Конкретно, село Јажинце је према турском попису Област Бранковића из 1455. године бројало 29 кућа и 2 удовице. Сва пописана властита имена су српска и хришћанска. Међутим, пример племена Пипери, који се, колико се сада могу сетити, први пут помињу у 14. веку указује на то да у Средњем веку R1b-BY611 није нужно ишла "руку под руку" са албанским националним идентитетом. Очигледно је да је R1b-BY611 била присутна на планинским пределима, који раздвајају српски и албански национални корпус. Њено присуство је на Проклетијама и Шари старије од формирања и консолидовања албанске националне свести у модерном смислу...
Сеоба Арбанаса ка простору Косова и Метохије је било и током касног средњег века као и у рано доба турске владавине. Добар пример су арбанашки катуни из 14. века у близини Призрена, поменути у дечанским хрисовуљама. Цитат из рада Уроша Шешума "Србија и Стара Србија (1804-1839)", стр. 20, нап. 39:
"Као што је речено, места Мађаре, Црнце, Цапарце, Ђиновце, Новаци и Шпинадија забележена су као арбанашки катуни 1348. године. Већ 1571. године сва ова места била су србизована. Исти је случај и са две махале Трепче у периоду 1566-1574. Анализа арбанашког простирања на Косову и Метохији Адема Ханџића на основу Пописа земље Бранковића показује да је асимилација Арбанаса средином 15. века била у пуном јеку. У попису често отац има словенско име, док син има арбанашко или обрнуто, мада преовладава словенизација потомака. Исти је случај са Арбанасима у околини Кичева где се срећу Арбанас син Петка и Станиша син Арбанаса."
Дакле досељавали су се Арбанаси на простор Старе Србије и раније од краја 17. и 18-19. века, али су због монолитне и компактне српске већине бивали асимиловани међу Србе, што се мења тек са Великим сеобама. Мислим да најпре у овим ранијим миграцијама треба тражити порекло српских староседелачких R1b-BY611>Z2705>Y32147 као и подграна од J2b2-Z638>L1296; није немогуће ни да су неке од ових грана влашке, али бих ту предност ипак дао онима који су R1b-Z2705* или J2b2-PH1602, с обзиром да се Y32147 и L1296 много јасније везују за сам арбанашки етнос.
Мислим да треба бити опрезан са закључцима о тадашњем идентитету ових породица. Читам и пратим ову тему дуго. Нешто ми није јасно.
Испада да свуда имамо Влахе ... на читавом Балкану који су се
делом "претопили" у Србе, Хрвате, Црногорце, Македонце, Бугаре, Румуне и Грке. Има оних који се изјашњавају и дан данашњи као Власи.
Како то да их никако нема међу Албанцима?
Или их има, али се слабо уочава њихов траг у овом етносу?
То је нелогично.
Сматрам да се без узимања у обзир предања, обичаја и других показатеља, само на основу генетичке генеологије не може чврсто закључивати о националном идентитету појединаца.
Тек онда када добро проучимо оне који се и данас изјашњавају као Власи на Балкану можемо изводити закључке о нациналном идентитету у прошлости многих појединаца и родова.
Да ли су Крлигате близу неког од влашких катуна на простору Косова и Метохије из 13-14. вијека, забиљежених у манастриским повељама, а приказаних на сљедећој карти
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3793.msg102311#msg102311
Најближи су им Пројиловци, мада се они налазе на северним обронцима Чичавице, ако сам добро проценио.
Мислим да полако добијам одговор на моје питање односно потврду мог чврстог уверења да многи данашњи родови односно појединци воде порекло од Влаха али баш Влаха не од Арбанаса (Албанаца), нити од Срба који су ради опстанка прелазили у "влашки" статус након распада Душановог царства!
У време Цара Душана се "у главу" знало ко је Србин, ко Арбанас, ко Влах, ко Грк, ко Латин!
Честитам Слатинцу на упорности да открије своје порекло по мушкој линији!
