Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 625045 пута)

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #380 послато: октобар 20, 2014, 11:41:57 пре подне »
Ухватили смо контакт са Бугарима.

Проблем је што су они (њих двојица, Мирославов и Игњатов) тестирани преко Geno 2.0 пројекта.
Колико сам схватио, тамо се првенствено тестирају SNP-ови, а не маркери (тако да их не можемо упоредити са нашом табелом).

Мирославов и Игњатов су Ј2b1 M205 > J-PF7344.
Не знам јесам ли добро схватио, али мислим да је J-PF7344 млађи огранак хаплогрупе Ј2b1 M205 (према Синишином стаблу хаплогрупе J2b M102).

Е сад, видим да је преко FTDNA понуђено тестирање SNP-а PF7344 (39$). Има ли смисла да се неко од нас тестира на тај SNP?
Шта бисмо добили тиме? Шта нам тачно SNP-ови говоре и колико су значајни?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #381 послато: октобар 20, 2014, 12:24:09 поподне »
Ухватили смо контакт са Бугарима.

Проблем је што су они (њих двојица, Мирославов и Игњатов) тестирани преко Geno 2.0 пројекта.
Колико сам схватио, тамо се првенствено тестирају SNP-ови, а не маркери (тако да их не можемо упоредити са нашом табелом).

Мирославов и Игњатов су Ј2b1 M205 > J-PF7344.
Не знам јесам ли добро схватио, али мислим да је J-PF7344 млађи огранак хаплогрупе Ј2b1 M205 (према Синишином стаблу хаплогрупе J2b M102).

Е сад, видим да је преко FTDNA понуђено тестирање SNP-а PF7344 (39$). Има ли смисла да се неко од нас тестира на тај SNP?
Шта бисмо добили тиме? Шта нам тачно SNP-ови говоре и колико су значајни?

Колико сам видио PF7344 су досад позитивно тестирали Италијан Ацето, Украјинац Руд i Шпанац Фернандез. Колико се сјећам они припадају различитим кластерима М205, тако да је PF7344 можда мллађа од М205, али не пуно млађа, тј. могли би на њу бити позитивни и сви М205, па опет никакве користи. То опет не знамо док се добар дио М205 не тестира на овај СНП. Чак и негативан резултат би говорио нешто. У сваком случају мислим да би било довољно да бар један са годијељским хаплотипом је тестира.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #382 послато: октобар 20, 2014, 12:25:22 поподне »
Гледајући карту са локацијама ХГ, не могу да не приметим како у месту Гацко и околини који важи за епицентар настанка већег броја породица са овом ХГ нема ни једног испитаног чији резултати припадају њој. То се по мом мишљењу може објаснити на један од три начина, да је слаба заступљеност узорковања на том подручју, да су се буквално сви иселили, и она најнеповољнија варијанта, да је питању погрешна претпоставка. Ја се уздам у ово под два, јер у месту које је добило име по мом презимену по пописима новијих датума не живи ни један презмењак. Чак не живи ни једна породица исте вероисповести.

Генерално, немамо превише узорака из источне Херцеговине.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #383 послато: октобар 20, 2014, 06:37:08 поподне »
Можда ће бити од помоћи следећи податак:
Дедијер наводи породицу ЛУКАНОВИЋ у селу Бјелојевићи (област Храсно) коју некада називаше Годијељевићима. Означени су као старинци и било их 2 куће. Сврстани су у католике и највероватније су славили Никољдан.
Додао би само да се ЛУКАНОВИЋ јавља и у Трибњу 1709. године као Zuane Lucanouich (Иван Лукановић). У Трибњу их одавно нема, али се зато презиме бележи у Хрватском приморју, према Карлобагу. С обзиром на чињеницу да су најстарији Трибљани досељени из Лике 1684. и да херцеговачки Лукановићи имају надимак Годијељевићи као и да су славили Никољдан, можда би и они могли доћи у обзир као припадници J2b M205.
Можда би требало размотрити и околност да Дедијер помиње и презимена са старих гробова у Бјелојевићима, међу којима је и Влатковић. Ово презиме се такође наводи у Трибњу 1709. године као Bille Vlatcouich (Биле Влатковић). Питање је да ли се презимена са старих гробова могу прихватити као презимена или су патронимици, али је занимљива случајност да оба презимена (Лукановић и Влатковић) налазимо и у херцeговачким Бјелојевићима и у далматинском Трибњу.
« Последња измена: октобар 20, 2014, 10:16:30 поподне Александар I1 »
Икавац

Sirius

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #384 послато: октобар 21, 2014, 09:59:11 пре подне »
Ухватили смо контакт са Бугарима.

Проблем је што су они (њих двојица, Мирославов и Игњатов) тестирани преко Geno 2.0 пројекта.
Колико сам схватио, тамо се првенствено тестирају SNP-ови, а не маркери (тако да их не можемо упоредити са нашом табелом).

Мирославов и Игњатов су Ј2b1 M205 > J-PF7344.
Не знам јесам ли добро схватио, али мислим да је J-PF7344 млађи огранак хаплогрупе Ј2b1 M205 (према Синишином стаблу хаплогрупе J2b M102).

Е сад, видим да је преко FTDNA понуђено тестирање SNP-а PF7344 (39$). Има ли смисла да се неко од нас тестира на тај SNP?
Шта бисмо добили тиме? Шта нам тачно SNP-ови говоре и колико су значајни?

Slučajno sam naišao na markere nekog Ignjatova iz Bugarske. ID 345430
https://www.familytreedna.com/public/y-dna_j/default.aspx?section=yresults

Inače, čovjek koji je postavio Mesičekov haplotip na Ysearch dodao je njegovo mjesto porijekla - Klatovy, Češka.

Takođe, postoji jedan haplotip, vjerovatno J2b, dosta sličan m205, ali može biti i j2b2. Ne znam da li ga je neko ranije spominjao. Unknown origin. ID N97689
https://www.familytreedna.com/public/y-dna_j/default.aspx?section=yresults

12    24    15    10    14-16    11    15    12    12    12    28

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9770
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #385 послато: октобар 21, 2014, 03:36:56 поподне »
Занимљиво да је Klatovy близу границе са Немачком, где такође постоје неки слични хаплотипови. Остаје питање да ли су они исељеници са Балкана, или су ови балкански J2b1 дошли са севера.

Јурчевићи J2b M205 доста знају о свом пореклу. Преносим овом приликом текст Рафаела Јурчевића:

" Jurčević je jedno od poznatijih prezimena među Hrvatima. Dolazi od patronimika Jure. Danas Jurčevića u Hrvatskoj ima otprilike dvije tisuće, a ima ih dosta i u Bosni i Hercegovini gdje žive već stoljećima, kao i u ostalim zemljama, uglavnom Zapadne Europe. Prezimenu Jurčević su dosta bliska prezimena Juričević, kao i Jurič. Vjerojatno je kako su čak i istoga podrijetla, jer se su prvi zabilježeni pripadnici prezimena Jurčević kao i Juričević često u popisima bilježila i Jurčević/ Juričević, a od prezimena Jurčević je nastao jedan dio Juriča u Imotskoj Krajini. Postoji također i niz prezimena koja su nastala od ovih prezimena, kao i moguća povezanost sa jednim dijelom roda Kačića. Kačići koji su živjeli na Makarskom Primorju ( mjesto Gradac) su prema jednom Juriću prozvani Juričevići/Jurčevići, no nije poznata njihova povezanost sa ostalim Jurčevićima. Prvi spomeni Jurčevići dolaze u vremenima mletačko-turskih ratova u Dalmaciji, kada u zbjegovima stanovništva iz okolice Studenaca (Imotska Krajina) dolaze Jurčevići u selo Kučići kraj Omiša, isto tako u Brelima na Makarskom primjeru dolazi do doseljavanja još jednog Jurčevića iz okolice Zagvozda. U isto vrijeme dolazi i do doseljavanja u Cetinsku Krajine dvojice Jurčevića godine 1692., u sela Vojnić- Gardun, a doselili su vjerojatno sa prostora današnje općine Tomislavgrad (iako ne postoje jasni dokazi). Jedan od njih je i bio poznati harambaša i borac protiv Turaka Jure Jurčević, koji je ušao u narodne pjesme i djelo "Razgovor ugodni naroda slovinskoga" fra Andrije Kačića- Miošića. Nakon oslobođenja Imotske Krajine, dolazi do povratka stanovništva u imotska sela, tako dolazi i do doseljavanja dvojice Jurčevića u selo Studenci, te povratka Jurčevića iz Brela u mjesto Lokvičiće i poslije dolazi do kraćivanja njihovog prezimena u Jurič, te nastanak par novih prezimena od Juriča (Kavelj, Gadže, Kaćunić). Dolazak Jurčevića u Studence je obavijen velom tajne. Narodna predaja smatra kako je dio Jurčevića na prostoru Studenaca došao iz mjesta Vojnić-Gardun od nekoga tko se zvao Mešelja, te se velik broj Jurčevića na Studencima, te na prostoru tomislavgradske općine (Vinica, Stipanjići) i dan danas naziva Mešeljićima. Narodna predaja također govori kako je dio Jurčevića na Studencima tek poslije doselio iz Crne Gore i pridružio se ostalim Jurčevićima, a da su se prije nazivali ili prezivali Carević. No za tu predaju nema dokaza, iako se nitko nije ozbiljnije bavio s tom tematikom. Postoji niz prezimena na prostoru Hercegovine koja su stvorili predaju o podrijetlu iz Crne Gore, što se poslije pokazalo pogrešnim, no nikad ne treba zaključivati unaprijed. U popisima katoličkoga stanovništva Bosne i Hercegovine 1742. Jurčevići se spominju na par mjesta u tomislavgradskoj općini, no današnji Jurčevići na prostoru Tomislavraga nisu potomci tih koji su tada živjeli na tom prostoru, pošto sa Studenaca dio Jurčevića oko 1850-e se preseljava također u neka sela tomislavgradske općine. Također i jedan dio Jurčevića se preseljavana na prostor Livna, u Srednju Bosnu i u Makarsko Primorje. Velik broj Jurčevića u Hrvatskoj danas živi u Slavoniji, gdje je velik broj njih došao migracijama poslije Drugog svjetskoga rata, te u Slunju gdje su živjeli puno duže. "

Видимо да су Јурчевићи у Далмацији веома дуго, још од 17. века. Не треба заборавити да је породица Чирко у непосредној близини. Сасвим је сигурно да су ове породице у некој вези.

Интересантно је да Јурчевићи из Студенаца негују усмено предање о пореклу из Црне Горе (старије презиме Царевић?).

У Црној Гори, ово презиме се помиње у више несродних племена. Царевићи се нпр. помињу у Паштровићима још крајем 17. века, затим у Бјелопавлићима, као огранак старог племена Лужана, у Васојевићима, али и у неким другим крајевима црногорског приморја.

Мислим да треба поменути и запажања Јована Ердељановића, који се у свом раду "О пореклу Буњеваца" осврнуо и на ово презиме:

ЦАРЕВИЋИ – у Суботици, од 1743.год.; православни Цареви у Лици и у Подгорју; католици Царевићи по средњој Далмацији и у Сплиту; Ј. и М. Царевић, католички свештеници у сплитској дијецези, први родом из Метковића, а други из Трогира; православни Царевићи у горњо-карловачкој дијецези; у јужној Далмацији католици Царевићи, однекуд досељени; међу војницима славнонске границе 1606.год. Михаило Царовић. У западној Босни два православна села Царевац.

Илија Синдик помиње ово презиме у околини Дубровника. Ако узмемо све у обзир, мислим да порекло Јурчевића сеже до приморских крајева, на потезу Дубровник - Метковић.

Треба у днк пројекат уписати и Јурчевиће из Студенаца. Ови у Витезу су исељеници из тих крајева. (битно због јасније слике о миграцијама)


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #386 послато: октобар 21, 2014, 04:53:11 поподне »


Inače, čovjek koji je postavio Mesičekov haplotip na Ysearch dodao je njegovo mjesto porijekla - Klatovy, Češka.


Мјесто Клатови у југозападној Чешкој је судећи према једном од генетских истраживања мјесто са највећом концентрацијом I2a Dinaric у Чешкој.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #387 послато: октобар 21, 2014, 05:07:41 поподне »
Тај човјек је могао горе доћи и са Балкана.

Али добро, како смо кренули не би ме чудило да сваку хаплогрупу која постоји на Балкану прогласимо српском...

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #388 послато: октобар 27, 2014, 01:41:37 поподне »
Распрострањеност презимена Месичек у Чешкој


Видимо да је једино мјесто са значајнијем присуством Кијов, мјесто у окгругу Ходоњин, у Јужној Моравској.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #389 послато: октобар 27, 2014, 07:26:18 поподне »
Тестирани Дејв Вивер (Dave Weaver) оставио је адресу и податке о презименима својих предака.

Адреса:
dgeorgew@aol.com (изгледа да му је средње име Џорџ)

Презимена:
1. Weaver (Detroit, Michigan)
2. Jaynes (Detroit, Michigan)
3. Kezhegopenayse (Detroit, Michigan)
4. Kijigobinesse (Detroit, Michigan)

Друга два презимена су индијска.

Исту адресу пронашао сам на неколико мјеста, чини ми се ријеч о неком центру или покрету за усвајање дјеце.

Adoption Identity Movement/Dave Weaver
PO Box 812,
Hazel Park,
Michigan 48030
ph. 810-548-6291
email address: dgeorgew@aol.com


У мјесту Хејзел Парк, у држави Мичиген постоји неколико људи са презименом Вивер. Помињу се ту још 1866. године.
Покушаћу их контактирати.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9770
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #390 послато: октобар 28, 2014, 06:02:13 поподне »
Добра вест за Годијеље. Јавио се Дејв Вивер. Он је заправо пореклом са ових простора. Усвојен је, а његова биолошка мајка је Индијанка.

Биолошки отац му је Брус Меркобрад (Мркобрад). Његов деда, Бруно, на попису САД из 1940. године, навео је место рођења - Југославија.

На попису из 1930. пише Србија, тако да ни он сам није сигуран одакле су дошли у САД.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9770
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #391 послато: октобар 28, 2014, 06:24:51 поподне »
У Лици је било Мркобрада. Настањени су близу наших Усораца J2b1, па верујем да ту постоји нека веза.

Село Мекињар (Удбина, Лика):

Мркобраде (Аранђеловдан), дошли из Плашког

Село Јошан (Удбина, Лика):

Мркобраде (Аранђеловдан), дошли из Бриња, Вилићи

Занимљиво да се Мркобради католици помињу у Ловинцу и околини. Налазе се у подгрупи Зрмањчана (Буњевци који су из Мостарског подручја населили просторе око Зрмање, од куда су дошли у ловиначки крај).

Поред њих у овој групи су још: Баџек, Беронићи, Чавчићи, Деспоти, Ивезићи, Јагари, Јапунчићи, Карани, Кларићи, Кнежевићи, Марковиновићи, Машићи, Матовниновићи, Пастуовићи, Першићи, Пешути, Стрмотићи, Шиловићи и Шулентићи.

« Последња измена: октобар 28, 2014, 06:31:02 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9770
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #392 послато: октобар 28, 2014, 08:54:16 поподне »
Још један Годијељ - Италијан. У питању је Luciano Poiani

Као што сам и очекивао, ово презиме се најчешће јавља на северу Италије, где већ имамо једног J2b M205 - Benedetto, Piemont.


Sirius

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #393 послато: октобар 28, 2014, 09:22:26 поподне »
Још један Годијељ - Италијан. У питању је Luciano Poiani

Као што сам и очекивао, ово презиме се најчешће јавља на северу Италије, где већ имамо једног J2b M205 - Benedetto, Piemont.



Kako je krenulo ne bi me čudilo da se radi o Lucianu Poianiju, potomku Ante Stipana Pojanija iz Makarske :D
http://www.geni.com/people/Antes-Pojani/6000000017411078874

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9770
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #394 послато: октобар 28, 2014, 09:39:02 поподне »
Kako je krenulo ne bi me čudilo da se radi o Lucianu Poianiju, potomku Ante Stipana Pojanija iz Makarske :D
http://www.geni.com/people/Antes-Pojani/6000000017411078874

Све је могуће. Енглез Мозли J2b1 је уствари Бугарин Игњатов, Американац Вивер је Србин Мркобрад. Осећам да су Опермани из Дубице. :)

Иначе, Оперман је из Канаде. Његови су дошли из Немачке (Ајнбек) 1956. године. Не зна пуно о пореклу. Судећи по његовом изгледу, али и изгледу још неких Опермана из Ајнбека, више личе на Балканце, него на Немце. Прошли би у Босни без проблема. :)

Ови северни Италијани такође могу бити исељеници са простора бивше Југе. Од Далмације и Лике, где има пуно наших J2b1, дели их "само" Јадран. :)

 

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #395 послато: октобар 28, 2014, 09:55:11 поподне »
Небојша, свака част за проналазак Мркобрада.

Судећи по имену претка-Бруно, а и по облику презимена Мркобрад, а не Мркобрада, вјероватно се ради о о католичкој грани породице. Мркобрад је католички облик презимена, а Мркобрада православни.

У групи са Мркобрадима Буњевцима помињу се и Шулентићи. Чини ми се да су се Шуленде спомињале као Шпање у Пјешовцима, колико се сјећам, морам провјерити.


Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #396 послато: октобар 28, 2014, 10:41:09 поподне »
Мало сам "копао" по сајту www.familysearch.org и пронашао свашта. :)


Бруно Мркобрад рођен је око 1905. године.
На попису из 1930. године навео је Србију као земљу поријекла (дакле, одмах можемо отписати да су од хрватске гране Мркобрада из Лике).
На попису из 1940. године навео је Југославију као земљу поријекла.
Године 1940. пописани су:
- Bruno Merkobrad, глава куће, стар 35 година
- Rena Merkobrad, жена, стара 30 година
- Laverne Merkorbad, ћерка, стара 11 година
- Bruce Merkobrad, син, стар 9 година
- Douglas Merkobrad, син, стар 5 година
Могло би се закључити на основу имена дјеце да је Мркобрадова жена вјероватно била поријеклом из Шкотске.


Тражио сам све Мркобраде који се везују за државу Мичиген.
Постоје само двојица старијих од Бруна - Steve/Steven и Mito/Mike.
С обзиром на године рођења и два сусједна мјеста у којима живе, можемо закључити да се ради о браћи или блиским рођацима.

Регистрациони лист Стива Мркобрада из Првог свјетског рата
http://s29.postimg.org/m8q5can3b/record_image_2.jpg
Стив је рођен 24.2.1879. године. Као најближи род навео је своју жену - Хелен (рођену 1883. године).

Регистрациони лист Мите Мркобрада из Првог свјетског рата
http://s17.postimg.org/y3q8irvz3/record_image.jpg
Мито је рођен 1.10.1883. године.
Оно што пада у очи је да Мито Мркобрад наводи Бруна Мркобрада као нећака.
Мито се касније јавља као Мајк Мркобрад, с тим да се негдје као датум рођења наводи 1.10.1884. године.
Као његово мјесто рођења наведено је мјесто Temes Gubi, Hungary, а сазнајемо да му се отац звао Самјуел (Samuel).
Мајк Мркобрад умро је 9.1.1939. године.

На основу других података са истог сајта сазнао сам да је Стив Мркобрад дошао у Америку 1909. године.
Потом сам на сајту www.libertyellisfoundation.org тражио све Мркобраде који су дошли у Америку 1909. године.
Године 1909. у Америку су дошли:
- Милић Мркобрад, стар 26 година (1883. годиште), мјесто рођења Утиња (Кордун)
- Арсенија Мркобрад, мјесто рођења Вргинмост (Банија-Кордун)
- Фелиција Мркобрад, жена Стевана Мркобрада, стара 25 година (1884. годиште), мјесто рођења Temes Kubin (Ковин, Банат)
- Бранко Мркобрад, син Стевана и Фелиције, стар 4 године (1905. годиште), мјесто рођења Temes Kubin (Ковин, Банат)


Дакле, можемо закључити да је наш Бруно уствари Бранко Мркобрад, син Стевана (Стива) и Фелиције (Хелен), рођен 1905. године у Ковину (Банат) и да му је Мито Мркобрад вјероватно стриц.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #397 послато: октобар 28, 2014, 10:55:47 поподне »
Мркобрад је католички облик презимена, а Мркобрада православни.
Не бих се сложио.

Презиме Мркобрад постоји међу Србима Кордуна (околина Војнића и Слуња). Они су нам потврдили да славе Аранђеловдан.
Презиме Мркобрада постоји међу Србима Баније (околина Вргинмоста, Двора и Глине).

Тачно је да постоје Мркобради католици. Они су из Лике, из околине Грачаца. Било их је 8 куће по попису из 1915. године.

Занимљиво је да су Мркобраде постојале међу личким Србима 1915. године (6 кућа у околини Удбине и Доњег Лапца). Забиљежено је да су и они славили Аранђеловдан.

Очито је ријеч о истом роду.




« Последња измена: октобар 28, 2014, 10:57:24 поподне Окир »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9770
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #398 послато: октобар 28, 2014, 11:00:15 поподне »
Одлично Перо. Тражим сад код Ј. Ердељановића, "Срби у Банату", али их нема у Ковину. Вероватно су се већ иселили у време када је настала ова монографија.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #399 послато: октобар 28, 2014, 11:22:18 поподне »
Не бих се сложио.

Презиме Мркобрад постоји међу Србима Кордуна (околина Војнића и Слуња). Они су нам потврдили да славе Аранђеловдан.
Презиме Мркобрада постоји међу Србима Баније (околина Вргинмоста, Двора и Глине).

Тачно је да постоје Мркобради католици. Они су из Лике, из околине Грачаца. Било их је 8 куће по попису из 1915. године.

Занимљиво је да су Мркобраде постојале међу личким Србима 1915. године (6 кућа у околини Удбине и Доњег Лапца). Забиљежено је да су и они славили Аранђеловдан.

Очито је ријеч о истом роду.

Да, сад сам и ја видио да их има доста на Кордуну.

Како год, мислим да се ради о истом роду и за католике и за православце.

Ово си лијепо пронашао за Ковин. Погледах и тамо, видим да у самом Ковину има читав један крај који се зове Хрватски крај. Не живе тамо Хрвати већ Срби из Хрватске. Ердељановић каже да су доселили из Хрватске и наводи неколико презимена (препознатљива крајишка презимена). Не наводи Мркобраде, али вјерујем да су и они били у овој групи.