓΚΑΔΑ της Περιφερειακής Ενότητας ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ που βρίσκεται στην Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας, σύμφωνα με τη διοικητική διαίρεση της Ελλάδας όπως διαμορφώθηκε με το πρόγραμμα “Καλλικράτης”.
kókkous kritharioú значи jечам жито или зрно
κόκκους κριθαριού
Шта кажу Македонци
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B8_%D0%8C%D0%BE%D1%98
Ени Ќој или Ново Село (грчки: Κριθιά, Критија, до 1927 Γενή Κιόι, Ени Ќој)[2] — село во Општина Лагадина во Солунски округ, Егејска Македонија, денес во областа Централна Македонија, Грција.
Имамо место под истим називом и у Турској.
https://en.wikipedia.org/wiki/Krithia
Krithia (Greek: Κριθία; Turkish: Alçıtepe) is a small village on a commanding high plateau in the Eceabat District of Çanakkale Province, Turkey, about 4 miles from Cape Helles, the tip of the Thracian Chersonesos, now Gallipoli Peninsula.
Krithia was named after the grain "krithos", which in Greek means "barley"; a nearby cape was also called Krithea (Κριθέα) in Byzantine times, now Akbaş Burnu.
Пpeдpaжe, oдличнo тумaчeњe!
Порука од: Небојша Август 06, 2017, 08:50:24 поподне
http://www.putokaz.me/izvjestaji-sa-akcija/668-prvo-srastanje-vrazje-jezero-durmitor
"Hladno je, duva na momente. Gledam na termometar, ima 7̊ C. Pred zoru će biti još hladnije. Ali ne mari. Neka je toplo onima u gradu, što ostaše u svojim ugrijanim krevetima.
Nama ne mora, neposrednije je ovako. Nama ne treba, bolje se pamti. Fotografišem okolo, Srđa čak svira gitaru, pjevamo. Povremeno se sjetim da situacija i nije baš uobičajena, smijem se od zadovoljstva. Već je kasno, idemo na spavanje. U tim trenucima, dok fotografišem šatore osvijetljene lampama, pored jezera, u tom neviđbogu, pored jezera koje se čak imenuje vražjim, osjećam zadovoljstvo, stapanje sa prirodom, sa noći, sa hladnoćom. Odjednom čujem vragove i utopljenike, čujem žene plemena Kriča koje zovu svoje umrle ratnike. Za mene, ovo je noć otkrovenja, nestvarna i uzbudljiva."
Све ово зачињено је прелепим фотографијама тога краја
(http://www.putokaz.me/images/thumbnails/images/KONKURSI/Pokazi_PUT_Jul_2013/Radovi/Izvjestaji/1._Mjesto_Zeljko_Scepanovic/Sa_zalaskom_sunca_sator_ce_biti_podignut-area-370x247.jpg)
(http://www.putokaz.me/images/thumbnails/images/KONKURSI/Pokazi_PUT_Jul_2013/Radovi/Izvjestaji/1._Mjesto_Zeljko_Scepanovic/Zalazak_sunca_nad_Vrazijim_jezerom-area-370x247.jpg)
(http://www.putokaz.me/images/thumbnails/images/KONKURSI/Pokazi_PUT_Jul_2013/Radovi/Izvjestaji/1._Mjesto_Zeljko_Scepanovic/Pogled_na_Durmitorski_masiv_sa_satorskog_ulaza-area-370x212.jpg)
(http://www.putokaz.me/images/thumbnails/images/KONKURSI/Pokazi_PUT_Jul_2013/Radovi/Izvjestaji/1._Mjesto_Zeljko_Scepanovic/Neosvojeni_vrhovi-area-370x247.jpg)
(http://www.putokaz.me/images/thumbnails/images/KONKURSI/Pokazi_PUT_Jul_2013/Radovi/Izvjestaji/1._Mjesto_Zeljko_Scepanovic/Sa_puta_prema_Sedlu-area-370x247.jpg)
(http://www.putokaz.me/images/thumbnails/images/KONKURSI/Pokazi_PUT_Jul_2013/Radovi/Izvjestaji/1._Mjesto_Zeljko_Scepanovic/Skupljajuci_drva_pored_Ribljeg_jezera-area-370x248.jpg)
Аутор: Жељко Шћепановић ("Најбољи извештаји из природе")
Порука од: Дробњак Август 06, 2017, 09:15:01 поподне
Симпатичан опис једне ноћи на Дурмитору (Вражје језеро):Предобре фотке. Ја сам на 5 км-а од језера. Одшетам ових дана до тамо. Најлепше је кад је прохладан и ветровит дан јер нема никог. Кад су топли дани, све врви од купача, турбо-фолка, роштиља и другог хаоса, па није неки угођај, сем за купање.
http://www.putokaz.me/izvjestaji-sa-akcija/668-prvo-srastanje-vrazje-jezero-durmitor
"Hladno je, duva na momente. Gledam na termometar, ima 7̊ C. Pred zoru će biti još hladnije. Ali ne mari. Neka je toplo onima u gradu, što ostaše u svojim ugrijanim krevetima.
Nama ne mora, neposrednije je ovako. Nama ne treba, bolje se pamti. Fotografišem okolo, Srđa čak svira gitaru, pjevamo. Povremeno se sjetim da situacija i nije baš uobičajena, smijem se od zadovoljstva. Već je kasno, idemo na spavanje. U tim trenucima, dok fotografišem šatore osvijetljene lampama, pored jezera, u tom neviđbogu, pored jezera koje se čak imenuje vražjim, osjećam zadovoljstvo, stapanje sa prirodom, sa noći, sa hladnoćom. Odjednom čujem vragove i utopljenike, čujem žene plemena Kriča koje zovu svoje umrle ratnike. Za mene, ovo je noć otkrovenja, nestvarna i uzbudljiva."
Све ово зачињено је прелепим фотографијама тога краја
(http://www.putokaz.me/images/thumbnails/images/KONKURSI/Pokazi_PUT_Jul_2013/Radovi/Izvjestaji/1._Mjesto_Zeljko_Scepanovic/Sa_zalaskom_sunca_sator_ce_biti_podignut-area-370x247.jpg)
(http://www.putokaz.me/images/thumbnails/images/KONKURSI/Pokazi_PUT_Jul_2013/Radovi/Izvjestaji/1._Mjesto_Zeljko_Scepanovic/Zalazak_sunca_nad_Vrazijim_jezerom-area-370x247.jpg)
(http://www.putokaz.me/images/thumbnails/images/KONKURSI/Pokazi_PUT_Jul_2013/Radovi/Izvjestaji/1._Mjesto_Zeljko_Scepanovic/Pogled_na_Durmitorski_masiv_sa_satorskog_ulaza-area-370x212.jpg)
(http://www.putokaz.me/images/thumbnails/images/KONKURSI/Pokazi_PUT_Jul_2013/Radovi/Izvjestaji/1._Mjesto_Zeljko_Scepanovic/Neosvojeni_vrhovi-area-370x247.jpg)
(http://www.putokaz.me/images/thumbnails/images/KONKURSI/Pokazi_PUT_Jul_2013/Radovi/Izvjestaji/1._Mjesto_Zeljko_Scepanovic/Sa_puta_prema_Sedlu-area-370x247.jpg)
(http://www.putokaz.me/images/thumbnails/images/KONKURSI/Pokazi_PUT_Jul_2013/Radovi/Izvjestaji/1._Mjesto_Zeljko_Scepanovic/Skupljajuci_drva_pored_Ribljeg_jezera-area-370x248.jpg)
Аутор: Жељко Шћепановић ("Најбољи извештаји из природе")
Порука од: Бобан Чамџић Август 19, 2017, 12:42:27 поподне
Да ли је до сада неко од Ћировића пореклом из Мораче урадио ДНК тест?
Покушавам да убедим једног од Ћировића пљеваљских да уради ДНК тест 14.септембра.Повезивање Ћировића старинаца у Морачи са Кричима је врло могућа.
Порука од: Небојша Август 19, 2017, 12:58:06 поподне
Небојша
Да ли је до сада неко од Ћировића пореклом из Мораче урадио ДНК тест?
Покушавам да убедим једног од Ћировића пљеваљских да уради ДНК тест 14.септембра.Повезивање Ћировића старинаца у Морачи са Кричима је врло могућа.
Мислим да није. Постоји у пројекту неки Ћировић из околине Мионице, који се уклапа у род Морачана Богићеваца (R1b-U152), али нисам сигуран да води порекло од тих стариначких Ћировића.
То би била стварно велика ствар. Ако могу некако да помогнем, јавите.
Од тих староседелачких родова из Мораче тренутно имамо тестиране Даниловиће E-V13. Остаје да видимо Сандиће и Ћировиће. За Криче би то стварно могло да буде велико откриће, мада постоји реална шанса да нема ништа од тога, тј. да предање није тачно.
Порука од: Бобан Чамџић Август 19, 2017, 01:46:03 поподне
Мислим да није. Постоји у пројекту неки Ћировић из околине Мионице, који се уклапа у род Морачана Богићеваца (R1b-U152), али нисам сигуран да води порекло од тих стариначких Ћировића.
То би била стварно велика ствар. Ако могу некако да помогнем, јавите.
Од тих староседелачких родова из Мораче тренутно имамо тестиране Даниловиће E-V13. Остаје да видимо Сандиће и Ћировиће. За Криче би то стварно могло да буде велико откриће, мада постоји реална шанса да нема ништа од тога, тј. да предање није тачно.
Мислим да су и Брауновићи старинци.
Ћировић из околине Мионице,Богићевац,тешко да је од старинаца Ћировића.Јер Богићевци насељавају ове просторе од XVI века,а старинци Ћировићи спомињу се да живе у близини манастира Мораче у XIII веку.
Остало је да добијем коначан одговор најкасније до 10.септембра.Ако буде решио да уради ДНК тест могу ли да га упутим на Вас Небојша?
Порука од: Банија Август 19, 2017, 03:07:48 поподне
Давно сам писао о томе: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=574.0
Међутим, познато нам је да постоји село Котлајићи (ако сам добро схватио, то је некада био само засеок Крупица) у пљеваљском крају и то баш у Кричку. Вјерујем да пљеваљске Котлаје прије имају везе са овим селом него са Морачом.
Порука од: Бобан Чамџић Август 19, 2017, 04:04:58 поподне
Од тих Ћировића су касније настали Голубовићи који у пљеваљском крају живе у више села:Крупице,Котлајићи,Маоче,Њивице...један део Голубовића је населио село Шумановац код Жабљака,а један део се населио у селу Ограде које припада прибојској општини.Осим презимена Голубовић,поједини Голубовићи су прозвани и Котлаје-Котлајићи.
Осим Ћировића и Голубовића(Котлаја)истом роду припадају и пљеваљски Пејовићи и Ђаковићи.
Моје презиме поједини записи родно повезују са Голубовићима из Ограда који су од Голубовића из Крупица и Котлајића,а сви они су од Ћировића,ако се ти ретки записи узму у обзир.Ово је свакако претпоставка,ДНК тест Ћировића би зато дао прецизне одговоре.
Порука од: Небојша Август 19, 2017, 05:54:35 поподне
Котлајићи и Крупице су два суседна села.Оба села су део средњовковног Кричка.По записима који постоје у село Вашково које се налази у непосредној близини ова два села су прво дошли Ћировићи из Горње Мораче вероватно крајем XVII века,који су пре тога живели у Доњој Морачи.
Од тих Ћировића су касније настали Голубовићи који у пљеваљском крају живе у више села:Крупице,Котлајићи,Маоче,Њивице...један део Голубовића је населио село Шумановац код Жабљака,а један део се населио у селу Ограде које припада прибојској општини.Осим презимена Голубовић,поједини Голубовићи су прозвани и Котлаје-Котлајићи.
Осим Ћировића и Голубовића(Котлаја)истом роду припадају и пљеваљски Пејовићи и Ђаковићи.
Моје презиме поједини записи родно повезују са Голубовићима из Ограда који су од Голубовића из Крупица и Котлајића,а сви они су од Ћировића,ако се ти ретки записи узму у обзир.Ово је свакако претпоставка,ДНК тест Ћировића би зато дао прецизне одговоре.
Биће занимљиво ако се испостави да је у том делу Црне Горе постојала некаква концентрација M205 и да постоји континуитет миграција ка северозападу. Сетимо се да Лубурић за Годијеље каже да су из Годиња у Црмници (могуће да је ово само претпоставка на основу сличног имена?).
Са друге стране, неспорно је да се Кричак помиње веома рано на простору где и данас имамо прилично M205, међу којима неки имају предање о већој старини на том подручју.
Порука од: Банија Август 21, 2017, 05:18:12 поподне
Огранак који је тестиран (Демићи-Тубићи) нема предање о сродству са огранком који ће бити тестиран сутра (Демићи-Даштовићи), а и почели смо се узимати међусобно крајем XIX вијека. Уколико сродство постоји, оно свакако датира из времена прије 1800. године.
Порука од: Rigel Октобар 02, 2017, 01:17:09 пре подне
Цитат: Небојша септембар 16, 2017, 08:03:16 поподне
Видић, Св. Стеван, Бачинци (општина Шид), даље порекло из Парабућа (данас Ратково) у Бачкој, хаплогрупа J2b1-M205, род Крича
Нисам успео пронаћи више о овим Видићима. Видим само да је становништво Раткова насељено углавном од стране колониста из Топлице и околине Лесковца.
Видић се по хаплотипу савршено уклапа у ову групу M205 са потеза Полимље-Крајина (385ab=15-18, 458=15). У том смислу би било занимљиво уколико је из тих југоисточних крајева, с обзиром да се овакви хаплотипови до сада тамо нису појављивали.
Ово је ујчевина нашег Ригел-а, па можда може да каже нешто више о Видићима. ;)
Хвала Небојша. :)
Моји Видићи су у Бачинце (општина Шид) дошли крајем 19. века из Парабућа (данас Ратково). Претпостављам после велике епидемије колере која је избила у Парабућу 1873. и од које је умрло 800 људи, тј. четвртина становништва места.
У Парабућу се у попису 1828. помиње једна кућа Видића. На пописима 1728., 1743., 1752. и 1772. у Парабућу нема Видића.
Међутим, нашао сам Видиће пописане у близини Парабућа током 18. века:
- у Српском Милетићу (Racz Militics) 1752. и 1784.
- у Челареву (Cséb) 1743.
- у Сомбору 1796.
Да ли је нека од ових породица прешла у Парабућ крајем 18./почетком 19. века тешко је рећи.
О даљем пореклу немамо никаквих предања.
Пошто су Срби у Војводини, колико ми је познато, ретко мењали презиме (изузимајући узимање презимена по имену места одакле су, што овде није случај), рекао бих да су Видићи највероватније са овим презименом дошли у јужну Угарску.
Само презиме потиче од имена Вид или Вида, и сигурно се јављало на разним местима код неповезаних породица.
Једине Видиће који славе Св. Стевана сам нашао у области Прњавора и Босанског Брода. Нисам успео да откријем да ли они имају неко предање о даљем пореклу.
Такође су ми интересантне две друге групације Видића:
- у литератури о Пљевљима се Видићи помињу као једно од најстаријих племена/родова у том крају; каже се да су ту били у време доласка Турака; данас их у Пљевљима више нема; исељавали су се у Рашку (село Себимље и сам град Рашка) и уопштено по том делу југозападне Србије; неки су дошли и до Београда; овај род слави Св. Николу, али слава се некада и мењала; оно што је посебно интересантно код овог рода Видића је управо да потичу из пљеваљског краја који је један од центара хаплогрупе J2b1-M205 на овим просторима.
- други већи род Видића су они из ужичког краја са славом Св. Аранђела; они наводно сви потичу из Сирогојна код Ужица; од овог рода је и Немања Видић; међу коментарима о породици Видић на секцији ”Презимена” овог форума, неко је навео да се у њиховој породици прича да су ови Видићи из Сирогојна даљим пореклом из јужне Херцеговине; не знам колико је ово поуздано.
Видића има још по Босни и чини ми се на Кордуну, са разним славама, али то нигде није Св. Стеван.
Нисам се још срео са презименом Видић на простору југоисточне Србије.
У сваком случаји, само тестирање може потврдити неку везу или пут миграције до Бачке.
Проширио сам број маркера на 67 за Видиће, па да искористим прилику да се јавим Кричима. ;)
Marker DYS531 DYS578 DYF395 DYS590 DYS537 DYS641 DYS472 DYF406S1 DYS511
Value 11 8 15-16 8 11 10 8 12 9
Marker DYS425 DYS413 DYS557 DYS594 DYS436 DYS490 DYS534 DYS450 DYS444 DYS481 DYS520 DYS446
Value 12 22-23 17 10 12 12 19 8 13 22 20 13
Marker DYS617 DYS568 DYS487 DYS572 DYS640 DYS492 DYS565
Value 12 11 14 10 12 12 11
Порука од: Небојша Октобар 02, 2017, 09:43:04 пре подне
Проширио сам број маркера на 67 за Видиће, па да искористим прилику да се јавим Кричима. ;)
Marker DYS531 DYS578 DYF395 DYS590 DYS537 DYS641 DYS472 DYF406S1 DYS511
Value 11 8 15-16 8 11 10 8 12 9
Marker DYS425 DYS413 DYS557 DYS594 DYS436 DYS490 DYS534 DYS450 DYS444 DYS481 DYS520 DYS446
Value 12 22-23 17 10 12 12 19 8 13 22 20 13
Marker DYS617 DYS568 DYS487 DYS572 DYS640 DYS492 DYS565
Value 12 11 14 10 12 12 11
Свака част, Ригел!
Овако Видић стоји са осталима на 67 маркера:
- Радовић, Источно Сарајево, око 800 година до заједничког претка
- Лакић, Босанска Крајина, око 960 год.
- Тинтор, Северна Далмација, око 1100 год.
- Cullen, САД (раније Хрватска?), око 480 год.
- Наранчић, Лика, око 780 год.
- Чирко, Ливно, око 930 год.
- Милутиновић, околина Крушевца, око 1080 год.
- Стојановић, Врачев Гај, Банат, око 1230 год.
- Демић, Банија, око 630 год.
- Хазири, Косово, око 1470 год.
- Мркобрад, Ковин, Банат, око 1140 год.
- Биљански, Смољан, Бугарска, око 1560 год.
- Новаковић, Босанска Крајина, око 960 год.
- Раденковић, Трстеник, око 930 год.
- Батоћанин, Лопаш, око 930 год.
Као што се може видети, на основу 67 маркера, Видићу је најближи мистериозни Кулен, који је јако близак још неким припадницима M205. После њега му је вероватно најближи Демић, који је уједно близак и поменутом Кулену.
Видићу су генетски најдаљи Бугарин Биљански и Албанац Хазири, што је негде и очекивано.
Порука од: Витомир Радовић Октобар 02, 2017, 08:09:12 поподне
Порука од: Небојша Октобар 02, 2017, 08:21:21 поподне
Колико је предак Чамџића удаљен од Радовића?
Премало маркера за процену.
Порука од: Витомир Радовић Октобар 02, 2017, 08:35:40 поподне
Порука од: Банија Октобар 02, 2017, 10:52:14 поподне
http://www.poreklo.rs/2017/10/02/krici-tragom-izgubljenog-plemena-prvi-dio/
У њему су обрађени Кричи кроз предања и кроз историјске изворе. Нисам користио научну апаратуру јер сматрам да је текст овако прегледнији и читљивији обичним људима.
Ових дана планирам и текст о Кричима у нашим западним крајевима, као и текст о Кричима као генетски профилисаном роду.
Порука од: Небојша Октобар 02, 2017, 10:55:18 поподне
Први од три планирана текста о Кричима:
http://www.poreklo.rs/2017/10/02/krici-tragom-izgubljenog-plemena-prvi-dio/
У њему су обрађени Кричи кроз предања и кроз историјске изворе. Нисам користио научну апаратуру јер сматрам да је текст овако прегледнији и читљивији обичним људима.
Ових дана планирам и текст о Кричима у нашим западним крајевима, као и текст о Кричима као генетски профилисаном роду.
Свака част, Петре!
Негде на овој теми исписах имена и презимена неких Крича (и Дробњака?) који су нападали на дубровачке караване, али сада не постоји шанса да се сетим ко су. Тако је кад тема има преко 100 страница.
Ако неко зна о чему причам, нека помогне. Знам да су презимена онако класично-бандитска, што је релативно често у то време. Типа Кољовратић, Коњокрадић, Кесосецић, итд. :)
Порука од: Uzi Октобар 02, 2017, 11:25:39 поподне
Први од три планирана текста о Кричима:
http://www.poreklo.rs/2017/10/02/krici-tragom-izgubljenog-plemena-prvi-dio/
У њему су обрађени Кричи кроз предања и кроз историјске изворе. Нисам користио научну апаратуру јер сматрам да је текст овако прегледнији и читљивији обичним људима.
Ових дана планирам и текст о Кричима у нашим западним крајевима, као и текст о Кричима као генетски профилисаном роду.
Сјајан текст Петре, детаљно и информативно! Једва чекам део други.
Порука од: Đorđo Октобар 02, 2017, 11:40:50 поподне
Порука од: Банија Октобар 03, 2017, 12:51:32 пре подне
Упада ми у очи што се слично као Кричи (црномањасти, ситни растом, здепасти, зелених очију, дебелих усана) описују и Парежани у Бањанима
Да, Лубурић помиње да су овако описани Кокотовићи и Мишковићи из Бањана.
Порука од: Бобан Чамџић Октобар 03, 2017, 06:21:53 поподне
Порука од: Бобан Чамџић Октобар 03, 2017, 06:30:15 поподне
Порука од: Rigel Октобар 03, 2017, 07:38:59 поподне
Свака част, Ригел!
Овако Видић стоји са осталима на 67 маркера:
- Радовић, Источно Сарајево, око 800 година до заједничког претка
- Лакић, Босанска Крајина, око 960 год.
- Тинтор, Северна Далмација, око 1100 год.
- Cullen, САД (раније Хрватска?), око 480 год.
- Наранчић, Лика, око 780 год.
- Чирко, Ливно, око 930 год.
- Милутиновић, околина Крушевца, око 1080 год.
- Стојановић, Врачев Гај, Банат, око 1230 год.
- Демић, Банија, око 630 год.
- Хазири, Косово, око 1470 год.
- Мркобрад, Ковин, Банат, око 1140 год.
- Биљански, Смољан, Бугарска, око 1560 год.
- Новаковић, Босанска Крајина, око 960 год.
- Раденковић, Трстеник, око 930 год.
- Батоћанин, Лопаш, око 930 год.
Као што се може видети, на основу 67 маркера, Видићу је најближи мистериозни Кулен, који је јако близак још неким припадницима M205. После њега му је вероватно најближи Демић, који је уједно близак и поменутом Кулену.
Видићу су генетски најдаљи Бугарин Биљански и Албанац Хазири, што је негде и очекивано.
Хвала на анализи Небојша. :) Добро би било да још Крича повећа број тестираних маркера на 67 (или више) како би се евентуално могла направити нека подела унутар општег рода који већ сада има поприличан број породица. Мада то није баш једноставно за родове са не тако давним најближим заједничким претком.
Претпостављам да је Куленов хаплотип онај са редним бројем 670447 на J2-M172 пројекту.
И ја сам пропустио хаплотипове кроз пар рачунача и да, рекло би се да су Видићима најближи Кулен, па Демићи, па Радовићи.
С тим што Кулен и Наранчић имају хаплотипове врло блиске модалу, па то може дати лажну слику о ближем сродству са другим породицама него што оно реално јесте.
Порука од: Rigel Октобар 03, 2017, 07:42:48 поподне
Први од три планирана текста о Кричима:
http://www.poreklo.rs/2017/10/02/krici-tragom-izgubljenog-plemena-prvi-dio/
У њему су обрађени Кричи кроз предања и кроз историјске изворе. Нисам користио научну апаратуру јер сматрам да је текст овако прегледнији и читљивији обичним људима.
Ових дана планирам и текст о Кричима у нашим западним крајевима, као и текст о Кричима као генетски профилисаном роду.
Све похвале за текст. Веома је корисно имати тако сажете информације на једном месту, нарочито када тема која се бави дотичним родом има преко 100 страна. :)
Порука од: Небојша Октобар 03, 2017, 09:22:43 поподне
Хвала на анализи Небојша. :) Добро би било да још Крича повећа број тестираних маркера на 67 (или више) како би се евентуално могла направити нека подела унутар општег рода који већ сада има поприличан број породица. Мада то није баш једноставно за родове са не тако давним најближим заједничким претком.
Претпостављам да је Куленов хаплотип онај са редним бројем 670447 на J2-M172 пројекту.
И ја сам пропустио хаплотипове кроз пар рачунача и да, рекло би се да су Видићима најближи Кулен, па Демићи, па Радовићи.
С тим што Кулен и Наранчић имају хаплотипове врло блиске модалу, па то може дати лажну слику о ближем сродству са другим породицама него што оно реално јесте.
Нема на чему. Да, 670447 је Кулен. Што се табеле M205 тиче, у току је сређивање исте, па се надам да ће ускоро осванути са све поделама по родовима.
Порука од: Rigel Октобар 04, 2017, 01:22:36 поподне
Што се табеле M205 тиче, у току је сређивање исте, па се надам да ће ускоро осванути са све поделама по родовима.
Одлично. :D
Радујем се даљем истраживању порекла и сеоба припадника кричке гране и осталих J2b-M205.
Порука од: Банија Октобар 06, 2017, 02:27:33 поподне
Први од три планирана текста о Кричима:
http://www.poreklo.rs/2017/10/02/krici-tragom-izgubljenog-plemena-prvi-dio/
У њему су обрађени Кричи кроз предања и кроз историјске изворе. Нисам користио научну апаратуру јер сматрам да је текст овако прегледнији и читљивији обичним људима.
Ових дана планирам и текст о Кричима у нашим западним крајевима, као и текст о Кричима као генетски профилисаном роду.
Ипак ће бити више текстова него што сам првобитно планирао.
Ево другог текста у коме сам покушао дати преглед најзанимљивијих теорија о настанку кричког имена:
http://www.poreklo.rs/2017/10/06/krici-tragom-izgubljenog-plemena-drugi-dio/
Порука од: Банија Октобар 14, 2017, 03:40:05 поподне
http://www.poreklo.rs/2017/10/14/krici-tragom-izgubljenog-plemena-treci-dio/
Порука од: Radul Октобар 14, 2017, 11:54:27 поподне
Први од три планирана текста о Кричима:
http://www.poreklo.rs/2017/10/02/krici-tragom-izgubljenog-plemena-prvi-dio/
У њему су обрађени Кричи кроз предања и кроз историјске изворе. Нисам користио научну апаратуру јер сматрам да је текст овако прегледнији и читљивији обичним људима.
Ових дана планирам и текст о Кричима у нашим западним крајевима, као и текст о Кричима као генетски профилисаном роду.
Трећи дио текста који се односи на Криче у нашим западним крајевима:
http://www.poreklo.rs/2017/10/14/krici-tragom-izgubljenog-plemena-treci-dio/
Ипак ће бити више текстова него што сам првобитно планирао.
Ево другог текста у коме сам покушао дати преглед најзанимљивијих теорија о настанку кричког имена:
http://www.poreklo.rs/2017/10/06/krici-tragom-izgubljenog-plemena-drugi-dio/
Одличан чланак, све похвале ;)
Порука од: Банија Октобар 15, 2017, 04:29:37 поподне
http://www.poreklo.rs/2017/10/15/krici-tragom-izgubljenog-plemena-genetika/
Јављајте утиске и шаљите примједбе.
Хвала свима који су учествовали у припреми и обради овог текста, а посебно нашем Небојши Новаковићу!
Порука од: Предраг56 Октобар 15, 2017, 07:00:27 поподне
Ево и текста о генетској слици кричког рода, тј. наше J2b1-M205>Y22059 или J2b1-M205>Y22066 екипе:
http://www.poreklo.rs/2017/10/15/krici-tragom-izgubljenog-plemena-genetika/
Јављајте утиске и шаљите примједбе.
Хвала свима који су учествовали у припреми и обради овог текста, а посебно нашем Небојши Новаковићу!
Браво Петре!
Сви прилози су одлични (сажети)!
Али ја сам свакако пристрасан!
Можда само код другог наставка које се бави именом племена Кричи да додам да
Гордана Томовић у свом раду о Кричанима износи једно запажање које мене и дан данас заокупља (ти си свакако одабрао оно што је теби било најубедљивије или најинтересантније)!
Назив, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по
правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузимањем имена у словенској средини. На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини. Сводном повељом из
1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у
околини Солуна.Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, северои-
сточно од Солуна. Утицај грчког језика и византијске културе веома је рано
почео да прожима све видове живота у средњовековној српској држави. Поред природног, готово осмоског притиска више културне средине на примитивнију, постојао је такође природан ток привредних и етничких мешања
проузрокован сталним кретањима великих група сточара из Тесалије и дру-
гих делова Грчке ка планинским подручјима средњег Балкана.
У околини Врања познат је средњовековни катун влаха Псодерци, данас село Содерце, чије се порекло оправдано везује за влахо - клисурску групу грчких цинцарских насеља југоисточно од града Лерина у северној Грчкој ? Сточарска скупина Кричани на планини Уборку, што је можда старије име планине Сињајевине, могла је такође настати расејањем грчких сточара из околине Солуна. Прво повремено, а потом сталније, засновали су своја станишта у Потарју, са обе стране реке, како на јужним границама прошћењског метоха Св.Петра на Лиму - код Крција на Сињајевини, тако и на северним међама истог црквеног поседа у данашњем пределу Кричак.
Позива се на А. Лому, Топономастика и археологија - антички локалитети код Пљеваља и Пријепоља и могући предсловенски остациу тамошњој топонимији, Ономатолошки прилози X, Београд 1989, 1-32, на стр. 22 аутор закључује како се не би сачувало непостојано ри у случају раног словенског преузимања имена Кричани, већ би дало облик Крчани.
Дискутовали смо већ овде о основи речи Κριθιά!
И дошли до тога да означава јечам на грчком!
Свакако би требало видети како се реч јечам каже на неком од (старо) влашких дијалаката, па и на цинцарском! Не мора нас, наравно, никуда одвести!
На свакој теми овде (било која да је хаплогрипа у питању или род у оквиру неке хаплогрупе) све личи мање или више на неку слагалицу!
А и тај старији назив планине Сињајевина (јако леп назив)...Уборак је занимљив!
Порука од: Zor Октобар 19, 2017, 07:27:28 поподне
Влах из Андон Поција има поклапање са Грком чији се хаплотип налази у студији "The Y-Chromosome Tree Bursts into Leaf: 13,000 High-Confidence SNPs Covering the Majority of Known Clades" (преузет из студије "Clinal patterns of human Y chromosomal diversity in continental Italy and Greece are dominated by drift and founder effects").
У поменутом раду је одрађено и СНП тестирање на основу чега се може закључити да је тај Грк негативан на PH4306. Кричи су дакле потпуно друга грана (PH4306>Y22066). Према YFull-у старост PH4306 је такође негде око 6000 година, па се може рећи да је и овај Грк толико удаљен.
За порекло Крича је много занимљивији Грк из западне Анадолије који, осим што се сасвим лепо уклапа у род J-Y22066, поседује вредности које се срећу код "модалног" хаплотипа Крича.
Да, види се по толико разлика на спорим маркерима да је веома удаљен, очито су они нека засебна прича. Онда је неки CTS1969.
Да тај из Фокеје, а мислим да има више на фтдна Грка сродних Кричима.
Оно што је занимљиво а спомињао је неко легендарног војводу Калоку, лична имена Калко/Калчо срећу се и по Бугарској, основа је грчка али је кључ у тој варијанти са "к" иза. Било би занимљиво видјети гдје се највише среће.:)
Порука од: нцп Октобар 20, 2017, 08:09:18 пре подне
Да, види се по толико разлика на спорим маркерима да је веома удаљен, очито су они нека засебна прича. Онда је неки CTS1969.
Да тај из Фокеје, а мислим да има више на фтдна Грка сродних Кричима.
Оно што је занимљиво а спомињао је неко легендарног војводу Калоку, лична имена Калко/Калчо срећу се и по Бугарској, основа је грчка али је кључ у тој варијанти са "к" иза. Било би занимљиво видјети гдје се највише среће.:)
:) војвода Калока (ако је дошло из грчког језика - а по мени јесте) могло је значити (у српском слободном преводу) и војвода Добрица.
Али и војвода Доброје, Добривоје, Добрашин, Добрило, Добран, Добромир и итд. (србски језик је ненадмашан у тим варијацијама имена изведеним примера ради само -овде- од придева добар)!
Исто тако војвода Калока јe могло значити (у српском слободном преводу) и војвода Красојe. Ово друго ми јe пало на памeт кад ишчитах нeка руска објашњeња појма.
Порука од: нцп Октобар 20, 2017, 08:21:19 пре подне
Пошто од Крича на теми има мало сачуваних предања (једно од њих је о војводи Калоки) заинтересовах се за то име по реченом "име је знак" (иако је већ писано на теми о томе).
Појам калока-гахиа ако добро схватам је нешто као добра нарав или добра суштаственост (о томе су писали Сократ, Платон и итд) па би имали човека нарочитог кова у смислу доброг у (по) својој суштини.
https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%8F
Калокагати́я (на старогръцки: καλοκαγαθία, от καλὸς καὶ ἀαγαθός, калос каи агатос).
Първите свидетелства за този идеал са на известния древногръцки философ Платон. Буквално значи - красив и добродетелен, хармонично съчетание на телесна и нравствена красота, особено в боя (Йернер Вегер).
https://antique_philosophy.academic.ru/178/%D0%9A%D0%90%D0%9B%D0%9E%D0%9A%D0%90%D0%93%D0%90%D0%A2%D0%98%D0%AF
КАЛОКАГАТИЯ (греч. καλοκἀγαθία, τὸ καλὸν κἀγαθόν), термин античной этики, образованный из прилагательных καλός (прекрасный) и ἀγαθός (хороший, добрый) и переводимый как «нравственная красота»; καλός κἀγαθός - человек прекрасный, добродетельный. Известный в ранней традиции (возможно, уже у Семи мудрецов, ср. изречение Солона «калокага-тии верь больше, чем клятве», D. L. I 60), наибольшее распространение получил в философии классического периода (софисты, Сократ, Платон и Аристотель), был употребим и в дальнейшем, напр., в Поздней Стое.
http://esthetiks.ru/kalokagatiya.html
КАЛОКАГАТИЯ (греч. kalokagathia от kalos — прекрасный и agathos — хороший, нравственно совершенный) — непереводимый термин античной эстетики обозначающий гармонию внешнего и внутреннего, которая является условием красоты человека. Калокагатия является одним из центральных понятий античной эстетики на всех главнейших социально-исторических ступенях ее развития.
https://books.google.rs/books?id=kAFUjmNoQNEC&pg=PA782&lpg=PA782&dq=kaloka+greece&source=bl&ots=85QEAj8xOi&sig=_VJO-WjHR45JzeIUoi3ZMyQAdj4&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwji4fKynf3WAhWQfFAKHfqtB1cQ6AEIODAC#v=onepage&q=kaloka%20greece&f=false
Greek Thought: A Guide to Classical Knowledge By Pierre Pellegrin
Порука од: Небојша Новембар 20, 2017, 05:24:01 поподне
Тако на пример код Милете Војиновића (Становништво пљеваљског краја) постоји податак да су они једна од староседелачких породица (старије презиме Богдановић) у Маочу и да су ту живели "још у време Немањића". У тој су групи још и Хљебчевићи, Секулићи и Марковићи (такође J2b-M205).
Од ових Перуничића су и браћа Перуничић.
Ненад
(https://handnews.fr/wp-content/uploads/2015/04/gal0065.jpg)
Предраг
(http://www.rkpartizan.rs/wp-content/gallery/istorija/predrag-perunicic.jpg)
Порука од: Небојша Децембар 22, 2017, 02:27:31 поподне
Кричаци спадају међу старије досељенике (17., 18. век). Пореклом су из Грчака (Александровац), од Богићевића, раније из племена Дробњака. Славили су Ђурђевдан, па су прешли на Ђурђиц.
Биће занимљиво видети хаплогрупу. Верујем да су највеће шансе за J2b M205, али отворене су и друге опције (можда I2a, I1, G2a).
Богићевићи из Грчака (Ђурђиц и Ђурђевдан) су пореклом "из Боћа под Жељином". У Дробњаку се не помињу конкретно Богићевићи, али се среће код исељеника из племена.
Порука од: Jelic Децембар 22, 2017, 02:47:17 поподне
У Дробњаку се не помињу конкретно Богићевићи, али се среће код исељеника из племена.
Војвода Атноније Богићевић, додуше он би требало да је неке друге ХГ тј. није J2b1.
Порука од: Небојша Децембар 22, 2017, 04:14:28 поподне
Ако све буде како треба, ускоро би требало да стигне резултат породице Кричак, из Жуња (Брус).
Кричаци спадају међу старије досељенике (17., 18. век). Пореклом су из Грчака (Александровац), од Богићевића, раније из племена Дробњака. Славили су Ђурђевдан, па су прешли на Ђурђиц.
Занимљив је овај случај Кричак - Грчак. Подсећа на оно поређење Кричи - Грци, или крички - грчки, о чему су писали Лома и други аутори.
Порука од: Небојша Децембар 22, 2017, 06:42:57 поподне
Ако све буде како треба, ускоро би требало да стигне резултат породице Кричак, из Жуња (Брус).
Кричаци спадају међу старије досељенике (17., 18. век). Пореклом су из Грчака (Александровац), од Богићевића, раније из племена Дробњака. Славили су Ђурђевдан, па су прешли на Ђурђиц.
Биће занимљиво видети хаплогрупу. Верујем да су највеће шансе за J2b M205, али отворене су и друге опције (можда I2a, I1, G2a).
Богићевићи из Грчака (Ђурђиц и Ђурђевдан) су пореклом "из Боћа под Жељином". У Дробњаку се не помињу конкретно Богићевићи, али се среће код исељеника из племена.
Сетих се да је МИлош писао о оснивању села Боће:
"Бoћe je ocнoвaнo кpajeм XVII вeкa, oд cтpaнe двojицe бpaћe Бoћa и Бoтунa. Cтapинoм cу из Цpнe Гope- "oд Пoдгopицe" (?). Пoтoмци Бoћa cу ocтaли у Бoћe, a Бoтунa cу ocнoвaли Бoтуњу. Пивницe Бoћa билe cу у Бoћкoj пoљaни у Aлeкcaндpoвaчкoj жупи. Пoтoмци Бoћa cу "Гpци"- Гpкoвићи, Бoжaнићи и Caвкoвићи. Имajу cpoдникe у Гoкчaници, Пoдибpу и у дoлини зaпaднe Mopaвe. У Бoтуњи cу им cpoдни Paдулoвићи, Mилиcaвљeвићи и Шљивићи; Дoбpoдoлци у Бpзeћи; Вacићи-Пoпoвићи у Ћeлиjaмa (Pacинa), у Paзбojни и Kуpшумлиjcкoj бaњи.
Cви cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн."
Порука од: Небојша Децембар 22, 2017, 08:21:26 поподне
Сетих се да је МИлош писао о оснивању села Боће:
"Бoћe je ocнoвaнo кpajeм XVII вeкa, oд cтpaнe двojицe бpaћe Бoћa и Бoтунa. Cтapинoм cу из Цpнe Гope- "oд Пoдгopицe" (?). Пoтoмци Бoћa cу ocтaли у Бoћe, a Бoтунa cу ocнoвaли Бoтуњу. Пивницe Бoћa билe cу у Бoћкoj пoљaни у Aлeкcaндpoвaчкoj жупи. Пoтoмци Бoћa cу "Гpци"- Гpкoвићи, Бoжaнићи и Caвкoвићи. Имajу cpoдникe у Гoкчaници, Пoдибpу и у дoлини зaпaднe Mopaвe. У Бoтуњи cу им cpoдни Paдулoвићи, Mилиcaвљeвићи и Шљивићи; Дoбpoдoлци у Бpзeћи; Вacићи-Пoпoвићи у Ћeлиjaмa (Pacинa), у Paзбojни и Kуpшумлиjcкoj бaњи.
Cви cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн."
Сад видим да у пројекту имамо тестиране Шљивиће и МИлосављевиће из Ботуње. Обе фамилије су I2-PH908 и то чини се не толико удаљене међусобно по маркерима. Шљивићи славе Ђурђиц, Милосављевићи Ђурђевдан.
С обзиром на генетску везу, као и ону на основу литературе, можда треба размотрити опцију да се ове две фамилије ставе у један подрод. Остављам админима да смисле име рода. :)
Са овим је јасно и да један део овог рода из Боћа (тзв. "Грци"), нема везе са Богићевићима-Кричацима.
Порука од: Небојша Децембар 22, 2017, 09:04:54 поподне
Код Динарика увек треба бити опрезан чак и када постоји поклапање, а и ови су већ крајем 17. века основали село. Треба још испитати ту везу.
Порука од: Jelic Децембар 23, 2017, 01:37:05 поподне
даље из Гацка
Невесиња, наводно даље још из Бара али то није толико сигурно као ово за Невесиње. Та породица такође слави Ђурђиц.
Порука од: Небојша Децембар 23, 2017, 01:45:45 поподне
Невесиња, наводно даље још из Бара али то није толико сигурно као ово за Невесиње. Та породица такође слави Ђурђиц.
То је интересантно већ.
Са овим је јасно и да један део овог рода из Боћа (тзв. "Грци"), нема везе са Богићевићима-Кричацима.
Сад видим да сам овде пожурио са закључком, као да су Кричаци већ испали M205. :) Према литератури највеће су шансе за I2-PH908.
Порука од: Jelic Децембар 23, 2017, 02:11:27 поподне
Сад видим да сам овде пожурио са закључком, као да су Кричаци већ испали M205. :) Према литератури највеће су шансе за I2-PH908.
Видећемо, није немогуће и да нису повезани са Шљивићима и Милосављевићима.
Порука од: Небојша Јануар 22, 2018, 09:51:57 поподне
Више места са овим именом постоји и на Старој Планини, а али и у Родопима, управо крај града Кричима (случајност вероватно). И на источном Косову постоји планина Козница.
Није сигурно да су припадници M205 било где ван Потарја носили ово име, али је свакако занимљиво што управо у том крају (југоисточна Србија) постоји солидна концентрација ове хаплогрупе.
Помињали смо већ да је слична ситуација и на неким необјављеним истраживањима, а овако стоје ствари у јавним базама:
- Ристић, Гргуровце/Лебане (Српски днк пројекат)
- Стојковић, Нови Глог/Трговиште (Српски днк пројекат)
- Трајковић, Куманово (Српски днк пројекат)
- Стојковић, Млачиште/Црна Трава (23andMe)
- Хазири, Жегра/Гњилане (FTDNA)
Графички то изгледа овако:
плаво - тестирани J-M205
црвено - Козница (Владичин Хан)
(https://lh3.googleusercontent.com/k1q7SizfS4AkSbCuwWn2pxApAelkEAcBcBfQa-CvUfiqYZOeDU_6d7lefOKH2kPEKC4Wj9Nx_aI386iUhE3XtzaRn-pw8f7qW9cW_KOQctr4lslJOoGGBHyj-zTbx4454SAlMI4jR46k1cqgJH8jmzWUCXa1_KPJUwakptVuY-8T2N18kvWYtQ03dIf-PPCCnkJPbNRkOZSV9Idk7NsMHzbjI1hRxCvUrWGcnhKmFuMgTM6di7fcvKpQeiinbuyWRpFzq26PzU1mVVmo2pABwJy_4-PyNN8uXvqBsYTODllf9WGjz-OakoCjLAP9iMI-BYpyMNvZDEpFJuGx0U5rOyHln38XwySvlQ8gF20XlefXBwhPdykzhor9BUjPoJIc57tRjd3KoJoFgMSpZpACaa75p5F0RMrg6hzjjZoubft50eAHQtwDTe5_O87ncLXqCjGYr9JZg81VYkkQ-D8cpohQHV4hZBQBaP8LIrP4ObqFv6ejsd5uGlDvpzm6Hh0wmoZHX9VLIT21UcNh-mscDSjs_PKSCDUsLuI3fLsEWv6TIv81thVTwN2I0NSpQJ9dwRLiTJFt1SlXX1KYDo-bmoMgI_RVg6RO4Kt2puA=w417-h426-no)
Порука од: Небојша Март 07, 2018, 05:05:18 поподне
Извор: "Манастир Бањска и доба краља Мулутина"
Негде у исто време (14. век) јавља се лично име Кричан и у околини Штипа. Село Кричановска Козница било је у поседу Дејановића (околина Куманова), а село Кричани (околина Солуна) цар Душан 1348. дарује Хиландару.
Ово би били неки најранији помени имена/топонима који у себи садрже основу "Крич" у јужним, источним и централним крајевима Балкана. Ово име се нешто раније се јавља у динарским крајевима (предео Кричан 1260. и породица Cricichi или de Criзсо у Котору 1280-1330).
Порука од: Демића страна Март 07, 2018, 05:53:08 поподне
Иван, син попа Кричана, јавља се међу призренским трговцима који су трговали са Дубровнчанима средином 14. века.
Извор: "Манастир Бањска и доба краља Мулутина"
Негде у исто време (14. век) јавља се лично име Кричан и у околини Штипа. Село Кричановска Козница било је у поседу Дејановића (околина Куманова), а село Кричани (околина Солуна) цар Душан 1348. дарује Хиландару.
Ово би били неки најранији помени имена/топонима који у себи садрже основу "Крич" у јужним, источним и централним крајевима Балкана. Ово име се нешто раније се јавља у динарским крајевима (предео Кричан 1260. и породица Cricichi или de Criзсо у Котору 1280-1330).
Ево како би то графички изгледало:
(https://s9.postimg.org/qoq14prwf/Untitled.jpg)
- област Кричан (Потарје), XIII вијек
- породица Cricichi/de Criзсо (Бока), XIII-XIV вијек
- лично име Кричан (Македонија), XIII-XIV вијек
- село Кричани (Македонија), XIV вијек
- село Кричановска Козница (Пчиња), XIV вијек
- лично име Кричан (Метохија), XIV вијек
- људи из Кричка (Потарје), XIV-XV вијек
- влашка нахија Кричка (Потарје), XV вијек
Порука од: Демића страна Март 08, 2018, 04:20:00 поподне
Ево како би то графички изгледало:
(https://s9.postimg.org/qoq14prwf/Untitled.jpg)
- област Кричан (Потарје), XIII вијек
- породица Cricichi/de Criзсо (Бока), XIII-XIV вијек
- лично име Кричан (Македонија), XIII-XIV вијек
- село Кричани (Македонија), XIV вијек
- село Кричановска Козница (Пчиња), XIV вијек
- лично име Кричан (Метохија), XIV вијек
- људи из Кричка (Потарје), XIV-XV вијек
- влашка нахија Кричка (Потарје), XV вијек
Упада у очи то што се име области у Потарју (Кричан, XIII вијек) јавља у истом облику као лична имена на подручју Македоније (Кричан, XIII-XIV вијек) и Метохије (Кричан, XIV вијек). Познато нам је да већина историчара сматра да су имена влашких групација настајала по именима њихових родоначелника (Кричан). Ако томе додамо и села на подручју Македоније (Кричани, XIV вијек) и Пчиње (Кричановска Козница, XIV вијек), очито је да ово име показује чвршћу везу са Македонијом и областима које јој гравитирају. Занимљиво је што су оба поменута села била даривана манастиру Хиландар.
Што се тиче генетских резултата, међу објављеним и необјављеним резултатима постоји више тестираних људи са подручја Пчиње, Косовског Поморавља, Јабланице и Шоплука који припадају нашој хаплогрупи (J2b1-M205>Y22066). Њима бисмо требали додати и пар резултата из анонимних истраживања БЈРМ и Бугарске. Ове области се у мањој или већој мјери покалпају са областима које су контролисали Дејановићи током XIV и XV вијека.
Намеће се питање да ли су Кричани/Кричи били можда нека од влашких групација чији се дио из ових југоисточних области у неком историјском периоду помјерио према западу?
Порука од: Грoф Март 20, 2018, 10:25:19 поподне
Ovo mi prezime Krišković nekako vuče na Kričković. Pošto Kričkovića ima u Lici, a Senj nije daleko od Like. Mozda je došlo do
toga da je č prešlo u š.
Jeli i ovaj kojim slučajem od plemena Kriča?
Порука од: Демића страна Март 24, 2018, 02:01:37 пре подне
Добром броју Крича који су тестирани преко FTDNA јуче и данас се у поклапањима појавио извјесни Klaus Clausen. Ријеч је о врло блиском поклапању (углавном 3 или 4 разлике на 37 тестираних маркера). Помоћу његовог мејла сам утврдио да се ради о човјеку из мјеста Валеберга на југу Шведске (Valleberga, Skåne Län).
Ово би био распоред првих 12 маркера: 12 23 15 10 15-18 11 15 12 12 12 28
Надамо се да ће ускоро ући у неки од пројеката, да ће нам се јавити и да ће нам рећи нешто више о поријеклу, мада се по свему судећи ради о некоме ко је поријеклом са Балкана. Да ли је ријеч о човјеку који не зна ко му је биолошки отац или о некој сличној причи (не би то био први пут код Крича), остаје да се види.
Ово је наше горе лист. Ушао је у J2-M172 пројекат на FTDNA. Разменили смо и коју реч. Не зна ко му је биолошки отац, а рођен је у Брауншвајгу (Немачка) 1949. године. Тамо је, према његовим речима, било доста робова/радника са Балкана у време Другог светског рата, па можда ту постоји веза. Географски је близу још један Немац J-Y22066 са FTDNA (Оперман, Ајнбек)
Клаусу су иначе најближи тестирани са простора Крајине, а у Family Finder поклапањима му се налази приличан број Балканаца.
То је онај хаплотип са 385=15-18 и 458=16, па делује да су му најближи Лакић и Тинтор. Међутим, на ових 37 маркера најближи су му Демићи са Баније. Свега 11 генерација до заједничког претка (број генерација би свакако порастао на више маркера). С њима дели и исту мутацију на 576, тј. 570 (19, 18), која се најчешће јавља код оне полимске групе M205.
По свему судећи, овај човјек има неке везе са ширим подручјем Приједора.
Међу најближим FF поклапањима има презимена Михаљевић, Батиница и Мијатовић/Шиљеговић. За Мијатовиће/Шиљеговиће је јасно наведен Приједор, а и презиме Батиница постоји на том подручју.
Ноћас је стигла допуна Клаусенових маркера (37>111) и најближи су му моји Демићи.
Ријеч је о поклапању на 104 од 111 маркера (7 разлика). Користио сам "Невски" калкулатор и добио сам свега 13 генерација (390 година) до нашег заједничког претка. Пошто знамо да се Клаусену међу најближим FF поклапањима налазе православни родови са ширег подручја Приједора (Поткозарје) и да је Банија током XVII и XVIII вијека насељавана управо са подручја Поткозарја, мислим да више нема сумње да је његов биолошки отац Крајишник.
Овај резултат, заједно са историјским изворима до којих смо дошли захваљујући нашем Урошу Узелцу, баца ново свјетло на поријекло Демића. Раније смо на основу предања (предање о попу Деми) и топонима (Демино врело, Демина лука, Демића точак) сматрали да смо прешли на Банију са подручја Суве међе (село Глиница код Велике Кладуше) током друге половине XVIII вијека. Почетком ове године сазнали смо да смо већ 1772. године имали најмање 5 задруга у Класнићу, што отвара могућност да смо на Банију прешли већ током прве половине XVIII вијека са подручја Поткозарја или Поуња. Овоме у прилог иде и то што у нашем селу постоји засеок Козара (планина Козара), затим топоним Поуња (ријека Уна), постоје и презимена Подунавац (ријека Уна) и Прусац (село Прусци на подручју Поткозарја), а прије неког времена добили смо и резултате Рудића из Класнића (веза са подручјем Поткозарја).
Порука од: Небојша Март 24, 2018, 02:48:32 поподне
Овај резултат, заједно са историјским изворима до којих смо дошли захваљујући нашем Урошу Узелцу, баца ново свјетло на поријекло Демића. Раније смо на основу предања (предање о попу Деми) и топонима (Демино врело, Демина лука, Демића точак) сматрали да смо прешли на Банију са подручја Суве међе (село Глиница код Велике Кладуше) током друге половине XVIII вијека. Почетком ове године сазнали смо да смо већ 1772. године имали најмање 5 задруга у Класнићу, што отвара могућност да смо на Банију прешли већ током прве половине XVIII вијека са подручја Поткозарја или Поуња. Овоме у прилог иде и то што у нашем селу постоји засеок Козара (планина Козара), затим топоним Поуња (ријека Уна), постоје и презимена Подунавац (ријека Уна) и Прусац (село Прусци на подручју Поткозарја), а прије неког времена добили смо и резултате Рудића из Класнића (веза са подручјем Поткозарја).
Веома блиско поклапање на 111 маркера. То додуше не мора да се коси са пореклом са подручја Суве међе, пошто је то становништво вероватно аутосомално повезано са оним из Поткозарја.
Сад видим да Клаусен на 67 маркера има поклапања -6, -7 и са некима из рода Y22063 (Чирко, Усорци, Батоћанин, Новаковић), па се поставља питање да ли су и ови са 385b 15 и 458 15 такође позитивни на овај СНП.
На основу маркера није сигурно коме су ближи, Усорцима или овој групи око Лакића. Лакић иначе такође има -7 на 67 са Клаусеном, што додатно компликује ситуацију. Он би, заједно са Мркобрадом, могао бити нека трећа подграна у оквиру Y22066. Али да не нагађамо, боље да се ради Yfull.
Порука од: Rigel Април 13, 2018, 11:41:18 поподне
Да ли је познато колико Батоћанин и Новаковић деле SNP-ова, а које нема Лакић?
Порука од: Rigel Април 14, 2018, 03:46:09 поподне
Видић (Стевањдан, Бачинци/Шид) је негативан на Y22063. То би могло важити и уопштено за полимску групу Ј2b-М205.
Да ли је познато колико Батоћанин и Новаковић деле SNP-ова, а које нема Лакић?
Видим сада на FTDNA стаблу да је у питању само један SNP (Y22063) који дефинише ту подграну којој припадају Новаковић и Батоћанин.
(https://i.imgur.com/4ZfW6wo.png)
Порука од: Небојша Април 15, 2018, 06:37:53 поподне
Видић (Стевањдан, Бачинци/Шид) је негативан на Y22063. То би могло важити и уопштено за полимску групу Ј2b-М205.
Да ли је познато колико Батоћанин и Новаковић деле SNP-ова, а које нема Лакић?
Хвала на информацијама, Ригел. Дакле дефинитивно постоји више подграна у оквиру ове наше Y22066. Мислио сам да је проблем у Лакићу, пошто му нису добро обрадили БАМ фајл, али сада је сигурно да постоје и породице које су Y22063-.
Порука од: Небојша Април 17, 2018, 09:10:44 пре подне
Видић (Стевањдан, Бачинци/Шид) је негативан на Y22063. То би могло важити и уопштено за полимску групу Ј2b-М205.
Видић је генетски најближи овој групи M205 из Полимља и Северне Далмације, тј. расинског округа (презимена Кричка и Кричак). Предлажем да још неко из ове групе тестира Y22063. Постоје велике шансе да су "Кричи" Y22063-.
Такође, било би од значаја да неко из ове групе око Усораца тестира овај СНП. По некој логици ствари, они би требали бити Y22063+. Питање је када се одвојила ова подграна. По свему судећи, пре најмање 500-1000 година.
Порука од: Небојша Јун 05, 2018, 08:15:48 поподне
(https://s33.postimg.cc/nxnkj7snj/152822189223084966.png)
Сребреник се налазио на простору Усоре, па се поставља питање да ли је то могао бити и миграциони пут личких Усораца. Али треба прво видети како генетски стоје ове две групе, тј. да ли су и ови из Полимља/Кричка Y22063+ и ако нису, када се и где одвојила ова подграна којој припадају Усорци.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ef/Bosnia_around_1412-sr.png)
Порука од: Петар Демић Јул 02, 2018, 02:43:28 поподне
Порука од: Небојша Јул 10, 2018, 12:32:16 поподне
БУЈИШИЋИ су живјели једно вријеме у Милошевићима, у Дробњаку, гдје се Вукале Радосављев Бујишић 1910. године, доселио из Вруље из пљеваљској краја. Сад од њих нико не живи у Дробњаку. Славили су Ђурђевдан
Братства матарушке регије
1. Неки Бујишић, чијег се имена потомци не сећају, дошао је око 1630. год. из Мораче у Крупице. Ту је са 5 синова остао око 50 година. Око 1690. године 4 сина одселе из Крупица у Вруљу, коју су нашли пусту. Један је брат остао у Крупицама, где његови потомци и данас живе. Четири брата се распореде у Вруљи и направе потребне зграде. Од претходних становника су нашли само гробље и код њега зидине срушене цркве.
Бујишићи су се брзо обогатили, али доласком Мицановића у Маоче, почело им је слабити богатство. Први становници Вруље била су два брата Златнопојасовића из Дробњака, који су одмах прешли у ислам. Они су из северног дела истиснули Бујише. Касније су пристигли Мемићи, Штроке и Дурани (сви Мицановићи) и потпуно их истисли из Поља, Бијелих Вода и читаве Вруље, те су морали прећи у Брезу на којој су им до тада били само летњи катуни.
Један део Бујишића се раније презивао Гољевићи, а сада се сви зову Бујишићи. Они живе углавном на Брези. О њима је писао и Танасије Пејатовић.
Од старих Бујишића најпознатији је био Прокопије Бујишић, архимандрит и војвода устанички у српској војсци од 1875-1878. године. Ратовао је са Маринком Леовцем око Прибоја, Нове Вароши, Вишеграда, Златара итд. Био је игуман манастира Бања код Прибоја и Милешева код Пријепоља. Прокопије (Јован) Бујишић је био син Мијаила (Мића) Бујишића, врло угледног човека Мијаило је имао 4 сина. Прокопије је умро 1913. године. За ратне заслуге, ширење просвете и буђење националне свести код Срба, добио је највећа одликовања Србије (Таковски крст, Орден Св. Саве итд.).
Бујишића је било око 1910. године 10 кућа и сви су живели на Брези, не рачунајући оне који су раније одселили по многим местима. За време бивше Југославије у Пљевљима је живео поп Бујишић и имао кућу наспрам цркве. Пошто је кућа била стара, одређена је за рушење 1948. године. Кад су радници копали испод патоса, нашли су пун ћуп златника. Надлежни органи су узели новац. Не зна се да ли је новац био попа Бујишића или неког претходног власника куће. Ђорђе је са три брата 1900. године отишао у место код Кокиног Брода. У Козицу је отишао Његован, 1895. год., у Пљевља је отишао Станоје са два брата, на Цетиње Јово, а код Шавника Вукола. У Маоче су отишли Малин и Голуб. Отишле су две породице у Лику и Нашице за време сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем III 1690. год.
Јоксим Бујишић је тражен 1909. године у аскере, али није хтео да служи турску војску, већ је побегао у хајдуке.
У I светском рату, у црногорској војсци (1914-1916) је учествовало 16 Бујишића. Милан је погинуо 1914. године на Челебићима. Интернирани су у Мађарску: Перко, Радован, Анто и Данило. Перко је умро на робији 1917. године.
Порекло презимена, село Маоче (Пљевља)
Око 1690. године, четири брата Бујишића одселе из Крупица и доселе у Вруљу, коју су нашли пусту. Браћа се распореде по Вруљи и направе потребне зграде.
После Бујишића, у Вруљу – Влаховине се доселише два брата Златнопојасовића (род су им Шљиванчани), али убрзо пређоше у ислам. Прозваше их Влаховљаци, па и они то презиме прихватише. Тај део Вруље и данас се зове Влаховина. Они су из северозападног дела Вруље истиснули Бујишиће.
Бошковићи, односно Мицановићи, до 1800. године заузеше читаву маочку котлину и почеше насељавати суседна села, тако што су потискивали српско становништво са њихових имања Кад сигоше до Бујишића, истераше их из Поља, Бијелих Вода, односно читаве Вруље, те су морали селити на Брезу, на којој су им до тада били летњи катуни. Било их је већ десетак кућа, па се и одатле почеше расељавати. Пошто Мицановићи (Мемићи, Дурановићи и Штроке) истиснуше Бујишиће, дођоше у сукоб и са муслиманима Влаховљацима. После неколико међусобних убистава, Влаховљаци (по казивању Раша Влаховљака) су морали напустити своја имања и одселити на Бољаниће. Било их је десетак кућа. Тамо су се око 1840. године населили на имања Ченгића као чифчије.
Извор:
https://www.poreklo.rs/2013/04/19/drobnjaci-poreklo-plemena-2/
https://www.poreklo.rs/2014/02/08/poreklo-prezimena-selo-mataruge-pljevlja/
https://www.poreklo.rs/2014/02/08/poreklo-prezimena-selo-vrulja-pljevlja/
https://www.poreklo.rs/2014/02/07/poreklo-prezimena-selo-maoce-pljevlja/
Порука од: НиколаВук Јул 10, 2018, 01:12:26 поподне
Порука од: Небојша Јул 15, 2018, 12:21:13 поподне
Закључно са Стефановићем, имамо 16 наших људи (J2b1-M205>Y22066) који имају 111 тестираних маркера. То су: Батоћанин (2), Видић, Дема, Демић, Јелача, Клаусен, Костић, Кулен, Лакић, Милутиновић, Новаковић, Раденковић, Стефановић, Стојановић и Тинтор. Користио сам "Невски" калкулатор и према њему 15 наших људи (рачунао сам само једног Батоћанина) имало је заједничког претка вјероватно прије неких 37 генерација или 1110 година (X вијек).
Исто као и на Yfull-у
На 23andMe се појавио и Голубовић (Аранђеловдан) из Пљеваља, такође J-M205
Овиме је вероватно потврђено предање оних Ђорђевића из Жупе, који такође славе Аранђеловдан и кажу да су пореклом од Голубовића/Котлајића. Треба само утврдити да ли постоји даља веза са Морачом, пошто Голубовићи и остали из тог рода Ћировића у околини Пљеваља, имају такво предање.
ГОЛУБОВИЋИ
(у Шумановцу)
Поријеклом су од Голубовића из Котлајића, код Крупица, из Затарја. У Шумановац су се доселила браћа Мијаило и Мелентије, због сукоба с турцима Ђурђевићима, на дан крсне славе Голубовића – Светог Аранђела. У овом сукобу Голубовићи убише два Турчина Ђурђевића, и зато су морали да бјеже преко Таре; доселише се у Језера, у село Шумановац, 1852. године, са својим породицама.
Мијаило је имао четири сина: Димитрија, Живка, Мирка и Ивана.
Мелентије је кратко живио у Шумановцу, па се одселио на Косово, у Косовску Митровицу, одакле су се раселили у Лебане, Слишане и Орану и на друга мјеста на Косову.
Димитрије Мијаилов имао је пет синова: Голуба, Стевана, Спасоја, Влада и Душана. Голуб и Стеван су се одселили у Америку, Спасоје у Вашково, а Владо у Потпеће. Душан је остао да живи у Шумановцу.
Живко Мијаилов имао је синове Уроша и Бећка. Од Бећка нема потомака.
Мирко Мијаилов имао је четири сина: Јагоша, Милоша, Лазара и Миливоја.
Иван Мијаилов се с породицом одселио у Србију у лесковачки крај.
Мирко Милошев је погинуо као борац НОР-а на Трнову 1944. године, тако да од Милоша нема потомства.
Данас у Шумановцу живе потомци Димитријеви, Живкови и Миркови. Има их и у другим крајевима наше земље, гдје су се одселили због запослења.
Славе Аранђеловдан
Голубовићи су од Ћировића. Не може се утврдити када су се по неком претку прозвали Голубовићи. Од Ћировића су и Пејовићи и Ђаковићи. Андрија Лубурић у свом делу "Дробњаци, племе у Херцеговини” пишући о Ћосовићима у Вашкову износи да су Турци хтели да им се доведе у постељу нека лепа Голубовића девојка, али Ћосовићи нису при- стали, већ су побили Турке харачлије око 1770. године. Голубовићи су затим живели у Котлајићима, а до њих, у Гариштима, Ћировићи, док су Пејовићи живели код Рељина камена. Било их је по једна кућа. Изгледа да се ту нису дуго задржавали, већ су сви одселили.
Двојица Голубовића су се населила и живела извесно време код Милешева. Један је ту остао, а други отишао у Ограде код Бабина и ту је дуже живео. Његови су потомци дошли у Клопет, у Вруљу, затим су се сел>акали по Маочу и Бетешевини.
Неки Ћировић је прешао из Доње Мораче у Горњу око половине 17. века. Имао је два сина, једног су убили Ровчани, а други је још био мали. Остао му је и унук од погинулог сина. Тај Ћировић је доселио у Вашково. Ту су се од Ћировића одвојили Голубовићи и Пејовићи. Око 1720. године три братства, односно свега три куће (једна Ћировића, једна Голубовића и једна Пејовића) доселе у Крупице. Голубовићи се населе у Котлајићима, Ћировићи северно од њих - у Гаришту, а Пејовићи код Рељиног камена.
извор
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло"
Порекло становништва Пљеваљског краја, Милета Војиновић: "Порекло становништва Пљеваљског краја"
Тестирани из околине Пљеваља
E-V13
Пивљанин, Аранђеловдан
Лисичић, Јовањдан
G2a-L497
Мрдак, Никољдан
I1-Z63
Бајић, Стевањдан
I2-PH908
Крвавац, Ђурђевдан
Гачевић, Лазаревдан
Јечменица, Никољдан
J2b-M205
Марковић, Ђурђевдан
Перуничић, Ђурђевдан
Чамџић, Аранђеловдан
Голубовић, Аранђеловдан
Бујишић, Ђурђевдан
Ћосовић, Ђурђевдан?
Цмиљанић, Ђурђевдан
R1a-Z280
Цвијовић, Мратиндан
R1a-M458
Лончар, Ђурђевдан
Поставља се и питање процента J2b-M205 у околини Пљеваља, с обзиром да је велики број породица из тог краја, према литератури, у некој вези са Перуничићима, Ћировићима, Ћосовићима..
у то име једна нумера за све тестиране одатле :)
https://www.youtube.com/v/Yl1t57kWvS0
Порука од: Петар Демић Август 01, 2018, 01:23:50 поподне
Порука од: Небојша Август 20, 2019, 05:17:49 поподне
(https://static.kupindoslike.com/VELJI-JADI-RASTKO-JOVETIC_slika_XL_97613769.jpg)
Јоветић је забележио приче које је слушао од правих народних приповедача. Разврстао их је у неколико циклуса. Поред ове, написао је и књигу: "Четерес чуда - приче из Црне Горе".
неки одлмоци:
(https://i.postimg.cc/fRFhRJ04/content-1.png)
(https://i.postimg.cc/153x0pGh/content.png)
(https://i.postimg.cc/vBwF5kz3/content-2.png)
(https://i.postimg.cc/6Qvx2td8/content-3.png)
Ову традицију борбе против Турака, наставили су касније и исељени Кричи, односно крајишки Усорци :)
"Оточац, Гацко Поље (некад Вилићко поље) насељени су 1658, из крајева око Усоре, из Босне. Каквога су менталитета ови Усорци-Срби били, видећете из ове војничке оцене: “ове Усорце хвале ми са свију страна моји стари Граничари, што су под мојом управом, и веле да су то витешки и најпоштенији људи између свих крајишника, што их je под Турцима", коју написа за цара барон Алберт."
Порука од: Amicus Август 20, 2019, 08:04:21 поподне
Било би лепо доћи до књиге Растка Јоветића, "Вељи Јади".
Ићи ћу до краја недеље до библиотеке, па ћу потражити, ако имају доћи ћемо до ње. ;)
Порука од: Витомир Радовић Август 20, 2019, 11:59:34 поподне
Порука од: Voljen od Boga Септембар 29, 2019, 10:41:00 пре подне
Могу ли се Кричи довести у везу са Пирустима?
Ово би могло имати смисла !
Порука од: Небојша Септембар 29, 2019, 11:33:26 пре подне
Ово би могло имати смисла !
Интересантна теорија. И П. Влаховић се осврнуо на верзију по којој су Кричи можда потомци старих Саса, који су својевремено радили као рудари у Брскову, али и у рудницима у околини Пљеваља.
Стога је занимљив и овај Милошев налаз о Латинима, који су се бавили рударством управо у крајевима где има ове Y22059 (видети мапу).
(https://i.postimg.cc/dtnvYMf7/Kri-i-J-Y220066-proj.jpg)
На простору североисточне Македоније, где може бити матица за један део јужноморавских Y22059, било је такође познатих рудника кроз историју. Проблем је што у случају J-Y22059 за Сасе недостаје генетска потврда, а за Пирусте фали већа старост рода. Мада лично верујем да је она осетно већа од тренутних 1000 година.
У сваком случају, ове области (север Црне Горе и југоисточна Србија) су још познатије по сточарству, па можда не треба да чуди висока концентрација ове хаплогрупе, која се пре свега може везати за остатке влашког становништва на Балкану.
Порука од: Voljen od Boga Октобар 07, 2019, 10:36:28 поподне
Stojanovci: a est di Surdulica, nel 1539 vengono citati un certo Martin Hanzouich, un certo Pauao Hanzouich (ambedue lett. "(figlio) di Hans") e un certo Chanussi (Thanussii?) Sasinouich (lett. "(figlio) del Sassone") di fede cattolica e sicura origine Sasi. Peraltro, l'uso dei nomi Pavao, antico slavo per Paolo, e Thanus, Chanus, di origine albanese, può indicare una certa tendenza all'assimilazione dei Sasi alle popolazioni locali. A dimostrazione di un certo grado di contatto e simbiosi tra popolazione albanese e Sasi si possono citare i mercanti di Dulcigno (Ulcinj), Chanussii Sasinovich (1375) e Domince Sasen (Sassone? 1387), forse figli di famiglie miste sassone-albanesi. Tale commistione, del resto, non deve affatto considerarsi sporadica, stante il credo religioso cattolico di molti albanesi dell'epoca. Извор: https://it.wikipedia.org/wiki/Sasi
И други су примијетили да су родови с овом хаплогрупом могли доћи из Потарја и Полимља у процесу ширења рударства у средњовјековној Србији. Међутим, постоје и друге могућности. Нису сви рудари били "саси" нити су сви "саси" били рудари, то је статус а не занимање или етнос. Нису сви рудари били католици!!! Овдје треба јасније наћи везу између носиоца хаплогрупе Y22066 на овом простору и у Потарју. И да знате, ништа тако лако не пређе из једног етноса у други као Y хромозом. Мени се носиоци хаплогрупе Y22063 чине као потомци најстаријих рудара, Пируста, у Илирикуму, а Пирусти као потомци "народа с мора". Наравно постоје и друге могућности. У једно сам сигуран, са јако мало података се располаже када је у питању ова хаплогрупа.
Порука од: ДушанВучко Октобар 07, 2019, 11:26:07 поподне
Нису сви рудари били католици !!!Не кричи, чујемо те! :D
kričati: (značenje izvedeno preko sinonima) drečati, dizati dževu
(značenje izvedeno preko sinonima) drati se, zavijati (kao vuk), arlaukati
https://sr.wiktionary.org/sr-el/%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%82%D0%B8
Иначе, и на словачком "кричат" значи "викати"...
robiť krik: deti na dvore kričia, robia krik
kričať : vydávať hlasný, prenikavý hlas, zvuk
https://slovnik.aktuality.sk/synonyma/?q=kri%C4%8Da%C5%A5
Порука од: ДушанВучко Октобар 08, 2019, 12:00:34 пре подне
Мени се носиоци хаплогрупе Y22063 чине као потомци најстаријих рудара, Пируста, у Илирикуму, а Пирусти као потомци "народа с мора". Наравно постоје и друге могућности. У једно сам сигуран, са јако мало података се располаже када је у питању ова хаплогрупа.Maло езотерије: Кричи етимолошки вичу, рудари се довикују у тунелима, једнако "Кричи-први рудари у Илирикуму" :) Шалу на страну, мени ово лаички делује логично што си написао, али можда нећемо сазнати (треба одредити старост ове гране на том подручју и од када датира рударска активност ту, тј. повезаност ове гране са тим "народом с мора")
Порука од: НиколаВук Октобар 08, 2019, 09:30:12 пре подне
Maло езотерије: Кричи етимолошки вичу, рудари се довикују у тунелима, једнако "Кричи-први рудари у Илирикуму" :) Шалу на страну, мени ово лаички делује логично што си написао, али можда нећемо сазнати (треба одредити старост ове гране на том подручју и од када датира рударска активност ту, тј. повезаност ове гране са тим "народом с мора")
Пирусти нису "народ с мора" већ илирско и/или панонско племе које је забележено у статусу перегрина на простору данашње северне Црне Горе, у околини Пљеваља.
Порука од: ZO Октобар 14, 2019, 05:11:57 поподне
Нисмо до сад помињали ово место (чини ми се) на теми о Кричима.
Место се налази са албанске стране Охридског језера. Назив места кореспондира са ознаком - називом за Криче - и у облику Крич(к)ови.
https://nona.net/features/map/placedetail.868844/Kri%C3%A7kov%C3%AB/
https://www.google.com/maps/place/Kri%C3%A7kov%C3%AB,+%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0/@40.9832672,20.5173111,16z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x135092a75fc887e3:0x6acb03ff097742fa!8m2!3d40.9830837!4d20.5230356
Место Кричкове се помиње као једно од бројних топонима у Албанији словенског порекла.
https://www.in4s.net/da-ynaju-da-znamo-srpski-gradovi-u-staroj-srbiji-danadnja-albanija/?lang=lat
Овде имамо и карту.
Svaka bolja i potpunija geografska karta i danas beleži na albanskim prostorima, posebno na pravcu Korča-Valona mnogo Srbskih oronima i hidronima. Usred južne Albanije uzdiže se planinski vrh Srbskog imena Ostrovica, a severoistočno od njega leži najveći grad u ovoj oblasti – Korča, Srbski toponim Gorica, što je preko grčkog dubleta dalo današnji albanski oblik. Prema zapisu istaknutog nemačkog romaniste Gustava Vajganda (1860-1930) koji je, u leto 1889, putujući kroz srednju Albaniju, u knjizi o Aromunima, zapisao da Korča „leži u podnožju jednog uzvišenja koje je prekriveno zasadima vinove loze. Ovo uzvišenje probio je potok Morava. Morava deli ovaj grad na dve polovine i teče u proširenu dolinu reke Dunavica. Južno od Korče je Kamenica, a jugozapadno Potom, nekadašnji Podhum (Podbrdo); zapadnije od njega su mesta Gilave (Glava), Cerovoda (Curivoda), oblast Trebishini (Trebišnja), pa reka Vijose (Vojuša), na kojoj leži tri grada sa crbskim imenima: na njenom donjem toku je grad Selenice, južno od ušća reke Sušice; na srednjem toku, i to na ušću reke Desnice u Vojušu, leži Klisura, a u gornjem toku Vojuše, Daali u Grčkoj, leži grad Konjica.
https://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/scirkovic-tragovi_l.php
Ту близу су и места Поградец и Мокра.
https://www.facebook.com/pg/Homcan.al/posts/
Како Албанци тумаче порекло назива топонима Мокра (помињу се и Аромуни).
http://albanianfreepress.al/news/2018/01/mokra-vendi-i-mullinjve-qe-mbart-mbi-supe-historine-70473/
Drejtimi tjetër kalon pranë fshatrave Vërri, Proptisht, Slabinjë, del pranë fshatit Shpellë (ku është gjetur një fragment i rrugës së lashtë i shtruar me kalldrëm me gurë të mëdhenj), pastaj merr drejtimin e fshatit Llëngë (pranë të cilit ndodhet një urë e vjetër), kalon në fshatin Niçë (të dy fshatrat e fundit janë të populluara me banorë arumunë), e më pas rruga të çonte në Voskopojë.
Ту су релативно близу (односно нису далеко ) Корча (Горица) и Москопоље.
У сваком случају интересантно за наше Криче постојање топонима Кричкове у Албанији (део који се граничи са Македонијом.)
https://www.facebook.com/places/Stvari-koje-mozete-da-radite-u-gradu-Krickove-Korce-Albania/111965285492445/
Порука од: Voljen od Boga Октобар 14, 2019, 09:45:09 поподне
http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/crna-gora/kricanje/
Порука од: ZO Октобар 26, 2019, 06:23:46 поподне
Чини ми се да је Милош Стојковић помињао могућу везу балканских Ј2б М205 са словенским племенима тј. да су дошли заједно у неком од таласа досељавања (један или више појединаца Ј2б М205).
Можда ме сећање вара.
У сваком случају има у Украјини неки Ј2б М205.
Да ли постоји веза дела наших Ј2б М205 -Украјина-Молдавија-Румунија-Балкан (Србија,Бугарска, Црна Гора, БиХ, Хрватска, Грчка)?
Или је пут био обрнут: Грчка (преко нпр. Кипра и Црног мора)-Молдавија-Украјина-Балкан?
Необично ми је да има толико Ј2б М205 у српском народу (5-6%), није то мали проценат, а тако мало има до заједничког претка (900- 1000-1200 година)?
(https://postimg.cc/4767fk0B)
Е сад, постоји и место Кричка у Украјини.
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0
Кри́чка (укр. Кричка) — село в Богородчанском районе Ивано-Франковской области Украины
У том селу Кричка има црква посвећена Св. Параскеви. Култ Свете Петке долази преко Румуније.
http://decerkva.org.ua/fra/krychka.html
Богородичин рејон
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%80%D0%B0%D0%B9%D0%BE%D0%BD
Ивано-Франковска област се граничи са Румунијом.
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%8C
Национальный состав
По переписи 2001 года[13][14][15]:
украинцы — 1 371 242 (97,5 %)
русские — 27 925 (2 %)
поляки — 1864 (0,1 %)
белорусы — 1468 (0,1 %)
молдаване — 557 (0,04 %)
евреи — 361 (0,03 %)
армяне — 282 (0,02 %)
Всего — 1 406 129
Главные реки — Днестр (с притоками Гнилая Липа, Лимныца, Быстрица) и Прут (с основным притоком Черемош).
У тој области постоји и Косовски рејон са градом Косов и реком Рибницом.
Ко́совский райо́н (укр. Косівський район) — административная единица Ивано-Франковской области Украины. Административный центр — город Косов.
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%80%D0%B0%D0%B9%D0%BE%D0%BD
Називе својих села и насеља људи носе са собом као пуж своју кућицу.
Порука од: Небојша Октобар 26, 2019, 07:34:34 поподне
Украјинац Тимофејев је на потпуно другом крају стабла. Припада J-PF7321*, што ће рећи да је од балканских Y22059 удаљен бар 5000 година. Видим да му се на стаблу придружио још један Украјинац, али то му је вероватно неки блиски рођак, будући да је и он из Виницке области.
https://www.yfull.com/tree/J-PF7321/
Теорију о сеоби са Словенима смо потенцирали на почетку и то углавном због распореда хаплогрупе на Балкану. За такву тезу је неопходно присуство подгране у северним словенским земљама, што са Y22059 није случај. Тамо ДНК рођаке имаји припадници наше I2-Y3120, R1a, I1, евентуално E1b и N2.
Иначе Y22059 није једина која има тако специфичан распоред/TMRCA. Нпр. и N-P189.2 се јавља на Балкану искључиво код Јужних Словена. Штавише, још је уже локализована, односно има је само на простору западног Балкана. TMRCA такође није велики, што је рећи да је код обе подгране дошло до наглог ширења. Код N-P189.2 дефинитивно само са Србима, док је Y222059 присутна на једном ширем подручју.
Лична имена/презимена Кричак, Кричка, итд., се јављају код источних Словена, али то не значи много у овом случају. Многи наши аутори су покушали да дефинишу порекло кричког имена и у питању су следеће опције:
1. кричати, кричање (А. Лубурић, народна трдиција)
2. област Кричак
3. лично име старешине катуна (Г. Томовић)
4. Хришћани - Кричани (А. Лома)
5. Грчки - Крички (М. Полексић)
Према Ломи, са гледашта романске фонетике, најреалније делује прелаз: Christiani - Кричани, али то наравно није коначан одговор, већ само једна од претпоставки о настанку кричког имена.
Порука од: Небојша Децембар 13, 2019, 01:11:32 поподне
Још једна занимљивост, а везана је за име Крича на овим просторима. У Кучима се, судећи по дефтреима из 1485, 1497. и 1570. године, у селу Радан, помиње и извесни Кричко, син Вукчин. Ово наравно не мора да значи ништа за само племе Крича, осим да је име било присутно и у тим крајевима.
Племе Кучи, етничка историја, Аутор: Миљан Милошев Јокановић, 2000.
Порука од: ⲥуⲛцⲉ Децембар 13, 2019, 05:06:10 поподне
Може ли топоним Крчко Брдо крај Срба у Лици (као и Крчана крај Удбине), имати везе са крајишким Кричима, Кричковићима? Да ли етимологија то дозвољава, или би пак корен морао имати у основи "Крич".
Још једна занимљивост, а везана је за име Крича на овим просторима. У Кучима се, судећи по дефтреима из 1485, 1497. и 1570. године, у селу Радан, помиње и извесни Кричко, син Вукчин. Ово наравно не мора да значи ништа за само племе Крича, осим да је име било присутно и у тим крајевима.
Племе Кучи, етничка историја, Аутор: Миљан Милошев Јокановић, 2000.
Крчко брдо као и слични топоними имају смисаону везу с ријечју "крчити" - чистити од шуме. Да би имало везе с Кричима мора се и звати "кричко брдо".
Порука од: НиколаВук Децембар 26, 2019, 11:30:26 поподне
kërr
I§ nm 1 = kërri'ç 2 light gray horse, dappled gray horse
kërri'ç n 1 (Zool) donkey colt 2 [Fig Insult] immature and foolish young child: silly kid
Порука од: Небојша Јануар 27, 2020, 12:08:10 поподне
"Da dodam i da sam za 1319. pronašao u ispravama i nekog Hranka Kričkovića vezano za prodaju magarca: Crano Cricchouich facit manifestum quod vedidit Buiden (?) Radenouich de Jupana unum somerium. Teško je reći je li i on imao veze sa spomenutim Branislavom Kričičovićem, ali moguće je. Vidi i za lokalitet Kričan koji se javlja u Potarju, u Limskoj povelji kralja Uroša I. (13. st.): V. Mošin et al., Zbornik Srednjovekovnih, str. 228., a odakle su možda u Travuniju i doselili neki od kasnijih Kričaka/Kričana i/ili Kričičovića/Kričkovića."
"Nahija Krička ima 5 džemata, u svakom ponešto neoženjenih. Smještena je u današnjoj sjevernoj Crnoj Gori, oko Pljevalja. Blizu je smještena i nahija Mataruge 5 3 džemata. Kriči i Mataruge su susjedi kao i u Travuniji u 14. st., iako su Kriči možda porijeklom bili iz ovih dijelova Potarja (pa potom iseljeni ka Travuniji u kasnom 13. st.), jer se lokalitet 5 imenom Kričan javlja u 13. st. u Limskoj povelji."
Дакле неки Кричи су могуће веоама рано иселили на простор Источне Херцеговине. Зато тамо постоји и одређена разлика у хаплотиповима, у односу на оне из Затарја. Иако вероватно није све тако једноставно за објаснити.
извор: Марко Пијовић, Власи у дубровачким споменицима до 14. столећа, 2008
Порука од: Небојша Јануар 27, 2020, 01:01:09 поподне
Buiden, да ли је ово име, асоцира ме на Буђен (презиме у Херцеговини)
У питању је лично име Булиен (син Гојислава од Гацка). Подсећа на Буђен, да.
Порука од: Небојша Април 10, 2020, 08:09:18 поподне
"Средином јануара 1833. године појавио се велики пожар у Рилском манастиру који је у целом Шоплуку познат под именом Свети отац или св. Јован Рилски. Манастир је великим делом изгорео. То се односи нарочито на манастирске конаке. Манастир je омиљен не само у Шоплуку него и y околним српским и бугарским крајевима. Он је заједничка светиња Срба и Бугара. Његова обнова је почета у пролеће 1834. године, а завршена у јесен 1837. године.
Дарови су пристизали не само из српских и бугарских, него и из даљих православних земаља. Кнез Милош је поклонио три звона. Поједини хришћани су били ктитори и манастирских стубова испред цркве. Риста, син чувеног сељака Вукадина из пиротског села Јаловик Извора, дао је прилог да се подигне један такав стуб. На томе стубу и сада стоји натпис: "ктитор на тој столп Христо Вукадинов от извор јаловик каза пиротска".
Изнад тога стуба је уклесан двоглави орао који једном канџом држи мач, а другом крст. Испод орла је година 1835. па натпис: "Протомајстор церкви сеа стиа Павл Јованович в сисание епархији в Кричи" сичанска епархија је припадала Орхидјској архиепископији, а у XV веку се одвојила од Костурске. Манастир је обновио у XIV веку ћесар Хреља, протосеваст (погранични господар) српског краља Душана."
Нисам сигуран како је најправилније растумачити овај болдовани натпис, као и на шта би се ово Кричи могло односити. Веза ми је интересантна због појачане концентрације Y22059 управо у овој области (Шоплук). Било би интересантно ако би могла да се направи паралела, као и да се установи која је група старија (источнобалканска, или западнобалканска), пошто нам тренутни днк резултати не дају одговор на то питање.
Рилски манастир
(https://lh3.googleusercontent.com/proxy/mpH5E9O4BNtx9umblW8noXaYEBZKN71Dg9GPADySciEViYR6KLPnyJ_-1HbRoPfJEsThNHNhAIHDdKpi776QcPVHIRn0cZOou05c4T7DOdw_Yw13aJVCyYtgJS4u)
Положај Рилског манастира на територији Бугарске
https://www.google.com/maps/place/Rila+Monastery/@41.5585965,24.7786868,7z/data=!4m5!3m4!1s0x0:0xe08b0af1b5c27722!8m2!3d42.1333838!4d23.3401215
Порука од: ZO Април 11, 2020, 08:48:53 пре подне
Наиђох на помен имена Кричи у Шоплуку. У питању је рад: "Историја града Пирота", Светислава С. Петровића
"Средином јануара 1833. године појавио се велики пожар у Рилском манастиру који је у целом Шоплуку познат под именом Свети отац или св. Јован Рилски. Манастир је великим делом изгорео. То се односи нарочито на манастирске конаке. Манастир je омиљен не само у Шоплуку него и y околним српским и бугарским крајевима. Он је заједничка светиња Срба и Бугара. Његова обнова је почета у пролеће 1834. године, а завршена у јесен 1837. године.
Дарови су пристизали не само из српских и бугарских, него и из даљих православних земаља. Кнез Милош је поклонио три звона. Поједини хришћани су били ктитори и манастирских стубова испред цркве. Риста, син чувеног сељака Вукадина из пиротског села Јаловик Извора, дао је прилог да се подигне један такав стуб. На томе стубу и сада стоји натпис: "ктитор на тој столп Христо Вукадинов от извор јаловик каза пиротска".
Изнад тога стуба је уклесан двоглави орао који једном канџом држи мач, а другом крст. Испод орла је година 1835. па натпис: "Протомајстор церкви сеа стиа Павл Јованович в сисание епархији в Кричи" сичанска епархија је припадала Орхидјској архиепископији, а у XV веку се одвојила од Костурске. Манастир је обновио у XIV веку ћесар Хреља, протосеваст (погранични господар) српског краља Душана."
Рилски манастир
(https://lh3.googleusercontent.com/proxy/mpH5E9O4BNtx9umblW8noXaYEBZKN71Dg9GPADySciEViYR6KLPnyJ_-1HbRoPfJEsThNHNhAIHDdKpi776QcPVHIRn0cZOou05c4T7DOdw_Yw13aJVCyYtgJS4u)
Положај Рилског манастира на територији Бугарске
https://www.google.com/maps/place/Rila+Monastery/@41.5585965,24.7786868,7z/data=!4m5!3m4!1s0x0:0xe08b0af1b5c27722!8m2!3d42.1333838!4d23.3401215
Нисам разумео овај део ... "Протомајстор церкви сеа стиа Павл Јованович в сисание епархији в Кричи" сичанска епархија је припадала Охридској архиепископији, а у XV веку се одвојила од Костурске.
Која је то "сичанска епархија" која је припадала Охридској архиепископији?
На коју Костурску епархију се мисли?
Охридска архиепископија је имала, између осталих, и:
Костурску епархију са Корицом, Колоњом, Војушом, Мором и Деволом (из те Костурске се касније издвојила Деволска или Селафорска)
Нишку епархију са Мокрим, Коблосом, Топлицом и Сврљигом
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0
Сада Нишка епархија има и Костурску парохију са седиштем парохије у Пироту, село Костур, Храм Светог великомученика Харалампија у Костуру
ОБЛАСТ ПАРОХИЈЕ: Костур, Блато, Понор, В. Сувидол, М. Сувидол, Б. Чифлик и Пасјач
село Костур, Пиротски округ, Србија
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80_(%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82)
село Костур, општина Крива Паланка, Североисточна Македонија
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80_(%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%87%D0%BA%D0%BE)
град Костур (грч. Καστοριά — Касторја), Костурски округ, Западна Македонија (западни део историјске покрајине Егејска Македонија, на обали Костурског језера)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)
село Костур у Албанији или Јужној Македонији близу Корче (Корице), Девола (јужна Македонија), Колоња, Војуше и др. која су припадала Костурској епархији Охридске архиепископије
Девол
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB
село Костур, Свиленград, Јужна Бугарска
https://en.wikipedia.org/wiki/Kostur,_Bulgaria
КОСТУРСКА ЕПАРХИЈА на Охридската архиепископија (ⅩⅠⅠⅠ в.) – епархија во југозападниот дел на Македонија и јужниот дел на сегашна Албанија. Во ⅩⅠⅠⅠ в. прераснала во митрополија и седиштето било пренесено во Корча. Тогаш Корчанскиот епископ се спомнува како Првопрестолен митрополит, којшто бил и прв заменик на Охридскиот архиепископ.
http://macedonianman.com/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85/
Порука од: ZO Април 11, 2020, 10:04:32 пре подне
Охридски архиепископи могли су само кратко вријеме одржати овако велик број епархија под својом влашћу и за вријеме византијске владавине у тим областима. Прије свега, митрополит Драча убрзо је успио, да под своју јурисдикцију врати све арбанашке епархије, а митрополити цариградске патријаршије у Епиру, Тесалији и јужној Македонији присвојили су себи сусједне епархије. Тако су од горе наведених епархија (31) у 12 вијеку остале под управом Охридске архиепископије само првих шеснаест, затим видинска и рашка. Уз то је основано шест нових епархија, већином одвајањем од старих, тако да је Охридска архиепископија током 12 вијека имала 24 епархије. Нове су биле: Дебарска из Охридске, Деволска или Селафорска из Костурске, Гребенска више Крбице, Канинска из Главеничке, Сланичка око Јениџе Вардара и Бренотска за Влахе и хришћанске Турке Вардариоте.
Послије обновљења пећке патријаршије (1557) Охридска архиепископија враћена је, углавном, у своје границе из 13—14 вијека. Тако умањена она је морала приступити новој организацији својих епархија, и дефинитивно ју је извела до половине 17. вијека. Прва епархија Охридске архиепископије, која је добила име митрополија, била је првопријестолна епархија костурска. Током 16 и 17 вијека, по узору на уведени обичај у цариградској патријаршији, добиле су тај наслов и друге епархије. Тако је од 14 епархија, које су остале Охридској архиепископији до њеног коначног укидања (1767) њих 9 носило назив митрополије (костурска, пелагонијско-битољска, струмичка, коричко-селасфорска, београдско-елбасанска, воденска, драчка, гребенска и сисанијска), а 5 назив епископија (мегленска, дебарско-кичевска, велешка, преспанска и горо-мокренска у Дрим-колу).
Постојала је нека Гребенска каза
http://www.arhiv.gov.mk/materijali/mk-2-2-3_Vodic_-_Bugarsko%20agentsvo.pdf
Не могу сад детаљније да читам... али називи епархија костурска, пелагонијско-битољска, струмичка, коричко-селасфорска, београдско-елбасанска, воденска, драчка, гребенска и сисанијска би требало да упућују на одређена географска подручја...
град Гребен (грчки: Γρεβενά, Гревена) — град и општина во периферијата Западна Македонија во Егејска Македонија (Гребенски округ)
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4)
Гребен (грчки: Περιφερειακή ενότητα Γρεβενών) — округ во Егејска Македонија (денес Грција).
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD_(%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3)
списак села у Гребену
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD
Треба погледати Енциклопедију Православља, књига
трећа: П-Ш, Београд: Савремена администрација 2002.
1763), Сисанијска епархија (стр. 1759)
Порука од: НиколаВук Април 11, 2020, 11:01:02 пре подне
"СИСАНИСКА ЕПАРХИЈА, словенска црквена област у охридској архиепископији. Постала је у 15 веку, одељењем из костурске епархије. У 16 и 17 веку називана је сисаниско-анаселишком епархијом, и потпадала је под новоустановљену костурску митрополију. Сисантија је село јужно од Костура. Класично му је име Алеифуса. У 18 веку, за митрополита Зосима, седиште епископа С. Е. постало је Сјатиште, које је подигнуто у 12 веку и лежи нешто јужније од Сисаније.
Р. Г."
Из Енциклопедије православља:
"СИСАНИЈ. Северно од града Шатишт, на планини Аскиос, у близини села Сисаниј 1662. год. завршена је изградња манастира посвећеног Успењу Пресвете Богородице. Археолошка истраживања показују да је манастирски храм подигнут на темељима старог."
"СИСАНИЈСКА ЕПАРХИЈА, епархија Охридске архиепископије*, настала у XV в. издвајањем из Костурске епархије. Једно време називала се Сисанијско-анаселишком епархијом и потпадала је под Костурску митрополију у XVIII в. Сисанијски епископи су столовали у Сјатишту, јужно од Сисаније."
Сисани и Сјатиста се налазе западно/северозападно од Козанија (Кожана) и јужно/југоисточно од Касторије (Костура):
http://www.geonames.org/734269/sisani.html
http://www.geonames.org/734315/siatista.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Sisani
https://en.wikipedia.org/wiki/Siatista
Занимљив детаљ из историје Сјатисте, познате по богатим трговцима:
"One of such a self-made wealthy merchants was Theodoros Dimitriou who together with his wife Afrati left their town at 1790 for Zagreb, then an Austrian city. He managed to earn a significant fortune by trading a variety of goods which helped them to give a proper education to their children. Of them, Dimitrios destined to become a famous and celebrated personality for his role as a leading figure in the movement for the national awakening of the Croatian people (then under Austro-Hungarian rule) as a national writer, poet, dramatist and political activist.[4] Recognized as one of the most learned people of his time,[5] he was the first who imposed the Croatian language in the local literacy, he created the National Croatian Theater in Zagreb and became famous for his political activism for the Croatian national revival through his key role in many Croatian patriotic pamphlets at the time. Demeter's award for drama which established 35 years after his death (1872) stood until nowadays and his bust decorates the yard of the Croatian National Theater in Zagreb."
Дакле место Крич се налази негде у оквиру сисанијске епархије, између Костура и Кожана.
Порука од: ZO Април 11, 2020, 11:14:36 пре подне
По свему судећи, мисли се на Костур у Грчкој и на Сисанијску епархију Охридске архиепископије. Из СХС енциклопедије:
"СИСАНИСКА ЕПАРХИЈА, словенска црквена област у охридској архиепископији. Постала је у 15 веку, одељењем из костурске епархије. У 16 и 17 веку називана је сисаниско-анаселишком епархијом, и потпадала је под новоустановљену костурску митрополију. Сисантија је село јужно од Костура. Класично му је име Алеифуса. У 18 веку, за митрополита Зосима, седиште епископа С. Е. постало је Сјатиште, које је подигнуто у 12 веку и лежи нешто јужније од Сисаније.
Р. Г."
Из Енциклопедије православља:
"СИСАНИЈ. Северно од града Шатишт, на планини Аскиос, у близини села Сисаниј 1662. год. завршена је изградња манастира посвећеног Успењу Пресвете Богородице. Археолошка истраживања показују да је манастирски храм подигнут на темељима старог."
"СИСАНИЈСКА ЕПАРХИЈА, епархија Охридске архиепископије*, настала у XV в. издвајањем из Костурске епархије. Једно време називала се Сисанијско-анаселишком епархијом и потпадала је под Костурску митрополију у XVIII в. Сисанијски епископи су столовали у Сјатишту, јужно од Сисаније."
Сисани и Сјатиста се налазе западно/северозападно од Козанија (Кожана) и јужно/југоисточно од Касторије (Костура):
http://www.geonames.org/734269/sisani.html
http://www.geonames.org/734315/siatista.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Sisani
https://en.wikipedia.org/wiki/Siatista
Занимљив детаљ из историје Сјатисте, познате по богатим трговцима:
"One of such a self-made wealthy merchants was Theodoros Dimitriou who together with his wife Afrati left their town at 1790 for Zagreb, then an Austrian city. He managed to earn a significant fortune by trading a variety of goods which helped them to give a proper education to their children. Of them, Dimitrios destined to become a famous and celebrated personality for his role as a leading figure in the movement for the national awakening of the Croatian people (then under Austro-Hungarian rule) as a national writer, poet, dramatist and political activist.[4] Recognized as one of the most learned people of his time,[5] he was the first who imposed the Croatian language in the local literacy, he created the National Croatian Theater in Zagreb and became famous for his political activism for the Croatian national revival through his key role in many Croatian patriotic pamphlets at the time. Demeter's award for drama which established 35 years after his death (1872) stood until nowadays and his bust decorates the yard of the Croatian National Theater in Zagreb."
Дакле место Крич се налази негде у оквиру сисанијске епархије, између Костура и Кожана.
Хвала Никола. Нашао и ја малопре у тој енциклопедији. Ти се боље и брже сналазиш (и за линкове).
Порука од: ZO Април 11, 2020, 11:49:22 пре подне
има 3 општине:
Костур (грч. Δήμος Καστοριάς)
Нестрам (грч. Δήμος Νεστορίου)
Орестида (грч. Δήμος Ορεστίδος)
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80_(%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3)
округ Кожани
Има 4 општине:
Горуша (грч. Δήμος Βοΐου),
Еордеја (грч. Δήμος Εορδαίας),
Кожани (грч. Δήμος Κοζάνης),
Сервија–Велвендо (грч. Δήμος Σερβίων - Βελβεντού)
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B8_(%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3)
Sisani (Greek: Σισάνι) is a village and a community of the Voio municipality.[2] Before the 2011 local government reform it was part of the municipality of Askio, of which it was a municipal district
https://en.wikipedia.org/wiki/Sisani
Voio (Greek: Βόιο) is a municipality in the Kozani regional unit, Greece. The seat of the municipality is the town Siatista.[2] It was named after the Voio mountains.
https://en.wikipedia.org/wiki/Voio_(municipality)
Ту је и планински масив Askio (Greek: Άσκιο; Pronunciation: As•ki•o) is a mountain range in the northwestern part of the Kozani and the eastern part of the Kastoria regional units in northern Greece
https://en.wikipedia.org/wiki/Askio
:)
Ово су велике области. Ко ће ту да нађе место Крич?
Порука од: Небојша Април 11, 2020, 01:40:45 поподне
Ово су велике области. Ко ће ту да нађе место Крич?
Недалеко од костурске области, на југу Албаније, данас постоји место Кричкове.
Помињали смо раније да су се на простору Грчке Македоније и данашње југоисточне Србије појављивали топоними који у основи садрже корен Крич:
Иван, син попа Кричана, јавља се међу призренским трговцима који су трговали са Дубровнчанима средином 14. века.
Извор: "Манастир Бањска и доба краља Мулутина"
Негде у исто време (14. век) јавља се лично име Кричан и у околини Штипа. Село Кричановска Козница било је у поседу Дејановића (околина Куманова), а село Кричани (околина Солуна) цар Душан 1348. дарује Хиландару.
Ово би били неки најранији помени имена/топонима који у себи садрже основу "Крич" у јужним, источним и централним крајевима Балкана. Ово име се нешто раније се јавља у динарским крајевима (предео Кричан 1260. и породица Cricichi или de Criзсо у Котору 1280-1330).
То је интересантно због чињенице да у тим крајевима заиста има припадника Y22059. Е сад, упитно је да ли су име тим насељеима оставили Кричи, односно да ли може постојати нека веза са топонимом Кричан из динарских крајева. Чини ми се да то данас и не можемо знати.
Порука од: Romanijski Април 13, 2020, 08:58:46 пре подне
Порука од: ZO Април 13, 2020, 03:14:13 поподне
Недалеко од костурске области, на југу Албаније, данас постоји место Кричкове.
Помињали смо раније да су се на простору Грчке Македоније и данашње југоисточне Србије појављивали топоними који у основи садрже корен Крич:
То је интересантно због чињенице да у тим крајевима заиста има припадника Y22059. Е сад, упитно је да ли су име тим насељеима оставили Кричи, односно да ли може постојати нека веза са топонимом Кричан из динарских крајева. Чини ми се да то данас и не можемо знати.
Да, заборавио сам на то место Кричкове (Поградец) Албанија.
Нашао сам место Акритас (Буф,Флорина)
Ακρίτας (παλαιότερα Μπούφι)
https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%91%CE%BA%CF%81%CE%AF%CF%84%CE%B1%CF%82_%CE%A6%CE%BB%CF%8E%CF%81%CE%B9%CE%BD%CE%B1%CF%82
Али то је много даље од Сисаније и Сисанијске епархије.
Подсећа на назив Критија (Κριθιά) код Солуна.
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE_(%D0%9B%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE
Иначе све више мислим да називи места Акритас (Ακρίτας) код Флорине и Критија код Солуна односно Ени Ќој или Ново Село (грчки: Κριθιά, Критија, до 1927 Γενή Κιόι,ЕниЌој) имају било какве везе са нашим Кричима [flash=200,200]http://јер су Грци после Првог светског рата масовно мењали старе називе места (хеленизовали су их).
Geographical name changes in Greece
https://en.wikipedia.org/wiki/Geographical_name_changes_in_Greece
Називи места са основом Крич су свуда тамо где су Словени. И по свему судећи су Словени дали то име извесној групи људи која је могуће била или није била неко племе.
У сваком случају сада знамо да је у Сисанијској епархији (западна Македонија) било неко село или заселак под називом Крич. То је најужније до сада. Данас то место можда не постоји, а ако постоји можда постоји под неким други називом. То су били наши Срби.
А ту је близу општина Сервија-Велвентос (грч. Σερβίων - Βελβεντού [Servíon - Velventoú — Сервион-Велвенду]), Кожански округ, периферија Западне Македоније са административним центром градом Сервија.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%E2%80%93%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%BE
Порука од: НиколаВук Април 13, 2020, 07:10:11 поподне
https://www.geonames.org/735701/kivotos.html
http://fallingrain.com/world/GR/56/Kivotos.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Kivotos
https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%9A%CE%B9%CE%B2%CF%89%CF%84%CF%8C%CF%82_%CE%93%CF%81%CE%B5%CE%B2%CE%B5%CE%BD%CF%8E%CE%BD
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_(%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE)
https://en.wikipedia.org/wiki/Vallahades
Порука од: ZO Април 14, 2020, 10:27:21 пре подне
Пронађох место Крич у сисанијској епархији. :) Данашњи назив места је Кивотос (што на грчком значи "ковчег" или "ћивот"), а стари назив је био Кривци или Крифци. На грчкој Википедији је дато објашњење да стари назив села потиче од тога што је било заклоњено густим шумама (скривено), те није било уочљиво са пута. У селу су до 1923, тј. до завршетка Грчко-турског рата и размене становништва која је након тога уследила живели гркојезични муслимани, тзв. Валахади (према Википедији, назив им не потиче од Влаха већ од турске речи валах, кад су се заклињали Богу, што је једна од ретких турских речи које су користили). Након што су се они иселили за Турску, ту су насељени Понтијци, тј. грчке избеглице са простора североисточне Анадолије. Назив Кривци/Крифци није идентичан називу Крич, али с обзиром да се село налази у оквиру горе поменуте епархије, претпостављам да је то то. С обзиром да је назив Кривци по свему судећи словенски, није искључено да су поменути Валахади, пре хеленизације, били словенојезични.
https://www.geonames.org/735701/kivotos.html
http://fallingrain.com/world/GR/56/Kivotos.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Kivotos
https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%9A%CE%B9%CE%B2%CF%89%CF%84%CF%8C%CF%82_%CE%93%CF%81%CE%B5%CE%B2%CE%B5%CE%BD%CF%8E%CE%BD
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_(%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE)
https://en.wikipedia.org/wiki/Vallahades
Нисам сигуран.
Постоји и место Кривци (Macedonian: Кривци, Albanian: Krivcë), Општина Дебар, у западној Македонији (на самој граници са Албанијом)
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8
Подсећа на назив источнословенског племена Кривичи.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8_(%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5)
Али ко зна. Можда је Никола у праву.
(https://i.postimg.cc/k4G6FxxN/av-347-map07.jpg)
Наиђох на помен имена Кричи у Шоплуку. У питању је рад: "Историја града Пирота", Светислава С. Петровића
"Средином јануара 1833. године појавио се велики пожар у Рилском манастиру који је у целом Шоплуку познат под именом Свети отац или св. Јован Рилски. Манастир је великим делом изгорео. То се односи нарочито на манастирске конаке. Манастир je омиљен не само у Шоплуку него и y околним српским и бугарским крајевима. Он је заједничка светиња Срба и Бугара. Његова обнова је почета у пролеће 1834. године, а завршена у јесен 1837. године.
Дарови су пристизали не само из српских и бугарских, него и из даљих православних земаља. Кнез Милош је поклонио три звона. Поједини хришћани су били ктитори и манастирских стубова испред цркве. Риста, син чувеног сељака Вукадина из пиротског села Јаловик Извора, дао је прилог да се подигне један такав стуб. На томе стубу и сада стоји натпис: "ктитор на тој столп Христо Вукадинов от извор јаловик каза пиротска".
Изнад тога стуба је уклесан двоглави орао који једном канџом држи мач, а другом крст. Испод орла је година 1835. па натпис: "Протомајстор церкви сеа стиа Павл Јованович в сисание епархији в Кричи" сичанска епархија је припадала Орхидјској архиепископији, а у XV веку се одвојила од Костурске. Манастир је обновио у XIV веку ћесар Хреља, протосеваст (погранични господар) српског краља Душана."
Ко хоће ово озбиљније да проучи (која места су обухватала Сисанијску епархију у 19 веку) - онда би право место била библиотека патријаршије СПЦ.
Порука од: Nenad M Мај 03, 2020, 01:20:21 поподне
Порука од: Небојша Мај 04, 2020, 08:47:48 пре подне
Ево мало да оживим ситуацију, да поменем једно село у Гружи - Суморовац. Занимљиво је то име, има везе са Кричима, односно са поглавицом Сумором. Пролазим кроз њега кад идем у Борач, али је 20-так километара удаљено од те кричке, или да кажем таранске оазе - Борач, Брестовац. Недавно су на табли, уместо Суморовац, написали Сумуровац. Већ 50-так година пролазим туда, разговарам са људима и никад нисам чуо да неко каже Сумуровац. А и у близини Борча освану табла - путоказ са натписом: "Црква у Борачу". Вероватно ју је поставио неко ко мисли да се ручак кува у лонацу.
Интересантно. Упућенији би можда могли да објасне етимологију имена. Мала "исправка", Сумор је био матарушки поглавица. Крички поглавица звао се Калока. :)
Порука од: Nenad M Мај 04, 2020, 09:03:56 пре подне
Интересантно. Упућенији би можда могли да објасне етимологију имена. Мала "исправка", Сумор је био матарушки поглавица. Крички поглавица звао се Калока. :)
Знао сам за Калоку, а мислио сам да му је Сумор нешто, теча можда
. Шалим се, наравно, хвала на исправци.Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Зрно Мај 05, 2020, 04:56:50 поподне
Порука од: Ojler Мај 05, 2020, 06:00:24 поподне
... у Завршју, источно од Фоче.
...
Где је то Завршје источно од Фоче? Није ми познато да такво место или топоним у том крају постоји. Постоји Завршје код Горажда али то је северно и доста далеко од Фоче. Вероватно је у питању плато Заврш југоисточно од Фоче. То је онај језичак територије БиХ који се углавио између територије општина Пљевља и Плужине у ЦГ.
Порука од: drajver Септембар 13, 2020, 07:11:55 поподне
Честитке Петру и осталим M205 на овим значајним помацима.
Порука од: Небојша Септембар 13, 2020, 08:31:29 поподне
Порука од: Uzi Септембар 13, 2020, 10:33:02 поподне
Порука од: drajver Септембар 23, 2020, 03:04:07 поподне
Сљедеће вриједности Демића и Стефановића ми се чине индикативним, јер их посједују само они,а не посједују ни Лакић ни сви припадници гране Y22063.
DYS714=26 (у односу на модално 25)
DYS576=19 (у односу на модално 18)
YGATA-A10=13 (у односу на модално 12)
DYS504=13 (у односу на модално 14)
Посебно би интересантна могла бити вриједност DYS576=19 јер се налази у сету од 23 маркера, па би била провјерљива код већег броја појединаца. Са друге стране, DYS576 није богзна како стабилан маркер, али код J2b-M205>Y22059 би се можда могао показати стабилнијим.
Порука од: Небојша Октобар 08, 2020, 09:39:45 пре подне
Хвала на анализи, Синиша. Значајан помак. Видећемо додуше какву ће позицију имати на стаблу. По некој логици, морала би бити паралелна са Y22063, али нешто млађа. Мада логика често изостаје приликом ових прорачуна. Ово је прилика да сви они који припадају "кричкој" подграни (род "Б" у пројекту) сутра окушају срећу са овим СНП-ом. Остаје питање да ли се ова подграна и одвојила негде у Затарју.
Издвојили су на Yfull грану којој припадају Демић са Баније и Стефановић из околине Ариља. У питању је J-Y155375:
https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/?fbclid=IwAR2pPF3xvL4kLfzQOHaXjmcHAb0BPatyRIPz-S94pdPnu1GiCsCULNC-J0Y
Процењена старост, као што смо и очекивали, нешто мања. У овом случају свега 375 година, зато што је обрађен само Стефановићев резултат. Након коначне обраде, старост ће се сигурно незнатно повећати. Занимљиво да је приликом нове расподеле на стаблу и старост саме J-Y22059 пала неких 100 година. Сада је TMRCA 900 година.
На ову нову подграну су сигурно позитивни и тестирани J-Y22059 из Затарја, затим остали Банијци са славом Ђурђевдан, као и Кричке и њихови огранци. У нашем пројекту се припадност овој грани може одредити и на основу маркера DYS587 (код оних са 111 маркера), у случају да је вредност 21 и више. Тај маркер додуше више одређује ко је негативан на J-Y22063, а не ко је позитиван на J-Y155375. Имамо Лакића који ту поседује вредност 21, али је J-Y155375- и J-Y22063-.
Сада са сигурношћу можемо рећи да се J-Y22059 не шири из Затарја ка осталим областима, тј. да првобитна матица није тамо, већ да у динарске крајеве долазе три одвоје подгране Y22059, или се негде на том простору одвајају и шире даље.
Дакле припадници J2b-Y22059 сада могу тестирати следеће SNP-ове:
1. J-Y22063 - могу да тестирају сви са модалним хаплотипом, било да су из динарских, или јужних и централних српских крајева.
2. J-Y22069 - налази се низводно од Y22069, има смисла да га тестирају припадници Y22059 из копаоничког краја и расинског округа са славом Стевањдан и вредностима DYS385=17-19, DYS481=22.
3. J-Y155375 (BY173962 FTDNA) - овај СНП могу тестирати, као што сам навео, Затарци, Банијци (слава Ђурђевдан), Кричке, као и већина тестираних са вредностима DYS385b=18, DYS458=15, DYS576=19
4. J-Y22059* - грана којој припада Лакић из Крајине још није дефинисана, али ће у њу по некој логици ствари упасти они са славом Томиндан и модалним хаплотипом, али маркером 587 21 и више.
5. J-Y153290 - грана којој припадају Албанац Хазири са Косова и Грк из конт. Грчке. Могу наручити тестирани са југа Србије. Најпре они који поседују вредност 16 на маркеру DYS385a, или евентуално вредност 17 на маркерима DYS576 и DYS570.
Порука од: Сол Октобар 24, 2020, 07:33:38 поподне
Порука од: НиколаВук Новембар 14, 2020, 06:12:23 поподне
https://www.academia.edu/44494441/Veljkovi%C4%87_%C5%BD_B_Kri%C4%8D_an_i_Kri%C4%8Dkovi_i_kri%C4%8D_a%C4%8D_ka_imena_kratko_o_etimologiji_2020_Slovo_NI_%D0%9C53_?email_work_card=title
Порука од: ZO Новембар 14, 2020, 07:17:52 поподне
Занимљив чланак о етимологији назива Крич и Кричак, као и о карактеристичним именима која су се јављала код Крича:
https://www.academia.edu/44494441/Veljkovi%C4%87_%C5%BD_B_Kri%C4%8D_an_i_Kri%C4%8Dkovi_i_kri%C4%8D_a%C4%8D_ka_imena_kratko_o_etimologiji_2020_Slovo_NI_%D0%9C53_?email_work_card=title
Заиста је занимљиво повезивање са речи крст.
Привукло ми је пажњу и ово:
ПАСКАШ и ЂАН
јесу балканороманска имена, исто тако позната науци, и објашњена.
Прво име је далмато-романског порекла, а друго италијанског:
1) роман.*Paskalе (по књиж.лат.:Paschalis) „Паскал, са значењем као срп. Васкрсија/-е(м.)” > далм.роман. *Paskale + (ст.)срп.суф. -аш или пак (крчкороман., овако онда) далм.роман.суф. -ašo (в. горе) > *Paskašo> балк. роман. Paskaš(u),
2)лат.Johannes „Јован/Иван” > итал. Gianni, па скраћено Gian-> балк. роман. Đan, можда и *Đanu
(в.SKOK1971 1,40, 738; ГРКОВИЋ 1977, 50).
https://www.restoranbagdala.com/almanah-bagdalske-price-istorija-bagdale/znamenite-krusevacke-porodice-ljotici-i-zojici
Ljota Janjić (1794-?), mehandžija, doselio se iz Arcista u Kruševac još u vreme Turaka. Imao je sinove Zoju i Nikolu. Porodica je živela u zajednici do 1867. godine, kada je dovršena gradnja hotela Pariz, a onda su njegovi potomci odlučili da se podele. Pošto je Zoja umro pre 1863. godine, Nikola je nosilac domaćinstva (PS, 1864, 339).
Zoja Ljotić (1814-?) ima Paskalja, Janju, Ljotu, i Dimitrija. Od Paskalja su Paskaljevići, Ljotini potomci su Ljotići. Paskalj Z. Zojić (1836-1906), otvorio je bakalsku radnju pod firmom Paskalja Zojića i Sina koju njegovi potomci drže do 1928. godine na levoj strani Trga kosovskih junaka a onda su prešli na desnu stranu istog Trga u novi lokal.
Овде је највероватније реч о Арти у епирском делу Грчке.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B0
Али једна наша познаница из фамилије Зојић (Крушевац) је помињала увек Игуменицу у Епиру као постојбину. Сматрали су себе Грцима. А можда су стварно били Цинцари.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0
И на крају - наука још није дала одговор коме припадају "грчка" гробља у Плужинама и на Жабљаку и зашто се баш тако у народу зову.
https://www.vijesti.me/zabava/120938/grcka-groblja-u-pluzinama-i-na-zabljaku-dio-unesco-svjetske-bastine
Порука од: Небојша Новембар 14, 2020, 07:39:04 поподне
Ново тумачење, и мени од свих до сада најдраже, да би Кричак (Crŭcĭvī́cŭs) на старом латинском могао значити "Свети Крст".
Аутор нема дилему ни око етимологије личног имена Калока. Све указује на романску основу:
КАЛОКА (м.) „име кричког војводе / једног од кричких војвода”, не представља етимолошку недоумицу. Наиме, када се уклоне накнадна преобличења, долази се до балканороманског имена одмиља *Kalojk(u), грађеног суфиксом одмиља -k(u) (< слов. и ﴾ст.﴿срп. -ко) од личног имена *Kalojan(u), које се такође јавља и код Румунâ: Caloianu, такође и сa истим суфиксом -c(u) (данас презиме, некад име) Caloiancă [kalojankə], старије *Caloiancu ◌ﬞ [oтпр. kalojankəu], односно *Caloianc(u). Ово лично име пореклом је од средњегрчког Kαλoι(ω)άννη(ς) „добри/лепи Јован”, ласкајуће варијанте имена oних ромејских/византијских царева који су се звали ’Iωάννη(ς) односно „Јован” (ЛОМА 2005, 100).
Слично је са личним именом Рамеза:
РАМЕЗА (м.) „име једног кричког мегданџије”, вероватно старије *Рамоза (м.) (уп. Бе-к-о-за ﴾поред Бе-к-еза﴿ и Пе-ј-оза, в. ПЕШИКАН 1982, 117; ПЕШИКАН 1981, 419–26), јесте теже за етимолошко одгонетање, али ипак није непрозирно. Наиме, када се уклоне накнадна преобличења, долази се до балканороманског личног имена *Rоmaš(u), које се јавља и у крчкороманском као *Romašo, кроз од њега суфиксом -ulо изведено име, потоње презиме, на острву Рабу: *Romašulо, писано Romasulo (ЈИРЕЧЕК 1962, s. v.;уп. *Step-ul-əo, писано Stepole < Step-k-o < Stefano ﴾s. v. Carniolo﴿). Ово би вероватно била – за лично име узета – изведеница од речи Roma „Рим” сложеним суфиксом *-ascius/*askyu, (?) *-scius/*-skyu (в. SKOK 1971 1, 117; уп. SKOK 1950, 55; DRAŠKOVIĆ 1994, 44) у значењу отприлике „(пореклом)из Рима, (?) потомак Римљана” (уп. SKOK 1950, 55).
Порука од: нцп Новембар 14, 2020, 08:49:46 поподне
Занимљив чланак о етимологији назива Крич и Кричак, као и о карактеристичним именима која су се јављала код Крича:
https://www.academia.edu/44494441/Veljkovi%C4%87_%C5%BD_B_Kri%C4%8D_an_i_Kri%C4%8Dkovi_i_kri%C4%8D_a%C4%8D_ka_imena_kratko_o_etimologiji_2020_Slovo_NI_%D0%9C53_?email_work_card=title
Полажење аутора од основе кричк- ме нагнало да се вратим на неку од ранијих прича на овој теми и о могуће келтском пореклу Крича (назив племена је могао бити келтског порекла иако сама хаплогрупа коју везујемо за Криче није типична за Англо- саксонце и Гале).
Мало погледах етимологију презимена Krich.
Изненадио се да се сматра "необичним".
https://www.surnamedb.com/Surname/Crich
Видим да га повезују са речи брдо и стена. Па кад се вратимо на то где је била матица Крича (Сињајевини, Кричак) видимо све сама брда и стене.
This unusual name is of Anglo-Saxon origin and is a locational surname deriving from either of the places called "Crick", in Northamptonshire, new Rugby and in Monmouthshire near Chepstow. The place in Northants is recorded as "Crec" in the Domesday Book of 1086, as "Kreic" in 1201 and as "Creck" in 1254, and derives it's name from the Old British (pre-Roman) word "cruc", a hill.
The place in Monmouthshire derives its name from the Old Welsh word "creic", rock, in modern Welsh "craig". Locational surnames were usually given to the lord of the manor and to those former inhabitants of a place who left the area to live or work in another town. The marriage of Dorrithy Crick and Stephen Birtbeck was recorded on May 29th 1620 at St. Giles', Cripplegate, London. The first recorded spelling of the family name is shown to be that of Barthholomew de Crekke, which was dated 1273, in the Suffolk Hundred Rolls, during the reign of King Edward 1, "The Hammer of the Scots", 1272 - 1307. Surnames became necessary when governments introduced personal taxation. In England this was known as Poll Tax. Throughout the centuries, surnames in every country have continued to "develop" often leading to astonishing variants of the original spelling.
Знам да ово некоме може деловати јако поједностављено - али то је само неко моје размишљање на задату тему.
Порука од: нцп Новембар 14, 2020, 09:01:09 поподне
Полажење аутора од основе кричк- ме нагнало да се вратим на неку од ранијих прича на овој теми и о могуће келтском пореклу Крича (назив племена је могао бити келтског порекла иако сама хаплогрупа коју везујемо за Криче није типична за Англо- саксонце и Гале).
Мало погледах етимологију презимена Krich.
Изненадио се да се сматра "необичним".
https://www.surnamedb.com/Surname/Crich
Видим да га повезују са речи брдо и стена. Па кад се вратимо на то где је била матица Крича (Сињајевини, Кричак) видимо све сама брда и стене.
This unusual name is of Anglo-Saxon origin and is a locational surname deriving from either of the places called "Crick", in Northamptonshire, new Rugby and in Monmouthshire near Chepstow. The place in Northants is recorded as "Crec" in the Domesday Book of 1086, as "Kreic" in 1201 and as "Creck" in 1254, and derives it's name from the Old British (pre-Roman) word "cruc", a hill.
The place in Monmouthshire derives its name from the Old Welsh word "creic", rock, in modern Welsh "craig". Locational surnames were usually given to the lord of the manor and to those former inhabitants of a place who left the area to live or work in another town. The marriage of Dorrithy Crick and Stephen Birtbeck was recorded on May 29th 1620 at St. Giles', Cripplegate, London. The first recorded spelling of the family name is shown to be that of Barthholomew de Crekke, which was dated 1273, in the Suffolk Hundred Rolls, during the reign of King Edward 1, "The Hammer of the Scots", 1272 - 1307. Surnames became necessary when governments introduced personal taxation. In England this was known as Poll Tax. Throughout the centuries, surnames in every country have continued to "develop" often leading to astonishing variants of the original spelling.
Знам да ово некоме може деловати јако поједностављено - али то је само неко моје размишљање на задату тему.
Surname Crich
Порука од: Небојша Новембар 14, 2020, 09:24:54 поподне
Иако веза делује логично, постоје неке језичке препреке, пошто би на словенском то име гласило Корчана, Корчан. А становници истог би самим тим били Корчани.
(опште)словенска реч *къркь (коркь, кр ◌۪ъкь) „врат, потиљак (затиљак), грло, леђа (грбача/грбина)” (уп. срп. на крк﴾ач﴿е) у орографском значењу „горњи или пак избочени део (грба) брега или планине, грбина, грбача”.
Село Критија (Солун)
(https://lh3.googleusercontent.com/proxy/Pfx7LzgKrm1f16XqIZyQr8O5ZpExgSMsK7n8KDboY1weGqDTH_e15PJmhqgttuf0m5nOsG8FSXjxCNGYFFYe27AsHqUqxlLVtLUi8Ujfhai3fKxotKG1SA)
Порука од: нцп Новембар 14, 2020, 09:35:13 поподне
Аутор се осврнуо и на везу са називом Критија (данас село крај Солуна), коју је изнела Гордана Томовић (Кричани и Кричак)
Иако веза делује логично, постоје неке језичке препреке, пошто би на словенском то име гласило Корчана, Корчан. А становници истог би самим тим били Корчани.
(опште)словенска реч *къркь (коркь, кр ◌۪ъкь) „врат, потиљак (затиљак), грло, леђа (грбача/грбина)” (уп. срп. на крк﴾ач﴿е) у орографском значењу „горњи или пак избочени део (грба) брега или планине, грбина, грбача”.
Село Критија (Солун)
(https://lh3.googleusercontent.com/proxy/Pfx7LzgKrm1f16XqIZyQr8O5ZpExgSMsK7n8KDboY1weGqDTH_e15PJmhqgttuf0m5nOsG8FSXjxCNGYFFYe27AsHqUqxlLVtLUi8Ujfhai3fKxotKG1SA)
Ја му.тај део нисам најбоље разумела. Чланак је подужи. Тражи пажљиво читање и враћање на речи.
Корча - Горица
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D1%87%D0%B0
Порука од: Небојша Новембар 14, 2020, 09:58:37 поподне
"Крич(ан)и су били први суседи исто тако романског, напослетку посрбљеног те затим српског племена сточарâ Дробњаци, ипак, кричка је „дуга и занимљива историја оставила... скромне трагове у писаним изворима, а далеко богатије у народном предању”. И то пре свега у српском народном предању (међ)у првосуседним Дробњацима, које приповеда о сукобу новодосељених Дробњака и староседелаца Крич(ан)а."
Не знам како се ова теорија поклапа са генетичким резултатима и да ли смо разматрали опцију да је ова подграна I1 можда била на Балкану и у предсловенском периоду. Присуство у Албанији и Западној Македонији свакако отвара и ту могућност.
Порука од: нцп Новембар 14, 2020, 11:14:36 поподне
Вредно је помена и мишљење аутора у вези Дробњака. Наиме, Вељковић и за њих каже да су романског порекла. Верујем да је тако због личних имена међу Дробњацима (пописи, предања), која у себи садрже "романску" основу. Пошто не даје друго (конкретно) објашњење.
"Крич(ан)и су били први суседи исто тако романског, напослетку посрбљеног те затим српског племена сточарâ Дробњаци, ипак, кричка је „дуга и занимљива историја оставила... скромне трагове у писаним изворима, а далеко богатије у народном предању”. И то пре свега у српском народном предању (међ)у првосуседним Дробњацима, које приповеда о сукобу новодосељених Дробњака и староседелаца Крич(ан)а."
Не знам како се ова теорија поклапа са генетичким резултатима и да ли смо разматрали опцију да је ова подграна I1 можда била на Балкану и у предсловенском периоду. Присуство у Албанији и Западној Македонији свакако отвара и ту могућност.
У сваком случају показује да је.племе Кричи и њихов назив још увек отворено за проучсвања.
За Дробњаке не знам. Парадоксално, они тек по освајању територије Крича и убиства сина кричког војводе Калоке "просипањем његове дроби" добијају тај назив Дробњаци и као да од тада постају право племе (добијају на самопоуздању).
Ипак, све указује да су и Дробњаци били ту негде у близини ...у ком облику и са каквим устројством не знамо
Порука од: Зрно Новембар 14, 2020, 11:39:47 поподне
Порука од: Небојша Новембар 14, 2020, 11:50:47 поподне
Наравно да Дробњаци нису добили име по "просипању дроба", него да је то смишљено касније, као и остале бајковите приче из народа.
Биће да је тако. Лично име Дробњак се среће веома рано (14., 15. век). То просипање дроба, према предању, десило се (ако се уопште десило) знатно касније. Није реално да је било пре 14. века, а да народна традиција то тако живо памти. Углавном, реално је претпоставити да су многа предања измишљена, или бар преувеличана. Ако ништа, онда бар смештена у погрешан временски период.
Порука од: Зрно Новембар 15, 2020, 12:47:10 пре подне
https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3450350/novi-sneg-na-pesteri.html (https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3450350/novi-sneg-na-pesteri.html)
„Ima šarene jagnjadi ali ta nisu za priplod, većinom su ove kalooke. Crnooke kako tako kažu. One su većinom za priplod”, kaže Bensad Redžović.
Порука од: Небојша Новембар 15, 2020, 01:02:37 пре подне
Размишљах малопре о овци Зрни (са зрнастим црним тачкама на лицу), а по којој је највероватније настао надимак људи (са доста младежа) и презиме Зрнић, пошто се на турском дефтеру нахије Кричка помиње Ковач син Зрне. Али, то сад није битно, него што сам истражујући надимке оваца наишао на калооку (са црнилом око очију), и одмах ме асоцирало на нашег драгог Калоку.
https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3450350/novi-sneg-na-pesteri.html (https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3450350/novi-sneg-na-pesteri.html)
„Ima šarene jagnjadi ali ta nisu za priplod, većinom su ove kalooke. Crnooke kako tako kažu. One su većinom za priplod”, kaže Bensad Redžović.
Осим Ковача, сина Зрне, на том попису, у истом џемату, помиње се и Вугрин, син Црне. :)
Порука од: нцп Новембар 15, 2020, 07:07:46 пре подне
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1334.0
Дробна је и име неког поља у Чешкој па ће Небо бити у праву када је везивао настанак за травчицу таквог имена.
https://en.mapy.cz/?source=area&id=104509
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Drobnjaci
Порука од: Nenad M Новембар 15, 2020, 08:18:20 пре подне
...
Дробна је и име неког поља у Чешкој па ће Небо бити у праву када је везивао настанак за травчицу таквог имена.
...
Дробни Пијесак помиње се у Кањошу Мацедоновићу као пусто морско жало на коме се Паштровићи окупљају ради неких важних питања. Такође, у песми "Жали Заре" помињу се "дробне слузе". Мислим да је јасно да се, у врло различитим говорима српског језика, ова реч користи у истом значењу: ситан.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: ⲥуⲛцⲉ Новембар 15, 2020, 09:13:12 пре подне
Размишљах малопре о овци Зрни (са зрнастим црним тачкама на лицу), а по којој је највероватније настао надимак људи (са доста младежа) и презиме Зрнић, пошто се на турском дефтеру нахије Кричка помиње Ковач син Зрне. Али, то сад није битно, него што сам истражујући надимке оваца наишао на калооку (са црнилом око очију), и одмах ме асоцирало на нашег драгог Калоку.
https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3450350/novi-sneg-na-pesteri.html (https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3450350/novi-sneg-na-pesteri.html)
„Ima šarene jagnjadi ali ta nisu za priplod, većinom su ove kalooke. Crnooke kako tako kažu. One su većinom za priplod”, kaže Bensad Redžović.
кал је у словјенским језицима блато, муљ, прљавштина; од тога каљав, укаљати се; кала боја би била оно што данас зову кафена, по кафи. стога и калоока овца.
Порука од: нцп Новембар 15, 2020, 09:54:24 пре подне
Дробни Пијесак помиње се у Кањошу Мацедоновићу као пусто морско жало на коме се Паштровићи окупљају ради неких важних питања. Такође, у песми "Жали Заре" помињу се "дробне слузе". Мислим да је јасно да се, у врло различитим говорима српског језика, ова реч користи у истом значењу: ситан.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Метвица (барска нана, дробна метвица, пољачак)
https://www.bionet-skola.com/w/Metvica
Има и песма Дателинка дробна
https://www.pesnicky.orava.sk/component/mjoosic/?view=song&id=1018
Указује на поље.
:)
За " дробне" сузе - морам још да размислим. Изгледа да сте и ту у праву.
Реклама за "ситан шећер" или можда шећер у праху.
https://www.google.com/search?client=ms-android-hmd-rev2&ei=V-2wX4TlCuz5kgXngrvwDw&q=drobny+cukier&oq=drobny&gs_lcp=ChNtb2JpbGUtZ3dzLXdpei1zZXJwEAEYBDICCAAyBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB4yBAgAEB46BQgAEM0COgQIKRAKOgUILhCTAjoCCC46AggpUNOaAVjsswFgz5oCaABwAHgAgAHiAYgB0w2SAQUwLjkuMZgBAKABAcABAQ&sclient=mobile-gws-wiz-serp
Порука од: Nenad M Новембар 15, 2020, 09:57:49 пре подне
Метвица (барска нана, дробна метвица, пољачак)Ипак, дробити значи ситнити.
https://www.bionet-skola.com/w/Metvica
Има и песма Дателинка дробна
https://www.pesnicky.orava.sk/component/mjoosic/?view=song&id=1018
Указује на поље.
:)
За " дробне" сузе - морам још да размислим.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: нцп Новембар 15, 2020, 09:59:41 пре подне
Ипак, дробити значи ситнити.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Да да ...исправних се и допуних малопре.
Порука од: нцп Новембар 15, 2020, 10:24:10 пре подне
А, видела сам и израз "дробна деца" - што би ваљда била "ситна деца"
https://www.europeana.eu/en/item/2020127/URN_NBN_SI_DOC_SFOE4E4E
Порука од: ДушанВучко Новембар 15, 2020, 10:30:35 пре подне
"Дробни" на чешком, словачком и пољском значи "ситан" ( "Дателинка дробна" је "ситна детелина") ...Постоји и презиме Drobny...a и код нас "дробне сузе", "дробна деца", "удробити хлеб"...
А, видела сам и израз "дробна деца" - што би ваљда била "ситна деца"
https://www.europeana.eu/en/item/2020127/URN_NBN_SI_DOC_SFOE4E4E
Порука од: нцп Новембар 21, 2020, 04:00:11 поподне
Занимљив чланак о етимологији назива Крич и Кричак, као и о карактеристичним именима која су се јављала код Крича:
https://www.academia.edu/44494441/Veljkovi%C4%87_%C5%BD_B_Kri%C4%8D_an_i_Kri%C4%8Dkovi_i_kri%C4%8D_a%C4%8D_ka_imena_kratko_o_etimologiji_2020_Slovo_NI_%D0%9C53_?email_work_card=title
Вељковић је, по свему судећи, у праву у тумачењу порекла назива Кричи (племе) и топонима Кричка, када га повезује са именицом крст (мада он чини ми се полази од основе кричк-).
Албанска реч за крст је kryqëzoj (и изговара се, ако не грешим, кричи-...). Па би Кричи (Кришани ?) били Хришћани или Кршћани.
Румунска - Crucea (Creștini)
https://hr.glosbe.com/als/hr/kryq%C3%ABzoj
krýq/e,-ja emër i gjinisë femërore; numri shumës; -e(t)
1. shami koke për gra, me tre cepa.
2. një çerek buke.
3. vithatore: samari me kryqet.
4. numri shumës; term në anatomi; kërbishte: më dhembin kryqet.
крык / е, именица женског рода; множина; -е (т)
1. женска марама са три угла.
2. четврт хлеба (Да ли је то заправо она кришка хлеба?)
3. витхаторе: самари са крстовима.
4. збирни број; појам у анатомији; криво: крстови ме боле.
Топоним Кришка гора
https://sl.m.wikipedia.org/wiki/Kri%C5%A1ka_gora
kryq,-i emër i gjinisë mashkullore; numri shumës; -e(t)
1. figurë me dy vija, me dy fije etj., të cilat ndërpresin njëra-tjetrën, duke formuar katër kënde të drejta: shënoj një kryq në hartë; / fjalë a shprehje fetare; figurë e tillë, që është simbol i fesë së krishtere: kryq prej druri (prej argjendi); mban një kryq në qafë; / shënjë e tillë, që bëjnë me dorë para gjoksit besimtarët e krishterë: bëri kryq.
крст, -и именица мушког рода; множина; -е (т)
1. фигура са две линије, две линије итд., Које се међусобно секу, чинећи четири права угла: на карти означити крст; / верске речи или изрази; таква фигура, која је симбол хришћанске религије: дрвени (сребрни) крст; држи крст око врата; / такав знак, који хришћански верници чине рукама испред прса: направили крст.
krst, -i imenica muškog roda; množina;
2. si mbiemër; që i ngjet kryqit; i kryqëzuar: rrugë kryq; me këmbët kryq; / si ndajfolje; në trajtë kryqi; kryqas: vë (pres) kryq.
3. gjymtyrë e parë e disa emërtimeve të pathjeshta në fushën e veprimtarive shoqërore: kryqi i kuq organizatë shoqërore joqeveritare që ndihmon të sëmurët, fatkeqtë etj.; kryqi i thyer simboli i nazizmit.
као придев; који подсећа на крст; прешао: попречни пут; са укрштеним ногама; / као прилог; у облику крста; крст: ставити (исећи) крст.
3. први део неких нејасних имена из области друштвених делатности: невладина друштвена организација Црвеног крста која помаже болеснима, несрећницима итд .; сломљени крст
Порука од: НиколаВук Новембар 21, 2020, 04:25:51 поподне
Вељковић је, по свему судећи, у праву у тумачењу порекла назива Кричи (племе) и топонима Кричка, када га повезује са именицом крст (мада он чини ми се полази од основе кричк-).
Албанска реч за крст је kryqëzoj (и изговара се, ако не грешим, кричи-...). Па би Кричи (Кришани ?) били Хришћани или Кршћани.
Албанска реч за крст је kryq, kryqëzoj има значење "укрстити" или чак "разапети на крст". Kryq се изговара са умекшавањем гласа "р", албански глас y не постоји у српском језику а истоветан је немачком гласу ü (прелаз између "у" и "и"), док је q истоветна или умекшана верзија нашег "ћ".
Порука од: нцп Новембар 21, 2020, 05:00:26 поподне
Албанска реч за крст је kryq, kryqëzoj има значење "укрстити" или чак "разапети на крст". Kryq се изговара са умекшавањем гласа "р", албански глас y не постоји у српском језику а истоветан је немачком гласу ü (прелаз између "у" и "и"), док је q истоветна или умекшана верзија нашег "ћ".
Да - у праву сте за значење речи kryqëzoj.
Али слушајући изговор - ја чујем јасно крич-...
Чујем наше ч.
Послушајте
https://hcnm-ndc.org/sq/kryqezoj/
То ме и определило да детаљније прочитам о томе.
Овде сам нашла оно што сам горе написала
https://fjalorthi.com/kryqe
Порука од: нцп Новембар 22, 2020, 05:13:43 поподне
Да - у праву сте за значење речи
Али слушајући изговор - ја чујем јасно крич-...
Чујем наше ч.
Послушајте
https://hcnm-ndc.org/sq/kryqezoj/
То ме и определило да детаљније прочитам о томе.
Овде сам нашла оно што сам горе написала
https://fjalorthi.com/kryqe
Никола је и овде у праву - албанско q посебно у речи kryqëzoj је налик српском ћ, а не ч.
е kuqe - куће
Па, ипак aко бих морала да бирам како је настао назив племена Кричи ја бих се определила да је дошло од речи крст онако како се изговара на албанском језику.
Зато што ми је најлепше, а има ми неке логике (негде сам прочитала да су Криче неки звали Арбанашким Власима, што их је јасно раздвајало од самих Арбанаса, чак иако су живели у близини неких арбанашких племена, да су увек били у близини православних манастира и др. ). Мислим и да је назив много старији од првих помена Крича као племена - о томе другом приликом.
То што се реч "крст" на албанском изговара као крић/и, а не као крич/и, мени није разлог да одбацим ову варијанту.
Иста полемика се води односно недоумица постоји и код назива племена Кучи (Кући).
То "ћ" је код Срба могло да се чује као "ч" зависно од начина изговора, али и од начина преношења другоме онога што се чуло или чује.
Порука од: НиколаВук Новембар 22, 2020, 05:19:08 поподне
Никола је и овде у праву - албанско q посебно у речи kryqëzoj је налик српском ћ, а не ч.
е kuqe - куће
Па, ипак aко бих морала да бирам како је настао назив племена Кричи ја бих се определила да је дошло од речи крст онако како се изговара на албанском језику.
Зато што ми је најлепше, а има ми неке логике (негде сам прочитала да су Криче неки звали Арбанашким Власима, што их је јасно раздвајало од самих Арбанаса, чак иако су живели у близини неких арбанашких племена, да су увек били у близини православних манастира и др. ). Мислим и да је назив много старији од првих помена Крича као племена - о томе другом приликом.
То што се реч "крст" на албанском изговара као крић/и, а не као крич/и, мени није разлог да одбацим ову варијанту.
Иста полемика се води односно недоумица постоји и код назива племена Кучи (Кући).
То "ћ" је код Срба могло да се чује као "ч" зависно од начина изговора, али и од начина преношења другоме онога што се чуло или чује.
Узмите у обзир и румунски изговор њихове речи за крст, cruce ("круче" или "круће"). Тај изговор је вероватно близак оригиналном кричком изговору, а сами Кричи су могли бити говорници једног данас изумрлог далматороманског дијалекта, мада не бих искључио ни опцију да су били Источни Романи, тј. блиски прецима Румуна, Цинцара и осталих источнороманских народа.
Порука од: Небојша Новембар 22, 2020, 05:38:05 поподне
Никола је и овде у праву - албанско q посебно у речи kryqëzoj је налик српском ћ, а не ч.
е kuqe - куће
Па, ипак aко бих морала да бирам како је настао назив племена Кричи ја бих се определила да је дошло од речи крст онако како се изговара на албанском језику.
Зато што ми је најлепше, а има ми неке логике (негде сам прочитала да су Криче неки звали Арбанашким Власима, што их је јасно раздвајало од самих Арбанаса, чак иако су живели у близини неких арбанашких племена, да су увек били у близини православних манастира и др. ). Мислим и да је назив много старији од првих помена Крича као племена - о томе другом приликом.
Где сте ово прочитали? Читао сам много о Кричима и нигде не видех ништа слично. Мислим да се тако нешто тврдило за Матаруге.
Порука од: нцп Новембар 22, 2020, 05:45:12 поподне
Узмите у обзир и румунски изговор њихове речи за крст, cruce ("круче" или "круће"). Тај изговор је вероватно близак оригиналном кричком изговору, а сами Кричи су могли бити говорници једног данас изумрлог далматороманског дијалекта, мада не бих искључио ни опцију да су били Источни Романи, тј. блиски прецима Румуна, Цинцара и осталих источнороманских народа.
Да - тако и ја мислим за Криче.
Порука од: нцп Новембар 22, 2020, 05:54:53 поподне
Где сте ово прочитали? Читао сам много о Кричима и нигде не видех ништа слично. Мислим да се тако нешто тврдило за Матаруге.
Небојша - ако не грешим - има негде на овој теми 2016/2018. Било је у једном предратном часопису чланак о Власима.
Мени се у том чланку није допао угао из кога је аутор (не знам ни ко је он био) писао о Кричима, али и о Мацурама, па ни то што их је назвао тако.
Али таквим називање аутор чланка их је ипак јасно иделио од самих Арбанаса (називајући их Власима).
Да су били у близини православних манастира сам исто прочитала у том чланку (можда и још негде другде). Ако јесу - а кад погледате мали је проценат прелазака у ислам код Крича - могуће је да су били и нека врста заштите манастирима и да су уживали неке привилегије и можда и били затворени дуго времена као нека група.
А, иначе - мислим да су Кричи тај неки стари романски слој становништва на Балкану. То што још не може да се пронађе та нека копча је вероватно последица те неке њихове "разуре" као племена....
Наћи ћу...па ћу вам послати.
Порука од: нцп Новембар 22, 2020, 09:03:27 поподне
Узмите у обзир и румунски изговор њихове речи за крст, cruce ("круче" или "круће"). Тај изговор је вероватно близак оригиналном кричком изговору, а сами Кричи су могли бити говорници једног данас изумрлог далматороманског дијалекта, мада не бих искључио ни опцију да су били Источни Романи, тј. блиски прецима Румуна, Цинцара и осталих источнороманских народа.
У Ономатолошким прилозима XVIII САНУ од 24.05.2095.године , на основу реферата Александра Ломе (Лома, Виктор, Петровић, Шуљагић) о пресловенским старинама се наводи да се топоними Круче (Улцињ, Црна Гора) изводе из албанског језика од речи kryq - крст, а Круте од речи Krythë -главица .(Станишић 1995).
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Krute
Krythë - за ово нисам сигурна да се изговара Круте - ја чујем Крите (?).
Шта ви Никола мислите? Како се ово изговара?
А то Krythë нас опет води ка оном месту о коме је писала Гордана Томовић (поменуо је и Небојша неки дан) Критија (данас село крај Солуна) у свом раду Кричани и Кричак.
Било је покушаја да се преко грчког језика објасни назив овог села.
Порука од: НиколаВук Новембар 22, 2020, 09:22:26 поподне
У Ономатолошким прилозима XVIII САНУ од 24.05.2095.године , на основу реферата Александра Ломе (Лома, Виктор, Петровић, Шуљагић) о пресловенским старинама се наводи да се топоними Круче (Улцињ, Црна Гора) изводе из албанског језика од речи kryq - крст, а Круте од речи Krythë -главица .(Станишић 1995).
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Krute
Krythë - за ово нисам сигурна да се изговара Круте - ја чујем Крите (?).
Шта ви Никола мислите? Како се ово изговара?
А то Krythë нас опет води ка оном месту о коме је писала Гордана Томовић (поменуо је и Небојша неки дан) Критија (данас село крај Солуна) у свом раду Кричани и Кричак.
Било је покушаја да се преко грчког језика објасни назив овог села.
Албанско th је исто што и грчки глас "тета", представља прелаз између наших гласова "т" и "с". Као th у енглеској речи thing. О албанском "y" сам већ написао, а е са две тачке изнад је мукли глас.
Порука од: Dragoljub76 Децембар 02, 2020, 09:58:18 пре подне
На YFull се појавио још један "рођак". Да ли знате ко би то могао бити?
(https://i.postimg.cc/wv1FPMpv/Lakic-02-12-2020.jpg)
Порука од: Небојша Децембар 02, 2020, 10:53:21 пре подне
Поздрав свима.
На YFull се појавио још један "рођак". Да ли знате ко би то могао бити?
(https://i.postimg.cc/wv1FPMpv/Lakic-02-12-2020.jpg)
То је Демић са Баније, ако мислиш на ове J-Y155375? Више о новим резултатима на следећој страници: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=195.2860
Порука од: Dragoljub76 Децембар 02, 2020, 01:02:11 поподне
Порука од: Петар М. Демић Децембар 12, 2020, 02:20:10 пре подне
Према тим резултатима и њиховој дубљој анализи, имам 16 приватних SNP-ова, од којих три делим са Стефановићем из Михајловца код Смедерева. На основу тога, добили смо нову грану низводно од J2b1-M205>Y22059 и она је на YFULL стаблу именована као Y155375 (још увек чекамо ажурирање стабла и процену старости):
https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/
https://www.yfull.com/tree/J-Y155375/
Стефановићи су даљим пореклом из Грдовића код Ариља, док су њихова старија презимена Јевтовић и Остојић (најстарије презиме). Према предању једног огранка овог рода, њихов родоначелник Остоја доселио се у Грдовиће око 1740. године из дробњачког племена.
Уз помоћ Уроша Узелца, кандидовали смо моје приватне SNP-ове код YSEQ-а и њих девет је прихваћено, међу којима су и два SNP-а која делим са Стефановићем (Y155375 и Y155401). Почео сам са провером прихваћених SNP-ове код Кричке (Братишковци, Далмација), Бадрића (Драготина, Банија) и Муиџе (Доњи Класнић, Банија). Избор родова био је логичан, пошто је извесно да су далматинске Кричке потомци кричког племена, док Бадрићи и Муиџе деле са мојим Демићима крсну славу (Ђурђевдан), географски простор (Банија) и низ специфичних вредности на упоредивим маркерима. Јуче смо добили и први резултат, Кричка је позитиван на SNP Y155375 и овако стоје ствари:
(https://i.postimg.cc/x1HtnHQ0/Untitled.jpg)
По свему судећи, добили смо грану кричког племена - J2b1-M205>Y155375.
Порука од: ДушанВучко Децембар 12, 2020, 02:38:28 пре подне
Порука од: ДушанВучко Децембар 12, 2020, 03:12:18 пре подне
По свему судећи, добили смо грану кричког племена - J2b1-M205>Y155375.Сад гледам на стаблу, зар не би требало Y155375 да буде само огранак кричког племена с обзиром на старост гране? Можда је ово први евидентирани заједнички СНП за део Крича, али за базични СНП свих Крича можда још треба тестираних
Порука од: ДушанВучко Децембар 12, 2020, 03:25:40 пре подне
Сад гледам на стаблу, зар не би требало Y155375 да буде само огранак кричког племена с обзиром на старост гране? Можда је ово први евидентирани заједнички СНП за део Крича, али за базични СНП свих Крича можда још треба тестиранихПа ништа другачије ниси ни рекао "добили смо грану кричког племена" (тј. огранак) , извини :)
Порука од: ZO Децембар 12, 2020, 08:56:01 пре подне
Па ништа другачије ниси ни рекао "добили смо грану кричког племена" (тј. огранак) , извини :)
И ја сам ту у некој забуни. Шта би то значило?
Да ли су сви припадници племена Крича били носиоци J2b M205? Мислим да нису и да су били разнородни као и многа друга племена.
Да ли су припадници племена Крича били претежно носиоци J2b M205? Ако јесу, онда то племе "идентификујемо" преко J2b M205. У том случају, у оквиру J2b M205 (постоји више њених подграна на Балкану) трагамо за оном (или онима) која је одређујућа баш за племе Крича.
Ако је тако - онда Демићев резултат назван J2b1-M205>Y155375, са потврдама његових приватних новела код Стефановића, Крички, Бадрића и Муиџа, уз предања појединих од њих (долазак претка Стефановића из Дробњака, сачувано презиме са основом Крич(к)- код Кричке и др.) даје ту велику вероватноћу односно потврду претпоставке да би Y155375 била одређујућа за J2b1-M205 коју су претежно носили припадници племена Крича.
Буни ме и старост Y155375 ? Шта толико чекају са проценом (Yfull)?
Шта ако се покаже да има још неких грана унутар J2b1-M205 које би се могле означити као "кричке"?
Како год - честитам Петру и свима који су J2b M205! Зато што је ово један велики помак у овом "заједничком" истраживању ентузијаста.
Порука од: Radul Децембар 12, 2020, 09:32:57 пре подне
Порука од: Владимир Бојановић Децембар 12, 2020, 10:05:31 пре подне
Према тим резултатима и њиховој дубљој анализи, имам 16 приватних SNP-ова, од којих три делим са Стефановићем из Михајловца код Смедерева.Стефановића и данас има у Грдовићима код Ариља, са славом Ђурђевдан, познајем их неколико. Ради се о веома утицајној и угледној породици.
Стефановићи су даљим пореклом из Грдовића код Ариља, док су њихова старија презимена Јевтовић и Остојић (најстарије презиме). Према предању једног огранка овог рода, њихов родоначелник Остоја доселио се у Грдовиће око 1740. године из дробњачког племена.
Честитке на досадашњим резултатима и желим свима вама пуно успеха у даљим истраживањима! :)
Порука од: Небојша Децембар 12, 2020, 11:25:23 пре подне
Средином септембра добио сам резултате Big Y-700 теста Демића (Горњи Класнић, Банија), након чега је одрађена и њихова дубља анализа преко YFULL-а.
Према тим резултатима и њиховој дубљој анализи, имам 16 приватних SNP-ова, од којих три делим са Стефановићем из Михајловца код Смедерева. На основу тога, добили смо нову грану низводно од J2b1-M205>Y22059 и она је на YFULL стаблу именована као Y155375 (још увек чекамо ажурирање стабла и процену старости):
https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/
https://www.yfull.com/tree/J-Y155375/
Стефановићи су даљим пореклом из Грдовића код Ариља, док су њихова старија презимена Јевтовић и Остојић (најстарије презиме). Према предању једног огранка овог рода, њихов родоначелник Остоја доселио се у Грдовиће око 1740. године из дробњачког племена.
Уз помоћ Уроша Узелца, кандидовали смо моје приватне SNP-ове код YSEQ-а и њих девет је прихваћено, међу којима су и два SNP-а која делим са Стефановићем (Y155375 и Y155401). Почео сам са провером прихваћених SNP-ове код Кричке (Братишковци, Далмација), Бадрића (Драготина, Банија) и Муиџе (Доњи Класнић, Банија). Избор родова био је логичан, пошто је извесно да су далматинске Кричке потомци кричког племена, док Бадрићи и Муиџе деле са мојим Демићима крсну славу (Ђурђевдан), географски простор (Банија) и низ специфичних вредности на упоредивим маркерима. Јуче смо добили и први резултат, Кричка је позитиван на SNP Y155375 и овако стоје ствари:
(https://i.postimg.cc/x1HtnHQ0/Untitled.jpg)
По свему судећи, добили смо грану кричког племена - J2b1-M205>Y155375.
Честитке, Банијци и Далматинци! Очекивано, на основу маркера, али потврда је свакако значајна.
Биће дакле готово сви из рода "Б" у пројекту позитивни на Y155375. Овде свакако улазе и тестирани из Затарја (и већина са 385b=18, 458=15, 576=19+, 587=21+). Проблем је што ове подгране (вероватно зато што је нова), нема још увек код нас у пројекту, који је уређен по Yfull-у, па тако не могу да извршим груписање блиских породица.
Углавном, Демићи, Бадрићи и Муиџе (Ђурђевдан) са Баније могли би чинити један род у оквиру Y155375. Други род би могли чинити Кричке, Ераковићи (Никољдан) и остали. Дакле груписање би било на основу генетике (потврђен СНП), географске блискости и славе. Не би била грешка сврстати их све у исти род и у пројекту (генетичка блискост), али ово би била нека детаљнија подела. Остале из рода Б не бих пребацивао у Y155375, изузев Видића који је радио 111 маркера и поседује 21 на маркеру 587. Мада и ту треба бити опрезан, пошто и Лакић поседује идентичну вредност на поменутом маркеру, а није Y155375.
Као и у случају Y22063, трудићемо се да групишемо на основу поузданих параметара (генетичка и географска блискост, веза на основу литературе и славе), иако ће већина из рода А упасти у род Y22063, а велика већина из рода Б у Y155375.
Порука од: Uzi Децембар 12, 2020, 12:45:38 поподне
Порука од: Петар М. Демић Фебруар 19, 2021, 11:33:18 пре подне
https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/
Након што профилишемо Перуничиће и Дедејиће, остају нам још Годијељи. На тај начин ћемо заокружити све три веће групе родова са матичних кричких територија и из њиховог непосредног окружења.
Порука од: Петар М. Демић Фебруар 19, 2021, 07:34:28 поподне
Наручен је SNP Y155375 за Перуничиће из Затарја (Борова, Пљевља) и Дедејиће из Дробњака (Његовуђа, Жабљак). Уколико буду негативни, наручујемо SNP Y22063.
https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/
Након што профилишемо Перуничиће и Дедејиће, остају нам још Годијељи. На тај начин ћемо заокружити све три веће групе родова са матичних кричких територија и из њиховог непосредног окружења.
Перуничићи су позитивни на SNP Y155375.
Осим Перуничића, на овај SNP позитивни су Демићи, Кричке и Стефановићи.
Порука од: ZO Фебруар 19, 2021, 08:03:00 поподне
Перуничићи су позитивни на SNP Y155375.
Осим Перуничића, на овај SNP позитивни су Демићи, Кричке и Стефановићи.
Помера се по мало.
Порука од: Uzi Фебруар 19, 2021, 08:11:12 поподне
Перуничићи су позитивни на SNP Y155375.
Осим Перуничића, на овај SNP позитивни су Демићи, Кричке и Стефановићи.
Честитке! Шири се ова Y155375 грана, неби се изненадио да су Дедејићи и/или Годијељи позитивни на тај СНП.
Порука од: Небојша Фебруар 19, 2021, 08:21:33 поподне
Честитке! Шири се ова Y155375 грана, неби се изненадио да су Дедејићи и/или Годијељи позитивни на тај СНП.
Ово су мање-више очекивани резултати, с обзиром да су Демићи, Кричке и Перуничићи веома блиски по хаплотипу. Уколико и Дедејићи испадну J-Y155375, то ће бити откриће. Судећи по хаплотипу, рекао бих да су нека друга (да не кажем трећа) подграна, али видећемо.
Порука од: Rigel Фебруар 21, 2021, 02:11:27 пре подне
Видић има укупно 7 приватних SNP-ова. Два од њих нису покривена тестом Стефановића (он је још на BigY-500 нивоу, са слабијом покривеношћу Y хромозома).
Гледајући BigY поклапања Видића, на основу тренутних листа SNP разлика међу тестиранима, једини SNP који би можда могао дати нову подграну је BY83444 који је нађен код Стефановића, Поровића и Демића, док Видић нема ту мутацију. Међутим, овај SNP се налази у центромерном региону и већ је раније именован, па вероватно није релевантан за филогенетске анализе. Видећемо да ли ће FTDNA ажурирати стабло.
BAM фајл Видића је прослеђен на YFull, па ћемо видети да ли ће они пронаћи још нешто после анализе. Већ је укључен на стабло на https://www.yfull.com/tree/J-Y155375/ (https://www.yfull.com/tree/J-Y155375/).
Порука од: drajver Фебруар 21, 2021, 09:37:52 пре подне
Гледајући BigY поклапања Видића, на основу тренутних листа SNP разлика међу тестиранима, једини SNP који би можда могао дати нову подграну је BY83444 који је нађен код Стефановића, Поровића и Демића, док Видић нема ту мутацију. Међутим, овај SNP се налази у центромерном региону и већ је раније именован, па вероватно није релевантан за филогенетске анализе. Видећемо да ли ће FTDNA ажурирати стабло.
У највећем броју случајева именовани SNP-ови на FTDNA немају филогенетски значај. Вјерујем да је тако и са BY83444.
Прегледао сам Поровића још раније, сад посредно видим и код резултата Видића, да нема дијељених новела. Као што си и написао, Стефановић, због мање покривености, остаје неријешен у потпуности, да ли са неким од ове тројице дијели нижу мутацију.
Порука од: Петар М. Демић Фебруар 24, 2021, 09:33:30 пре подне
Средином септембра добио сам резултате Big Y-700 теста Демића (Горњи Класнић, Банија), након чега је одрађена и њихова дубља анализа преко YFULL-а.
Према тим резултатима и њиховој дубљој анализи, имам 16 приватних SNP-ова, од којих три делим са Стефановићем из Михајловца код Смедерева. На основу тога, добили смо нову грану низводно од J2b1-M205>Y22059 и она је на YFULL стаблу именована као Y155375 (још увек чекамо ажурирање стабла и процену старости):
https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/
https://www.yfull.com/tree/J-Y155375/
Стефановићи су даљим пореклом из Грдовића код Ариља, док су њихова старија презимена Јевтовић и Остојић (најстарије презиме). Према предању једног огранка овог рода, њихов родоначелник Остоја доселио се у Грдовиће око 1740. године из дробњачког племена.
Уз помоћ Уроша Узелца, кандидовали смо моје приватне SNP-ове код YSEQ-а и њих девет је прихваћено, међу којима су и два SNP-а која делим са Стефановићем (Y155375 и Y155401). Почео сам са провером прихваћених SNP-ове код Кричке (Братишковци, Далмација), Бадрића (Драготина, Банија) и Муиџе (Доњи Класнић, Банија). Избор родова био је логичан, пошто је извесно да су далматинске Кричке потомци кричког племена, док Бадрићи и Муиџе деле са мојим Демићима крсну славу (Ђурђевдан), географски простор (Банија) и низ специфичних вредности на упоредивим маркерима. Јуче смо добили и први резултат, Кричка је позитиван на SNP Y155375 и овако стоје ствари:
(https://i.postimg.cc/x1HtnHQ0/Untitled.jpg)
По свему судећи, добили смо грану кричког племена - J2b1-M205>Y155375.
Завршено је тестирање Кричкe на моје SNP-ове. Позитиван је на SNP-ове Y155375 и Y155401, док је на преостале негативан. По свему судећи, оваквим резултатима је на неки начин стављена тачка на могући долазак банијских Крича преко Далмације (Кричке су потврђене у Далмацији током прве половине XVI века).
Осим тога, Муиџа је позитиван на Y155375 и крећемо са провером преосталих SNP-ова.
Још увек чекамо да Бадрић пошаље узорак.
(https://i.postimg.cc/brnkdRmP/Untitled123.png)
Порука од: Rigel Фебруар 25, 2021, 08:11:34 поподне
Пре неколико дана су стигли резултати BigY теста за Видића (Бачинци, Шид; Св. Стеван). У међувремену су комплетирани и резултати Поровића из Пријепоља. За сада се на FTDNA стаблу сва четворица (Стефановић, Поровић, Демић и Видић) налазе у грани Ј-BY173962, која је дефинисана са 3 SNP-а: Y155401/BY173969, Y155375/BY173962 и Y155398. Просечан број приватних SNP-ова за ову грану, до најближег заједничког претка, је тренутно 7 (што оквирно одговара TMRCA вредности утврђеној на YFull-у од 750 година).
Видић има укупно 7 приватних SNP-ова. Два од њих нису покривена тестом Стефановића (он је још на BigY-500 нивоу, са слабијом покривеношћу Y хромозома).
Гледајући BigY поклапања Видића, на основу тренутних листа SNP разлика међу тестиранима, једини SNP који би можда могао дати нову подграну је BY83444 који је нађен код Стефановића, Поровића и Демића, док Видић нема ту мутацију. Међутим, овај SNP се налази у центромерном региону и већ је раније именован, па вероватно није релевантан за филогенетске анализе. Видећемо да ли ће FTDNA ажурирати стабло.
BAM фајл Видића је прослеђен на YFull, па ћемо видети да ли ће они пронаћи још нешто после анализе. Већ је укључен на стабло на https://www.yfull.com/tree/J-Y155375/ (https://www.yfull.com/tree/J-Y155375/).
И YFull и FTDNA су један од SNP-ова који је првобитно био у листи приватних SNP-ова Видића (BY173966: 15679561 G → C) потврдили и код Стефановића (старије презиме Остојић), тако да Стефановић и Видић сада формирају нову подграну: Ј-Y22059>Y155375/BY173962>BY173966.
На YFull-у се ово већ може видети: https://www.yfull.com/live/tree/J-Y22059/ (https://www.yfull.com/live/tree/J-Y22059/), док FTDNA тек треба да ажурира свој BigY Block Tree.
Поровић, који још није проследио свој BAM фајл на YFull, не припада овој подграни.
Порука од: Небојша Фебруар 25, 2021, 08:34:34 поподне
И YFull и FTDNA су један од SNP-ова који је првобитно био у листи приватних SNP-ова Видића (BY173966: 15679561 G → C) потврдили и код Стефановића (старије презиме Остојић), тако да Стефановић и Видић сада формирају нову подграну: Ј-Y22059>Y155375/BY173962>BY173966.
На YFull-у се ово већ може видети: https://www.yfull.com/live/tree/J-Y22059/ (https://www.yfull.com/live/tree/J-Y22059/), док FTDNA тек треба да ажурира свој BigY Block Tree.
Поровић, који још није проследио свој BAM фајл на YFull, не припада овој подграни.
Лепе вести. Као што међу J-Y22063 има више подграна, за очекивати је било да је тако и са J-Y155375. У питању су дакле релативно младе подгране у оквиру J2b-M205 (700-850 год), а прилично разгранате. Биће занимљиво видети којој подграни припада група из Затарја. Судећи по маркерима, обе опције долазе у обзир. Можда пре нагињу групи са Баније (J-Y155375*), мада и J-BY173966 (Видић, Стефановић) долази у обзир. Наиме, иако Стефановић поседује хаплотип који прилично одудара од осталих из рода Б, Видић се по Y-STR вредностима сасвим лепо поклапа са тестиранима из Затарја.
Порука од: Nenad M Фебруар 25, 2021, 09:38:49 поподне
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Uzi Фебруар 25, 2021, 09:46:26 поподне
И YFull и FTDNA су један од SNP-ова који је првобитно био у листи приватних SNP-ова Видића (BY173966: 15679561 G → C) потврдили и код Стефановића (старије презиме Остојић), тако да Стефановић и Видић сада формирају нову подграну: Ј-Y22059>Y155375/BY173962>BY173966.
На YFull-у се ово већ може видети: https://www.yfull.com/live/tree/J-Y22059/ (https://www.yfull.com/live/tree/J-Y22059/), док FTDNA тек треба да ажурира свој BigY Block Tree.
Поровић, који још није проследио свој BAM фајл на YFull, не припада овој подграни.
Честитке! Свакако је добро кренула да се развија ова Y155375 грана, бити ће занимљиво видети коју ће старост YFull проценити за BY173966.
Порука од: Rigel Фебруар 25, 2021, 09:48:43 поподне
Лепе вести. Као што међу J-Y22063 има више подграна, за очекивати је било да је тако и са J-Y155375. У питању су дакле релативно младе подгране у оквиру J2b-M205 (700-850 год), а прилично разгранате. Биће занимљиво видети којој подграни припада група из Затарја. Судећи по маркерима, обе опције долазе у обзир. Можда пре нагињу групи са Баније (J-Y155375*), мада и J-BY173966 (Видић, Стефановић) долази у обзир. Наиме, иако Стефановић поседује хаплотип који прилично одудара од осталих из рода Б, Видић се по Y-STR вредностима сасвим лепо поклапа са тестиранима из Затарја.
Да, биће занимљиво проверити групу из Затарја. Уз то, као што сам напоменуо, и Поровић ће уз Демића остати Ј-Y22059>Y155375/BY173962*, а он исто има хаплотип близак тестиранима из Затарја (изузев DYS576=18) и географски им је близак. Видећемо.
Кандидоваћу BY173966 код YSeq-а, па ћу, ако буде прихваћен, тестирати Перуничића из Затарја (ако Петар у међувремену не открије да дели неки од SNP-ова са њим).
Порука од: Rigel Фебруар 25, 2021, 09:59:23 поподне
Лепо је што има новости. Сад ми је занимљиво где ће да "улети" Поровић, али, свакако, све више схватам да ћу и сам морати да се, кад тад, "дубински" тестирам.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Поровић је за сада остао на нивоу Ј-Y22059>Y155375/BY173962*, тј. нема мутацију BY173966.
Порука од: Nenad M Фебруар 25, 2021, 10:04:35 поподне
Поровић је за сада остао на нивоу Ј-Y22059>Y155375/BY173962*, тј. нема мутацију BY173966.Аха, онда ћу морати да сам помогнем, што рече Голум, "мом сиротом мени", али не пре новембра.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Петар М. Демић Март 07, 2021, 07:06:30 поподне
https://www.yfull.com/live/tree/J-Y22059/
Поровићи су остали на нивоу Y155375* и надам се да ће кандидовати своје приватне SNP-ове у Берлину, како бисмо могли проверити Перуничиће из Затарја (мислим да су добре шансе за формирање затарско-полимске подгране).
Порука од: Петар М. Демић Март 19, 2021, 10:09:45 поподне
Завршено је тестирање Кричкe на моје SNP-ове. Позитиван је на SNP-ове Y155375 и Y155401, док је на преостале негативан. По свему судећи, оваквим резултатима је на неки начин стављена тачка на могући долазак банијских Крича преко Далмације (Кричке су потврђене у Далмацији током прве половине XVI века).
Осим тога, Муиџа је позитиван на Y155375 и крећемо са провером преосталих SNP-ова.
Још увек чекамо да Бадрић пошаље узорак.
(https://i.postimg.cc/brnkdRmP/Untitled123.png)
Завршено је тестирање Муиџе на моје SNP-ове. Осим основних (Y155375 и Y155401), позитиван је и на SNP-ове Y218111, Y218405 и Y218595, што значи да смо и званично добили потврђену нову грану низводно од J2b1-М205>Y155375.
(https://i.postimg.cc/L4j7xYdv/Untitled123.png)
Пошто је SNP Y218111 први откривен, грану банијских Крича можемо именовати као J2b1-M205>Y155375>Y218111. Неке оквирне процене на основу ових резултата су да је заједнички предак Демића и Муиџа живео током прве половине XVII века, вероватно на подручју Поуња или Поткозарја у Босанској крајини. Овакве процене су у складу са историјским изворима, пошто смо током друге половине XVIII века имали најмање шест породичних задруга Демића у два села (Класнић и Бијеле Воде) и најмање једну породичну задругу Муиџа у једном селу (Класнић). Моја претпоставка је да су Муиџе издвојени огранак рода Стојаковића из Класнића, али још увек нисам пронашао потврду за то у историјским изворима. Надам се да ће Бадрић ускоро послати узорак и да ћемо добити и званичну потврду његове припадности овој грани, мада је то већ извесно на основу његових STR вредности.
Порука од: Rigel Март 27, 2021, 05:04:00 пре подне
Да, биће занимљиво проверити групу из Затарја. Уз то, као што сам напоменуо, и Поровић ће уз Демића остати Ј-Y22059>Y155375/BY173962*, а он исто има хаплотип близак тестиранима из Затарја (изузев DYS576=18) и географски им је близак. Видећемо.
Кандидоваћу BY173966 код YSeq-а, па ћу, ако буде прихваћен, тестирати Перуничића из Затарја (ако Петар у међувремену не открије да дели неки од SNP-ова са њим).
Управо је стигао резултат Перуничића и позитиван је на BY173966, тако да је затарска група тиме потврђена као:
Ј-Y22059>Y155375/BY173962>BY173966
Будући да је Поровић остао на нивоу Ј-Y22059>Y155375/BY173962*, а према хаплотипу и географски је близак групи тестираних из Затарја, могуће је да се међу њима крије још припадника за сада недефинисане подгране у којој је Поровић или неке друге подгране паралелне BY173966. SNP профилисање Годијеља и Дедeјића ће нам дати јаснију слику о разноврсности Y22059 на овом подручју.
Порука од: Небојша Март 27, 2021, 07:44:12 пре подне
Управо је стигао резултат Перуничића и позитиван је на BY173966, тако да је затарска група тиме потврђена као:
Ј-Y22059>Y155375/BY173962>BY173966
Будући да је Поровић остао на нивоу Ј-Y22059>Y155375/BY173962*, а према хаплотипу и географски је близак групи тестираних из Затарја, могуће је да се међу њима крије још припадника за сада недефинисане подгране у којој је Поровић или неке друге подгране паралелне BY173966. SNP профилисање Годијеља и Дедeјића ће нам дати јаснију слику о разноврсности Y22059 на овом подручју.
Одличне вести. Дакле и међу Затарцима постоји извесна разноврсност, иако хаплотипом сви подсећају једни на друге. Пребацио сам Перуничића у род J-Y155375 Б3 са Видићем и Стефановићем, док се не појави J-BY173966.
Порука од: Петар М. Демић Март 30, 2021, 04:20:09 поподне
Управо је стигао резултат Перуничића и позитиван је на BY173966, тако да је затарска група тиме потврђена као:
Ј-Y22059>Y155375/BY173962>BY173966
Будући да је Поровић остао на нивоу Ј-Y22059>Y155375/BY173962*, а према хаплотипу и географски је близак групи тестираних из Затарја, могуће је да се међу њима крије још припадника за сада недефинисане подгране у којој је Поровић или неке друге подгране паралелне BY173966. SNP профилисање Годијеља и Дедeјића ће нам дати јаснију слику о разноврсности Y22059 на овом подручју.
Далматинске Кричке су негативне на грану J2b1-M205>Y155375>BY173966, што је било и очекивано (потврда у Далмацији током прве половине XVI века). Остају на нивоу J2b1-M205>Y155375.
Порука од: Небојша Април 05, 2021, 10:09:25 пре подне
Конкретно у случају Крича, али не само Крича, реч је углавном о реалним претпоставкама, које се пре или касније покажу тачним.
Ово што је Тимар покушао да испровоцира, је само она стара прича о равној земљи и Србима староседеоцима. Дакле ништа се не може доказати и ајде тако да живимо у заблуди. А уствари је све доказано и заправо би они који тврде да нема доказа требало да докажу да није тако, уместо што траже неке доказе. ;)
Порука од: Zor Април 07, 2021, 11:34:36 поподне
Да укажем на једну заједницу о којој није било говора мислим досад а која по свему судећи је била барем дјелом кричког поријекла.
Ради се о власима нахије Љубовиђа из дефтера 1477.
У џемату Ђурађа сина кнеза Херака као пети по реду помиње се и Ђуран син Кричка. Да ово није случајност показују и љетна станишта ових влаха. Док су сви зимовали на подручју Љубовиђе њихова љетна станишта која се могу убицирати су била:
Крња Јела, Шавник,
Кричани, заселак Кричање у селу Кос, Колашин
Буроње, Пчиња Колашин
Жари, Мојковац
Барице, сјеверно од Прошћења
а треће лоцирани су углавном нешто источније, у колашинском крају, што опет није далеко од матичне територије Крича.
Дакле овдје се ради о групи позиционираној источно од нахије Кричка, и основано се може тврдити да овдје у најмању руку јесте било Крича ако то нису били доминантно. Мислим да Дедејићи итекако могу имати везе с овом групом.
Тако да мислим овај трећи аргумент неће бити баш сметња за повезивање Дедејића с Кричима.
Порука од: drajver Април 08, 2021, 08:47:05 пре подне
Порука од: Vidak Април 08, 2021, 09:29:01 пре подне
Турски пописи 15. и 16. вијека, помињу Криче, тј. лична имена или топониме изведена од Крича, на доста широј територији, на потезу од Пљеваља према Фочи, у Кричку југоисточно до Пљеваља, у околини Пријепоља, у Вранешу. Неки такви помени, иако на подручју пљеваљске општине, пописани су у оквиру нахије Комарница.
Može li se zaključiti da je rimski grad Municipium bio centar iz kojeg su se Kriči raširili?
Порука од: drajver Април 08, 2021, 09:43:05 пре подне
У хиландарском поменику за којег стоји:
(https://i.postimg.cc/8C6nh50p/pomenik-opis.png)
Наводи се неколико Крички:
(https://i.postimg.cc/ZR30N13B/pomenik-kricke.png)
Ако овог Кричку Јарослављевића из 1643. године упоредимо са вођом џемата нахије Кричка из труског пописа 1477. године, Јаросава, сина Куте
(https://i.postimg.cc/d0ZGWNrv/jarosav.png)
Треба рећи да је име Јаросав јединствено у пописима влаха Херцеговине. Тешко се може порећи веза између ова два помена Јаросава/Јарослава Кричке које раздваја 170 година.
Остаје само питање како су се потомци Јарослава Кричке из катуна 1477. година у Потарју, нашли са угарске стране границе у далеком Коморану половином 17. вијека, прије Велике сеобе 1690. године. Да ли су потомци кричког катунара Јарослава у ствари српска племићка породица из Коморана Фелдвари?
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98
Порука од: drajver Април 08, 2021, 10:03:54 пре подне
"Значајније досељавање Срба у Коморан десило се веома рано, већ у 15. веку, о чему сведочи и печат српске цркве из 1511. године. Овај део тадашње Угарске Срби су називали Горњом земљом. Потом су следила још два таласа насељавања, под притиском Турака. Први Срби су били шајкаши, граничари. Касније се насељавају Срби грађанског порекла из Српског Ковина, а у последњем таласу, 1690. године Срби високог рода, свештеници и племићи."
С обзиром да је Фелдвари (a.k.a. Кричка Јарослављевић) био обервајда шајкаша, мислим да је јасно из ког слоја је српског комаранског становништва потекао.
Ево нешто више о породици Фелдвари:
https://www.ravnoplov.rs/kako-su-jarosavljevici-postali-feldvari-prica-o-komoranskoj-i-somborskoj-srpskoj-plemickoj-porodici/
Порука од: Небојша Април 08, 2021, 10:32:49 пре подне
Честитке на резултату Дедејића!
Дакле овдје се ради о групи позиционираној источно од нахије Кричка, и основано се може тврдити да овдје у најмању руку јесте било Крича ако то нису били доминантно. Мислим да Дедејићи итекако могу имати везе с овом групом.
Тако да мислим овај трећи аргумент неће бити баш сметња за повезивање Дедејића с Кричима.
Хвала, Зор! Свакако. Због тога смо увек са опрезом прилазили оном предању Дедејића о пореклу "са Чева".
Колики је отприлике тренутни процентуални однос Ј-Y22063+ и Ј-Y22063- међу Србима?
Од 227 тестираних Ј-Y22059 са маркерима, на кричку подграну (J-Y155375) одлази 25.6%. Сви остали махом упадају у модални, род А, или J-Y22059*/Y22063 хаплотип.
Остаје само питање како су се потомци Јарослава Кричке из катуна 1477. година у Потарју, нашли са угарске стране границе у далеком Коморану половином 17. вијека, прије Велике сеобе 1690. године. Да ли су потомци кричког катунара Јарослава у ствари српска племићка породица из Коморана Фелдвари?
У вези досељавања Срба у Коморан, пише сљедеће:
"Значајније досељавање Срба у Коморан десило се веома рано, већ у 15. веку, о чему сведочи и печат српске цркве из 1511. године. Овај део тадашње Угарске Срби су називали Горњом земљом. Потом су следила још два таласа насељавања, под притиском Турака. Први Срби су били шајкаши, граничари. Касније се насељавају Срби грађанског порекла из Српског Ковина, а у последњем таласу, 1690. године Срби високог рода, свештеници и племићи."
С обзиром да је Фелдвари (a.k.a. Кричка Јарослављевић) био обервајда шајкаша, мислим да је јасно из ког слоја је српског комаранског становништва потекао.
Ево нешто више о породици Фелдвари:
https://www.ravnoplov.rs/kako-su-jarosavljevici-postali-feldvari-prica-o-komoranskoj-i-somborskoj-srpskoj-plemickoj-porodici/
Интересантни подаци. Ако се не варам, те Кричке из Комарана су били и свештеничка породица? Дефинитивно су Кричи одувек имали афинитета према Крајинама. ;)
Порука од: drajver Април 08, 2021, 10:53:24 пре подне
Интересантни подаци. Ако се не варам, те Кричке из Комарана су били и свештеничка породица? Дефинитивно су Кричи одувек имали афинитета према Крајинама. ;)
Да, било их је и свештеника. И у овом поменику помиње се часни отац Филип Кричак, презвитер комарански.
Ако упоредимо податке из поменика 1643. године, пописа 1477. године и овог што је о Фелдваријима написао Милан Степановић, могли би закључити сљедеће:
Потомци Јаросава, сина Куте из Кричка су крајем 15. или у првој половини 16. вијека мигрирали према сјеверу. Упопису из 1477. године, помиње се само један син Јаросављев, тада неожењен, под именом Радоња. Вјероватно су Кричке Јаросављевићи били дио влашке колонизације угарских земаља коју су Турци проводили. Дунавфелдвар у централној Мађарској је пао у Турске руке 1530. године, па је насељавање Срба у влашком статусу могло наступити након тог датума. Уколико су тачни наводи Степановића, потомци Јаросављеви су били међу Србима које су Турци населили у Дунавфелдвару. Након рата 1606. године, прешли су на аустријску страну у Комаран. Гаврило (Габор) Фелдвари наводи своје претке: оца Вранеша, деду Радула, прадеду Гргура. Овај прадеда Гргур, објективно је могао бити син Радоње, сина Јаросављевог. Бар тако испада кад се године прерачунају.
Порука од: drajver Април 08, 2021, 11:14:06 пре подне
Ево тих помена из пописа (име му је искварено уписано као Баросав)
Barosav bşt., Kriçka n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/239
Mihaç veled-i Brasav bşt., Kriçka n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/241
Ово би значило да је помјерање Јаросављевих потомака на сјевер наступило тек у другој половини 16. вијека, осим ако неки од синова (Радоња нпр.) није одселио са групом сродника и прије тога, што исто не би било необично.
Порука од: drajver Април 08, 2021, 11:52:05 пре подне
Ово би значило да је помјерање Јаросављевих потомака на сјевер наступило тек у другој половини 16. вијека, осим ако неки од синова (Радоња нпр.) није одселио са групом сродника и прије тога, што исто не би било необично.
Осим ако се Радоња не крије у сљедећем катунару из пописа 1530. године, који је уписан по редослиједу између Јаросава и Михача:
Radovine bşt., Kriçka n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/240
Порука од: Зрно Април 08, 2021, 12:52:36 поподне
Порука од: Зрно Април 08, 2021, 01:33:31 поподне
Осим ако се Радоња не крије у сљедећем катунару из пописа 1530. године, који је уписан по редослиједу између Јаросава и Михача:
Radovine bşt., Kriçka n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/240
У Кричке код Дрниша су стигли највероватније 1520-их или 1530-их. Оно што је врло занимљиво (кад се већ помиње Михач) је то да имам податке са свих дефтера из 16. и почетка 17. века за подручје Петрова поља са много села и хиљаде имена, а уписана је само једна особа са именом Михач, односно Тодор син Михача (1574. год) из Горанаца (данашње Кричке), Тодоров син је био поп Вујица из Кричака документован од стране Млечана 1596. када се први пут помиње назив села Кричке (раније су ту била два села - Граховице и Горанци). Такође је име Херак на тим дефтерима било карактеристично за Кричке, а ван њих у селу Градац где се наводи Херак Кричко. То је из 1540. године. Исте те године су у Кричкама били Sanko, sin Radovana; Ivan, sin Radiča; Miloje, sin Radonje; Dragić, sin Branka; Herak, sin Radonje, Baština Bajezita, u ruci Ibrahima, njegovog sina; Tur Ali, sin Šahina; Ahmed, sin Ivaniša; Alađoz, sin Strahinje; Vukosav, sin Selaka; Nikola, sin Ivaniša; Vukosav, sin Maloge; Herak, sin Dimitrija; Nikola, sin Vuka; Ivaniš, sin Radiča; Ivan, sin Radiča; Vladko, sin Rajića; Jovan, sin Nikole; Petar, sin Đurđa; Nikola, sin Branisava; Rajko, sin Olivira; Ivaniš, sin Radonje; Ali, sin Šahina; Radič, sin Divonića; Dragiša, sin Branka.
Порука од: drajver Април 08, 2021, 01:45:53 поподне
У Кричке код Дрниша су стигли највероватније 1520-их или 1530-их. Оно што је врло занимљиво (кад се већ помиње Михач) је то да имам податке са свих дефтера из 16. и почетка 17. века за подручје Петрова поља са много села и хиљаде имена, а уписана је само једна особа са именом Михач, односно Тодор син Михача (1574. год) из Горанаца (данашње Кричке), Тодоров син је био поп Вујица из Кричака документован од стране Млечана 1596. када се први пут помиње назив села Кричке (раније су ту била два села - Граховице и Горанци). Такође је име Херак на тим дефтерима било карактеристично за Кричке, а ван њих у селу Градац где се наводи Херак Кричко. То је из 1540. године. Исте те године су у Кричкама били Sanko, sin Radovana; Ivan, sin Radiča; Miloje, sin Radonje; Dragić, sin Branka; Herak, sin Radonje, Baština Bajezita, u ruci Ibrahima, njegovog sina; Tur Ali, sin Šahina; Ahmed, sin Ivaniša; Alađoz, sin Strahinje; Vukosav, sin Selaka; Nikola, sin Ivaniša; Vukosav, sin Maloge; Herak, sin Dimitrija; Nikola, sin Vuka; Ivaniš, sin Radiča; Ivan, sin Radiča; Vladko, sin Rajića; Jovan, sin Nikole; Petar, sin Đurđa; Nikola, sin Branisava; Rajko, sin Olivira; Ivaniš, sin Radonje; Ali, sin Šahina; Radič, sin Divonića; Dragiša, sin Branka.
Мени је интересантно са којом су истрајношћу носили своје родовско/племенско име гдје год да су ишли, било као топоним или лично име или презиме.
Порука од: drajver Април 08, 2021, 03:13:12 поподне
(https://i.postimg.cc/QtQYgfjM/foldvary-miklos-262f9c.jpg)
(https://i.postimg.cc/7hb7PLty/foldvary-miklos-32186c.jpg)
Порука од: Азот Април 08, 2021, 04:29:34 поподне
Након свега овог сада има смисла словачко презиме Кричка за које сам се питао откуд тамо?Можда има везе и са тим, али у словачком постоје речи од којих може потицати тако презиме.
Кричати је на словачком викати, гласно говорити, а може се користити и за плакање, нарочито гласно (попут дречати).
Такође нађох да се кричкове, користи када хоће да се означи да је нешто жбунасто или у виду грма.
Порука од: ДушанВучко Април 08, 2021, 04:49:02 поподне
https://sk.wikipedia.org/wiki/Vojtech_Budinsk%C3%BD-Kri%C4%8Dka
Да не носи можда код нас племе Кричи име по оснивачу племена? Тј. да је патронимско, да се оснивач можда звао Кричан (можда је то био и надимак, ако је гласно говорио)...Јер ми је нелогично да се по предању, нека група разликује од других по томе што сви вичу или гласно причају, "криче" (више ми личи да је то карактеристика појединца и његова специфичност)...а да нису сви који су род Крича, од Кричана, него да је то био већ раширен род, а да део тог рода води порекло од Кричана (јер то име се и појављивало касније), тј. да је заиста постојао неки Кричан раније, који није забележен у изворима.
Друга ствар која се помиње у предању, је да је то племе сматрано као нешто посебно, а имамо већ турске пописе, шајкаше, влашки статус, па према томе, у 15. веку је свакако имало неки положај , да би се сматрало нечим посебним (хоћу да кажем да је сигурно вековима пре тога било део српског корпуса, у оквиру ког је и градио тај статус, а на крају, и појам Кричан, је словенски појам , јер се појављује и код нас и код Словака)...можда је и постојао пар векова пре тог 15. века, неки Кричан (неки који је био "грлат" и добио то име, а можда и надимак, који се преносио на потомке)
Порука од: Zor Април 08, 2021, 05:37:04 поподне
Осим ако се Радоња не крије у сљедећем катунару из пописа 1530. године, који је уписан по редослиједу између Јаросава и Михача:
Radovine bşt., Kriçka n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/240
По упису у дефтер војнука и влаха херцеговине бр 174 из 1533 ово би требао бити редосљед.
Kriçka Nahiyesi
Sipahi, nefer 6
Hiisıl 53.132
6 спахија у нахији.
"ј" и "б" у арапском разликује само једна тачка са доње стране и сигурно је ово Јаросав. Ове баштине изгледа представљају тимарски посјед спахија из нахије Кричка. Radovine је свакако Радоња, тако је у овом дефтеру преведно име Радоња, а Радован је Radovan.
Од шест спахија, један је кнез, два су катунари а три су примићури (teklic).
Vukaç veled-i Barosav, knez: 239
Barosav bşt., Kriçka n.: 239,
Radiç bşt., Kriçka n.: 239
Vukaştin veled-i Barosav, katunar: 240
Barosav bşt., Kriçka n.: 240
Vukdrag veled-i Radovine, katunar. 240
Radovine bşt., Kriçka n.: 240
Vukaştin veled-i Selak, teklic: 241
Vukaştin veled-i Selak bşt., Kriçka n.: 241
Selak bşt, Kriçka n.: 241
Vukaştin veled-i Vukaç, teklic: 241
Vukaştin veled-i Vukaç bşt., Kriçka n.: 241
İvan, teklic: 241
Mihaç veled-i Brasav bşt., Kriçka n.: 241
На крају долази попис џемата којих има 4. То су еквиваленти или насљедници оних из 1477.
Vukaç veled-i Barosav cema'ati, Kriçka n.: 241
Vukaştin veled-i Barosav cerna'ati, Kriçka n.: 241
Vukdrag ceınii'ati, Kriçka n.: 241
Herak cema'ati, Kriçka n.: 241
Овај Херак као да није у листи спахија. Ови спахије примићури су вјероватно били у овим џематима.
Правно ово је другачија слика 1533. него 1477. Тада катунари нису били спахије формално.
Ово је неки логичан редосљед по именима баштина и уписима у регистар дефтера из 1533. Постоји и факсимил оригинала на османском језику па ко зна читати то може и доћи до прецизних информација (иако квалитет није сигурно на нивоу оригинала).
Чини се да овај Радоња јесте син Јаросава из 1477. баштину с његовим именом држи син Вукдраг који је катунар једног од џемата. Вјероватно Радоња није био жив 1533., обзиром на кнеза Вукача сина Јаросава и катунара Вукашина сина Јаросава изгледа да се овај род наметнуо као убједљиво водећи у Кричима.
Ту је и овај Михач син Јаросава (Брасава). Тј. његова баштина. Дакле он није изгледа био катунар већ је његова баштина чини се припадала преосталом примићуру Ивану. Могуће овај Михач јесте истовјетан са Михачем из Кричака.
Порука од: Nenad M Април 08, 2021, 05:52:53 поподне
...Јер ми је нелогично да се по предању, нека група разликује од других по томе што сви вичу или гласно причају, "криче" (више ми личи да је то карактеристика појединца и његова специфичност)...
Јесте то нелогично кад се тако погледа, али мислим да треба гледати другачије. Нека имена народа или насељених места су настала тако што смо их ми посрбили. Пример који ми пада на памет је село Печеноге које је добило име по (мислим) татарском племену Печењези. Наравно, сад већ постоји и прича како је село добило име тако што су Турци ухватили неку бабу и пекли јој ноге да им нешто ода.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: ДушанВучко Април 08, 2021, 06:27:36 поподне
Да, али овде се ради ради о роду Крича (Печењези су били народ, а Кричи нису били неки посебан народ, него род)
Јесте то нелогично кад се тако погледа, али мислим да треба гледати другачије. Нека имена народа или насељених места су настала тако што смо их ми посрбили. Пример који ми пада на памет је село Печеноге које је добило име по (мислим) татарском племену Печењези. Наравно, сад већ постоји и прича како је село добило име тако што су Турци ухватили неку бабу и пекли јој ноге да им нешто ода.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Nenad M Април 08, 2021, 06:54:15 поподне
Да, али овде се ради ради о роду Крича (Печењези су били народ, а Кричи нису били неки посебан народ, него род)Мислим да је свеједно да ли је род, народ, село, лично име или шта год. Неко има неко име, а људи којима је то име и тај изговор стран и тежак, прилагоде га тако да личи на нешто што је њима блиско и познато.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: ДушанВучко Април 08, 2021, 07:11:00 поподне
Мислим да је свеједно да ли је род, народ, село, лично име или шта год. Неко има неко име, а људи којима је то име и тај изговор стран и тежак, прилагоде га тако да личи на нешто што је њима блиско и познато.Овде уколико би се радило о патрониму Крич, тј. Кричан (под претпоставком да има наш словенски корен, као и код Словака), онда не знам од ког другог страног имена би могло да настане наш облик Кричан)
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Покушавам на основу тих претпоставки да се утврди да ли се ради о патрониму...ако се не ради о патрониму, зашто су онда сви Кричи један род? Онда би морали бити разнородно племе
Порука од: Nenad M Април 08, 2021, 07:21:01 поподне
Овде уколико би се радило о патрониму Крич, тј. Кричан (под претпоставком да има наш словенски корен, као и код Словака), онда не знам од ког другог страног имена би могло да настане наш облик Кричан)
Покушавам на основу тих претпоставки да се утврди да ли се ради о патрониму...ако се не ради о патрониму, зашто су онда сви Кричи један род? Онда би морали бити разнородно племе
Е, то не знам ни ја, које страно име смо ми "превели", па је постало Кричан, Кричи. Можда неко заборављено име неког заборављеног племена. Ако је уопште то било. Претешко је наћи одговор на та питања која те муче на основу овога што се до сада зна. Можда некад.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Небојша Април 08, 2021, 07:41:49 поподне
П. Влаховић, који се такође осврнуо на порекло Крича, оставља већ више опција. Од оне да је то надимак, преко опције да је племе добило име по области Кричак (али и обрнуто). Лично име са оваквом основом јавља се кроз историју и ван матичне области Крича (Затарја). Нпр. у околини Штипа:
"У старосрпским споменицима јавља се лично име Кричан, и то у Македонији: један човек у Штипу звао се Стао, син Кричанов, а једно село Архиљевичке цркве у Жеглигови Кричановска Козница." (А. Лома).
Порука од: ДушанВучко Април 08, 2021, 09:06:41 поподне
Управо сам и покушао наглас да размишљам о ономе што је после поставио Небојша, и то ми има једино логике. Поента је да чини ми се да је неко "мејнстрим" предање оно где се на Криче гледа скоро као на неки посебан "народ" (у неком предању чини ми се да се и помиње "народ Кричи", што је погрешно) а изгледа да се ради о патронимском племену, роду, који је и у доба настанка, био словенски, српски, управо због патронима Кричан, а чије постојање није забележила историографија (па се у народу задржало предање "о неким Кричима", скоро као да се ради о неком другом "народу")...Изгледа да су ствари много конкретније и једноставније, тј. да је родоначелник Кричан постојао, само га није забележила историографија (то већ даје нешто конкретно, чим се стави у контекст патронимског племена, рода и издваја овај род од мистерије која је везана за Шпање, Матаруге , у чији "кош" су стављени и Кричи)
Е, то не знам ни ја, које страно име смо ми "превели", па је постало Кричан, Кричи. Можда неко заборављено име неког заборављеног племена. Ако је уопште то било. Претешко је наћи одговор на та питања која те муче на основу овога што се до сада зна. Можда некад.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
А са друге стране, можда на основу гранања ове гране, тј. само раздвајање СНПова од родова за које се зна да су род Крича, и братских СНПова припадника ове гране, али који нису у литератури, као и географски, род Крича, може да се направи претпоставка, када је могао да живи родоначелник Крича - Кричан (тј. да се нађе "Кричанов" СНП :) )
Порука од: ZO Април 08, 2021, 10:15:14 поподне
Гордана Томовић (Кричани и Кричак) сматра да име Крича, као и код других влашких скупина, потиче од личног имена Кричан, које је носио оснивач матичног катуна.
П. Влаховић, који се такође осврнуо на порекло Крича, оставља већ више опција. Од оне да је то надимак, преко опције да је племе добило име по области Кричак (али и обрнуто). Лично име са оваквом основом јавља се кроз историју и ван матичне области Крича (Затарја). Нпр. у околини Штипа:
"У старосрпским споменицима јавља се лично име Кричан, и то у Македонији: један човек у Штипу звао се Стао, син Кричанов, а једно село Архиљевичке цркве у Жеглигови Кричановска Козница." (А. Лома).
Баш занимљиво име.
Владимир Р. Поломац у свом раду ИЗ АНТРОПОНИМИЈЕ ДЕЧАНСКОГ ПОМЕНИКА (xVi ВЕК) наводи као до сада незабележена имена у српским изворима, међу именима недовољно јасног порекла: Каспак (x1), Ловка (x1) и Стас (x1).
За лично име Стас наводи да је могуће представља варијанту календарског имена Стасије (од лат. Eustachius).
Порука од: Небојша Април 08, 2021, 10:43:52 поподне
Баш занимљиво име.
Владимир Р. Поломац у свом раду ИЗ АНТРОПОНИМИЈЕ ДЕЧАНСКОГ ПОМЕНИКА (xVi ВЕК) наводи као до сада незабележена имена у српским изворима, међу именима недовољно јасног порекла: Каспак (x1), Ловка (x1) и Стас (x1).
За лично име Стас наводи да је могуће представља варијанту календарског имена Стасије (од лат. Eustachius).
Ево шта каже Влаховић:
"Стао би, по имену, могао бити Аромун, уп. аром. steao<nar. stella „звезда“ (S. Pugcariu, Die Rumá'nische Sprache, Leipzig 1943, стр. 289). Иза оваквог записа може, међутим, стајати словенско име Cта(j)o, хипокористик од Станимир или сл. (П. Ивић)."
Порука од: ДушанВучко Април 08, 2021, 11:59:55 поподне
Поента је да чини ми се да је неко "мејнстрим" предање оно где се на Криче гледа скоро као на неки посебан "народ" (у неком предању чини ми се да се и помиње "народ Кричи", што је погрешно) а изгледа да се ради о патронимском племену, роду, који је и у доба настанка, био словенски, српски, управо због патронима Кричан, а чије постојање није забележила историографија (па се у народу задржало предање "о неким Кричима", скоро као да се ради о неком другом "народу")На википедији управо је такав стереотип:
Krička je prezime koje potiče iz Stare Hercegovine, današnje Crne Gore. Kričke ili Kriči su bili staro vlaško pleme na Durmitoru (jezerska visoravan) i oko srednjeg toka rijeke Tare. Njih je potisnulo srpsko pleme Drobnjaka krajem 15. veka.
Значи, у време потискивања Крича од стране Дробњака, Кричи једнако "Власи", а Дробњаци једнако Срби...а у то време су и једни и други били Срби (јер како недуго после тога део Крича насељава данашњу Мађарску као Срби шајкаши?)
Porijeklo kričkoga imena je neutvrđeno. Moguće je da dolazi od tračke riječi krisio, ili ilirske krusi, što bi označavalo da su Kriči bili ili tamnoputi ljudi, ili da su bili crnokosi. Vjerovatnije je da su im naziv dali okolni Srbi, jer su u borbama ispuštali glasne krike tj. kričali.
И ово је стереотип...а последња реченица је за смех: околни Срби (пошто Кричи нису Срби?) су им дали највероватније назив , јер замислите, они испуштају у борбама гласне крике?! А не, "певаће романтичне баладе" ;D
https://sr.wikipedia.org/wiki/Kri%C4%8Di
Морам да узвикнем овде: Правда за Криче и за Кричана Србина! :)
Порука од: Nenad M Април 09, 2021, 12:11:47 пре подне
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: ДушанВучко Април 09, 2021, 12:13:54 пре подне
Јесу Кричи посрбљени, асимиловани, како год, али мислим да је прилично извесно да нису дошли са Словенима. Тако да, ако то прихватимо, јасно је да је постојао период током кога су Срби били једно, а Кричи друго.То јесте било, али у 15. веку сигруно не (као што пише на википедији да у то време нису били Срби)...могла је да буде неколико векова раније та асимилација (можда и пре Немањића)...имамо претпоставку о родоначелнику Кричану, то име се појављује код Словена, тако да је вероватно да је и родоначелник већ био Србин
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Nenad M Април 09, 2021, 12:19:04 пре подне
То јесте било, али у 15. веку сигруно не! (као што пише на википедији)...могла је да буде неколико векова раније та асимилација (можда и пре Немањића)Мислим да се помиње нека породица Гуске (презиме или надимак?) која је јако дуго, рецимо у седамнаестом веку, била свесна свог кричког порекла, а можда су се и тада сматрали Кричима. Тако да је то ипак био дуг процес. Мада ко би га знао каква је била динамика, тј кад је био главни талас асимилације.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: ДушанВучко Април 09, 2021, 12:23:18 пре подне
Мислим да се помиње нека породица Гуске (презиме или надимак?) која је јако дуго, рецимо у седамнаестом веку, била свесна свог кричког порекла, а можда су се и тада сматрали Кричима. Тако да је то ипак био дуг процес. Мада ко би га знао каква је била динамика, тј кад је био главни талас асимилације.Она је била свесна свог кричког порекла, али у смислу рода (да се пар векова одржало предање)...и данас постоји свест код родова много дуже од свести те породице Гуска у то време, али не верујем да је породица Гуска имала неку посебну свест у односу на српску глобалну свест. Мислим да су Кричи у касном средњем веку увелико били Срби (можда већ неколико векова тада, тј. барем од Кричана)
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: ДушанВучко Април 09, 2021, 01:07:16 пре подне
Тако да, ако то прихватимо, јасно је да је постојао период током кога су Срби били једно, а Кричи друго.У суштини, мислим да није било тако, тј, мислим да су Кричи били Срби...али да је предак Крича био асимилован, то да...
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
Порука од: Небојша Април 09, 2021, 08:45:22 пре подне
Друга ствар која се помиње у предању, је да је то племе сматрано као нешто посебно, а имамо већ турске пописе, шајкаше, влашки статус, па према томе, у 15. веку је свакако имало неки положај , да би се сматрало нечим посебним (хоћу да кажем да је сигурно вековима пре тога било део српског корпуса, у оквиру ког је и градио тај статус, а на крају, и појам Кричан, је словенски појам , јер се појављује и код нас и код Словака)...можда је и постојао пар векова пре тог 15. века, неки Кричан (неки који је био "грлат" и добио то име, а можда и надимак, који се преносио на потомке)
Приче о посебности неких племена, групација, између осталог и Крича, можда јесу мало преувеличане. Могуће да је у овој категорији и сама прича о настанку имена овог племена (глагол: кричати). Али иако су у 15. веку Кричи увелико Срби, верујем да је неке посебности пре тога свакако било, односно да није случајно то остало у народном памћењу. Ову причу подржава и Y-DNA Крича, која јесте посебна у односу на окружење. Укратко, да су Кричи испали нека подграна I2-Y3120, ова прича о историјском сукобу између српских/словенских племена би свакако дошла у обзир. Овако, делује да већ сада постоји довољно доказа о некаквој посебности Крича.
Ово што Душан говори, помињали су и неки аутори кроз своје радове. Поједини су тврдили да су Кричи само први словенски слој, који је касније дошао у сукоб са досељеницима из 7. века. Неки аутори пак тврде да су део опште "западнословенске" сеобе и да су били ковачи од памтивека. Углавном се све ове приче базирају на тумачењу имена, које се истина јавља и у северним словенским земљама.
Ми данас имамо Y-DNA, која је, у комбинацији са предањима и историјским изворима, неупоредиво јачи доказ.
Порука од: argo Април 09, 2021, 09:03:21 пре подне
У Кричке код Дрниша су стигли највероватније 1520-их или 1530-их. Оно што је врло занимљиво (кад се већ помиње Михач) је то да имам податке са свих дефтера из 16. и почетка 17. века за подручје Петрова поља са много села и хиљаде имена, а уписана је само једна особа са именом Михач, односно Тодор син Михача (1574. год) из Горанаца (данашње Кричке), Тодоров син је био поп Вујица из Кричака документован од стране Млечана 1596. када се први пут помиње назив села Кричке (раније су ту била два села - Граховице и Горанци). Такође је име Херак на тим дефтерима било карактеристично за Кричке, а ван њих у селу Градац где се наводи Херак Кричко. То је из 1540. године. Исте те године су у Кричкама били Sanko, sin Radovana; Ivan, sin Radiča; Miloje, sin Radonje; Dragić, sin Branka; Herak, sin Radonje, Baština Bajezita, u ruci Ibrahima, njegovog sina; Tur Ali, sin Šahina; Ahmed, sin Ivaniša; Alađoz, sin Strahinje; Vukosav, sin Selaka; Nikola, sin Ivaniša; Vukosav, sin Maloge; Herak, sin Dimitrija; Nikola, sin Vuka; Ivaniš, sin Radiča; Ivan, sin Radiča; Vladko, sin Rajića; Jovan, sin Nikole; Petar, sin Đurđa; Nikola, sin Branisava; Rajko, sin Olivira; Ivaniš, sin Radonje; Ali, sin Šahina; Radič, sin Divonića; Dragiša, sin Branka.Zanimljivo je ovo ime "Maloga". U defterima se slovo "m" i "k" mogu često zamijeniti pa bi se tako ovo ime moglo pročitati i kao "Kaloga" što je gotovo identično nazivu zadnjeg kričkog vojvode.
Порука од: Небојша Април 09, 2021, 09:05:13 пре подне
Она је била свесна свог кричког порекла, али у смислу рода (да се пар векова одржало предање)...и данас постоји свест код родова много дуже од свести те породице Гуска у то време, али не верујем да је породица Гуска имала неку посебну свест у односу на српску глобалну свест. Мислим да су Кричи у касном средњем веку увелико били Срби (можда већ неколико векова тада, тј. барем од Кричана)
Са овим последњим се не слажем. Мислим да су управо Кричи из Затарја могли најдуже задржати ту посебност. Као једна хомогена и затворена групација. Какве су шансе да је неки издвојени J-Y22059 из Херцеговине, Босне или Рашке могао задржати своју посебност у мору Словена - практично никакве. :)
Порука од: Ojler Април 09, 2021, 09:08:37 пре подне
Zanimljivo je ovo ime "Maloga". U defterima se slovo "m" i "k" mogu često zamijeniti pa bi se tako ovo ime moglo pročitati i kao "Kaloga" što je gotovo identično nazivu zadnjeg kričkog vojvode.
Нешто ми баш и не личе слова "кеф" и "мим".
Порука од: argo Април 09, 2021, 09:33:17 пре подне
Нешто ми баш и не личе слова "кеф" и "мим".Ne mislim na "kef" koje je naše meko "K", odnosno Ć nego na "kaf" koje je naše tvrdo "K" ("Q" na engleskom).
Порука од: argo Април 09, 2021, 01:15:57 поподне
Не видим ни ту неку велику сличност, али можда је у писању другачије.(https://imgur.com/2qtMkOR.png)
Eh, kad bi bar defteri bili pisani ovakvim lijepim školskim slovima. :)
U praksi slova "m" i "k" su samo malo naglašenije točkice pisane uglavnom bez dijakritičkih znakova i slabo razlikovne od ostalih slova. Na primjeru deftera iz 1550. sam ih označio kod vlastitih imena koja se nedvojbeno mogu pročitati.
(https://i.ibb.co/dQ3TzsZ/Snimka-zaslona-2021-04-09-125213.jpg) (https://ibb.co/Q6qg170)
check symbol copy and paste (https://usefulwebtool.com/math-keyboard)
Порука од: Петар М. Демић Април 17, 2021, 11:10:42 пре подне
Управо је стигао резултат Перуничића и позитиван је на BY173966, тако да је затарска група тиме потврђена као:
Ј-Y22059>Y155375/BY173962>BY173966
Будући да је Поровић остао на нивоу Ј-Y22059>Y155375/BY173962*, а према хаплотипу и географски је близак групи тестираних из Затарја, могуће је да се међу њима крије још припадника за сада недефинисане подгране у којој је Поровић или неке друге подгране паралелне BY173966. SNP профилисање Годијеља и Дедeјића ће нам дати јаснију слику о разноврсности Y22059 на овом подручју.
Наручен је SNP BY173966 за Чамџиће, чиме смо кренули у профилисање Аранђеловштака са подручја Затарја и шире околине Пљеваља.
Порука од: Зрно Април 23, 2021, 08:50:47 пре подне
(https://i.postimg.cc/vmMkF59q/azija.png)
Порука од: Небојша Април 23, 2021, 02:14:18 поподне
Већ смо спомињали ове Кричковиће католике из Пољица код Сплита, који су документовани у 15. веку. Од њих су настала нека данашња презимена, међу којима је најупечатљивије Тијардовић, зато што га има само у околини Сплита и Сиња, а одатле су неки преселили у Ернестиново (Осијек). Кад би се појавио неки резултат Тијардовића, било би врло занимљиво. Данас их има стотињак у Хрватској, али сигурно су селили у САД и друге државе (можда буде на 23andme).
(https://i.postimg.cc/vmMkF59q/azija.png)
Иако је презиме индикативно, у последње време сам скептичан према тим старим Хрватима Кричковићима. Они се помињу толико рано, чак и пре оних сеоба из Кричка ка Далмацији. Други разлог за ову сумњу је зато што, оно далматинских Хрвата J-M205 који имају маркере, сви припадају J-Y22063.
У сваком случају, треба прво проверити неке срске родове са презименом Кричковић. Најпре Кричковиће из Лике, који могу бити и N-P189.2.
Порука од: Небојша Април 23, 2021, 02:40:55 поподне
У сваком случају, треба прво проверити неке срске родове са презименом Кричковић. Најпре Кричковиће из Лике, који могу бити и N-P189.2.
Исправка. Лички Кричковићи славе Никољдан, као и Кричке из Далмације, па вероватно постоји и генетичка веза. Мислио сам да део личких Кричковића слави Ђурђевдан, као и Кличковићи са Баније, који су потврђени као N-P189.2.
У сваком случају би било добро видети резултат Кричковића.
Порука од: Петар М. Демић Април 24, 2021, 01:30:37 поподне
Завршено је тестирање Муиџе на моје SNP-ове. Осим основних (Y155375 и Y155401), позитиван је и на SNP-ове Y218111, Y218405 и Y218595, што значи да смо и званично добили потврђену нову грану низводно од J2b1-М205>Y155375.
(https://i.postimg.cc/L4j7xYdv/Untitled123.png)
Пошто је SNP Y218111 први откривен, грану банијских Крича можемо именовати као J2b1-M205>Y155375>Y218111. Неке оквирне процене на основу ових резултата су да је заједнички предак Демића и Муиџа живео током прве половине XVII века, вероватно на подручју Поуња или Поткозарја у Босанској крајини. Овакве процене су у складу са историјским изворима, пошто смо током друге половине XVIII века имали најмање шест породичних задруга Демића у два села (Класнић и Бијеле Воде) и најмање једну породичну задругу Муиџа у једном селу (Класнић). Моја претпоставка је да су Муиџе издвојени огранак рода Стојаковића из Класнића, али још увек нисам пронашао потврду за то у историјским изворима. Надам се да ће Бадрић ускоро послати узорак и да ћемо добити и званичну потврду његове припадности овој грани, мада је то већ извесно на основу његових STR вредности.
Стојаковићи из Класнића су потврђени као J2b1-M205>Y155375, након чега су, чисто ради провере, наручени SNP-ови који дефинишу грану банијских Крича (J2b1-M205>Y155375>Y218111). По свему судећи, тачна је моја претпоставка да су Муиџе само издвојени огранак класничких Стојаковића.
Подсетио бих да имамо двојицу тестираних Стојаковића из Љубине (23andMe) и они су потврђени као носиоци хаплогрупе J2b1-M205. Осим на подручју Глине и Двора, Стојаковићи са крсном славом Ђурђевдан били су присутни и на подручју Костајнице, као и у Поткозарју. Ако узмемо у обзир да је највећи део Баније насељен управо из Поткозарја - ништа неочекивано, али је добро да је та веза још једном потврђена.
Порука од: Nebo Април 27, 2021, 08:35:19 поподне
https://www.academia.edu/44494441/Veljkovi%C4%87_%C5%BD_B_Kri%C4%8D_an_i_Kri%C4%8Dkovi_i_kri%C4%8D_a%C4%8D_ka_imena_kratko_o_etimologiji_2020_Slovo_NI_%D0%9C53_?email_work_card=view-paper
Порука од: ZO Мај 02, 2021, 01:44:26 поподне
Да ли је неко у контакту са овим Видићем из Бачинаца?
Потомкиња ових других Видића из Парабућа (која као најстаријег претка наводи Стевана Видића из Парабућа рођ.1790, док јој је најстарија преткиња из Бачинаца, рођ.1902 ) ми је аутосомално поклапање (2-4 рођака). Што не би било чудно јер су моји Станисављев-ићи из Бачке дошли у Банат.
Али ме занимају ти Видићи јер би ми могли бити веза по мушкој линији. Знам да су се испрофилисали. И да немамо сличан хаплотип. Али ту је и Стефановић који има нека одступања.
Порука од: Петар М. Демић Мај 02, 2021, 04:38:59 поподне
Стојаковићи из Класнића су потврђени као J2b1-M205>Y155375, након чега су, чисто ради провере, наручени SNP-ови који дефинишу грану банијских Крича (J2b1-M205>Y155375>Y218111). По свему судећи, тачна је моја претпоставка да су Муиџе само издвојени огранак класничких Стојаковића.
Подсетио бих да имамо двојицу тестираних Стојаковића из Љубине (23andMe) и они су потврђени као носиоци хаплогрупе J2b1-M205. Осим на подручју Глине и Двора, Стојаковићи са крсном славом Ђурђевдан били су присутни и на подручју Костајнице, као и у Поткозарју. Ако узмемо у обзир да је највећи део Баније насељен управо из Поткозарја - ништа неочекивано, али је добро да је та веза још једном потврђена.
Потврђено је да Стојаковићи припадају грани банијских Крича (J2b1-M205>Y218111). Међутим, моја претпоставка да су Муиџе издвојени огранак класничких Стојаковића није тачна, пошто су Стојаковићи негативни на један од три SNP-а која деле Демићи и Муиџе.
Порука од: ZO Мај 02, 2021, 08:56:58 поподне
Да ли су Видићи из Бачинаца/Шид (Сремски округ), Стевањдан, и Видићи из Парабућа -Ратково/Оџаци (Бачки округ) једни те исти Видићи?
Да ли је неко у контакту са овим Видићем из Бачинаца?
Потомкиња ових других Видића из Парабућа (која као најстаријег претка наводи Стевана Видића из Парабућа рођ.1790, док јој је најстарија преткиња из Бачинаца, рођ.1902 ) ми је аутосомално поклапање (2-4 рођака). Што не би било чудно јер су моји Станисављев-ићи из Бачке дошли у Банат.
Али ме занимају ти Видићи јер би ми могли бити веза по мушкој линији. Знам да су се испрофилисали. И да немамо сличан хаплотип. Али ту је и Стефановић који има нека одступања.
Видић, Св. Стеван, Бачинци (општина Шид), даље порекло из Парабућа (данас Ратково) у Бачкој, хаплогрупа J2b1-M205, род Крича
Нисам успео пронаћи више о овим Видићима. Видим само да је становништво Раткова насељено углавном од стране колониста из Топлице и околине Лесковца.
Видић се по хаплотипу савршено уклапа у ову групу M205 са потеза Полимље-Крајина (385ab=15-18, 458=15). У том смислу би било занимљиво уколико је из тих југоисточних крајева, с обзиром да се овакви хаплотипови до сада тамо нису појављивали.
Ово је ујчевина нашег Ригел-а, па можда може да каже нешто више о Видићима. ;)
Хвала Небојша. :)
Моји Видићи су у Бачинце (општина Шид) дошли крајем 19. века из Парабућа (данас Ратково). Претпостављам после велике епидемије колере која је избила у Парабућу 1873. и од које је умрло 800 људи, тј. четвртина становништва места.
У Парабућу се у попису 1828. помиње једна кућа Видића. На пописима 1728., 1743., 1752. и 1772. у Парабућу нема Видића.
Међутим, нашао сам Видиће пописане у близини Парабућа током 18. века:
- у Српском Милетићу (Racz Militics) 1752. и 1784.
- у Челареву (Cséb) 1743.
- у Сомбору 1796.
Да ли је нека од ових породица прешла у Парабућ крајем 18./почетком 19. века тешко је рећи.
О даљем пореклу немамо никаквих предања.
Пошто су Срби у Војводини, колико ми је познато, ретко мењали презиме (изузимајући узимање презимена по имену места одакле су, што овде није случај), рекао бих да су Видићи највероватније са овим презименом дошли у јужну Угарску.
Само презиме потиче од имена Вид или Вида, и сигурно се јављало на разним местима код неповезаних породица.
Једине Видиће који славе Св. Стевана сам нашао у области Прњавора и Босанског Брода. Нисам успео да откријем да ли они имају неко предање о даљем пореклу.
Такође су ми интересантне две друге групације Видића:
- у литератури о Пљевљима се Видићи помињу као једно од најстаријих племена/родова у том крају; каже се да су ту били у време доласка Турака; данас их у Пљевљима више нема; исељавали су се у Рашку (село Себимље и сам град Рашка) и уопштено по том делу југозападне Србије; неки су дошли и до Београда; овај род слави Св. Николу, али слава се некада и мењала; оно што је посебно интересантно код овог рода Видића је управо да потичу из пљеваљског краја који је један од центара хаплогрупе J2b1-M205 на овим просторима.
- други већи род Видића су они из ужичког краја са славом Св. Аранђела; они наводно сви потичу из Сирогојна код Ужица; од овог рода је и Немања Видић; међу коментарима о породици Видић на секцији ”Презимена” овог форума, неко је навео да се у њиховој породици прича да су ови Видићи из Сирогојна даљим пореклом из јужне Херцеговине; не знам колико је ово поуздано.
Видића има још по Босни и чини ми се на Кордуну, са разним славама, али то нигде није Св. Стеван.
Нисам се још срео са презименом Видић на простору југоисточне Србије.
У сваком случаји, само тестирање може потврдити неку везу или пут миграције до Бачке.
Дакле, нашао сам то што сам тражио и у томе добио потврду да се ради о истим Видићима.
Видим да је и пре неколико година дискусија била око славе. Та слава Свети Стефан мало буни. Имам осећај да то није њихова изворна слава. Уопште код свих Ј2б - М205 скоро да нема никаквих правила у погледу слава. Мноштво различитих слава.
Веома је занимљиво то моје поклапање са потомкињом Видића. Мислим да ми долази по очевој страни али не мора да буде по директној мушкој линији.
Можда нешто од овога што ћу написати буде корисно Видићима.
Ових дана чуо сам толико контрадикторних података о мојима. Мада се сва своде на то да су дошли из Аде или из Мола у шанац Карлово. И најновије, ни са чим поткрепљено, да су дошла два брата Стеван и Сава. По мојим проучавањима дошло је више браће, а међу именима нису поменута. Старије од Станисављевић би било презиме Црвенин (у попису Аде 1720 се појављује извесни Stanissav Czervenin, али извесни Stanissav се појављује и у попису Мола. Потиска војна граница. Слава Ђурђевдан.
То презиме Црвенин се јавља још и у Барањи нешто раније 1695 (Andrija Czervenin, Lőcs) и у Батањи, Чанад (Petko Czervenin). Име Андрија и Антоније се јављају међу том браћом Станисављевић крајем 18 века у Карлову.
И као што рече Паво - не да су презимена мењана него су мењана само тако, а често и погрешно записивана, што се десило са мојим презименом између два пописа од стране пореских органа почетком 18 века. Тако да и то презиме Видић не мора бити изворно.
Схватио сам да је Видић актуелно међу двојицом који славе Ђурђевдан (Стефановић и Перуничић) - Y155375.
Видећемо кад ја урадим дубље тестирање.
Порука од: Небојша Мај 02, 2021, 10:26:55 поподне
Ваш хаплотип је практично типски J-Y22063 хаплотип, па би најсврсисходније било тестирати овај SNP.
Порука од: ZO Мај 02, 2021, 11:28:07 поподне
ZO, да пробам да Вам уштедим времена и новца. Нисте сигурно повезани по мушкој линији са Видићима (бар 850 година). Могуће да аутосомална веза долази по некој другој (бочној) линији. Видићи припадају J-BY173966, заједно са Стефановићима и Перуничићима.
Ваш хаплотип је практично типски J-Y22063 хаплотип, па би најсврсисходније било тестирати овај SNP.
Хвала Небојша.
Схватио сам ја да је мој хаплотип (на 23 маркера) практично модални за J-Y22063.
Али, и да је Стефановић испао Ј-Y155375, а да има нека одступања од Видићевог и Перуничићевог хаплотипа (код њега је 458=16 што је карактеристично за J-Y22063, док је код ове двојице 458 =15 што је карактеристично за Ј-Y-155375).
Па, сам се из тог разлога ипак задржао на причи о Видићу.
Видим и да је Драивер ту имао неке ограде.
Па, ћу свакако тестирати оно што је највероватније J-Y22063.
Порука од: Rigel Мај 04, 2021, 12:16:12 поподне
Да ли су Видићи из Бачинаца/Шид (Сремски округ), Стевањдан, и Видићи из Парабућа -Ратково/Оџаци (Бачки округ) једни те исти Видићи?
Да ли је неко у контакту са овим Видићем из Бачинаца?
Потомкиња ових других Видића из Парабућа (која као најстаријег претка наводи Стевана Видића из Парабућа рођ.1790, док јој је најстарија преткиња из Бачинаца, рођ.1902 ) ми је аутосомално поклапање (2-4 рођака). Што не би било чудно јер су моји Станисављев-ићи из Бачке дошли у Банат.
Али ме занимају ти Видићи јер би ми могли бити веза по мушкој линији. Знам да су се испрофилисали. И да немамо сличан хаплотип. Али ту је и Стефановић који има нека одступања.
Видим да сте већ нашли моје раније поруке на форуму о Видићима, али само да потврдим и овде да су Видићи из Бачинаца они са којима сте добили аутозомална поклапања преко FTDNA и да они потичу из Парабућа тј. Раткова.
Што се славе тиче, немам информација да су преци Видића славили неку другу славу раније. Али и то је могуће.
Порука од: Петар М. Демић Јун 01, 2021, 11:58:48 поподне
Наручен је SNP BY173966 за Чамџиће, чиме смо кренули у профилисање Аранђеловштака са подручја Затарја и шире околине Пљеваља.
Чамџићи су позитивни на SNP BY173966.
Порука од: Rigel Јун 02, 2021, 12:07:59 пре подне
Чамџићи су позитивни на SNP BY173966.
Одлично! Група потврђених BY173966 полако расте.
Порука од: Петар М. Демић Јун 02, 2021, 08:46:11 пре подне
- J2b1-M205>Y155375 (Кричка, Поровић)
- J2b1-M205>Y155375>BY173966 (Видић, Перуничић, Стефановић, Чамџић)
- J2b1-M205>Y155375>Y218111 (Стојаковић)
- J2b1-M205>Y155375>Y218111>Y218595 (Демић, Муиџa)
Порука од: Небојша Јун 02, 2021, 10:18:03 пре подне
Чамџићи су позитивни на SNP BY173966.
Одлично. Чамџић је пребачен у исти генетички род са Перуничићем, Стефановићем и Видићем. Како још не постоји BY173966 у пројекту, сврстани су у J-Y155375 род Б3.
Практично би све породице из рода Б могли без проблема убацити у J-Y155375, будући да неће сви радити дубински тест, а веза на основу маркера је очигледна.
Сада је негде јасно да ће подграна J-BY173966 бити најраширенија низводно од J-Y155375. Присутна пре свега код тестираних из Затарја (славе Ђурђевдан и Аранђеловдан) и Западне Србије. Како сада стоје ствари, доста добар индикатор за подграну BY173966 (између осталог) могла би бити вредност 22 на маркеру 481.
Порука од: Небојша Јун 02, 2021, 10:37:01 пре подне
Не може се рећи да је одређујући, попут 587, или оних вредности које и код хаплотипова на 23 маркера указују на разлику (385, 458, 576 и 481), али свакако треба обратити пажњу на ову промену.
Порука од: Đorđo Јун 23, 2021, 02:04:01 поподне
Порука од: Небојша Јун 23, 2021, 02:33:20 поподне
Мислим да сам данас сам по први пут налетео на лично име "Кричко" (у Србији почетком 19. века) , али није било 100% читко
Не могу сада да пронађем, качено је негде на форуму. У питању су стари пописи становништва Србије (понајвише западне) из неког 16, 17. века. Изненађујуће често се јавља име/презиме Кричка/Кричковић. Данас можда и није толико изненађујуће с обзиром на бројност ове хаплогрупе у Западној Србији, посебно подгране J-Y155375 (Затарје). Али је свакако интересантно што се презимена, као и топоними који упућују на Криче, веома ретко срећу на простору модерне Србије. Знам за презиме Кричак из копаоничког краја (потврђени J2b-M205) и можда још свега пар сличних презимена/топонима. Много су већи траг, барем по у погледу топонимије и личних имена, Кричи оставили на западу. То име се и данас јавља од Далмације, преко Крајине и Лике, па све до Славоније.
Имам и неку теорију зашто је такво стање. У Србији (и Црној Гори) вероватно не би било претерано популарно везивати се са Криче, с обзиром на веома жива предања која се везују за ово племе. Док су у западним крајевима Кричи долазили углавном на полу-пусте туђинске територије, далеко од матице, па су на тај начин желели да задрже успомену, или јасно истакну свест о даљем пореклу.
Порука од: Đorđo Јун 23, 2021, 02:48:46 поподне
Сад сам поприлично сигуран да јесте Кричко пошто се у "ужичкој Црној Гори" у одељку о Радововцима помиње неки поп Илија Кречковић
https://www.poreklo.rs/2014/02/07/poreklo-prezimena-selo-radovci-pozega/
Порука од: Небојша Јун 23, 2021, 03:15:32 поподне
У питању је село Радововци код Пожеге, човек се звао Кричко Пејовић
Сад сам поприлично сигуран да јесте Кричко пошто се у "ужичкој Црној Гори" у одељку о Радововцима помиње неки поп Илија Кречковић
https://www.poreklo.rs/2014/02/07/poreklo-prezimena-selo-radovci-pozega/
Интересантно. И још поп. ;) Ако се не варам, они пописи које сам помињао су из неког раног периода. Можда чак и 15, 16 век. Утолико занимљивије, пошто су ови тренутни J2b-M205 из Западне Србије махом досељеници из Старе Херцеговине, од 17. века па на овамо.
Порука од: Rigel Јул 21, 2021, 11:47:35 поподне
Нешто сам гледао ове раније дискусије, па ме се помињало у смислу "мање покривености". Да ли се мисли на мој BIGY500 (када сам уплатио тај апгрејд, ФТДНА није имала 700 још) или на неки индивидуалан СНП?
У било ком случају, има ли смисла да доплаћујем за још нешто што би било корисно за пројекат?
Управо тако. Када се помињала мања покривеност вашег BigY теста, мислили смо на BigY-500 тест. FTDNA је пре око 2 године увео побољшани тест BigY-700 који има већу покривеност и сви новотестирани чије BigY резултате смо на овој теми коментарисали у међувремену, укључујући и тест Видића, имају урађен тај побољшани тест.
Након анализе BigY-700 теста Видића, установљено је да са вама дели BY173966 као терминални SNP (https://www.yfull.com/tree/J-BY173966/ (https://www.yfull.com/tree/J-BY173966/)) и касније је циљаним тестирањем овог SNP-а потврђено да у исту групу спада и већа група породица са ширег простора Затарја. Неки од SNP-ова на које су Видићи испали позитивни нису покривени BigY-500 тестом (мислим да сам раније уочио два таква), па су класификовани као приватни SNP-ови Видића, иако их можда деле са вама.
Upgrade на BigY-700 је свакако најбоље решење уколико сте у могућности, иако у кратком року неће донети никакве значајније новости. Могуће је да ће резултирати са 1-2 нова приватна SNP-а, као последица веће покривености, а можда се нађе још неки SNP који деле Стефановић и Видић, поред BY173966. Таква већа филогенетска резолуција даље може омогућити другим родовима из ове групе да тестирањем појединачних SNP-ова нађу своје тачно место на Y стаблу.
Финансијски знатно повољнија алтернатива је да кандидујемо код YSeq-а новеле Видића који нису покривени BigY-500 тестом и да их онда тамо тестирате.
Порука од: стеф Октобар 10, 2022, 01:59:18 пре подне
Нисам баш провалио да ли има неких помака, ево где су ме убацили, на грану са Видићем:
(https://iili.io/Q62A2n.md.jpg)
Хтедох да узмем поново и YFull, али ми одбија да прими наруџбину јер је линк за БАМ фајл изгледа исти као и за Y-500 одраније. Јел' радио неко апгрејд да је после слао на YFull?
Порука од: Драган Обреновић Октобар 10, 2022, 07:54:46 пре подне
Хтедох да узмем поново и YFull, али ми одбија да прими наруџбину јер је линк за БАМ фајл изгледа исти као и за Y-500 одраније. Јел' радио неко апгрејд да је после слао на YFull?
Скинеш BAM фајл, ставиш рецимо на свој Google Drive или Dropbox и пошаљеш им тај линк.
Порука од: стеф Октобар 11, 2022, 07:31:20 пре подне
Скинеш BAM фајл, ставиш рецимо на свој Google Drive или Dropbox и пошаљеш им тај линк.
Ма добро то, него да они онда не креирају нови профил и дуплирају мој резултат на грани?...
Боље би било да само прошире мој резултат, али добро, ставићу им старо корисничко име у коментар са објашњењем, па ће ваљда укапирати.
И да, замолио бих администраторе пројеката да ми јаве треба ли да шаљем некоме линк за БАМ фајл и ако може неко да ми растумачи има ли неких додатних информација, колико смо година Видић и ја удаљени од заједничког нам претка...
Порука од: Драган Обреновић Октобар 11, 2022, 08:25:30 пре подне
Ма добро то, него да они онда не креирају нови профил и дуплирају мој резултат на грани?...
Боље би било да само прошире мој резултат, али добро, ставићу им старо корисничко име у коментар са објашњењем, па ће ваљда укапирати.
И да, замолио бих администраторе пројеката да ми јаве треба ли да шаљем некоме линк за БАМ фајл и ако може неко да ми растумачи има ли неких додатних информација, колико смо година Видић и ја удаљени од заједничког нам претка...
Када будеш поручивао нову анализу, буди улогован на старом профилу, иди на "My orders" и у горњем десном углу кликни на дугме "Order now":
(https://i.postimg.cc/gctNXDhT/image.png)
У коментару свакако напомени да се ради о остој особи као за кит YFxxxxxx, мада обично они и сами "дигну узбуну" и контактирају мејлом ако виде да нема никаквих разлика на упоредивим сегментима између два кита.
У сваком случају, твој Big Y-700 резултат ће се појавити паралелно са Big Y-500 резултатом у грани, јер то и јесу два независна теста. Поред њега ће у наранджастом квадратићу са симболом "i" стајати информација типа "= YF0123456", и иста таква инфромација у другом смеру код другог кита. У подешавањима (Settings > Privacy settings > Show on the YTree) онда можеш да сакријеш Big Y-500 резултат са стабла и оставиш само Big Y-700 резултат:
(https://i.postimg.cc/rwL3hjpw/image.png)
Преко опције "Comparisons" моћи ћеш после и да упоредиш резултате анализа Big Y-500 или Big Y-700 тестова.
Порука од: стеф Октобар 20, 2022, 01:08:54 поподне
Порука од: Небојша Фебруар 01, 2023, 09:08:08 поподне
Сав бесмисао види се већ у првој реченици.
"Кричи су били средњовековно албанско племе које је обитавало у реону реке Таре, да би се касније утопило у српски етнос."
Албанци су видели реку Тару само на разгледници, али их то није спречило да се утопе у српски етнос.
Још је грђи текст о Кричима на српској википедији, који је изгледа писао неки аутохтониста: https://sr.wikipedia.org/wiki/Kri%C4%8Di
"Kriči su pleme koje potiče iz Stare Hercegovine, današnje Crne Gore. Kričke ili Kriči su bili staro Srpsko ili Gotsko pleme, često nazivano vlasima koje je nastanjivalo prostor od Banjana na jugu do Kremne na sjeveru a sjedište im je bila Jezerska visoravan (gdje su im bili katuni) i oko srednjeg toka rijeke Tare. U smislu porjekla postoje mnoga nagađanja prije svega da se ne radi o Slovenima - Srbima, što suštinski nije tačno već se radi o polunomadima koji su prihvatili i donekle primili rimsku kulturu."
Дакле Кричи су по томе српско или готско племе (али пре српско) које је у једном тренутну романизовано. Да ми је знати који је јунак ово написао. Вероватно је присутан и на форуму, па нека се сам јави боље. :D
Иако човека не траба да погађају ствари на које не може да утиче, не могу да се не осврнем на ове опскурне текстове. И упркос толиком истраживању, историјској грађи, ДНК резултатима, неко себи да за право да испљуне овакве текстове. Интернет је стварно феноменална ствар, уколико неко жели да манипулише информацијама.
Порука од: Селаковић Фебруар 01, 2023, 09:37:50 поподне
Још је грђи текст о Кричима на српској википедији, који је изгледа писао неки аутохтониста: https://sr.wikipedia.org/wiki/Kri%C4%8Di
"Kriči su pleme koje potiče iz Stare Hercegovine, današnje Crne Gore. Kričke ili Kriči su bili staro Srpsko ili Gotsko pleme, često nazivano vlasima koje je nastanjivalo prostor od Banjana na jugu do Kremne na sjeveru a sjedište im je bila Jezerska visoravan (gdje su im bili katuni) i oko srednjeg toka rijeke Tare. U smislu porjekla postoje mnoga nagađanja prije svega da se ne radi o Slovenima - Srbima, što suštinski nije tačno već se radi o polunomadima koji su prihvatili i donekle primili rimsku kulturu."
Дакле Кричи су по томе српско или готско племе (али пре српско) које је у једном тренутну романизовано. Да ми је знати који је јунак ово написао. Вероватно је присутан и на форуму, па нека се сам јави боље. :D
Иако човека не траба да погађају ствари на које не може да утиче, не могу да се не осврнем на ове опскурне текстове. И упркос толиком истраживању, историјској грађи, ДНК резултатима, неко себи да за право да испљуне овакве текстове. Интернет је стварно феноменална ствар, уколико неко жели да манипулише информацијама.
И поврх свега непознавање плуралије тантум. Правилно је на северу "до Кремана", а не "до Кремне". ;D
Порука од: нцп Фебруар 01, 2023, 10:15:40 поподне
Јуче смо коментарисали текст о Кричима на енглеској википедији, који је написан у албанском маниру: https://en.wikipedia.org/wiki/Kri%C4%8Di
Сав бесмисао види се већ у првој реченици.
"Кричи су били средњовековно албанско племе које је обитавало у реону реке Таре, да би се касније утопило у српски етнос."
Албанци су видели реку Тару само на разгледници, али их то није спречило да се утопе у српски етнос.
Још је грђи текст о Кричима на српској википедији, који је изгледа писао неки аутохтониста: https://sr.wikipedia.org/wiki/Kri%C4%8Di
"Kriči su pleme koje potiče iz Stare Hercegovine, današnje Crne Gore. Kričke ili Kriči su bili staro Srpsko ili Gotsko pleme, često nazivano vlasima koje je nastanjivalo prostor od Banjana na jugu do Kremne na sjeveru a sjedište im je bila Jezerska visoravan (gdje su im bili katuni) i oko srednjeg toka rijeke Tare. U smislu porjekla postoje mnoga nagađanja prije svega da se ne radi o Slovenima - Srbima, što suštinski nije tačno već se radi o polunomadima koji su prihvatili i donekle primili rimsku kulturu."
Дакле Кричи су по томе српско или готско племе (али пре српско) које је у једном тренутну романизовано. Да ми је знати који је јунак ово написао. Вероватно је присутан и на форуму, па нека се сам јави боље. :D
Иако човека не траба да погађају ствари на које не може да утиче, не могу да се не осврнем на ове опскурне текстове. И упркос толиком истраживању, историјској грађи, ДНК резултатима, неко себи да за право да испљуне овакве текстове. Интернет је стварно феноменална ствар, уколико неко жели да манипулише информацијама.
То је зато што је изостала правовремена активност људи са форума који нешто знају о томе.
Није важно само знати истину о некоме или нечему него и на време ту истину "обзнанити".
У - супротном - полуинформације, као коров, ничу и ... опстају.
.
Порука од: Небојша Фебруар 01, 2023, 10:32:10 поподне
То је зато што је изостала правовремена активност људи са форума који нешто знају о томе.
Није важно само знати истину о некоме или нечему него и на време ту истину "обзнанити".
У - супротном - полуинформације, као коров, ничу и ... опстају.
Не видим како би то неког спречило да напише своју верзију текста. Постоји 20 квалитетних текстова о Кричима/Y22059 на Пореклу, па и поред тога ничу овакви текстови.
Порука од: нцп Фебруар 03, 2023, 09:13:44 пре подне
Не видим како би то неког спречило да напише своју верзију текста. Постоји 20 квалитетних текстова о Кричима/Y22059 на Пореклу, па и поред тога ничу овакви текстови.
Да, постоје. Не знам - како функционише википедиа. Схватам да информација о некоме или нечему треба да буде кратка и да "постоји" такозвани извор.
А, иначе Кричи су "отворена" прича - бар за мене и даље.
Још ћу се и ја укључити у писање о њима.
Али, дефинитивно снатрам да нису били "Арбанаси" из времена Цара Душана. Па чак ни век- два пре тога.
Ако ме будуће време не демантује (нека ДНК открића из првих векова хришћанства на простору Балкана) - Криче видим искључиво као део "византијске" односно "источно ромејске" заоставштине 9-11 века (чак негде ако треба ближе да се одредим из времена покрштавања Срба), који су били нека врста војног обезбеђења или пратње хришћанских мисионара Ћирила и Методија, Климента и Наума, те уједно и каснији чувари манастира и језичких и других веза са верском матицом - Византијом.
Па, би их сврстала најпре у Грке византијске епохе.
Могло би се дискутовати одакле су били ти "византинци", из којих делова Византије (неки њихов предак или преци) - и ту на осећај - мислим да је реч о рубним деловима Анадолије - Сирији - Либану - Јордану - Палестини - Израелу. То је једна мала лоза. Чак и у тим подрчјима. Они су били говорници грчког и неког од језика тих византијских провинција. Зато у Црној Гори памте "грчка" гробља.
Та "пратња" хришћанских емисара од стране "одабране групе" , међу којима су , по мени, били предак или преци Крича, за потребе Византије односно Цариграда, а не Рима (чак у ако се изузме одвајање цркава) у време покрштавања Словена (Румунија, Бугарска, Маједонија, Србија) оставила је њихов разуђен, али ипак присутан, генетски траг на широком појасу од Грчке, преко Бугарске, до Србије и Црне Горе. Нису сви формирали племе. Само код Крича имамо ту причу.
Порука од: Небојша Фебруар 03, 2023, 09:45:10 пре подне
Могло би се дискутовати одакле су били ти "византинци", из којих делова Византије (неки њихов предак или преци) - и ту на осећај - мислим да је реч о рубним деловима Анадолије - Сирији - Либану - Јордану - Палестини - Израелу. То је једна мала лоза. Чак и у тим подрчјима. Они су били говорници грчког и неког од језика тих византијских провинција. Зато у Црној Гори памте "грчка" гробља.
Термин "грчка" гробља користи се за сва стара гробља, неретко и стара српска/словенска гробља, тако да то није неки аргумент када је порекло Крича у питању.
Порука од: нцп Фебруар 03, 2023, 10:04:05 пре подне
Термин "грчка" гробља користи се за сва стара гробља, неретко и стара српска/словенска гробља, тако да то није неки аргумент када је порекло Крича у питању.
Познато ми је то што сте написали и Кричи ми се, опет, у уклапају у ову моју тезу. Нико их, у сваком случају, није звао Латинима.
Чекајмо да нам постану доступни и турски дефтери.
Али, увек водимо рачуна - да када се ради о некој мањинској заједници - њихов идентитет у циљу опстанка на неком простору - може бити променљив.
Од 10 -до 19 века - могли су више пута мењати идентитет.
Али - када део креће ка данашњој Хрватској (Ј2б М205) - приступа грко католичкој цркви. Јер кад их већински католици примају на то подручје - верски центар - Рим - их управо ту придобија - на причу о томе да су нешто друго у односу на Србе (макар их и Власима називали)...мени та прича о Грцима највише има аргумената. Узмите у обзир да ја за потребе форума не пишем научни рад - треба још и да ме покраду ???!
А, и одговорите ме - ако идемо системом елиминације - који су то - све Грци по данашњој Црној Гори кроз векове (од 10-20 века)?
Да има доказа да је најстарији предак наших Ј2б М205 живео пре 10 века - а за сада нема - опет би ми ишла та моја теза.
Али да се помери на 1-2 век наше ере - све би отишло у другом правцу.
Порука од: Небојша Фебруар 03, 2023, 10:35:50 пре подне
Познато ми је то што сте написали и Кричи ми се, опет, у уклапају у ову моју тезу. Нико их, у сваком случају, није звао Латинима.
Чекајмо да нам постану доступни и турски дефтери.
Али, увек водимо рачуна - да када се ради о некој мањинској заједници - њихов идентитет у циљу опстанка на неком простору - може бити променљив.
Од 10 -до 19 века - могли су више пута мењати идентитет.
Али - када део креће ка данашњој Хрватској (Ј2б М205) - приступа грко католичкој цркви. Јер кад их већински католици примају на то подручје - верски центар - Рим - их управо ту придобија - на причу о томе да су нешто друго у односу на Србе (макар их и Власима називали)...мени та прича о Грцима највише има аргумената. Узмите у обзир да ја за потребе форума не пишем научни рад - треба још и да ме покраду ???!
А, и одговорите ме - ако идемо системом елиминације - који су то - све Грци по данашњој Црној Гори кроз векове (од 10-20 века)?
Да има доказа да је најстарији предак наших Ј2б М205 живео пре 10 века - а за сада нема - опет би ми ишла та моја теза.
Али да се помери на 1-2 век наше ере - све би отишло у другом правцу.
Ово је већ фантастика. Нису они увек били заједно и мања група (то је у Затарју случај). Према данашњој дистрибуцији, J2b-M205 је некада била присутна од Грчке Македоније до Жумберка. Нису се у исто време утапали у одређене етносе, али су свакако доминантно ушли у српски и то сигурно веома рано.
Какви гркокатолици по доласку на запад. Кричи су на западу били православни по доласку. Касније део можда мења веру.
Кренусмо од тога како су текстови на википедији накарадни, а сада се излази са још горим теоријама. Ако можемо да се суздржимо од тога, пошто нам днк резултати за сада најбоље говоре о пореклу овог рода.
Порука од: НиколаВук Фебруар 03, 2023, 10:46:52 пре подне
Термин "грчка" гробља користи се за сва стара гробља, неретко и стара српска/словенска гробља, тако да то није неки аргумент када је порекло Крича у питању.
Конкретно, односи се на стара гробља православаца, јер су они "Грци" по религији, као што су и "латинска" гробља означавала гробља католика, а не Римљана-Латина. То је и логично, јер обичан народ у време када су ти називи настајали (18-19. век) и који је те називе давао појма није имао о постојању античких Грка и Римљана. У централној Србији постоје и "маџарска" гробља, али тај назив опет не означава гробља некаквих средњовековних Мађара већ старог српског православног становништва које се у две велике сеобе крајем 17. и почетком 18. века са тог простора у највећој мери иселило северно од Саве и Дунава, па их је новодосељено становништво повезивало са Мађарима јер им је било познато да људи на чија су гробља наилазили у том тренутку живе у "мађарској земљи" (односно на простору Хабзбуршке монархије). Постоје и "џидовска/жидовска", односно "јеврејска" гробља, али ми ту није јасна асоцијација и колико је људима који су давали те називе заиста био познат изглед јеврејских гробаља, односно који контекст таква гробља имају са Јеврејима. У тим случајевима су у питању углавном праисторијске некрополе, па су их можда због необичнијег начина сахрањивања у односу на оно што је било пракса код људи тог доба (18-19. век) повезивали са исто тако њима необичном, малобројном и мистериозном популацијом као што су Јевреји. Исто тако наравно постоје и "турска" гробља, разуме се да се придев "турски" не односи на националност већ на верску припадност (муслимани), као и код "грчких" и "латинских" гробаља.
Порука од: нцп Фебруар 03, 2023, 01:56:03 поподне
Ово је већ фантастика. Нису они увек били заједно и мања група (то је у Затарју случај). Према данашњој дистрибуцији, J2b-M205 је некада била присутна од Грчке Македоније до Жумберка. Нису се у исто време утапали у одређене етносе, али су свакако доминантно ушли у српски и то сигурно веома рано.
Какви гркокатолици по доласку на запад. Кричи су на западу били православни по доласку. Касније део можда мења веру.
Кренусмо од тога како су текстови на википедији накарадни, а сада се излази са још горим теоријама. Ако можемо да се суздржимо од тога, пошто нам днк резултати за сада најбоље говоре о пореклу овог рода.
То је ваше мишљење.
Ово је моје. Посебно стога што написах да су Кричи (као племе), а затим и присуство Ј2b M205 на Балкану још увек отворена прича.
Шта је показала ДНК? Да их актуелно у 21 веку има највише међу Србима и да су део српског националног корпуса. То нико не доводи у питање.
Али - мој осврт се није односио на 21 век (па ни на период 16-20 век).
Порука од: нцп Фебруар 03, 2023, 02:03:49 поподне
Конкретно, односи се на стара гробља православаца, јер су они "Грци" по религији, као што су и "латинска" гробља означавала гробља католика, а не Римљана-Латина. То је и логично, јер обичан народ у време када су ти називи настајали (18-19. век) и који је те називе давао појма није имао о постојању античких Грка и Римљана. У централној Србији постоје и "маџарска" гробља, али тај назив опет не означава гробља некаквих средњовековних Мађара већ старог српског православног становништва које се у две велике сеобе крајем 17. и почетком 18. века са тог простора у највећој мери иселило северно од Саве и Дунава, па их је новодосељено становништво повезивало са Мађарима јер им је било познато да људи на чија су гробља наилазили у том тренутку живе у "мађарској земљи" (односно на простору Хабзбуршке монархије). Постоје и "џидовска/жидовска", односно "јеврејска" гробља, али ми ту није јасна асоцијација и колико је људима који су давали те називе заиста био познат изглед јеврејских гробаља, односно који контекст таква гробља имају са Јеврејима. У тим случајевима су у питању углавном праисторијске некрополе, па су их можда због необичнијег начина сахрањивања у односу на оно што је било пракса код људи тог доба (18-19. век) повезивали са исто тако њима необичном, малобројном и мистериозном популацијом као што су Јевреји. Исто тако наравно постоје и "турска" гробља, разуме се да се придев "турски" не односи на националност већ на верску припадност (муслимани), као и код "грчких" и "латинских" гробаља.
Мислим да је то познато, и мимо стручне јавности.
Још је Вук Караџић (а то није било тако давно) делио све Србе: на оне грчког, латинског и турског закона. Па су тако и гробља називана.
Мени је занимљиво помињање тих тзв "грчких гробаља" у Црној Гори. Посебно у подручју где је некад било станиште Крича.
Пуна је примера само ради Шумадија тих "мађарских" гробаља, али и жидовских (?)! То је стварно занимљиво.
Порука од: Небојша Фебруар 03, 2023, 02:24:36 поподне
То је ваше мишљење.
Ово је моје. Посебно стога што написах да су Кричи (као племе), а затим и присуство Ј2b M205 на Балкану још увек отворена прича.
Шта је показала ДНК? Да их актуелно у 21 веку има највише међу Србима и да су део српског националног корпуса. То нико не доводи у питање.
Али - мој осврт се није односио на 21 век (па ни на период 16-20 век).
Па и у периоду 16-20. века су били Срби, то је ваљда јасно свакоме ко логички размишља. Овако како пишете, испада да су се у 19. веку утопили у Србе. Генетика каже да и нису били баш толико униформно племе и нису били локализовани уско на једном простору. Ето то нам говоре резултати и то јесте важан податак за разумевање историје J-Y22059 (ко је може/хоће да види).
На овој теми се трудимо да доносимо закључке углавном на основу историјских извора и генетичких резултата. Пожељне су и теорије о пореклу, али не превише, пошто често могу да скрену причу са правог пута.
Да не би теоретисали превише, ја могу да отворим тему: Кричи - теорије завере и остале теорије.
Тамо се може говорити на један ослобођен начин о свим могућим теоријама о пореклу. Пошто мислим да ова тема, после толико труда и анализа, заслужује да буде поштеђена коментара попут оних са википедије:
- Кричи су Готи
- Кричи су Албанци са реке Таре
Порука од: нцп Фебруар 03, 2023, 03:02:40 поподне
Па и у периоду 16-20. века су били Срби, то је ваљда јасно свакоме ко логички размишља. Овако како пишете, испада да су се у 19. веку утопили у Србе. Генетика каже да и нису били баш толико униформно племе и нису били локализовани уско на једном простору. Ето то нам говоре резултати и то јесте важан податак за разумевање историје J-Y22059 (ко је може/хоће да види).
На овој теми се трудимо да доносимо закључке углавном на основу историјских извора и генетичких резултата. Пожељне су и теорије о пореклу, али не превише, пошто често могу да скрену причу са правог пута.
Да не би теоретисали превише, ја могу да отворим тему: Кричи - теорије завере и остале теорије.
Тамо се може говорити на један ослобођен начин о свим могућим теоријама о пореклу. Пошто мислим да ова тема, после толико труда и анализа, заслужује да буде поштеђена коментара попут оних са википедије:
- Кричи су Готи
- Кричи су Албанци са реке Таре
Мислим да се не разумемо.
Ја управо стављам акценат на 10-12 век.
Меме сад мрзи да се враћам уназад - али тема обилује разноразним теоријама. Надам се да сте избрисале те неке бесмислице.
Мени, ипак, од свих теорија она Гордане Томовић бајвише има смисла. И она их је повезивала - преко неких повезница са Грчком.
Порука од: Небојша Фебруар 03, 2023, 03:09:25 поподне
Мене сад мрзи да се враћам уназад - али тема обилује разноразним теоријама. Надам се да сте избрисале те неке бесмислице.
Нису обрисане, али ћемо се трудити да их не буде превише у будућности. ;)
Мени, ипак, од свих теорија она Гордане Томовић бајвише има смисла. И она их је повезивала - преко неких повезница са Грчком.
Не могу сад тачно да се сетим, али ни њена теорија се не темељи на неким јаким доказима. Помиње везу на основу топонима Криције на простору Грчке Македоније (околина Солуна), што може и не мора имати везе.
Порука од: Ивица Јовановић Фебруар 03, 2023, 03:11:11 поподне
https://linearbknossosmycenae.files.wordpress.com/2014/09/map-of-minoan-settlements-minoan-empire.jpg (https://linearbknossosmycenae.files.wordpress.com/2014/09/map-of-minoan-settlements-minoan-empire.jpg)
Порука од: dko Фебруар 03, 2023, 03:43:20 поподне
.
Мени је занимљиво помињање тих тзв "грчких гробаља" у Црној Гори. Посебно у подручју где је некад било станиште Крича.
isto se kaze 'grcko groblje' u hercegovini gde uopste nema krica. inace, meni zanimljiva ova tvoja hipoteza pa sam se ponadao da nemas nesto konkretnije, tipa geneticki argument. ja ne znam da citam rezultate pa da odredim mutacije na potezu istocni balkan - zapadni balkan za ovu grupu. bilo bi dobro kad bi neki znalac rekao - da, moguc je ovaj cirilo i metodije scenario koji ncp promovise, geneticki je moguc. ili da kazu, apsolutno je nemoguc, 9. vek jako skoro... prekinimo sa razgovorom
Порука од: barbarylion Фебруар 03, 2023, 03:47:18 поподне
Не верујем да је тачно ни једно ни друго (ни Готи ни Албанци). Неолит западног Ирана - Источни Медитеран - Монојци (Крит бронзаног доба) па она мало island hopping - Грчка - Рим/Византија - Срби, та нека хронологија ми је најлогичнија. To што Крича данас има изненађујуће много, посебно за род за који се сматрало да је нестао, је последица founder effect-а међ Србима. Подвлачим Србима.
https://linearbknossosmycenae.files.wordpress.com/2014/09/map-of-minoan-settlements-minoan-empire.jpg (https://linearbknossosmycenae.files.wordpress.com/2014/09/map-of-minoan-settlements-minoan-empire.jpg)
Meni se ovo isto čini kao verovatna opcija.
Koliko znam kod Albanaca ni nema kričke genetike, ili ako ima to je nešto malo.
Inače oni su sve naše rodove koji su E-V13 ili bilo kog drugog paleobalkanskog porekla pripisali sebi.
Do relativno skoro je pisalo da je i S.Milosevic albanskog porekla :D
Порука од: нцп Фебруар 06, 2023, 07:56:10 поподне
Јуче смо коментарисали текст о Кричима на енглеској википедији, који је написан у албанском маниру: https://en.wikipedia.org/wiki/Kri%C4%8Di
Сав бесмисао види се већ у првој реченици.
"Кричи су били средњовековно албанско племе које је обитавало у реону реке Таре, да би се касније утопило у српски етнос."
Албанци су видели реку Тару само на разгледници, али их то није спречило да се утопе у српски етнос.
Још је грђи текст о Кричима на српској википедији, који је изгледа писао неки аутохтониста: https://sr.wikipedia.org/wiki/Kri%C4%8Di
"Kriči su pleme koje potiče iz Stare Hercegovine, današnje Crne Gore. Kričke ili Kriči su bili staro Srpsko ili Gotsko pleme, često nazivano vlasima koje je nastanjivalo prostor od Banjana na jugu do Kremne na sjeveru a sjedište im je bila Jezerska visoravan (gdje su im bili katuni) i oko srednjeg toka rijeke Tare. U smislu porjekla postoje mnoga nagađanja prije svega da se ne radi o Slovenima - Srbima, što suštinski nije tačno već se radi o polunomadima koji su prihvatili i donekle primili rimsku kulturu."
Дакле Кричи су по томе српско или готско племе (али пре српско) које је у једном тренутну романизовано. Да ми је знати који је јунак ово написао. Вероватно је присутан и на форуму, па нека се сам јави боље. :D
Иако човека не траба да погађају ствари на које не може да утиче, не могу да се не осврнем на ове опскурне текстове. И упркос толиком истраживању, историјској грађи, ДНК резултатима, неко себи да за право да испљуне овакве текстове. Интернет је стварно феноменална ствар, уколико неко жели да манипулише информацијама.
https://www.politika.rs/scc/clanak/536366/Magazin/Prvi-smo-u-svetu-po-doprinosu-proverljivosti-informacija-na-Vikipediji
Не знам - како функционишу правила Википедије.
Али, занимљиво би било да ли та правила (ако постоје) допуштају да се исти појам или историјски догађај различито дефинише или објашњава зависно од језика?
Порука од: Петар М. Демић Март 08, 2023, 08:08:25 пре подне
Ово је наше горе лист. Ушао је у J2-M172 пројекат на FTDNA. Разменили смо и коју реч. Не зна ко му је биолошки отац, а рођен је у Брауншвајгу (Немачка) 1949. године. Тамо је, према његовим речима, било доста робова/радника са Балкана у време Другог светског рата, па можда ту постоји веза. Географски је близу још један Немац J-Y22066 са FTDNA (Оперман, Ајнбек)
Клаусу су иначе најближи тестирани са простора Крајине, а у Family Finder поклапањима му се налази приличан број Балканаца.
То је онај хаплотип са 385=15-18 и 458=16, па делује да су му најближи Лакић и Тинтор. Међутим, на ових 37 маркера најближи су му Демићи са Баније. Свега 11 генерација до заједничког претка (број генерација би свакако порастао на више маркера). С њима дели и исту мутацију на 576, тј. 570 (19, 18), која се најчешће јавља код оне полимске групе M205.
По свему судећи, овај човјек има неке везе са ширим подручјем Приједора.
Међу најближим FF поклапањима има презимена Михаљевић, Батиница и Мијатовић/Шиљеговић. За Мијатовиће/Шиљеговиће је јасно наведен Приједор, а и презиме Батиница постоји на том подручју.
Клаусен и ја делимо SNP FT377759/Y218405, који је низводно од Y155375 (https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/).
Пошто већ имамо добро профилисане банијске Криче (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6129.0), филогенетски низ био би следећи:
- J2b1-M205>Y155375 (племе Кричи)
- J2b1-M205>Y155375>Y218405 (Клаусен)
- J2b1-M205>Y155375>Y218405>Y218111 (Стојаковић)
- J2b1-M205>Y155375>Y218405>Y218111>Y218595 (Аџић, Бадрић, Демић, Муиџа, Сладовић)
Порука од: Небојша Март 08, 2023, 12:25:56 поподне
Обрађени су дубински резултати Клаусена (Big Y-700).
Клаусен и ја делимо SNP FT377759/Y218405, који је низводно од Y155375 (https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/).
Пошто већ имамо добро профилисане банијске Криче (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6129.0), филогенетски низ био би следећи:
- J2b1-M205>Y155375 (племе Кричи)
- J2b1-M205>Y155375>Y218405 (Клаусен)
- J2b1-M205>Y155375>Y218405>Y218111 (Стојаковић)
- J2b1-M205>Y155375>Y218405>Y218111>Y218595 (Аџић, Бадрић, Демић, Муиџа, Сладовић)
Лепе вести! Клаусену је на 111 маркера близак још и Поровић из Пријепоља, што додатно потврђује припадност овој подграни J2b-Y22059.
Аутосомално нема превише блиских Балканаца, а убедљиво му је најближи Ждеро. Ждере су су пореклом са потеза Купрес-Ливно-Гламоч, а даља старина им је Далмација, тачније Врлика. Иако нека логика налаже да би због везе са Банијцима по оцу могао бити пореклом из Поткозарја, и/или Поуња, није искључено да је из дубљих крајева Босанске Крајине. Подсетићу да Банијски Кричи имају потенцијално блиских Крајишника са славом Ђурђевдан у околини Дрниша и Мркоњић Града (Гушевац, Стојичић).
Порука од: Милош Март 12, 2023, 10:10:07 поподне
Тачно, заборавих шта је било. Окрени обрни, дођосмо на крст, на оно Ломино мишљење да су Кричи заправо скраћено од Крстјани, тј. Хришћани. ;)
Иначе ово "Y" се изговара између "и" и "у". Заправо се поставе уста за "и", а изговори се "у".
Порука од: ДушанВучко Март 12, 2023, 10:46:07 поподне
Порука од: Небојша Март 12, 2023, 10:53:47 поподне
Све делује логично што се тиче појма Kryq , него мене буни зашто би себи неко давао, или му можда други давао, име које се односи на вероисповест и то у периоду када је то била једина вероисповест тада на Балкану (ако узмемо у обзир да су Кричи на Дурмитору вероватно пар векова пре доласка Турака на Балкан
Једино има смисла ако су им Словени наденули то име по првом сусрету (доласку на Балкан), док су још били пагани. У супротном, нема теорија преивше смисла, слажем се. И остале теорије о настанку имена нису превише логичне (по глаголу кричати и сл).
Порука од: ДушанВучко Март 12, 2023, 10:55:03 поподне
Једино има смисла ако су им Словени наденули то име по првом сусрету (доласку на Балкан), док су још били пагани. У супротном, нема теорија преивше смисла, слажем се. И остале теорије о настанку имена нису превише логичне (по глаголу кричати и сл).Онда отпада и та опција, јер им предхришћански Словени не би дали албанизован појам за Хришћанина. Једино ако је постојао неки вакуум у периоду христијанизације Албанаца, па да су предхришћански Албанци наденули име Кричима, које су сами потом донели на Дурмитор
Порука од: Петар М. Демић Март 12, 2023, 11:01:44 поподне
Једино има смисла ако су им Словени наденули то име по првом сусрету (доласку на Балкан), док су још били пагани. У супротном, нема теорија преивше смисла, слажем се. И остале теорије о настанку имена нису превише логичне (по глаголу кричати и сл).
Управо о томе је Лома писао. Он је име Крича изводио из латинског crux - крст и управо је помињао опозицију хришћани - пагани.
Порука од: Небојша Март 12, 2023, 11:19:53 поподне
глагол кричати
илирско-албанско значење етнонима Кричи - црни, црномањасти
Грк, Грчак > Крчак, Кричак
Кристиани > Кричани
Ломи се једино последње тумачење чини језички одрживим. Треба нагласити да се, према најстаријим записима, данашња област Кричак (нешто јужније) звала Кричан. Још једна ствар која, према Ломи, подржава ову теорију Кристиани - Пагани, је то што се село Пошћење у Дробњаку некада звало "Погана".
Порука од: Gorance Март 13, 2023, 09:53:59 пре подне
Углавном се као могуће провлаче четири теорије о настанку имена:Није згорег проучити и грчку етимологиу села Критсани у Егејској Македонији из Душанове повеље (ко се разуме) уколико има било какве везе с Кричима.
глагол кричати
илирско-албанско значење етнонима Кричи - црни, црномањасти
Грк, Грчак > Крчак, Кричак
Кристиани > Кричани
Ломи се једино последње тумачење чини језички одрживим. Треба нагласити да се, према најстаријим записима, данашња област Кричак (нешто јужније) звала Кричан. Још једна ствар која, према Ломи, подржава ову теорију Кристиани - Пагани, је то што се село Пошћење у Дробњаку некада звало "Погана".
Порука од: Небојша Март 13, 2023, 11:00:55 пре подне
Није згорег проучити и грчку етимологиу села Критсани у Егејској Македонији из Душанове повеље (ко се разуме) уколико има било какве везе с Кричима.
Кроз историјске изворе, то име Кричан се процентуално више среће на истоку, него на западу. На простор Славоније, Далмације и Босанске Крајине долази тек касније, са Србима.
У старосрпским споменицима јавља се лично име Кричан, и то у Македонији: један човек у Штипу звао се Стао, син Кричанов, а једно село Архиљевичке цркве у Жеглигови Кричановска Козница. У оба случаја у основи може бити етничко одређење појединца, или групе. У Бугарској мислим и данас постоји село Кричан. Случајно, или не, у тим областима и данас има прилично J2b-M205. Али као што рекосмо, увек је незахвално повезивати ствари само на основу топонима.
Порука од: Lajbnic Март 13, 2023, 12:44:21 поподне
Управо о томе је Лома писао. Он је име Крича изводио из латинског crux - крст и управо је помињао опозицију хришћани - пагани.
Углавном се као могуће провлаче четири теорије о настанку имена:
глагол кричати
илирско-албанско значење етнонима Кричи - црни, црномањасти
Грк, Грчак > Крчак, Кричак
Кристиани > Кричани
Ломи се једино последње тумачење чини језички одрживим. Треба нагласити да се, према најстаријим записима, данашња област Кричак (нешто јужније) звала Кричан. Још једна ствар која, према Ломи, подржава ову теорију Кристиани - Пагани, је то што се село Пошћење у Дробњаку некада звало "Погана".
Мени ово више личи на албански облик имена Христ - Krisht:
Латински Christus -> Alb. Krist -> (око 1000. г промена s->sh) -> Krisht
Ово /sh/ када удара у плозив ([p, t, k, b, d, ɡ]) у неким албанским дијалектима почиње да звучи као африката /č/: Krisht -> Крич. Иначе се појава африката у албанском датира на период од 11. до 14. в., дакле у зениту словенско-албанских контаката. Зато се и сматра да су ови контакти један од узрока њихове појаве у албанском. Пре 10., 11. в. све словенске позајмице које су имале /č/, у албаснком су давале /s/, али након овог периода почињу да се јављају африкате као што је /č/.
Оно што је најинтересантније, ова појава да /sh/ испред плозива у албанском почиње да звучи као /č/, настаје под утицајем словенских дијалеката:
алб.: shkrij -> čkrij, shpejt -> čpejt
слов. : чкиљи, чкрипају, чкарт, чпијун, џбун
Ови облици би требало да буду присутни и на истоку Црне Горе, што би уједно била и једна од могућих зона где је настала ова иновација у албанском.
Окрени, обрни, облик Крич је вероватно настао под дејством словенског/српског језика на албанску реч Krisht , оно што није сигурно, да ли кроз албански или српско-словенски изговор.
Референца: "Slavic–Albanian Language Contact", Matthew Cowan Curtis (https://etd.ohiolink.edu/apexprod/rws_etd/send_file/send?accession=osu1338406907)
Порука од: Exiled Март 13, 2023, 01:28:01 поподне
Порука од: Бранкова Март 13, 2023, 02:19:58 поподне
Није згорег проучити и грчку етимологиу села Критсани у Егејској Македонији из Душанове повеље (ко се разуме) уколико има било какве везе с Кричима.
На неким руским страницама са лошим аутоматским преводом могу се пронаћи текстови о обради метала у прошлости и ту се спомиње реч "крица" и/или "критса". У неким случајевима ова реч у тексту долази и са преводом "вриштање" . На жалост не знам како се тачно на руском пише и не могу да пронађем ове текстове на руском.
Пример превода:
" Археолози на насељима и данас налазе трагове локалне производње метала - отпад из процеса производње сира у облику шљаке. На крају „кувања“ гвожђа, домница је разбијена, уклоњене стране нечистоће, а крица је извађена из пећи пајсером. Врући крик ухватила је клијешта и пажљиво искована. Ковањем су уклоњене честице троске са површине круне и елиминисана порозност метала. Након ковања, крица је поново загрејана и поново стављена под чекић. "
или
"Процес вриштања. Бит bloomery методе прераде сировог жељеза је да се сирово жељезо топи и мијеша у пећи са троском богатом жељезним оксидима; под утјецајем кисика из троске и експлозије изгарају угљик, силициј и манган.
Због смањења нечистоћа долази до пораста талишта металне масе и она се згушњава. Метална маса која се наталожила на огњишту испада и подвргава се секундарном топљењу. Као резултат тога, на дну пећи добива се груда синтерираних жељезних зрнаца, названа критса. Крица се скида с огњишта и кује како би добила тражени облик и истиснула текућу жељезну троску заглављену у порама."
Порука од: Gorance Март 13, 2023, 03:27:33 поподне
На неким руским страницама са лошим аутоматским преводом могу се пронаћи текстови о обради метала у прошлости и ту се спомиње реч "крица" и/или "критса". У неким случајевима ова реч у тексту долази и са преводом "вриштање" . На жалост не знам како се тачно на руском пише и не могу да пронађем ове текстове на руском.Мени је занимљив наставак - ани од Критсани. Звучи ми словенски, односно као грчки превод са словенског. Што се тиче генетике Егејске Македоније она је толико испремештана, нарочито од 1918-1923-е тако да не знам.
Пример превода:
" Археолози на насељима и данас налазе трагове локалне производње метала - отпад из процеса производње сира у облику шљаке. На крају „кувања“ гвожђа, домница је разбијена, уклоњене стране нечистоће, а крица је извађена из пећи пајсером. Врући крик ухватила је клијешта и пажљиво искована. Ковањем су уклоњене честице троске са површине круне и елиминисана порозност метала. Након ковања, крица је поново загрејана и поново стављена под чекић. "
или
"Процес вриштања. Бит bloomery методе прераде сировог жељеза је да се сирово жељезо топи и мијеша у пећи са троском богатом жељезним оксидима; под утјецајем кисика из троске и експлозије изгарају угљик, силициј и манган.
Због смањења нечистоћа долази до пораста талишта металне масе и она се згушњава. Метална маса која се наталожила на огњишту испада и подвргава се секундарном топљењу. Као резултат тога, на дну пећи добива се груда синтерираних жељезних зрнаца, названа критса. Крица се скида с огњишта и кује како би добила тражени облик и истиснула текућу жељезну троску заглављену у порама."
Порука од: Gorance Март 13, 2023, 03:37:33 поподне
Кроз историјске изворе, то име Кричан се процентуално више среће на истоку, него на западу. На простор Славоније, Далмације и Босанске Крајине долази тек касније, са Србима.Оно што мене одушевљава код Крича су предања о њима. Типа живели су од Мојковца до Фоче, код Фоче су се прегруписали за битку са Новљанима (који ми иначе нису јасни), једва су побеђени од Дробњака у савезу са другим племенима итд. Нема класичног предања ,типа Немањићи, ово, оно... Још могући помен у 13-ом веку на Језерима, па Угреновићи ...Онда јужна Србија, Македонија... Баш вредно за истражити.
У старосрпским споменицима јавља се лично име Кричан, и то у Македонији: један човек у Штипу звао се Стао, син Кричанов, а једно село Архиљевичке цркве у Жеглигови Кричановска Козница. У оба случаја у основи може бити етничко одређење појединца, или групе. У Бугарској мислим и данас постоји село Кричан. Случајно, или не, у тим областима и данас има прилично J2b-M205. Али као што рекосмо, увек је незахвално повезивати ствари само на основу топонима.
Порука од: нцп Март 13, 2023, 03:44:51 поподне
На неким руским страницама са лошим аутоматским преводом могу се пронаћи текстови о обради метала у прошлости и ту се спомиње реч "крица" и/или "критса". У неким случајевима ова реч у тексту долази и са преводом "вриштање" . На жалост не знам како се тачно на руском пише и не могу да пронађем ове текстове на руском.
Пример превода:
" Археолози на насељима и данас налазе трагове локалне производње метала - отпад из процеса производње сира у облику шљаке. На крају „кувања“ гвожђа, домница је разбијена, уклоњене стране нечистоће, а крица је извађена из пећи пајсером. Врући крик ухватила је клијешта и пажљиво искована. Ковањем су уклоњене честице троске са површине круне и елиминисана порозност метала. Након ковања, крица је поново загрејана и поново стављена под чекић. "
или
"Процес вриштања. Бит bloomery методе прераде сировог жељеза је да се сирово жељезо топи и мијеша у пећи са троском богатом жељезним оксидима; под утјецајем кисика из троске и експлозије изгарају угљик, силициј и манган.
Због смањења нечистоћа долази до пораста талишта металне масе и она се згушњава. Метална маса која се наталожила на огњишту испада и подвргава се секундарном топљењу. Као резултат тога, на дну пећи добива се груда синтерираних жељезних зрнаца, названа критса. Крица се скида с огњишта и кује како би добила тражени облик и истиснула текућу жељезну троску заглављену у порама."
У речима ис- крица (ватре) и ис - крич- авост - наилазимо и у српском језику на корен који наликује имену племена Кричи.
Али - нешто не верујем да је од тога дошло.
Порука од: Небојша Март 13, 2023, 03:57:04 поподне
Оно што мене одушевљава код Крича су предања о њима. Типа живели су од Мојковца до Фоче, код Фоче су се прегруписали за битку са Новљанима (који ми иначе нису јасни), једва су побеђени од Дробњака у савезу са другим племенима итд. Нема класичног предања ,типа Немањићи, ово, оно... Још могући помен у 13-ом веку на Језерима, па Угреновићи ...Онда јужна Србија, Македонија... Баш вредно за истражити.
Доста се ту своди на предања. Мени је интересантнији временски оквир, када се све то дешава. Знамо да је први помен територије Кричак/Кричан 1260. године. Знамо из извора да Кричи током 13. и 14. века уско "сарађују" са околним влашким скупинама попут Бањана и Дробњака. Учествују у превозу робе, пљчакама дубровачких каравана и сл. Током 14. и 15. века већ су Кричи присутни на простору Западне Србије, пошто се, колико се сећам, помињу на оним пописима презимена Кричковић и Кричкић. Касније ће се Кричи још масовније населити на ове просторе у сеобама од краја 17. века.
Дакле према једном предању, борбе између Срба и Крича сежу у неко време досељавања Словена, док са друге стране, неки аутори сукобе са Дробњацима протежу до у 17. век.
Порука од: нцп Март 13, 2023, 04:20:06 поподне
Ово ће можда бити и најлуђи предлог али у скандинавско германским језицима Krieg,са свим варијацима,значи рат. Ови моји Фарани изговарају ту ријеч као Крућ. А Кричи су се крвили са "скандинавцима" за територију. Ништа само мало да закувам😊
Топоним Крич постоји у Енглеској. Примера ради. Писало се о томе на теми 2016-2017.
Идеја да се назив племена тражи у језику тзв. Нормана (са којима су Кричи дошли у крвав сукоб у једном тренутку) није без основа
Али, ипак, не знам колико јој овде има места.
Мислим да је име Кричан и Кричка старији од њиховог сукоба који се, ако ме сећање добро служи, негде датује на 16 век.
Осим тога, у време њиховог сукоба велико је питање колико је ко од потоње названих Дробњака знао и реч норманског.
Порука од: нцп Март 13, 2023, 04:23:10 поподне
Доста се ту своди на предања. Мени је интересантнији временски оквир, када се све то дешава. Знамо да је први помен територије Кричак/Кричан 1260. године. Знамо из извора да Кричи током 13. и 14. века уско "сарађују" са околним влашким скупинама попут Бањана и Дробњака. Учествују у превозу робе, пљчакама дубровачких каравана и сл. Током 14. и 15. века већ су Кричи присутни на простору Западне Србије, пошто се, колико се сећам, помињу на оним пописима презимена Кричковић и Кричкић. Касније ће се Кричи још масовније населити на ове просторе у сеобама од краја 17. века.
Дакле према једном предању, борбе између Срба и Крича сежу у неко време досељавања Словена, док са друге стране, неки аутори сукобе са Дробњацима протежу до у 17. век.
Баш тако.
Порука од: Небојша Март 13, 2023, 04:34:14 поподне
За неко прво разграничење са Дробњацима, и Бошковић узима као највероватнији почетак 13. века, када се Кричи већ помињу као засебна целина десно од Таре (не кажем да није било и каснијих сукоба).
Даље, сматра да су су те прве борбе биле најжешће пре него што су Словени примили хришћанство, дакле пре 10. века. После тога је и процес асимилације Крича вероватно ишао лакше.
Морам да се осрвнем и на опис Крича који је дат у тој књизи, а који се темељи углавном на предањима (неко би рекао подругљивим) околних племена. Мени се чини да ту има и доста истине, али треба наћи неку средину. Иначе нисам знао да су Кричи користили паролу из "Мућки" много пре Дел Боја, "ко не рискира, тај не профитира". 8)
"Особине Крича: Стари Кричи посједовали су и неке њима специфичне психофизичке особине. O тим њиховим особинама не зна се много, само онолико колико се садржи у легендама, на које се, у овом случају, не бисмо смјели много ослањати. Ево зашто: у предањима сусједних српских племена са којима су Кричи водили дуготрајне борбе око пашњака и плијена њихове стоке, нарочито племена Дробњака, о припадницима ових старосједјелачких племена има доста потцјењивачких и подругљивих оцјена и карикирања. Предања кажу да су се Кричи по физичком изгледу и по карактеру много разликовали од својих сусједних српских племена. Били су ниског, омаленог раста, здепастог трупа, кратког и дебелог врата, снажних и краћих ногу, округле главе и лица, испупчених јагодица, кратких и снажних прсти на рукама, црне тршаве косе и зелених очију. Имали су и неке, њима специфичне карактерне црте: били су превртљиве нарави, лукави и бескрупулозни. Сличне особине налазимо и у литератури, јер су их истраживачи и научници преузимали, углавном, из бројних предања.
Упоређујући ове собине старих Крича са изгледом и особинама неких данашњих становника Вранешке долине и околине, могу се уочити велике сличности. За неке данашње становнике из села Вашкова, Крупица, Премћана, понеко као у шали каже: „Пусти их, то су све прави Кричкови". Објективно говорећи о средњовјековним Кричима који су живјели на подручју Вранешке долине, на основу свих сазнања о њима, могло би се закључити да су они били окретни, жилави и способни људи. Познати су као врсни сточари, а њихове жене као велики мајстори за прављење квалитетног кајмака, сира и других сточарских производа. Били су велики рескирџије. Упуштали су се и у ризик трговином са приморским градовима. Били су познати и као поносници дубровачке робе. У вези са ризиком у трговини, често су употребљавали једну њихову изреку: „Рискир – провитир". Лако су се одлучивали за пљачку каравана. Зато нијесу презали ни од честих бусија и засједа ради отимачине и пљачке. To je за њих, у оно вријеме, било сасвим нормално. Рано су словенизирани, прије него су и населили ове дјелове Вранешке долине.
У антрополошком погледу Кричи ни тада нијесу могли бити другачији од осталог становништва западних крајева Балканског полуострва. Припадали су оном типу који се формира спајањем и мијешањем предсловенског и словенског етногенетског елемента и формирао се познати динарски тип човјека са свим физичким и психичким особинама које га одликују."
Порука од: Exiled Март 13, 2023, 04:42:48 поподне
Нисам до сада читао рад Петка Ђ. Бошковића, "Вранешка долина и њен антрополошки значај". Морам рећи да се аутор трудио да задржи рационалност и не подлегне превише предањима, а опет све то некако заједно са изворима споји у једну целину.Из ког језика вуку корен речи ризик и профит?
За неко прво разграничење са Дробњацима, и Бошковић узима као највероватнији почетак 13. века, када се Кричи већ помињу као засебна целина десно од Таре (не кажем да није било и каснијих сукоба).
Даље, сматра да су су те прве борбе биле најжешће пре него што су Словени примили хришћанство, дакле пре 10. века. После тога је и процес асимилације Крича вероватно ишао лакше.
Морам да се осрвнем и на опис Крича који је дат у тој књизи, а који се темељи углавном на предањима (неко би рекао подругљивим) околних племена. Мени се чини да ту има и доста истине, али треба наћи неку средину. Иначе нисам знао да су Кричи користили паролу из "Мућки" много пре Дел Боја, "ко не рискира, тај не профитира". 8)
"Особине Крича: Стари Кричи посједовали су и неке њима специфичне психофизичке особине. O тим њиховим особинама не зна се много, само онолико колико се садржи у легендама, на које се, у овом случају, не бисмо смјели много ослањати. Ево зашто: у предањима сусједних српских племена са којима су Кричи водили дуготрајне борбе око пашњака и плијена њихове стоке, нарочито племена Дробњака, о припадницима ових старосједјелачких племена има доста потцјењивачких и подругљивих оцјена и карикирања. Предања кажу да су се Кричи по физичком изгледу и по карактеру много разликовали од својих сусједних српских племена. Били су ниског, омаленог раста, здепастог трупа, кратког и дебелог врата, снажних и краћих ногу, округле главе и лица, испупчених јагодица, кратких и снажних прсти на рукама, црне тршаве косе и зелених очију. Имали су и неке, њима специфичне карактерне црте: били су превртљиве нарави, лукави и бескрупулозни. Сличне особине налазимо и у литератури, јер су их истраживачи и научници преузимали, углав ном, из бројних предања.
Упоређујући овособине старих Крича са изгледом и особинама неких данашњих становника Вранешке долине и околине, могу се уочити велике сличности. За неке данашње становнике из села Вашкова, Крупица, Премћана, понеко као у шали каже: „Пусти их, то су све прави Кричкови". Објективно говорећи о средњовјековним Кричима који су живјели на подручју Вранешке долине, на основу свих сазнања о њима, могло би се закључити да су они били окретни, жилави и способни људи. Познати су као врсни сточари, а њихове жене као велики мајстори за прављење квалитетног кајмака, сира и других сточарских производа. Били су велики рескирџије. Упуштали су се и у ризик трговином са приморским градовима. Били су познати и као поносници дубровачке робе. У вези са ризиком у трговини, често су употребљавали једну њихову изреку: „Рискир – провитир". Лако су се одлучивали за пљачку каравана. Зато нијесу презали ни од честих бусија и засједа ради отимачине и пљачке. To je за њих, у оно вријеме, било сасвим нормално. Рано су словенизирани, прије него су и населили ове дјелове Вранешке долине.
У антрополошком погледу Кричи ни тада нијесу могли бити другачији од осталог становништва западних крајева Балканског полуострва. Припадали су оном типу који се формира спајањем и мијешањем предсловенског и словенског етногенетског елемента и формирао се познати динарски тип човјека са свим физичким и психичким особинама које га одликују."
Порука од: Небојша Март 13, 2023, 04:47:17 поподне
Из ког језика вуку корен речи ризик и профит?
Латинског. ;) Али су ово говорили кад су већ србизовани. :D
Порука од: Exiled Март 13, 2023, 04:48:10 поподне
Латинског. ;) Али су ово говорили кад су већ србизовани. :D😊
Порука од: Gorance Март 13, 2023, 05:41:10 поподне
Ово ће можда бити и најлуђи предлог али у скандинавско германским језицима Krieg,са свим варијацима,значи рат. Ови моји Фарани изговарају ту ријеч као Крућ. А Кричи су се крвили са "скандинавцима" за територију. Ништа само мало да закувам😊Јееесте! Још ће бити потомци Kruger-а (Стево Жигон) из ,,Отписаних". ;D
Порука од: Exiled Март 13, 2023, 05:58:19 поподне
Јееесте! Још ће бити потомци Kruger-а (Стево Жигон) из ,,Отписаних". ;DТај је из "Страх у улици брестова"😊
Порука од: Ђорђе Радовић Март 13, 2023, 06:01:57 поподне
Hvala Branku za pojašnjenje pojma krica jer se odlično uklapa u hipotezu koju sam dao. Inače sam to objašnjenje već pročitao ranije na krstarici samo nisam znao koliko je takvo tumačenje tačno.
Mislim da ne bi bilo loše kad bi se ovde malo progovorilo čime su se čije porodice bavile u prošlosti. Meni je naročito intrigantno čime su se bavili npr banijski Kriči. Da li je pored zemljoradnika bilo dosta sveštenika, kovača, nekih drugih zanatlija, vojnika. Naravno, niko ne može otići ne znam koliko u prošlost, ali ipak treba malo proniknuti u karakter ljudi.
Moja porodica vodi poreklo iz sela Klinci na Luštici. Moj predak pop Rade i njegov brat i sinovac su došli u Petnicu kod Valjeva, zapravo u selo Klince u vreme Morejskog rata. Radov sin pop Miloš je prešao u selo u Posavotamnavi Krnule u kojem su još narednih osam generacija bile zemljoradnici do industrijalizacije, tj do mog oca koji je diplomirani hemičar. Rođaci koji su ostali na Luštici su za jedan jedini dan oko 1800. napravili najmanju crkvu na Luštici, verovatno i u celoj Crnoj Gori, iz razloga što su Austrijanci dozvoljavali da ostane samo ono što je za jedan dan napravljeno. Inače smo J Y22063, takav rezultat je rođak dobio.
https://youtu.be/8_3Ksu-4T6Y
Порука од: ДушанВучко Март 13, 2023, 06:55:18 поподне
Латинског. ;) Али су ово говорили кад су већ србизовани. :DИнтересантно , а када су користили то? Доста је то пословни и напредни начин гледања за неки средњи век код наших родова (то су научили од Дубровчана по свој прилици) . Могло би можда да буде да су навукли и одређену подозривост код других српских племена, као "шпекуланти" или "окретни" и сналажљиви у смислу посла који им је вероватно ишао од руке. Обично такви који доста напредно размишљају о послу и профиту, немају неку блискост претерану са суседима
Порука од: Exiled Март 13, 2023, 07:00:26 поподне
Интересантно , а када су користили то? Доста је то пословни и напредни начин гледања за неки средњи век код наших родова (то су научили од Дубровчана по свој прилици) . Могло би можда да буде да су навукли и одређену подозривост код других српских племена, као "шпекуланти" или "окретни" и сналажљиви у смислу посла који им је вероватно ишао од руке. Обично такви који доста напредно размишљају о послу и профиту, немају неку блискост претерану са суседимаОни су у ствари претече WallStreet-a,кољу се са Феничанима за ту титулу. Значи ударио Б на А, мислим на Ј😊
Порука од: ДушанВучко Март 13, 2023, 07:04:45 поподне
Они су у ствари претече WallStreet-a,кољу се са Феничанима за ту титулу. Значи ударио Б на А, мислим на Ј😊Да, то су тада били Дубровчани, Млечани и остали Латини, али Кричи су изгледа уз трговину са њима, ушли у материју пословања, купили су занат :) а то није баш била нека карактеристика за остале српске родове
Порука од: Exiled Март 13, 2023, 07:08:35 поподне
Да, то су тада били Дубровчани, Млечани и остали Латини, али Кричи су изгледа уз трговину са њима, ушли у материју пословања, купили су занат :) а то није баш била нека карактеристика за остале српске родовеОстави ти српске родове на миру, дај да видимо ђе је лова😊а кад нађемо те трагове све ће нам се само касти😊
Порука од: Небојша Март 13, 2023, 07:12:29 поподне
Да, то су тада били Дубровчани, Млечани и остали Латини, али Кричи су изгледа уз трговину са њима, ушли у материју пословања, купили су занат :) а то није баш била нека карактеристика за остале српске родове
Није то била посебност Крича. Заправо се Дробњаци најраније помињу у тим пословима с Дубровчанима, трговини, караванима. Кричи су се само уклопили у тај систем осталих старохерцеговачких племена. Тад су увелико били Срби, по свој прилици, па се и не може правити нека друга паралела.
Порука од: ДушанВучко Март 13, 2023, 07:25:19 поподне
Није то била посебност Крича. Заправо се Дробњаци најраније помињу у тим пословима с Дубровчанима, трговини, караванима. Кричи су се само уклопили у тај систем осталих старохерцеговачких племена. Тад су увелико били Срби, по свој прилици, па се и не може правити нека друга паралела.Да, него ако гледамо на посебности које су горе наведене, изгледа да су били мало економски настројенији од других (мото рискир-профитер, окретност итд, што рече Радовић "склоност ка "комбинацијама" кад је помињао једног). Не би се то истицало да су сви били такви
Порука од: Небојша Март 13, 2023, 07:31:20 поподне
Да, него ако гледамо на посебности које су горе наведене, изгледа да су били мало економски настројенији од других (мото рискир-профитер, окретност итд, што рече Радовић "склоност ка "комбинацијама" кад је помињао једног)
А добро не би се ја баш држао тих изрека тако чврсто. Нигде то није историјски забележено. ;) То су неке конструкције новијег датума, које вероватно имају за циљ да објасне тај опортунизам и прилагодљивост Крича који су морали кроз историју прво да се боре, затим да се асимилију и наставе неометано да функционишу.
Лично мислим да су чак и затворенији од осталих старохерцеговачких скупина. До скоро се за то становништво Кричка говорило да живи једним прастарим начином живота, изоловано од остатка света. Што наравно не значи да је тако било и у 15 веку.
Порука од: ДушанВучко Март 13, 2023, 07:36:25 поподне
Порука од: barbarylion Март 13, 2023, 07:45:45 поподне
Jako zanimljiva tema, jedna od najzanimljivijih. Definitivno pleme koje je zaista interesantno proučavati.
Što se tiče Kriča koje ja poznajem neki se dobro uklapaju u dat opis, medjutim neki i značajno odudaraju.
Poznjem jednog onižeg, kratkog fitilja i dosta temperamentoga, nešto tamnijeg ali ništa specijalno, tamne oci i kosa. ovaj doduse jeste malo tezak na novcaniku :D
Dok druge koje poznajem su dosta visoki, hrabri i pozitivno proracunati, dobri govornici i itekako snalazljivi i obrazovani.
Порука од: Небојша Март 13, 2023, 08:12:52 поподне
Ја исто кад се сад сетим неких Крича које знам, изузетно прагматични, окретни, пословни, брзог размишљања и брзог решавања проблема (можда не неке превелике продуховљености, али бистри)
Има ово неке логике, када промислим мало. Нажалост, ја сам по том питању покупио на кевину страну и I2-PH908. :D
Što se tiče Kriča koje ja poznajem neki se dobro uklapaju u dat opis, medjutim neki i značajno odudaraju.
Poznjem jednog onižeg, kratkog fitilja i dosta temperamentoga, nešto tamnijeg ali ništa specijalno, tamne oci i kosa. ovaj doduse jeste malo tezak na novcaniku :D
Dok druge koje poznajem su dosta visoki, hrabri i pozitivno proracunati, dobri govornici i itekako snalazljivi i obrazovani.
Хехе, значи ови нижи и тамније комплексије имају змију у џепу, а високи и храбри су широке руке? ДискАрминација! :D
Права је штета што антрополози почетком 20. века нису направили неку студију за то поднебље (Дробњак, Затарје). Питање је да ли би и тада наишли на неке посебности, будући да је становништво у том крају одавно добрано измешано. Данас Крича има и оваквих и онаквих, али су све те особине карактеристичне и за Србе других хаплогрупа.
Интересантно је свакако да нити једна тестирана M205 породица из Затарја нема никаву свест о пореклу од Крича. То говори о тој измешаности. Са друге стране, можда су таква предања и постојала кроз историју, али како вероватно нису била претерано популарна, временом бивају потиснута.
Порука од: barbarylion Март 13, 2023, 08:27:57 поподне
Има ово неке логике, када промислим мало. Нажалост, ја сам по том питању покупио на кевину страну и I2-PH908. :D
Хехе, значи ови нижи и тамније комплексије имају змију у џепу, а високи и храбри су широке руке? ДискАрминација! :D
Права је штета што антрополози почетком 20. века нису направили неку студију за то поднебље (Дробњак, Затарје). Питање је да ли би и тада наишли на неке посебности, будући да је становништво у том крају одавно добрано измешано. Данас Крича има и оваквих и онаквих, али су све те особине карактеристичне и за Србе других хаплогрупа.
Интересантно је свакако да нити једна тестирана M205 породица из Затарја нема никаву свест о пореклу од Крича. То говори о тој измешаности. Са друге стране, можда су таква предања и постојала кроз историју, али како вероватно нису била претерано популарна, временом бивају потиснута.
Tako se potrefilo, obzirom da mi samo 4-ca padaju na pamet :D
Danas je to sve isto što je i logično.
Medjutim još mi se čini da su Kriči koje ja poznajem imali žustriji srpski indentitet od ovih PH908, barem su bili glasniji po tom pitanju ako ništa. Neki pripadnici PH908 kao da su previše bili ušuškani ili su imali izrazeniji ego, mada sve ove priče su naucna fantastika jer je sve to odavno postalo isto. Al' ajd da kazemo sta smo primetili u nekom trenutku. Jedino što je interesanto npr na Baniji ovi PH908 nisu bili mnogo pričljivi, ali su se olako hvatali nekih ekstremnih resenja( precesto su se puske vadile). Opet kazem sve ovo sto govrimo je poprilicno nelegitimno jer je to odavno sve postalo isto.
I da dodam da znam barem 2-3 priče o rdovima koji pripadaju Kričima, a da su se pokazali izvrsno u ratu, jedan moj rodjak je imao potpuno odsustvo straha, često je prelazio na neprijateljske teritorije, bio je stvarno rodjen za takve podvige, poreklom je Krič.
Порука од: Селаковић Март 13, 2023, 08:45:54 поподне
Нисам до сада читао рад Петка Ђ. Бошковића, "Вранешка долина и њен антрополошки значај". Морам рећи да се аутор трудио да задржи рационалност и не подлегне превише предањима, а опет све то некако заједно са изворима споји у једну целину.
За неко прво разграничење са Дробњацима, и Бошковић узима као највероватнији почетак 13. века, када се Кричи већ помињу као засебна целина десно од Таре (не кажем да није било и каснијих сукоба).
Даље, сматра да су су те прве борбе биле најжешће пре него што су Словени примили хришћанство, дакле пре 10. века. После тога је и процес асимилације Крича вероватно ишао лакше.
Морам да се осрвнем и на опис Крича који је дат у тој књизи, а који се темељи углавном на предањима (неко би рекао подругљивим) околних племена. Мени се чини да ту има и доста истине, али треба наћи неку средину. Иначе нисам знао да су Кричи користили паролу из "Мућки" много пре Дел Боја, "ко не рискира, тај не профитира". 8)
Помињу се и код Григорија Божовића доста пута, извињавам се ако је било качено пре, на пример:
"Намера ми је била да се прво упутим кроз села ка планини Лиси која изнад Лима одваја Колашин. Нађоше ми одличнога пратиоца Шеха Муслића из Шаховића, ванредно паметна и васпитана аганскога потомка. Служио је војску, био у жандармерији, писмен је и одлучио се да остане у Колашину, иако га је аграр добро погодио, јер су му раније чипчије обрађивале имања. Омиљен и поштован код Црногораца, јер је радник и домаћин човек који зна где је и шта је, иако је прави муслиманин. Држи се отворено и мушки, у својој је земљи, па његово муслиманско осећање не страда и не пати, јер је том отвореношћу и свешћу извојевао пуну једнакост међу Црногорцима као да је какав војводић. Висан и госпоствена изгледа. А скретао ми је пажњу на све оно што може занимати једнога новинарскога извештача и рекао ми толико истине о Колашину и прошлом и садашњем са толико честитости и дубине да сам се одиста изненадио. Објективно и солидно, ненамештено и без преувеличавања, без трунке какве мржње, обичне у нашем крају тамо, и без жеље да улепша оно што му је по природи ближе него православцу. Наводио ме је на сваку црквину на свако место по планинама везано за какву легенду. Јер је са мном ишао пуних шест дана. Причао ми о старинцима, показивао Вараге и Криче, свестан да је чисте крви, дискретно ми је приводио људе необичнијих комплексија и сам ме нагонио да свратимо у засеоке који славе Светога Саву. Још пре мене знао је за порекло и Срба и „Турака“ и у том погледу био ми одличан коректор онде где би се Црногорци пребацили и претеривали. За самога Орла Каљића он ми је казао да је Бјелопавлић и „Турчин“ из петога појаса; да су Дрпљани из Папа и Мекићи са Таре –Затрепчани; Пупаловићи и Мехоњићи из Гранчарева – Кучи а његовиМуслићи из Селаковића Колашинци (горњи), пореклом из Херцеговине."
Порука од: Небојша Март 13, 2023, 09:03:09 поподне
"Намера ми је била да се прво упутим кроз села ка планини Лиси која изнад Лима одваја Колашин. Нађоше ми одличнога пратиоца Шеха Муслића из Шаховића, ванредно паметна и васпитана аганскога потомка. Служио је војску, био у жандармерији, писмен је и одлучио се да остане у Колашину, иако га је аграр добро погодио, јер су му раније чипчије обрађивале имања. Омиљен и поштован код Црногораца, јер је радник и домаћин човек који зна где је и шта је, иако је прави муслиманин. Држи се отворено и мушки, у својој је земљи, па његово муслиманско осећање не страда и не пати, јер је том отвореношћу и свешћу извојевао пуну једнакост међу Црногорцима као да је какав војводић. Висан и госпоствена изгледа. А скретао ми је пажњу на све оно што може занимати једнога новинарскога извештача и рекао ми толико истине о Колашину и прошлом и садашњем са толико честитости и дубине да сам се одиста изненадио. Објективно и солидно, ненамештено и без преувеличавања, без трунке какве мржње, обичне у нашем крају тамо, и без жеље да улепша оно што му је по природи ближе него православцу. Наводио ме је на сваку црквину на свако место по планинама везано за какву легенду. Јер је са мном ишао пуних шест дана. Причао ми о старинцима, показивао Вараге и Криче, свестан да је чисте крви, дискретно ми је приводио људе необичнијих комплексија и сам ме нагонио да свратимо у засеоке који славе Светога Саву. Још пре мене знао је за порекло и Срба и „Турака“ и у том погледу био ми одличан коректор онде где би се Црногорци пребацили и претеривали. За самога Орла Каљића он ми је казао да је Бјелопавлић и „Турчин“ из петога појаса; да су Дрпљани из Папа и Мекићи са Таре –Затрепчани; Пупаловићи и Мехоњићи из Гранчарева – Кучи а његовиМуслићи из Селаковића Колашинци (горњи), пореклом из Херцеговине."
За Криче, Букумире, Мацуре, Матаруге, Риђане знамо генетички профил. А шта би биле ове Вараге? Неки аутори сматрају да су потомци рудара Саса. Не знам да ли су њихови потомци ови Варагићи из Вранеша, њиховим тестирањем би сазнали коме су блиски. Знам да неки Варагићи славе Савиндан, по томе су Дробњаци.
Порука од: Vidak Март 13, 2023, 09:35:12 поподне
Порука од: нцп Март 13, 2023, 09:47:26 поподне
Varjagići?
Па...
Порука од: Бранкова Март 13, 2023, 09:55:02 поподне
Вуловићи, 5 К. (Ђурђиц), дошли су из Васојевића и зову се Вараге.
Са овом славом има резултат I-BY55783* ( Лопаш/Трстеник ) , а остали су I-FGC22045, E-Z13591, J-Y22059.
Порука од: Небојша Март 13, 2023, 10:00:44 поподне
Varjagići?
Варагићи. Слава Савиндан, па нема пуно опција. С oбзиром на то и географско порекло, или E-V13>E-FGC11450 , или Дробњаци I1-P109>FGC22045.
Порука од: Ивица Јовановић Март 13, 2023, 10:05:04 поподне
Порука од: Небојша Март 13, 2023, 10:13:20 поподне
Kriči su hrišćani koje je Vizantija povukla sa teritorija koje su pale pod kalifat. Sa vojskom se povukao i deo stanovništva. Smestio bi ih negde u zapadni Irak poreklom. Opis odgovara, mali, tamni, kovrdžavi. Dublje iz Jemena. Dakle vlaški arapi, romanofoni. Naravno vrlo sposobni, reč je o haplogrupi koja je bila prisutna u prvim neolitskim naseobinama. Civilizacija, u vreme dok su I1 i I2 mleli svoje pretke u kobasice (Tacit je ostavio predanje u: Maiores suos in tomacula molunt). *** Šala, moram da napišem da se severnjaci ne uvrede. Ne samo što su uvredljivi no nemaju ni smisla za maditeranski humor.
Не верујем да су превучени (ако јесу) из тако дубоке територије. Судећи по подграни и сличним хаплотиповима, пре бих рекао да је то потез Кипар - Анадолија - Грчка.
Порука од: barbarylion Март 13, 2023, 10:42:10 поподне
Kriči su hrišćani koje je Vizantija povukla sa teritorija koje su pale pod kalifat. Sa vojskom se povukao i deo stanovništva. Smestio bi ih negde u zapadni Irak poreklom. Opis odgovara, mali, tamni, kovrdžavi. Dublje iz Jemena. Dakle vlaški arapi, romanofoni. Naravno vrlo sposobni, reč je o haplogrupi koja je bila prisutna u prvim neolitskim naseobinama. Civilizacija, u vreme dok su I1 i I2 mleli svoje pretke u kobasice (Tacit je ostavio predanje u: Maiores suos in tomacula molunt). *** Šala, moram da napišem da se severnjaci ne uvrede. Ne samo što su uvredljivi no nemaju ni smisla za maditeranski humor.
Dejan Savicevic bi trebalo da je iz Kriča?
Порука од: Небојша Март 13, 2023, 10:45:36 поподне
Dejan Savicevic bi trebalo da je iz Kriča?
Не, он је Пјешивац J2a-SK1536. Код Срба постоји веома велика разноврност J2. Нису баш сви исто. Посебно J2a је разноврсна.
Претерасмо ових дана са темом о Кричима. Испуцали смо шестомесечни кредит. Сад нећу једно пола године да пишем овде. :D
Порука од: Gorance Март 14, 2023, 09:12:42 пре подне
Не, он је Пјешивац J2a-SK1536. Код Срба постоји веома велика разноврност J2. Нису баш сви исто. Посебно J2a је разноврсна.Можемо да их игноришемо колико хоћемо, али не можемо да игноришемо број постова на форуму. Ако се не варам, имају их више чак и од Никшића. :)
Претерасмо ових дана са темом о Кричима. Испуцали смо шестомесечни кредит. Сад нећу једно пола године да пишем овде. :D
Порука од: Петар М. Демић Март 14, 2023, 09:33:48 пре подне
„Име Кричана, као и код других влашких скупина, потиче од личног имена Кричан, које је имао оснивач матичног катуна, и које се, као последица наследног старешинства, преноси на катун или групу катуна под именом Кричани, Кричке, Кричи или Кричићи.”
Рад Гордане Томовић:
https://muzejpljevlja.com/gordana-tomovic-kricani-i-kricak/
Порука од: Посо Март 14, 2023, 07:07:47 поподне
Мени је, поред свих језичких вратоломија, најлогичније објашњење кричког имена оно које је дала Гордана Томовић:
„Име Кричана, као и код других влашких скупина, потиче од личног имена Кричан, које је имао оснивач матичног катуна, и које се, као последица наследног старешинства, преноси на катун или групу катуна под именом Кричани, Кричке, Кричи или Кричићи.”
Рад Гордане Томовић:
https://muzejpljevlja.com/gordana-tomovic-kricani-i-kricak/
Готово сви катуни су добијали називе на такав начин, па је то и највјероватнија опција.
Иначе, у попису 1530. године доста локалитета који су пописани у оквиру кричке нахије налазило се у нахији Милешева. На примјер, Думљане (Domilan), Дучево (Duçeva), Света Гора (Isvete Gora), Ковачевац (Kovaçevçe), Ковинград-Џурово (?Kovine), Мијоска (Miyosko), Седобро (Sadobro), Виницка (Viniska). Има их још. Углавном се сва ова мјеста налазе и у попису нахије Милешева.
Интересантан је случај села "Milovik", које је 1530. године пописано и у кричкој и нахији Милешева. У попису 1477. године наведено је као "Милојевићи" (припада Милешеви) и водило се као тимар 9 пописаних особа. Аличић претпоставља да се ради о данашњем насељу Миљевићи код Пријепоља.
Порука од: Посо Април 23, 2023, 08:01:28 пре подне
Crizche, 905 (локација)
Crizchus, homo de cherzech (1454), 905
Nenada, homo de cherzech (1454), 905
Petchouich Ratchus, homo de cherzech (1454), 905
Порука од: Петар М. Демић Април 24, 2023, 11:06:27 пре подне
Из регистра Lamenta de foris (Есад Куртовић):
Crizche, 905 (локација)
Crizchus, homo de cherzech (1454), 905
Nenada, homo de cherzech (1454), 905
Petchouich Ratchus, homo de cherzech (1454), 905
По свему судећи, овај Кричак и Ненада су људи чији су се потомци налазили на челу два од пет кричких џемата 1477. године (Никола, син Кричка; Добривој, син Ненаде).
Порука од: Gorance Мај 02, 2023, 08:15:37 поподне
-Kricana на Халкидикију, на пола пута између Солуна и полуострва Касандре. Данас нема села са тим именом, али постоји село Крини у близини, близу чувене пећине Петралоне. Иначе, Кричана се у дефтеру наводи као Мезра (пусто село)
-Kricko u nahiji Zavires u Fočanskoj nahiji, помиње се као баштина
-Кричка нахија у Пријепољској Кази
-Krickova село у кази Bihliste (данашњи Билишт у Албанији, јужно од Преспанског језера)
-Krickova село у нахији Mokri у охридској кази
-Krickovik мезра у нахији Посушје у мостарској кази
-Kricmar (можда искривљено од Крчмар) село у нахији Дубровник (босански) у сарајевској кази
-Kricofca Кричовац, манастир у нахији Црна Река у тимочком крају. У Црној Реци нема манастира са овим називом, али постоји манастир Крепичевац па је могуће да је назив искривљен.
https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://www.devletarsivleri.gov.tr/varliklar/dosyalar/eskisiteden/yayinlar/elektronik-yayinlar/Rumeli_eyaleti.pdf&ved=2ahUKEwjj2fzv76PuAhXrlIsKHU6RCiwQFjAAegQIARAB&usg=AOvVaw3fu4vE3_gkU0F0BFf9r5Pk
Линк је раније на другој теми поставио Pikuc. Сви наведени топоними се налазе на страни 508. Такође постоје карте свих каза тог доба са убикацијама при крају рада. На жалост, рад је на турском, али се да снаћи.
Порука од: Gorance Мај 02, 2023, 08:28:59 поподне
Порука од: Небојша Мај 03, 2023, 12:06:18 пре подне
Иначе, мени је најзанимљивији овај први топоним, Кричана на Халкидикију. Из тог разлога што су се вековима кроз историју сточари са својим стадима спуштали у околину Солуна на зимовање. Ћоровић помиње пример да су се до релативно скоро Шкријељи из пештерског села Боровштице спуштали до Лугадинског језера код Солуна где су зимовали. Нисам нашао ово језеро, али постоје два језера источно од Солуна тик изнад поменуте Кричане. Не тврдим ништа само наводим као занимљивост.
Хвала Горанче за овај преглед. И Гордана Томовић помиње сличан топоним у околини Солуна (Цар Душан дарује село Кричани манастиру Хиландар). Вероватно се мисли на исто место.
-Krickova село у кази Bihliste (данашњи Билишт у Албанији, јужно од Преспанског језера)
-Krickova село у нахији Mokri у охридској кази
Колико се сећам, и данас у овим областима постоје топоними са сличним именом. Да ли имају и конкретне везе са самим Кричима, упитно је наравно.
Порука од: Gorance Мај 03, 2023, 12:25:16 пре подне
Хвала Горанче за овај преглед. И Гордана Томовић помиње сличан топоним у околини Солуна (Цар Душан дарује село Кричани манастиру Хиландар). Вероватно се мисли на исто место.Нема на чему. Заборавих још један-Kricka u kazi Karitena, данашња Калитеа на Пелопонезу. Ово село Критсани из Душанове повеље североисточно од Солуна за које неко овде на теми написа да се данас зове Критија нисам нигде успео да нађем на нету.
Колико се сећам, и данас у овим областима постоје топоними са сличним именом. Да ли имају и конкретне везе са самим Кричима, упитно је наравно.
Порука од: Georgije J2bM205 Јун 01, 2023, 03:41:32 поподне
Selo Kričke kod Drniša.
Порука од: Gorance Новембар 20, 2023, 03:51:53 поподне
Порука од: Петар М. Демић Новембар 23, 2023, 08:11:17 пре подне
Подсјећам да он и ја дијелимо један SNP (FTDNA/YSEQ: FT377759/Y218405) и да смо на FTDNA стаблу сврстани у исту подграну (J-FT377759).
Порука од: Gorance Новембар 23, 2023, 09:31:11 пре подне
Citah skoro rad o vojnucima krusevackog sandzacka. Selo Krce kod Sjenice se pominje kao Krce. 15-i 16-i vekPardon. Pominje se kao Krice.
Порука од: Небојша Новембар 23, 2023, 11:51:27 пре подне
Клаусен је прослиједио своје резултате YFULL-у (id:YF125205), обрада још увијек траје и тренутно је на нивоу J-Y155375*: https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/
Подсјећам да он и ја дијелимо један SNP (FTDNA/YSEQ: FT377759/Y218405) и да смо на FTDNA стаблу сврстани у исту подграну (J-FT377759).
Клаусену је по маркерима близак Сушић са Кордуна (слава Ђурђевдан). Вероватно да је и он близак банијским Кричима. Иако су вредности на маркерима 385 и 458 променљиве код ове групе, чини се да је 481=24 стабилан и да је то за сада добар индикатор припадности овој подграни. У том смислу, интересантан је недавно тестирани Јелић (такође Ђурђевдан) из Семберије.
Порука од: Петар М. Демић Новембар 27, 2023, 07:52:18 поподне
Клаусен је прослиједио своје резултате YFULL-у (id:YF125205), обрада још увијек траје и тренутно је на нивоу J-Y155375*: https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/
Подсјећам да он и ја дијелимо један SNP (FTDNA/YSEQ: FT377759/Y218405) и да смо на FTDNA стаблу сврстани у исту подграну (J-FT377759).
Завршена је обрада Клаусеновог BAM фајла. Из неког разлога оставили су га на нивоу J-Y155375*, односно нису издвојили SNP FT377759/Y218405 као одређујући за нову подграну.
Порука од: Петар М. Демић Новембар 29, 2023, 09:27:41 поподне
Завршена је обрада Клаусеновог BAM фајла. Из неког разлога оставили су га на нивоу J-Y155375*, односно нису издвојили SNP FT377759/Y218405 као одређујући за нову подграну.
Јутрос је кончано издвојена подграна J-Y218405: https://www.yfull.com/live/tree/J-Y22059/
Порука од: Петар М. Демић Фебруар 13, 2024, 09:49:51 поподне
Кличковић је позитиван на далматинско-фочанску грану кричког племена, дакле:
- Кличковић, Дуго Село Ласињско/Вргинмост/Банија, крсна слава Ђурђевдан - J2b1-M205>Y155375>FT422756+
Коначно смо причу око банијских Кличковића (Кричковића) истјерали до краја.
Ријеч о банијском роду који је од XVIII вијека присутан у три села (Дуго Село, Стипан и Трепча) на подручју западне Баније, тј. Вргинмоста. У војној документацији из XVIII вијека (Musterlisten, Standestabellen) пописивани су као Кличковићи, док су у црквеној документацији из истог периода пописивани као Кричковићи. Сви поменути огранци Кличковића прослављају Ђурђевдан.
Судећи по резултату, јасно је да су Кличковићи исељени огранак далматинских Крички. Крсна слава Ђурђевдан указује на то да би могла постојати ближа повезаност са Кричкићима из села Кричке код Дрниша (Далмација), односно са Кричковићима из села Читлук код Госпића (Лика). Осим тога, у Кричкама постоји храм Светог великомученика Георгија (црква Светог Ђурђа).
Резултатом Кличковића на Банији је потврђено постојање најмање двије од три постојеће гране кричког племена:
- J2b1-M205>Y155375>FT422756+
- J2b1-M205>Y155375>Y218405+
Првој припадају Кличковићи, док су унутар друге Стојаковићи (J2b1-M205>Y155375>Y218405>Y218111+), односно Аџићи, Бадрићи, Демићи, Мујиџе и Сладојевићи (J2b1-M205>Y155375>Y218405>Y218111>Y218595+).
Порука од: Небојша Фебруар 15, 2024, 03:28:26 поподне
- Мијатовић, Никољдан, Парцани, Сопот
- Милосављевић, Никољдан, Дучина, Сопот
За Мијатовиће се у литератури каже следеће:
"Мијатовићи и Радоичићи су из Драгачева, настанили су се у Лесковцу."
https://www.poreklo.rs/2013/11/28/poreklo-prezimena-selo-parcani-sopot-beograd/
Милосављевићи се у старијој литератури не спомињу у Дучини (https://www.poreklo.rs/2014/08/01/poreklo-prezimena-selo-ducina-sopot-beograd/)
Ипак, у Хроници села Дучина (2001), Милоја М. Радојевића, помињу се и Милосављевићи:
"Милосављевићи се презивају по Милосаву Јанковићу. Најстарији предак Јанко Петровић забележен је 1827. (има 27 оваца) и 1831. (у дому са синовима Милосавом и Танаском). Доселили су се из Рашке области (од Сјенице)."
Из Дучине су раније тестирани Поповићи (Никољдан), чије маркере имамо и који припадају подграни J2-Y155375. Због сличног предања и славе, сва је прилика да је реч о истом генетичком роду.
"Поповићи, славе Никољдан. Старином су Сјеничани. Зову их „Ерама“. У Колетини (Јасеница) имају рођаке – Вујовиће."
Предање о пореклу "од Сјенице", надимак Ере и остало, иде у прилог чињеници да су Поповићи исти род са Баковићима (Никољдан) из околине Пријепоља и Поповићима (Никољдан) из Лопаша (Пожега).
Порука од: Петар М. Демић Фебруар 19, 2024, 10:39:46 пре подне
Порука од: Небојша Март 10, 2024, 11:45:17 пре подне
Станоевски, Луке, Крива Паланка, J2b-M205>22059>Y155375
Становништво је углавном староседелачко, или досељено из суседне Горње Пчиње. Ово је практично тромеђа Србије, Бугарске и Македоније, област где већ има прилично J2b-M205>Y22059.
Појавио се на 23andMe и неки Цветановски из истог места (Луке), такође J2b-M205. Од раније имамо резултат Милковског, село Габар, Крива Паланка, J2b-M205>Y22059>Y22063.
Милковски су вероватно огранак староседелачког рода Милчовци, Св. Јован, док су Цветановски (чекам податак о слави) из села Луке по свему судећи огранак рода Цветановци, Аранђеловдан.
У сваком случају, од неких 15-ак тестираних из општине Крива Паланка, ово је већ трећи M205. Постоји очигледно и разноврност подграна на овако малом подручју које је, на основу ранијих резултата, деловало важно за разумевање шире слике балканских J2b-M205.
Порука од: Небојша Мај 02, 2024, 09:11:14 пре подне
(https://iili.io/JgkOjqP.png)
Порука од: Ивица Јовановић Мај 27, 2024, 05:01:36 поподне
Не говори превише, због оволике временске дистанце. Али може да указује на потенцијални правац ширења M205, па и ове подгране. Видећемо кад се појаве неки резултати "између".
Апропо тога мислим да су преци Крича били оно становништво које је Константин V из Мале Азије пребацио на Балкан. Локални говори и источни дијалекти грчког су словенском уху могли звучати као кричање. А ту је и оно да су били црнпурасти, о чему се писало у неком од ономатолошких прилога (сану). Дакле или то или Крит. Крит Грци зову Крити. Ваш заједнички предак је рођен негде око 810. године а Арапи освајају Крит између 824. и 827. године. Случајност? Не би рек'о :)
Порука од: Небојша Мај 27, 2024, 05:24:02 поподне
Апропо тога мислим да су преци Крича били оно становништво које је Константин V из Мале Азије пребацио на Балкан. Локални говори и источни дијалекти грчког су словенском уху могли звучати као кричање. А ту је и оно да су били црнпурасти, о чему се писало у неком од ономатолошких прилога (сану). Дакле или то или Крит. Крит Грци зову Крити. Ваш заједнички предак је рођен негде око 810. године а Арапи освајају Крит између 824. и 827. године. Случајност? Не би рек'о :)
Још кад би ове године могле да се тумаче овако прецизно, свет би вероватно био лепше место. :D Старост ће, очекивано, још порасти, што пада негде у време Велике сеобе народа, што даље имплицира да Кричи вероватно јесу затечено становништво Балкана (у односу на Словене). Тада вероватно и долази до овог уског грла.
Пратећи ближе днк рођаке по Анадолији (Грци и понеки Турци), затим узводне и паралелне гране код понтских Грка, све упућује на то да Y22059 јесте она Anatolia Roman компонента.
Крит је давно заборављена прича на основу сличности имена. Не постоји ни историјска ни генетичка потпора за такав правац. Сценарио по коме би Арапи са Крита прво постали Грци, па Срби, па дошли из сточарске грчке (где се такође прави добар сир), чак до Таре да се бију с Дробњацима око пашњака, звучи добро за неку епску фантстику. :D
Порука од: Небојша Мај 31, 2024, 10:16:48 пре подне
Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји/Ђуловац, J2b-M205
Остали Кричковићи из Западне Славоније славе углавном Ђурђевдан и Никољдан, баш као и лички. До промене славе могло је доћи призећивањем у овом случају.
Од тестираних родова који у основи презимена садрже име "Крич" тренутно имамо:
Кричка, Никољдан, Кричке, Дрниш, Северна Далмација, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кричка, Никољдан, Братишковци, Скрадин, Северна Далмација, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кличковић (Кричковић), Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, Кордун, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кричак, Ђурђевдан, Жуње, Брус, Расина, J2b-M205>Y22059>Y155375
Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји, Ђуловац, Западна Славонија, J2b-M205
Кличковић, Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, Кордун, N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Кричковић, Стевањдан, Маовице, Врлика, Северна Далмација, I2-Y3120
Порука од: Петар М. Демић Мај 31, 2024, 02:20:49 поподне
Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји/Ђуловац, J2b-M205
Кричковићи су даљим поријеклом из Могорића (Лика), тако да је њихова изворна крсна слава Никољдан.
Порука од: Небојша Мај 31, 2024, 02:32:43 поподне
Кричковићи су даљим поријеклом из Могорића (Лика), тако да је њихова изворна крсна слава Никољдан.
Утолико важнији резултат. Имамо сада практично тестиране све важније огранке Крички/Кричковића. Остају још Кричкићи (Ђурђевдан) из Далмације.
Кличковићи (Кричковићи), Ђурђевдан, Банија, потврђени M205
Кричковићи, Никољдан, Лика / Западна Славонија, потврђени М205
Кричке, Никољдан, Северна Далмација, потврђени M205
Кричаци, Ђурђевдан, Расински округ, потврђени M205
Порука од: Gorance Мај 31, 2024, 06:57:27 поподне
Порука од: Rimidalv Мај 31, 2024, 09:21:16 поподне
Кричковићи су даљим поријеклом из Могорића (Лика), тако да је њихова изворна крсна слава Никољдан.Јел имају инфо када су отприлике дошли из Могорића тамо?
Порука од: Небојша Јун 07, 2024, 11:49:50 поподне
Још један интересантан резултат M205 на 23andMe: Краја, околина Скадра
За сада из те области тестирани су позитивно на J-M205 (сви са 23andMe):
Маркаш, Велики Острос
Маршић, Мали Острос
Ђенаши, Велики Острос
Краја, Брајше, Растиш и Шас
У сваком случају, ово је већ солидна концентрација ове подгране у околини Скадра.
(https://i.postimg.cc/qq10Z7Lv/M205.png)
Још један тестирани M205 из Приморске Крајине на 23andMe:
Цановић, муслиман, Круче, Улцињ
"Круче. Мемовићи, Мешовићи, Фазловићи, Цановићи и Луковићи, сви мухамеданци, овдје су од старине. Воде поријекло од улцињских Турака, који су имали овдје своју земљу и куће."
Цановићи верују да би могли бити у вези са Цановићима из околине Плава, мада они су вероватно другачијег порекла (Клименти).
Треба нагласити да су тестирани из Лохје (северно на мапи) негативни на Y22063, док је Маркаш из Великог Остроса позитиван на овај SNP, што на неки начин говори о својеврсној разноврности M205 око Скадра. Још је занимљиво да Цановићи по предању нису у сродству са до сада тестираним М205 родовима из Скадарске Крајине.
Доста интересантна ситуација у околини Скадра. Како се ово уклапа са Кричима и остатком М205, тешко је рећи са ове дистанце. Око Скадра је уједно једина озбиљнија концентрација ове хаплогрупе међу Албанцима.
И још један M205 резултат из овог краја:
Колар, муслиман, Бреска, пре тога Ливари (Бар), J2b-M205
"Бриска. дијели се на Горњу и доњу Бриску. Маринковићи и Пекићи из Горње Бриске пореклом су из Малесије, а Прелукићи (Марђоновићи, Беговићи, Мусовићи, Марковићи и Пемовићи) из Мирдита. Сва су братства у Горњој Бриски католичка; црква у доњој Бриски је и њихова; раније су славили Митров–дан, храм своје цркве, а сада славе Тројичин—дан. Признају да су раније били православни. Колари у Доњој Бриски су из Ливара, остала су браства старосједилачка; тврди се и за њих, као за оне из Горње Бриске, да су били православни. Црква у доњој Бриски најстарија је и православног је типа." (Андрија Јовићевић, Црногорско приморје и Крајина)
Ови Колари су, сва је прилика, повезани са Коларима из Мркојевића (Добра Вода, Бар). О њима се каже следеће:
У Доброј Води живе три групе родова, који су старинци и највероватније огранци племена Мркојевића:
Бошковићи, Вуковићи и Колари (муслимани); према једној верзији, они су у Добру Воду дошли из Грађана у Ријечкој нахији.
https://www.poreklo.rs/2018/01/31/pleme-mrkojevici/
Предање о пореклу из Грађана је свакако интересантно, будући да је тамо најстарије братство Кричије.
"Гађи. Кричије су најстарије сеоско братство. Њихов се предак деселио овдје врло давно, можда још у 13. или 14. вијеку, Предање њихово каже, да су старином из Комана. Не зна се откуда им ово име; слично је имену Кричкова који су негда живјели у долини око реке Таре, али не можемо тврдити да су поријеклом од њих. Кричије славе Ђурђев–дан. Од Кричија има исељени: у Врањини 5 домова, који се презивају Радановићи." (Андрија Јовићевић, Ријечка нахија)
Слична предања, о пореклу из Црне Горе и православљу, прате и остала M205 братства из околине Скадра. Од њих само Маркаш има дубински тест - подграна J2-Y22063. Да ли смо овим резултатом добили хаплогрупу Кричија, још увек је рано тврдити. У сваком случају, озбиљна концентрација ове хаплогрупе у овом делу приморја, а већи број предања тестираних заиста упућује простор на Старе Црне Горе.
Порука од: Небојша Јун 08, 2024, 10:00:49 пре подне
Још један тестирани M205 из Приморске Крајине на 23andMe:
Цановић, муслиман, Круче, Улцињ
"Круче. Мемовићи, Мешовићи, Фазловићи, Цановићи и Луковићи, сви мухамеданци, овдје су од старине. Воде поријекло од улцињских Турака, који су имали овдје своју земљу и куће."
Цановићи верују да би могли бити у вези са Цановићима из околине Плава, мада они су вероватно другачијег порекла (Клименти).
Треба нагласити да су тестирани из Лохје (северно на мапи) негативни на Y22063, док је Маркаш из Великог Остроса позитиван на овај SNP, што на неки начин говори о својеврсној разноврности M205 око Скадра. Још је занимљиво да Цановићи по предању нису у сродству са до сада тестираним М205 родовима из Скадарске Крајине.
Доста интересантна ситуација у околини Скадра. Како се ово уклапа са Кричима и остатком М205, тешко је рећи са ове дистанце. Око Скадра је уједно једина озбиљнија концентрација ове хаплогрупе међу Албанцима.
И још један M205 резултат из овог краја:
Колар, муслиман, Бреска, пре тога Ливари (Бар), J2b-M205
"Бриска. дијели се на Горњу и доњу Бриску. Маринковићи и Пекићи из Горње Бриске пореклом су из Малесије, а Прелукићи (Марђоновићи, Беговићи, Мусовићи, Марковићи и Пемовићи) из Мирдита. Сва су братства у Горњој Бриски католичка; црква у доњој Бриски је и њихова; раније су славили Митров–дан, храм своје цркве, а сада славе Тројичин—дан. Признају да су раније били православни. Колари у Доњој Бриски су из Ливара, остала су браства старосједилачка; тврди се и за њих, као за оне из Горње Бриске, да су били православни. Црква у доњој Бриски најстарија је и православног је типа." (Андрија Јовићевић, Црногорско приморје и Крајина)
Ови Колари су, сва је прилика, повезани са Коларима из Мркојевића (Добра Вода, Бар). О њима се каже следеће:
У Доброј Води живе три групе родова, који су старинци и највероватније огранци племена Мркојевића:
Бошковићи, Вуковићи и Колари (муслимани); према једној верзији, они су у Добру Воду дошли из Грађана у Ријечкој нахији.
https://www.poreklo.rs/2018/01/31/pleme-mrkojevici/
Предање о пореклу из Грађана је свакако интересантно, будући да је тамо најстарије братство Кричије.
"Гађи. Кричије су најстарије сеоско братство. Њихов се предак деселио овдје врло давно, можда још у 13. или 14. вијеку, Предање њихово каже, да су старином из Комана. Не зна се откуда им ово име; слично је имену Кричкова који су негда живјели у долини око реке Таре, али не можемо тврдити да су поријеклом од њих. Кричије славе Ђурђев–дан. Од Кричија има исељени: у Врањини 5 домова, који се презивају Радановићи." (Андрија Јовићевић, Ријечка нахија)
Слична предања, о пореклу из Црне Горе и православљу, прате и остала M205 братства из околине Скадра. Од њих само Маркаш има дубински тест - подграна J2-Y22063. Да ли смо овим резултатом добили хаплогрупу Кричија, још увек је рано тврдити. У сваком случају, озбиљна концентрација ове хаплогрупе у овом делу приморја, а већи број предања тестираних заиста упућује простор на Старе Црне Горе.
"Постанак је Грађана врло стар. Од старих изумрлих породица се помињу: Трхаљи, Спановићи, Ђурићи, Боснићи. Бискупићи. Лончари, Колари и Бошковићи. На њих и данас потсећају називи: Ђурића Кућа, Коларева Зграда, Лончаревина, итд. У Сотонићима и данас има 1 дом Спановића; Колари и Бошковићи су се преселили у Мркојевиће, гдје су се потурчили, Трхаљи у Боку Которску. За остале се не зна, шта је од њих било и да ли их игдје још има." (извор: Андрија Јовићевић, Ријечка нахија)
Порука од: Небојша Јул 05, 2024, 09:14:11 пре подне
Још један значајан резултат са Family Finder:
Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји/Ђуловац, J2b-M205
Остали Кричковићи из Западне Славоније славе углавном Ђурђевдан и Никољдан, баш као и лички. До промене славе могло је доћи призећивањем у овом случају.
Од тестираних родова који у основи презимена садрже име "Крич" тренутно имамо:
Кричка, Никољдан, Кричке, Дрниш, Северна Далмација, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кричка, Никољдан, Братишковци, Скрадин, Северна Далмација, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кличковић (Кричковић), Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, Кордун, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кричак, Ђурђевдан, Жуње, Брус, Расина, J2b-M205>Y22059>Y155375
Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји, Ђуловац, Западна Славонија, J2b-M205
Кличковић, Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, Кордун, N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Кричковић, Стевањдан, Маовице, Врлика, Северна Далмација, I2-Y3120
Кричковићи су даљим поријеклом из Могорића (Лика), тако да је њихова изворна крсна слава Никољдан.
Још један резултат крајишких Кричковића:
Кричковић, Никољдан, Саница Горња, Кључ, J2b-M205 (извор: MyHeritage/DNAGenics)
Према литератури (Саничка Жупа), ови Кричковићи досељени су после окупације, из Брувна у Лици. Према попису Лике, Кричковића тамо није било, али јесте у Кијанима код Грачаца 8 кућа. Свакако је интересантно ако су тако касни досељеници у Саници, а у окружењу постоје већ почетком 20. века "Кричковића Врело", "Кричковића Ријека" и "Кричковића Долина".
Порука од: Петар М. Демић Јул 07, 2024, 10:26:52 пре подне
- Кијани (8 кућа)
- Липово Поље (1 кућа)
- Могорић (9 кућа)
- Павловац (8 кућа)
- Читлук (7 кућа)
Прегледао сам архивску грађу Личке крајишке регименте из 1770. године, као и архивску грађу Оточачке крајишке регименте из 1772. године, према којој су Кричковићи имали најмање 18 породичних задруга:
- Кијани (најмање 3 породичне задруге)
- Липово Поље (најмање 3 породичне задруге)
- Могорић (најмање 1 породична задруга)
- Павловац (најмање 10 породичних задруга)
- Читлук (најмање 1 породична задруга)
Колико ми је познато, само су Кричковићи из Павловца пописани 1712. године (као Кличковићи).
Порука од: Rimidalv Јул 07, 2024, 07:03:35 поподне
Усмено предање је да су браћа из Далмације дошла око 1770. (то се не поклапа са архивском грађом регименти)
Такође, један део Кричковића је по директној мушкој линији Граовац (прижењивање је питању, узето је и презиме и слава)
Порука од: Петар М. Демић Јул 08, 2024, 08:41:13 пре подне
Мислим да Кричковићи нису пописани у Павловцу 1712.
Усмено предање је да су браћа из Далмације дошла око 1770. (то се не поклапа са архивском грађом регименти)
Такође, један део Кричковића је по директној мушкој линији Граовац (прижењивање је питању, узето је и презиме и слава)
Постоји факсимил пописа земљишних посједа и људи Врепца из 1712. године (Душан Узелац - Лика и Срби медачке општине, стр. 204-206). Можда гријешим око читања имена и презимена, али чини ми се да је ту пописан Вујица Кличковић (Vuicza Klickovich), који је у то вријеме имао 359 ланаца земље и бројну породичну задругу од 33 душе (8 мушкараца способних да носе оружје, 25 жена и дјеце). Његово презиме су Павичић, па и сам Узелац, превели као Клековић и ту је настала забуна. Оволика бројност 1712. године би ишла руку под руку са бројношћу Кричковића у Павловцу 1770. године (најмање 10 породичних задруга).
(https://i.postimg.cc/P5Ps1qwX/Untitled.png)
Подсјећам да смо двојни облик презимена Кричковић/Кличковић имали и на Банији, гдје је временом други облик преовладао, али је SNP тестирањем потврђена племенска повезаност тог огранка са далматинским Кричкама.
Кличковић је позитиван на далматинско-фочанску грану кричког племена, дакле:
- Кличковић, Дуго Село Ласињско/Вргинмост/Банија, крсна слава Ђурђевдан - J2b1-M205>Y155375>FT422756+
Порука од: Петар М. Демић Јул 24, 2024, 09:52:06 пре подне
Постоје различита мишљења о томе на кога се односи овај стећак, тј. коме је посвећен (најчешће се помињу дробњачки војвода Лапац Косовчић или крички војвода Калока). Може бити и да је на овом мјесту у неком тренутку дошло до склапања мира између дробњачког и кричког племена. У сваком случају, ријеч је о мјесту од историјског значаја за оба племена.
Сам стећак налази се на локалитету Бијели мрамор, на планини Ивици (оквирне координате: 43.010682, 19.126411).
(https://i.postimg.cc/1RBLz32Q/1.jpg)
(https://i.postimg.cc/ZR0k6k1R/2.jpg)
(https://i.postimg.cc/CdTWyRdB/3.jpg)
Порука од: Radul Јул 24, 2024, 10:36:07 пре подне
Порука од: Ивица Јовановић Јул 24, 2024, 10:53:00 пре подне
Порука од: Селаковић Јул 24, 2024, 12:57:57 поподне
Порука од: Rimidalv Септембар 30, 2024, 08:07:29 поподне
Постоји факсимил пописа земљишних посједа и људи Врепца из 1712. године (Душан Узелац - Лика и Срби медачке општине, стр. 204-206). Можда гријешим око читања имена и презимена, али чини ми се да је ту пописан Вујица Кличковић (Vuicza Klickovich), који је у то вријеме имао 359 ланаца земље и бројну породичну задругу од 33 душе (8 мушкараца способних да носе оружје, 25 жена и дјеце). Његово презиме су Павичић, па и сам Узелац, превели као Клековић и ту је настала забуна. Оволика бројност 1712. године би ишла руку под руку са бројношћу Кричковића у Павловцу 1770. године (најмање 10 породичних задруга).
(https://i.postimg.cc/P5Ps1qwX/Untitled.png)
Подсјећам да смо двојни облик презимена Кричковић/Кличковић имали и на Банији, гдје је временом други облик преовладао, али је SNP тестирањем потврђена племенска повезаност тог огранка са далматинским Кричкама.
На ово нисам обраћао пажњу, али савршено има смисла.
Свака част!
Порука од: Ивица Јовановић Децембар 03, 2024, 01:39:46 поподне
И да цитирам сам себе:
Апропо тога мислим да су преци Крича били оно становништво које је Константин V из Мале Азије пребацио на Балкан. Локални говори и источни дијалекти грчког су словенском уху могли звучати као кричање. А ту је и оно да су били црнпурасти, о чему се писало у неком од ономатолошких прилога (сану). Дакле или то или Крит. Крит Грци зову Крити. Ваш заједнички предак је рођен негде око 810. године а Арапи освајају Крит између 824. и 827. године. Случајност? Не би рек'о :)
Порука од: Небојша Децембар 03, 2024, 02:02:58 поподне
Као старо хришћанско становништво са истока пребачени како би их населили по крајевима које су населили прво германи па словени управо с намером да помогну у христијанизацији и асимилацији. Има омање брдо пдф-ова о тој пракси Романа, посебно за у контексту асимилације и христијанизације Словена у Грчкој и Македонији. Мало ове вамо, мало оне тамо. Тако спречаваш хомогенизацију и потенцијална таласања, радили су то и Турци касније.
И да цитирам сам себе:
Апропо тога мислим да су преци Крича били оно становништво које је Константин V из Мале Азије пребацио на Балкан. Локални говори и источни дијалекти грчког су словенском уху могли звучати као кричање. А ту је и оно да су били црнпурасти, о чему се писало у неком од ономатолошких прилога (сану). Дакле или то или Крит. Крит Грци зову Крити. Ваш заједнички предак је рођен негде око 810. године а Арапи освајају Крит између 824. и 827. године. Случајност? Не би рек'о :)
Временски оквир се поклапа. Једино је ту Крит упитан. У тим крајевима Грчке M205, а посебно подграна Y22059, готово да не постоји. Више је заступљена у континенталним областима (мада је и ту ретка). Присутна је и код Грка из Западне Анадолије.
Порука од: ⲥуⲛцⲉ Децембар 03, 2024, 02:43:08 поподне
Као старо хришћанско становништво са истока пребачени како би их населили по крајевима које су населили прво германи па словени управо с намером да помогну у христијанизацији и асимилацији. Има омање брдо пдф-ова о тој пракси Романа, посебно за у контексту асимилације и христијанизације Словена у Грчкој и Македонији. Мало ове вамо, мало оне тамо. Тако спречаваш хомогенизацију и потенцијална таласања, радили су то и Турци касније.
И да цитирам сам себе:
Апропо тога мислим да су преци Крича били оно становништво које је Константин V из Мале Азије пребацио на Балкан. Локални говори и источни дијалекти грчког су словенском уху могли звучати као кричање. А ту је и оно да су били црнпурасти, о чему се писало у неком од ономатолошких прилога (сану). Дакле или то или Крит. Крит Грци зову Крити. Ваш заједнички предак је рођен негде око 810. године а Арапи освајају Крит између 824. и 827. године. Случајност? Не би рек'о :)
Одбацио бих извођење назива Крича од кричати или крик. Семантичка веза није задовољавајућа. Иако звучи примамљиво, не бих везао ни Крит с називом Кричи јер је криТ а не криК. С друге стране бар је теоретски могуће повезати мјесто Круче с називом Кричи јер је у периоду прасловенскога дуго [у] преко [ъı] давало [и].
Такођер је баш у том крају обичај називати се без -(ов)ић, примјера ради Љубомири а не Љубомировићи. Друга могућност је мјесто из Бугарске, Кричим, које је познато рановизантијско насеље.
Порука од: Ивица Јовановић Децембар 03, 2024, 06:00:36 поподне
Порука од: нцп Децембар 03, 2024, 08:51:06 поподне
Као старо хришћанско становништво са истока пребачени како би их населили по крајевима које су населили прво германи па словени управо с намером да помогну у христијанизацији и асимилацији. Има омање брдо пдф-ова о тој пракси Романа, посебно за у контексту асимилације и христијанизације Словена у Грчкој и Македонији. Мало ове вамо, мало оне тамо. Тако спречаваш хомогенизацију и потенцијална таласања, радили су то и Турци касније.
И да цитирам сам себе:
Апропо тога мислим да су преци Крича били оно становништво које је Константин V из Мале Азије пребацио на Балкан. Локални говори и источни дијалекти грчког су словенском уху могли звучати као кричање. А ту је и оно да су били црнпурасти, о чему се писало у неком од ономатолошких прилога (сану). Дакле или то или Крит. Крит Грци зову Крити. Ваш заједнички предак је рођен негде око 810. године а Арапи освајају Крит између 824. и 827. године. Случајност? Не би рек'о :)
Писано је доста о Кричиму на овој теми.
Није згорег навести шта каже бугарска енциклопедија о овом месту.
http://enc.ilit.bas.bg/slovnik/%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC
"Кричим – град, разположен на р. Въча, до северните склонове на Родопите, на 30 км. югозападно от Пловдив. Името на К. е споменавано от различни хронисти като Κριτθιμος, Crucemont, Kryhm. Преобладава разбирането, че етимологията на К. идва от старобълг. дума на глагола „крчм“ (кричам, крещя) и се свързва с оглушителния речен кънтеж. Според някои името К. означава рударско-железарско селище, а други го свързват с латинското “cricemonti” – планински кръст, кръстопът. К. възниква още от Античността ок. 2000 г. пр.н.е., като първите заселници са старотрак. племе беси. Затова свидетелства запазената от времето на неолита материална култура: откритите крепостни стени и останки от старотрак. селище. Тук са намерени монети от Филип II (359–336 г. пр.н.е.) и Александър III (336–323 г. пр.н.е.), гробни 336–323 г. пр.н.е.), гробни могили, езически светилища на древногр. божества Зевс и Хера и различни ценни археологически находки. През XIII в. византийският летописец Никита Хониат дава първите писмени известия за крепостта К. Тя изиграва съществена стратегическа роля не само по времето на траките, но и на византийците, римляните, славяните и най-вече през Средновековието. По това време границите на родопския масив, вкл. и К., е важна политическа територия и преминава под византийско или българско управление: при хан Крум, Пресиян, Симеон, Калоян, Иванко, Алексий Слав, Иван Александър и др.
През 1942 в руините на някогашната средновековна крепост в местността Калето е открит надпис, известен като „Кричимски“, със следното съдържание: „На този камък седятози камък седя цар Асен, когато превзе Кричим“. К. надпис привлича вниманието на много изследователи (Д. Цончев, Ив. Гошев, Ив. Дуйчев, Ст. Младенов, А. Маргос, Ил Зоински), чиито хипотези относно датировката се разминават: Д. Цончев го отнася към втората половина на XIII или началото на XIV в., Ив. Гошев – към времето на Асен I (1187–1195), Ив. Дуйчев – към Иван Асен II и по-конкретно след 1230. Ара Маргос аргументирано оборва предходните твърдения и датира К. надпис с точната година 1254, когато Михаил Асен (1246–1256) участва лично в превземането на няколко византийски крепости, между които и К. (Κρυτζιμοσ)."
Порука од: нцп Децембар 18, 2024, 08:52:53 пре подне
https://books.google.rs/books?id=IYQ_AQAAIAAJ&q=%CE%BA%CF%81%CF%85%CF%84%CE%B6%CE%B9%CE%BC%CE%BF%CF%82&dq=%CE%BA%CF%81%CF%85%CF%84%CE%B6%CE%B9%CE%BC%CE%BF%CF%82&hl=sr-Latn&newbks=1&newbks_redir=0&source=gb_mobile_search&sa=X&ved=2ahUKEwjl-JaB7bCKAxV3QvEDHdnFKa8Q6AF6BAgFEAM#%CE%BA%CF%81%CF%85%CF%84%CE%B6%CE%B9%CE%BC%CE%BF%CF%82
КРИТЗИМОС (ο). - Утврђени византијски град који се налази на бугарским границама Тракије, на северу...
За сада толико...
Порука од: нцп Децембар 18, 2024, 09:35:11 пре подне
ΚΡΥΤΖΙΜΟΣ ( ὁ ) . - Οχυρωτάτη βυζαν- τινὴ πόλις κειμένη εἰς τὰ πρὸς τὴν Βουλ- γαρίαν μεθόρια τῆς Θράκης , ἐπὶ τῶν βο- ρείων
https://books.google.rs/books?id=IYQ_AQAAIAAJ&q=%CE%BA%CF%81%CF%85%CF%84%CE%B6%CE%B9%CE%BC%CE%BF%CF%82&dq=%CE%BA%CF%81%CF%85%CF%84%CE%B6%CE%B9%CE%BC%CE%BF%CF%82&hl=sr-Latn&newbks=1&newbks_redir=0&source=gb_mobile_search&sa=X&ved=2ahUKEwjl-JaB7bCKAxV3QvEDHdnFKa8Q6AF6BAgFEAM#%CE%BA%CF%81%CF%85%CF%84%CE%B6%CE%B9%CE%BC%CE%BF%CF%82
КРИТЗИМОС (ο). - Утврђени византијски град који се налази на бугарским границама Тракије, на северу...
За сада толико...
Назив књиге
"Archeou tou Thrakikou laographnikou kai glossikou Thesaurou"
Ситна су слова. Мени треба лупа. Ако још нешто пише о овом утврђењу- нека неко дода.
Видим да је ту Тесалија јако важна за ово утврђење.
Порука од: нцп Децембар 18, 2024, 10:14:08 пре подне
Стр. 135 136 и још....
https://books.google.rs/books?id=N7UVAQAAMAAJ&q=%CE%9A%CF%81%CF%85%CF%84%CE%B6%CE%B9%CE%BC&dq=%CE%9A%CF%81%CF%85%CF%84%CE%B6%CE%B9%CE%BC&hl=sr-Latn&newbks=1&newbks_redir=0&source=gb_mobile_search&sa=X&ved=2ahUKEwiWrp_3-7CKAxXlSPEDHSCYFEsQ6AF6BAgFEAM#%CE%9A%CF%81%CF%85%CF%84%CE%B6%CE%B9%CE%BC
(https://postimg.cc/CZj8t3sF)
(https://i.postimg.cc/65BCpTHm/content.png)
Како се ово изговара на грчком? Зна ли неко?
Порука од: НиколаВук Децембар 18, 2024, 10:35:45 пре подне
Megale historia tes Helladas: Byzantio 2. 1204-1453
Стр. 135 136 и још....
https://books.google.rs/books?id=N7UVAQAAMAAJ&q=%CE%9A%CF%81%CF%85%CF%84%CE%B6%CE%B9%CE%BC&dq=%CE%9A%CF%81%CF%85%CF%84%CE%B6%CE%B9%CE%BC&hl=sr-Latn&newbks=1&newbks_redir=0&source=gb_mobile_search&sa=X&ved=2ahUKEwiWrp_3-7CKAxXlSPEDHSCYFEsQ6AF6BAgFEAM#%CE%9A%CF%81%CF%85%CF%84%CE%B6%CE%B9%CE%BC
(https://postimg.cc/CZj8t3sF)
(https://i.postimg.cc/65BCpTHm/content.png)
Како се ово изговара на грчком? Зна ли неко?
Крицимо, са нагласком на "о".
Порука од: нцп Децембар 18, 2024, 10:50:45 пре подне
Крицимо, са нагласком на "о".
Значи "ц" (наше). Хвала Никола.
Порука од: НиколаВук Децембар 18, 2024, 11:08:14 пре подне
Значи "ц" (наше). Хвала Никола.
Нажалост, нису им познати гласови "ч" и "ћ", ако то постоји у неком језику из кога неку реч узимају, то увек замењују са "ц".
Порука од: нцп Децембар 18, 2024, 11:21:49 пре подне
Нажалост, нису им познати гласови "ч" и "ћ", ако то постоји у неком језику из кога неку реч узимају, то увек замењују са "ц".
Ипак постоји могућа повезница.
Порука од: нцп Децембар 18, 2024, 02:26:04 поподне
Назив књиге
"Archeou tou Thrakikou laographnikou kai glossikou Thesaurou"
Ситна су слова. Мени треба лупа. Ако још нешто пише о овом утврђењу- нека неко дода.
Видим да је ту Тесалија јако важна за ово утврђење.
(https://i.postimg.cc/4ddkRjn3/content-1.png)
Ако се отвори слика- да ли неко може да преведе цео текст?
Мени је успело само овај део...
"КРИТЗИМОС (ο). - Утврђени византијски град који се налази на бугарским границама Тракије, на северу..."
Порука од: НиколаВук Децембар 18, 2024, 02:31:09 поподне
(https://i.postimg.cc/4ddkRjn3/content-1.png)
Ако се отвори слика- да ли неко може да преведе цео текст?
Мени је успело само овај део...
"КРИТЗИМОС (ο). - Утврђени византијски град који се налази на бугарским границама Тракије, на северу..."
У питању је град Кричим:
https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC
https://en.wikipedia.org/wiki/Krichim
Било је већ речи о њему на овој теми, колико ми је познато.
Порука од: Ивица Јовановић Децембар 18, 2024, 02:36:22 поподне
(https://i.postimg.cc/4ddkRjn3/content-1.png)
Ако се отвори слика- да ли неко може да преведе цео текст?
Мени је успело само овај део...
"КРИТЗИМОС (ο). - Утврђени византијски град који се налази на бугарским границама Тракије, на северу..."
"...ἐξόμενον μεθ' ὅλης τῆς περὶ αὐτὸ χώρας ὑπὸ Θεοδώρου Β΄ τοῦ Λασκάρεως (1255–1259) Ἡ θέσις του παραμένει ἄγνωστος καὶ ἀκαθόριστος.
ΚΡΥΤΖΙΜΟΣ (ὁ). — Ὀχυρωτάτη βυζαντινὴ πόλις κειμένη εἰς τὰ πρὸς τὴν Βουλγαρίαν μεθόρια τῆς Θράκης, ἐπὶ τῶν βορείων ἀκτῶν τοῦ Βοσπόρου, ἀριστερὰ τῷ ἐκπλέοντι πρὸς τὸν Εὔξεινον Πόντον. Ἐκαλοῦντο ἐπίσης καὶ Συμπληγιάδες, λαβοῦσαι τὸ ὄνομα τοῦτο ἐκ τοῦ ὅτι, φαινόμεναι ἄλλοτε μὲν πλησίον, ἄλλοτε δὲ ἀφιστάμεναι ἀλ- λήλων, ἀναλόγως τῆς θέσεως τοῦ παρατηρητοῦ."
**"...који су водили читаву област у рукама Теодора II Ласкара (1255–1259). Његов положај остаје непознат и нејасан.
КРУТЗИМОС (ὁ). — Изузетно утврђен византијски град, смештен на граници према Бугарској у области Тракије, на северним обалама Босфора, лево од онога ко испловљава ка Еуксинском Понту (Црном мору). Називали су га и Симплијада, а име је добио због тога што је понекад изгледало да је близу, а понекад да је удаљен, у зависности од угла посматрања."
Порука од: НиколаВук Децембар 18, 2024, 02:45:43 поподне
"...ἐξόμενον μεθ' ὅλης τῆς περὶ αὐτὸ χώρας ὑπὸ Θεοδώρου Β΄ τοῦ Λασκάρεως (1255–1259) Ἡ θέσις του παραμένει ἄγνωστος καὶ ἀκαθόριστος.
ΚΡΥΤΖΙΜΟΣ (ὁ). — Ὀχυρωτάτη βυζαντινὴ πόλις κειμένη εἰς τὰ πρὸς τὴν Βουλγαρίαν μεθόρια τῆς Θράκης, ἐπὶ τῶν βορείων ἀκτῶν τοῦ Βοσπόρου, ἀριστερὰ τῷ ἐκπλέοντι πρὸς τὸν Εὔξεινον Πόντον. Ἐκαλοῦντο ἐπίσης καὶ Συμπληγιάδες, λαβοῦσαι τὸ ὄνομα τοῦτο ἐκ τοῦ ὅτι, φαινόμεναι ἄλλοτε μὲν πλησίον, ἄλλοτε δὲ ἀφιστάμεναι ἀλ- λήλων, ἀναλόγως τῆς θέσεως τοῦ παρατηρητοῦ."
**"...који су водили читаву област у рукама Теодора II Ласкара (1255–1259). Његов положај остаје непознат и нејасан.
КРУТЗИМОС (ὁ). — Изузетно утврђен византијски град, смештен на граници према Бугарској у области Тракије, на северним обалама Босфора, лево од онога ко испловљава ка Еуксинском Понту (Црном мору). Називали су га и Симплијада, а име је добио због тога што је понекад изгледало да је близу, а понекад да је удаљен, у зависности од угла посматрања."
Изгледа да је ово онда ипак неки други Крицимос/Кричим.
Порука од: нцп Децембар 18, 2024, 03:52:16 поподне
Изгледа да је ово онда ипак неки други Крицимос/Кричим.
Али утолико занимљивије. Опет није за одбацивање. Напротив.
Хвала ба труду да преведете. Покушаћу да се распитам.
Порука од: нцп Децембар 21, 2024, 06:21:10 поподне
У питању је град Кричим:
https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BC
https://en.wikipedia.org/wiki/Krichim
Било је већ речи о њему на овој теми, колико ми је познато.
Дефинитивно је у питању Krytzimos данашњи Кричим.
Има доста радова у којем се помиње ово утврђење из доба Византије.
Ево га један од тих радова.
Стр.184 и 185
(https://i.postimg.cc/7YvK8f8M/20241221-180621.jpg)
(https://i.postimg.cc/13v0tzTd/20241221-180438.jpg)
(https://i.postimg.cc/KzMtJDzX/20241221-180540.jpg)
Мислим, да је овим отклоњена свака дилема о етимологији назива места Кричим у Тракији, данашњој Бугарској. То Кричим је по мени искварено Критцимос.
Поставићу ових дана и називе других радова у којем се помиње ово утврђење. Слово "ч" за које смо се ухватили овде није толико битно по мом мишљењу
Кричим је био само једно од низа утврђења веома важних у оно време.
Порука од: нцп Децембар 21, 2024, 07:25:56 поподне
https://vdoc.pub/documents/george-akropolites-the-history-74qgotnrl0b0
Историја Георгија Акрополита је главни грчки извор за,1204-1261. Доста пажње посвећује цару Теодору Лескарису (имао је и неке женидбене везе са Србима), његовом пореклу, освајањима, топографији Балкана, Бугарима, Латинима, Турцима, Варјазима, Татарима , Ђеновљанима, Куманима, Персијанцима, Мађарима, Крсташима, Скитима, Русима... :)Све у свему велика гужва.
Пише и о задржавању утврђења Крицимос од стране Римљана. Касније ће га Бугари освојити. И итд. и итд.
Порука од: нцп Децембар 21, 2024, 08:03:24 поподне
Дефинитивно је у питању Krytzimos данашњи Кричим.
Има доста радова у којем се помиње ово утврђење из доба Византије.
Ево га један од тих радова.
Стр.184 и 185
(https://i.postimg.cc/7YvK8f8M/20241221-180621.jpg)
(https://i.postimg.cc/13v0tzTd/20241221-180438.jpg)
(https://i.postimg.cc/KzMtJDzX/20241221-180540.jpg)
Мислим, да је овим отклоњена свака дилема о етимологији назива места Кричим у Тракији, данашњој Бугарској. То Кричим је по мени искварено Критцимос.
Поставићу ових дана и називе других радова у којем се помиње ово утврђење. Слово "ч" за које смо се ухватили овде није толико битно по мом мишљењу
Кричим је био само једно од низа утврђења веома важних у оно време.
Можда је овако лакше пронаћи рад
https://www.researchgate.net/publication/354783606_An_overview_of_the_armed_conflicts_in_Late_ByzantiumTheoretical_Foundations_and_Current_Research
G. Kardaras, T. G. Kolias, and C. G. Makrypoulias,
“An Overview of Armed Conflicts in Late Byzantium: Theoretical Framework and Current Research,”
Βυζαντινά Σύμμεικτα, vol. 31, pp. 177–191, 2021.
занимљив сајт
https://helios-eie.ekt.gr/EIE/handle/10442/18634
Порука од: нцп Децембар 23, 2024, 01:37:48 поподне
Мој пријатељ је данас улазио у тему да погледа..да ми нешто помогне око старогрчкг.....није члан форума и не види фотографије?! :(
Порука од: НиколаВук Децембар 23, 2024, 02:48:00 поподне
Питање - да ли се виде ове фотографије на овој теми на форуму?
Мој пријатељ је данас улазио у тему да погледа..да ми нешто помогне око старогрчкг.....није члан форума и не види фотографије?! :(
Ако мислите на фотографије страница књиге о којој сте говорили, виде се.
Порука од: нцп Децембар 23, 2024, 03:01:23 поподне
Ако мислите на фотографије страница књиге о којој сте говорили, виде се.
Да на то. Хвала!
Порука од: Петар М. Демић Децембар 28, 2024, 05:56:14 поподне
Порука од: Небојша Јануар 19, 2025, 08:50:04 поподне
Кричановска Козница би требало данас да одговара селима Горња и Доња Козница код Сурдулице. У околини Штипа постоји и онај помен "Стао, син Кричанов". Ако узмемо у обзир и село Кричани на каламаријском имању, може се рећи да у околини Струме постоји већи број топонима са сличним кореном. Управо ту, на тромеђи Србије, Бугарске и Македоније и данас постоји значајна концентрација хаплогрупе J2b-Y22059. Ако пођемо од тога је име Кричима дошло од имена родоначелника (Кричана), ови примери нису занемарљиви.
извор: Владимир Ћоровић, Света Гора и Хиландар до шеснаестог века
Да споменемо и ово:
Имена призренских трговаца који су трговали са Дубровчанима средином 14. века.
"Побрат, син Милославе, Борђе Маројевић, Ђорђе Павловић, Милун Петровић, Воин, Дабиша Прековић, зет Малиша, Богдан. зет Продана, Драгослав Ланпек, Смил, димитрие брат Јонче, Рајко Рајковић, Јонче, зет Павла дрводеље, дабиша Шарчевић, Добре Скоро, Гојко син Рајка, Богдан Киршкић, Никола, сестрић Петра Терлеше, Мирослав, зет Илије, Брајан, син Милославе, Радослав, син Станиславе, Иван брат Драгића, Станиша, син Николе Клестерића, Радослав Брајковић, Бојко Цин, Војко Радушко, Петар, син Јонче, Брајко, син Мирослава Зеленовића, Иван, син попа Кричана, Алексије и Рајко Љубисавини, Станислав Нићифоровић, Дабиша Никша, Брајко Пелепшовић, Lumas Michal, Lješ, син Micha, Добре, унук Талса, Доброслав Кулачић, Бојко Драпеновић, Новак Кранковић, Бранко Мирослава Пелегииовић, Бојко и Брајан, браћа Вариловић, Маринко, брат Драгие, Рад Бориславић, 'ћорђе Марковић, Петериваниш Сиерковић, Василије, Теодор Лиепић, Војин Јовановић, Милан Миленовић, Дошил Дабишиновић, Vojko Đonović Liepuri, Рајко Васиљевић, Расикол, син Рајка Васиљевића."
извор: Манастир Бањска и доба краља Мулутина
Комбинујући временом са генетиком, ови источни/централни помени имена са основом Крич, као и слични топоними, могу надам се бити од користи.
Порука од: нцп Јануар 19, 2025, 10:02:56 поподне
https://www.poreklo.rs/2016/02/10/poreklo-prezimena-selo-koznica-vladicin-han/
http://haninfo.rs/2023/10/09/istorija-obicaji-tradicija-selo-koznica/
Да ли је то та Козница?
Порука од: Петар М. Демић Јануар 28, 2025, 11:56:51 поподне
Ушли смо у SNP профилисање Бујаковића из Вијенца код Пљеваља (Y155375), Вуловића из Мотрића код Рековца (A11525) и Цвијовића из Његњева код Бијелог Поља (Y155375). Очекујемо да људи добију приборе током јануара, па ћемо узорке слати из Републике Српске.
- Цвијовић, Његњево код Бијелог Поља, крсна слава Ђурђевдан - J2b1-M205>Y155375+
Порука од: Петар М. Демић Јануар 31, 2025, 09:37:27 поподне
- Цвијовић, Његњево код Бијелог Поља, крсна слава Ђурђевдан - J2b1-M205>Y155375+
Потврђено је да Цвијовићи припадају затарском огранку кричког племена.
- Цвијовић, Његњево код Бијелог Поља, крсна слава Ђурђевдан - J2b1-M205>Y155375>BY173966+
Порука од: Небојша Јануар 31, 2025, 09:52:53 поподне
Потврђено је да Цвијовићи припадају затарском огранку кричког племена.
- Цвијовић, Његњево код Бијелог Поља, крсна слава Ђурђевдан - J2b1-M205>Y155375>BY173966+
Практично нема разлике у хаплотипу у односу на групу којој припадају Никољштаци FT422756. Вероватно очекивано с обзиром на мали TMRCA читаве Y155375. Условно, они хаплотипови са 481=22 могу да упућују на BY173966, они са 481=24 (и повишеним 385) на Y218180, а модални хаплотипови са 481=23, могу лако упасти у било коју од ових грана
Сви тестирани Цвијовићи пребачени на ниво BY173966.
Порука од: Небојша Фебруар 05, 2025, 12:22:51 пре подне
На YFull стаблу се појавио нови припадник гране J2b-Y218405 из Сисачко-мославске жупаније. Тестирани је Србин. Зна ли се ко је у питању (узорак је YF133955)?
https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/
То је Демић из Брубна (Глина, Банија), на live стаблу су га већ груписали са Демићем из Горњег Класнића и одредили им дубљу подграну: J-Y218111. Чека се процена старости.
https://www.yfull.com/live/tree/J-Y22059/
Тема је преименована из "Кричи J2b-M205>Y22066" у "Кричи и Угреновићи J2b-M205>Y22075>A11525>Y22059" пошто се овде дискутује о целом генетичком роду (који је под тим називом обрађен и у књизи о Херцеговцима), а не само о Кричима.
О племену Кричима имамо засебну тему:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1891.0
Тема о Угреновићима:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1295.0
Засебну тему имамо и о једној од млађих грана која се везује искључиво за Криче:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7091.0
Нека си преименовао, сад смо компактнији! ;) Само да се не појави још неко старо племе које је било Y22059, па да не морамо још једно и да додајемо.
Порука од: Петар М. Демић Април 05, 2025, 01:45:46 пре подне
Вуловић је позитиван на SNP Y155375 (општи SNP кричког племена), тако да је, због крсне славе Никољдан, наручио провјеру SNP-a FT422756 (Кричке, Крнојелци, Поровићи и остали).
Вуловић је позитиван и на SNP FT422756.
Порука од: Небојша Април 05, 2025, 07:38:00 пре подне
Вуловић је позитиван и на SNP FT422756.
Одлично. Било би добро проверити Семберце (Никољдан) на овај, или на општи J-Y155375. То је тај хаплотип, плус иста слава. Добро је што код наших грана испод Y155375 слава често може бити добар путоказ:
Код J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756 Никољдан
Код J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966 Ђурђевдан и Аранђеловдан
Код J2b-M205>Y22059>Y155375>Y218405>Y218111 Ђурђевдан
Порука од: нцп Мај 04, 2025, 08:49:48 поподне
Па ево нешто мало о планинском врху Сумор и катуну Сумор.
Катун Сумор, Планиница
Катун Мијовића (Катун Сумор)
Рушевине катуна Сумор налазе се на самоме пријевоју Царине, јужно од истоименог врха Сумора (1967 м). На простору Сумора су катуни Мијовића и Спаића из Лијешти (ном. Лијешта ) у Кучима, који су удаљени од села око 12 сати хода. Иначе, као и остали комовски катуни и ови су богати изворском водом, добром пашом и шумом. Издиг је био исти као и на осталим комовским катунима. Колибе у катуну су доста групиране.
Ту су и катун Љешански и катун Бакочевића.
ttps://www.dinarskogorje.com/planinski-vijenac-planinica-mojan-marlules.html
Има јако лепих фотографија и корисних појашњења.
Порука од: Иван Вукићевић Децембар 06, 2025, 06:08:17 поподне
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=195.0
Са овом темом је спојена и стара тема о племену Крича (1 форумска страна).
Сада на једном месту имамо целокупну дискусију о Кричима - етимологији, племену и генетици.
Порука од: Небојша Март 11, 2026, 08:10:15 пре подне
Кукић, Ђурђевдан, Лисице, Лучани (Y-DNA37)
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3437.msg216066#msg216066
Чурепић, Цривац, Мућ, Далмација (Y-DNA111)
Поседују модални хаплотип (посебно Чурепић), а добра је вест што ће обојица радити BIG Y-700. Чурепић већ чека резултат. Презиме је иначе уско локализовано и јавља се изгледа само код Хрвата из Далмације. У верзији Ћурапић, Ћурепић, присутно је на простору Далматинске загоре још у периоду 1774-1776 године. С обзиром да Чурепић поседује модални хаплотип, а вредност на 587 је 20, вероватно ће бити нека грана низводно од J-Y22063.
Порука од: Зрно Март 11, 2026, 08:42:12 пре подне
Порука од: Зрно Март 11, 2026, 09:17:23 пре подне
Порука од: Небојша Март 11, 2026, 09:39:59 пре подне
Горавица, Суђурађ, Шипан, Дубровник, J2b-M205>Y22059
Михаљ, Поклечани, Посушје, J2b-M205>Y22059>Y146264>Y523332
Грабовац, Мостар (раније Травник), J2b-M205>Y22059
Јурчевић, Студенци, Ловрећ, J2b-M205>Y22059
Чирко, Рашељке, Дувно, J2b-M205>Y22059
Клишманић, Каштел Штафилић, Сплит, J2b-M205>Y22059>Y22063
Чурепић, Цривац, Мућ, J2b-M205>Y22059
Маруна, Јасенице, J2b-M205>Y22059>Y155375
Мичетић, Бакар, Ријека, J2b-M205>Y22059
Бутковић, Бутковићи, Светиченат, Истра, J2b-M205>Y22059
23andMe и Family Finder SNP резултати
Стјеповић, Дубровник, J2b-M205
Шетка, Циста Велика, Циста Прово, J2b-M205
Шаре, Шибеник, J2b-M205
Бошњак, Поље Шћитово, Фојница, J2b-M205
Дунатов, Преко, Угљан, J2b-M205
Билишков, Каштел Лукшић, Каштела, Сплит, J2b-M205
Ринчић, Сплит, J2b-M205
Дејановић, Велики Скочај, Бихаћ, J2b-M205
Ламбаша, Шибеник, J2b-M205
Станић, Сплит, J2b-M205
Вранеш, Госпић, J2b-M205
(https://iili.io/q7JLUFV.png)
Порука од: Иван Вукићевић Април 20, 2026, 04:52:28 поподне
Порука од: Петар М. Демић Април 20, 2026, 10:47:57 поподне
За неколико тестираних из Баније се наводи да припадају грани Y218595>Y218180, али нисам испратио на основу ког резултата је овај низ формиран. Ко је тачно Y218595+ и Y218180-?
Нисмо сигурни да ли је Y218180 низводно од Y218595 или су ипак на истом нивоу.
Првобитна претпоставка је била да је SNP Y218180 одређујући за банијски Демиће, али се накнадно испоставило да су на Y218180 позитивни и банијски Аџићи, Бадрићи, Муиџе и Сладовићи. Једини банијски род који је негативан и на Y218595 и на Y218180 су Стојаковићи из Доњег Класнића, који са претходно поменутим банијским родовима дијеле SNP Y218111.
Највише података о банијском огранку Крича је сабрано на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=574.msg193177#msg193177 (од ове поруке смо писали о Y218180)
Порука од: Иван Вукићевић Април 21, 2026, 01:30:47 пре подне
Y22059>Y155375>Y218405>Y218111>Y218595/Y218180