Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 614014 пута)

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 272
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #320 послато: јул 25, 2014, 10:53:49 пре подне »
Хаплогрупе J2b практично нема на Кавказу, погледајте рад

O. Balanovsky et al., Parallel Evolution of Genes and Languages in the Caucasus Region, Mol. Biol. Evol. 28(10) (2011) 2905–2920.
http://mbe.oxfordjournals.org/content/28/10/2905.full#sec-15

Табелa са резултатима за Y-DNA може се погледати и на
http://mbe.oxfordjournals.org/content/28/10/2905/T2.expansion.html
а занимљиве су и мапе
http://mbe.oxfordjournals.org/content/28/10/2905/F2.large.jpg

Hvala na linkovima  :) Ovdje sam da saznam i učim. :) Bilo bi zanivljivo kada bi genetika mogla odgonetnuti Komani-Kroja kulturu, ko su bili nosioci i da li među Srbima ili Albancima ima njihovih potomaka.


Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 58
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #321 послато: јул 25, 2014, 03:26:46 поподне »
Bugarski J2B1 haplotipovi iz studije:

Lovech   1/62  1,6%                             458  437  448   H4  456   438  635
12 23 15 10 15-19 - - 19(?!) 12 12 28    16   14    16    12    14      9    21

Montana 1/80  1,2%
12 23 15 11 15-19 - - 19(?!) 12 12 28    16   14    19    12    14      9    21
« Последња измена: јул 25, 2014, 03:39:21 поподне argo »

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1027
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #322 послато: јул 25, 2014, 05:03:40 поподне »
Ево я се явљам са планине, гдѣ сам на годишњем одмору, прѣко ужасне пуцачке мреже. Имадох врѣмена ових дана, те пронађох свойу грѣшку у рачуници старости найскорийега зайедничкога прѣдка 11 узорака лозе Й2б1 М205 на 37 ознака. Ево исхода, у добийеном облику:

Колѣн=1    Вѣр = 5.02009e-019%    Збирна вѣр = 5.02009e-019%
Колѣн=2    Вѣр = 2.20631e-013%    Збирна вѣр = 2.20631e-013%
Колѣн=3    Вѣр = 3.0785e-010%    Збирна вѣр = 3.08071e-010%
Колѣн=4    Вѣр = 4.08222e-008%    Збирна вѣр = 4.11303e-008%
Колѣн=5    Вѣр = 1.49216e-006%    Збирна вѣр = 1.53329e-006%
Колѣн=6    Вѣр = 2.41599e-005%    Збирна вѣр = 2.56932e-005%
Колѣн=7    Вѣр = 0.000223163%    Збирна вѣр = 0.000248857%
Колѣн=8    Вѣр = 0.0013677%    Збирна вѣр = 0.00161655%
Колѣн=9    Вѣр = 0.00613063%    Збирна вѣр = 0.00774719%
Колѣн=10    Вѣр = 0.0214811%    Збирна вѣр = 0.0292283%
Колѣн=11    Вѣр = 0.061695%    Збирна вѣр = 0.0909233%
Колѣн=12    Вѣр = 0.150417%    Збирна вѣр = 0.24134%
Колѣн=13    Вѣр = 0.319707%    Збирна вѣр = 0.561048%
Колѣн=14    Вѣр = 0.604779%    Збирна вѣр = 1.16583%
Колѣн=15    Вѣр = 1.03502%    Збирна вѣр = 2.20085%
Колѣн=16    Вѣр = 1.62386%    Збирна вѣр = 3.82471%
Колѣн=17    Вѣр = 2.36096%    Збирна вѣр = 6.18567%
Колѣн=18    Вѣр = 3.20966%    Збирна вѣр = 9.39532%
Колѣн=19    Вѣр = 4.11069%    Збирна вѣр = 13.506%
Колѣн=20    Вѣр = 4.9913%    Збирна вѣр = 18.4973%
Колѣн=21    Вѣр = 5.77706%    Збирна вѣр = 24.2744%
Колѣн=22    Вѣр = 6.40349%    Збирна вѣр = 30.6779%
Колѣн=23    Вѣр = 6.82492%    Збирна вѣр = 37.5028%
Колѣн=24    Вѣр = 7.01905%    Збирна вѣр = 44.5218%
Колѣн=25    Вѣр = 6.98715%    Збирна вѣр = 51.509%
Колѣн=26    Вѣр = 6.75069%    Збирна вѣр = 58.2597%
Колѣн=27    Вѣр = 6.34556%    Збирна вѣр = 64.6052%
Колѣн=28    Вѣр = 5.8157%    Збирна вѣр = 70.4209%
Колѣн=29    Вѣр = 5.20692%    Збирна вѣр = 75.6279%
Колѣн=30    Вѣр = 4.56201%    Збирна вѣр = 80.1899%
Колѣн=31    Вѣр = 3.91748%    Збирна вѣр = 84.1073%
Колѣн=32    Вѣр = 3.30174%    Збирна вѣр = 87.4091%
Колѣн=33    Вѣр = 2.73479%    Збирна вѣр = 90.1439%
Колѣн=34    Вѣр = 2.2287%    Збирна вѣр = 92.3726%
Колѣн=35    Вѣр = 1.78892%    Збирна вѣр = 94.1615%
Колѣн=36    Вѣр = 1.41568%    Збирна вѣр = 95.5772%
Колѣн=37    Вѣр = 1.1055%    Збирна вѣр = 96.6827%
Колѣн=38    Вѣр = 0.852573%    Збирна вѣр = 97.5353%
Колѣн=39    Вѣр = 0.649846%    Збирна вѣр = 98.1851%
Колѣн=40    Вѣр = 0.489892%    Збирна вѣр = 98.675%
Колѣн=41    Вѣр = 0.365495%    Збирна вѣр = 99.0405%
Колѣн=42    Вѣр = 0.270032%    Збирна вѣр = 99.3105%
Колѣн=43    Вѣр = 0.197671%    Збирна вѣр = 99.5082%
...


Значи, по овом се добия 24-25 колѣн (тачнийе 24.784 :-) ). Ово йе рађено на 25 ознака, без вишеструких.
Извињавам се за ранийу грѣшку, и захваљуйем се Небойши мени указавшему на неочекиване исходе, што ме наведе да пронађем грѣшку у свойем поступку.

Напомињем йош йедном да су сви овакви прорачуни (на ма койем и чийем рачуначу) онолико добри колико су добре вѣроватноће промѣна на ознаках. А у њихову тачност я сумњам, с разлогом. Йош йедна ствар коя йе веома значайна а прилично непозната су вѣроватноће вишеструких промѣн, рецимо за двѣ врѣдности одйедном (нпр. ДЫС 390 13 => 15). Я користим 5% од основне вѣроватноће промѣне, йер негдѣ нађох да се са њим барата. А промѣне од три и више су йош већа непознаница, те я за 3,4,5 користим одокативне постотке 0.04% (док не нађем боље).
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9708
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #323 послато: јул 27, 2014, 03:19:48 поподне »
Красимир Тодоров (J2b M205) је родом из околине Софије.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #324 послато: јул 28, 2014, 02:29:24 пре подне »
Страни "Годијељи"


Бугарска

Цветанов (околина Софије)
12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28   

Тодоров (околина Софије)
12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28

Стајков (Граматиково, Мало Трново)
12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28

Атанасов (Дичин, Велико Трново)
12 23 15 10 15-20 11 15 12 12 12 28


Румунија

Козма (Лазареа, Харгита, Трансилванија)
12 23 15 10 15-20 11 15 12 12 12 28

Баломиреан (Баломир, Хунеадора, Трансилванија)
12 23 15 10 15-17 11 15 12 12 12 28


Чешка

Месичек (није познато мјесто поријекла)
12 24 15 10 14-18 11 15 13 12 12 28


Њемачка

Оперман (Ајнбек, Нортхајм, Доња Саксонија)
12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28

Шулц (није познато мјесто поријекла, можда је из Аустрије)
12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28


Италија

Бенедето (околина Торина)
12 23 15 10 15-18 11 15 12 12 12 28


Непознато
Вивер
12 23 16 10 15-18 11 15 12 12 12 28

Sirius

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #325 послато: јул 28, 2014, 07:57:12 поподне »
Još ranije je na ovom forumu zaključeno da Godijelji nisu bili pavlićani/bogumili, niti da su došli sa Iberijskog poluostrva (gdje ima podosta pripadnika m205). Takođe su prezentovani podaci po kojima nisu mogli biti ni starosjedioci.

U stvari, rasprava je izbacila toliko teorija, po kojima se porijeklo Godijelja dodatno izmistifikovalo, dok je pretpostavka o dolasku na Balkan u okviru srpskog korpusa pala u zapećak. Ovo se dogodilo stoga što se na forumu određene haplogrupe striktno fiksiraju uz neko podneblje, pa niko nije ni pomislio (sem, čini mi se, Nevskog i Siniše) da bi dio hg J2b1 mogao da boravi u Evropi jednako dugo kao i neke karakteristično evropske hg. Činjenica je da postoje haplogrupe koje su karakteristične za evropski Zapad, Istok, Sjever i Jug, ali je činjenica i da je jedna karakteristična zapadnoevropska hg došla u Evropu sa Istoka. Pa zar sa njima nisu mogli doći pripadnici recimo J1 haplogrupe koja je zastupljena i u Škotskoj. Zar neko može da povjeruje da su prije par hiljada godina etničke grupe bile zacementirane na osnovu genetike.

Gledajući ove nove rezultate testiranja i lokacije testiranih osoba, uvjerenja sam da postoje samo dvije opcije za razrješenje porijekla Godijelja: 1) bili su dio srpskog korpusa u vrijeme Velike seobe i 2) došli su na Balkan kao saski rudari.
Očigledno je da Godijelji nisu starosjedioci, niti su došli sa juga/jugoistoka. Takođe se može zaključiti da su preci Godijelja na Balkan došli sa sjevera/sjeverozapada. Jedna ili druga varijanta zavisi od određivanja starosti zajedničkog pretka, koja mi se za sada ne čini baš pouzdanom (300 godina gore ili dolje za problem Godijelja je poveliko odstupanje).

1)  Mislim da je dio hg m205 zapadnoevropskog porijekla i da je taj tip prisutan u Evropi koliko i R1b. Moguće je i da je prispjela u Evropu zajedno sa R1b.
Prema tome, postoji mogućnost da su preci J2b1 učestvovali u etnogenezi Srba prije njihovog dolaska na Balkan, zajedno sa još nekim h-grupama kao što su R1a, I2a, N1 i I1.

2) Druga opcija je da su bili saski rudari. Zanimljivo je da se familija Clerico nalazila u blizini srednjovjekovnog rudnika srebra u (današnjoj) sjeverozapadnoj Italiji; Oppermanni iz Einbecka su živjeli u rudarskim centrima planine Harz. Čak postoje svjedočanstva da se ova familija bavila metalurgijom u poznom srednjem vijeku: http://www.oppermann-home.de/Geschichte/Geschichtliche_Uebersicht.htm
U Rumuniji, Godijelji se vezuju uz dijelove Transilvanije koje su naseljavali Sasi, a prema najnovijim informacijama, vidimo da su bugarski Godijelji, najvjerovatnije porijeklom sa sjeverozapada Bugarske gdje se nalaze čuveni Čiprovci.
Na srpskim prostorima, Godijelji se mogu vezati uz Brskovo koje je počelo s radom početkom 13. vijeka. Treba napomenuti da Brskovo nije ubicirano sa velikom sigurnošću, jer ne postoje podaci o lokaciji ovog rudnika. Ovo u suštini nije ni bitno.

Ova teorija je moguće razrješenje porijekla Godijelja, iako više vjerujem u prvu koja nije tako egzotična. Ni u prvoj teoriji ''problem'' Bugara ne bi ostao bez rješenja, budući da su vlaški ponosnici iz zaleđa Dubrovnika vozili robu i u Bugarsku, pa je tako jedan Godijelj mogao tamo da ostane.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9708
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #326 послато: јул 28, 2014, 08:19:42 поподне »
J2b M205 није присутна у Пољској, док у Украјини мислим постоји један, али прилично удаљен од "Годијеља". Не верујем да су ушли у српски корпус већ на северу.

Занимљива је и та теорија о пореклу са запада у коју све мање верујем. :) Наиме, у том случају би дошли са R1b вероватно и то веома рано зато што и Келти и Илири и Грци долазе овде много пре 10. века када су Годијељи имали заједничког претка.

R1b је видим непознаница када су ови наши простори у питању. Ми у днк пројкету имамо пар грана и нисмо сигурни која је која. Тј, која је дошла са истока, која са запада и да ли се уопште може тако гледати на ову хаплогрупу. Оно што је сигурно, наше гране J2b M205 има више него R1b код Срба, муслимана и Хрвата заједно.

Ваљда би са Келтима дошао и неки R1b, а не само J2b M205. :) Опет, ту је и релативно мала старост која нам не дозвољава да се повежемо са неком миграцијом Келта у 3. веку пне.

Ови J2b M205 на западу лако могу бити исељеници са Балкана, ако се испотави да нисмо неки најамници, или евентуално рудари.

За нас су од велике важности Умић из Лике, Грк из Фарсале и Французи J2b M205. Они су најближи Годијељима.

С обзиром да нас има у западној Бугарској, источној (Миливојевић) и југоисточној Србији (Стојковић), није искључена ни староседелачка теорија, мада и ту би требало објаснити изолованост од остале J2b M205.
« Последња измена: јул 28, 2014, 09:57:20 поподне Небојша »

Sirius

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #327 послато: јул 28, 2014, 10:00:56 поподне »
Ne znam gdje si iskopao Kelte, ni kakve veze oni imaju sa bilo čim, niti me interesuje, ali, da - Srbi su čarter letom direktno, za par sati, iz ''Ukrajine i Poljske'' dospjeli na Balkan. (Bez presjedanja, biznis klasa.)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9708
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #328 послато: јул 28, 2014, 10:15:23 поподне »
Келте смо помињали раније. Рецимо уместо тога R1b, о томе је било речи, а и даље је актуелно. Не знам шта нас везује за Србе-Словене на северу осим Чеха "Годијеља"? Ако је он уопште нека веза.

Не може са сигурношћу утврдити да ли је J2b M205 на Балкан дошла са северозапада или са југоистока.

Код ове "рударске теорије" треба поменути да је много реалније да су румунски J2b M205 ту стигли из Бугарске (где их такође има), а не из Немачке, што је случај са Сасима у Трансилванији.

Занемарујемо то што нас има у Бугарској, Румунији и на простору бивше Југе око 40, а ухватимо се за Чеха једног, иако реално гледано сви можемо бити од тог једног човека.

Годијељи иначе немају везе са Брсковом. Они у Дробњаке долазе тек крајем 17. века. Није утврђено да ли из Црмнице, или из Катунске нахије, али тешко да имају везе са Сасима који су ту актуелни још средином 13. века.

« Последња измена: јул 29, 2014, 03:19:01 пре подне Небојша »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #329 послато: јул 28, 2014, 11:06:28 поподне »
Ове бескрајне расправе припадника хаплогрупе Ј2б М205 које се често заврше међусобним спорењима, подсјећају ме на ону легенду о племену Лужанима у Бјелопавлићима који су се међусобно исклали када је улетио зец међу њих и када су покушали да га ухвате.

А и ова прича о Годијељима све више личи на хватање зеца.

Sirius

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #330 послато: јул 28, 2014, 11:39:44 поподне »
Ове бескрајне расправе припадника хаплогрупе Ј2б М205 које се често заврше међусобним спорењима, подсјећају ме на ону легенду о племену Лужанима у Бјелопавлићима који су се међусобно исклали када је улетио зец међу њих и када су покушали да га ухвате.

А и ова прича о Годијељима све више личи на хватање зеца.

Znači da nisi čuo za opširniji Vol. (tzv. 2.0) ovog predanja. Naime, jednom pripitom Lužaninu se učinilo da je vidio zeca i to je saopštio saplemenicima. Ovi su krenuli da ga traže i istovremeno da se svađaju je li to bio bijeli, smeđi ili šareni zec. U međuvremenu, onaj Lužanin se otrijeznio i shvatio da nikakvog zeca nije bilo, ali to nije smio priznati, jer bi ga propisno izdevetali. Tako je pustio da to između sebe urade njegovi saplemenici.

Sirius

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #331 послато: јул 29, 2014, 10:10:19 поподне »
Келте смо помињали раније. Рецимо уместо тога R1b, о томе је било речи, а и даље је актуелно. Не знам шта нас везује за Србе-Словене на северу осим Чеха "Годијеља"? Ако је он уопште нека веза.

Не може са сигурношћу утврдити да ли је J2b M205 на Балкан дошла са северозапада или са југоистока.

Код ове "рударске теорије" треба поменути да је много реалније да су румунски J2b M205 ту стигли из Бугарске (где их такође има), а не из Немачке, што је случај са Сасима у Трансилванији.

Занемарујемо то што нас има у Бугарској, Румунији и на простору бивше Југе око 40, а ухватимо се за Чеха једног, иако реално гледано сви можемо бити од тог једног човека.

Годијељи иначе немају везе са Брсковом. Они у Дробњаке долазе тек крајем 17. века. Није утврђено да ли из Црмнице, или из Катунске нахије, али тешко да имају везе са Сасима који су ту актуелни још средином 13. века.

Slažem se da postoji mogućnost da su transilvanijski Godijelji porijeklom iz Bugarske, ali isto tako velika je šansa da su pripadali srpskom korpusu, jer je poznato da su u 16. vijeku zapadni dijelovi današnje Rumunije bili naseljeni Srbima što je bila posljedica nadiranja Osmanlija.

Drugo. Pišeš kako je centralnoevropskih Godijelja malo, a balkanskih puno i zato tvrdiš kako su prvi potekli sa Balkana. Treba da imaš u vidu da je većina balkanskih Godijelja imala vlaški status. Natalitet vlaha-stočara bio je izrazito visok, u prvom redu zbog posla kojim su se bavili (ljudstvo je bilo potrebno za gonjenje i čuvanje stoke na pašnjacima), a tome je pogodovao i poreski sistem, jer nisu plaćali dažbine po glavi, nego po kući. Što je brojnija zadruga bila, to je bila prosperitetnija. Istina, ovi stočari plaćali su i porez na napasanje stoke, ali on nije bio toliki da zaustavi širenje stočnog fonda. I ponovo se vraćam na početak: veći broj stoke je zahtjevao više ljudstva. Za razliku od vlaha koji su mogli sinhronizovano širiti i privredu i potomstvo, feudalni sistem na zapadu je to onemogućavao iz prostog razloga što kmetovi nisu raspolagali zemljom, a ono što im je dato na obrađivanje nije bilo dovoljno da prehrani višečlanu porodicu. Ovo je razlog eventualnog smanjenog nataliteta. Osim toga, rejon Harza koji sam spominjao pogodilo je nekoliko epidemija kuge i dosta stanovništva je pomrlo, odnosno raseljeno.

Treće (u vezi Drobnjaka). U nekoliko navrata je spomenuto da je jedan dio Godijelja od Banjana. Slažem se s tim, ali je netačno da su Banjani isključivo naseljavali prostor između Nikšića i Bileće. Dubrovački izvori iz 15. vijeka spominju Banjane i u Pivi (de Bagnana de Pive), ali i kod Kotora, Pljevalja itd. Savremeni istoričari podvlače da su Banjani imali ljetna staništa u Pivi i da se radilo o jedinstvenom ekonomskom prostoru (Banjani i Piva).

Sirius

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #332 послато: јул 29, 2014, 10:50:11 поподне »
Не бих да будем пијани саплеменик који је видео зеца, тако да ћу се сложити. :)

Ta doskočica nije bila upućena tebi, nego nekome ko je Godijelj samo u duši. :)

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #333 послато: август 02, 2014, 04:58:31 поподне »
Допуна маркера за Хркаловиће и Драгосавце:

Хркаловићи
12 23 15 10 15 19 11 15 12 13 12 28 16 8 9 11 12 25 14 19 31 14

Драгосавци
12 23 15 10 15 19 11 15 12 12 12 28 16 8 9 11 12 24 14 19 31 14

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #334 послато: август 20, 2014, 01:13:36 поподне »
J2b1 M205

Август

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9708
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #335 послато: август 31, 2014, 12:54:36 поподне »
Јавио се "модал", Чирко. :)

Чирке су из Ливна, а о пореклу кажу следеће:

" Duje Čirko (1782-1862) je bio moj prvi predak koji je ponio ovo prezime.

On je dosao sa begom Bušatlijom u Busko Blato-selo Renići kao njegov čirak (pomocnik/adjutant/konjovodilac/stitonosa/slicno ulozi koju ima "alkarski momak" u poznatoj sinjskoj alki). Prije toga je boravio u Suvaci (Suhaci) kod Livna neko vrijeme, a dalje u proslost se moze samo nagadjat.

Sve ovo moglo se dogadjati pocetkom 18tog stoljeca. Nedugo nakon dolaska u Buško Blato "ugleda se" u jednu divojku iz susidnog mista Rašeljke i beg mu je na to da svoj pristanak te mu dao Ambar (Hambar) u njegovom posjedu za stanovanje, te šume i zemlju za obradjivanje. Time je postao Bušatlijin kmet. Nakon kratkog vrimena je pozvao i jednog od svoje brace koji je uzeo isto prezime (mislim da je imao dva brata). Sela Renići i Rašeljke danas se nalaze u općini Tomislavgrad (Duvno), medjutim u proslosti Rašeljke su pripadale Livanjskom kadiluku i katolickoj župi Vidoši gdje je i prvi put zabiljezeno prezime Čirko 1724. pri rodjenju Dujine cerke Katarine. Oba sela se nalaze na samoj granici Bosne i Dalmacije, baš kao i susjedna sela Liskovaca, Kazaginac, Vinica, Prisika te dalmatinska sela Vostane, Terca (Tijarica), Kamensko, Rzano (Arzano), Studenci...i stanovništvo i s jedne i s druge strane granice je gotovo identicno ne samo u kulturi i povijesti vec jos vise u rodbinskim/krvnim vezama. Raseljke je i jedno vrijeme potpadalo pod župu Vinica.

Razlozi izrazite povezanosti tih granicnih sela jesu uz geografsku izoliranost dojnobuzanski sela (nekad je polje bilo plavljeno skoro 6 mjeseci u godini pa su zenidbene veze sklapane u najvecem postotku izmedju istih) od Livana i Duvna, te praksa naseljavanja dijela porodice iz obliznjih dalmatinskih sela na obliznje stanove/katune na bogatijoj bosanskoj strani, te prebjezi koje je gonio zakon i slicno. "

И генетика је потврдила везу између становништва овог дела Босне и Далмације. Јурчевића J2b1 је такође било у Виници крај Дувна.
« Последња измена: август 31, 2014, 01:13:16 поподне Небојша »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #336 послато: септембар 01, 2014, 03:49:12 поподне »
Можда треба рећи коју о Бушатлијама.

Бушатлије су позната беговска породица из Ливна, а одатле су се проширили и на неке друге крајеве Босне, пре свега у Бугојно и Дувно.

Према породичној предаји пореклом су из Бушата код Скадра, а у Ливно доселили су се почетком 17. века: "Зна се, да је ова породица од старина спахијска, а тимар им је био цијело Грахово ".

У време османске владавине у Босни били су углавном алајбезе, тј. заповедници спахија Ливна, Дувна и Гламоча. "Били су јунаци и ратници, па њихови потомци с поносом изтичу, да се само двојици од старих Бушатлија - Ибрахим бегу и његову сину Ахмед бегу - знаде за гроб; сви остали су посијали кости по далеким бојним пољима ".

Неки представници ове породице посебно су се истакли у пружању отпора аустроугарској војсци 1878 године. Један од њих, Дервиш-бег (1820.-1878.), Ибрахим-бегов син, оптужен је као вођа побуне у Ливну и стријељан је 30. 9. 1878 године. Познати припадник ове беговске породице је и Махмут-бег, син Мустафа алајбега Бушатлије, познат из времена покрета Хусеин-бега Градашчевића.

Земљишни поседи породице Бушатлија налазили су се на простору између Дувна , Ливна, Бугојна и Горњег Вакуфа.
Због породичних веза њихови су се посједи преплитали са поседима породица Капетановић, Ђумишић, Миралем, Сулејманпашић, Тескереџић и Идризбеговић. Највећа концентрација њихових земљишних поседа била је у котару Дувну (у општини Корита 150, Виница 19, Присоје 11, Рашко Поље три и Грабовица два кметска селишта), где су се ти поседи прожимали са поседима породице Капетановић, затим у котару Ливно (Смричани 63, Љубунчић суб, Голињено Миши цетири, Подхум Вржерале и Прилука по једно кметско селиште) те у котару Бугојно (Бојска 18, Растичево 12, Главице 12, Весела Шесто, Оџак цетири, Сарајлићи и Тихомишље по једно кметско селиште).

Презиме Чирко нисам успео да пронађем нигде осим у крајевима одакле су Чирке J2b1.

Занимљиво да се крајем Првог светског рата у Бос. Крајини помиње 88 јаких бошњачких земљопоседничких породица, међу којима су и Чиркинагићи. Сва је прилика да су Чиркинагићи из Приједора.

Чиркићи муслимани забележени су у Санском Мосту и Приједору.

О Бушатлијама, Чиркама и Скадру писах још ономад, али нико не обрати пажњу. Из Чирковог писма сазнајемо и етимологију презимена која ми раније није била позната, а то је да је предак Чирка био помоћник, слуга код Бушатлија и да је тако добио назив чирко од турског чирак што у пренесеном значењу значи "слуга, шегрт, ученик, помоћник" Иначе чирак је назив за свјећњак, па би ово значење помоћника могли протумачити и као "онај који држи свијећу".

У Далмацији постоји и српска породица Ширко. Нешто ми говори да би ова породица могла бити повезана за ливањским Чиркама.

Што се горе наведених муслиманских породица тиче, узимајући у обзир поменути турцизам као коријен, вјероватно нису повезани са Чиркама.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9708
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #337 послато: септембар 01, 2014, 04:16:57 поподне »
Сећам се да си писао о томе. Тешко је повезати све то са Усорцима, али нико не каже да су морали доћи у истој сеоби.

Није сигурно да ли једина веза између Чирки и Бушатлија то што их је паша преместио из Сухаче у Рениће, или ту постоји још нешто. Судећи по томе на који начин су добили име, ништа није немогуће.

Нама је од почетка актуелна та веза са Скадром. Пејановићи и Мијовићи (Годијељи) се могу везати за околину Скадра, Ђорђевићи из Суботице крај Александровца се такође, преко Котлајића/Ћировића, могу повезати са Скадром (Врака). Не заборавимо ни оне Морачане из Александровачке Жупе.

Врака:

http://www.satelliteviews.net/cgi-bin/w.cgi?c=al&UF=-109090&UN=-170145&DG=CNL

Бушат:

http://www.maplandia.com/albania/shkoder/bushat/
http://mapcarta.com/18717552

Све то лепо изгледа овако "на прву". Треба ту још много доказа. Најбоље би било да тестирамо Станка Црнојевића, јединог (нама познатог) потомка Махмуд-паше Бушатлије, који је недавно прешао у православље.

Мислим да је ово добар потез генерално, не само за ову нашу причу. Немамо пуно тих старих породица у днк пројекту.








Đorđo

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #338 послато: септембар 06, 2014, 05:51:10 пре подне »
Nadjen je jedan m205 u Indiji, ima ga na nekom od ftdna projekata, to je okacio jedan od forumasa na krstarici, pogledajte poslednjih par stranica na temi 'geneticka genealogija' na krstarici tu ima link ka projektu

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #339 послато: септембар 06, 2014, 07:17:08 пре подне »
Nadjen je jedan m205 u Indiji, ima ga na nekom od ftdna projekata, to je okacio jedan od forumasa na krstarici, pogledajte poslednjih par stranica na temi 'geneticka genealogija' na krstarici tu ima link ka projektu
За сада постоје двојица са хаплогрупом J2b1 M205 у Индији.
Њихови резултати су одавно на FTDNA пројектима.