Аутор Тема: Питање Словенске прапостојбине  (Прочитано 2940 пута)

Ван мреже Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 202
Одг: Питање Словенске прапостојбине
« Одговор #20 послато: август 14, 2020, 09:10:20 поподне »
Janković je datirao gomile i slovenski način sahranjivanja još od 4 vijeka na prostoru rimske Dalmacije, uglavnom Bosne. On je pokušavao donositi neke svoje zaključke. Da je doseljavanje Slovena bilo postepeno iz Podunavlja tokom dužeg perioda. To ga je približio autohtonostima. Nisam primijetio da je bio autohtonosti možda u nekim radovima koje nisam citao. S obzirom da je bilo doseljavanja u više talasa ne znači da nisu tačno nalazi.

Ja vidim da je ikona autohtonista.  Zar gomile nisu "ilirski" način sahranjivanja, a spaljivanje " slovenski" ( Neka mi oproste Arheolozi ako sam zgriješio u ovoj rečenici). Ne možemo isključiti da je možda neka grupica ranije došla kao izvidnica, ako je samo to to nije isto što i autohtonistička teorija.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 913
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Питање Словенске прапостојбине
« Одговор #21 послато: август 14, 2020, 09:12:23 поподне »
Хоће ли ми ко објаснит феномен Ђорђа Јанковића? Избачен са факултета ради ставова да су Словени дошли на балкану прије шестог вијека? Српски днк пројекат као и цијела научна заједница стоји при томе да јесте била велика сеоба народа? Испада ли онда да је Ђорђе шарлатан, а опет није било какав шарлатан? Може ли ко да ми објасни који су то детаљи и зашто јесте или није у праву?
Profesor Jankovic se nije bavio genetikom. Nisu ljudi sa SDP "krivi" sto cinjenice iz ove mlade nauke govore kako govore. Nisu ljudi sa SDP testirali ljude sirom planete te vrsili testove na starim kostima po Evropi. Jednostavno receno svi imamo pravo na svoje misljenje ali nemamo pravo na svoje cinjenice a one su jasne, a to je da je izmedju i 50 % i 65 %  srpske genetike potice sa sjeveroistoka Evropa i to su pokazala i autosomalna testiranja i rezultati po Y hromosomu. Mladost grana te poklapanja sa nalazima starih kostiju jasno govore o doseljavanju u velikoj ekspanziji Slovena.

Ван мреже Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 202
Одг: Питање Словенске прапостојбине
« Одговор #22 послато: август 14, 2020, 09:14:11 поподне »
Profesor Jankovic se nije bavio genetikom. Nisu ljudi sa SDP "krivi" sto cinjenice iz ove mlade nauke govore kako govore. Nisu ljudi sa SDP testirali ljude sirom planete te vrsili testove na starim kostima po Evropi. Jednostavno receno svi imamo pravo na svoje misljenje ali nemamo pravo na svoje cinjenice a one su jasne, a to je da je izmedju i 50 % i 65 %  srpske genetike potice sa sjeveroistoka Evropa i to su pokazala i autosomalna testiranja i rezultati po Y hromosomu. Mladost grana te poklapanja sa nalazima starih kostiju jasno govore o doseljavanju u velikoj ekspanziji Slovena.

Slažem se Filipini. Ja sam htio da mi neko objasni ovo sa arheološkog aspekta.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Питање Словенске прапостојбине
« Одговор #23 послато: август 14, 2020, 10:11:10 поподне »
Хоће ли ми ко објаснит феномен Ђорђа Јанковића? Избачен са факултета ради ставова да су Словени дошли на балкану прије шестог вијека? Српски днк пројекат као и цијела научна заједница стоји при томе да јесте била велика сеоба народа? Испада ли онда да је Ђорђе шарлатан, а опет није било какав шарлатан? Може ли ко да ми објасни који су то детаљи и зашто јесте или није у праву?

Шарлатан је ствар намерне обмане.
Верујем, да је његов став просто ствар заблуде.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4407
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Питање Словенске прапостојбине
« Одговор #24 послато: август 14, 2020, 10:23:35 поподне »
Шарлатан је ствар намерне обмане.
Верујем, да је његов став просто ствар заблуде.

Као што постоји "синдром Нобелове награде", односно "Нобелова болест" и код наших истраживача, када дођу у неке позније године, јавља се сличан синдром... попут Јанковића, историчара Реље Новаковића и сл. Ипак и они су људи.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1055
Одг: Питање Словенске прапостојбине
« Одговор #25 послато: август 14, 2020, 11:17:15 поподне »
Негдје у другој половини 90-тих као студент имао сам прилике радити за професора Јанковића на неким ископавањима у Херцеговини. Онолико колико га се сјећам, човјек ми је изгледао као прилично рационалан професионалац. Додуше у том периоду сам вјеровао да су Срби били римски цареви, па је Јанковићева теза да су Срби дошли на Балкан тек у 4. вијеку била превише блага за мене. Било ми је жао кад сам послије чуо шта се дешавало са њим на факултету, јер је човјек и за мене био својеврсни ауторитет. Не могу да коментаришем све аспекте његових тврдњи које се тичу археологије, јер нисам стручан, али јесам касније примјетио неке прилично слободне закључке (које излазе ван оквира археологије),а који баш и нису били покривени аргументима.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5549
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Питање Словенске прапостојбине
« Одговор #26 послато: данас у 03:57:20 пре подне »
Као што постоји "синдром Нобелове награде", односно "Нобелова болест" и код наших истраживача, када дођу у неке позније године, јавља се сличан синдром... попут Јанковића, историчара Реље Новаковића и сл. Ипак и они су људи.

Негдје у другој половини 90-тих као студент имао сам прилике радити за професора Јанковића на неким ископавањима у Херцеговини. Онолико колико га се сјећам, човјек ми је изгледао као прилично рационалан професионалац. Додуше у том периоду сам вјеровао да су Срби били римски цареви, па је Јанковићева теза да су Срби дошли на Балкан тек у 4. вијеку била превише блага за мене. Било ми је жао кад сам послије чуо шта се дешавало са њим на факултету, јер је човјек и за мене био својеврсни ауторитет. Не могу да коментаришем све аспекте његових тврдњи које се тичу археологије, јер нисам стручан, али јесам касније примјетио неке прилично слободне закључке (које излазе ван оквира археологије),а који баш и нису били покривени аргументима.

Милош и драјвер су мање-више изрекли суштину. Ако се посматра развој Јанковићевих идеја о Србима и Словенима од 80-их година прошлог века до данас, може се уочити више фаза. У његовим чланцима, као и у чланцима и књигама његове жене Милице из 80-их (нпр. књига "Словени у југословенском Подунављу"), још увек је био "мејнстрим" с тим што је имао неке занимљиве и оригиналне идеје о досељавању Срба на Балкан које су се по његовом мишљењу могле поткрепити археолошким доказима, као што је хипотеза о првобитном досељењу Срба на простор Ђердапа (где је Јанковић током 70-их истражио више ранословенских локалитета из 6. и 7. века) током друге половине 6. века, да би затим, у првој половини 7. века, населили простор римске провинције Далмације.

У другој фази, током 90-их година прошлог века, јасно се дистанцирао од "мејнстрима" неким врло смелим идејама за које је тврдио да су поткрепљене археолошким налазима, са чиме се већина других археолога није слагала. Тај период јасно означава његова књига "Српске громиле" за коју је задобио озбиљне критике. Тако нпр. он тврди да су Срби населили цео простор од Купе и Уне (тј. од тадашње РСК) па све до Шар планине још од 7. века, а да су Хрвати дошли тек почетком 9. века након пропасти Другог Аварског Каганата. Ту се још увек није јасније одредио о античкој или праисторијској аутохтоности Срба на Балкану као у каснијем периоду, мада је кокетирао са својеврсном "посебношћу" Срба у односу на све остале Словене. У том периоду је он интензивно ископавао поменуте "громиле" на простору РСК и тадашњег западног дела РС, био је једини археолог који је вршио ископавања на том тада ратом захваћеном подручју (1992-1994).

Трећа фаза се може угрубо сместити у прву деценију 21. века, када заједно са другим археологом, Станком Трифуновићем, почиње са излагањем још смелијих и невероватнијих хипотеза о томе да су Словени (израз који све више почиње да употребљава симултано са Србима, као да су у питању синоними, "Словени/Срби") на простор јужне Паноније (данашње Војводине) доспели још у 4. веку н.е. у виду Лимиганата Амијана Марцелина, с тим што врло брзо ревидира став о "доласку" тврдњом да су Лимиганти/Словени/Срби ту боравили од праисторијских времена односно да је Панонија а не Полесје прапостојбина Словена. Такође у том периоду сазрева идеја да су и антички Далмати и Илири јужно од Саве и Панонци северно од Саве уствари Словени, које су Римљани својим освајањима натерали на бег ка североистоку (ка Полесју), одакле се део "вратио назад" приликом Сеобе народа, с тим да други део никада није напустио Балкан и Панонију већ је тамо живео под "римском окупацијом". Мало је рећи да за ове тврдње није имао никаквих чврстих доказа и да је био жестоко критикован од стране готово свих археолога. Тад крећу и први покушаји његовог удаљавања са факултета због "ненаучних тврдњи и лошег утицаја на студенте", када је изгубио титулу ванредног професора и постао доцент. Он одбија да ревидира своје ставове у светлу научне методологије, тврдећи да његова истраживања непобитно доказују све изнете тврдње (иако само летимичним прегледом може да се види да то никако није био случај) и да је у питању завера "антисрпски настројених" колега против њега који желе да заташкају "праву историју Срба" (одјек добро познатих аутохтонашких ставова Деретића и компаније). Из те фазе потиче његово дело "Српско поморје од 7. до 10. столећа" где понавља и учвршћује став о раносредњовековној Србији од Кварнера до Шар планине и Македоније.

Четврта фаза се може сместити у другу деценију 21. века и одраз је његовог удаљавања са факултета 2009. године (које заиста није одрађено потпуно у складу са законом и факултетским процедурама), где одлази још даље и у целу причу убацује и хришћанство (вероватно због тога што је тада, а и током друге и треће фазе био врло близак са СПЦ, радећи на ископавањима у манастиру Михољска Превлака у ЦГ, у Тврдошу у Херцеговини итд.). Наиме, он на основу рановизантијских базилика и култа Св. Павла у Херцеговини и Приморју налази да су Илири (који су по његовом мишљењу били Срби/Словени) још током 1. века н.е. прихватили хришћанство директним посредством апостола Павла који је у то време проповедао по Илирику, а сличне тврдње о Павловом покрштавању домородаца је имао и за простор Паноније (нпр. локалитет Жидовар код Вршца). Тиме су Срби наводно пре Римљана и Грка постали хришћани. Занимљиво је да тада, осим поистовећивања Словена/Срба са Илирима, Лимигантима даје нови назив - Крајишници.  :) Ова последња фаза, пред његову смрт, се јасно осликава у књизи "Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 823
Одг: Питање Словенске прапостојбине
« Одговор #27 послато: данас у 07:16:12 пре подне »
СЕЋАЊЕ НА ПРОФ. ДР ЂОРЂА ЈАНКОВИЋА: ЗАБРАЊЕНА АРХЕОЛОГИЈА, ПОДУНАВСКО ПОРЕКЛО СРБА - 1. део

<a href="https://www.youtube.com/v/uhjWfxtXvLg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/uhjWfxtXvLg</a>

СЕЋАЊЕ НА ПРОФ. ДР ЂОРЂА ЈАНКОВИЋА: МИХОЉСКА ПРЕВЛАКА 2011. - 2. део

<a href="https://www.youtube.com/v/LP7iE_965dI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/LP7iE_965dI</a>


Преслушала сам први део (враћала више пута).
Не могу да му испратим онај део где Србе час назива Словенима час Илирима (нарочито када говори о периоду I до IV века.

Онда ми је посебно нејасан у делу када говори о 60 години наше ере и нападу Сармата на просторе око Дунава и проповедању апостола Павла баш на тим просторима и предању о томе код Срба (код православаца).


Ту код Илира је нејасан ....


Нисам читала ни један његов рад, нисам погледала ни једну од изложби које помиње, нисам погледала ни један од тих цртежа керамике - па, дакле, и нисам довољно стручна да дајем суд. Али, кажем, у његовом излагању има недоречености и нелогичности.

Најпре би човек требало да прочита и испрати његов рад, и друге радове, па да изнесе свој суд.
« Последња измена: данас у 07:17:50 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 823
Одг: Питање Словенске прапостојбине
« Одговор #28 послато: данас у 07:37:22 пре подне »
Милош и драјвер су мање-више изрекли суштину. Ако се посматра развој Јанковићевих идеја о Србима и Словенима од 80-их година прошлог века до данас, може се уочити више фаза. У његовим чланцима, као и у чланцима и књигама његове жене Милице из 80-их (нпр. књига "Словени у југословенском Подунављу"), још увек је био "мејнстрим" с тим што је имао неке занимљиве и оригиналне идеје о досељавању Срба на Балкан које су се по његовом мишљењу могле поткрепити археолошким доказима, као што је хипотеза о првобитном досељењу Срба на простор Ђердапа (где је Јанковић током 70-их истражио више ранословенских локалитета из 6. и 7. века) током друге половине 6. века, да би затим, у првој половини 7. века, населили простор римске провинције Далмације.

У другој фази, током 90-их година прошлог века, јасно се дистанцирао од "мејнстрима" неким врло смелим идејама за које је тврдио да су поткрепљене археолошким налазима, са чиме се већина других археолога није слагала. Тај период јасно означава његова књига "Српске громиле" за коју је задобио озбиљне критике. Тако нпр. он тврди да су Срби населили цео простор од Купе и Уне (тј. од тадашње РСК) па све до Шар планине још од 7. века, а да су Хрвати дошли тек почетком 9. века након пропасти Другог Аварског Каганата. Ту се још увек није јасније одредио о античкој или праисторијској аутохтоности Срба на Балкану као у каснијем периоду, мада је кокетирао са својеврсном "посебношћу" Срба у односу на све остале Словене. У том периоду је он интензивно ископавао поменуте "громиле" на простору РСК и тадашњег западног дела РС, био је једини археолог који је вршио ископавања на том тада ратом захваћеном подручју (1992-1994).

Трећа фаза се може угрубо сместити у прву деценију 21. века, када заједно са другим археологом, Станком Трифуновићем, почиње са излагањем још смелијих и невероватнијих хипотеза о томе да су Словени (израз који све више почиње да употребљава симултано са Србима, као да су у питању синоними, "Словени/Срби") на простор јужне Паноније (данашње Војводине) доспели још у 4. веку н.е. у виду Лимиганата Амијана Марцелина, с тим што врло брзо ревидира став о "доласку" тврдњом да су Лимиганти/Словени/Срби ту боравили од праисторијских времена односно да је Панонија а не Полесје прапостојбина Словена. Такође у том периоду сазрева идеја да су и антички Далмати и Илири јужно од Саве и Панонци северно од Саве уствари Словени, које су Римљани својим освајањима натерали на бег ка североистоку (ка Полесју), одакле се део "вратио назад" приликом Сеобе народа, с тим да други део никада није напустио Балкан и Панонију већ је тамо живео под "римском окупацијом". Мало је рећи да за ове тврдње није имао никаквих чврстих доказа и да је био жестоко критикован од стране готово свих археолога. Тад крећу и први покушаји његовог удаљавања са факултета због "ненаучних тврдњи и лошег утицаја на студенте", када је изгубио титулу ванредног професора и постао доцент. Он одбија да ревидира своје ставове у светлу научне методологије, тврдећи да његова истраживања непобитно доказују све изнете тврдње (иако само летимичним прегледом може да се види да то никако није био случај) и да је у питању завера "антисрпски настројених" колега против њега који желе да заташкају "праву историју Срба" (одјек добро познатих аутохтонашких ставова Деретића и компаније). Из те фазе потиче његово дело "Српско поморје од 7. до 10. столећа" где понавља и учвршћује став о раносредњовековној Србији од Кварнера до Шар планине и Македоније.

Четврта фаза се може сместити у другу деценију 21. века и одраз је његовог удаљавања са факултета 2009. године (које заиста није одрађено потпуно у складу са законом и факултетским процедурама), где одлази још даље и у целу причу убацује и хришћанство (вероватно због тога што је тада, а и током друге и треће фазе био врло близак са СПЦ, радећи на ископавањима у манастиру Михољска Превлака у ЦГ, у Тврдошу у Херцеговини итд.). Наиме, он на основу рановизантијских базилика и култа Св. Павла у Херцеговини и Приморју налази да су Илири (који су по његовом мишљењу били Срби/Словени) још током 1. века н.е. прихватили хришћанство директним посредством апостола Павла који је у то време проповедао по Илирику, а сличне тврдње о Павловом покрштавању домородаца је имао и за простор Паноније (нпр. локалитет Жидовар код Вршца). Тиме су Срби наводно пре Римљана и Грка постали хришћани. Занимљиво је да тада, осим поистовећивања Словена/Срба са Илирима, Лимигантима даје нови назив - Крајишници.  :) Ова последња фаза, пред његову смрт, се јасно осликава у књизи "Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије".

Никола хвала вам на овом сажетом осврту. Потребни су нам такви осврти.

Претпостављам да сте ви подробно упознати са  радовима др Ђорђа Јанковића.

Но, три питања за вас.

Зашто се факултету толико журило да га удаљи уз правне и друге мањкавости? Зар је његов утицај био толики међу студентима и у научном свету (укључујући и иностране кругове)?

Да ли постоји рад, осврт било ког од професора Философског факултета - катедра за археологију оног времена на рад "Српске громиле," и остале радове др Јанковића које помињете у свом осврту где не нападају само његове тезе, већ дају и аргументе за то.

У време  "досељавања" Словена на Балкан које културе су постојале у њиховој матици, а које културе на Балкану и шта их је одликовало?
Хм. Да ли је могуће да су Срби и остала словенска племена са собом водили и занатлије (грнчаре)?

Шта одликује грнчарију Словена у време досељавања?
Која су документована најстарија налазишта насеобина Словена на Балкану (прихваћена од науке), а која су спорна (очигледно је да има таквих)?


И пре примања хришћанства (званична верзија) - колико су брзо или колико нису Словени усвајали културу (грнчарија, oбјекти за становање, оружје, начини сахрањивања) од "домородаца" или пак Ромеја (Византинаца
« Последња измена: данас у 07:47:56 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже пек

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 44
Одг: Питање Словенске прапостојбине
« Одговор #29 послато: данас у 07:45:20 пре подне »
Има још археолога аутохтониста на пример Драган Јацановић

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5549
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Питање Словенске прапостојбине
« Одговор #30 послато: данас у 01:19:33 поподне »
Никола хвала вам на овом сажетом осврту. Потребни су нам такви осврти.

Претпостављам да сте ви подробно упознати са  радовима др Ђорђа Јанковића.

Но, три питања за вас.

Зашто се факултету толико журило да га удаљи уз правне и друге мањкавости? Зар је његов утицај био толики међу студентима и у научном свету (укључујући и иностране кругове)?

Да ли постоји рад, осврт било ког од професора Философског факултета - катедра за археологију оног времена на рад "Српске громиле," и остале радове др Јанковића које помињете у свом осврту где не нападају само његове тезе, већ дају и аргументе за то.

У време  "досељавања" Словена на Балкан које културе су постојале у њиховој матици, а које културе на Балкану и шта их је одликовало?
Хм. Да ли је могуће да су Срби и остала словенска племена са собом водили и занатлије (грнчаре)?

Шта одликује грнчарију Словена у време досељавања?
Која су документована најстарија налазишта насеобина Словена на Балкану (прихваћена од науке), а која су спорна (очигледно је да има таквих)?


И пре примања хришћанства (званична верзија) - колико су брзо или колико нису Словени усвајали културу (грнчарија, oбјекти за становање, оружје, начини сахрањивања) од "домородаца" или пак Ромеја (Византинаца

Није толико до утицаја на факултету или међу иностраним професорима колико до тога што је он био предавач на факултету, дакле држао је студентима предавања, што је посматрано као нарочита опасност с обзиром да велики број студената, нарочито на почетку студија, нема довољно развијен критички апарат да би препознали псеудонаучне тврдње. Уз то, тиме је рушен кредибилитет Универзитета у Београду и Филозофског факултета као научних и образовних институција. Испрва он није потпуно "истеран" са факултета већ је изгубио статус предавача па му је ново радно место било у Археолошкој збирци. Нисам потпуно сигуран, али мислим да је он након тога самовољно напустио збирку и почео да ради при Академији СПЦ за уметност и конзервацију. Међутим, могуће је да грешим и да је и из збирке добио "шут-карту" од стране управе факултета.

Постоје критички осврти на његове књиге, нпр. Марка Поповића на "Српске громиле" као и на "Српско поморје од 7. до 10. столећа".

Укратко речено, постојале су две "фракције" професора на Одељењу за археологију у вези са удаљавањем Јанковића са места предавача, једни су били врло непријатељски настројени према њему и желели су да се то уради што је пре могуће док су други били толерантнији, иако су и они били врло свесни његових псеудонаучних, непоткрепљених тврдњи. Ова друга "фракција" се углавном састојала од старијих професора који су 70-их и 80-их заједно са њим радили на вишеслојним ђердапским локалитетима као и на другим локалитетима на простору СФРЈ, па су ту у првом плану биле личне наклоности а не научна објективност. На крају је то удаљавање урађено "преко колена", па се јавио отпор код друге "фракције" с обзиром на брзину и непотпуно поштовање процедуре приликом Јанковићевог губитка статуса предавача, у то време је кружила и петиција о враћању Јанковића на место доцента. Наравно, треба рећи да је сигурно поред научних обзира и чувања угледа факултета било и других мотива за његову смену, будући да је тиме остало упражњено једно место за предавача.

Надовезао би се и на његов стил предавања, који заиста јесте на моменте био конфузан с обзиром да је често "скакао" са теме на тему па је било тешко испратити његов ток мисли. Нпр. на изборном предмету "Порекло Словена" кога сам слушао непосредно пре него што је избачен са места предавача, на једном од предавања је кренуо да говори о Словенима у Полесју, да би затим "скочио" на потпуно неповезану тему о "каменим бабама" (надгробни споменици евроазијских степских народа, тзв. балбали) а потом тумачио етимологију назива Паноније.  :) За њега је важило да је одличан теренац и да на ископавањима која је он водио студент може сасвим да савлада све основе теренског археолошког истраживања, и више од тога. Заиста, сви његови дипломци су и одлични теренци. С друге стране, интерпретација пронађеног је оно што је код њега било врло проблематично и што га је напослетку коштало и губитка посла. Мој утисак је да је он испрва желео да се истакне неким епохалним проналаском или новом интерпретацијом у вези са доласком Срба и Словена на Балкан (што се може видети у књизи "Словени у југословенском Подунављу"), да би касније убацио дневну политику у своје интерпретације (нпр. доказивање у "Српским громилама" да су Срби претходили Хрватима на простору северне Далмације, Лике, Кордуна и Баније) и напослетку отишао у потпуну езотерију (Св. Павле и "Црква Срба"). Као што је напоменуо Милош, није он први коме се то десило, имамо и пример САНУ-овца Реље Новаковића. У сваком случају, желео је да се истакне у археологији али је то радио на погрешан, ненаучан начин, да би на крају добио својеврсни епитет "жртве научног прогона" што није најтачније, с обзиром да је он сам био одговоран за оно што је писао на методолошки неутемељен начин, са позиције професора на Одељењу за археологију.
Чињеницама против самоувереног незнања.