http://popovici-tepca.blogspot.rs/p/blog-page_10.htmlДУРМИТОРСКИ КРАЈ
ДУРМИТОР У СЛИЦИ И РИЈЕЧИ
СЕЛА ТЕПЦА И ПОДГОРА
ТЕПЦА
Географски положај
Село Тепца, у које се 1775. године доселио поп Стеван Дубљевић, налази се у великом проширењу кањона ријеке Таре, са њене лијеве стране и удаљено 7,5 км од Жабљака у правцу северозапада. Идући путем удаљеност је знатно дужа, јер због велике висинске разлике пут много кривуда низ кањон. Жабљак је на надморској висини 1450 м, а висина ријеке Таре у Тепцима је 538 м.
Село је на просечној висини 800 м, најниже куће су на Коњском брду, док су оне под Ођом на надморској висни већој за 600 метара. Село на приближно два једнака дијела. На десној страни су Смољани, Лубетке, Прапратница, Ниновина, Ељени до, Војводин до..., а на лијевој Домућевина, Поток, Возници, Шопаловина, Пољана, Бејовина, Башин до, Повртак... Већи извори су: Велики Поток, Точак, Трновац, Дебеле букве (Бјелила), Смољански извор, Доња ниновина, Водице, Стружица, Језерац, Дилова чесма, Чабрица, Млински поток.
У врлетима и стијенама кањона налазе се бројне пећине. Познате су: Водена пећина, испод Ограђение је Велико и Мало дјатло, Премукућа, Свињарица, Мијаилова козила, Раздеље, Клун, Милинице, Томина врела и друге.
Северном страном села тече Тара, која на том дијелу тока има средњу надморску висину 530 метара. Са источне стране села је дубоки кањон ове ријеке, узводно ненасељен до села Левера, које је удаљено двадесетак километара. Због стрмих и стјеновитих обала бријега (тако мјештани кажу за кањон) десна обала ријеке у овом дијелу тока је ненасељена, али је припадала Тепачком удуту и само су је Тепчани користили за испашу, сјечу лисника и дрва. Са истока је граничила Бегановом усови, па брдом како камен ваља, до Дервиш липове косе. У проширењима и лукама бријег је обрастао шумом, али је и са литицама, стијенама, усовима и точилима. Поред велике дубине (то је најдубљи кањон у Европи) за кањон је карактеристична ширина у проширењима и то код Левера 4, а код Тепаца 5 км, док су у дужем току између ових проширења, сужавања, што стране кањона чини врло стрмим, а на мјестима су то објешене литице: Љуте косе, Бадњина, Драшка усов и друге.
Многи топоними у Тепцима и околини имају називе по погинулим или убијеним Турцима, као: Башин до, Асанова усов, Беганова усов, Беганов камен, Омерова јама, Грданова плоча, Дервиш Липова Коса и друге.
Са јужне стране села уздиже се Ћуровац 1625 м, са врхом на самој ивици кањона, чија је ту дубина 1087 м као и Кук висине 1615 м. Мали Штулац (1953 м) је југозападно од Тепаца, са врхом нешто удаљенијим од ивице кањона, као и Велики Штулац висине 2103 метра. Од правца Жабљака прилаз селу је путем преко Надгорја и Ође одакле пуца поглед на Тепачку валу, Бијеле усови и планину Љубишњу. До скоро је пут низ Ођу био само пјешачка стаза, куда се кљусе под товаром са муком ћерало. То је и најзначајнији пут у селу према коме гранају сви споредни сеоски путељци. Ипак је шири и безбеднији од пута преко Пријечца и са мањим је стрминама, па се туда прогонила товарна стока и говеда. Идући из Смољана уз Ођу оставиће се до 3 сата ода док се изађе на брдо, уз пут се одмарајући на почивалима. Доња и Горња почивала су на заравнима, гдје је на трупине намјештено брвно за сједње, а у близини почивала је и вода. Сада је низ Ођу направљен пут за моторна возила, па се у село стиже колима.
Из правца Подгоре у Тепца се иде и Пријечцом, и низ Крстове силази у село. То је уска козја стаза, која кривуда стрмим дијелом бријега, обилује стрминама и окукама, а на појединим је мјестима, као што је прелазак преко Усови, ризична за стоку и пјешаке. Стаза је на мјестима подзиђивана, и закопавана на окукама, да би се њоме колико-толико безбедније и лакше кретало. Подгорани туда рађе иду, јер им је ближе него низ Ођу, уштеде 2-3 сата пута, па и коње туда проводе, придржавајући их за реп при преласку преко усови.
Из села Мала црна гора у Пиви, у Тепца се стиже стазом преко Лица, а са Ограђенице, села на висоравни испод Љубишње, путем којим се могла и крупна стока прогонити. На овом путу (на средокраћи) су Зивала, одакле су чобани и ријетки путници дозивали плутаре да их превезу на другу страну ријеке, јер моста на ријеци није било.
Прошлост
Још прије доласка Словена у овим крајевима је живјело старо илирско племе Матаруге. Стари надгробни споменици у селу који подсећају на стећке, остаци старе згуре послије топљења неке руде, називи "Грчко гробље", указују на мјесто насељено у давној прошлости: Тумули - надгробне хумке древних Илира нађене су на многим мјестима у Дробњаку. То су и најстарији споменици на овим просторима. Нађени су у долини ријеке Таре у Леверима и у селу Тепцима код тепачке цркве.
Нијесу позната археолошка испитивања који би указали на боравак тих древних људских скупина (19-72).
Племе Кричи насељавају ове крајеве од 13. вијека. Њих су Дробњаци у борби за освајање катуна у 17. вијеку делом асимиловали, а једне уз велике борбе потиснули на десну обалу Таре (3-390). У вријеме владавине Турака овим крајевима, када туђинска власт не само да није пружала никакву сигурност животу породица, већ је, напротив, била симбол њеног уништења, тепачка увала благе климе, удаљена од путева, скровита, а по конфигурацији терена тешко приступачна, пружала је мјештанима, колико-толико сношљивије и безбедније услове живота. Отуда је доста реално претпоставити да је у Тепцима живота било од давнина. Лубурић је писао да су, по предањима које је сакупио, у Тепцима у 17. вијеку живјеле неке "баше", што се може довести у везу са топонимом у горњем селу - Башин до, гдје су живјели Голубовићи.
