J2b-M205>A11525>Y22059

[Окир СРБ]

Тестирани Дејв Вивер (Dave Weaver) оставио је адресу и податке о презименима својих предака.

Адреса:
[email protected] (изгледа да му је средње име Џорџ)

Презимена:
1. Weaver (Detroit, Michigan)
2. Jaynes (Detroit, Michigan)
3. Kezhegopenayse (Detroit, Michigan)
4. Kijigobinesse (Detroit, Michigan)

Друга два презимена су индијска.

Исту адресу пронашао сам на неколико мјеста, чини ми се ријеч о неком центру или покрету за усвајање дјеце.

Adoption Identity Movement/Dave Weaver
PO Box 812,
Hazel Park,
Michigan 48030
ph. 810-548-6291
email address: [email protected]

У мјесту Хејзел Парк, у држави Мичиген постоји неколико људи са презименом Вивер. Помињу се ту још 1866. године.
Покушаћу их контактирати.

[Небојша]

Добра вест за Годијеље. Јавио се Дејв Вивер. Он је заправо пореклом са ових простора. Усвојен је, а његова биолошка мајка је Индијанка.

Биолошки отац му је Брус Меркобрад (Мркобрад). Његов деда, Бруно, на попису САД из 1940. године, навео је место рођења - Југославија.

На попису из 1930. пише Србија, тако да ни он сам није сигуран одакле су дошли у САД.

[Небојша]

У Лици је било Мркобрада. Настањени су близу наших Усораца J2b1, па верујем да ту постоји нека веза.

Село Мекињар (Удбина, Лика):

Мркобраде (Аранђеловдан), дошли из Плашког

Село Јошан (Удбина, Лика):

Мркобраде (Аранђеловдан), дошли из Бриња, Вилићи

Занимљиво да се Мркобради католици помињу у Ловинцу и околини. Налазе се у подгрупи Зрмањчана (Буњевци који су из Мостарског подручја населили просторе око Зрмање, од куда су дошли у ловиначки крај).

Поред њих у овој групи су још: Баџек, Беронићи, Чавчићи, Деспоти, Ивезићи, Јагари, Јапунчићи, Карани, Кларићи, Кнежевићи, Марковиновићи, Машићи, Матовниновићи, Пастуовићи, Першићи, Пешути, Стрмотићи, Шиловићи и Шулентићи.

[Небојша]

Још један Годијељ - Италијан. У питању је Luciano Poiani. 

Као што сам и очекивао, ово презиме се најчешће јавља на северу Италије, где већ имамо једног J2b M205 - Benedetto, Piemont.

[Sirius]

Још један Годијељ - Италијан. У питању је Luciano Poiani. 

Као што сам и очекивао, ово презиме се најчешће јавља на северу Италије, где већ имамо једног J2b M205 - Benedetto, Piemont.

Kako je krenulo ne bi me čudilo da se radi o Lucianu Poianiju, potomku Ante Stipana Pojanija iz Makarske
http://www.geni.com/people/Antes-Pojani/6000000017411078874

[Небојша]

Kako je krenulo ne bi me čudilo da se radi o Lucianu Poianiju, potomku Ante Stipana Pojanija iz Makarske
http://www.geni.com/people/Antes-Pojani/6000000017411078874

Све је могуће. Енглез Мозли J2b1 је уствари Бугарин Игњатов, Американац Вивер је Србин Мркобрад. Осећам да су Опермани из Дубице.

Иначе, Оперман је из Канаде. Његови су дошли из Немачке (Ајнбек) 1956. године. Не зна пуно о пореклу. Судећи по његовом изгледу, али и изгледу још неких Опермана из Ајнбека, више личе на Балканце, него на Немце. Прошли би у Босни без проблема.

Ови северни Италијани такође могу бити исељеници са простора бивше Југе. Од Далмације и Лике, где има пуно наших J2b1, дели их "само" Јадран.

 

[Синиша Јерковић]

Небојша, свака част за проналазак Мркобрада.

Судећи по имену претка-Бруно, а и по облику презимена Мркобрад, а не Мркобрада, вјероватно се ради о о католичкој грани породице. Мркобрад је католички облик презимена, а Мркобрада православни.

У групи са Мркобрадима Буњевцима помињу се и Шулентићи. Чини ми се да су се Шуленде спомињале као Шпање у Пјешовцима, колико се сјећам, морам провјерити.

[Окир СРБ]

Мало сам "копао" по сајту www.familysearch.org и пронашао свашта.


Бруно Мркобрад рођен је око 1905. године.
На попису из 1930. године навео је Србију као земљу поријекла (дакле, одмах можемо отписати да су од хрватске гране Мркобрада из Лике).
На попису из 1940. године навео је Југославију као земљу поријекла.
Године 1940. пописани су:
- Bruno Merkobrad, глава куће, стар 35 година
- Rena Merkobrad, жена, стара 30 година
- Laverne Merkorbad, ћерка, стара 11 година
- Bruce Merkobrad, син, стар 9 година
- Douglas Merkobrad, син, стар 5 година
Могло би се закључити на основу имена дјеце да је Мркобрадова жена вјероватно била поријеклом из Шкотске.


Тражио сам све Мркобраде који се везују за државу Мичиген.
Постоје само двојица старијих од Бруна - Steve/Steven и Mito/Mike.
С обзиром на године рођења и два сусједна мјеста у којима живе, можемо закључити да се ради о браћи или блиским рођацима.

Регистрациони лист Стива Мркобрада из Првог свјетског рата
http://s29.postimg.org/m8q5can3b/record_image_2.jpg
Стив је рођен 24.2.1879. године. Као најближи род навео је своју жену - Хелен (рођену 1883. године).

Регистрациони лист Мите Мркобрада из Првог свјетског рата
http://s17.postimg.org/y3q8irvz3/record_image.jpg
Мито је рођен 1.10.1883. године.
Оно што пада у очи је да Мито Мркобрад наводи Бруна Мркобрада као нећака.
Мито се касније јавља као Мајк Мркобрад, с тим да се негдје као датум рођења наводи 1.10.1884. године.
Као његово мјесто рођења наведено је мјесто Temes Gubi, Hungary, а сазнајемо да му се отац звао Самјуел (Samuel).
Мајк Мркобрад умро је 9.1.1939. године.

На основу других података са истог сајта сазнао сам да је Стив Мркобрад дошао у Америку 1909. године.
Потом сам на сајту www.libertyellisfoundation.org тражио све Мркобраде који су дошли у Америку 1909. године.
Године 1909. у Америку су дошли:
- Милић Мркобрад, стар 26 година (1883. годиште), мјесто рођења Утиња (Кордун)
- Арсенија Мркобрад, мјесто рођења Вргинмост (Банија-Кордун)
- Фелиција Мркобрад, жена Стевана Мркобрада, стара 25 година (1884. годиште), мјесто рођења Temes Kubin (Ковин, Банат)
- Бранко Мркобрад, син Стевана и Фелиције, стар 4 године (1905. годиште), мјесто рођења Temes Kubin (Ковин, Банат)


Дакле, можемо закључити да је наш Бруно уствари Бранко Мркобрад, син Стевана (Стива) и Фелиције (Хелен), рођен 1905. године у Ковину (Банат) и да му је Мито Мркобрад вјероватно стриц.

[Окир СРБ]

Мркобрад је католички облик презимена, а Мркобрада православни.

Не бих се сложио.

Презиме Мркобрад постоји међу Србима Кордуна (околина Војнића и Слуња). Они су нам потврдили да славе Аранђеловдан.
Презиме Мркобрада постоји међу Србима Баније (околина Вргинмоста, Двора и Глине).

Тачно је да постоје Мркобради католици. Они су из Лике, из околине Грачаца. Било их је 8 куће по попису из 1915. године.

Занимљиво је да су Мркобраде постојале међу личким Србима 1915. године (6 кућа у околини Удбине и Доњег Лапца). Забиљежено је да су и они славили Аранђеловдан.

Очито је ријеч о истом роду.

[Небојша]

Одлично Перо. Тражим сад код Ј. Ердељановића, "Срби у Банату", али их нема у Ковину. Вероватно су се већ иселили у време када је настала ова монографија.

[Синиша Јерковић]

Не бих се сложио.

Презиме Мркобрад постоји међу Србима Кордуна (околина Војнића и Слуња). Они су нам потврдили да славе Аранђеловдан.
Презиме Мркобрада постоји међу Србима Баније (околина Вргинмоста, Двора и Глине).

Тачно је да постоје Мркобради католици. Они су из Лике, из околине Грачаца. Било их је 8 куће по попису из 1915. године.

Занимљиво је да су Мркобраде постојале међу личким Србима 1915. године (6 кућа у околини Удбине и Доњег Лапца). Забиљежено је да су и они славили Аранђеловдан.

Очито је ријеч о истом роду.

Да, сад сам и ја видио да их има доста на Кордуну.

Како год, мислим да се ради о истом роду и за католике и за православце.

Ово си лијепо пронашао за Ковин. Погледах и тамо, видим да у самом Ковину има читав један крај који се зове Хрватски крај. Не живе тамо Хрвати већ Срби из Хрватске. Ердељановић каже да су доселили из Хрватске и наводи неколико презимена (препознатљива крајишка презимена). Не наводи Мркобраде, али вјерујем да су и они били у овој групи.

[Окир СРБ]

Било би добро да "претресемо" литературу о простору Војводине.

У дјелу "Речник презимена Шајкашке" наводе се презимена:
1. Мркобрад
- мјесто Лок, од 1779-1843. године (30 помена)
- мјесто Чуруг, 1836. године
- мјесто Госпођинци, 1892. године (2 помена)
- мјесто Сурдук, 1781. године
2. Мркобрада
- мјесто Лок, од 1778-1801. године (21 помен)
3. Мркобрадић
- мјесто Мошорин, 1778. године
- мјесто Лок, 1785. године
4. Мркобрадов
- мјесто Лок, 1785, 1820, 1837. године (5 помена)

Видимо да је овдје матица село Лок у околини Титела.

[Небојша]

Наравно да код Годијеља све мора бити компликовано. Јавио се и Шулц.

Наиме, његов деда, Michael Schulz, дошао је у Чикаго 1956. године. Његова фамилија је пореклом из Јабуке крај Панчева. Живели су тамо преко 200 година, све до 1944.

У питању су Дунавске Швабе, тј Подунавски Немци (нем. Donauschwaben), који су у те крајеве дошли у 18. веку.

Човек поседује књигу са именима и презименима свих житеља Јабуке. Прецизни, као и сви Немци, бележили су свако презиме, знају тачно ко је одакле дошао и у којој кући је живео.

Ја се и даље потајно надам да је и тај Шулц у Немачку дошао са Балкана.

Подунавски Немци су пореклом махом из јужнијих крајева Немачке (Ацо је пронашао податак да је и презиме Oppermann пореклом са југа). Већ смо причали о J2b1 и Алпима. Sirius је помињао и могуће стапање са Словенима у Подунављу. Преко Алпа су прешли и Келти, али и многи други.

Ови крајеви су улазили у границе Римског царства, тако да су све опције у игри.

Бојим се да ће Годијељи морати да науче да јодлују.

<a href="https://www.youtube.com/v/8bzziAv9o4w" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/8bzziAv9o4w</a>


 

[Окир СРБ]

Наравно да код Годијеља све мора бити компликовано. Јавио се и Шулц.

Наиме, његов деда, Michael Schulz, дошао је у Чикаго 1956. године. Његова фамилија је пореклом из Јабуке крај Панчева. Живели су тамо преко 200 година, све до 1944.

У питању су Дунавске Швабе, тј Подунавски Немци (нем. Donauschwaben), који су у те крајеве дошли у 18. веку.

Прије ће бити да се нека бака нашег Шулца "дружила" са неким Србином из Баната, но да су дошли ту у XVIII вијеку.

Имамо три Србина из Баната (Мркобрад, Станаћев, Стојановић) и велики број нама блиских људи са простора Балкана.
Тешко ми је да поред тога повјерујем да је Шулц ту дошао тек у XVIII вијеку.

[Небојша]

Проблем је што имамо још једног Швабу J2b1 и два Италијана, који су са севера Италије - дакле опет Алпи.

Не знам да ли су нам банатски J2b1 од користи. Мркобради су Личани вероватно, Станаћев је далеко (Ново Милошево), а Стојановићи су из динарских крајева дошли у околину Беле Цркве.

Јабука је била насељена Србима (дошли после велике сеобе) и Подунавским Немцима (дошли у 18. веку). Данас има у овом месту пуно Македонаца, али су они дошли после 2. св. рата, па нам нису од користи.

И ја бих волео да је нека Немица пала на шарм "неодољивог балканског J2b1", али бојим се да нам то не решава проблем који имамо са Италијанима и Немцима са Алпа.

[Окир СРБ]

Што се тиче презимена Мркобрад/Мркобрада и Крајине:
1) према шематизму митрополије Дабробосанске из 1882. године, на простору те епархије није пописано слично презиме;
2) према шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, на простору те епархије пописано је презиме Мркобрада са крсним славама Аранђеловданом и Никољданом;
3) према шематизму епархије Пакрачке из 1898. године, на простору те епархије није пописано слично презиме.


Почећу од Лике.


Према попису Лике из 1712. године, на ловиначком подручју постојало је пет породица Мркобрада са земљом (Михаилова, Нинкова, Берисавова, Вукова, Јованова) и једна породица Мркорбада без земље (Вучићева), свих шест породица наведене су као влашке, с тим да је наведено и да је Вучићева породица дошла из Дабра (околина Оточца).
- породице Михаила и Нинка

- породице Берисава и Вука

- Јованова породица

- Вучићева породица


Према попису Лике из 1712. године, на мекињарском подручју постојала је једна породица Мркобрада са земљом (Ђурина).
- Ђурина породица



Према попису Лике из 1712. године, помињу се још Радота (Јошани) и Вукадин (Дивосело).
- Радота

- Вукадин



У попису Лике и Крбаве из 1915. године пописана су два облика презимена - Мркобрад и Мркобрада.
- презиме Мркобрад (8 кућа)
1. Церје (Ловинац), 7 кућа
2. Свети Рок, 1 кућа
- презиме Мркобрада (6 кућа)
1. Мекињар (Удбина), 4 куће
2. Ораовац (Доњи Лапац), 2 куће


У попису Хрватске из 1948. године, на простору Лике пописанa су два облика презимена - Мркобрад и Мркобрада.
- презиме Мркобрад
1. Свети Рок, општина Грачац (4 куће, 20 особа)
- презиме Мркобрада
1. Мекињар, општина Титова Кореница (4 куће, 20 особа)
2. Висућ, општина Титова Кореница (1 особа без своје куће)

[Окир СРБ]

Kako je krenulo ne bi me čudilo da se radi o Lucianu Poianiju, potomku Ante Stipana Pojanija iz Makarske
http://www.geni.com/people/Antes-Pojani/6000000017411078874

Одличан линк, Сиријусе.

Као што видимо, ову страницу уређује Luciano Alfredo Poiani.

Оставио је доста података о прецима. Пратићемо само мушку линију.
- Giovanni Pojani, рођен око 1727. године.
- Antonio Pojani (1757-1811)
- Angelo Pojani (1792-1855)
- Antonio Pojani (1817-1902), рођен у Умагу (Истра)
- Filip Pojani, рођен 1865. године у Макарској (Далмација)
- Ante Stipan Pojani (1899-1958), рођен у Макарској (Далмација)
- Claudio Sergio Poiani
- Luciano Alfredo Poiani

Дакле, најстарије познато мјесто у коме је рођен неки Појанијев предак је Умаг (Истра).
На другом сају пронашао сам да је Luciano Alfredo Poiani стар 54 године и да живи у Америци (Bowie, Maryland).
http://en.wikipedia.org/wiki/Bowie,_Maryland

[Синиша Јерковић]

Мислим да су Мркобради своје презиме добили , вјероватно као надимачко, тек у 17.вијеку. Питање је како су се прије тога презивали. Вјероватно се ради о неком од презимена са којима су мигрирали. Ово закључујем јер их у Далмацији нема.

Не спомињу се директно ни у једној од три забиљежене буњевачке сеобе у Лику и Велебитско подгорје, али се касније налазе у оквиру буњевачке групе у Ловинцу. Са њима у буњевачкој групи се помињу и католички Машићи, које такође налазимо и као православне Усорце.

Вјероватно је на простору турске Лике или Далмације постојала нека исходишна тачка и за православне и за католичке Мркобраде. Не би ме чудило да су православни постали католици тек по досељењу у буњевачку групу у Велебитском Подгорју.

Можда не би било лоше провјерити и млетачки катастар из 1709. Да се не спомињу тамо?

Иначе, видим да су Мркобради доста бројни у источној Славонији и Срему. За винковачке Мркобраде Павичић наводи да су досељеници из Лике у 18. вијеку.

Досељавања Личана у Славонију, Срем, бачку и Банат у 18. вијеку није безначајна појава. Види се да то није био мали број досељеника.

Треба погледати и Дабића, да их он негдје не спомиње у списку пресељеника са турске на аустријску територију.

[Окир СРБ]

Мислим да су Мркобради своје презиме добили , вјероватно као надимачко, тек у 17.вијеку. Питање је како су се прије тога презивали. Вјероватно се ради о неком од презимена са којима су мигрирали. Ово закључујем јер их у Далмацији нема.

Не спомињу се директно ни у једној од три забиљежене буњевачке сеобе у Лику и Велебитско подгорје, али се касније налазе у оквиру буњевачке групе у Ловинцу. Са њима у буњевачкој групи се помињу и католички Машићи, које такође налазимо и као православне Усорце.

Вјероватно је на простору турске Лике или Далмације постојала нека исходишна тачка и за православне и за католичке Мркобраде. Не би ме чудило да су православни постали католици тек по досељењу у буњевачку групу у Велебитском Подгорју.

Можда не би било лоше провјерити и млетачки катастар из 1709. Да се не спомињу тамо?

Иначе, видим да су Мркобради доста бројни у источној Славонији и Срему. За винковачке Мркобраде Павичић наводи да су досељеници из Лике у 18. вијеку.

Досељавања Личана у Славонију, Срем, бачку и Банат у 18. вијеку није безначајна појава. Види се да то није био мали број досељеника.

Треба погледати и Дабића, да их он негдје не спомиње у списку пресељеника са турске на аустријску територију.

Не знам јеси ли примјетио да се Мркобраде на подручју Ловинца помињу као Власи (немају никакве везе са Буњевцима) и да се један од њих помиње као досељеник из Дабра (подручје Оточца). Усорци су се смјестили такође на подручју Оточца.

Мркорбади/Мркобраде не помињу се ни код Дабића, ни код Гавриловића (што вјероватно значи да су на просторе Кордуна и Баније дошли касније из Лике).

[Синиша Јерковић]

Не знам јеси ли примјетио да се Мркобраде на подручју Ловинца помињу као Власи (немају никакве везе са Буњевцима) и да се један од њих помиње као досељеник из Дабра (подручје Оточца). Усорци су се смјестили такође на подручју Оточца.

Мркорбади/Мркобраде не помињу се ни код Дабића, ни код Гавриловића (што вјероватно значи да су на просторе Кордуна и Баније дошли касније из Лике).

Могућа је и варијанта да уопште нису учествовали у буњевачким сеобама у Велебитско Подгорје. Павичић их спомиње у оној групи Буњеваца која се сва преселила из Подгорја у Лику и није оставила трага у Подгорју. Међутим ни он не наводи никакав доказ да су Мркобраде заиста и биле у Подгорју, тако да је могућа и варијанта о којој говориш, ако сам те добро разумио, да су Мркобраде у Ловинац дошле од Оточца и можда тек ту у Ловинцу примиле католичку вјеру. Није искључена таква варијанта, поготово због спомињања досељеника из Дабра.