Аутор Тема: Древна ДНК - научни радови  (Прочитано 49030 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1621
  • Z3660>Y34637
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #180 послато: март 14, 2019, 10:13:29 поподне »
После вишемесечне суше, коначно нови радови о древној ДНК:

Survival of Late Pleistocene Hunter-Gatherer
Ancestry in the Iberian Peninsula


The genomic history of the Iberian
Peninsula over the past 8000 years

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3972
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #181 послато: март 15, 2019, 11:14:47 пре подне »
После вишемесечне суше, коначно нови радови о древној ДНК:

Survival of Late Pleistocene Hunter-Gatherer
Ancestry in the Iberian Peninsula


The genomic history of the Iberian
Peninsula over the past 8000 years


https://www.cell.com/cms/10.1016/j.cub.2019.02.006/attachment/547b706c-4868-4e2a-ab78-98ad49e17591/mmc4.mp4





Чини ми се да је на овом локалитету пронађена најстарија до сад I1 хаплогрупа. Или предачка од I1. Могуће грана која је изумрла, а не предачка данашњим носиоцима I1 хаплогрупе. Али свакако показује где је извориште I1.

« Последња измена: март 15, 2019, 11:43:27 пре подне Милош »

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 919
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #182 послато: март 15, 2019, 12:20:52 поподне »
J узорци:

Y-chromosome calls for the Iberian males   

ID   Pop name   Haplogroup
I8205   NE_Iberia_Hel (Empúries2)   J
I8208   NE_Iberia_Hel (Empúries2)   J
I8216   NE_Iberia_RomP (Empúries2)   J
I12162   NE_Iberia_c.6CE_PL   J2a
I4054   SE_Iberia_c.3-4CE   J
I3983   SE_Iberia_c.3-4CE   J2a1a2a2
I3584   SE_Iberia_c.5-8CE   J
I8145   SE_Iberia_c.10-16CE   J
I12514   SE_Iberia_c.10-16CE   J2a
I12515   SE_Iberia_c.10-16CE   J2a

Ван мреже Скардус

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #183 послато: март 18, 2019, 10:24:57 поподне »
J узорци:

Y-chromosome calls for the Iberian males   

ID   Pop name   Haplogroup
I8205   NE_Iberia_Hel (Empúries2)   J
I8208   NE_Iberia_Hel (Empúries2)   J
I8216   NE_Iberia_RomP (Empúries2)   J
I12162   NE_Iberia_c.6CE_PL   J2a
I4054   SE_Iberia_c.3-4CE   J
I3983   SE_Iberia_c.3-4CE   J2a1a2a2
I3584   SE_Iberia_c.5-8CE   J
I8145   SE_Iberia_c.10-16CE   J
I12514   SE_Iberia_c.10-16CE   J2a
I12515   SE_Iberia_c.10-16CE   J2a
И тако све теорије падоше у воду...

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #184 послато: март 18, 2019, 10:31:15 поподне »
И тако све теорије падоше у воду...

Које теорије конкретно?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Скардус

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #185 послато: март 19, 2019, 09:45:57 пре подне »
Које теорије конкретно?
Цитирам:''Чини ми се да је на овом локалитету пронађена најстарија до сад I1 хаплогрупа. Или предачка од I1. Могуће грана која је изумрла, а не предачка данашњим носиоцима I1 хаплогрупе. Али свакако показује где је извориште I1''.
Па зар нисмо рекли да је Скандинавија извориште И1 нпр?


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3972
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #186 послато: март 19, 2019, 10:18:11 пре подне »
Цитирам:''Чини ми се да је на овом локалитету пронађена најстарија до сад I1 хаплогрупа. Или предачка од I1. Могуће грана која је изумрла, а не предачка данашњим носиоцима I1 хаплогрупе. Али свакако показује где је извориште I1''.
Па зар нисмо рекли да је Скандинавија извориште И1 нпр?

Као што се може видети из табеле, реч је о узорку старом више од 10000 година. Дакле период касног палеолита, када је Скандинавија била под ледом.



Самим тим није Скандинавија могла бити извориште. Извориште хаплогрупе I, дакле и I1 и I2 је свакако западна граветијанска и каснија солутренска култура. Одатле су се шириле на север. Следи магдаленијанска па азилијанска култура, којој и припада тестирани појединац I1.



 За I1 је карактеристично тзв. уско грло од 23000 година. Што значи да су били на ивици нестанка и да се пре 4500 година десило чудо и демографски бум код њих, тако да их данас прилично има.

https://www.yfull.com/tree/i1/

Ова I1 нађена на Пиринејима је једна од многих изумрлих подграна.
« Последња измена: март 19, 2019, 10:57:12 пре подне Милош »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #187 послато: март 19, 2019, 02:01:31 поподне »
Мислим да ће се показати исправном хипотеза да је I1 у Скандинавију пристигао током неолита где је потом доживео демографски бум и у великој мери истиснуо носиоце I2-M423 као и могуће остале I2 који су до тад били доминантни.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3745
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #188 послато: март 19, 2019, 02:07:05 поподне »
Мислим да ће се показати исправном хипотеза да је I1 у Скандинавију пристигао током неолита где је потом доживео демографски бум и у великој мери истиснуо носиоце I2-M423 као и могуће остале I2 који су до тад били доминантни.
Онда је могуће да су I1 пре доласка у Скандинавију већ постали земљорадници и потисли староседеоце ловце сакупљаче I2-M423 ? То би значило да су I2-M423 међу последњим ловцима сакупљачима
« Последња измена: март 19, 2019, 02:12:56 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1264
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #189 послато: март 21, 2019, 06:54:58 поподне »
The Arrival of Steppe and Iranian Related Ancestry in the Islands of the Western Mediterranean

Supplemental_Materials, Online_Tables

Most Sardinians buried in a Nuragic Bronze Age context possessed uniparental haplogroups found in European hunter-gatherers and early farmers, including Y-haplogroup R1b1a[xR1b1a1a] which is different from the characteristic R1b1a1a2a1a2 spread in association with the Bell Beaker complex4 An exception is individual I10553 (1226-1056 calBCE) who carried Y-haplogroup J2b2a (Online Table 1), previously observed in a Croatian Middle Bronze Age individual bearing Steppe ancestry44, suggesting the possibility of genetic input from groups that arrived from the east after the spread of first farmers. This is consistent with the evidence of material culture exchange between Sardinians and mainland Mediterranean groups15 , although genome-wide analyses find no significant evidence of Steppe ancestry so the quantitative demographic impact was minimal.

The presence of Steppe ancestry in Early Bronze Age Sicily is also evident in Y chromosome analysis, which reveals that 4 of the 5 Early Bronze Age males had Steppe-associated Y-haplogroup R1b1a1a2a1a2. (Online Table 1). Two of these were Y haplogroup R1b1a1a2a1a2a1 (Z195) which today is largely restricted to Iberia and has been hypothesized to have originated there 2500-2000 BCE57.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1847
  • Васојевић
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #190 послато: март 21, 2019, 07:43:23 поподне »
The presence of Steppe ancestry in Early Bronze Age Sicily is also evident in Y chromosome analysis, which reveals that 4 of the 5 Early Bronze Age males had Steppe-associated Y-haplogroup R1b1a1a2a1a2. (Online Table 1).

Тешко је схватити да се у појединим радовима и даље користе ознаке попут R1b1a1a2a1a2. Већ пар година се те ознаке константно мењају, тако да они који их користе у радовима очигледно нису свесни да сами себи чине медвеђу услугу са њиховим коришћењем јер ризикују да свега пар месеци након објављивања радова те ознаке представљају неке друге гране, а не оне о којима су писали.

симо

  • Гост
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #191 послато: март 21, 2019, 10:01:56 поподне »
The Arrival of Steppe and Iranian Related Ancestry in the Islands of the Western Mediterranean

Supplemental_Materials, Online_Tables

Most Sardinians buried in a Nuragic Bronze Age context possessed uniparental haplogroups found in European hunter-gatherers and early farmers, including Y-haplogroup R1b1a[xR1b1a1a] which is different from the characteristic R1b1a1a2a1a2 spread in association with the Bell Beaker complex4 An exception is individual I10553 (1226-1056 calBCE) who carried Y-haplogroup J2b2a (Online Table 1), previously observed in a Croatian Middle Bronze Age individual bearing Steppe ancestry44, suggesting the possibility of genetic input from groups that arrived from the east after the spread of first farmers. This is consistent with the evidence of material culture exchange between Sardinians and mainland Mediterranean groups15 , although genome-wide analyses find no significant evidence of Steppe ancestry so the quantitative demographic impact was minimal.

The presence of Steppe ancestry in Early Bronze Age Sicily is also evident in Y chromosome analysis, which reveals that 4 of the 5 Early Bronze Age males had Steppe-associated Y-haplogroup R1b1a1a2a1a2. (Online Table 1). Two of these were Y haplogroup R1b1a1a2a1a2a1 (Z195) which today is largely restricted to Iberia and has been hypothesized to have originated there 2500-2000 BCE57.

Занимљиво да не нађоше I2a-M26 на Сардинији, мада укупан број Y-днк и није превелик.

Иако у тексту наводе: "These results falsify the view that the people of Sardinia are isolated descendants of Europe's first farmers. Instead, our results show that the island's admixture history since the Bronze Age is as complex as that in many other parts of Europe." Упркос томе, мислим да управо налази овог рада показују да је простор у Европи гдје се у највећој мјери очувала генетика неолитских анадолских земљорадника управо подручје  Сицилије, Сардиније и осталих острва Западног Mедитерана.

Колико сам успио да видим, становништво Сардиније и Сицилије већ се од краја Бронзаног доба почело аутосомално приближавати Микењанима, тј. као да се становништво источног и западног Медитерана полако уједначава. Без обзира на удјеле иранског неолитика и степске компоненте, и даље и код једних и других убједљиво доминира генетика анадолских неолитских земљорадника. WHG је у повлачењу.


Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1264
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #192 послато: март 22, 2019, 11:51:20 поподне »
Занимљиво да не нађоше I2a-M26 на Сардинији, мада укупан број Y-днк и није превелик.
Милан ми је скренуо пажњу да је исти дан објављено и истраживање које се бави искључиво Сардинијом, ту је пронађен M26, али свега један узорак.

Population history from the Neolithic to present on the Mediterranean island of Sardinia: An ancient DNA perspective

Our genome-wide data allowed us to assign Y haplogroups for 25 ancient Sardinian individ170 uals. More than half of them consist of R1b-V88 (n “ 10) or I2-M223 (n “ 7) (Sup. Fig. 3,Supp. Mat. 1B). In our reference data set, these two Y-haplogroups appear first in Balkan hunter-gatherer and Balkan Neolithic individuals, and also in more recent western Neolithic populations. Francalacci et al. (2013) identified three major Sardinia-specific founder clades based on present-day variation within the haplogroups I2-M26, G2-L91 and R1b-V88, and here we found each of those broader haplogroups in at least one ancient Sardinian individual.

Занимљиво, чак седам M223.

Такође је ово занимљиво, не знам када ће бити објављено.

DNA TEST TRACES DIRECT DESCENDANTS OF GREAT MORAVIAN NOBLEMEN
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #193 послато: март 23, 2019, 12:04:56 пре подне »
Занимљиво да овај J2b2 са Сардиније нема степску компоненту у аутозомалној, или му је врло слаба. То би био још један ексер у ковчегу хипотезе о степском ИЕ пореклу ове хаплогрупе коју нарочито форсирају на Фољеји?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 120
  • YDNA: I1-L1237; mtDNA: J1-C13
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #194 послато: март 24, 2019, 03:39:28 пре подне »
Мислим да ће се показати исправном хипотеза да је I1 у Скандинавију пристигао током неолита где је потом доживео демографски бум и у великој мери истиснуо носиоце I2-M423 као и могуће остале I2 који су до тад били доминантни.
Па свакако могуће НиколаВук, али би то онда било на самом крају Неолита. Ја видим да ви имате врло солидну фундацију знања, из ваших ранијих коментара, па ћу само кратко коментарисати што мислим да вам је већ познато. Северна Група, посебно L22, 4000 године млађа грана од CTS6364, је изгледа тамо експлодирала.  Ова грана доминира по броју целу И1 па се тако некако и често гледа као И1. Али основна грана од које полази, нађена је раније у данашњој Немачкој, Пољској, мада и негде у Скандинавији.

Јужна Група И1 (Z58 и Z63) је подједнако стара и не може се лако објаснити некаквим Шведска-Норвешка-Финска пореклом. Данска је у игри по теорији, али не по нађеној древној ДНК, а уствари потпуно ван игре на основу модерног ДНК тестирања Данаца. Најстарји древни примерак Z63 ДНК (теоретски 4600 година стара грана) је ипак за сада нађен само у Kowalenko, Poljska. Мали део Z63 има у Финској али то је нај вероватније каснија Готска прича.

Истискивање I2-M423 је врло интересантна тема. Каве су теорије за предности тих Северних Група И1?  Зашто су они успели да истисну I2-M423?

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #195 послато: март 24, 2019, 08:12:25 пре подне »
Истискивање I2-M423 је врло интересантна тема. Каве су теорије за предности тих Северних Група И1?  Зашто су они успели да истисну I2-M423?

Из сличних разлога из којих су мезолитско-неолитске староседелачке Y-ДНК хаплогрупе у доброј мери истиснуте са простора западне Европе - долазак новог становништва (поглавито R1b-L51) које је имало бољу технологију, већу популацију и већу отпорност на заразне болести која долази услед дужег боравка у близини домаћих животиња. Додуше R1b Индоевропљани баш и нису најбољи пример због тога што они смењују становништво које је у највећој мери већ неолитско, самим тим има доместификоване животиње (осим коња који су индоевропски "специјалитет"), код њих је узрок углавном употреба коња и двоколица у ратне сврхе и боља опремљеност (ИЕ оружја од метала у односу на неолитска од камена, кости, јелењег рога, опсидијана). Судар неолитског са мезолитским становништвом је нарочито неповољан за потоње, услед горе реченог; мезолићани по природи свог привређивања (лов и сакупљање) живе у малим заједницама (30-40 људи), распршеним на ширем простору, за разлику од неолићана који живе сконцентрисани у већим насељима (неколико стотина, можда и хиљада људи), што им омогућава привреда заснована на производњи хране (земљорадња и сточарство), имају савршенију технологију глачаног камена у односу на мезолитску окресану индустрију камена и имају већу отпорност на заразне болести потекле од домаћих животиња. Ако претпоставимо да су I1 били део неолитског таласа који је напослетку допро и до Скандинавије, није необично што су они доживели демографски бум док су мезолитски староседеоци (I2a-M423) у доброј мери нестали; један део се вероватно иселио док је други део асимилован од стране неолићана.
« Последња измена: март 24, 2019, 08:15:09 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 120
  • YDNA: I1-L1237; mtDNA: J1-C13
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #196 послато: март 24, 2019, 05:59:09 поподне »
Врло добро речено НиколаВук. Продирање бољом технологијом али уништавање болестима које придошлице носе а имају донекле отпорност. То је показано и у боље документованој историји Америчких индијанаца а и острва као Хаваји и Хаити. Вероватно је тако било и на Сардинији.

Интернет је пун прокламација да је I1 Викиншка (800-1100 АД) или тако нека северно нацинална групација новијег датума. Сама бронза се појављује у Скандинавији тек у време експлозије I1-M253-L22 тј. негде одмах после  теоретског зачећа те под-гране, пре неких 3900 година. А оружје и алатке које су вероватно давале велику предност у то време су морале бити од бронзе.  Значи бронзано оружије прављено у јужнијим или централним деловима Европе.  Талас простирања технологије бронзе је добро документовано у Европи и Азији, а Балкан је пионир те ере.

https://en.wikipedia.org/wiki/Bronze_Age

Проналазак бакарне секире 4650 BC (пре 6670 година) и објеката легуре као бронза у југо-источној Србији, постављају Винча Културу много раније на хронолошкој линију Бронзаног Доба. Чак је врло необичан опис фуруна које су користили за топљење бакрних легура оцртава више напредну технологију виђену тек доста касније у Бронзаном Добу.

То је и негде време када налазимо први примерак I-M253 (из периода од пре 7500-6500 година), значи саму основу групе I1. Налазиште је било нешто даље западно од Винча Културе на територији данашње Мађарске. А културе после Винче су се и померале западним правцем.  А то је исто релативно близу Динарске области где се вероватно развила и друга грана тог истог античког дрвета (I-М170),  грана I-M438.  То је наравно грана-основа групе I2. Мени то говори да порекло сестри I1 и I2 треба тражити ближе кућног прага, а не у далекој Скандинавији.  Има добрих разлога зашто се не селити у област где је аграрна сезона врло кратка а зима врло хладна, мрачна и дуга.  Они који тамо успеју, брзо направе концетрацију људи сличних себи.

За сада још нема ништа што подржава некаквим доказом ову хипотезу. Ја разумем да су ово зато шпекулације на основу мало информација које данас имамо.

Балакaн је одувек био раскрница инвазија, миграција и тираније. Са тиме су долазиле болести и масовно уништавање мушких хаплогрупа.  Ми већ знамо на основу студија из Лајпцига и Харварда да је древна ДНК била много више разноврсна и често тотално уништавана.  Зашто онда гледати данашње концетрације мушке Y-DNK као меродавну оцену древне прошлости? Генетичари са та два универзитета, у сарадњи са археолозима, више не гледају само древну Y-DNK као меродавну оцену миграција и прошлости.  Дрвена митохондриал ДНК је повезала више миграција кој они сада студирају. 

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 120
  • YDNA: I1-L1237; mtDNA: J1-C13
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #197 послато: март 25, 2019, 02:15:00 поподне »

Чини ми се да је на овом локалитету пронађена најстарија до сад I1 хаплогрупа. Или предачка од I1. Могуће грана која је изумрла, а не предачка данашњим носиоцима I1 хаплогрупе. Али свакако показује где је извориште I1.

Колико ја разумем из Max Planck Inst извештаја, тај нај старији примерак I хаплогрупе који они називају "може бити I1" је само око 5600 године стар. Било је више "може бити I1" примерака који су само били 4000-4500 година староссти. То је ипак од вредности, поготово ако је некао од изгубљених I1 грана, па можда зато и није лако идентификовати. Ја сам исто био збуњен начином како пишу њихове узроке али се касније у чланку и графикону види да је узорак новијег датума.

Како су они причали о узорцима могуће је да су G2, а можда I1 и I2 покупљени негде успут док су Степски Људи пратили Дунав, Саву и свратили на пазарење у Трст пре него што су ухватили стазу Француске ривијере.  БАр је то мени најлогичнији пут коњима или пешке. Мени интересантно је да је један од наших људи, пореклом мало јужније од  Копаоника, близу горе споменутог Плоче бакарног налазишта, већ тестиран I1 Big Y на FTDNA. Ја сам са њим пре комуницирао а верујем и неки од вас, тако да је он већ јавно писао да му један од ближих "Y-DNA рођака" са Иберије. 

Како било, миграције ове врсте нису биле хомогенизована Y-DNA племена једне хаплогупе чак ни тако давно.
« Последња измена: март 25, 2019, 02:25:55 поподне Бећар »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1621
  • Z3660>Y34637
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #198 послато: март 30, 2019, 12:06:30 поподне »
Тестирани су Скитски узорци из Јужног Сибира помоћу STR и SNP маркера, а коришћен је и НевГен:

Genetic kinship and admixture in Iron Age Scytho-Siberians


симо

  • Гост
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #199 послато: март 30, 2019, 01:48:45 поподне »
Тестирани су Скитски узорци из Јужног Сибира помоћу STR и SNP маркера, а коришћен је и НевГен:

Genetic kinship and admixture in Iron Age Scytho-Siberians

Рекао бих очекивани Y-днк резултати (R1a-Z93 и Q-L330). Гледао сам ову једну N и нисам јој успио пронаћи неке блиске појединце. (понадао сам се да није P189.2)