J2b-M205>A11525>Y22059

[Ивица Јовановић]

Интересантно, видео сам тај кластер на мепи али сам био убеђен да су неки ваши. Погледао табелу, то су ови под Y22063 односно J-Y22059 што у великој мери славе Св. Николу. Дакле нису дошљаци у некој од скорашњих миграција већ се наслањају на Шоплук. Верујем да их нема дубље тестираних, као и у осталим хаплогрупама из тог дела Србије. Било би интересантно када би се бар двојица тестирала како би се видело како стоје у односу на вас, да ли шта мењају. У крајњем случају можда се види када су се те две гране одвојиле, и тиме вама помогну да се размрси та мистерија око порекла или миграција J-Y22059. Био је још један Калока 

[НиколаВук]

Интересантно, видео сам тај кластер на мепи али сам био убеђен да су неки ваши. Погледао табелу, то су ови под Y22063 односно J-Y22059 што у великој мери славе Св. Николу. Дакле нису дошљаци у некој од скорашњих миграција већ се наслањају на Шоплук. Верујем да их нема дубље тестираних, као и у осталим хаплогрупама из тог дела Србије. Било би интересантно када би се бар двојица тестирала како би се видело како стоје у односу на вас, да ли шта мењају. У крајњем случају можда се види када су се те две гране одвојиле, и тиме вама помогну да се размрси та мистерија око порекла или миграција J-Y22059. Био је још један Калока 

Урадио је Данте тест Радивојевић из Млачишта код Црне Траве, међутим није још увек ни са ким формирао ништа низводније од Y22063.

[Небојша]

Интересантно, видео сам тај кластер на мепи али сам био убеђен да су неки ваши. Погледао табелу, то су ови под Y22063 односно J-Y22059 што у великој мери славе Св. Николу. Дакле нису дошљаци у некој од скорашњих миграција већ се наслањају на Шоплук. Верујем да их нема дубље тестираних, као и у осталим хаплогрупама из тог дела Србије. Било би интересантно када би се бар двојица тестирала како би се видело како стоје у односу на вас, да ли шта мењају. У крајњем случају можда се види када су се те две гране одвојиле, и тиме вама помогну да се размрси та мистерија око порекла или миграција J-Y22059. Био је још један Калока 

И ови су наши  Као што рече Никола, тестирају се, али углавном упадају у Y22063*, као и ових неколико Бугара који су одрадили дубински тест. То нам не говори много за сада, пошто је старост ове гране, као и читаве Y22059, око 1200 година.

[Небојша]

Издвојена је коначно и трећа подграна испод Y22059 на Yfull (Y146264)

Припадају јој:

Јовичић (Томиндан), Доњи Бањани, Љиг, Колубара
Лакић (Томиндан), Горњи Карајзовци, Градишка, Босанска Крајина
Хербез (Аранђеловдан), Дабрица, Берковићи, Херцеговина

[Небојша]

Генчев са Баточанином дијели SNP Y22076. Пошто резултате видим посредно, нисам сигуран за статус на Y22082 и Y22069. Али у сваком случају чини грану испод J2-Y22063 са Расјанима.

Издвојили су на FTDNA грану J-Y22076 коју чине Генчев и Батоћанин.

FTDNA стабло Y22059:

[Небојша]

Један резултат са Family Finder (SNP):


Михаљ, католик, Поклечани, Посушје, J2b-M205


Веома раширен род у Западној Херцеговини, само у Поклечанима пописано је 1991 преко 130 чланова ове породице. Има их са изведеним презименима и родовским надимцима (Билићи, Кавазовићи, Лепићи, Мемедовићи, Скакићи, Томићи). Од Михаља воде порекло Ћурде из Ракитна, као и Богдани из околине Широког Бријега. Омеровићи из Мостара своје порекло такође везују за католике Михаље.

Доњи Поклечани


Ракитно


Расно, Широки Бријег


Петрић наводи да је теорија о пореклу из Македоније натегнута, тј. да су Богдани (Михаљи) староседеоци у области. Од ових Богдана је пореклом тренутно популарни хрватски глумац, Горан Богдан.




Већина аутора ове Михаље повезује са Михаљевићима из Ливањског краја и Имотске крајине, који се спомињу ту још средином 18. века. Имајући у виду везе становништва ових области, ово звучи логично. У Ракитном су 1742. године пописани Мате Михаљевић са 6 чланова, као и Лука Михаљевић са 7 чланова породице. Било би интересантно видети да ли постоји генетичка веза са Јурчевићима из Студенаца и Чиркама из Рашељки код Дувна.

[Зрно]

Михаљевића има у Бадњу код Дрниша, а документовани су још 1648. у Кандијском рату. Сасвим могуће да имају везе са овим другима.

[Небојша]

Бошњаци/муслимани J2b-M205

Делић, Бихаћ, J2b-M205+
Дедић, Бихаћ, J2b-M205+
Диздаревић, Кулен Вакуф/Бихаћ, J2b-M205+
Ибукић, Заград/Велика Кладуша, J2b-M205+
Жунић, Цријеп/Вишеград, J2b-M205+
Коџић, Козарац/Приједор, J2b-M205+
Механовић, Козарац/Приједор, J2b-M205+
Мушић, Љубија/Приједор, J2b-M205+
Тетарић, Бања Лука, J2b-M205+
Ханкић, Бања Лука, J2b-M205+
Беговић, Теслић, J2b-M205+
Ахмић, БиХ, J2b-M205+
Муџахасић, БиХ, J2b-M205+
Крехо, Фоча, J2b-M205+
Пендек, Фоча, J2b-M205+
Ајановић, Доњи Вакуф, J2b-M205+
Џафић, Горњи Рамићи/Кључ, J2b-M205+
Икељић, Горњи Рамићи/Кључ, J2b-M205+
Плавуљ, Нови Град, J2b-M205+
Чолакхоџић, Пресјека/Невесиње, J2b-M205+
Огоринац, Козарска Дубица, J2b-M205+
Муслић, Травник, J2b-M205+
Поровић, Сељане/Пријепоље, J2b-M205>Y22059>Y155375+
Аличковић, Хисарџик/Пријепоље, J2b-M205>Y22059>Y155375
Кајевић, Ивезићи/Пријепоље, J2b-M205>Y22059
Мемић, Црнузи/Прибој, J2b-M205>Y22059
Мехинагић, Прибој, J2b-M205+
Бабић, Трпези/Петњица, J2b-M205>Y22059>Y22063+
Спахић, Грачаница, J2b-M205>Y22059>Y22063+



Извор:
- Српски днк пројекат
- Бошњачки днк пројекат
- 23andMe

[Gorance]

Нема нико од Ђурђевића Таре,Пљеваља?

[Небојша]

Нема нико од Ђурђевића Таре,Пљеваља?

Нема званично још увек. Мада на једном необјављеном истраживању (нису на мапи/списку), има неколико муслиманских породица J-Y22059 из Пријепоља, које су све пореклом из околине Пљеваља, тачније из Кричка.

[Небојша]

Процењена старост подгране J-Y218405, којој припадају Клаусен и Банијски Кричи, око 650 година. Слично дакле као и читава J-Y155375. Нешто је млађа трећа грана J-BY173966 (Пљевља, Западна Србија, Срем), око 500 год.

Иста је процена старости (650 год.) за подграну J2-Y146261, којој припадају Томинштаци Јовичић (Колубара) и Лакић (Бос. Крајина). Као и код неких других хаплогрупа, веза географски међусобно удаљених родова, исте славе, сеже до у касни средњи век.

[Небојша]

Неко у последње време плански пребацује Јермене на Yfull. Има их и у разним M205 гранама. Појавио се недавно и један у грани узводно од Y22059, тј. A11525 (покрајина Тавуш).

[нцп]

Неко у последње време плански пребацује Јермене на Yfull. Има их и у разним M205 гранама. Појавио се недавно и један у грани узводно од Y22059, тј. A11525 (покрајина Тавуш).

А, шта то значи?

Да ли су ови нсши део његове вертикале ?
Да ли је он део слагалице за ове наше?

[Небојша]

А, шта то значи?

Да ли су ови нсши део његове вертикале ?
Да ли је он део слагалице за ове наше?

Не говори превише, због оволике временске дистанце. Али може да указује на потенцијални правац ширења M205, па и ове подгране. Видећемо кад се појаве неки резултати "између".

[нцп]

Не говори превише, због оволике временске дистанце. Али може да указује на потенцијални правац ширења M205, па и ове подгране. Видећемо кад се појаве неки резултати "између".

Хвала. Требало би обратити пажњу.

[Небојша]

На FTDNA се појавио нови J2b-Y22059:

Бутковић, католик, Бутковићи, општина Светиченат, Истра

Због ретке вредности 16 на маркеру 570, може бити неке везе са далматинским Тинторима. На FTDNA су му најближи лички Усорци, Мандићи и Наранчићи из околине Госпића (2 разлике на 25 маркера).

[argo]

На FTDNA се појавио нови J2b-Y22059:

Бутковић, католик, Бутковићи, општина Светиченат, Истра

Због ретке вредности 16 на маркеру 570, може бити неке везе са далматинским Тинторима. На FTDNA су му најближи лички Усорци, Мандићи и Наранчићи из околине Госпића (2 разлике на 25 маркера).

Sa stranice Župe Svetvinčenat:
"POVIJEST ŽUPE JURŠIĆI
Područje župe Juršići poznaje naseljenost još od vremena antike i bizantskog doba. Tada su već postojale sagrađene crkve i kršćanske zajednice. U srednjem vijeku ovo područje se nazivalo Sv. Kvirin prema crkvi podignutoj njemu u čast. Tamo je postojala utvrda i crkva. Zbog čestih ratova i bolesti to je naselje opustjelo u XV. st. Nakon što je kuga poharala i opustošila čitavu Istru 1630. godine, područje župe je iznova naseljeno odlukom mletačkih vlasti hrvatskim obiteljima iz Dalmacije koje su bježale pred Turcima.
Naselja (17): JURŠIĆI, Bankovići, Bonašini, Brščići, Butkovići, Cirka, Cukrići, Dokići, Gilešići, Klarići, Mandelići, Muškovići, Orlići, Pačići, Paradiž, Sveti Kirin, Škicini."

[Небојша]

На FTDNA се појавио нови J2b-Y22059:

Бутковић, католик, Бутковићи, општина Светиченат, Истра

Због ретке вредности 16 на маркеру 570, може бити неке везе са далматинским Тинторима. На FTDNA су му најближи лички Усорци, Мандићи и Наранчићи из околине Госпића (2 разлике на 25 маркера).

Sa stranice Župe Svetvinčenat:
"POVIJEST ŽUPE JURŠIĆI
Područje župe Juršići poznaje naseljenost još od vremena antike i bizantskog doba. Tada su već postojale sagrađene crkve i kršćanske zajednice. U srednjem vijeku ovo područje se nazivalo Sv. Kvirin prema crkvi podignutoj njemu u čast. Tamo je postojala utvrda i crkva. Zbog čestih ratova i bolesti to je naselje opustjelo u XV. st. Nakon što je kuga poharala i opustošila čitavu Istru 1630. godine, područje župe je iznova naseljeno odlukom mletačkih vlasti hrvatskim obiteljima iz Dalmacije koje su bježale pred Turcima.
Naselja (17): JURŠIĆI, Bankovići, Bonašini, Brščići, Butkovići, Cirka, Cukrići, Dokići, Gilešići, Klarići, Mandelići, Muškovići, Orlići, Pačići, Paradiž, Sveti Kirin, Škicini."

И други Бутковић из истог села испао је J2b-M205. Исти генетички род. Ово су уједно и најбројнији Бутковићи у Хрватској. Према Лексику презимена СР Хрватске (1976), чак 149 чланова у 25 домаћинстава. Следећи најбројнији су они из околине Госпића, који припадају хаплогрупи I2-PH908.

Поставља се питање бројности и неких других хрватских родова J2b-M205:

Јурчевић, Студенци, Ловрећ (раније Имотски), 106 (25)
Шетка, Циста Велика, Циста Прово (раније Имотски), 99 (17)
Клишманић, Каштел Штафилић, Сплит, 82 (2)
Ламбаша, Шибеник, 110 (29)
Мичетић, Ријека, +80 у више насеља
Маруна, Јасенице, Бенковац, 114 (16)
Билишков, Каштел Лукшић, 58 (13)
Дунатов, Преко, Угљан (Задар), 123 (26)


Да ли су ово само потомци досељеника с почетка 16. века, или има остатака старијих сеоба (друга половина 14. века).




 

[Crni Kralj]

И други Бутковић из истог села испао је J2b-M205. Исти генетички род. Ово су уједно и најбројнији Бутковићи у Хрватској. Према Лексику презимена СР Хрватске (1976), чак 149 чланова у 25 домаћинстава. Следећи најбројнији су они из околине Госпића, који припадају хаплогрупи I2-PH908.

Поставља се питање бројности и неких других хрватских родова J2b-M205:

Јурчевић, Студенци, Ловрећ (раније Имотски), 106 (25)
Шетка, Циста Велика, Циста Прово (раније Имотски), 99 (17)
Клишманић, Каштел Штафилић, Сплит, 82 (2)
Ламбаша, Шибеник, 110 (29)
Мичетић, Ријека, +80 у више насеља
Маруна, Јасенице, Бенковац, 114 (16)
Билишков, Каштел Лукшић, 58 (13)
Дунатов, Преко, Угљан (Задар), 123 (26)


Да ли су ово само потомци досељеника с почетка 16. века, или има остатака старијих сеоба (друга половина 14. века).

Ја сам истражујући прапостојбину подунавских Буњеваца наишао на Бутковиће из Коњеврата у шибенском залеђу,забележене у попису 1440.-их.

1530.-их година долази до прве сеобе Далматинаца (прото-Буњеваца) у Подунавље,али већ 1564. године већи део становништва се враћа у Далмацију,како је забележено у османским документима.

1579. године у османским дефтеру нахије Сомбор,у селу Бачки Моноштор забележени су домаћини с презименима Бутковић (Budkovity) и Будановић (Budanovity).

Остатак Далматинаца је тада и забележено у Моноштор у,Брегу и Колуту.

Будановићи су забележени у селу Гориш код Коњеврата.
1610.-их долази до "повратничке" сеобе  десет хиљада Буњеваца,те се они Будановићи  који су се вратили у Далмацију сад населили у Таванкут код Суботице.

Најистакнутија личност овог рода је био суботички бискуп Људевит Лајчак Будановић.

[Зрно]

Ово за Буњевце из 15. и сеобе с почетка 16. века је сувише рано, јер они долазе из Херцеговине у Далмацију почетком 16. в, након продора Турака, као и данашњи Срби. То раније становништво у Далмацији би требали бити чакавци који су побегли пред Турцима.