J2b-M205>A11525>Y22059

[Небојша]

Истраживање за северну Грчку (2009. год.)

"...samples were collected from 191 unrelated male individuals from the northern region of Greece. "

Истраживање је вршено на 17 маркера, а у табели се налази и хаплотип који би могао бити M205.

Према FTDNA распореду:

Годијељ: 12 23 15 10 15-19 ... 12 12 12 28 16 ... 14 19 ... 11 ... 14 ... 9
Грк:        12 24 15 10 16-18 ... 12 12 11 27 17 ... 14 20 ... 11 ... 14 ... 9

Према распореду на 17 маркера:

Годијељ: 14 12 23 28 16 15 15-19 12 10 12 21 12 11 14 9 19
Грк:        14 12 24 27 17 15 16-18 12 10 12 21 11 11 14 9 20

Извор: "Population genetics of Y-chromosome STRs in a population of Northern Greeks (2009)"

Судећи по калкулатору - 100% J2b M205. Ово је уједно и први Грк M205, који није са Пелопонеза. Грци су, уз Французе, и до сада били најближи балканским M205.

Ово може, а и не мора, да буде веза која спаја грчке, бугарске, француске и српске хаплотипове.

Када се у YHRD базу убаце маркери "северног Грка", добијамо следеће:

[Небојша]

На FTDNA мапи ми се појавио један "Годијељ" у околини Торина (Cuorgnè). У питању је презиме Clerico.



Распрострањеност презимена Clerico у Италији:



http://www.italianames.com/italian-last-names-maps/CLERICO

Овај Италијан није далеко од Француза M205 и Бојера, који је највероватније пореклом из Алзаса.

Занимљиво да историја Торина почиње у 3. веку п. н. е. када су се у долини реке По настанила прва племена Таурина, потомака келтско-лигурске лозе заједно са Галима, који су прешли Алпе у потрази за обрадивим тлом.

[Небојша]

Поклапања М. Опермана на 12 маркера (најстарији познати предак - Хајнц Фриц Оперман):



Извор: FTDNA (25.04.2015)

[Небојша]

Веома битна ствар за порекло Годијеља и причу о Бањанима, Македонији, миграцијама са југа, итд.

Наиме, 2005. год. спроведено је днк испитивање у Македонији. Тестирани су Македонци (84) и Македонски Роми (68).

Population genetics of 8 Y chromosome STR loci in Macedonians and Macedonian Romani (Gypsy)

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0379073804008205

Код Македонаца постоји хаплотип који се, на основу 9 маркера, савршено уклапа у модални хаплотип Годијеља.

12 23 15 10 15-19 _ _ _ 12 12 28


Треба испитати могућност сеобе са I2a DN. Обе хаплогрупе постоје у Бугарској, Македонији, Црној Гори (етапна станица), али и у великом броју код крајишких Срба.

[Небојша]

Још један Годијељ код Секеља.

12, 23, 15, 10, 15-19 _ _ 12, 12, 12, 28

Маркер DYS437 = 14

Тестирани има потпуно поклапање са Чирком (модални хаплотип). Од Козме (такође Секељ M205) се разликује само на брзомутирајућем маркеру 385b.

Место порекла:

http://en.wikipedia.org/wiki/Miercurea_Ciuc

У Румунији већ имамо 2 J2b M205:

- Гашпар Козма

http://hu.wikipedia.org/wiki/Sz%C3%A1rhegy_(Rom%C3%A1nia)

- Димитру Баломиреан

http://en.wikipedia.org/wiki/Alba_Iulia

[Небојша]

У оној студији о генетици Македонаца (Population genetics of 8 Y chromosome STR loci in Macedonians and Macedonian Romani) налазе се два годијељска хаплотипа.

Маркери:

1. 12 23 15 10 15-19 _ _ _ 12 12 28

2. 12 23 15 10 16-19 _ _ _ 12 12 28

На основу научних радова о генетици балканских народа, може се доћи до закључка да хаплогрупа J2b1 постоји у већем проценту само код Срба и Македонаца/Македонских Грка.

- High-Resolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow Among Slavic Populations (Срби 4.40%, Македонци 2.50%)

- Implications of the role of Southeastern Europe in the origins and diffusion of major Eurasian paternal lineages (Босански Срби 3.7%, Македонски Грци 3.5%)

- The coming of the Greeks to Provence and Corsica: Y-chromosome models of archaic Greek colonization of the western Mediterranean (J2b1 M205 - Фокеја и Сескло)

Ако овоме додамо најновије резултате Годијеља из Македоније и чињеницу да је ова хаплогрупа заступљена у Бугарској, све упућује на повећану концентрацију J2b1 (матица?) у тим крајевима.


Код Срба проценат ове хаплогрупе варира од 3 до 6%.

Код Срба у Војводини износи 3.75%. Према истраживању из 2005. год. (Y chromosome STR polymorphisms in a Serbian population sample - 114 тестираних), у Србији је на 3.51%. Видели смо већ да се помиње 4.40% и 3.7% код Срба у БиХ. У српском днк пројекту, око 6%.

[Лепеничанин]

Информација која можда није од великог значаја али је из прве руке.

Питао сам једног Сајића (од оних из околине Љига, славе св Тому) шта зна о пореклу и рекао ми је да они мисле да су пореклом из Босне.

[Dragoljub76]

Pozz. Danas mi se javio Dave Weaver. Ja i on imamo poklapanje na 11 markera. Zamolio me da mu pomognem oko korjena. Kaže da je usvojen, da ne zna ko mu je biološki otac i da ima informaciju da bi to mogao biti izvjesni Bruce Merklebred ili Bruce Merkobrad / vjerovatno Mrkobrad /. Na njegovom profilu na www.familytreedna.com stoji da vezan za Kovin, ali ne znam odakle mu ta informacija. Imate li šta da mu pošaljem? Hvala unaprijed.

[Небојша]

Информација која можда није од великог значаја али је из прве руке.

Питао сам једног Сајића (од оних из околине Љига, славе св Тому) шта зна о пореклу и рекао ми је да они мисле да су пореклом из Босне.

Судећи по стручној литератури, Сајићи су "староседеоци". Проблем је што на 17 маркера имају потпуно поклапање са Пејановићима и Мијовићима из Дробњака.

Недавно су се у овом делу Србије (Бранчић) појавили I1 Дробњаци, који такође верују да су староседеоци.

[Небојша]

Pozz. Danas mi se javio Dave Weaver. Ja i on imamo poklapanje na 11 markera. Zamolio me da mu pomognem oko korjena. Kaže da je usvojen, da ne zna ko mu je biološki otac i da ima informaciju da bi to mogao biti izvjesni Bruce Merklebred ili Bruce Merkobrad / vjerovatno Mrkobrad /. Na njegovom profilu na www.familytreedna.com stoji da vezan za Kovin, ali ne znam odakle mu ta informacija. Imate li šta da mu pošaljem? Hvala unaprijed.

Поздрав Драгољубе

Пренеси Дејву да смо пронашли неке податке:

Петар је детаљно све обрадио на основу доступних информација

Бруно Мркобрад рођен је око 1905. године.
На попису из 1930. године навео је Србију као земљу поријекла
На попису из 1940. године навео је Југославију као земљу поријекла.
Године 1940. пописани су:
- Bruno Merkobrad, глава куће, стар 35 година
- Rena Merkobrad, жена, стара 30 година
- Laverne Merkorbad, ћерка, стара 11 година
- Bruce Merkobrad, син, стар 9 година
- Douglas Merkobrad, син, стар 5 година
Могло би се закључити на основу имена дјеце да је Мркобрадова жена вјероватно била поријеклом из Шкотске.


Тражио сам све Мркобраде који се везују за државу Мичиген.
Постоје само двојица старијих од Бруна - Steve/Steven и Mito/Mike.
С обзиром на године рођења и два сусједна мјеста у којима живе, можемо закључити да се ради о браћи или блиским рођацима.

Регистрациони лист Стива Мркобрада из Првог свјетског рата
http://s29.postimg.org/m8q5can3b/record_image_2.jpg
Стив је рођен 24.2.1879. године. Као најближи род навео је своју жену - Хелен (рођену 1883. године).

Регистрациони лист Мите Мркобрада из Првог свјетског рата
http://s17.postimg.org/y3q8irvz3/record_image.jpg
Мито је рођен 1.10.1883. године.
Оно што пада у очи је да Мито Мркобрад наводи Бруна Мркобрада као нећака.
Мито се касније јавља као Мајк Мркобрад, с тим да се негдје као датум рођења наводи 1.10.1884. године.
Као његово мјесто рођења наведено је мјесто Temes Gubi, Hungary, а сазнајемо да му се отац звао Самјуел (Samuel).
Мајк Мркобрад умро је 9.1.1939. године.

На основу других података са истог сајта сазнао сам да је Стив Мркобрад дошао у Америку 1909. године.
Потом сам на сајту www.libertyellisfoundation.org тражио све Мркобраде који су дошли у Америку 1909. године.
Године 1909. у Америку су дошли:
- Милић Мркобрад, стар 26 година (1883. годиште), мјесто рођења Утиња (Кордун)
- Арсенија Мркобрад, мјесто рођења Вргинмост (Банија-Кордун)
- Фелиција Мркобрад, жена Стевана Мркобрада, стара 25 година (1884. годиште), мјесто рођења Temes Kubin (Ковин, Банат)
- Бранко Мркобрад, син Стевана и Фелиције, стар 4 године (1905. годиште), мјесто рођења Temes Kubin (Ковин, Банат)

Дакле, можемо закључити да је наш Бруно уствари Бранко Мркобрад, син Стевана (Стива) и Фелиције (Хелен), рођен 1905. године у Ковину (Банат) и да му је Мито Мркобрад вјероватно стриц.

[Небојша]

Кад већ поменусмо Мркобрада, на Ysearch-u се појавио Ј2б1 који има потпуно поклапање са њим (12/12).

Нема информација о пореклу. Контакт особа је неки Симо, стога верујем да је и овај Ј2б1 пореклом из Босне/Крајине.

[Лепеничанин]

Пада ми на памет да су можда качерски староседеоци за своју област порекла (Дробњак), тада када су се населили у Качер (17. или пре 18. век) користили назив Босна.

Нису сигурно могли знати да ће данас Дробњак бити у границама Црне Горе, а питање је колико се назив Херцеговина усталио међу обичним народом пре 1700. године. Херцеговина је историјски гледано настала као државна творевина на делу територије средњевековне државе Босне. Могуће је да су тадашњи Дробњаци сматрали да живе у Босни.

[Nebo]

Пада ми на памет да су можда качерски староседеоци за своју област порекла (Дробњак), тада када су се населили у Качер (17. или пре 18. век) користили назив Босна.

Нису сигурно могли знати да ће данас Дробњак бити у границама Црне Горе, а питање је колико се назив Херцеговина усталио међу обичним народом пре 1700. године. Херцеговина је историјски гледано настала као државна творевина на делу територије средњевековне државе Босне. Могуће је да су тадашњи Дробњаци сматрали да живе у Босни.

И не само то.
Можда има је Босна била етапна станица при исељењу.
Један број Дробњака се иселио у Босну (Сарајевско поље, Подриње) током турске власти. Сигурно су многи, касније, прелазили у Србију, у време аустријске власти у 18. веку, у време српских устанака, и нарочито после 1830.

[Лепеничанин]

Један број Дробњака се иселио у Босну (Сарајевско поље, Подриње) током турске власти. Сигурно су многи, касније, прелазили у Србију

Баш тако. А добро си напоменуо да су имали и етапне станице у расељавању.  Само изгледа да су те станице поред Подриња биле и свуда по Старом Влаху у ширем смислу (доста источније од Дрине).

Доказ за то је на пример да Миливојчевићи из Бранчића имају генетски блиске сроднике у Кремнима у Старом Влаху. У Качер су се углавном, што је познато из литературе, населиле породице непосредно дошле из Старог Влаха, а изгледа да је међу њима било доста њих које су пошле из Дробњака.

Чини ми се да ипак нису долазили са територије данашње БиХ, него је у њиховој свести Босна значила и земљу у којој је Дробњак, а можда су и Стари Влах сматрали Босном.

[Nebo]

Чини ми се да ипак нису долазили са територије данашње БиХ, него је у њиховој свести Босна значила и земљу у којој је Дробњак, а можда су и Стари Влах сматрали Босном.

Читао сам скоро неки рад о Старом Влаху (покушаћу да га нађем и поставим), његове границе су у турско време биле променљиве, али оно што је битно везано за твој пост је да је он гравитирао Вишеграду и источној Босни, више него Србији. Отуд, не би било необично да неко ко је из Дробњака дошао у стари Влах, па одатле у Качер  (?), каже да је дошао "из Босне".

[Nebo]

Читао сам скоро неки рад о Старом Влаху (покушаћу да га нађем и поставим)...

http://etnografskimuzej.rs/wp-content/uploads/2014/01/Glasnik-Etnografskog-muzeja-u-Beogradu-knjiga-24-godina-1961.pdf
(стр. 25-46)

[argo]

Pozz. Danas mi se javio Dave Weaver. Ja i on imamo poklapanje na 11 markera. Zamolio me da mu pomognem oko korjena. Kaže da je usvojen, da ne zna ko mu je biološki otac i da ima informaciju da bi to mogao biti izvjesni Bruce Merklebred ili Bruce Merkobrad / vjerovatno Mrkobrad /. Na njegovom profilu na www.familytreedna.com stoji da vezan za Kovin, ali ne znam odakle mu ta informacija. Imate li šta da mu pošaljem? Hvala unaprijed.

Ovdje bi trebalo još spomenuti da su Mrkobrade u Banat vjerovatno stigli iz Like (1712. ih je bilo u Lovincu, Jošanima i Podlapcu) ili iz Smokovića kod Zadra gdje su popisani 1709. godine (Stevan Mrkobrada).

[Небојша]

Прегледао сам хаплотипове из рада "A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci".

Поред Србије, Хрватске и Босне, годијељски хаплотип се појављује још у Италији (2 хаплотипа) и Мађарској.

Двојица су из Равене. Један је на 23 маркера најсличнији Мркобраду, а други изгледа Демићу.

Годијељ из Мађарске (Будимпешта) такође подсећа на Мркобрада.

Неки од ових Ј2б1 су готово сигурно на Ј2б1 YHRD мапи:




Сада имамо четири Италијана (Појани, Клерико и двојица из Равене) и три Мађара-Годијеља (двојица Секеља и један из Будимпеште).

Распоред - DYS19 DYS389I DYS389II DYS389II.I   DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS385ab DYS438 DYS439 DYS437 DYS448 DYS456 DYS458 DYS635 GATAH4 DYS576 DYS481 DYS549 DYS533 DYS570 DYS643

Равена 1: 15 12 28 16 23 10 12 12 15,18 9 12 14   19 15 14 21 12 17 23 13 11 18 9

Равена 2: 15 12 28 16 23 10 12 12 16,18 9 12 14 19 15 15 21 12 17 23 13 11 18 9

Будимпешта: 15 12    28 16 23 10 12 12 15,18 9 12 14 19 14 15 21 12 18 23 12 11 18 9


Можда треба издвојити и хаплотип једног Пољака

(Wrocław): 15 12 28 16 24 10 11 12 16,18 9 12 14 20 15 16 20 11 17 23 12 12 19 9

Иако није Годијељ, чини ми се да је ово најближи "Словен Ј2б1".

У бази се налази преко 19 000 хаплотипова. У Грчкој, Македонији и Албанији нема Ј2б1, а ови у Италији и Мађарској су близу Балкана, па се и даље не може извести неки закључак.














 

[Demetrius]

У односу на другог Талијана из Равене, ја имам пет разлика (уз то три његова тестирана маркера улазе у 111 маркера, док сам ја тестирао 67).

- маркер 19 (он 16, ја 15), али има наших са његовом вриједношћу (Делић, Мркобрад)
- маркер 456 (он 15, ја 14), али има наших са његовом вриједношћу (Мандић)
- маркер H4 (он 12, ја 11), али се тај смањује за 1 (нпр. мени је у резултатима из Београдске лабораторије стајала вриједност 12)
- маркер 576 (он 17, ја 19). али сам ја једини од наших који ту има вриједност 19 (остали наши имају 17 или 18)
- маркер 481 (он 23, ја 24), али има наших са обје вриједности

Дакле, 100% "Годијељ".

[Dragoljub76]

Хвала пуно Небојша на исцрпним подацима. У току дана ћу прослиједити податке господину Виверу.