Нисам успио схватити да ли су гепидски и остроготски узорак, из Србије и Крима, мушки или женски узорци? У сваком случају гепидски узорак, поред још једног из баварске серије, има највећи удио East Asian неевропске компоненте од свих досад тестираних савремених и древних Европљана. По тој логици, тај утицај не би требао бити од неког народа са ове стране Урала. Од свих азијских народа који су прокрстарили нашим подручјима мислим да Хуни имају најисточније азијско поријекло (бар њихов горњи слој). Тако се бар писало. У том случају они би били најбољи кандидати за ову East Asian компоненту у гепидском узорку из Виминацијума.
Алани су први народ који је покорен од стране Хуна након њихове "провале" кроз врата народа, врло рано су ушли у њихов племенски савез и са њима се орођавали. Због тога сам напоменуо да је ту могућ и алански утицај, јер су и они у 5-6. веку сигурно имали приличан удео источноазијске генетике због тих међусобних веза; крајње порекло тог "генетског удела" је свакако хунско.
Да, у питању су аутозомални резултати (плус mt-DNA), а гепидски скелет који је тестиран има вештачки деформисану лобању. Али колико схватих, у закључку аутори кажу да се не може доказати ексклузивно хунско/источњачко порекло овог обичаја, јер су скелети са вештачки деформисаним лобањама пронађени у ранијем периоду (2. век) у Румунији. Такође, остроготски скелет са Крима који је бар стотинак година старији од гепидског такође има вештачки деформисану лобању, а нема скоро ни трага источноазијске генетике. Код њега доминира медитеранска генетика јужне/југоисточне Европе и Блиског Истока, уз мали проценат Јужне Азије, а од модерних популација најбоље се уклапа у Турке. Ови резултати говоре да иако је нађен у остроготском контексту вероватно представља популацију грчке колоније Пантикапеја на Криму.
Постоји претпоставка да нису Алани и остали народи тај обичај усвојили од Хуна, већ Хуни од Алана. Изгледа да је та претпоставка, услед ових старијих налаза, ближа истини и да је то првобитно био обичај индоиранских номада пре него туркијских као што су Хуни. С друге стране, није неопходно да неко ко има вештачки деформисану лобању има и удео источноазијске генетике; та пракса је прихватање обичаја, која може, али и не мора нужно водити склапању брачних веза и самим тим, упливом источноазијске генетике. Ако је Острогот из половине 5. века, онда је живео у време када је хунска држава под Атилом била на врхунцу моћи, отуд ни не чуди појава вештачки деформисане лобање; у другој половини 5. и почетком 6. века, након пропасти Атилине државе, ова пракса знатно јењава, нарочито код германских народа који су је практиковали. Мислим да су је током 6. века практиковали само Гепиди, мада и код њих показује с временом тенденцију опадања.