Форум - Порекло

ДНК порекло => Aрхеологија и археогенетика => Тему започео: Црна Гуја јануар 20, 2017, 12:50:52 пре подне

Наслов: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја јануар 20, 2017, 12:50:52 пре подне
На овој теми биће објављивани радови везани за древну ДНК, са линковима ка оригиналним текстовима и додатним информацијама. Постављам прво неколико најбитнијих радова из претходних пет година, а постепено ћу додавати и остале, као и оне објављене пре 2012. Наравно, свако је слободан предложити радове за које мисли да су битни а нису већ постављени.


2012:


Keller et al.: New insights into the Tyrolean Iceman's origin and phenotype as inferred by whole-genome sequencing

http://www.nature.com/articles/ncomms1701 (http://www.nature.com/articles/ncomms1701)

http://www.nature.com/article-assets/npg/ncomms/journal/v3/n2/extref/ncomms1701-s1.pdf (http://www.nature.com/article-assets/npg/ncomms/journal/v3/n2/extref/ncomms1701-s1.pdf)


Fu et al.: DNA analysis of an early modern human from Tianyuan Cave, China

http://www.pnas.org/content/110/6/2223.full.pdf (http://www.pnas.org/content/110/6/2223.full.pdf)

http://www.pnas.org/content/110/6/2223.full.pdf?with-ds=yes (http://www.pnas.org/content/110/6/2223.full.pdf?with-ds=yes)


2013:


Lazaridis et al.: Ancient human genomes suggest three ancestral populations for present-day Europeans

http://biorxiv.org/content/biorxiv/early/2013/12/23/001552.full.pdf (http://biorxiv.org/content/biorxiv/early/2013/12/23/001552.full.pdf)

http://biorxiv.org/content/biorxiv/suppl/2014/04/05/001552.DC4/001552-1.pdf (http://biorxiv.org/content/biorxiv/suppl/2014/04/05/001552.DC4/001552-1.pdf)


Raghavan et al.: Upper Palaeolithic Siberian genome reveals dual ancestry of Native Americans

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4105016/pdf/nihms583477.pdf (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4105016/pdf/nihms583477.pdf)

http://www.nature.com/nature/journal/v505/n7481/extref/nature12736-s1.pdf (http://www.nature.com/nature/journal/v505/n7481/extref/nature12736-s1.pdf)


2014:


Gamba et al.: Genome flux and stasis in a five millennium transect of European prehistory

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4218962/pdf/ncomms6257.pdf (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4218962/pdf/ncomms6257.pdf)

http://www.nature.com/article-assets/npg/ncomms/2014/141021/ncomms6257/extref/ncomms6257-s1.pdf (http://www.nature.com/article-assets/npg/ncomms/2014/141021/ncomms6257/extref/ncomms6257-s1.pdf)


Skoglund et al.: Genomic Diversity and Admixture Differs for Stone-Age Scandinavian Foragers and Farmers

http://biology-web.nmsu.edu/~houde/Genomic%20Diversity%20and%20Admixture%20Differs%20for%20Stone-Age%20Scandinavian%20Foragers%20and%20Farmers.pdf (http://biology-web.nmsu.edu/~houde/Genomic%20Diversity%20and%20Admixture%20Differs%20for%20Stone-Age%20Scandinavian%20Foragers%20and%20Farmers.pdf)


Rasmussen et al.: The genome of a Late Pleistocene human from a Clovis burial site in western Montana

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4878442/pdf/nihms786416.pdf (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4878442/pdf/nihms786416.pdf)

http://www.nature.com/nature/journal/v506/n7487/extref/nature13025-s1.pdf (http://www.nature.com/nature/journal/v506/n7487/extref/nature13025-s1.pdf)


Fu et al.: Genome sequence of a 45,000-year-old modern human from western Siberia

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4753769/pdf/nihms756266.pdf (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4753769/pdf/nihms756266.pdf)

http://www.nature.com/nature/journal/v514/n7523/extref/nature13810-s1.pdf (http://www.nature.com/nature/journal/v514/n7523/extref/nature13810-s1.pdf)


Seguin-Orlando et al.: Genomic structure in Europeans dating back at least 36,200 years

http://science.sciencemag.org/content/346/6213/1113.full (http://science.sciencemag.org/content/346/6213/1113.full)

https://www.repository.cam.ac.uk/bitstream/handle/1810/246496/Seguin-Orlando-et-al-Science-Genomic-Structure-in-Europeans-dating-back-at-least-36-200-years.pdf;sequence=1 (https://www.repository.cam.ac.uk/bitstream/handle/1810/246496/Seguin-Orlando-et-al-Science-Genomic-Structure-in-Europeans-dating-back-at-least-36-200-years.pdf;sequence=1)


Olalde et al.: Derived immune and ancestral pigmentation alleles in a 7,000-year-old Mesolithic European

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4269527/pdf/nihms643758.pdf (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4269527/pdf/nihms643758.pdf)

http://www.nature.com/nature/journal/v507/n7491/extref/nature12960-s1.pdf (http://www.nature.com/nature/journal/v507/n7491/extref/nature12960-s1.pdf)


Szécsényi-Nagy et al.: Tracing the genetic origin of Europe's first farmers reveals insights into their social organization

http://biorxiv.org/content/biorxiv/early/2014/09/03/008664.full.pdf (http://biorxiv.org/content/biorxiv/early/2014/09/03/008664.full.pdf)

http://biorxiv.org/content/biorxiv/suppl/2014/09/03/008664.DC1/008664-1.pdf (http://biorxiv.org/content/biorxiv/suppl/2014/09/03/008664.DC1/008664-1.pdf)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја јануар 20, 2017, 12:51:22 пре подне
2015:


Haak et al.: Massive migration from the steppe was a source for Indo-European languages in Europe

http://biorxiv.org/content/biorxiv/early/2015/02/10/013433.full.pdf (http://biorxiv.org/content/biorxiv/early/2015/02/10/013433.full.pdf)

http://www.nature.com/nature/journal/v522/n7555/extref/nature14317-s1.pdf (http://www.nature.com/nature/journal/v522/n7555/extref/nature14317-s1.pdf)


Mathieson et al.: Genome-wide patterns of selection in 230 ancient Eurasians

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4918750/pdf/nihms734926.pdf (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4918750/pdf/nihms734926.pdf)

http://www.nature.com/nature/journal/v528/n7583/extref/nature16152-s1.pdf (http://www.nature.com/nature/journal/v528/n7583/extref/nature16152-s1.pdf)


Allentoft et al.: Population genomics of Bronze Age Eurasia

http://www.nature.com/nature/journal/v522/n7555/full/nature14507.html (http://www.nature.com/nature/journal/v522/n7555/full/nature14507.html)

http://www.nature.com/nature/journal/v522/n7555/extref/nature14507-s1.pdf (http://www.nature.com/nature/journal/v522/n7555/extref/nature14507-s1.pdf)


Jones et al.: Upper Palaeolithic genomes reveal deep roots of modern Eurasians

http://www.nature.com/articles/ncomms9912 (http://www.nature.com/articles/ncomms9912)

http://www.nature.com/article-assets/npg/ncomms/2015/151116/ncomms9912/extref/ncomms9912-s1.pdf (http://www.nature.com/article-assets/npg/ncomms/2015/151116/ncomms9912/extref/ncomms9912-s1.pdf)


Cassidy et al.: Neolithic and Bronze Age migration to Ireland and establishment of the insular Atlantic genome

http://www.pnas.org/content/113/2/368.full.pdf (http://www.pnas.org/content/113/2/368.full.pdf)

http://www.pnas.org/content/suppl/2015/12/23/1518445113.DCSupplemental/pnas.1518445113.sapp.pdf (http://www.pnas.org/content/suppl/2015/12/23/1518445113.DCSupplemental/pnas.1518445113.sapp.pdf)


Günther et al.: Ancient genomes link early farmers from Atapuerca in Spain to modern-day Basques

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4586848/ (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4586848/)

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4586848/pdf/pnas.201509851.pdf (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4586848/pdf/pnas.201509851.pdf)


Hofmanova et al.: Early farmers from across Europe directly descended from Neolithic Aegeans

http://www.pnas.org/content/113/25/6886.full.pdf (http://www.pnas.org/content/113/25/6886.full.pdf)

http://www.pnas.org/content/suppl/2016/06/02/1523951113.DCSupplemental/pnas.1523951113.sapp.pdf (http://www.pnas.org/content/suppl/2016/06/02/1523951113.DCSupplemental/pnas.1523951113.sapp.pdf)


Rasmussen et al.: The ancestry and affiliations of Kennewick Man

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4878456/pdf/nihms-786414.pdf (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4878456/pdf/nihms-786414.pdf)

http://www.nature.com/nature/journal/v523/n7561/extref/nature14625-s1.pdf (http://www.nature.com/nature/journal/v523/n7561/extref/nature14625-s1.pdf)


Fu et al.: An early modern human from Romania with a recent Neanderthal ancestor

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4537386/pdf/nihms688129.pdf (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4537386/pdf/nihms688129.pdf)

http://www.nature.com/nature/journal/v524/n7564/extref/nature14558-s1.pdf (http://www.nature.com/nature/journal/v524/n7564/extref/nature14558-s1.pdf)


2016:


Fu et al.: The genetic history of Ice Age Europe

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4943878/pdf/nihms777742.pdf (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4943878/pdf/nihms777742.pdf)

http://www.nature.com/nature/journal/v534/n7606/extref/nature17993-s1.pdf (http://www.nature.com/nature/journal/v534/n7606/extref/nature17993-s1.pdf)


Lazaridis et al.: The genetic structure of the world’s first farmers

http://biorxiv.org/content/biorxiv/early/2016/06/16/059311.full.pdf (http://biorxiv.org/content/biorxiv/early/2016/06/16/059311.full.pdf)

http://biorxiv.org/content/biorxiv/suppl/2016/06/16/059311.DC1/059311-1.pdf (http://biorxiv.org/content/biorxiv/suppl/2016/06/16/059311.DC1/059311-1.pdf)


Broushaki et al.: Early Neolithic genomes from the eastern Fertile Crescent

http://science.sciencemag.org/content/353/6298/499.full (http://science.sciencemag.org/content/353/6298/499.full)

http://science.sciencemag.org/content/sci/suppl/2016/07/13/science.aaf7943.DC1/Broushaki.SM.pdf (http://science.sciencemag.org/content/sci/suppl/2016/07/13/science.aaf7943.DC1/Broushaki.SM.pdf)


Martiniano et al.: Genomic signals of migration and continuity in Britain before the Anglo-Saxons

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4735653/pdf/ncomms10326.pdf (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4735653/pdf/ncomms10326.pdf)

http://www.nature.com/article-assets/npg/ncomms/2016/160119/ncomms10326/extref/ncomms10326-s1.pdf (http://www.nature.com/article-assets/npg/ncomms/2016/160119/ncomms10326/extref/ncomms10326-s1.pdf)


Schiffels et al.: Iron Age and Anglo-Saxon genomes from East England reveal British migration history

http://biorxiv.org/content/biorxiv/early/2015/07/17/022723.full.pdf (http://biorxiv.org/content/biorxiv/early/2015/07/17/022723.full.pdf)

http://biorxiv.org/content/biorxiv/suppl/2015/07/17/022723.DC1/022723-1.pdf (http://biorxiv.org/content/biorxiv/suppl/2015/07/17/022723.DC1/022723-1.pdf)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја јануар 20, 2017, 12:51:45 пре подне
Резервисано.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја јануар 20, 2017, 12:52:07 пре подне
Резервисано.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische јануар 20, 2017, 01:10:12 поподне
Ево још пар радова. Ова година ће бити ''родна'' што се тиче древне ДНК  :)
2013:

High resolution mapping of Y haplogroup G in Tyrol (Austria) 2013.

http://www.blutspendezurich.ch/Media/File/Publikationen%202013/High%20resolution%20mapping%20of%20Y%20haplogroup%20G(2).pdf (http://www.blutspendezurich.ch/Media/File/Publikationen%202013/High%20resolution%20mapping%20of%20Y%20haplogroup%20G(2).pdf)

2016:

Paleogenetic analyses on Mesolithic to Early Bronze Age individuals from the Iberian Peninsula

https://publications.ub.uni-mainz.de/theses/volltexte/2016/100000815/pdf/100000815.pdf (https://publications.ub.uni-mainz.de/theses/volltexte/2016/100000815/pdf/100000815.pdf)

Y-chromosomal DNA analyzed for four prehistoric cemeteries from Cis-Baikal, Siberia

http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X16306927 (http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352409X16306927)

И најновији рад Кљосова.
2017:


Excavated DNA from Two Khazar Burials

http://file.scirp.org/pdf/AA_2017011815275855.pdf (http://file.scirp.org/pdf/AA_2017011815275855.pdf)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische јануар 20, 2017, 10:35:36 поподне
Најновије: Jan. 18, 2017

Modern human origins: multiregional evolution of autosomes and East Asia origin of Y and mtDNA

http://biorxiv.org/content/biorxiv/early/2017/01/18/101410.full.pdf (http://biorxiv.org/content/biorxiv/early/2017/01/18/101410.full.pdf)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische јануар 24, 2017, 06:17:29 поподне
Први резултати древне ДНК из средњег века ове године, рани средњи век, јужна Немачка.  :)

Нажалост за приступ целом раду се мора платити.

The paper's about kinship and social structure, and not geared for ancient population genetics. But the Y-chromosome haplogroups include R1b (7), I1 (2), I2b1 (2), and I2b, and the mitochondrial haplogroups include T2f (6), H2a2 (3), H1b, HV0*, U3a and U5a. Keep in mind that many of these samples are close relatives.
http://eurogenes.blogspot.rs/2017/01/ancient-dna-evidence-of-emerging-noble.html?m=1 (http://eurogenes.blogspot.rs/2017/01/ancient-dna-evidence-of-emerging-noble.html?m=1)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук јануар 24, 2017, 06:26:16 поподне
Први резултати древне ДНК из средњег века ове године, рани средњи век, јужна Немачка.  :)

Нажалост за приступ целом раду се мора платити.

The paper's about kinship and social structure, and not geared for ancient population genetics. But the Y-chromosome haplogroups include R1b (7), I1 (2), I2b1 (2), and I2b, and the mitochondrial haplogroups include T2f (6), H2a2 (3), H1b, HV0*, U3a and U5a. Keep in mind that many of these samples are close relatives.
http://eurogenes.blogspot.rs/2017/01/ancient-dna-evidence-of-emerging-noble.html?m=1 (http://eurogenes.blogspot.rs/2017/01/ancient-dna-evidence-of-emerging-noble.html?m=1)

I2b1 и I2b су, претпостављам, I2a2-М223 по новијој номенклатури?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische јануар 24, 2017, 06:30:37 поподне
Колико сам схватио тако је, не бавим се толико гранама И2 па нисам сигуран.
Видећемо шта ће Црна Гуја рећи.  :)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја јануар 24, 2017, 09:12:19 поподне
Нисам још стигао да погледам о чему се ради, али НиколаВук је у праву, ако су написали I2b1 у питању је I2a2a-M223. Не знам из ког разлога користе номенклатуру од пре скоро 10 година.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја јануар 25, 2017, 02:44:41 поподне
Нажалост нема Y-ДНК.

Цитат
The Jomon period of the Japanese Archipelago, characterized by cord-marked ‘jomon’ potteries, has yielded abundant human skeletal remains. However, the genetic origins of the Jomon people and their relationships with modern populations have not been clarified. We determined a total of 115 million base pair nuclear genome sequences from two Jomon individuals (male and female each) from the Sanganji Shell Mound (dated 3000 years before present) with the Jomon-characteristic mitochondrial DNA haplogroup N9b, and compared these nuclear genome sequences with those of worldwide populations. We found that the Jomon population lineage is best considered to have diverged before diversification of present-day East Eurasian populations, with no evidence of gene flow events between the Jomon and other continental populations. This suggests that the Sanganji Jomon people descended from an early phase of population dispersals in East Asia. We also estimated that the modern mainland Japanese inherited <20% of Jomon peoples’ genomes. Our findings, based on the first analysis of Jomon nuclear genome sequence data, firmly demonstrate that the modern mainland Japanese resulted from genetic admixture of the indigenous Jomon people and later migrants.

http://www.nature.com/jhg/journal/v62/n2/pdf/jhg2016110a.pdf (http://www.nature.com/jhg/journal/v62/n2/pdf/jhg2016110a.pdf)

http://www.nature.com/jhg/journal/v62/n2/suppinfo/jhg2016110s1.html?url=/jhg/journal/v62/n2/abs/jhg2016110a.html (http://www.nature.com/jhg/journal/v62/n2/suppinfo/jhg2016110s1.html?url=/jhg/journal/v62/n2/abs/jhg2016110a.html)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische јануар 28, 2017, 12:28:06 поподне
Ево маркера из рада о Баварији.  :)
(http://i.imgur.com/86h1OOw.png)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: шкрњо фебруар 02, 2017, 08:12:02 поподне
February 02, 2017

The Neolithic Transition in the Baltic Was Not Driven by Admixture with Early European Farmers
http://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(16)31542-1 (http://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(16)31542-1)

•A degree of genetic continuity from the Mesolithic to the Neolithic in the Baltic
•Steppe-related genetic influences found in the Baltic during the Neolithic
•No Anatolian farmer-related genetic admixture in Neolithic Baltic samples
•Steppe ancestry in Latvia at the time of the emergence of Balto-Slavic languages


И најзанимљивији део.

Further, the Y chromosomes of two of four Latvian Mesolithic samples were assigned to haplogroup R1b (the maximum-likelihood sub-haplogroup is R1b1b), which is the most common haplogroup found in modern Western Europeans.

Та мезолитска R1b свакако није старосједилачка на том простору, јер су носиоци Нарва културе на тај простор дошли из Самаре (Русија), гдје већ имамо древну R1b1* из отприлике истог периода. Археолошки налази такође подупиру тезу да су становници Нарва културе дошли у касном мезолиту.
Around Lake Baikal in Siberia the favoured form of pot combined the pointed-base shape with an everted rim. The pots were mainly built up from clay coils, pinched together, and often left undecorated. This type of pottery reached the Samara region in the middle Volga River valley by 7000 BC... It was the first pottery in Europe. From there pottery of the same type had spread to the Baltic and Scandinavia by about 5500 BC, before any sign of contact with farming.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: шкрњо фебруар 02, 2017, 08:30:47 поподне
^Успут, узорци из Литваније су I2, док су ови из Летоније R1b.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја март 03, 2017, 03:32:48 поподне
Ancestry and demography and descendants of Iron Age nomads of the Eurasian Steppe

http://www.nature.com/articles/ncomms14615 (http://www.nature.com/articles/ncomms14615)

Између осталог, прoнађен је и један R1b-Z2103 међу Сарматима.


Extensive farming in Estonia started through a sex-biased migration from the Steppe

http://www.biorxiv.org/content/early/2017/03/02/112714?%3Fcollection= (http://www.biorxiv.org/content/early/2017/03/02/112714?%3Fcollection=)

У три узорка из Corded Ware културе потврђена је R1a-Z645, а један од њих је и Z283+. Узорак из Comb Ceramic културе је R1a-YP1272.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја март 03, 2017, 10:35:13 поподне
Не знам шта се ово дешава данас, али сам много срећан. ;D

Mittnik et al.: The Genetic History of Northern Europe

http://biorxiv.org/content/early/2017/03/03/113241 (http://biorxiv.org/content/early/2017/03/03/113241)

24 нова узорка из мезолита и неолита са територија Литваније, Летоније, Естоније, Русије и Шведске.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук март 03, 2017, 11:38:35 поподне
Не знам шта се ово дешава данас, али сам много срећан. ;D

Mittnik et al.: The Genetic History of Northern Europe

http://biorxiv.org/content/early/2017/03/03/113241 (http://biorxiv.org/content/early/2017/03/03/113241)

24 нова узорка из мезолита и неолита са територија Литваније, Летоније, Естоније, Русије и Шведске.

Већина скелета поменутих у овом раду припада хаплогрупи R1a осим два који припадају хг I2, и то Spiginas1 I2a1a L1286>L233 и Kretuonas2 I2a1b M423. Чини ми се да је ово до сада најисточнији налаз древне I2a1?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische март 03, 2017, 11:41:32 поподне
Не знам шта се ово дешава данас, али сам много срећан. ;D

Mittnik et al.: The Genetic History of Northern Europe

http://biorxiv.org/content/early/2017/03/03/113241 (http://biorxiv.org/content/early/2017/03/03/113241)

24 нова узорка из мезолита и неолита са територија Литваније, Летоније, Естоније, Русије и Шведске.
Ево битних табела и графикона из рада.

(http://i.imgur.com/K6CwOzK.jpg)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Синиша Јерковић март 04, 2017, 08:34:08 пре подне
Не знам шта се ово дешава данас, али сам много срећан. ;D

Mittnik et al.: The Genetic History of Northern Europe

http://biorxiv.org/content/early/2017/03/03/113241 (http://biorxiv.org/content/early/2017/03/03/113241)

24 нова узорка из мезолита и неолита са територија Литваније, Летоније, Естоније, Русије и Шведске.

Значајни резултати. Погледах само површно, али овај М423 у Нарва култури мислимда задаје јак ударац бастарнској теорији. Помјера старост М423 у источној Европи много даље у прошлост.

Мислим да ће овим налазом посебно задовољан бити Вадим Веренич. Он је још у самим почецима генетичких истраживања, развијао тезу о поријеклу М423 из старих палеолитских култура источне Европе: Свидеријске, Кунда и Нарва.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: шкрњо март 04, 2017, 11:53:31 пре подне
Значајни резултати. Погледах само површно, али овај М423 у Нарва култури мислимда задаје јак ударац бастарнској теорији. Помјера старост М423 у источној Европи много даље у прошлост.

Мислим да ће овим налазом посебно задовољан бити Вадим Веренич. Он је још у самим почецима генетичких истраживања, развијао тезу о поријеклу М423 из старих палеолитских култура источне Европе: Свидеријске, Кунда и Нарва.
Мислим да ово ништа не мијења што се поријекла М423 тиче, јер древна М423 је налажена чак и у Шпанији (Haak et al. 2015). И даље остаје чињеница да се старије гране М423 (Ислес, Дислес) налазе претежно на сјеверозападу Европе, као и да је Динарик директан огранак Дислеса.
П.С. Мотала12 узорак је био позитиван на СНП који дефинише динарик (Л147.2 колико се сјећам), но није сигурно да ли је заправо динарик или не.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Синиша Јерковић март 04, 2017, 05:22:32 поподне
Мислим да ово ништа не мијења што се поријекла М423 тиче, јер древна М423 је налажена чак и у Шпанији (Haak et al. 2015). И даље остаје чињеница да се старије гране М423 (Ислес, Дислес) налазе претежно на сјеверозападу Европе, као и да је Динарик директан огранак Дислеса.
П.С. Мотала12 узорак је био позитиван на СНП који дефинише динарик (Л147.2 колико се сјећам), но није сигурно да ли је заправо динарик или не.

Зато и написах "задаје јак ударац". Не написах да је сасвим побија.

Не знамо којој подграни припада овај налаз из Естоније (ваљда ће га неко већ претрести). Али чисто географски гледано он стоји доста источно, па га морамо узети у обзир код разматрања појаве Динарик или I2-CTS10228 у источној Европи.

Ево шта у раду кажу за оваја налаз:

"Kretuonas2 has a derived allele at I2a1b1:C→T, however only with coverage of 1x.
Due to missing significance at that position we are not confident in this assignment.
We were however able to find multiple upstream mutations assigning this individual
to I2a1b (CTS176, CTS1293, CTS1802, CTS5375, CTS7218, and S2702). We are
confident that the placement of this sample in Y chromosomal haplogroup I2a1b is
correct."

Ако користе ИСОГГ номинацију ( а пише да користе), овај налаз би лако могао бити Ислес. Али о том потом. И за Ислес је чудна овакава источна позиција.

Интересантни су наводи и о аутосомалној генетици ова два узорка која припадају I2a1 хаплогрупи:

An eastern Baltic refugium of European hunter-gatherers
The results for the Kunda individual are mirrored in the four later eastern Baltic
Neolithic hunter-gatherers of the Narva culture (Fig. 2) and further supported by the
lack of significantly positive results for the D-statistic D(Narva, Kunda; X, Mbuti)
(Supplementary Information Table S2) demonstrating population continuity at the
transition from Mesolithic to Neolithic
, which in the eastern Baltic region is signified
by a change in networks of contacts and the use of pottery rather than a stark shift in
economy as seen in Central and Southern Europe15. That Narva individuals derive
directly from Kunda without additional admixture cannot be rejected (p=0.12),
however it can also be accounted for by admixture of Kunda with either EHG, SHG
or WHG (Supplementary Information Table S4). Specifically we see a greater
proportion of possible admixture into the two samples excavated at the more eastern
site Kretuonas (13±3% EHG or 33±7% SHG) than into the two Narva individuals
from the more western sites (3±3% EHG or 7±6% SHG) (Supplementary Information
Table S5). This substructure within the eastern Baltic foragers might have been
present already in the Mesolithic, and evades our detection as we only have one
sample from this time period.

Данашње балтичке државе са Естонијом посједују веома мало хаплогрупе I2a1, међутим то је подручје у Европи са најбоље очуваном аутосомалном генетиком оригиналних европских ловаца сакупљача.

Ова два I2a1 појединца најближа су аутосомално западноевропским ловцима сакупљачима(WHG) са значајном примјесом скандинавских ловаца сакупљача (SHG) и прилично слабом примјесом источноевропских ловаца сакупљача (EHG).

Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Синиша Јерковић март 04, 2017, 05:59:14 поподне
Треба додати да је и овај други налаз I2a1a2a1a tj. L233 још чуднији за источну Европу. Док се за М423 још и могу наћи неке паралеле са источном Европом, за L233 веома тешко. Ова грана је због своје јаке присутности на британским острвима и западној Европи носила и назив Western. У I2a Пројекту нисма успио видјети ниједног појединца источније од Њемачке да јој припада, мада еупедија спомиње да има појединаца у Пољској и Скандинавији да јој припадају.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Србин март 09, 2017, 12:41:26 пре подне
Parallel ancient genomic transects reveal complex population history of early European farmers

http://biorxiv.org/content/biorxiv/early/2017/03/06/114488.full.pdf (http://biorxiv.org/content/biorxiv/early/2017/03/06/114488.full.pdf)

Велика студија са укупно 177 древних узорака од чега је чак 127 нових.

Bla16 Blätterhöhle Blätterhöhle Cave 51.4 7.6 3958–3344 M U5b2a2 R1b1 0.80 39.9±2.0 15±5.8
Bla28 Blätterhöhle Blätterhöhle Cave 51.4 7.6 3337–3024 M J1c1b1 R1 0.10 52.5±2.7 11±4.5
Bla5 Blätterhöhle Blätterhöhle Cave 51.4 7.6 3704–3117 F H5 .. 5.07 41.6±1.9 24±4.7
Bla8 Blätterhöhle Blätterhöhle Cave 51.4 7.6 4038–3532 M U5b2b2 I2a1 4.58 73.4±2.0 12±2.9

(http://s5.ifotos.pl/img/neol3png_asrpsaw.png)

^^^Blätterhöhle узорци се аутосомално налазе имеђу западних ловаца-сакупљача (WHG) и Иберијске популације бакарног доба/енеолит/халколит (Iberia_CA/Iberia_Copper Age).

Осим тога имамо и ово:

Цитат
We successfully sequenced a total of 16
Bl¨atterh¨ohle MN samples, many of them with distinct individual labels from ref. [18],
although surprisingly, the genome-wide data indicated that these corresponded to only
four unique individuals, for which we merged libraries to increase coverage: Bla28; Bla5
(same as Bla7, Bal13, Bla26(o), Bla30, and Bla54); Bla16 (same as Bla27 and Bla59); and
Bla8 (same as Bla9, Bla11, Bla24, Bla26(x), and Bla45). Based on stable isotopes, the
first three of these were classified as farmers, while Bla8 had signatures associated with a
hunter-gatherer-fisher lifestyle [18]. In accordance with previous results [18], we find that
the group of MN farmers experienced admixture with hunter-gatherers, which we now
estimate to have been at least 40%. We additionally observe admixture in the individual
Bla8, with ∼25% ancestry derived from farmers. Our results thus provide evidence
of asymmetric gene flow between farmers and hunter-gatherers at Bl¨atterh¨ohle centered
around the relatively late date of 4100 ± 120 BCE (ALDER dates of 10–25 generations).

^^^Прва три (2 R1(b) мушкарца и једна H5 мтДНК жена) су наводно земљорадници док је I2a1 ловац-сакупљач. Приметан је асиметричан ток гена, конкретно у овом случају ловци-сакупљачи са ∼25% аутосомалне компоненте првих Европских земљорадника (FEF/First Europen Farmers), односно земљорадници са најмање 40% компоненте западних ловаца-сакупљача (WHG/Western Hunter-Gatherer).

Цитирам најзанимљивије коментаре са Еупедије и Јуроджинса:

http://www.eupedia.com/forum/threads/33700-More-Neolithic-Y-DNA-and-mtDNA-from-Hungary-Germany-and-Spain-(Lipson-et-al-2017) (http://www.eupedia.com/forum/threads/33700-More-Neolithic-Y-DNA-and-mtDNA-from-Hungary-Germany-and-Spain-(Lipson-et-al-2017))

Цитат
I wonder then if the R1b is the "WHG" part of "EHG" if that makes any sense? Could there be a reservoir of them in some as yet unsampled corner of the Balkans or the Carpathians? Or did they move down from the far north into both Central Europe and the steppes?

The autosomal admixtures of these Blatterhole samples from a burial cave are very interesting. (These are the samples which Bollingino et al sampled.) The whole set up is rather odd. There was admixture going both ways, contrary to the speculation in that paper, i.e. the "farmers", so delineated through analysis of what they consumed in terms of food, are about 40-50% WHG, and one (?) of the fisher/foragers is 25% EEF, and yet despite using the same burial cave the two groups led very separate and distinct lives.

^^^Да, лупише и остадоше живи.

http://eurogenes.blogspot.rs/2017/03/neolithic-europe-its-complicated-lipson.html (http://eurogenes.blogspot.rs/2017/03/neolithic-europe-its-complicated-lipson.html)

Цитат
On Balterhohle R1b1..
"R1b1a1a2 showed
both derived and ancestral alleles of characteristic SNPs."

He's probably a relative of R1b1a1a2 M269.

Balterhohle is interesting. The data indicates the people buried there were the fusion of a hunter gatherer tribe and farmer tribe. Some lived as hunter gatherers, some as farmer-hunters, but all were heavily admixed between both tribes.

Farmer mtDNA on the site; H1c3, H11a, H5*, J1c1b1
Hunter gatherer mtDNA on the site; U5b2a2, U5b2b2, other U5b
Hunter gatherer Y DNA on the site; I2a1, R1b1a1a2

^^^На оба места се претпоставља да су ловци-сакупљачи и једни и други (I2a1+R1b) баш као и у Нарви при чему се вероватно мисли на старије узорке Bla16 и Bla8. Можда није Балкан у питању већ Балтик као место са којег су R1b отишли у степу. Међутим зашто да само R1b оде у степу без I2a1 кад су као ловци-сакупљачи већ хиљадама година живели заједно (већ на два места имамо ту комбинацију)? Ископаше у Васиљевки мезолитске I2a2+R1a али нема ни трага ни гласа од I2a1+R1b. Можда нам је нешто промакло тј. чека да буде откривено?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Синиша Јерковић март 09, 2017, 08:36:12 пре подне
Прије некидан смо прокоментарисали овај рад, додуше не превише детаљно, па нисмо ни споменули ову R1b нађену у Њемачкој
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=679.msg42748#msg42748

Не треба заборавити ни прилично рано присуство R1b у неолитској Шпанији Els Trocs [I0410 / Troc 3] 5295-5066 calBCE Међутим ова R1b је судећи по неким накнадним анализама или V88 (афричка) или блиска истој. Ово пишем прије свега због аутосомалне генетике узорка из Блатерхола који га приближава узорцима из неолитске Иберије.

И мени је лично источно или сјевероисточно поријекло ове R1b логичније, међутим не бих искључио постојање још неке старије R1b у Европи, блиске афричкој V88, која је у општем метежу бронзаног доба, као и безброј других грана или изумрла или преживјела у занемарљивом броју.

Не знам да ли данас међу тестираним Европљанима има присутне неке гране L388-

Погледаћу.

Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Синиша Јерковић март 09, 2017, 08:49:58 пре подне
Сад видим да постоји једна прилично стара грана R1b у Европи.
R1b-M343, M278 > PH155 > M335

На пројекту само тројица тестираних, сва тројица из Њемачке.

Иначе и гране V88 има у Европи, мада више на Блиском Истоку. У Европи је широко заступљена код ашкенаских јевреја.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische март 09, 2017, 11:36:51 пре подне
Прије некидан смо прокоментарисали овај рад, додуше не превише детаљно, па нисмо ни споменули ову R1b нађену у Њемачкој
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=679.msg42748#msg42748

Не треба заборавити ни прилично рано присуство R1b у неолитској Шпанији Els Trocs [I0410 / Troc 3] 5295-5066 calBCE Међутим ова R1b је судећи по неким накнадним анализама или V88 (афричка) или блиска истој. Ово пишем прије свега због аутосомалне генетике узорка из Блатерхола који га приближава узорцима из неолитске Иберије.

И мени је лично источно или сјевероисточно поријекло ове R1b логичније, међутим не бих искључио постојање још неке старије R1b у Европи, блиске афричкој V88, која је у општем метежу бронзаног доба, као и безброј других грана или изумрла или преживјела у занемарљивом броју.

Не знам да ли данас међу тестираним Европљанима има присутне неке гране L388-

Погледаћу.
Та R1b V88 из неолита Шпаније је на те просторе могла доћи само једним путем - преласком Гибралтара/морем. Зато сматрам да је то најреалнија теорија и за Е-V13, која се после ширила на исток и остале делове Европе.
Цитат
R1b-V88 surely spread from the Near East too, although through a different route, with cattle herders via North Africa, then crossing over to Iberia
Једна од ретких реалних теорија са Еупедије, на крају ће се испоставити да су били у праву и за ширење Е-V13 са Индоевропљанима, пошто је буквално непостојећа у најновијем раду као и у претходним радовима везаних за неолитску днк (осим оног преиндоевропског/неолитског узорка из Каталоније).
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Небојша март 09, 2017, 11:48:54 пре подне
Та R1b V88 из неолита Шпаније је на те просторе могла доћи само једним путем - преласком Гибралтара/морем. Зато сматрам да је то најреалнија теорија и за Е-V13, која се после ширила на исток и остале делове Европе. Једна од ретких реалних теорија са Еупедије, на крају ће се испоставити да су били у праву и за ширење Е-V13 са Индоевропљанима, пошто је буквално непостојећа у најновијем раду као и у претходним радовима везаних за неолитску днк (осим оног преиндоевропског/неолитског узорка из Каталоније).

Ипак постоји и на неолитским налазиштима. Каква је беше ситуација у Анадолији. Ако се не варам, било је неких резултата старе днк одатле, а колико се сећам, доминира G2a такође.

Ако је нека Е дошла са Индоевропљанима, онда би је морало бити и међу оним узорцима са "Јамна" налазишта. Тамо је присутна углавном R1, уз можда нешто I групе и старе J2, која географски није далеко.

Можда су ИЕ "покупили" E-V13 негде успут?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische март 09, 2017, 11:59:46 пре подне
Ипак постоји и на неолитским налазиштима. Каква је беше ситуација у Анадолији. Ако се не варам, било је неких резултата старе днк одатле, а колико се сећам, доминира G2a такође.

Ево са Еупедије део текста око G2a и осталих неолитских узорака.
Ипак, значајне мањине других хаплогрупа пронађене су на различитим неолитским локалитетима поред G2a већине, укључујући C1a2, H2, I*, I2a1, I2c, и J2a у Анадолији, C1a2, E-M78, H2, I*, I1, I2a, I2a1, J2 и T1a у културама југоисточне и централне Европе (Старчево, Сопот, култури Линеарнотракасте керамике), као и E-V13, H2, I2a1, I2a2a1 и R1b-V88 у западној Европи (Импресо култура, Мегалитске културе). H2 и T1a су пронађене у прекерамичком неолиту Леванта, и оне су такође повезане са раним развојем пољопривреде. Као што је већ речено, С1а2 је пронађена у мезолитској Шпанији (Olalde et al. 2014) Она је данас непостојећа хаплогрупа повезана са првим палеолитским Европљанима, и могла би бити пронађена у неким будућим узорцима древне днк широм Европе и Анадолије пре неолита. Е1b1b је такође пронађена у прекерамичком неолиту Леванта, али у овом случају њене гране вероватно нису E-M78 или E-V13 већ E1b1b1* или E-M123. R1b-V88 је такође сигурно започела своје ширење са Блиског Истока, иако другачијом рутом, са сточарима и пастирима кроз северну Африку и потом преласком на Иберијско полуострво. Остатак узорака вероватно представља асимиловане ловце-сакупљаче потеклих од мезолитских становника западне Анадолије (I*, I2c, J2) и Европе (I*, I1, I2a, I2a1, I2a2). Занимљиво је рећи да доста ових хаплогрупа, попут C1a2, H2 и I* данас практично не постоје, а неколико осталих су данас врло ретке у Европи (I2c, R1b-V88).

Цитат
Ако је нека Е дошла са Индоевропљанима, онда би је морало бити и међу оним узорцима са "Јамна" налазишта. Тамо је присутна углавном R1, уз можда нешто I групе и старе J2, која географски није далеко.

Можда су ИЕ "покупили" E-V13 негде успут?

Па пази, мени је она Банетова теорија о Трипољској култури и E-V13 као каснонеолитској на Балкану сасвим реална. Чињеница је да се Трипољска култура граничила са украјинским степама и Јамном, то може бити показатељ неког могућег мешања и тадашњег ширења на Балкан кроз неке прото-трачке/илирске заједнице. (иако ми је за Илире реалнија оно источнохалштатска прича о R1b U152 G2a L497)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук март 09, 2017, 01:00:51 поподне
Ево са Еупедије део текста око G2a и осталих неолитских узорака.
Ипак, значајне мањине других хаплогрупа пронађене су на различитим неолитским локалитетима поред G2a већине, укључујући C1a2, H2, I*, I2a1, I2c, и J2a у Анадолији, C1a2, E-M78, H2, I*, I1, I2a, I2a1, J2 и T1a у културама југоисточне и централне Европе (Старчево, Сопот, култури Линеарнотракасте керамике), као и E-V13, H2, I2a1, I2a2a1 и R1b-V88 у западној Европи (Импресо култура, Мегалитске културе). H2 и T1a су пронађене у прекерамичком неолиту Леванта, и оне су такође повезане са раним развојем пољопривреде. Као што је већ речено, С1а2 је пронађена у мезолитској Шпанији (Olalde et al. 2014) Она је данас непостојећа хаплогрупа повезана са првим палеолитским Европљанима, и могла би бити пронађена у неким будућим узорцима древне днк широм Европе и Анадолије пре неолита. Е1b1b је такође пронађена у прекерамичком неолиту Леванта, али у овом случају њене гране вероватно нису E-M78 или E-V13 већ E1b1b1* или E-M123. R1b-V88 је такође сигурно започела своје ширење са Блиског Истока, иако другачијом рутом, са сточарима и пастирима кроз северну Африку и потом преласком на Иберијско полуострво. Остатак узорака вероватно представља асимиловане ловце-сакупљаче потеклих од мезолитских становника западне Анадолије (I*, I2c, J2) и Европе (I*, I1, I2a, I2a1, I2a2). Занимљиво је рећи да доста ових хаплогрупа, попут C1a2, H2 и I* данас практично не постоје, а неколико осталих су данас врло ретке у Европи (I2c, R1b-V88).

Па пази, мени је она Банетова теорија о Трипољској култури и E-V13 као каснонеолитској на Балкану сасвим реална. Чињеница је да се Трипољска култура граничила са украјинским степама и Јамном, то може бити показатељ неког могућег мешања и тадашњег ширења на Балкан кроз неке прото-трачке/илирске заједнице. (иако ми је за Илире реалнија оно источнохалштатска прича о R1b U152 G2a L497)

Мислим да је велика грешка археогенетичара и археолога уопште што се у узимању узорака фокусирају на средњу и нарочито северну Европу, а потпуно заобилазе Балкан. По мом мишљењу, Балкан је кључ за целу Европу што се тиче неолитских и каснијих енеолитских и бронзанодопских миграција. Преко њега су прешли сви они који су накнадно "подарили" неолит централној, западној и северној Европи, а по свему судећи је Балкан био и једна од главних "неуралгичних" тачака индоевропске експанзије. Што се тиче E-V13, мислим да је неолитска бутмирска култура, раширена на простору БиХ, ЦГ и Хрватске, била један од главних "резервоара" ове хаплогрупе, али да су њени припадници остали на неки начин изоловани од главних неолитских миграторних токова (хаплогрупе G2a, H2 и остале); накнадна нагла експанзија E-V13 је вероватно последица асимилације њених носилаца са ИЕ. Тако да, сада када уопштено знамо генетску слику "неолићана" на подручју Паноније и централне Европе, требало би се позабавити унутрашњошћу ЈИ Европе.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Синиша Јерковић март 09, 2017, 01:36:00 поподне
Мислим да је велика грешка археогенетичара и археолога уопште што се у узимању узорака фокусирају на средњу и нарочито северну Европу, а потпуно заобилазе Балкан. По мом мишљењу, Балкан је кључ за целу Европу што се тиче неолитских и каснијих енеолитских и бронзанодопских миграција. Преко њега су прешли сви они који су накнадно "подарили" неолит централној, западној и северној Европи, а по свему судећи је Балкан био и једна од главних "неуралгичних" тачака индоевропске експанзије. Што се тиче E-V13, мислим да је неолитска бутмирска култура, раширена на простору БиХ, ЦГ и Хрватске, била један од главних "резервоара" ове хаплогрупе, али да су њени припадници остали на неки начин изоловани од главних неолитских миграторних токова (хаплогрупе G2a, H2 и остале); накнадна нагла експанзија E-V13 је вероватно последица асимилације њених носилаца са ИЕ. Тако да, сада када уопштено знамо генетску слику "неолићана" на подручју Паноније и централне Европе, требало би се позабавити унутрашњошћу ЈИ Европе.

Слажем се. Досадашњи налази су показали присуство E-V13 у култури Пресоване керамике. Нажалост, та култура је веома слабо покривена налазима. Поред нешто шпанских налазишта ( и то веома мало Y-днк), главне локације ове културе на западном Балкану уз јадранско-јонску обалу нису испитане, а нити подручја ове културе на Апенинском полуострву, Сицилији, Сардини и Корзици.

Искрено, не вјерујем  у касни индоевропски долазак E-V13, јер досад имамо солидан узорак индоевропских култура из Бронзаног доба, и нигдје тамо није пронађен E-V13.

Сем тога, E-V13 је већ евидентитан у неолитској Европи и само непокривеност одређених налазишта је узрок што није више присутна у досадашњој старој днк.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Синиша Јерковић март 09, 2017, 01:40:32 поподне
Пошто је Никола споменуо Бутмирску културу која је добрим дијелом проистекла из културе Пресоване керамике, постављам линк на занимљив сајт посвећен Бутмирској култури.

http://dmc.ssst.edu.ba/ButmirNeolithicCulture/

Било би добро да имамо анализирану стару днк ове културе, јер је она другачијег поријекла од старчевачко-винчанске.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Влад март 09, 2017, 05:41:32 поподне

Па пази, мени је она Банетова теорија о Трипољској култури и E-V13 као каснонеолитској на Балкану сасвим реална. Чињеница је да се Трипољска култура граничила са украјинским степама и Јамном, то може бити показатељ неког могућег мешања и тадашњег ширења на Балкан кроз неке прото-трачке/илирске заједнице. (иако ми је за Илире реалнија оно источнохалштатска прича о R1b U152 G2a L497)

Ако бих требао бирати на основу досадашњих истраживања део Балкана где бих тражио древну E-V13, то би био доњи ток Дунава (између Старе планине и Карпата) и исток Балканског полуострва.
У Јужној Румунији ова хаплогрупа је готово стандардна на 20%, у Северној Бугарској се креће од 20% до скоро 40% у Разграду, Хасково 29%.
Како се креће ка Украјини и према областима Трипољске културе тај проценат опада, наравно постоји могућност да су у неко доба припадници те културе кренули уз Дунав. 
Када би се изоставили проценти хаплогрупа као што су R1a, I2a din, I1, R1b западна; а које су могле доста касније доћи на то подручје, удео E-V13 би постао доста већи. Такође број мушких носилаца ове хаплогрупе у овој области превазилази број носилаца код Албанаца.
Код Албанаца је просек неких 35% ако укључимо Тоске, са тим што морамо узети у обзир да се демографска експанзија код овог народа наставила и током друге половине ХХ века, када су сви остали народи у окружењу стагнирали. Такође нагла експанзија албанског народа задњих векова је пропрађена исељавањем других народа са истог подручја што утиче на проценте и бројчаност одређених хаплогрупа.

Број тестираних из области око доњег тока Дунава је мали, такође скоро ништа не знамо о разновсности и подгранама E-V13 у тој области. Постоји могућност да то нису исте подгране као код нас. Треба узети у обзир теорију са Еупедије о могућем доласку носилаца E-V13 из више праваца на Балкан, и да овде имамо збирни ефекат.
Углавном, без обзира одакле год дошла, које тачно време, које подгране и сл., мислим да је ово значајна област за ширење E-V13.




Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Србин март 09, 2017, 05:48:16 поподне
Сад видим да постоји једна прилично стара грана R1b у Европи.
R1b-M343, M278 > PH155 > M335

На пројекту само тројица тестираних, сва тројица из Њемачке.

Иначе и гране V88 има у Европи, мада више на Блиском Истоку. У Европи је широко заступљена код ашкенаских јевреја.

https://en.wikipedia.org/wiki/Haplogroup_R1b (https://en.wikipedia.org/wiki/Haplogroup_R1b)

По основном R1b стаблу ISOGG 2017 Звејниеки (или нека оближња популација) може имати неке везе са M73 и M269 тј. да је прва кренула на исток а друга на запад. За R-P297* се каже да је изгледа изумрла док је P297/PF6398 предачка R-P297*, M73 и M269. Тако да мени се лично више чини да Блатехоле можда има везе са том М335. Са друге стране као што рекох Звејниеки може имати везе са Источном Еврпом па самим тим и ширењем М269 на запад у гвозденом добу.

https://www.yfull.com/tree/R-L278/ (https://www.yfull.com/tree/R-L278/)

M335 се одвојила пре V88 па је сасвим могуће да је M335 ушла у Европу директно преко Анатолије или степе а V88 преко Африке и Гибралтара. Таквој теорији иде у прилог и неолитски V88 у Шпанији. V88 је вероватно стигао у Европу после M335.

Ипак постоји и на неолитским налазиштима. Каква је беше ситуација у Анадолији. Ако се не варам, било је неких резултата старе днк одатле, а колико се сећам, доминира G2a такође.

Ако је нека Е дошла са Индоевропљанима, онда би је морало бити и међу оним узорцима са "Јамна" налазишта. Тамо је присутна углавном R1, уз можда нешто I групе и старе J2, која географски није далеко.

Можда су ИЕ "покупили" E-V13 негде успут?

Није искључено да на основу изузетка (мали број обрађених локалитета) закључују да се ради о правилу односно да  очигледно погрешно претпостављају да нека хаплогрупа није ни била заступљена у посматраној популацији.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische март 09, 2017, 06:46:50 поподне
Мислим да је велика грешка археогенетичара и археолога уопште што се у узимању узорака фокусирају на средњу и нарочито северну Европу, а потпуно заобилазе Балкан. По мом мишљењу, Балкан је кључ за целу Европу што се тиче неолитских и каснијих енеолитских и бронзанодопских миграција. Преко њега су прешли сви они који су накнадно "подарили" неолит централној, западној и северној Европи, а по свему судећи је Балкан био и једна од главних "неуралгичних" тачака индоевропске експанзије. Што се тиче E-V13, мислим да је неолитска бутмирска култура, раширена на простору БиХ, ЦГ и Хрватске, била један од главних "резервоара" ове хаплогрупе, али да су њени припадници остали на неки начин изоловани од главних неолитских миграторних токова (хаплогрупе G2a, H2 и остале); накнадна нагла експанзија E-V13 је вероватно последица асимилације њених носилаца са ИЕ. Тако да, сада када уопштено знамо генетску слику "неолићана" на подручју Паноније и централне Европе, требало би се позабавити унутрашњошћу ЈИ Европе.
Слажем се са овим, кад тад ће се открити ''Hotspot'' E-V13 у Европи. Да ли је то Трипољска култура, Импресо, или нека трећа, откриће време. За сада делује најреалније да су се из те њихове ''оазе'' почели нагло ширити доласком неке индоевропске заједнице, право питање је које. Након тога, у антици, кроз Римљане, Грке, војску Александра Великог, то је мање споран део. :)
Цитат: Владица Цонић
Ако бих требао бирати на основу досадашњих истраживања део Балкана где бих тражио древну E-V13, то би био доњи ток Дунава (између Старе планине и Карпата) и исток Балканског полуострва.
У Јужној Румунији ова хаплогрупа је готово стандардна на 20%, у Северној Бугарској се креће од 20% до скоро 40% у Разграду, Хасково 29%.
Како се креће ка Украјини и према областима Трипољске културе тај проценат опада, наравно постоји могућност да су у неко доба припадници те културе кренули уз Дунав. 
Када би се изоставили проценти хаплогрупа као што су R1a, I2a din, I1, R1b западна; а које су могле доста касније доћи на то подручје, удео E-V13 би постао доста већи. Такође број мушких носилаца ове хаплогрупе у овој области превазилази број носилаца код Албанаца.
Код Албанаца је просек неких 35% ако укључимо Тоске, са тим што морамо узети у обзир да се демографска експанзија код овог народа наставила и током друге половине ХХ века, када су сви остали народи у окружењу стагнирали. Такође нагла експанзија албанског народа задњих векова је пропрађена исељавањем других народа са истог подручја што утиче на проценте и бројчаност одређених хаплогрупа.


Број тестираних из области око доњег тока Дунава је мали, такође скоро ништа не знамо о разновсности и подгранама E-V13 у тој области. Постоји могућност да то нису исте подгране као код нас. Треба узети у обзир теорију са Еупедије о могућем доласку носилаца E-V13 из више праваца на Балкан, и да овде имамо збирни ефекат.
Углавном, без обзира одакле год дошла, које тачно време, које подгране и сл., мислим да је ово значајна област за ширење E-V13.
Ово ми подсетило на тему коју је недавно отворио НиколаВук, Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1882.0 (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1882.0)), то је отприлике тај географски простор,  мада опет то је антика, и питање је шта би се код њихових скелета могло наћи (R1b BY6111/J2b2 M241 делују реално).
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук март 09, 2017, 08:06:51 поподне
Ако бих требао бирати на основу досадашњих истраживања део Балкана где бих тражио древну E-V13, то би био доњи ток Дунава (између Старе планине и Карпата) и исток Балканског полуострва.
У Јужној Румунији ова хаплогрупа је готово стандардна на 20%, у Северној Бугарској се креће од 20% до скоро 40% у Разграду, Хасково 29%.
Како се креће ка Украјини и према областима Трипољске културе тај проценат опада, наравно постоји могућност да су у неко доба припадници те културе кренули уз Дунав. 
Када би се изоставили проценти хаплогрупа као што су R1a, I2a din, I1, R1b западна; а које су могле доста касније доћи на то подручје, удео E-V13 би постао доста већи. Такође број мушких носилаца ове хаплогрупе у овој области превазилази број носилаца код Албанаца.
Код Албанаца је просек неких 35% ако укључимо Тоске, са тим што морамо узети у обзир да се демографска експанзија код овог народа наставила и током друге половине ХХ века, када су сви остали народи у окружењу стагнирали. Такође нагла експанзија албанског народа задњих векова је пропрађена исељавањем других народа са истог подручја што утиче на проценте и бројчаност одређених хаплогрупа.

Број тестираних из области око доњег тока Дунава је мали, такође скоро ништа не знамо о разновсности и подгранама E-V13 у тој области. Постоји могућност да то нису исте подгране као код нас. Треба узети у обзир теорију са Еупедије о могућем доласку носилаца E-V13 из више праваца на Балкан, и да овде имамо збирни ефекат.
Углавном, без обзира одакле год дошла, које тачно време, које подгране и сл., мислим да је ово значајна област за ширење E-V13.

Доњи ток Дунава, са неолитским културама Караново-Гумелница и Кукутени-Трипоље североисточније је припадао истом културном ареалу (балканско-анадолском) као и Старчево и Винча, па претпостављам да је и генетски састав неолитског становништва те области био сличан старчевачко-винчанском, дакле доминација G2a, H2 и евентуално неке варијанте I2a. Као што рече Синиша, бутмирска култура није део тог ареала већ је везана за Медитеран и Кардијум-Импресо културу која јој је претходила; северноафричка провенијенција хг E-V13 ми више нагиње ка њеној миграцији из Африке преко мора у Европу, а не преко Анадолије из области Плодног Полумесеца као G2a и H2. Друга ствар, још једном се показало да данашњи распоред и нарочито процентуална заступљеност хаплогрупа има врло мало значаја за стање какво је било у неолиту, нпр. У оном новом раду са 127 или колико већ нових резултата показује се доминација G2a и H2 групе, од којих је ова друга данас готово непостојећа, а ни прва се не одликује богзна каквом бројношћу. По мени, већи индикатор о старости неке хаплогрупе на одређеном подручју је разноврсност хаплотипова и грана него процентуална заступљеност. Мислим да ту разноврсност када је у питању E-V13 имамо на подручју југозападног Балкана, јужне Италије, Сицилије, због тога ми се чини да су те области биле жаришта ове хаплогрупе у време неолита. Када буду објавили неке археогенетске резултате из унутрашњости Балкана, онда ћемо знати засигурно.  :)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Влад март 09, 2017, 08:42:19 поподне
Доњи ток Дунава, са неолитским културама Караново-Гумелница и Кукутени-Трипоље североисточније је припадао истом културном ареалу (балканско-анадолском) као и Старчево и Винча, па претпостављам да је и генетски састав неолитског становништва те области био сличан старчевачко-винчанском, дакле доминација G2a, H2 и евентуално неке варијанте I2a. Као што рече Синиша, бутмирска култура није део тог ареала већ је везана за Медитеран и Кардијум-Импресо културу која јој је претходила; северноафричка провенијенција хг E-V13 ми више нагиње ка њеној миграцији из Африке преко мора у Европу, а не преко Анадолије из области Плодног Полумесеца као G2a и H2. Друга ствар, још једном се показало да данашњи распоред и нарочито процентуална заступљеност хаплогрупа има врло мало значаја за стање какво је било у неолиту, нпр. У оном новом раду са 127 или колико већ нових резултата показује се доминација G2a и H2 групе, од којих је ова друга данас готово непостојећа, а ни прва се не одликује богзна каквом бројношћу. По мени, већи индикатор о старости неке хаплогрупе на одређеном подручју је разноврсност хаплотипова и грана него процентуална заступљеност. Мислим да ту разноврсност када је у питању E-V13 имамо на подручју југозападног Балкана, јужне Италије, Сицилије, због тога ми се чини да су те области биле жаришта ове хаплогрупе у време неолита. Када буду објавили неке археогенетске резултате из унутрашњости Балкана, онда ћемо знати засигурно.  :)

Зато сам и ставио на крају  "без обзира одакле год дошла, које тачно време, које подгране и сл., мислим да је ово значајна област за ширење E-V13."

За сада је логичније повезивати Караново-Гумелница и Кукутени-Трипоље са неким другим хаплогрупама као што је G2a, а не са E-V13. Видећемо шта ће резултати неких будућих истраживања рећи. У неком периоду се десила смена становништва у тој области када је E-V13  преовладао.
Разноврсност E-V13 имамо већу на западу, али такође и далеко већи број тестираних. Источни и Северни Балкан је још увек непознаница, не само за погране Е1б.

Културу пресоване керамике такође многи повезују као доминантну G2a.
За Е1б остаје Сицилија/Балкан као место почетне експанзије, или чак можда нешто треће, нпр. што се пише о доласку са више страна.



Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Србин март 09, 2017, 09:56:02 поподне
http://forum.molgen.org/index.php/topic,70.1125.html (http://forum.molgen.org/index.php/topic,70.1125.html)

Са Молгена:

Цитат
I1593/Bla16+Bla27+Bla59: R1b1
This Blatterhole_MN individual was derived for six SNPs within the P clade (L781, L741, P226, P237, P239, M45), one SNP characteristic for haplogroup R (P227), one for R1 (P238), and the sole representing SNP for R1b (M343). Subclade R1b1 was defined by L278. R1b1a1a2 showed both  derived  and  ancestral  alleles  of  characteristic  SNPs.  Thus,  he  could  only  be  assigned  to haplogroup R1b1.

На уровне M269 позитивные и негативные снипы. Это вымершая линия, близкая к R-M269.

Bla16 на нивоу М269 има и позитивне и негативне снипове што значи да је у питању рођачка грана М269.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја март 09, 2017, 11:32:49 поподне
Не треба заборавити ни прилично рано присуство R1b у неолитској Шпанији Els Trocs [I0410 / Troc 3] 5295-5066 calBCE Међутим ова R1b је судећи по неким накнадним анализама или V88 (афричка) или блиска истој. Ово пишем прије свега због аутосомалне генетике узорка из Блатерхола који га приближава узорцима из неолитске Иберије.

И мени је лично источно или сјевероисточно поријекло ове R1b логичније, међутим не бих искључио постојање још неке старије R1b у Европи, блиске афричкој V88, која је у општем метежу бронзаног доба, као и безброј других грана или изумрла или преживјела у занемарљивом броју.

Та R1b V88 из неолита Шпаније је на те просторе могла доћи само једним путем - преласком Гибралтара/морем. Зато сматрам да је то најреалнија теорија и за Е-V13, која се после ширила на исток и остале делове Европе.

Troc 3 је дефинитивно V88, али мислим да је мало вероватно да је у Иберију прешао из Северне Африке, пре ће бити да је обратно, јер се све старије гране налазе у Европи, висока фреквенција међу појединим афричким народима је последица founder effecta у задњих 4000-5000 година. Древни узорци пронађени до сада упућују да је Р1б1 по свој прилици у позном палеолиту и мезолиту боравила негде на простору Источне Европе, вероватно у степама северно од Црног Мора (тада језера), и врло могуће на Балкану. Оваквим положајем Р1б1 би се по мом мишљењу најбоље објаснили Вилабруна L754 и Els Trosc V88 који су кренули ка западу, док су M73 и M269 вероватно обитавали нешто источније где за сада имамо (пре)М73 међу летонским ловцима сакупљачима и врло вероватно код ловца-сакупљача из Самаре.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук март 09, 2017, 11:48:11 поподне
Ово ми подсетило на тему коју је недавно отворио НиколаВук, Касноантички археолошки хоризонт трачког племена Беси (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1882.0 (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1882.0)), то је отприлике тај географски простор,  мада опет то је антика, и питање је шта би се код њихових скелета могло наћи (R1b BY6111/J2b2 M241 делују реално).

Нажалост, у питању су остаци спаљених покојника, тако да не знам да ли би и колико уопште могли да извуку генетског материјала из карбонизованих костију; нисам оптимиста, гледајући да "кубуре" и са извлачењем материјала из костију скелетно сахрањених појединаца.  :) :)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische март 10, 2017, 12:09:49 пре подне
Нажалост, у питању су остаци спаљених покојника, тако да не знам да ли би и колико уопште могли да извуку генетског материјала из карбонизованих костију; нисам оптимиста, гледајући да "кубуре" и са извлачењем материјала из костију скелетно сахрањених појединаца.  :) :)
Штета :P :D
Ништа, чекамо онда то фамозно истраживање неолита Бугарске и БЈРМ које ће надам се бити објављено ускоро.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја март 10, 2017, 12:19:48 пре подне
Што се тиче E-V13, мислим да је неолитска бутмирска култура, раширена на простору БиХ, ЦГ и Хрватске, била један од главних "резервоара" ове хаплогрупе, али да су њени припадници остали на неки начин изоловани од главних неолитских миграторних токова (хаплогрупе G2a, H2 и остале); накнадна нагла експанзија E-V13 је вероватно последица асимилације њених носилаца са ИЕ. Тако да, сада када уопштено знамо генетску слику "неолићана" на подручју Паноније и централне Европе, требало би се позабавити унутрашњошћу ЈИ Европе.

Доњи ток Дунава, са неолитским културама Караново-Гумелница и Кукутени-Трипоље североисточније је припадао истом културном ареалу (балканско-анадолском) као и Старчево и Винча, па претпостављам да је и генетски састав неолитског становништва те области био сличан старчевачко-винчанском, дакле доминација G2a, H2 и евентуално неке варијанте I2a. Као што рече Синиша, бутмирска култура није део тог ареала већ је везана за Медитеран и Кардијум-Импресо културу која јој је претходила; северноафричка провенијенција хг E-V13 ми више нагиње ка њеној миграцији из Африке преко мора у Европу, а не преко Анадолије из области Плодног Полумесеца као G2a и H2.

И овај најновији рад је потврдио да Е-V13 скоро сигурно није била део оригиналних неолитских фармера са Блиског Истока, и слажем се са Николом да је најбољи кандидат за "извориште" ове хаплогрупе бутмирска култура. У новом раду је пронађен узорак из периода Ленђелске културе који је припадао грани предачкој V13: VEJ4a/I1900, 4796-4685 BC, E1b1b1a1b1-L618. Ево шта аутори рада кажу о овој и претходној Сопотској култури:

Цитат
The further cultural development of the eastern and western parts of the Carpathian Basin remained mostly distinct in the local Late Neolithic (ca. 5000-4500 BCE), with the transition of the Szakálhát and late ALPc to the Tisza culture in the East; and the spread of the Sopot culture of southern origin, followed by the Lengyel cultural orbit, surviving until 4300 BCE to the western part of today’s Hungary.

Дакле, Сопотска и наредна Ленђелска култура нису "природне" наследнице најранијих неолитских култура, већ им је порекло са југа, а то је управо подручје Бутмирске културе, и овај L618 узорак савршено иде у прилог пореклу L618/V13 из бутмирске културе.

Слажем се и по питању Трипољске културе, она је последица досељавања неолитских фармера из Старчево-Крис-Корош комплекса, па и ту треба без сумње очекивати пре свега хаплогрупе G2a2 и H2, мада је могуће и да је један део претходне Бушко-Дњестарске популације апсорбован, па нас не треба изненадити ако се у будућности међу Трипољцима открију и неке друге хаплогрупе, као што су R1a, R1b и I2a.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук март 10, 2017, 12:31:58 поподне
Штета :P :D
Ништа, чекамо онда то фамозно истраживање неолита Бугарске и БЈРМ које ће надам се бити објављено ускоро.

Исправка, постоји нешто мало скелета ископаних са две некрополе касноантичког беског хоризонта, колико се сећам, са локалитета Поповјане код Самокова у Бугарској (у подножју Витоше) и Стојкове њиве код Доње Љубате (Босилеград) у Србији. Они потичу из најкаснијег периода овог хоризонта, друге половине 4. века, када је христијанизација почела да буде видљива на основу промене гробног ритуса (инхумација уместо инцинерације). Додуше, када би узели генетски узорак са тих скелета, то би било равно светском чуду.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Србин март 14, 2017, 05:46:59 поподне
Навалише, нема шта.

https://link.springer.com/article/10.1007/s00439-017-1770-2 (https://link.springer.com/article/10.1007/s00439-017-1770-2)

^^^Балановски ет. ал."Genetic differentiation between upland and lowland populations shapes the Y-chromosomal landscape of West Asia".

Цитат
The ancient Yamnaya samples are located on the “eastern” R-GG400 branch of haplogroup R1b-L23, showing that the paternal descendants of the Yamnaya still live in the Pontic steppe and that the ancient Yamnaya population was not an important source of paternal lineages in present-day West Europeans.

Откривен је нови "источни" огранак GG400 "источне" R1b-L23. Стога аутори сматрају да потомци Јамнајаца по мушкој линији још увек живе у Понтијској степи као и да древна популација Јамна културе није била важан извор мушких линија код данашњих западних Европљана.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја март 14, 2017, 08:03:57 поподне
Навалише, нема шта.

https://link.springer.com/article/10.1007/s00439-017-1770-2 (https://link.springer.com/article/10.1007/s00439-017-1770-2)

^^^Балановски ет. ал."Genetic differentiation between upland and lowland populations shapes the Y-chromosomal landscape of West Asia".

Откривен је нови "источни" огранак GG400 "источне" R1b-L23. Стога аутори сматрају да потомци Јамнајаца по мушкој линији још увек живе у Понтијској степи као и да древна популација Јамна културе није била важан извор мушких линија код данашњих западних Европљана.

Овај рад није о древној ДНК већ о модерним популацијама, а мислим да сам и раније помињао да ова GG400 не представља никакву нову грану источне R1b, већ је у питању добро нам позната Z2103. Ништа ново нисмо сазнали, одавно је познато да је Z2103 и данас заступљена код неких степских народа, пре свега код Башкира, док је прилично ретка у Западној Европи. Заиста неозбиљно од Балановског, не знам шта бих више рекао.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Србин март 14, 2017, 08:52:19 поподне
Овај рад није о древној ДНК већ о модерним популацијама, а мислим да сам и раније помињао да ова GG400 не представља никакву нову грану источне R1b, већ је у питању добро нам позната Z2103. Ништа ново нисмо сазнали, одавно је познато да је Z2103 и данас заступљена код неких степских народа, пре свега код Башкира, док је прилично ретка у Западној Европи. Заиста неозбиљно од Балановског, не знам шта бих више рекао.

У контексту је древне Јамна популације али можда је боље пребацити у неку другу прикладнију тему.  ;)

На Eurogenes-у је прокоментарисано као "epic fail".

Још мало па ће завршити као Кљосов.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја март 14, 2017, 09:00:43 поподне
У контексту је древне Јамна популације али можда је боље пребацити у неку другу прикладнију тему.  ;)

На Eurogenes-у је прокоментарисано као "epic fail".

Још мало па ће завршити као Кљосов.

Видео сам да се помињу узорци Јамне културе, али то су стари узорци објављени пре две године, који су већ изанализирани до детаља, и сад се појави Колумбо Балановски који "открије" наводно нову грану, и "открије" да носиоци те гране нису населили Западну Европу. Није само на Еурогенесу. ;)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Србин март 15, 2017, 12:28:00 пре подне
Видео сам да се помињу узорци Јамне културе, али то су стари узорци објављени пре две године, који су већ изанализирани до детаља, и сад се појави Колумбо Балановски који "открије" наводно нову грану, и "открије" да носиоци те гране нису населили Западну Европу. Није само на Еурогенесу. ;)

Haak et. al. 2015.?

У септембру 2016 је избацио за GG400 и то је искористио за ово сад али то је оно што ми је и промакло. Што је најгоре ја ко коза и поверовах да је стварно у питању нова грана.  ;D Чак би и са том хипотетичком новом граном било глупо да без нових узорака дДНК са тог подручја искључи L51 из приче тек тако.

Значи GG400=Z2103 (на неком месту у у тексту је чак погрешно укуцано Z2130) тако да пошто из старе студије имамо Z2103 а не L51 онда је закључио да Јамнајци тј. Курганци нису преци L51. Сјајно, нема шта.  ::)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја март 15, 2017, 01:06:45 пре подне
Haak et. al. 2015.?

У септембру 2016 је избацио за GG400 и то је искористио за ово сад али то је оно што ми је и промакло. Што је најгоре ја ко коза и поверовах да је стварно у питању нова грана.  ;D Чак би и са том хипотетичком новом граном било глупо да без нових узорака дДНК са тог подручја искључи L51 из приче тек тако.

Значи GG400=Z2103 (на неком месту у у тексту је чак погрешно укуцано Z2130) тако да пошто из старе студије имамо Z2103 а не L51 онда је закључио да Јамнајци тј. Курганци нису преци L51. Сјајно, нема шта.  ::)

Да, Haak, али Mathieson и Allentoft, исто из 2015. Проблем је што покушава одавно познате ствари да представи новим "открићима", и што порекло хаплогрупе R1b без икаквих доказа (и насупрот тренутно доступним) гура на Блиски Исток. Тврдње које се тичу L51 и нису толико спорне, сасвим је могуће да L51 не потиче директно из Јамне културе, чији се почетак датује око 3300. п.н.е, али је у сваком случају дошла из степа у неком периоду (можда са ранијим Суворово-Новоданиловка, Чернавода или Коцофени културама), што се јасно види по високом уделу "степске" компоненте у аутосомалној генетици свих до сада откривених Бел Бикер узорака из Немачке и Чешке. Што се тиче западног дела Јамне културе у црноморским степама, могуће да је у њему доминирала грана Z2103>>Z2110 која није до сада пронађена у источном делу Јамне културе, а управо та грана је данас заступљена на Балкану и у осталим деловима Европе.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук мај 10, 2017, 02:12:25 поподне
Један нови рад о "молекуларној археологији", како је у чланку називају, и њеној корелацији са индоевропском лингвистиком:

https://www.academia.edu/32927784/Molecular_archaeology_and_Indo-European_linguistics_Impressions_from_new_data
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Sergio јул 06, 2017, 01:14:48 пре подне
Линк:
The analysis of DNA from the hardened tooth plaque of five Neanderthals (http://www.nature.com/news/neanderthal-tooth-plaque-hints-at-meals-and-kisses-1.21593)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо јул 19, 2017, 03:25:16 поподне
Не сјећам се да смо постављали сљедећи рад:

Extensive Farming in Estonia Started through a Sex-Biased Migration from the Steppe

Има неколико пронађених R1a

http://www.biorxiv.org/content/early/2017/03/02/112714

http://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2017/03/02/112714.full.pdf
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо јул 19, 2017, 03:54:36 поподне
Не сјећам се да смо постављали сљедећи рад:

Extensive Farming in Estonia Started through a Sex-Biased Migration from the Steppe

Има неколико пронађених R1a

http://www.biorxiv.org/content/early/2017/03/02/112714

http://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2017/03/02/112714.full.pdf

Има неких занимљивих детаља. Од Y-днк успјели су извући један из Комб Керамик културе и припада крајње ријеткој грани хаплогрупе R1a-YP1272, којој засад припадају један египатски Копт, један Тунижанин, Рус, Бјелорус и Чех. Аутосомално је утврђено да су тестирани из Комб Керамик културе повезани са Источним ловцима сакупљачима из Карелије и да се разликују од литванско-летонских скоро тестираних ловаца сакупљача који су ближи Западним ловцима сакупљачима (WHG)

Осталих 5 тестираних узорака су из Corded Ware културе и сви су R1a-Z645, при чему је код једног пронађена и R1a-Z283 што само потврђује да је главнина европске R1a па и практично сва словенска, проистекла из ове културе. Они су донијели  и нову неолитску културу као и нешто јужније степске генетике.

Занимљиво да 2500 г пне у Естонији још увијек нема N1c.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Небојша јануар 10, 2018, 08:10:19 пре подне
Добра вест што се тиче старе ДНК:

http://www.hurriyetdailynews.com/turkish-scientists-to-crack-neolithic-era-dna-code-european-funding-awarded-125398

У плану је тестирање 1500 узорака из Анадолије, период 10 до 8000 година пре н. е (неолит). Пројекат ће се звати: "Neogen".

"The European Research Council (ERC) has awarded Turkish scientists a €2.5 million ($2.9 million) grant to analyze the DNA of 1,500 people who used to live in the Anatolian region – the Asian part of present-day Turkey – during the Neolithic period."
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош јануар 10, 2018, 10:32:21 пре подне
http://journals.plos.org/plosbiology/article?id=10.1371/journal.pbio.2003703
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо јануар 10, 2018, 10:48:24 пре подне
http://journals.plos.org/plosbiology/article?id=10.1371/journal.pbio.2003703

Хвала на линку, Милоше. Што се тиче Y-днк донекле очекивани резултати, од 4 мушка хаплотипа, двојица I2, један I2-M423 и један неутврђен. Ништа необично за скандинавски мезолит.

Ако сам добро упратио причу аутосомалној днк, говори се о одређеном мијешању западних и источних ловаца сакупљача на простору Скандинавије, гдје су источни дошли накнадно из сјевероисточног правца и спуштали се обалом Норвешке. Не знам да ли би овај утицај источних ловаца сакупљача могао бити извор за скандинавске гране R1a, које додуше још нису нађене у старој днк на простору Скандинавије (уколико нешто нисам пропустио).
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо јануар 10, 2018, 11:04:23 пре подне
Овај дио из студије везан за физички изглед мезолитских Скандинаваца је интересантан:

"The genomic data further allowed us to study the physical appearance of SHGs ; for instance, they show a combination of eye color varying from blue to light brown and light skin pigmentation. This is strikingly different from the WHGs—who have been suggested to have the specific combination of blue eyes and dark skin  and EHGs—who have been suggested to be brown-eyed and light-skinned."
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Сремац јануар 10, 2018, 11:58:41 пре подне
Овај дио из студије везан за физички изглед мезолитских Скандинаваца је интересантан:

"The genomic data further allowed us to study the physical appearance of SHGs ; for instance, they show a combination of eye color varying from blue to light brown and light skin pigmentation. This is strikingly different from the WHGs—who have been suggested to have the specific combination of blue eyes and dark skin  and EHGs—who have been suggested to be brown-eyed and light-skinned."

Занимљиво је такође да су варијанте гена одговорне за депигментацију постале учесталије у популацији SHG у односу на предачке популације због прилагођавање животним условима Скандинавије:

In addition to performing this genome-wide scan, we studied the allele frequencies in three
pigmentation genes (SLC24A5, SLC45A2, which have a strong effect on skin pigmentation,
and OCA2/HERC2,which has a strong effect on eye pigmentation) in which the derived alleles
are virtually fixed in northern Europeans today...
All of the depigmentation variants at these three genes are in
high frequency in SHGs in contrast to both WHGs and EHGs
(Fig 4B)...
Therefore, the unique configuration of the SHGs is not fully explained by the fact that SHGs are a
mixture of EHGs and WHGs, but could rather be explained by a continued increase of the
allele frequencies after the admixture event, likely caused by adaptation to high-latitude environments

[50,52].
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо јануар 10, 2018, 12:06:41 поподне
Занимљиво је такође да су варијанте гена одговорне за депигментацију постале учесталије у популацији SHG у односу на предачке популације због прилагођавање животним условима Скандинавије:

In addition to performing this genome-wide scan, we studied the allele frequencies in three
pigmentation genes (SLC24A5, SLC45A2, which have a strong effect on skin pigmentation,
and OCA2/HERC2,which has a strong effect on eye pigmentation) in which the derived alleles
are virtually fixed in northern Europeans today...
All of the depigmentation variants at these three genes are in
high frequency in SHGs in contrast to both WHGs and EHGs
(Fig 4B)...
Therefore, the unique configuration of the SHGs is not fully explained by the fact that SHGs are a
mixture of EHGs and WHGs, but could rather be explained by a continued increase of the
allele frequencies after the admixture event, likely caused by adaptation to high-latitude environments

[50,52].

Да, у ствари они су имали у "понуди" плаве очи са WHG стране и свијетлу кожу са EHG стране, али је тек утицај средине након мијешања допринио да управо до изражаја дођу ову особине и да се даље генерацијски утврђују. Иначе, да је то само посљедица мијешања могло је доћи и до комбинације тамне очи-тамна кожа што је такође постојало у WHG/EHG "понуди".
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош јануар 10, 2018, 12:12:14 поподне
Да, у ствари они су имали у "понуди" плаве очи са WHG стране и свијетлу кожу са EHG стране, али је тек утицај средине након мијешања допринио да управо до изражаја дођу ову особине и да се даље генерацијски утврђују. Иначе, да је то само посљедица мијешања могло је доћи и до комбинације тамне очи-тамна кожа што је такође постојало у WHG/EHG "понуди".

A мoждa и oвaкo

(https://i2.wp.com/www.ancient-origins.net/sites/default/files/styles/large/public/impression-of-a-blue-eyed-hunter-gatherer.jpg)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Сремац јануар 10, 2018, 12:17:06 поподне
Да, у ствари они су имали у "понуди" плаве очи са WHG стране и свијетлу кожу са EHG стране, али је тек утицај средине након мијешања допринио да управо до изражаја дођу ову особине и да се даље генерацијски утврђују. Иначе, да је то само посљедица мијешања могло је доћи и до комбинације тамне очи-тамна кожа што је такође постојало у WHG/EHG "понуди".

Да, управо то чини SHG "јединственом конфигурацијом", тј. одређене особине(светле очи и кожа) наслеђене из различитих извора су се фиксирале баш у тој популацији, док су, што се прилагодљивости тиче, мање пожељне комбинације ишчезле...
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Сремац јануар 10, 2018, 12:19:38 поподне
A мoждa и oвaкo

(https://i2.wp.com/www.ancient-origins.net/sites/default/files/styles/large/public/impression-of-a-blue-eyed-hunter-gatherer.jpg)

Ово је мислим "Ла Брана" или ћемо га звати једноставно Брана :). Типичан WHG.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош јануар 10, 2018, 12:24:51 поподне
Ово је мислим "Ла Брана" или ћемо га звати једноставно Брана :). Типичан WHG.

Taкo je!
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Бакс јануар 10, 2018, 02:43:47 поподне
A мoждa и oвaкo

(https://i2.wp.com/www.ancient-origins.net/sites/default/files/styles/large/public/impression-of-a-blue-eyed-hunter-gatherer.jpg)

Помало је такијех јунака, као што је Страхињићу Бане.

Исти Франко Неро!
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Jelic јануар 10, 2018, 02:45:39 поподне
Помало је такијех јунака, као што је Страхињићу Бане.

Исти Франко Неро!

Баш личе. :)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош јануар 10, 2018, 02:53:47 поподне
Помало је такијех јунака, као што је Страхињићу Бане.

Исти Франко Неро!

Блaнкo вapиjaнтa

(https://s10.postimg.org/sv0nxz1k9/hi-hunter-gatherer-740-1.jpg)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо јануар 10, 2018, 03:11:47 поподне
Блaнкo вapиjaнтa

(https://s10.postimg.org/sv0nxz1k9/hi-hunter-gatherer-740-1.jpg)

Сад је као Шабан Шаулић.  :)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја јануар 10, 2018, 04:48:37 поподне
Ако сам добро упратио причу аутосомалној днк, говори се о одређеном мијешању западних и источних ловаца сакупљача на простору Скандинавије, гдје су источни дошли накнадно из сјевероисточног правца и спуштали се обалом Норвешке. Не знам да ли би овај утицај источних ловаца сакупљача могао бити извор за скандинавске гране R1a, које додуше још нису нађене у старој днк на простору Скандинавије (уколико нешто нисам пропустио).

Синиша, ако мислиш на грану Z284, она се, као вероватно и све остале гране испод М417, готово сигурно ширила са Corded Ware културом, уосталом и њена старост не допушта неки много ранији период. Пронађен је један узорак у Данској који припада овој грани:

RISE61, 2851-2492 BC, Kyndelöse, Denmark, Corded_Ware_Scandinavia, R1a1a1b1-Z283>Y2395>Z284

А још један узорак који припада предачкој грани је пронађен у Естонији:

Kunila 2, 2575-2350 BC, Kunila, Estonia, Corded_Ware_Baltic, R1a1a1b1-Z283>Y2395


Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо јануар 10, 2018, 05:05:49 поподне
Синиша, ако мислиш на грану Z284, она се, као вероватно и све остале гране испод М417, готово сигурно ширила са Corded Ware културом, уосталом и њена старост не допушта неки много ранији период. Пронађен је један узорак у Данској који припада овој грани:

RISE61, 2851-2492 BC, Kyndelöse, Denmark, Corded_Ware_Scandinavia, R1a1a1b1-Z283>Y2395>Z284

А још један узорак који припада предачкој грани је пронађен у Естонији:

Kunila 2, 2575-2350 BC, Kunila, Estonia, Corded_Ware_Baltic, R1a1a1b1-Z283>Y2395

Мислио сам уопштено на сјеверозападну, несловенску R1a, па међу њом и на Z284. Међутим, из овог што си поставио, сасвим је извјесно да је Z284 дио Corded Ware експанзије.

Моја логика је била сљедећа: у раду кажу да су се у Скандинавији сусреле популације WHG и EHG и измјешале. Претпоставка је да је R1a представљала добар дио мушких линија EHG, баш као што је I за WHG. С обзиром да је EHG мјешавина присутнија у старој днк у Норвешкој,него у Шведској, закључак је рада да се EHG популација спуштала са сјевера Норвешке, обалом до југа. И данас је R1a од свих нордијаких земаља најзаступљенији у Норвешкој. Један дио свакако отпада на Z284. Међутим има и других старијих грана, највише мислим на R1a-L664, које су могле бити дио ове мезолитске сеобе.

Та EHG популација је морала донијети неке своје Y днк линије. Уколико није R1a, питање је које? Шта ти мислиш о томе?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: шкрњо јануар 10, 2018, 05:18:07 поподне
Не видим уопште неку сврху ове студије, малтене је иста као она коју љетос објавише, обрађени У-ДНК узорци су исти, глупи закључци око "климатске адаптације" су исти, све је исто, само мало другачије срочено.

Што се наводних климатских адаптација тиче, прво треба напоменути да боја косе и очију (за разлику од коже) нема апсолутно никакву улогу. Коса је сачињена од мртвих ћелија, а оно што је битно за добар вид при мрачнијим условима је повећан број штапићастих ћелија и присуство тапетум луцидум слоја (који људи немају), што је уочљиво код свих ноктурналних животиња, а не безначајна површна пигментација.
Даље, клима у мезолитској Скандинавији је била чак и мало топлија него данашња, па све и да су то наводно "климатске адаптације", не би било великог подстицаја за њима. Горњепалеолитски Кромањонци сви редом бјеху тамнокоси и тамнооки, а живјели су често под оштрим, глацијалним условима. Гдје њима бјеше тај "подстицај"? Или Ескимима?

Што се тиче наводних пигментационих особина источних и западних ловаца, и ту су се испромашивали за све паре.
Западни ловци нису били искључиво плавооки, што доказују узорци попут Бишона из Швајцарске. И они за које се сматра да су били свјетлооки су најчешће имали једва нешто преко 50% предвиђене вјероватноће за то (попут Лошбура).
Првобитне особине источних ловаца су биле и свијетла коса и свијетле очи (примјер: Самара узорак из Русије). Ови који су отишли западније су вјероватно покупили пар гена за тамне очи управо од Кромањонаца.
Што се свијетле косе тиче, она несумњиво долази са истока (Афонтова Гора 3, горњепалеолитски ловац из Сибира).

Тај закључак да су источни ловци били тамне косе и очију долази од првих узорака тестираних из Карелије, који осим што су били помијешани са западним Кромањонцима очигледно бијаху помијешани и са још нечим, јер је један од њих носио Ј1 хаплогрупу. Источнији, чистији ЕХГ попут Самаре су били свијетлих очију и плаве косе (иако је и међу њима несумњиво било варијација).

Кад је свијетла кожа у питању, мишљења сам (још недоказаног) да су западни ловци имали свој одвојен ген за свијетлу кожу, али да није још откривен због њиховог изузетно малог доприноса просјечном данашњем Европљанину у поређењу са степским досељеницима или неолитским фармерима, што се најбоље види у фенотипима. И раније сам напомињао као примјер да више од 15 посто Оркадијаца нема један од данашњих гена за свијетлу кожу, што је проценат већи од било којег европског народа и од већине сјеверноафричких, иако су они уз Ирце убједљиво најсвјетлији што се коже тиче. Исти феномен је присутан у Азији, гдје народима попут Јакута или Амур Манчуа фале азијски гени за свијетлу кожу, иако су свијетли за њихове стандарде.
Углавном, све и да ово што предлажем није тачно, кожа им је вјероватно била прелазна, нешто попут сјеверноамеричких Индијанаца Великих равница, не сасвим тамна.
Да резимирам: источни ловци (ИЕ преци)- свијетла коса, најчешће свијетле очи; западни Кромањонци- тамна коса, тамне очи у палеолиту, са додатком свијетлих у мезолиту.



Занимљиво је да истраживачи акценат стављају на најбаналније и често прилично бескорисне ставке фенотипа. Да мало обрате више пажње на морфологију, видјели би да су источни ловци били десет пута ближи неолитским фармерима него западним Кромањонцима.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: шкрњо јануар 10, 2018, 05:18:31 поподне
Мислио сам уопштено на сјеверозападну, несловенску R1a, па међу њом и на Z284. Међутим, из овог што си поставио, сасвим је извјесно да је Z284 дио Corded Ware експанзије.

Моја логика је била сљедећа: у раду кажу да су се у Скандинавији сусреле популације WHG и EHG и измјешале. Претпоставка је да је R1a представљала добар дио мушких линија EHG, баш као што је I за WHG. С обзиром да је EHG мјешавина присутнија у старој днк у Норвешкој,него у Шведској, закључак је рада да се EHG популација спуштала са сјевера Норвешке, обалом до југа. И данас је R1a од свих нордијаких земаља најзаступљенији у Норвешкој. Један дио свакако отпада на Z284. Међутим има и других старијих грана, највише мислим на R1a-L664, које су могле бити дио ове мезолитске сеобе.

Та EHG популација је морала донијети неке своје Y днк линије. Уколико није R1a, питање је које? Шта ти мислиш о томе?
Те линије су, као што се види, једва оставиле трага у мезолиту (надјачане од стране западних), а камоли у каснијим периодима. ЕХГ из Самаре у Русији и они из Естоније су имали неке архаичне R1b гране које су данас у потпуности ишчезле, а ови из Естоније су успут покупили и понеку I2a2.
Сумњам да је L664 дио мезолитске сеобе, јер је и она M417 подграна. Те R1 гране које су у мезолиту кренуле ка западу су касније готово потпуно почишћене пред најездом њихових ИЕ рођака са истока.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо јануар 10, 2018, 05:57:57 поподне
Те линије су, као што се види, једва оставиле трага у мезолиту (надјачане од стране западних), а камоли у каснијим периодима. ЕХГ из Самаре у Русији и они из Естоније су имали неке архаичне R1b гране које су данас у потпуности ишчезле, а ови из Естоније су успут покупили и понеку I2a2.
Сумњам да је L664 дио мезолитске сеобе, јер је и она M417 подграна. Те R1 гране које су у мезолиту кренуле ка западу су касније готово потпуно почишћене пред најездом њихових ИЕ рођака са истока.

Ово што си писао за фенотип и гене не могу коментарисати, јер сам о томе само површно читао.

Што се тиче R1a и EHG, поменућу само да су у раду као референтан EHG узорак користили управо онај који је тестиран као R1a1 M459+ Yuzhnyy Oleni Ostrov [I0061 / UzOO 74; Karelia in Fu 2016]

Дакле, уопште није спорно да је популација која је носила R1a у мезолиту ушла у Скандинавију. Ја сам се само питао која би то савремена R1a могла бити и да ли је повећана учесталост R1a у Норвешкој бар једним дијелом повезана са повећаним удјелом EHG у мезолитским узорцима из Норвешке.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Bane јануар 10, 2018, 10:29:58 поподне
Genetiker: Y-SNP calls from Mesolithic Scandinavia (https://genetiker.wordpress.com/2018/01/10/y-snp-calls-from-mesolithic-scandinavia/)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: шкрњо јануар 10, 2018, 11:59:33 поподне
Ово што си писао за фенотип и гене не могу коментарисати, јер сам о томе само површно читао.

Што се тиче R1a и EHG, поменућу само да су у раду као референтан EHG узорак користили управо онај који је тестиран као R1a1 M459+ Yuzhnyy Oleni Ostrov [I0061 / UzOO 74; Karelia in Fu 2016]

Дакле, уопште није спорно да је популација која је носила R1a у мезолиту ушла у Скандинавију. Ја сам се само питао која би то савремена R1a могла бити и да ли је повећана учесталост R1a у Норвешкој бар једним дијелом повезана са повећаним удјелом EHG у мезолитским узорцима из Норвешке.
Позната ми је чињеница да су користили (помијешане) источне ловце из Карелије као репер, што наведох у дијелу о пигментационим карактеристикама.

Међутим, тај узорак који ти наведе није М417 (која се везује за индоевропски продор), којој припада малтене сва норвешка и европска R1a. Као што видимо из истраживања, те гране раног продора на запад су се слабо снашле и у мезолиту, а за даље да не говоримо. И R1b гране које су претходиле масовној индоевропској инвазији, попут оних из Самаре и Естоније, су изузетна ријеткост данас.

Осим тога, да је тај мезолитски продор заслужан за дио R1a у Скандинавији, уз њу би добро преживјеле и друге многобројније I2 гране, што није случај.

Genetiker: Y-SNP calls from Mesolithic Scandinavia (https://genetiker.wordpress.com/2018/01/10/y-snp-calls-from-mesolithic-scandinavia/)
Узорак Stora Förvar 11 су одавно у студијама обрадили и Скоглунд и Гинтер, али ни један није поменуо да је I1.
То Генетикер највјероватније гура неку своју празну причу, као што је до скора упорно тврдио да је граветијанска култура палеолитске Европе била доминантно R1b, све док му истраживање граветијанских остатака није оборило теорију.
Најранија I1 је нађена у неолитској Мађарској, гдје је највјероватније и доживјела бум након уског грла и проширила се на сјевер. Ако је вјеровати yfull-u, такође је и премлада за Stora Förvar 11.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја јануар 11, 2018, 12:24:48 пре подне
Узорак Stora Förvar 11 су одавно у студијама обрадили и Скоглунд и Гинтер, али ни један није поменуо да је I1. То Генетикер највјероватније гура неку своју празну причу, као што је до скора упорно тврдио да је граветијанска култура палеолитске Европе била доминантно R1b, све док му истраживање граветијанских остатака није оборило теорију. Најранија I1 је нађена у неолитској Мађарској, гдје је највјероватније и доживјела бум након уског грла и проширила се на сјевер. Ако је вјеровати yfull-u, такође је и премлада за Stora Förvar 11.

Технички гледано да би неко био I1 мора да буде позитиван на свих 305 мутација на том нивоу, односно на M253 која је међу последњим (најскоријим) мутацијама у том низу. Тако да овај Stora Förvar 11 није I1, али је позитиван на бар 7 од тих 305 мутација, тако да је нека врста пре-I1, тј. нека изумрла рођачка грана. Слажем се да је већа вероватноћа да је I1 доживела демографску експлозију међу неком неолитском популацијом која се ширила на север.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја јануар 11, 2018, 01:13:57 пре подне
Мислио сам уопштено на сјеверозападну, несловенску R1a, па међу њом и на Z284. Међутим, из овог што си поставио, сасвим је извјесно да је Z284 дио Corded Ware експанзије.

Моја логика је била сљедећа: у раду кажу да су се у Скандинавији сусреле популације WHG и EHG и измјешале. Претпоставка је да је R1a представљала добар дио мушких линија EHG, баш као што је I за WHG. С обзиром да је EHG мјешавина присутнија у старој днк у Норвешкој,него у Шведској, закључак је рада да се EHG популација спуштала са сјевера Норвешке, обалом до југа. И данас је R1a од свих нордијаких земаља најзаступљенији у Норвешкој. Један дио свакако отпада на Z284. Међутим има и других старијих грана, највише мислим на R1a-L664, које су могле бити дио ове мезолитске сеобе.

Та EHG популација је морала донијети неке своје Y днк линије. Уколико није R1a, питање је које? Шта ти мислиш о томе?

Као што рече шкрњо L664 је такође испод М417, и такође је пронађена у Corded Ware култури у Немачкој (тачније предвиђена је на основу STR маркера њена предачка грана CTS4385). Слажем се да је врло вероватно да је R1а била значајно заступљена међу источним ловцима-сакупљачима на широком простору од Балтика (вероватно и Скандинавије) до Бајкала, али се ту ради о узводним и ретким гранама, М420*, М459* и пре свега М198* (настала пре 14100, TMRCA 8500 година) и YP1272 (TMRCA 7500 година). М198 је по свој прилици била јако раширена на простору северне Евроазије, али је као и код свих ловачко-сакупљачких хаплогрупа већина грана изумрла, па су и испод М198 до данас опстале само две гране, М417 и YP1051. YP1272 је пронађена у узорку старом 3800-5900 година из Pit-Comb Ware културе, која се простирала од Балтика до Алтаја. Ово су за сада најстарији (мезолитски и неолитски) узорци R1а:

I1819, 8825-8561 BC, Vasil'evka 3, Ukraine, Ukraine_Mesolithic, R1a-M420

I0061, 6773-5886 BC, Yuzhnyy Oleni Ostrov, Karelia, Russia, Karelia_HG, R1a1-M459* (xM198)

LOK_1980.006, 6125-4885 BC, Lokomotiv, Irkutsk, Russia, Kitoi culture, R1a1a-M198

LOK_1981.024.01, 6125-4885 BC, Lokomotiv, Irkutsk, Russia, Kitoi culture, R1a1a-M198

S5876.E1.L1, 5500-4800 BC, Dereivka, Ukraine, Dnieper-Donets I, R1a-M420

I0433, 5200-4000 BC, Khvalynsk, Volga River, Samara, Russia, Samara_Eneolithic, R1a1-M459* (xM198)

Ukraine_N1, 4452-4350 BC, Vovnigi 2, Ukraine, Dnieper-Donets I, R1a1-M459* (xM198)

I6561, 5000-3500 BCE, Alexandria, Ukraine, Sredny Stog II, R1a1a1-M417

A3, 4000 BC, Serteya VIII, Smolenskaya Oblast, Russia, Comb_Ceramic, R1a1-M459

Kudrukula 3, 3900-1800 BC, Kudruküla, Ida-Viru , Estonia, Comb_Ceramic, R1a1b-YP1272



Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо јануар 11, 2018, 06:36:51 пре подне
Погледао сам детаљније те старе гране гране R1a и видим да сте у праву. Виши проценат EHG у мезолитским узорцима Норвешке и данашња виша присутност R1a у Норвешкој је коинциденција, не може се наћи веза.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо јануар 31, 2018, 03:44:43 поподне
Изгледа да је објављен још један рад старе ДНК са сјевера Европе

https://phys.org/news/2018-01-northern-european-population-history-revealed.html#jCp

Генетикер је дао своју СНП листу налаза:

https://genetiker.wordpress.com/2018/01/31/y-snp-calls-from-ancient-northern-europe/
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо јануар 31, 2018, 03:54:44 поподне
Изгледа да је објављен још један рад старе ДНК са сјевера Европе

https://phys.org/news/2018-01-northern-european-population-history-revealed.html#jCp

Генетикер је дао своју СНП листу налаза:

https://genetiker.wordpress.com/2018/01/31/y-snp-calls-from-ancient-northern-europe/

Овдје су комплетнији резултати и текст

https://www.nature.com/articles/s41467-018-02825-9/tables/1

https://www.nature.com/articles/s41467-018-02825-9
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук јануар 31, 2018, 05:33:34 поподне
Изгледа да је објављен још један рад старе ДНК са сјевера Европе

https://phys.org/news/2018-01-northern-european-population-history-revealed.html#jCp

Генетикер је дао своју СНП листу налаза:

https://genetiker.wordpress.com/2018/01/31/y-snp-calls-from-ancient-northern-europe/

Kretuonas 5 је наведен као I2a1b~Y3104(xI2a1b2), то би значило да није позитиван на L621 или?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја фебруар 14, 2018, 05:52:39 пре подне
Тестирани су остаци угарског краља Беле III, и утврђено је да је припадао хаплогрупи R1a, што би значило да је ово хаплогрупа династије Арпадовића. Нажалост тестирани су само STR маркери, па се не може са сигурношћу утврдити дубља подграна, али судећи по Невгену у питању је грана ирано-скитског порекла Z93>Z2125>Z2123>Y934>YP451 (https://www.yfull.com/tree/R-YP451/).

DNA profiling of Hungarian King Béla III and other skeletal remains
originating from the Royal Basilica of Székesfehérvár
(https://link.springer.com/content/pdf/10.1007%2Fs12520-018-0609-7.pdf)

Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо фебруар 14, 2018, 08:45:02 пре подне
Тестирани су остаци угарског краља Беле III, и утврђено је да је припадао хаплогрупи R1a, што би значило да је ово хаплогрупа династије Арпадовића. Нажалост тестирани су само STR маркери, па се не може са сигурношћу утврдити дубља подграна, али судећи по Невгену у питању је грана ирано-скитског порекла Z93>Z2125>Z2123>Y934>YP451 (https://www.yfull.com/tree/R-YP451/).

DNA profiling of Hungarian King Béla III and other skeletal remains
originating from the Royal Basilica of Székesfehérvár
(https://link.springer.com/content/pdf/10.1007%2Fs12520-018-0609-7.pdf)

Изгледа да најближи рођаци Арпадовића живе у Србији. Е, сад да ли су Срби или Мађари...

Цитат из рада:

"The closest haplotype to that of King Béla was found as B1-Step-Neighbour in the YHRD. This had 32 repeats compared to the King’s 33 in marker DYS389II. This haplotype was discovered in the population living in Northern Serbia (Zgonjanin et al. 2017)."

Иначе, иако Невген даје најјачу процјену за Z93 (не посве јаку), најближих хаплотипова има и међу разним гранама Z280>CTS34002, ако не узимамо у обзир и неке блиске Z284. Z93 би свакако, с обзиром на азијско поријекло Мађара, имао највише логике.

Поред Беле у гробници је тестиран још један склелет са идентичним хаплотипом, али се не ради о белином ни оцу ни сину, могуће само рођаку по мушкој линији.

Трећи R1a скелет из краљевске гробнице  припада хаплогрупи R1a-Y2613, највјероватније Y2608, и има велики број поклапања са савременим популацијама, од којих и пуна поклапања са неким Хрватима.

Тестирани Ј1 из гробнице припада по свему судећи хаплогрупи
J1- Z1828> Z1842> Z18436> CTS1460> CTS7188
Најближа поклапања су на Кавказу (поготово Чеченији)

Иако није близак хаплотип, грана Z1842 је предиктована за Шекуларце Радмужевиће.

Провјерићу још два R1b и један E-V13 хаплотип.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо фебруар 14, 2018, 09:08:36 пре подне
Двојица R1b немају блиских поклапања на нашим просторима, Невген и блиска поклапања дају највише шансе код једног за R1b-L21 ,а код другог за R1b-U106.

Е1b је највјероватније нека E-V13>Z5018 грана, од наших му је најближи Кузмановић из Осипаонице, који наводи раније влашко поријекло.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо фебруар 14, 2018, 09:23:23 пре подне

Тестирани Ј1 из гробнице припада по свему судећи хаплогрупи
J1- Z1828> Z1842> Z18436> CTS1460> CTS7188
Најближа поклапања су на Кавказу (поготово Чеченији)

Иако није близак хаплотип, грана Z1842 је предиктована за Шекуларце Радмужевиће.

Сад видим да ове хаплогрупе, блиског хаплотипа, има и по Хрватској (анонимне базе). Дакле, ради се ипак о некој популацији, не о случајном појединцу.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Zor фебруар 14, 2018, 09:47:01 пре подне
 Бела изгледа као Y934>YP451>YP449 (R-YP450-). За CTS34002 проблем прави његов dys385, као и височији GATAH4. За неке ближе Z284 је проблем њихов модал dys448=19, који их може се рећи избацује из круга. Бела има јако чудну високу вриједност на dys389ii, али обзиром да је тако чудна рекао бих да је вјероватно једноставно необична вишеструка мутација.

 за J1 сигурно је CTS1460, али доста чудних dys392=13 га чини могуће најближим једном турском хаплотипу из турско-јерменско-казахске групе S12993>FGC37470. (J-Y22035 Yfull)

 За E-V13, сложио бих се са симом да показује афинитет са Кузмановићем. И највјероватнија опција за обоје јесте грана FGC11450>CTS11286 (Швицарац), генерално имају као и скоро сви FGC11450 GATAH4=10 (са одузимањем), и наравно dys390=23 који их чини ближим Шпару. Имају још двије гране, један други Z5108, и један S-7461, који би можда били у оптицају, али ипак додајући и Кузмановићеве маркере они имају мале шансе, посебно други.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Сол фебруар 14, 2018, 12:51:45 поподне
Јел негде објављен (завршен?) рад Д. Марјановића из 2012.?

DNA Analysis of Skeletal Remains of Bosnian Medieval Royal Family

https://www.bib.irb.hr/883579
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црнчевић фебруар 14, 2018, 01:20:27 поподне
Јел негде објављен (завршен?) рад Д. Марјановића из 2012.?

DNA Analysis of Skeletal Remains of Bosnian Medieval Royal Family

https://www.bib.irb.hr/883579

Изгледа да је сажетак објављен у Зборнику European Forensic DNA Working Group Meeting 2012. (http://bib.irb.hr/prikazi-rad?rad=883579), а биографија, истраживање, радови и публикације, као и контакти Проф. Др. Дамира Марјановића могу се наћи на линку (https://people.ibu.edu.ba/dmarjanovic/).
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: filipi фебруар 14, 2018, 02:18:29 поподне
Изгледа да је сажетак објављен у Зборнику European Forensic DNA Working Group Meeting 2012. (http://bib.irb.hr/prikazi-rad?rad=883579), а биографија, истраживање, радови и публикације, као и контакти Проф. Др. Дамира Марјановића могу се наћи на линку (https://people.ibu.edu.ba/dmarjanovic/).
Neki Bosnjacki portlali i stranice na drusrvenim mrezama su objavili da se radi o I2a Hg ali kao Marjanovic nece da to objavi.Urnebesno je sto urednici tih portala jos su u 2003 godini sto se tice haplogrupa,pa navode da je I2a staroilirska Hg i predslovenska koju nose Bosnjaci uglavnom :)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош фебруар 14, 2018, 02:27:13 поподне
Eтo дa иcкopиcтим пpилику, пa дa питaм, дoклe ce cтиглo oкo пpичe у вeзи тecтиpaњa Нeмaњићa?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук фебруар 14, 2018, 08:30:32 поподне
Eтo дa иcкopиcтим пpилику, пa дa питaм, дoклe ce cтиглo oкo пpичe у вeзи тecтиpaњa Нeмaњићa?

Мрка капа, још увек.  ;)

Што се тиче Котроманића, на повезници коју је приложио Сол пише да је то "необјављени рад". Велика је штета ако заиста није објављен из политичких разлога (због "нежељене" хаплогрупе).
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош фебруар 17, 2018, 04:47:10 поподне
http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371%2Fjournal.pone.0190169
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Свевлад фебруар 17, 2018, 05:20:53 поподне
Мрка капа, још увек.  ;)

Што се тиче Котроманића, на повезници коју је приложио Сол пише да је то "необјављени рад". Велика је штета ако заиста није објављен из политичких разлога (због "нежељене" хаплогрупе).

Да су сачувани остаци неког од Котроманића?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук фебруар 17, 2018, 06:01:41 поподне
Да су сачувани остаци неког од Котроманића?

Сачувани јесу, пошто су се сахрањивали у Бобовцу, босанском краљевском утврђењу код Вареша.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Скардус фебруар 17, 2018, 06:46:56 поподне
Предложио бих отварање ''Фонда'' у којем би се сакупљала средства за ДНК анализе остатака средњевековних српских владара и осталог племства за које се тачно зна локација где су сахрањени. ''Фонд'' би сакупљао и радио анализе ДНК и за остале старе људске остатке које се пронађу на територији Србије, укључујући и предантички и антички период.
Руководство ''Фонда'' би имало и задатак да од цркве добије одговарајуће дозволе, јер како изгледа, проблем су баш те дозволе???
Такође, ''Фонд'' би се старао за проналажење најстручнијих ДНК центара у свету за анализе које се не могу вршити у Србији, како се не би десио случај као код анализе ДНК Немањића.




Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук фебруар 17, 2018, 08:21:18 поподне
Предложио бих отварање ''Фонда'' у којем би се сакупљала средства за ДНК анализе остатака средњевековних српских владара и осталог племства за које се тачно зна локација где су сахрањени. ''Фонд'' би сакупљао и радио анализе ДНК и за остале старе људске остатке које се пронађу на територији Србије, укључујући и предантички и антички период.
Руководство ''Фонда'' би имало и задатак да од цркве добије одговарајуће дозволе, јер како изгледа, проблем су баш те дозволе???
Такође, ''Фонд'' би се старао за проналажење најстручнијих ДНК центара у свету за анализе које се не могу вршити у Србији, како се не би десио случај као код анализе ДНК Немањића.

За тај фонд би требала позамашна средства чини ми се, много већа од оних која су потребна за тестирање живих појединаца.

Није ми јасно какав се то "случај" десио код Немањића, с обзиром да није извршена никаква анализа њихове ДНК до сада?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Скардус фебруар 18, 2018, 12:04:43 пре подне
Никола Вук је у праву. У питању су Лазаревићи, као једина породица од српског племства којима су идентификовани земни остаци, али којима није било могуће узети ДНК.
То сам прочитао у неком чланку а у коментарима је неко посумњао да је да се подаци из неког разлога прикривају јер је, како кажу, нелогично да се узима ДНК са костију старих стотине хиљада година а да се не може узети ДНК са остацима старим 600 година.
По мом мишљењу неодговорно је понашање државе према нашим славним прецима, исто као и понашање цркве која мошти наших владара - светаца сматра својим власништвом.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук фебруар 18, 2018, 01:55:21 поподне
Никола Вук је у праву. У питању су Лазаревићи, као једина породица од српског племства којима су идентификовани земни остаци, али којима није било могуће узети ДНК.
То сам прочитао у неком чланку а у коментарима је неко посумњао да је да се подаци из неког разлога прикривају јер је, како кажу, нелогично да се узима ДНК са костију старих стотине хиљада година а да се не може узети ДНК са остацима старим 600 година.
По мом мишљењу неодговорно је понашање државе према нашим славним прецима, исто као и понашање цркве која мошти наших владара - светаца сматра својим власништвом.

Узет је ДНК и из Лазаревих и из Стефанових моштију како би се потврдило да је у Манасији, а не у Копорину сахрањен Лазарев син, Стефан Лазаревић. Додуше циљ им је био само да покажу везу отац-син, зато му ваљда нису ни одредили хаплогрупу.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја фебруар 21, 2018, 12:42:27 пре подне
Тестирани скелети са некропола у Мађарској и Италији које се приписују Лангобардима:

Understanding 6th-Century Barbarian Social Organization and Migration through Paleogenomics (https://www.biorxiv.org/content/early/2018/02/20/268250)

(https://s13.postimg.org/mmyssiiyv/image.png)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Bane фебруар 21, 2018, 01:00:45 пре подне
Тестирани скелети са некропола у Мађарској и Италији које се приписују Лангобардима:

Understanding 6th-Century Barbarian Social Organization and Migration through Paleogenomics (https://www.biorxiv.org/content/early/2018/02/20/268250)

Занимљиво. Колико видим у Мађарској некрополи је солидна заступљеност I-M223 и R-U106 што се врло добро уклапа у већ познато германско порекло овог племена.
Са друге стране у италијанској некрополи доминира R-P312.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош фебруар 21, 2018, 01:08:42 пре подне
Занимљиво. Колико видим у Мађарској некрополи је солидна заступљеност I-M223 и R-U106 што се врло добро уклапа у већ познато германско порекло овог племена.
Са друге стране у италијанској некрополи доминира R-P312.

Meни je зaнимљивa cкopo нeвидљивa I1... И oвa пocтojeћa je P109 aкo ce нe вapaм.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо фебруар 21, 2018, 09:18:26 пре подне
Колико видим аутори студије су извели закључак:
"Finally, our data was consistent with the proposed long-distance migration from Pannonia to Northern Italy."

Немам увид у цјелокупан рад, па не знам на основу чега су потврдили сеобу Лангобарда. Y-днк коју су представили чини ми се да не пружа сасвим сигурне доказе да се сеоба десила, мада оставља могућност да јесте. Можда су се у овом закључку више ослањали на аутосомалну днк, на коју нисам претјерано обратио пажњу. Оно што је евидентно јесте да и налазиште у Мађарској и у Италији садржи јак германски уплив. Питање је само да ли су то исти Германи.

Рад је добар, јер су за неке узорке дати прилично дубоки СНП-ови. Са друге стране, има доста грешака у представљању резултата, нарочито код означавања. Покушао сам на основу датих СНП-ова, дати јаснији преглед хаплогрупа тестираних.

Италија

CL38       E-V13
CL31   G2a1-Z6553
CL63   I2a2-M223>CTS616>Z161>L801>S2364>L1198>Z79
CL23   T1a-M70>L131>L446
CL110   R1-M173
CL53   R1b-M173>M269
CL57   R1b-M173>M269>L23>L51>L151
CL93   R1b-M173>M269>L23>L51>L151
CL145   R1b-M173>M269>L23>L51>L151
CL146   R1b-M173>M269>L23>L51>L151
CL92   R1b-M173>M269>L23>L51>L151
CL84   R1b-M173>M269>L23>L51>L151>U106>Z381
CL30   R1b-M173>M269>L23>L51>L151>P312
CL49   R1b-M173>M269>L23>L51>L151>P312>U152>L2>Z367
CL94   R1b-M173>M269>L23>L51>L151>P312>S11987
CL121   R1b-M173>M269>L23>Z2103

Мађарска

SZ18   E-V22
SZ45   I1-M253>L22
SZ12   I2a2-M223>CTS616
SZ14   I2a2-M223>CTS616
SZ24   I2a2-M223>CTS616
SZ43   I2a2-M223>CTS616>L1229>S391
SZ3   I2a2-M223>CTS616>Z161>L801
SZ13   I2a2-M223>CTS616>Z161>L801>S2364>S8112
SZ22   I2a2-M223>CTS616>Z161>L801>S2364>S8112
SZ7   I2a2-M223>CTS616>Z161>L801>S2364>S8112
SZ36   T1a-M70>L208
SZ15   R1a-M417>Z282>Z284>S200
SZ4   R1b-M173>M269>L23>L51>L151>U106>Z16
SZ16   R1b-M173>M269>L23>L51>L151>U106>Z381
SZ23   R1b-M173>M269>L23>L51>L151>U106>Z381
SZ2   R1b-M173>M269>L23>L51>L151>P312>L21>DF13>DF21>Z16924>L130
SZ11   R1b-M173>M269>L23>L51>L151>U106>Z381>L48>Z9>Z30>Z8
SZ27B   R1b-M173>M269>L23>L51>L151>P312
SZ37   R1b-M173>M269>L23>L51>L151>P312
SZ42   R1b-M173>M269>L23>L51>L151>P312
SZ5   R1b-M173>M269>L23>L51>L151>P312>U152>Z36>CTS5531

Мађарска(бронзано доба)

SZ1   R1a-M417>Z93>Z94>Z2123
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо фебруар 21, 2018, 09:32:33 пре подне
Чисто технички гледано лангобардска налазишта у Мађарској и Италији повезују двије хаплогрупе, које се могу повезати са германским пиопулацијама: R1b-U106 и I2-M223.

Међутим, кад се спустимо до нивоа најнижих грана, везу можемо уочити на нивоу R1b-U106>Z381. Италијански узорци нису даље СНп одређени, док у мђарском узорку имамо и специфичнију грану R1b-U106>Z381>L48>Z9>Z30>Z8. Можемо само нагађати да ли је и италијански узорак Z8.

Што се I2-M223 тиче, постоји само један I2-M223 у италијанском узорку, одређен као I2a2-M223>CTS616>Z161>L801>S2364>L1198>Z79 ( по еупедији ово је хаплогрупа Чака Нориса). Иначе овај узорак је у раду погрешно означен као I1. Узорци у мађарском налазишту припадају грани I2a2-M223>CTS616>Z161>L801>S2364>S8112. Ту дакле можемо уочити везу на нивоу I2a2-M223>CTS616>Z161>L801>S2364. Постоји још један мађарски узорак који је L801, па може припадати или грани S8112 или Z79.

На германски уплив указује и присуство R1a-M417>Z282>Z284>S200 и  I1-M253>L22 у мађарском узорку.

Укратко би могли закључити да су једине сигурно потврђене везуе између два налазишта, што се тиче германске генетике:

R1b-M173>M269>L23>L51>L151>U106>Z381
I2a2-M223>CTS616>Z161>L801>S2364

па би у складу са тим и Лангобарди могли бити носиоци једне од ове двије хаплогрупе, или можда и обе.

Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо фебруар 21, 2018, 09:47:38 пре подне
Што се тиче романске генетике на налазишту, ту већ имамо свега и свачега.

У Италији имамо:
E-V13 без дубљих подграна.
T1a-M70>L131>L446
R1b-M173>M269>L23>Z2103
Више западне R1b која није СНП дубље одређена па би могла бити и U106 и P312.
R1b-M173>M269>L23>L51>L151>P312 која је заступљена са подграном U152>L2>Z367 и S11987.

У Мађарској имамо:

Е-V22, прилично необично.
T1a-M70>L208, друга грана у односу на италијанску.
R1b-M173>M269>L23>L51>L151>P312>L21>DF13>DF21>Z16924>L130, ова подграна је типична за британска острва.
R1b-M173>M269>L23>L51>L151>P312>U152>Z36>CTS5531
и више R1b-M173>M269>L23>L51>L151>P312 без дубљих подграна.

Видимо да на нивоу романске генетике, још мање могу да се успоставе директне везе. Једино можда на ниво R1b-M173>M269>L23>L51>L151>P312, али то је прилично стара грана. Ово иде у прилог томе да се ту ради о различитим романским популацијама у Мађарској и Италији.

Остаје још хаплогрупа G2a1-Z6553 у италијанском узорку. Она би требала бити кавкаског поријекла. Нисма гелдао детаљније, знам да су неку G2a1 повезивали са Аланима, можд аби требало испитати ту тезу.

На налазишти је тестиран и једна узорак из Бронзаног доба са тла Мађарске и припада хаплогрупи:
R1a-M417>Z93>Z94>Z2123

Примјетно је одсуство словенских хаплогрупа у оба налазишта, што је и очекивано с обзриом да Словена у панонији у то вријеме још није било, или су тек почели да продиру.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук фебруар 21, 2018, 03:29:33 поподне
Мени је занимљиво што се јављају две потпуно различите подгране од T хаплогрупе на истраженим налазиштима, а занимљива је и дихотомија E-V22 (Мађарска) - E-V13 (Италија). У Мађарској се јавља и један усамљени I1 L22; заиста је занимљиво оволико одсуство I1 хаплогрупе, да додам још да за поменути узорак не можемо да знамо да ли је у питању P109 или нека од других многобројних подграна од L22.

Прелистао сам мало рад, нарочито део који се тиче археолошког контекста, и у оба случаја (и мађарском и италијанском) се ради о родовским некрополама (Солад је из прве трећине 6. века, док је Колењо с краја 6. и почетка 7. века), са конструкцијом гробова и налазима типичним за Лангобарде; јављају се у мањем броју и гробови другачије конструкције и сиромашнији налазима, који се изгледа могу везати за локално (романско) становништво. То се лепо види и по структури хаплогрупа, доминирају S2364 и Z381, по свему судећи доминантне код Лангобарда. Нагласио бих да се налазиште Солад у Мађарској налази јужно од језера Балатон, тј. малтене на његовој обали, а у балатонској области је још раније дефинисана кестхељска група, која представља романизоване староседеоце Паноније и потомке римских колониста под влашћу разних варварских племена током 5. и 6. века, отуд и прилична хетерогентост "не-лангобардске" Y-ДНК генетике на некрополи у Соладу, а слично се може рећи и за налазиште Колењо у близини Торина.

По аутозомалној генетици су изоловали CEU-GBR (Central Europe-Great Britain), која доминира код свих лангобардских гробова, док се у староседелачким гробовима јавља TSI (Tuscans from Italy) у већем броју и у мањем IBS (Iberians from Spain). Занимљиви су следећи закључци:

 By crudely assigning individuals into five colour-coded groups based on relative ancestry                          
components, a clear correspondence can be observed between our ADMIXTURE and PCA analysis.                          
Analysis of Y chromosomes in males generally reveals a highly concordant pattern to the autosomes,                              
with haplogroups that are most predominant in modern central/northern Europeans along with a                          
smaller set of southern European-associated haplogroups in both cemeteries.

We also examined our ancient samples within the context of the prehistoric groups that were                              
the major contributors to modern European genetic variation: Paleolithic hunter-gatherers (WHG),                      
Neolithic farmers (EEF) and Bronze Age Steppe herders (SA). Both PCA (Figures S7.4-7) and                            
supervised ADMIXTURE analysis (Figures S8.16-18) essentially reiterate the same structure amongst                    
our ancient samples, with greatest EEF ancestry in those individuals demonstrating similarities to                          
modern southern Europeans and greater WHG+SA ancestry in those that resembled modern                        
northern Europeans (with WHG being predominant in Northwest Europe and SA in Northeast                          
Europe).
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: sbk фебруар 23, 2018, 12:21:45 пре подне
Видео сам вест (http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/arheolozi-iz-srbije-donose-nova-svetska-otkrica_895511.html (http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/arheolozi-iz-srbije-donose-nova-svetska-otkrica_895511.html), https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2018&mm=02&dd=22&nav_id=1361800 (https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2018&mm=02&dd=22&nav_id=1361800)) да су српски археолози Андреј Старовић, Душан Борић и Драгана Антоновић дошли до занимљивих отркрића о ДНК древног становништва југоисточног дела Европе, али чланак не доноси ниједан конкретан податак...

У ствари, вест се односи на рад који је објављен на Nature https://www.nature.com/articles/nature25778 (https://www.nature.com/articles/nature25778),  (само за претплатнике).

Мени је најзанимљивије деловала реченица  "Резултати студије доносе сасвим нове, а понегде и изненађујуће закључке о пореклу европског становништва, а подаци са локалитета Лепенски Вир, Власац, Ајмана кључни су за разумевање механизама најстаријих генетских мешања између ловачко - сакупљачких староседелаца и новопридошлих фармера."


Зна ли можда неко нешто више?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја фебруар 23, 2018, 01:26:12 пре подне
Видео сам вест (http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/arheolozi-iz-srbije-donose-nova-svetska-otkrica_895511.html (http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/nauka-i-tehnologija/arheolozi-iz-srbije-donose-nova-svetska-otkrica_895511.html), https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2018&mm=02&dd=22&nav_id=1361800 (https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2018&mm=02&dd=22&nav_id=1361800)) да су српски археолози Андреј Старовић, Душан Борић и Драгана Антоновић дошли до занимљивих отркрића о ДНК древног становништва југоисточног дела Европе, али чланак не доноси ниједан конкретан податак...

У ствари, вест се односи на рад који је објављен на Nature https://www.nature.com/articles/nature25778 (https://www.nature.com/articles/nature25778),  (само за претплатнике).

Мени је најзанимљивије деловала реченица  "Резултати студије доносе сасвим нове, а понегде и изненађујуће закључке о пореклу европског становништва, а подаци са локалитета Лепенски Вир, Власац, Ајмана кључни су за разумевање механизама најстаријих генетских мешања између ловачко - сакупљачких староседелаца и новопридошлих фармера."


Зна ли можда неко нешто више?

http://sci-hub.tw/10.1038/nature25778 (http://sci-hub.tw/10.1038/nature25778)

https://dnk.poreklo.rs/genetska-slika-lepenskog-vira-vince/ (https://dnk.poreklo.rs/genetska-slika-lepenskog-vira-vince/)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук фебруар 28, 2018, 09:57:40 поподне
Да ли је доступан BAM фајл за онај налаз Z2103 из вучедолске културе којим случајем, и да ли су за њега успели да извуку ниже подгране?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Zor фебруар 28, 2018, 10:33:32 поподне
Да ли је доступан BAM фајл за онај налаз Z2103 из вучедолске културе којим случајем, и да ли су за њега успели да извуку ниже подгране?

 Гледајући остале узорке, изгледа да ће га ускоро урадити, ако је могуће. Мој кандидат за дубљу подграну јесте Z2108>KMS67.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Bane фебруар 28, 2018, 10:40:06 поподне
Да ли је доступан BAM фајл за онај налаз Z2103 из вучедолске културе којим случајем, и да ли су за њега успели да извуку ниже подгране?

Колико ја разумем то су ови резултати: Y-SNP calls for I3499 (https://genetiker.wordpress.com/y-snp-calls-for-i3499/)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук фебруар 28, 2018, 10:57:14 поподне
Колико ја разумем то су ови резултати: Y-SNP calls for I3499 (https://genetiker.wordpress.com/y-snp-calls-for-i3499/)

R1b-M343-L754-L388-P297-M269-L23-L51-FGC796-S1194-CTS4528-S14328-PF2642-PF2642

Да ли ово значи да је узорак ипак L51+ Z2103-, или ја нисам нешто добро разумео?  :)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Zor фебруар 28, 2018, 11:09:08 поподне
R1b-M343-L754-L388-P297-M269-L23-L51-FGC796-S1194-CTS4528-S14328-PF2642-PF2642

Да ли ово значи да је узорак ипак L51+ Z2103-, или ја нисам нешто добро разумео?  :)

Стоји и
 R1b-M343-L754-L388-P297-M269-L23-CTS7340.1-GG536-CTS1843-CTS7822-CTS7556-GG649-BY20202-PF2642-PF2642  (ово имплицира да је Z2103+, L51-)

 Чини ми се да је овдје кључан СНП PF2642. Знам за неки резултат који је позитиван на PF2642 а налази се између Z2110 и CTS9219 (негативан на CTS9219).
https://www.worldfamilies.net/node/35820
 Генерално не очекујем CTS9219 у Вучедолу, између осталог и због недовољне старости CTS9219. Оно са чим би CTS9219 морао имати везе јесте Кослођени, Вербичоара итд..
 
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Влад фебруар 28, 2018, 11:16:26 поподне

Стоји и
 R1b-M343-L754-L388-P297-M269-L23-CTS7340.1-GG536-CTS1843-CTS7822-CTS7556-GG649-BY20202-PF2642-PF2642  (ово имплицира да је Z2103+, L51-)

 Чини ми се да је овдје кључан СНП PF2642. Знам за неки резултат који је позитиван на PF2642 а налази се између Z2110 и CTS9219 (негативан на CTS9219).
https://www.worldfamilies.net/node/35820
 Генерално не очекујем CTS9219 у Вучедолу, између осталог и због недовољне старости CTS9219. Оно са чим би CTS9219 морао имати везе јесте Кослођени, Вербичоара итд..

Не разумем се много у Р1б СНП-ове али ми се чини да се PF2642 јавља на више места, тј у оквиру више грана.
BY20202 би требао бити изнад CTS9219, а испод Y5592/GG649
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Bane фебруар 28, 2018, 11:28:03 поподне
R1b-M343-L754-L388-P297-M269-L23-L51-FGC796-S1194-CTS4528-S14328-PF2642-PF2642

Да ли ово значи да је узорак ипак L51+ Z2103-, или ја нисам нешто добро разумео?  :)

Опет ћу да почнем са ”колико ја разумем” такав појединачан позитиван резултат за SNP се сматра ”неправилним одзивом” (false call) или случајном мутацијом. Наиме тај болдовани резултат не значи да је добио ”одзив” за L51 већ само за PF2642.
Тј, да би се резултат сматрао позитвним на неку подграну потребно је да буде позитиван на очекивани филогенетски низ SNP-ева који су на нивоу изнад те подгране. То у случају PF2642 немамо.

Нисам сигуран како је genetiker на крају добио R1b1a1a2a2~Z2103, али је на почетку то навео као резултат за овај узорак што се слаже и са податком из студије.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош фебруар 28, 2018, 11:33:36 поподне
Опет ћу да почнем са ”колико ја разумем” такав појединачан позитиван резултат за SNP се сматра ”неправилним одзивом” (false call) или случајном мутацијом. Наиме тај болдовани резултат не значи да је добио ”одзив” за L51 већ само за PF2642.
Тј, да би се резултат сматрао позитвним на неку подграну потребно је да буде позитиван на очекивани филогенетски низ SNP-ева који су на нивоу изнад те подгране. То у случају PF2642 немамо.


Taкo je... Ta мутaциja ce jaвљa нa иcтoм мecту и кoд нeкe дpугe xaплoгpупe, дoк je у oвoм cлучajу oчиглeднo нeзaвиcнa, a штo ce филoгeнeтcкoг cтaблa тичe нeбитнa.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Zor фебруар 28, 2018, 11:44:31 поподне
Не разумем се много у Р1б СНП-ове али ми се чини да се PF2642 јавља на више места, тј у оквиру више грана.
BY20202 би требао бити изнад CTS9219, а испод Y5592/GG649

 Да, ради се о "међуграни" BY20202 и то је одлично, наиме ја сам већ више хаплотипова из анонимних студија Грчке класификовао као вјероватне Y5592*.:)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Влад фебруар 28, 2018, 11:50:44 поподне
Да, ради се о "међуграни" BY20202 и то је одлично, наиме ја сам већ више хаплотипова из анонимних студија Грчке класификовао као вјероватне Y5592*.:)

Сачекаћемо да неко од администратора Р1б пројеката протумачи ове СНП-ове, пошто је овај филогенетски низ одозго нелогичан и код неких других болдованих СНП-ова.
Мислим да је Y5592* само једна од могућности за PF2642.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: sbk фебруар 28, 2018, 11:59:40 поподне
http://sci-hub.tw/10.1038/nature25778 (http://sci-hub.tw/10.1038/nature25778)

https://dnk.poreklo.rs/genetska-slika-lepenskog-vira-vince/ (https://dnk.poreklo.rs/genetska-slika-lepenskog-vira-vince/)

Хвала пуно!
Познат ми је овај други линк са "Порекла",  кад сам видео чланак помислио сам да има још неких вести... Добро, разумем да у научном свету неки рад од пре неколико месеци такође је "свежа" вест.

Хвала још једном.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Свевлад март 02, 2018, 01:26:07 поподне
Анализирани узорци из Британије из римског периода.

(http://4.bp.blogspot.com/-uuWEsp0LNmU/Vp63QyalGzI/AAAAAAAAD6U/Bnd5tJRmTXQ/s1164/Martiniano_etal_Table_1.png)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја март 02, 2018, 02:07:22 поподне
Анализирани узорци из Британије из римског периода.

(http://4.bp.blogspot.com/-uuWEsp0LNmU/Vp63QyalGzI/AAAAAAAAD6U/Bnd5tJRmTXQ/s1164/Martiniano_etal_Table_1.png)

3DRIF-16: R1b-U106

3DRIF-26: J2b1-M205

6DRIF-18: R1b-L151

6DRIF-21: R1b-P312>L21>DF63>CTS6919

6DRIF-22: R1b-P312>U152>L2>FGC22501

6DRIF-23: R1b-P312>DF19>DF88>Y3096>Y6234>S4268>Y6237 (xL644)

6DRIF-3: R1b-U106
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош март 02, 2018, 03:09:12 поподне

3DRIF-26: J2b1-M205


Je л' тo тaj глaдиjaтop? :)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: ДушанВучко март 02, 2018, 03:35:26 поподне
У једном чланку под називом "The Black face of Roman Britain", се наводи истраживање са универзитета у Редингу,где кажу да је чак 20% популације римске Британије било небританског порекла...
Dr Hella Eckardt who is a senior lecturer in Roman Archaeology at the University of Reading said:

Our analysis of excavated skeletal remains of people living in Roman Britain such as the 'Ivory Bangle Lady' and others like her show that multicultural Britain is not just a phenomenon of more modern times."

As part of the research, archaeologists analysed the facial features of skeletons, skull measurements, the chemical signature of food and drink and burial goods- which told them about the conditions and quality of life of African migrants.

Dr Debbie Weeks-Bernard who heads the 'Roman Revealed' project said:

The University of Reading research results showed that people came to Britain from many different parts of the Roman Empire, including North Africa. In some of the larger towns like York and Winchester, up to 20 per cent of the Roman Britain population may be classed as 'non-local' or 'incomers'. "
(http://www.romansrevealed.com/uploads/images/landingPageImages/julia.jpg)
http://www.obv.org.uk/news-blogs/black-face-roman-britain


A million British men may be directly descended from the Roman legions which came, saw and conquered England and Wales almost two thousand years ago, a DNA study suggests.

The Romans departed abruptly in the early 5th Century AD, leaving behind relics of their rule including Hadrian's Wall along with a host of towns, roads and encampments.

The painting above is entitled "The Last Roman Leaves Britain" by John Everett Millais.
(https://4.bp.blogspot.com/-IGj4KVJbfQc/WP36ekVtOMI/AAAAAAAAJpE/SajCKFYD2X8G-SKLjodLaCM-tw9YmlrswCLcB/s1600/roman-lastromanleavesbritain-John%2BEverett%2BMillais.jpg)
But, according to a report in THE TELEGRAPH, perhaps the most enduring sign of their legacy is in British genes, with an estimated million British men descending from the invading forces.

A genetic study of 5,000 people found that up to four million men in England and Wales carry distinctive genetic signatures which are most commonly found, and likely have their origin, in Italy, the newspaper report said.
 The DNA markers are much rarer in Ireland, where there was no Roman invasion, and Scotland where the armies' presence was limited to a brief occupation of some southern regions.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Свевлад март 02, 2018, 03:48:13 поподне
Je л' тo тaj глaдиjaтop? :)

Јесте.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Грк март 02, 2018, 06:00:52 поподне
Претходно истраживање ме подјети на овај текст о поријеклу фамилије Грахам из Британије:

https://www.scribd.com/document/363327972/Graham-Origins-Arms-and-the-Man
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: на Црвeњском путу март 02, 2018, 09:08:24 поподне
Претходно истраживање ме подјети на овај текст о поријеклу фамилије Грахам из Британије:

https://www.scribd.com/document/363327972/Graham-Origins-Arms-and-the-Man

Одлично!
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја март 13, 2018, 03:54:40 пре подне
У новом раду тестирано је 36 раносредњовековних узорака из Баварске (5-6. век), један ранији узорак (~300 н.е.) са истог подручја (римски војник), затим два узорка која се везују за Сармате, један са Крима који се везује за Остроготе, и један из Србије који се везује за Гепиде (~550 н.е, налазиште Виминацијум). Нажалост, у раду нису тестиране ипсилон хаплогрупе, али сазнаће се и то када буду објављени сирови подаци. Оно што је најзанимљивије код овог узорка је да има прилично велики удео источноазијске генетике, у К=8 анализи скоро 25%, а од модерних популација најбоље се уклапа у кавкаске Ногаје, што би можда могло указивати да је био део неке хунске популације која се утопила у Гепиде, или нека рана аварска придошлица. С обзиром да су Гепиди дуго времена били под хунском влашћу вероватније ми делује прва опција.

Population genomic analysis of elongated skulls
reveals extensive female-biased immigration in Early Medieval Bavaria
(http://www.pnas.org/content/pnas/early/2018/03/06/1719880115.full.pdf)

Додатни материјал (http://www.pnas.org/content/pnas/suppl/2018/03/06/1719880115.DCSupplemental/pnas.1719880115.sapp.pdf)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук март 13, 2018, 09:25:54 пре подне
У новом раду тестирано је 36 раносредњовековних узорака из Баварске (5-6. век), један ранији узорак (~300 н.е.) са истог подручја (римски војник), затим два узорка која се везују за Сармате, један са Крима који се везује за Остроготе, и један из Србије који се везује за Гепиде (~550 н.е, налазиште Виминацијум). Нажалост, у раду нису тестиране ипсилон хаплогрупе, али сазнаће се и то када буду објављени сирови подаци. Оно што је најзанимљивије код овог узорка је да има прилично велики удео источноазијске генетике, у К=8 анализи скоро 25%, а од модерних популација најбоље се уклапа у кавкаске Ногаје, што би можда могло указивати да је био део неке хунске популације која се утопила у Гепиде, или нека рана аварска придошлица. С обзиром да су Гепиди дуго времена били под хунском влашћу вероватније ми делује прва опција.

Population genomic analysis of elongated skulls
reveals extensive female-biased immigration in Early Medieval Bavaria
(http://www.pnas.org/content/pnas/early/2018/03/06/1719880115.full.pdf)

Додатни материјал (http://www.pnas.org/content/pnas/suppl/2018/03/06/1719880115.DCSupplemental/pnas.1719880115.sapp.pdf)

Ако су у питању аутозомални резултати, а сва је прилика да јесу, велики проценат источне Азије код Гепида није неуобичајен. Њихово племство је од Хуна преузело обичај вештачког деформисања лобања, па је сасвим могућно и да су са хунским племством ступали у брачне везе; ако индивидуа од које је узет узорак поседује вештачки деформисану лобању, онда је ствар врло јасна. Осим Хуна, Гепиди су били у блиском додиру и са Аланима, па је то још један могући "извор" источноазијске генетике код наведене индивидуе.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо март 13, 2018, 11:42:47 пре подне
Нисам успио схватити да ли су гепидски и остроготски узорак, из Србије и Крима, мушки или женски узорци? У сваком случају гепидски узорак, поред још једног из баварске серије, има највећи удио East Asian неевропске компоненте од свих досад тестираних савремених и древних Европљана. По тој логици, тај утицај не би требао бити од неког народа са ове стране Урала. Од свих азијских народа који су прокрстарили нашим подручјима мислим да Хуни имају најисточније азијско поријекло (бар њихов горњи слој). Тако се бар писало. У том случају они би били најбољи кандидати за ову East Asian компоненту у гепидском узорку из Виминацијума.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја март 13, 2018, 02:47:46 поподне
Ако су у питању аутозомални резултати, а сва је прилика да јесу, велики проценат источне Азије код Гепида није неуобичајен. Њихово племство је од Хуна преузело обичај вештачког деформисања лобања, па је сасвим могућно и да су са хунским племством ступали у брачне везе; ако индивидуа од које је узет узорак поседује вештачки деформисану лобању, онда је ствар врло јасна. Осим Хуна, Гепиди су били у блиском додиру и са Аланима, па је то још један могући "извор" источноазијске генетике код наведене индивидуе.

Да, у питању су аутозомални резултати (плус mt-DNA), а гепидски скелет који је тестиран има вештачки деформисану лобању. Али колико схватих, у закључку аутори кажу да се не може доказати ексклузивно хунско/источњачко порекло овог обичаја, јер су скелети са вештачки деформисаним лобањама пронађени у ранијем периоду (2. век) у Румунији. Такође, остроготски скелет са Крима који је бар стотинак година старији од гепидског такође има вештачки деформисану лобању, а нема скоро ни трага источноазијске генетике. Код њега доминира медитеранска генетика јужне/југоисточне Европе и Блиског Истока, уз мали проценат Јужне Азије, а од модерних популација најбоље се уклапа у Турке. Ови резултати говоре да иако је нађен у остроготском контексту вероватно представља популацију грчке колоније Пантикапеја (https://en.wikipedia.org/wiki/Panticapaeum) на Криму.

Нисам успио схватити да ли су гепидски и остроготски узорак, из Србије и Крима, мушки или женски узорци? У сваком случају гепидски узорак, поред још једног из баварске серије, има највећи удио East Asian неевропске компоненте од свих досад тестираних савремених и древних Европљана. По тој логици, тај утицај не би требао бити од неког народа са ове стране Урала. Од свих азијских народа који су прокрстарили нашим подручјима мислим да Хуни имају најисточније азијско поријекло (бар њихов горњи слој). Тако се бар писало. У том случају они би били најбољи кандидати за ову East Asian компоненту у гепидском узорку из Виминацијума.

И гепидски и остроготски су мушки. И римски војник и два сарматска узорка такође. Иначе, ова два сарматска узорка се од данашњих популација најбоље уклапају у Таџике, што свакако има смисла. Мислим да су сирови подаци већ доступни па нећемо дуго чекати и на ипсилон хаплогрупе. Када је у питању митохондријална, остроготски узорак KER_1 је HV9a, а гепидски VIM_2 је H7.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Nebo март 13, 2018, 03:27:06 поподне
Пригодан кратки осврт на вештачку деформацију лобање:

https://sveoarheologiji.weebly.com/arheologija-i-antropologija/vestacka-deformacija-lobanje
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук март 13, 2018, 05:31:01 поподне
Нисам успио схватити да ли су гепидски и остроготски узорак, из Србије и Крима, мушки или женски узорци? У сваком случају гепидски узорак, поред још једног из баварске серије, има највећи удио East Asian неевропске компоненте од свих досад тестираних савремених и древних Европљана. По тој логици, тај утицај не би требао бити од неког народа са ове стране Урала. Од свих азијских народа који су прокрстарили нашим подручјима мислим да Хуни имају најисточније азијско поријекло (бар њихов горњи слој). Тако се бар писало. У том случају они би били најбољи кандидати за ову East Asian компоненту у гепидском узорку из Виминацијума.

Алани су први народ који је покорен од стране Хуна након њихове "провале" кроз врата народа, врло рано су ушли у њихов племенски савез и са њима се орођавали. Због тога сам напоменуо да је ту могућ и алански утицај, јер су и они у 5-6. веку сигурно имали приличан удео источноазијске генетике због тих међусобних веза; крајње порекло тог "генетског удела" је свакако хунско.

Да, у питању су аутозомални резултати (плус mt-DNA), а гепидски скелет који је тестиран има вештачки деформисану лобању. Али колико схватих, у закључку аутори кажу да се не може доказати ексклузивно хунско/источњачко порекло овог обичаја, јер су скелети са вештачки деформисаним лобањама пронађени у ранијем периоду (2. век) у Румунији. Такође, остроготски скелет са Крима који је бар стотинак година старији од гепидског такође има вештачки деформисану лобању, а нема скоро ни трага источноазијске генетике. Код њега доминира медитеранска генетика јужне/југоисточне Европе и Блиског Истока, уз мали проценат Јужне Азије, а од модерних популација најбоље се уклапа у Турке. Ови резултати говоре да иако је нађен у остроготском контексту вероватно представља популацију грчке колоније Пантикапеја (https://en.wikipedia.org/wiki/Panticapaeum) на Криму.

Постоји претпоставка да нису Алани и остали народи тај обичај усвојили од Хуна, већ Хуни од Алана. Изгледа да је та претпоставка, услед ових старијих налаза, ближа истини и да је то првобитно био обичај индоиранских номада пре него туркијских као што су Хуни. С друге стране, није неопходно да неко ко има вештачки деформисану лобању има и удео источноазијске генетике; та пракса је прихватање обичаја, која може, али и не мора нужно водити склапању брачних веза и самим тим, упливом источноазијске генетике. Ако је Острогот из половине 5. века, онда је живео у време када је хунска држава под Атилом била на врхунцу моћи, отуд ни не чуди појава вештачки деформисане лобање; у другој половини 5. и почетком 6. века, након пропасти Атилине државе, ова пракса знатно јењава, нарочито код германских народа који су је практиковали. Мислим да су је током 6. века практиковали само Гепиди, мада и код њих показује с временом тенденцију опадања.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук март 13, 2018, 11:21:18 поподне
Занимљив чланак о појави вештачке деформације лобања током Сеобе народа:

http://www.ancient-origins.net/news-evolution-human-origins/new-study-reveal-origins-elongated-skulls-carpathian-basin-001530

"The Hun population came into contact with Alan-Turkish people who were in the habit of performing cranial deformation,” the study authors wrote. “Thus the Huns can only be considered to be the transmitters and not the developers of this tradition."

"The authors maintain that the custom spread from east to west in 6 phases, originating up to 4,000 years ago. Beginning in Central Asia, in the territory west of the Tien-Shan, the custom spread through the Caucasus and Kalymykia Steppe, through to the Danube Basin (present day Romania, Serbia, Croatia, Slovenia, Austria, Slovakia, Hungary, and Czech Republic), then split into three distinct regions – the Middle Germanic Group, in which curiously the elongated skulls were all female; South and Southwest Germanic group, known from burial sites in Bavarian and Rhenish territories; and the Rhone Group – located in the southwest of Switzerland, the east of France, and the north of Italy."
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Bane март 15, 2018, 10:45:05 поподне
Pleistocene North African genomes link Near Eastern and sub-Saharan African human populations (http://science.sciencemag.org/content/early/2018/03/14/science.aar8380)

Цитат
genomic data from seven 15,000-year-old modern humans from Morocco, attributed to the Iberomaurusian culture

Sample   mtDNA   Y-DNA
TAF009   U6a6b   E1b1b1a1b1
TAF010   U6a7b   E1b1b1a1
TAF011   U6a7      E1b1b1a1
TAF012   U6a7
TAF013   U6a7b   E1b1b1a1
TAF014   M1b      E1b1b1a1
TAF015   U6a1b   E1b1b

TAF009 би по ISOGG требало да буде E-L618.
Ово је локација Тафоралт, Мароко (https://www.google.com/maps/place/Tafoughalt,+Morocco/@36.3799901,-4.960695,5z/data=!4m5!3m4!1s0xd781f0fced7318f:0x9d2c6171ee5bb8d2!8m2!3d34.806871!4d-2.4122257!5m1!1e4).

Занимљиво је да из ових резултата следи да је YFull потценио старост L618 за бар 25%.
Поред тога, рекао бих да Гибралтар постаје јак кандидат за место уласка E-L618 тј претка E-V13 у Европу.

Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Zor март 15, 2018, 11:25:36 поподне
Поред тога, рекао бих да Гибралтар постаје јак кандидат за место уласка E-L618 тј претка E-V13 у Европу.

 Не бих рекао, као што сам спомињао E-V13 је вјероватно посљедица Импресо експанзије, а древна ДНК сва три тестирана Импресо деривата засад показује присуство E-L618, а нити једна друга хг није присутна код више од једног, дакле то имплицира да је најмањи заједнички садржалац односно прото елеменат Импреса E-L618. Но ови резултати и јасно упућују да се Капсијска култура развила из Иберо-мавританске, те да су E-L618 потомци Капсијаца који су из данашњег Туниса прешли у Европу. Мада вара овај назив "Иберо" јер је то углавном напуштено стајалиште о јаким преко-Гибралтарским везама ове културе.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Bane март 16, 2018, 08:23:28 пре подне
древна ДНК сва три тестирана Импресо деривата засад показује присуство E-L618

Ко је трећи? Ја знам за оног из Хрватске и из Шпаније.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Zor март 19, 2018, 03:00:35 пре подне
Ко је трећи? Ја знам за оног из Хрватске и из Шпаније.

 Онај из Сопота, а наравно Сопот има генетске везе са јадранским Импресом преко Бутмира а мислим и неке директне везе.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо март 19, 2018, 07:46:53 поподне
Видим да се на антрогеници води расправа око објављене археогентичке студије http://science.sciencemag.org/content/early/2018/03/14/science.aar8380. Немам времена да гледам детаљније, погледах само површно. Чини ми се да би могло бити E-L618. Да ли је неко можда детаљније гледао резултате?

Ради се о налазима из Марока који су припадали култури https://en.wikipedia.org/wiki/Iberomaurusian

Налази би могли бити интересантни у вези поријекла E-V13 хаплогрупе.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Bane март 19, 2018, 08:20:56 поподне
Да ли је неко можда детаљније гледао резултате?

Steve Fix је урадио анализу BAM фајлова. Испоставило се да је TAF009 за ког се на основу података из студије претпостављало да је L618+ ипак негативан на L618.
Тј свих 7 резултата су M78+ при чему нису позитвни на све SNP-еве који се иначе сматрају еквивалентним M78. Однос позитивних и негативних M78 еквивалената је у просеку 85%:15%. Неколико њих је овај податак сматрало корисним за израчунавање старости M78 али по мени то нема баш много смисла јер се врло могуће ради о грани из које нису произашли L618 и V13.

Све у свему најинтересантније је што је пре овога устаљено мишљење било да ”колевку” M78 треба тражити на североистоку Африке а ови најновији налази старе ДНК су са северозапада Африке па се водила нека дискусија и у том смислу.

Што се мене тиче не видим да ови резултати дају некакав битно другачији поглед на M78 од оног какав је био раније. Да је TAF009 испао L618+ то би било доста занимљивије. Иначе верујем да има и пуно материјала за дискусију из угла аутосомалних резултата али то није моја област интересовања па не могу ни да дам некакав добар коментар везано за то.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо март 19, 2018, 08:34:22 поподне
Steve Fix је урадио анализу BAM фајлова. Испоставило се да је TAF009 за ког се на основу података из студије претпостављало да је L618+ ипак негативан на L618.
Тј свих 7 резултата су M78+ при чему нису позитвни на све SNP-еве који се иначе сматрају еквивалентним M78. Однос позитивних и негативних M78 еквивалената је у просеку 85%:15%. Неколико њих је овај податак сматрало корисним за израчунавање старости M78 али по мени то нема баш много смисла јер се врло могуће ради о грани из које нису произашли L618 и V13.

Све у свему најинтересантније је што је пре овога устаљено мишљење било да ”колевку” M78 треба тражити на североистоку Африке а ови најновији налази старе ДНК су са северозапада Африке па се водила нека дискусија и у том смислу.

Што се мене тиче не видим да ови резултати дају некакав битно другачији поглед на M78 од оног какав је био раније. Да је TAF009 испао L618+ то би било доста занимљивије. Иначе верујем да има и пуно материјала за дискусију из угла аутосомалних резултата али то није моја област интересовања па не могу ни да дам некакав добар коментар везано за то.

Да, сад сам видио да је и Генетикер свих шест узорака одредио као E-M78.

Што се аутосомалне днк тиче, видим да је расправа око Натуфијске  и западноафричке мјешавине. Нисам се удубљивао. Једино из пратећег материјала читам "Taforalt fall on an intermediate position between present-day North Africans and sub-Saharan (East) Africans."

А најближа данашња аутосомална популација Taforalt јесте кушитски Афар народ из Џибутија, Еритреје и Етиопије. Ту се отприлике поклапају Y-днк и аутосомални резултати с обзиром да је источна субсахарска Африка доминантно E-M78.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја март 21, 2018, 04:50:46 поподне
Гепидски узорак Vim_2 из Виминацијума припада хаплогрупи R1b1b-PH155.

https://anthrogenica.com/showthread.php?13793-Y-DNA-of-Roman-Soldier-FN2-buried-in-Germany&p=367827&viewfull=1#post367827 (https://anthrogenica.com/showthread.php?13793-Y-DNA-of-Roman-Soldier-FN2-buried-in-Germany&p=367827&viewfull=1#post367827)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук март 21, 2018, 09:38:21 поподне
Гепидски узорак Vim_2 из Виминацијума припада хаплогрупи R1b1b-PH155.

https://anthrogenica.com/showthread.php?13793-Y-DNA-of-Roman-Soldier-FN2-buried-in-Germany&p=367827&viewfull=1#post367827 (https://anthrogenica.com/showthread.php?13793-Y-DNA-of-Roman-Soldier-FN2-buried-in-Germany&p=367827&viewfull=1#post367827)

Потпуно неочекивана хаплогрупа, морам рећи, ова грана се налази узводно од M335, малоазијске R1b која се прва одвојила од "главног" стабла. Уз висок проценат источноазијске аутозомалне генетике, можда је овај "Гепид" ипак делимично или потпуно хунског порекла. Видим да је и Веренич сличног мишљења:

The guy's DNA is indicative of full Hunnic ancestry (assuming there was not a contamination in biological material)

Сетио сам се и Симовог коментара око одређених хрватских родова из западне (кајкавске) Славоније, који су испали управо R1b-M335, можда они представљају наследнике Гепида или Хуна?

Да ли су утврдили хаплогрупу Острогота са Крима, са "вишком" медитеранске аутозомалне генетике?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја март 21, 2018, 10:08:18 поподне
Сетио сам се и Симовог коментара око одређених хрватских родова из западне (кајкавске) Славоније, који су испали управо R1b-M335, можда они представљају наследнике Гепида или Хуна?

Да ли су утврдили хаплогрупу Острогота са Крима, са "вишком" медитеранске аутозомалне генетике?

И мени се чини да би овај "Гепид" уствари могао бити "прави" Хун, чини ми се да је ова грана прилично распрострањена у Централној и Источној Азији, додуше не у неком значајнијем проценту.

"Острогот" са Крима је по Вереничу Ј2а1-L26, а један форумаш са Молгена тврди да припада грани Y6240* (https://www.yfull.com/tree/J-Y6240*/).
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Сремац март 22, 2018, 03:24:19 поподне
Нисам сигуран да је гепидски узорак потпуно хунског порекла, провукао сам узорак кроз Global 25 Давидског, није превише близак ни једном древном ни савременом становништву. Резултат указује на мешавину средњеазијског становништва попут Скита (можда баш Хуни), Германа и евентуално неког балканског становништва:

[1] "distance%=2.0205"

         Gepid_Serbia_ACD:VIM_2

Scythian_ZevakinoChilikta,38
Nordic_IA,19
Vinca_MN,18.4
Germany_Medieval_outlier,9.6
Germany_Medieval,7.2
Karasuk_outlier,4.2
Ust_Ishim,3
Iberia_BA,0.6

Изгледа као да је један родитељ средњеазијског, а други мешаног германско-балканског порекла...
Иначе, један од ближих узорака овом гепидском је IR1 из Мађарске.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук март 22, 2018, 03:32:23 поподне
Изгледа као да је један родитељ средњеазијског, а други мешаног германско-балканског порекла...
Иначе, један од ближих узорака овом гепидском је IR1 из Мађарске.

Та поклапања са IR1 су због азијске генетике, или нечег другог?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Сремац март 22, 2018, 03:48:48 поподне
Па сигурно да је због сличне мешавине, која укључује степску и азијску генетику, е сад је питање да ли се IR1 може довести у везу са гепидским узорком у смислу да је IR1 предачки у односу на гепидски узорак. Мени не личи на тако нешто...
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Небојша март 31, 2018, 09:36:38 поподне
Данас је изашао рад о старој ДНК са простора јужне и централне Азије. Број обрађених старих узорака = 362

The Genomic Formation of South and Central Asia

https://www.biorxiv.org/content/early/2018/03/31/292581
https://www.biorxiv.org/content/early/2018/03/31/292581.figures-only
https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/suppl/2018/03/31/292581.DC1/292581-1.pdf

Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Небојша март 31, 2018, 10:07:11 поподне
Могли би наши стручњаци за стару ДНК да виде има ли шта интересантно. Видех да има доста R1a, R1b (Y-DNA). Ту су и двојица J2b (xM241) из Ирана (око 6000 пре н. е.). Од раније имамо онај узорак J2b* са Загроса.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Небојша април 01, 2018, 10:02:03 пре подне
Могли би наши стручњаци за стару ДНК да виде има ли шта интересантно. Видех да има доста R1a, R1b (Y-DNA). Ту су и двојица J2b (xM241) из Ирана (око 6000 пре н. е.). Од раније имамо онај узорак J2b* са Загроса.

Ови узорци J2b пронађени су заједно са R1b1a1a2a2-M269 (Z2103?), 6000-5700 пре н. е (Hajji Firuz). Нема детаљнијих информација за сада.

Невезано за стару ДНК, на FTDNA се недавно појавио један J2b-M12+/M102-.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук април 06, 2018, 09:07:32 поподне
Ови узорци J2b пронађени су заједно са R1b1a1a2a2-M269 (Z2103?), 6000-5700 пре н. е (Hajji Firuz). Нема детаљнијих информација за сада.

Невезано за стару ДНК, на FTDNA се недавно појавио један J2b-M12+/M102-.

Мислим да су потврдили да је R1b из Хаџи Фируза заиста Z2103. Као и са оним радом о геномској историји Европе, и овде је старост узорка премашила прогнозе Yfull-a о настанку СНП-а (по Yfull-у горња граница настанка Z2103 је 4800. п.н.е.). Сад, питање је да ли могу да установе нешто низводније од Z2103? Било би занимљиво ако би могла и нижа подграна да се извуче.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Полић април 19, 2018, 09:28:12 пре подне
 Ево један линк археогенетике евроазијске степе
https://www.ebi.ac.uk/ena/data/view/PRJEB20658
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја мај 09, 2018, 10:04:47 поподне
Данас су изашла два велика рада, са преко 200 нових древних узорака:

137 ancient human genomes from across the Eurasian steppes (https://www.nature.com/articles/s41586-018-0094-2)

The first horse herders and the impact of early Bronze Age steppe expansions into Asia (http://science.sciencemag.org/content/early/2018/05/08/science.aar7711)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Небојша мај 10, 2018, 09:23:00 поподне
Данас су изашла два велика рада, са преко 200 нових древних узорака:

The first horse herders and the impact of early Bronze Age steppe expansions into Asia (http://science.sciencemag.org/content/early/2018/05/08/science.aar7711)

Што се тиче J групе из овог рада:

Namazga_CA DA379 J-L134 J-M304 J
Namazga_CA DA381 J-L26 J-L26 J2a1
Anatolia_EBA MA2212 J-L559 J-M410 J2a
Anatolia_MLBA MA2200 J-L26 J-L26 J2a1
Anatolia_MLBA MA2205 J-L27 J-L26 J2a1


Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Небојша мај 17, 2018, 09:17:46 пре подне
The genetic prehistory of the Greater Caucasus

https://www.biorxiv.org/content/early/2018/05/16/322347.figures-only

Има прилично R1b, а детектоване су изгледа Q1a и L. Од J су ту:

I2055 Unakozovskaya 6533.0 Eneolithic Caucasus R1a J
 I2056 Unakozovskaya 6477.5 Eneolithic Caucasus R1a J2a
 OSS001.A0101 Nogir 3 5570.0 Maykop J2a1
 I6268 Klady 5564.0 Maykop Novosvobodnaya R1a J2a1
 I6266 Klady 5200.0 Maykop Novosvobodnaya X2f J2a1
 I2051 Marchenkova Gora, D13 3260.0 Dolmen LBA H6a1a2a J
 KDC001.A0101 Kudachurt 3823.5 MBA North Caucasus X2i J2b
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук мај 17, 2018, 12:15:18 поподне
The genetic prehistory of the Greater Caucasus

https://www.biorxiv.org/content/early/2018/05/16/322347.figures-only

Има прилично R1b, а детектоване су изгледа Q1a и L. Од J су ту:

I2055 Unakozovskaya 6533.0 Eneolithic Caucasus R1a J
 I2056 Unakozovskaya 6477.5 Eneolithic Caucasus R1a J2a
 OSS001.A0101 Nogir 3 5570.0 Maykop J2a1
 I6268 Klady 5564.0 Maykop Novosvobodnaya R1a J2a1
 I6266 Klady 5200.0 Maykop Novosvobodnaya X2f J2a1
 I2051 Marchenkova Gora, D13 3260.0 Dolmen LBA H6a1a2a J
 KDC001.A0101 Kudachurt 3823.5 MBA North Caucasus X2i J2b

Занимљиво је да се хаплогрупа L јавља искључиво у оквиру касне мајкопске културе. Иначе, суседи мајкопске културе (3700-3000. п.н.е.) су Јамна на северу и Кура-Араксес на југу.

https://en.wikipedia.org/wiki/Maykop_culture
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 10:58:32 пре подне
Мислио сам да сајт Jean Manco неће више моћи да се нађе на мрежи, али изгледа да постоје опције као што су web.archive.org
Задњи уноси на сајту су били крајем 2017. године. Ово је списак научних радова који су третирали древну днк,а које је Jean Manco користила као извор. Мислим да је корисно имати овакав списак на једном мјесту. Списак је закључно са септембром 2017. године.

Adler, C.J. (2012), Ancient DNA Studies of Human Evolution. PhD dissertation, Australian Centre for Ancient DNA, University of Adelaide, January 2012.
Afanasiev, G.E., M. V. Dobrovolskaya et al. (2015), M. V. Dobrovolskaya, New archaeological, anthropological and genetic aspects in the study of the Alans from the Don region = Афанасьев Г.Е., Добровольская М.В., Коробов Д.С., Решетова И.К. Новые археологические, антропологические и генетические аспекты в изучении донских алан // КСИА. Выпуск 237. М. 2015. С. 64-79.
Afanasiev, G.E., S. Wen et al. (2015), Хазарские конфедераты в бассейне Дона (археологические, антропологические и генетические аспекты) = Khazar's confederates in the Don basin (archaeological, anthropological and genetic aspects), Тезисы докладов на Всероссийской научной конференции "Естественнонаучные методы исследования и парадигма современной археологии". М.: ИА РАН.
Afonso, C.A.P. (2010), Contribuiçăo do ADN antigo para o estudo das populaçőes do Neolítico final/Calcolítico portuguesas. Thesis, Universidade de Coimbra.
Allentoft, M. et al. (2015), Population genomics of Bronze Age Eurasia, Nature, 522, 167?172 (11 June 2015).
Alexeeva, T.I et al. (2000), Homo Sungirensis, Upper Palaeolithic man: ecological and evolutionary aspects of the investigation and see Ovchinnikov and Goodwin 2003 for critique.
Alt, K. W. et al (2014), Lombards on the Move ? An Integrative Study of the Migration Period Cemetery at Szolad, Hungary, PLoS ONE 9(11): e110793.
Alt, K. W. et al (2016), A Community in Life and Death: The Late Neolithic Megalithic Tomb at Alto de Reinoso (Burgos, Spain), PLoS ONE, 11(1): e0146176.
Altinisik, E (2015), Insan iskeletlerinde mitokondriyal genomanalizi ve haplogrup tayini, PhD thesis, University of Istanbul.
Alzualde, A. et al. (2005), Temporal Mitochondrial DNA Variation in the Basque Country: Influence of Post-Neolithic Events, Annals of Human Genetics, vol. 69, no. 6, pp. 665-79.
Alzualde, A. (2006), Insights into the 'Isolation' of the Basques: MtDNA Lineages from the Historical Site of Aldaieta (6th-7th Centuries AD), American Journal of Physical Anthropology, vol. 130, no. 3 (July 2006), pp. 394-404.
Alzualde, A. (2007), Influences of the European Kingdoms of Late Antiquity on the Basque Country: an ancient-DNA study, Current Anthropology, vol. 48, no. 1.
Arroyo Pardo, E., E. Fernández Domínguez and A. O. Foix (2006), La Problematica del origen de los Iberos segun la secuencia genetica de los restos humanos [pdf], Lucentum, vol. 25 (2006), pp. 13-22.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 10:59:20 пре подне
Bandelt (2005), Hans-Jürgen, Mosaics of ancient mitochondrial DNA: positive indicators of nonauthenticity, European Journal of Human Genetics, vol. 13, pp. 1106?1112.
Banffy, E. et al. (2012), 'Early Neolithic' graves are in fact 6000 years younger - appeal for real interdisciplinarity between archaeology and ancient DNA research, Journal of Human Genetics, 2012 Jul, vol. 57, no. 7, pp. 467-9.
Benazzi, S. et al. (2015), The makers of the Protoaurignacian and implications for Neandertal extinction, Science, published online April 23 2015.
Bennett, C.C. and F.A. Kaestle (2010), Investigation of Ancient DNA from Western Siberia and the Sargat Culture, Human Biology, vol. 82, no. 2 (April 2010), pp. 143-156.
Boaventura, R. et al. (2014), Funerary practices and anthropology during Middle-Late Neolithic (4th and 3rd Millennia BCE) in Portugal: old bones, new insights, Anthropologie, vol. 52, no. 2, 183-205.
Bogácsi-Szabó, E. (2005), Mitochondrial DNA of ancient Cumanians: culturally Asian steppe nomadic immigrants with substantially more western Eurasian mitochondrial DNA lineages, Human Biology, vol.77, no. 5 (October 2005), pp. 639-62.
Bogdanowicz, W. et al. (2009), Genetic identification of putative remains of the famous astronomer Nicolaus Copernicus, Proceedings of the National Acadamy of Sciences of the USA (Published online before print July 7, 2009).
Bollongino, R. et al. (2013), 2000 years of parallel societies in Stone Age Central Europe, Science, Online October 10 2013.
Bouakaze, C., et al. (2007), First successful assay of Y-SNP typing by SNaPshot minisequencing on ancient DNA, International Journal of Legal Medicine, vol. 121, no. 6, pp. 493-9.
Bouakaze, C., et al. (2009), Pigment phenotype and biogeographical ancestry from ancient skeletal remains: inferences from multiplexed autosomal SNP analysis, International Journal of Legal Medicine, vol. 123, no. 4 .
Bouwman, A. S. (2008), Kinship between burials from Grave Circle B at Mycenae revealed by ancient DNA typing, Journal of Archaeological Science, vol. 35, no. 9 (Sep 2008), pp. 2580-2584.
Bramanti, B. (2008), Ancient DNA: Genetic analysis of aDNA from sixteen skeletons of the Vedrovice, Anthropologie (Journal of the Moravske Zemske Muzeum), vol. 46, nos. 2-3, pp. 153-160.
Bramanti, B. et al. (2009), Genetic Discontinuity Between Local Hunter-Gatherers and Central Europe?s First Farmers, Science, vol. 326. no. 5949 (October 2009), pp. 137-140.
Brandt, G. et al. (2013), Ancient DNA Reveals Key Stages in the Formation of Central European Mitochondrial Genetic Diversity, Science, vol. 342, no. 6155 (2013), pp. 257-261.
Brotherton, P. (2013), Neolithic mitochondrial haplogroup H genomes and the genetic origins of Europeans, Nature Communications, 4, Article number: 1764.
Broushaki, F. et al. (2016), Early Neolithic genomes from the eastern Fertile Crescent, Science, first release 14 July 2016.
Burger, J. et al. (2007), Absence of the lactase-persistence-associated allele in early Neolithic Europeans, Proceedings of the National Academy of Sciences USA, vol. 104, no. 10, pp. 3736-3741.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:00:03 пре подне
Caramelli, D. et al. (2003), Evidence for a genetic discontinuity between Neandertals and 24,000-year-old anatomically modern Europeans, Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, vol. 100, no. 11, pp. 6593-6597; but see Bandelt 2005.
Caramelli, D. et al. (2007), Genetic analysis of the skeletal remains attributed to Francesco Petrarca, Forensic Science International, vol. 173, no. 1, pp. 36-40.
Caramelli, D. et al. (2007), Genetic variation in prehistoric Sardinia, Human Genetics, vol.122, nos. 3-4 (Nov 2007), pp. 327-336.
Caramelli, D. et al. (2008), A 28,000 Years Old Cro-Magnon mtDNA Sequence Differs from All Potentially Contaminating Modern Sequences, PloS ONE, vol. 3, no. 3 .
Cardos, G. et al. (2004), Paleo-mtDNA analysis and population genetic aspects of old Thracian populations from South-East of Romania, Romanian Journal of Legal Medicine, vol. 12, no. 4, pp. 239-246.
Carpenter, M. L. et al. (2013), Pulling out the 1%: whole-genome capture for the targeted enrichment of ancient DNA sequencing libraries, The American Journal of Human Genetics, vol. 93, pp. 852?864.
Casas, M.J., et al. (2006), Human Mitochondrial DNA Diversity in an Archaeological Site in al-Andalus: Genetic Impact of Migrations from North Africa in Medieval Spain, American Journal of Physical Anthropology, vol. 131, pp. 539-551.
Cassidy, L. M. et al. (2015), Neolithic and Bronze Age migration to Ireland and establishment of the insular Atlantic genome, PNAS, Published online before print December 28, 2015.
Chandler, H., Sykes, B. and Zilhăo, J. (2005), Using ancient DNA to examine genetic continuity at the Mesolithic-Neolithic transition in Portugal, in P. Arias, R. Ontanon and C. Garcia-Monco (eds.), Actas del III Congreso del Neolitico en la Peninsula Iberica, pp. 781-86.
Charlier, P. et al. (2012), Genetic comparison of the head of Henri IV and the presumptive blood from Louis XVI (both Kings of France), Forensic Science International, online ahead of print 30 December 2012, but see Larmuseau 2013.
Chekunova E. M. et al. (2014), The first results of genetic typing of local population and ancient humans in Upper Dvina region, in A. Mazurkevich, M. Polkovnikova and E. Dolbunova (eds.), Archaeology of lake settlement IV-II mill. BC, pp. 290-294.
Chikisheva, T.A. et al. (2007), A paleogenetic study of the prehistoric populations of the Altai, Archaeology, Ethnology and Anthropology of Eurasia, vol. 4, no. 32, pp. 130-142.
Chilvers, E.R. (2008), Ancient DNA in human bones from Neolithic and Bronze Age sites in Greece and Crete, Journal of Archaeological Science, vol. 35 , pp. 2707?2714.  Describes the attempt to retrieve aDNA. The actual aDNA results are reported in Bouwman 2008.
Clisson, I. et al. (2002), Genetic analysis of human remains from a double inhumation in a frozen kurgan in Kazakhstan (Berel site, Early 3rd Century BC), International Journal of Legal Medicine, vol. 116, no. 5 (Oct 2002).
Coble MD, et al. (2009), Mystery Solved: The Identification of the Two Missing Romanov Children Using DNA Analysis, PLoS ONE, vol. 4, no. 3: e4838.
Csányi, B. et al. (2008), Y-Chromosome Analysis of Ancient Hungarian and Two Modern Hungarian-Speaking Populations from the Carpathian Basin, Annals of Human Genetics, vol. 72, no. 4, pp. 519 - 534.
Csősz, A. et al (2016), Maternal genetic ancestry and legacy of 10th century AD Hungarians, bioRxiv preprint first posted online 2 June 2016.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:00:34 пре подне
Daskalaki, E., (2014), Archaeological Genetics - Approaching Human History through DNA Analysis, Dissertation at Uppsala University 21 March 2014.
Deguilloux, M-F. et al. (2010), News from the west: Ancient DNA from a French megalithic burial chamber, American Journal of Physical Anthropology (online ahead of print August 2010).
Delsate, D. et al. (2009), De l'ocre sur le crâne mésolithique (haplogroupe U5a) de Reuland-Loschbour (Grand-Duché de Luxembourg), Bulletin de la Société Préhistorique Luxembourgeoise, vol. 31, pp. 7-30.
Der Sarkissian, C. (2011), Mitochondrial DNA in ancient human populations of Europe. Thesis (Ph.D.), University of Adelaide, School of Earth and Environmental Sciences.
Der Sarkissian, C. et al. (2013), Ancient DNA reveals prehistoric gene-flow from Siberia in the complex human population history of north east Europe, PloS Genetics, vol. 9. no. 2, e1003296.
Der Sarkissian, C. et al. (2014), Mitochondrial Genome Sequencing in Mesolithic North East Europe Unearths a New Sub-Clade within the Broadly Distributed Human Haplogroup C1, PLoS ONE, vol. 9, no. 2: e87612.
Devault, A. M. et al. (2017), A molecular portrait of maternal sepsis from Byzantine Troy, eLife 2017;6:e20983
Di Benedetto et al. (2000), Mitochondrial DNA sequences in prehistoric human remains from the Alps, European Journal of Human Genetics, vol. 8, pp. 669?677.
Di Bernardo, G. et al. (2009), Ancient DNA and Family Relationships in a Pompeian House, Annals of Human Genetics, vol. 73, no. 4 , pp. 429-437.
Dissing, J. (2007), The last Viking King: a royal maternity case solved by ancient DNA analysis, Forensic Science International vol. 166, no. 1 (Feb 2007), pp. 21-7.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:00:59 пре подне
Eaton, K. et al (2015), Museum of London Report on the DNA Analyses of Four Roman Individuals.
Endicott, P. et al. (2009), Genotyping human ancient mtDNA control and coding region polymorphisms with a multiplexed Single-Base-Extension assay: the singular maternal history of the Tyrolean Iceman, BMC Genetics.
Ermini, L. et al. (2008), Complete Mitochondrial Genome Sequence of the Tyrolean Iceman, Current Biology, (3 Oct 2008).
Fernández Domínguez, E. (2005), Polimorfismos de DNA mitocondrial en poblaciones antiguas de la cuenca mediterránea. (Doctoral thesis).
Fernández, E. et al. (2006), MtDNA analysis of ancient samples from Castellón (Spain): Diachronic variation and genetic relationships, International Congress Series, vol. 1288 (April 2006), pp. 127-129.
Fernández, E. et al. (2008), Mitochondrial DNA genetic relationships at the ancient Neolithic site of Tell Halula, Forensic Science International: Genetics Supplement Series, vol.1, no. 1, pp. 271?273.
Fernández, E. et al. (2014), Ancient DNA analysis of 8000 B.C. Near Eastern farmers supports an Early Neolithic pioneer maritime colonization of mainland Europe through Cyprus and the Aegean Islands, PLoS Genetics 10(6): e1004401.
Fernández, E. and Arroyo-Pardo, E. (2014), Palaeogenetic study of the human remains, In António Faustino Carvalho (ed.) Bom Santo Cave (Lisbon) and the Middle Neolithic Societies of Southern Portugal, pp. 133-142.
Francalacci, P. (1995), DNA analysis of ancient desiccated corpses from Xinjiang, Journal of Indoeuropean Studies, vol. 23, pp. 385?389.
Freder, J. (2010), Die mittelalterlichen Skelette von Usedom: The mediaeval skeletons of Usedom (Dissertation Free University Berlin 2010).
Fregel, R. et al. (2009), Demographic history of Canary Islands male gene-pool: replacement of native lineages by European, BMC Evolutionary Biology, vol. 9, article no.181 (3 Aug 2009).
Fu, Q. et al. (2013), A revised timescale for human evolution based on ancient mitochondrial genomes, Current Biology, 21 March 2013.
Fu, Q. et al. (2014), Genome sequence of a 45,000-year-old modern human from western Siberia, Nature 514, 445-449.
Fu, Q. et al. (2015), An early modern human from Romania with a recent Neanderthal ancestor, Nature, published online 22 June 2015.
Fu. Q. et al. (2016), The genetic history of Ice Age Europe, Nature, published online 2 May 2016.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:01:29 пре подне
Gallego-Llorente, M. et al. (2016), The genetics of an early Neolithic pastoralist from the Zagros, Iran, bioRxiv pre-print 18 June 2016.
Gamba, C., Fernández, E. et al. (2008), Population genetics and DNA preservation in ancient human remains from Eastern Spain, Forensic Science International: Genetics Supplement Series, vol. 1, no. 1, (August 2008), pp. 462-464.
Gamba, C. et al. (2012), Ancient DNA from an Early Neolithic Iberian population supports a pioneer colonization by first farmers, Molecular Ecology, vol. 21, no. 1 (January 2012), pp. 45-56.
Gamba, C. et al. (2014), Genome flux and stasis in a five millennium transect of European prehistory, Nature Communications, vol. 5, Article number: 5257.
Gao, S. et al. (2008), Mitochondrial DNA analysis of human remains from the Yuansha site in Xinjiang, Science in China Series C: Life Sciences, vol. 51, no. 3, pp. 205-213.
Ghirotto, et al. (2010), Inferring Genealogical Processes from Patterns of Bronze-Age and Modern DNA Variation in Sardinia, Molecular Biology and Evolution, vol. 27 no. 4 (1 April 2010), pp. 875-886.
Gleize, Y. et al. (2016), Early Medieval Muslim Graves in France: First Archaeological, Anthropological and Palaeogenomic Evidence, PLoS ONE 11(2): e0148583.
Gómez-Sánchez, D. et al. (2014), Mitochondrial DNA from El Mirador Cave (Atapuerca, Spain) Reveals the Heterogeneity of Chalcolithic Populations, PLoS ONE 9(8): e105105.
Gonçalves, D. et al (2014), All different, all equal: Evidence of aheterogeneous Neolithic population at the BomSanto Cave necropolis (Portugal), HOMO - Journal of Comparative Human Biology, online 14 March 2016 ahead of print.
Gonzalez Fortes, G. et al. (2017), Genetic Analysis of the Individual of Chan do Lindeiro: Characterization of her Mitogenome and Situation of the Sample in the European Paleogenic Context, Cadernos do Laboratorio Xeolóxico de Laxe, no. 39, pp. 111 - 128.
González-Fortes et al. (2017b), Paleogenomic Evidence for Multi-generational Mixing between Neolithic Farmers and Mesolithic Hunter-Gatherers in the Lower Danube Basin, Current Biology, Published Online: May 25, 2017.
Gonzalez-Ruiz, M. et al. (2012), Tracing the origin of the east-west population admixture in the Altai Region (Central Asia), PLoS ONE, vol. 7, no. 11 (November 2012), e48904.
Gounder Palnichamy, M. et al. (2010), Mitochondrial haplogroup N1a phylogeography, with implication to the origin of European farmers, BMC Evolutionary Biology, vol. 10, no. 304.
Guba, S. et al. (2011), HVS-I polymorphism screening of ancient human mitochondrial DNA provides evidence for N9a discontinuity and East Asian haplogroups in the Neolithic Hungary, Journal of Human Genetics, (online 15 September 2011), but see Banffy 2012 and response Zeke and Guba 2012.
Günther, T. et al. (2015), Ancient genomes link early farmers from Atapuerca in Spain to modern-day Basques, PNAS, published online September 8, 2015 before print.
Günther, T. et al. (2017), Genomics of Mesolithic Scandinavia reveal colonization routes and high-latitude adaptation, bioRxiv preprint first posted online Jul. 17, 2017.
Gworys, B. et al. (2013), Assessment of late Neolithic pastoralist's life conditions from the Wroclaw-Jagodno site (SW Poland) on the basis of physiological stress markers, Journal of Archaeological Science, online 13 February 2013 ahead of print.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:02:04 пре подне
Haak, W. et al. (2005), Ancient DNA from the First European Farmers in 7500-Year-Old Neolithic Sites, Science, vol. 310, no. 5750, pp. 1016-1018.
Haak, W. et al. (2008), Ancient DNA, Strontium isotopes, and osteological analyses shed light on social and kinship organization of the Later Stone Age, Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, vol. 105, no. 47 (2008), pp. 18226-18231.
Haak, W. et al. (2010), Ancient DNA from European Early Neolithic Farmers Reveals Their Near Eastern Affinities, PloS Biology, vol. 8, no.11 (November 2010): e1000536.
Haak, W. et al. (2015), Massive migration from the steppe is a source for Indo-European languages in Europe, bioRxiv preprint.
Haas, C. et al. (2013), Y-chromosomal analysis identifies the skeletal remains of Swiss national hero Jorg Jenatsch (1596-1639), Forensic Science International Genetics (2013).
Haber, M. et al. (2017), Continuity and admixture in the last five millennia of Levantine history from ancient Canaanite and present-day Lebanese genome sequences, AJHG Online: July 27, 2017
Hanna, J. et al. (2012), Ancient DNA typing shows that a bronze age mummy is a composite of different skeletons, Journal of Archaeological Science, Available online 21 April 2012.
Hawass, Z. et al. (2012), Revisiting the harem conspiracy and death of Ramesses III: anthropological, forensic, radiological, and genetic study, BMJ 345, e8268.
Hedenstierna-Jonson, C. et al (2017), A female Viking warrior confirmed by genomics, Am J Phys Anthropol.2017;1–8.
Helgason, A. (2009), Sequences From First Settlers Reveal Rapid Evolution in Icelandic mtDNA Pool, PLoS Genetics, vol. 5, no. 1 (January 2009).
Hervella, M. et al. (2009), Enterramientos en fosa en el Neolítico Antiguo en Navarra: evaluación de las evidencias arqueológicas mediante el estudio antropológico y molecular, Revista Espańola de Antropología Física, vol. 30, pp. 31-38.
Hervella, M. et al (2012), Ancient DNA from hunter-gatherer and farmer groups from Northern Spain supports a random dispersion model for the Neolithic expansion into Europe, PLoS ONE, vol. 7, no. 4: e34417.
Hervella, M. et al (2014), Early Neolithic funerary diversity and mitochondrial variability of two Iberian sites, Archaeological and Anthropological Sciences, online 29 November 2014 ahead of print.
Hervella, M. et al (2015), Ancient DNA from South-East Europe Reveals Different Events during Early and Middle Neolithic Influencing the European Genetic Heritage, PloS ONE, 10(6): e0128810. Haplogroups not entered into the table of DNA from the European Neolithic, as they are insufficiently resolved to add anything to the data from previous papers.
Hervella, M. et al (2016), The mitogenome of a 35,000-year-old Homo sapiens from Europe supports a Palaeolithic back migration to Africa, Scientific Reports, 6:25501.
Hofmanová, Z. et al. (2015), Early farmers from across Europe directly descended from Neolithic Aegeans, bioRxiv preprint first posted online November 25, 2015; pubished in PNAS early edition, 6 June 2016.
Holck, P. (2006), The Oseberg Ship Burial, Norway: New Thoughts On the Skeletons From the Grave Mound, European Journal of Archaeology, vol. 9, no. 2-3, pp. 185-210.
Hollard, C. et al. (2014), Strong genetic admixture in the Altai at the Middle Bronze Age revealed by uniparental and ancestry informative markers, Forensic Science International: Genetics, Available online 2 June.
Hughey, J. et al. (2013), A European population in Minoan Bronze Age Crete, Nature Communications, vol. 4, Article number 1861.
Hummel, S. et al. (2005), Detection of the CCR5-D32 HIV resistance gene in Bronze Age skeletons, Genes and Immunity, vol. 6, no. 4, pp. 371-374.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:02:29 пре подне
Izagirre, N. and de la Rúa, C. (1999), Absence of mtDNA haplogroup V in ancient Basques, American Journal of Human Genetics, vol. 65, pp. 199-207.
Izagirre, N. and de la Rúa, C. (2002), Ancient mtDNA haplogroups: a new insight into the genetic history of European populations, International Journal of Anthropology, vol. 17, no. 1 (Jan 2002), pp. 27-40.
Jones, E. R. et al. (2015), Upper Palaeolithic genomes reveal deep roots of modern Eurasians, Nature Communications, 6, article 8912.
Jones, E. R. et al. (2017), The Neolithic Transition in the Baltic Was Not Driven by Admixture with Early European Farmers, Current Biology 27, 1-7.
Juras, A. (2012), Ethnogenesis of the Slavs in the light of ancient DNA analyses, thesis.
Juras, A. et al. (2017), Investigating kinship of Neolithic post-LBK human remains from Krusza Zamkowa, Poland using ancient DNA, Forensic Science International: Genetics, vol. 26 (January 2017), pp. 30–39.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:03:08 пре подне
Kefi, R. et al. (2005), Diversité mitochondriale de la population de Taforalt (12.000 ans BP - Maroc): une approche génétique a l'étude du peuplement de l'afrique du nord [pdf], Anthropologie, vol. 43/1, pp. 1-11.
Kefi, R. et al. (2016), On the origin of Iberomaurusians: new data based on ancient mitochondrial DNA and phylogenetic analysis of Afalou and Taforalt populations, Mitochondrial DNA Part A. Published online: 30 Dec 2016
Keller, A. et al (2012), New insights into the Tyrolean Iceman's origin and phenotype as inferred by whole-genome sequencing, Nature Communications, vol. 3, Article number 698 (Published 28 February 2012).
Keller, M. et al. (2015), United in Death—Related by Blood? Genetic and Archeometric Analyses of Skeletal Remains from the Neolithic Earthwork Bruchsal-Aue, American Journal of Physical Anthropology, 157:458–471.
Keyser-Tracqui, C. et al. (2003), Nuclear and mitochondrial DNA analysis of a 2,000-year-old necropolis in the Egyin Gol Valley of Mongolia, American Journal of Human Genetics, vol. 73, (August 2003), pp. 247-260.
Keyser-Tracqui, C. et al. (2006), Population origins in Mongolia: genetic structure analysis of ancient and modern DNA, American Journal of Physical Anthropology, vol. 131, no. 2 (October 2006), pp. 272-81.
Keyser, C. et al. (2008), Tracing back ancient south Siberian population history using mitochondrial and Y-chromosome SNPs, Forensic Science International Genetic Supplement Series, vol. 1, pp. 343?345.
Keyser C. et al. (2009), Ancient DNA provides new insights into the history of south Siberian Kurgan people, Human Genetics, vol. 126, no. 3 (September 2009), pp. 395-410.
Khairat Ibrahim Abd Elhay, R. (2013), Next generation sequencing of DNA extracted from mummified tissue, PhD dissertation, University of Tübingen.
Kiesslich, J. et al. (2005), DNA Analysis on Biological Remains from Archaeological Findings - Sex Identification and Kinship Analysis on Skeletons from Mitterkirchen, Upper Austria. In: Interpretierte Eisenzeiten. Fallstudien, Methoden, Theorie. Tagungsbeiträge der 1. Linzer Gespräche zur interpretativen Eisenzeitarchäologie, eds. Raimund Karl - Jutta Leskovar (Studien zur Kulturgeschichte von Oberösterreich 18).
Kılınç, G. M. et al (2016), The Demographic Development of the First Farmers in Anatolia, Current Biology 26, 1–8.
Kim, K. et al. (2010), A Western Eurasian Male Is Found in 2000-Year-Old Elite Xiongnu Cemetery in Northeast Mongolia, American Journal of Physical Anthropology, vol. 142, no. 3 (July 2010), pp. 429-440.
King, T. et al. (2014), Identification of the remains of King Richard III, Nature Communications, 5, Article number: 5631.
Knipper, C. et al. (2014), Social differentiation and land use at an Early Iron Age princely seat: bioarchaeological investigations at the Glauberg (Germany), Journal of Archaeological Science, vol. 41 (2014), pp. 818-835.
Kozlowski, T. et al. (2014), Osteological, chemical and genetic analyses of the human skeleton from a Neolithic site representing the Globular Amphora Culture (Kowal, Kuyavia region, Poland), Anthropologie, vol. 52, no. 1, pp. 91-111.
Krause, J. et al. (2010), A Complete mtDNA Genome of an Early Modern Human from Kostenki, Russia, Current Biology (online 31 December 2009).
Kruttli, A. et al. (2014), European Lactase Persistence Allele (T-13910) in Medieval Central Europe, PLoS ONE, 9(1): e86251.
Krzewiska, M. et al. (2015), Mitochondrial DNA variation in the Viking Age population of Norway, Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biology, 370.
Kubálek, P. et al. (2008), (A near eastern haplotype in the burial of a young man with a fissure in the skull from the early medieval cemetery at Tetín), Archeologie Ve Stedních echách, vol. 12 (2008), pp. 645-650.
Kulikov, E.E. (2004), Molecular Genetic Characteristics of Medieval Populations of the Russian North, Russian Journal of Genetics, vol. 40, no. (January, 2004), pp. 1-9.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:03:42 пре подне
Lacan, M. et al. (2011), Ancient DNA reveals male diffusion through the Neolithic Mediterranean route, Proceedings of the National Academy of Sciences of the USA, online before print May 31, 2011.
Lacan, M. et al. (2011), Ancient DNA suggests the leading role played by men in the Neolithic dissemination, Proceedings of the National Academy of Sciences of the USA, online before print October 31, 2011.
Lacan, M. (2011), La Néolithisation du bassin méditerranéen : Apports de l'ADN ancien, thesis Université Toulouse III Paul Sabatier, presented 12 December 2011.
Lalueza-Fox, C. et al. (2004), Unravelling migrations in the steppe: mitochondrial DNA sequences from ancient central Asians, Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences, vol. 271, no. 1542, pp.941-947.
Lalueza-Fox, C. et al. (2010), Genetic analysis of the presumptive blood from Louis XVI, king of France, FSI Genetics (online 12 October 2010 ahead of print), but see Larmuseau 2013 and Olalde 2014.
Larmuseau, M. H. D. et al (2013), Genetic genealogy reveals true Y haplogroup of House of Bourbon contradicting recent identification of the presumed remains of two French Kings, European Journal of Human Genetics, advance online publication 9 October 2013.
Lazaridis, I. et al. (2013), Ancient human genomes suggest three ancestral populations for Europeans, pre-print online 23 December 2013.
Lazaridis, I. et al. (2016), Genomic insights into the origin of farming in the ancient Near East, Nature, online 25 July 2016.
Lazaridis, I. et al. (2017), Genetic origins of the Minoans and Mycenaeans, Nature, Published online 2 August 2017.
Lee, E. et al. (2012), Emerging genetic patterns of the European neolithic: Perspectives from a late neolithic bell beaker burial site in Germany, American Journal of Physical Anthropology, vol. 148, no. 4, pp. 571-579.
Lee, E. et al. (2012), Collective burials among agro-pastoral societies in later Neolithic Germany: Perspectives from ancient DNA, Journal of Archaeological Science, Available online 6 September 2012.
Lee, E. et al. (2014), Ancient DNA insights from the Middle Neolithic in Germany, Archaeological and Anthropological Sciences, vol. 6, no. 2, pp. 199-204.
Li, C. et al. (2010), Evidence that a West-East admixed population lived in the Tarim Basin as early as the early Bronze Age, BMC Biology, vol. 8, no. 15.
Li, C. et al. (2015), Analysis of ancient human mitochondrial DNA from the Xiaohe cemetery: insights into prehistoric population movements in the Tarim Basin, China, BMC Genetics (2015) 16:78
Liden, K. et al. (2006), Pushing it back. Dating the CCR5?32 bp deletion to the Mesolithic in Sweden and its implications for the Meso\Neo transition, Documenta Praehistorica, vol. 33, pp. 29-37.
Lillie, M. C. et al. (2012), Prehistoric populations of Ukraine: Migration at the later Mesolithic to Neolithic transition, in E. Kaiser, J. Burger and W. Schier (eds.), Population Dynamics in Prehistory and Early History (2012), pp. 77-92.
Lipson, M. et al. (2017), Parallel ancient genomic transects reveal complex population history of early European farmers, bioRxiv, 6 March 2017.
Lorkiewicz, W. et al. (2015), Between the Baltic and Danubian Worlds: The Genetic Affinities of a Middle Neolithic Population from Central Poland, PLoS ONE 10(2): e0118316.
Lucotte, G et al. (2011), Haplogroup of the Y Chromosome of Napoléon the First, Journal of Molecular Biology Research, vol. 1, no. 1 (December 2011), pp. 12-19.
Lucotte, G et al. (2013), Reconstruction of the lineage Y chromosome haplotype of Napoléon the First, International Journal of Sciences, vol. 2, no. 9 (September 2013), pp. 127-139.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:04:11 пре подне
Maca-Meyer, N. et al. (2004), Ancient mtDNA analysis and the origin of the Guanches, European Journal of Human Genetics, vol. 12, pp. 155-162.
Malmstrom, H. (2007), Ancient DNA as a Means to Investigate the European Neolithic. Thesis Uppsala University.
Malmstrom, H. et al. (2009), Ancient DNA Reveals Lack of Continuity between Neolithic Hunter-Gatherers and Contemporary Scandinavians, Current Biology, vol. 19 (Nov 2009), pp. 1?5.
Malmström, H. et al. (2010), High frequency of lactose intolerance in a prehistoric hunter-gatherer population in northern Europe, BMC Evolutionary Biology, vol. 10, no. 89.
Malmström, H. et al. (2011), Finding the founder of Stockholm: a kinship study based on Y-chromosomal, autosomal and mitochondrial DNA, Annals of Anatomy - Anatomischer Anzeiger, online 5 April 2011 ahead of print.
Malmström, H. et al. (2015), Ancient mitochondrial DNA from the northern fringe of the Neolithic farming expansion in Europe sheds light on the dispersion process, Phil. Trans. R. Soc. B, vol. 370, no. 1660, 20130373.
Mannino, M.A. et al. (2012), Origin and diet of the prehistoric hunter-gatherers on the Mediterranean island of Favignana (Čgadi Islands, Sicily), PLoS ONE, vol. 7, no. 11 (November 2012), e49802.
Martiniano, R. et al (2016), Genomic signals of migration and continuity in Britain before the Anglo-Saxons, Nature Communications, 7: 10326.
Martiniano, R. et al (2017), The population genomics of archaeological transition in west Iberia: Investigation of ancient substructure using imputation and haplotype-based methods, PLoS Genetics, 13(7): e1006852.
Matheson, C.D. et al. (2009), Molecular Exploration of the First-Century Tomb of the Shroud in Akeldama, Jerusalem, PLoS One, vol. 4, no 12: e8319.
Mathieson, I. et al. (2015), Eight thousand years of natural selection in Europe, bioRxiv preprint March 14, 2015; update 10 October 2015.
Mathieson, I. et al. (2017), The Genomic History of Southeastern Europe, bioRxiv preprint May 9, 2017, updated May 20, 2017.
Matisoo-Smith, E. A. et al. (2016), A European Mitochondrial Haplotype Identified in Ancient Phoenician Remains from Carthage, North Africa. PLoS ONE 11(5): e0155046.
Matney, T. et al. (2010), Understanding Early Bronze Age social structure through mortuary remains: A pilot aDNA study from Titris Höyük, southeastern Turkey, International Journal of Osteoarchaeology, (online before print 27 October 2010).
Melchior, L. et al. (2008), Rare mtDNA haplogroups and genetic differences in rich and poor Danish Iron-Age villages, American Journal of Physical Anthropology, vol. 135, pp. 206-215.
Melchior, L. et al. (2008), Evidence of Authentic DNA from Danish Viking Age Skeletons Untouched by Humans for 1,000 Years, PLoS ONE, vol. 3, no. 5.
Melchior L, et al. (2010), Genetic Diversity among Ancient Nordic Populations, PLoS ONE, vol. 5, no. 7, e11898.
Meyer, C. et al. (2008), Die Menchlichen Skelettfunde aus der neolithischen Totenhütte von Benzingerode: Anthropologische Untersuchungen an den Bestatturgen eines Kollektivgrabes der Bernburger Kultur, Archäologie in Sachsen-Anhalt, Sonderband 7 (2008), pp. 107-143.
Mittnik, A. et al. (2017), The Genetic History of Northern Europe, bioRxiv preprint first posted online Mar. 3, 2017.
Modi, A. et al. (2017), Complete mitochondrial sequences from Mesolithic Sardinia, Scientific Reports, 7:4286.
Molodin, V. I. et al. (2012), Human migrations in the southern region of the West Siberian Plain during the Bronze Age: Archaeological, palaeogenetic and anthropological data, in E. Kaiser, J. Burger and W. Schier (eds.), Population Dynamics in Prehistory and Early History (2012), pp. 93-111.
Mooder K. et al. (2006), Population Affinities of Neolithic Siberians: A Snapshot From Prehistoric Lake Baikal, American Journal of Physical Anthropology, vol. 129, no. 3 (March 2006), pp. 323-481.
Moussa, N. et al. (2016), Y-chromosomal DNA analyzed for four prehistoric cemeteries from Cis-Baikal, Siberia, Journal of Archaeological Science: Reports, Available online 15 November 2016.
Mustafin, Kh.Kh. et al. (2017), The first results of Y-DNA haplogroup testing for a Medieval Russian burial of the 16th – 17th centuries in Radonezh (Moscow area), Rusin, 1(47), 107-110.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:04:46 пре подне
Nagy, D. et al. (2011), Comparison of Lactase Persistence Polymorphism in Ancient and Present-Day Hungarian Populations, American Journal of Physical Anthropology (online 1 March 2011 ahead of print).
Naumann, E. et al. (2013), Slaves as burial gifts in Viking Age Norway? Evidence from stable isotope and ancient DNA analyses, Journal of Archaeological Science, Available online 13 September 2013.
Nedoluzhko, A. V. et al. (2014), Analysis of the Mitochondrial Genome of a Novosvobodnaya Culture Representative using Next-Generation Sequencing and Its Relation to the Funnel Beaker Culture, Acta Naturae, vol. 6, no. 2, pp. 31-35.
Nedoluzhko, A. V. et al. (2015), Исследование археологических культур северного кавказа современными методами генетики = Untersuchungen archäologischer kulturen des Nordkaukasus mit aktuellen methoden der genetik, Кавказ как связующее звено между Восточной Европой и Передним Востоком: диалог культур, культура диалога (к 140-летию Александра А. Миллера), pp. 162-166.
Neparáczki, E. et al (2016), Genetic structure of the early Hungarian conquerors inferred from mtDNA haplotypes and chromosome haplogroups in a small cemetery, Molecular Genetics and Genomics.
Neparáczki, E. et al (2016), Revising mtDNA haplotypes of the ancient Hungarian conquerors with next generation sequencing, bioRxiv, preprint first posted online Dec. 7, 2016.
Nesheva, D. V. et al. (2015), Mitochondrial DNA Suggests a Western Eurasian origin for Ancient (Proto-) Bulgarians, Human Biology Open Access Pre-Prints 69.
Newton, J. (2011), Ancient Mitochondrial DNA From Pre-historic Southeastern Europe: The Presence of East Eurasian Haplogroups Provides Evidence of Interactions with South Siberians Across the Central Asian Steppe Belt. Masters Theses, Grand Valley State University, Paper 5.
Nikitin, A. et al. (2010), Comprehensive site chronology and Ancient Mitochondrial DNA analysis from Verteba Cave - a Trypillian Culture site of Eneolithic Ukraine, Interdisciplinaria archaeologica: Natural Sciences in Archaeology, vol. 1, nos.1-2, pp. 9-18.
Nikitin, A. et al. (2011), Bioarchaeological Analysis of Bronze Age Human Remains from the Podillya Region of Ukraine, Interdisciplinaria archaeologica: Natural Sciences in Archaeology, vol. 2, no.1 (2011), pp. 9-14.
Nikitin, A. (2012), Mitochondrial haplogroup C in ancient mitochondrial DNA from Ukraine extends the presence of East Eurasian genetic lineages in Neolithic Central and Eastern Europe, Journal of Human Genetics, online 7 June 2012 ahead of print.
Nikitin, A. G. et al. (2017). Subdivisions of haplogroups U and C encompass mitochondrial DNA lineages of Eneolithic–Early Bronze Age Kurgan populations of western North Pontic steppe, Journal of Human Genetics (2 February 2017).
Nikitin, A. G. et al. (2017), Mitochondrial DNA analysis of eneolithic trypillians from Ukraine reveals neolithic farming genetic roots, PLoS ONE, 12(2): e0172952.
Ning, C. et al. (2016), Ancient mitochondrial genome reveals trace of prehistoric migration in the east Pamir by pastoralists, Journal of Human Genetics, Journal of Human Genetics (2016) 61, 103–108.
Núnez, C., et al. (2011), Genetic analysis of 7 medieval skeletons from the Aragonese Pyrenees, Croatian Medical Journal, vol. 52, no. 3 (15 Jun 15 2011), pp. 336-43.
Núnez, C., et al. (2016), Mitochondrial DNA Reveals the Trace of the Ancient Settlers of a Violently Devastated Late Bronze and Iron Ages Village, PLoS ONE 11(5): e0155342. Data not added to the tables on this website, as it is not given in a compatible format (i.e. the samples are not individually dated and labelled in the paper.)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:05:36 пре подне
O'Connor, S. et al. (2011), Exceptional preservation of a prehistoric human brain from Heslington, Yorkshire, UK, Journal of Archaeological Science, vol. 38, no. 7, (July 2011), pp. 1641-1654.
Olalde, I. et al. (2014), Derived immune and ancestral pigmentation alleles in a 7,000-year-old Mesolithic European, Nature, Published online 26 January 2014.
Olalde, I. et al. (2014), Genomic analysis of the blood attributed to Louis XVI (1754?1793), king of France, Scientific Reports 4, Article number: 4666.
Olalde, I. et al. (2015), A common genetic origin for early farmers from Mediterranean Cardial and Central European LBK cultures,  Molecular Biology and Evolution, online 2 September 2015.
Olalde, I. et al. (2017), The Beaker phenomenon and the genomic transformation of Northwest Europe, bioRvix preprint 9 May 2017.
Olaria, C. (2011), L'inhumation collective Mesolithic-Neolithic de Cingle del Mas Nou (Ares del Maestre, Castellon) / The Mesolithic-Neolithic collective burial of Cingle del Mas Nou (Ares del Maestre, Castellon), in Transitions in the Mediterranean; how hunters became farmers, International Colloquium 14 and 15 April 2011 at the Museum of Toulouse. Abstract only.
Oliver Foix, A.; Arroyo Pardo, E.; Fernández Domínguez, E. (2008), Secuencias genéticas matrilineales de los restos óseos humanos de la Costa Lloguera (Castellón), Verdolay: Revista del Museo de Murcia, vol. 11, pp. 37-48.
Omrak, A. et al. (2015), Genomic Evidence Establishes Anatolia as the Source of the European Neolithic Gene Pool, Current Biology 26, 1–6.
Ottoni, C. et al (2016), Comparing maternal genetic variation across two millennia reveals the demographic history of an ancient human population in southwest Turkey, Royal Society open science, 3: 150250.
Ovchinnikov, I. V. and Goodwin, W. (2003), Ancient human DNA from Sungir?, Journal of Human Evolution, vol. 44 (2003), pp. 389-392.
Özbal, R., (2010), The emergrence of Ubaid styles at Tell Kurdu: a local perspective, in R.A. Carter and G. Philip (eds.), Beyond the Ubaid, Studies in Ancient Oriental Civilization no. 63 (Oriental Institute of the University of Chicago 2010), pp. 293-310, citing N. Mekel-Bobrov and B. Lahn, Ancient DNA Analysis of Human Remains from Tell Kur-du, in R. Özbal et al, Tell Kurdu Excavations 2001, Anatolica, vol. 30 (2004), pp. 72-73.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:06:03 пре подне
Petkovski, E. et al. (2006), MALDI-TOF MS analysis of Y-SNPs in ancient samples, International Congress Series, vol. 1288, (April 2006), pp. 25-27.
Pilipenko, A. S. et al. (2010), Mitochondrial DNA studies of the Pazyryk people (4th to 3rd centuries BC) from northwestern Mongolia, Archaeological and Anthropological Sciences, vol. 2, no. 4 (December 2010), pp. 231-236.
Pilipenko, A. S. et al. (2011), Mitochondrial DNA of a Late Neolithic woman from Kaminnaya Cave (Gorny Altai), Vavilov Journal of Genetics and Breeding, vol. 15, no. 4, pp. 633-43.
Pilipenko, A. S. et al. (2015), MtDNA Haplogroup A10 Lineages in Bronze Age Samples Suggest That Ancient Autochthonous Human Groups Contributed to the Specificity of the Indigenous West Siberian Population, PloS ONE, 10(5): e0127182.
Pilipenko, A. S. et al. (2015), A paleogenetic study of Pazyryk people buried at Ak-Alakha-1, The Altai Mountains (in Russian.)
Pilipenko, A. S. et al. (2016), A Genetic Analysis of Human Remains from the Bronze Age (2nd Millennium BC) Cemetery Bertek-56 in the Altai Mountains, Archaeology, Ethnology & Anthropology of Eurasia, vol. 44, no. 4, pp. 141-149.
Pitulko, V. V. et al (2015), Ancient anthropological finds of the high latitude Arctic (Zhohov site, New Siberian Islands), Ural Historical Journal, no. 24 (47), 2015, pp. 61-72.
Plantinga, T. S. et al (2012), Low prevalence of lactase persistence in Neolithic South-West Europe, European Journal of Human Genetics, advance online publication 11 January 2012.
Płoszaj, T. et al (2016), Analysis of medieval mtDNA from Napole cemetery provides new insights into the early history of Polish state, Annals of Human Biology, posted online: 08 Feb 2016.
Posth, C. et al. (2016), Pleistocene mitochondrial genomes suggest a single major dispersal of non-Africans and a Late Glacial population turnover in Europe, Current Biology, published online February 4, 2016.
Posnik, G. D. et al. (2016), Punctuated bursts in human male demography inferred from 1,244 worldwide Y-chromosome sequences, Nature Genetics, 48, 593–599.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:07:38 пре подне
Raghavan, M. et al. (2013), Upper Palaeolithic Siberian genome reveals dual ancestry of Native Americans, Nature, published online 20 November 2013.
Rai, N. (2013), Relic excavated in western India is probably of Georgian Queen Ketevan, Mitochondrion, online 16 December 2013.
Ricaut, F.X, et al. (2004), Genetic analysis of a Scytho-Siberian skeleton and its implications for ancient Central Asian migrations, Human Biology, vol. 76, no. 1 (Feb 2004), pp.109-25.
Ricaut, F.X, et al. (2004), Genetic analysis of human remains found in two eighteenth century Yakut graves at At-Dabaan, International Journal of Legal Medicine, vol. 118, no. 1 (Feb 2004), pp. 24-31.
Ricaut, F.X, et al. (2004), Genetic analysis and ethnic affinities from two Scytho-Siberian skeletons, American Journal of Physical Anthropology, vol. 123, no. 4 (Apr 2004), pp. 351-60.
Ricaut, F.X, et al. (2010), Comparison between morphological and genetic data to estimate biological relationship: The case of the Egyin Gol necropolis (Mongolia), American Journal of Physical Anthropology, vol. 143, no. 3 (November 2010).
Rivollat, M. et al. (2015), When the Waves of European Neolithization Met: First Paleogenetic Evidence from Early Farmers in the Southern Paris Basin, PLoS ONE 10(4): e0125521.
Rivollat, M. et al. (2016), Ancient mitochondrial DNA from the middle neolithic necropolis of Obernai extends the genetic influence of the LBK to west of the Rhine, American Journal of Physical Anthropology.
Rollo, F., et al. (2006), Fine Characterization of the Iceman?s mtDNA Haplogroup, American Journal of Physical Anthropology, vol. 130, no. (2006), pp. 557- 564.
Rogaev, (2009), Genomic identification in the historical case of the Nicholas II royal family, Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, vol. 106, no 13 (March 2009), pp. 5258?5263.
Rudbeck, L., et al. (2005), mtDNA analysis of human remains from an early Danish Christian cemetery, American Journal of Physical Anthropology, vol. 128, pp. 424-429.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:08:11 пре подне
Saag, L. et al. (2017), Extensive farming in Estonia started through a sex-biased migration from the Steppe, bioRxiv preprint first posted online March 2, 2017.
Salamon, M. et al. (2010), Ancient mtDNA sequences and radiocarbon dating of human bones from the Chalcolithic caves of Wadi El Makkukh, Mediterranean Archaeology and Archaeometry, vol. 10, no. 2, pp. 1?14.
Sampietro, M. L. et al. (2005), The genetics of the pre-Roman Iberian Peninsula: a mtDNA study of ancient Iberians, Annals of Human Genetics, vol. 69, pt. 5 (Sep 2005), pp. 535-48.
Sampietro, M. et al. (2007), Palaeogenetic evidence supports a dual model of Neolithic spreading into Europe, Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences, vol. 274, pp. 2161-2167.
Sánchez-Quinto, F. et al. (2012), Genomic affinities of two 7,000-year-old Iberian hunter-gatherers, Current Biology, Available online 28 June 2012.
Schiffels, S. et al (2016), Iron Age and Anglo-Saxon genomes from East England reveal British migration history, Nature Communications, 7: 10408.
Schilz, F. (2006), Molekulargenetische Verwandtschaftsanalysen am prähistorischen Skelettkollektiv der Lichtensteinhöhle, Dissertation, Göttingen. Summarised in English, with Y-DNA haplogroups assigned: D. Schweitzer, Lichtenstein Cave Data Analysis (2008).
Schuenemann, V.J. et al. (2011), Targeted enrichment of ancient pathogens yielding the pPCP1 plasmid of Yersinia pestis from victims of the Black Death, Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, online August 29, 2011 ahead of print.
Schuenemann, V.J. et al. (2017), Ancient Egyptian mummy genomes suggest an increase of Sub-Saharan African ancestry in post-Roman periods, Nature Communications, 8:15694.
Seguin-Orlando, A. et al. 2014, Genomic structure in Europeans dating back at least 36,200 years, Science, 6 November 2014.
Simón, M. et al. (2011), The presence of nuclear families in prehistoric collective burials revisited: the Bronze Age burial of Montanissell Cave (Spain) in the light of aDNA, American Journal of Physical Anthropology, online 30 September 2011, ahead of print.
Skoglund, P. et al. (2012), Origins and genetic legacy of Neolithic farmers and hunter-gatherers in Europe, Science, vol. 336, no. 6080 (April 2012), pp. 466-469.
Skoglund, P. (2013), Reconstructing the Human Past using Ancient and Modern Genomes, Dissertation Uppsala University.
Skoglund, P. et al. (2014), Genomic diversity and admixture differs for Stone-Age Scandinavian foragers and farmers, Science, Published Online April 24 2014.
Sofeso, C. et al. (2012), Verifying archaeological hypotheses: Investigations on origin and genealogical lineages of a privileged society in Upper Bavaria from Imperial Roman times (Erding, Kletthamer Feld), Population Dynamics in Prehistory and Early History, eds. Elke Kaiser, Joachim Burger and Wolfram Schier (ebook July 2012), pp. 113-130.
Stanaszek, L. and Mankowska-Pliszka, H. (2013), Nowe spojrzenie na ?cz?owieka z Janis?awic?. Analiza antropologiczna-kliniczna szkieletu, Prehistoryczny owca. Wystawa o czowieku z Janis?awic, 17-26.
Sverrisdóttir, O. Ó. et al., Direct estimates of natural selection in Iberia indicate calcium absorption was not the only driver of lactase persistence in Europe, Molecular Biology and Evolution, First published online: January 21, 2014.
Sykes, B.C. (2000), Report on DNA recovered from the Red Lady of Paviland. In: Aldhouse-Green, S. (ed.), Paviland Cave and the Red Lady: A Definitive Report, pp. 75?77.
Szécsényi-Nagy et al. (2015), Tracing the genetic origin of Europe's first farmers reveals insights into their social organization, Proceedings of the Royal Society B, vol. 282, no. 1805, 20150339. (Previously published online 2014 elsewhere before print).
Szécsényi-Nagy (2015), Molecular genetic investigation of the Neolithic population history in the western Carpathian Basin, PhD thesis Johannes Gutenberg-Universität in Mainz.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:08:51 пре подне
Terberger, T. et al. (2015), Standing upright to all eternity –The Mesolithic burial site at Groß Fredenwalde, Brandenburg (NE Germany), Quartär 6, pp. 133-153.
Tomczyk, J. et al. (2010), Anthropological Analysis of the Osteological Material from an Ancient Tomb (Early Bronze Age) from the Middle Euphrates Valley, Terqa (Syria), International Journal of Osteoarchaeology, published online ahead of print.
Tömöry, G. et al. (2007), Comparison of maternal lineage and biogeographic analyses of ancient and modern Hungarian populations, American Journal of Physical Anthropology, vol. 34, no. 3, pp. 354-68.
Töpf, A.L. et al. (2006), Tracing the phylogeography of human populations in Britain based on 4th?11th century mtDNA genotypes, Molecular Biology and Evolution, vol. 23, no. 1, pp. 152-161.
Töpf, A.L. et al. (2007), Ancient human mtDNA genotypes from England reveal lost variation over the last millennium, Biology Letters, vol. 3, no. 5, pp. 550-553.
Unterländer, M. et al. (2017), Ancestry and demography and descendants of Iron Age nomads of the Eurasian Steppe, Nature Communications 8, Article number: 14615.
Vai, S. et al. (2015), Genealogical Relationships between Early Medieval and Modern Inhabitants of Piedmont, PLoS ONE 10(1): e0116801.
Vanek, D. et al. (2009), Kinship and Y-chromosome analysis of 7th century human remains: novel DNA extraction and typing procedure for ancient material, Croatian Medical Journal, vol. 50, pp. 286-95.
Vanek D. et al. (2015), Complex analysis of 700-year-old skeletal remains found in an unusual grave–case report, Anthropology, 2: 138.
Vernesi, C. et al. (2001), Genetic characterization of the body attributed to the evangelist Luke, Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, vol. 98, no. 23 (Nov 2001), pp. 13460-13463. See Bandelt 2005 for query on authenticity.
Vernesi, C. (2004), The Etruscans: A Population-Genetic Study, American Journal of Human Genetics, vol. 74, pp. 694-704. Data not included in the table, because of difficulty assigning haplogroups, and technical criticisms - see Bandelt 2005.
Wang, H. et al. (2012), Genetic characteristics of an ancient nomadic group in Northern China, Human Biology, vol. 84, no. 4, article 3.
Warnberg, O. and Alt, K.W. (2012), Molekulargenetische Analysen an den Bestattungen aus dem endneolithischen Kollektivgrab von Spreitenbach / Analyses en génétique moléculaire des inhumations de la sépulture collective de Spreitenbach, In T. Doppler (éd.), Spreitenbach-Moosweg (Argovie, Suisse): une sépulture collective vers 2500 av. J.-C. / Spreitenbach-Moosweg (Aargau, Schweiz): ein Kollektivgrab um 2500 v.Chr., pp. 158-169.
Wilde, S. et al. (2014), Direct evidence for positive selection of skin, hair, and eye pigmentation in Europeans during the last 5,000 y, PNAS, vol. 111, no. 13, pp. 4832?4837.
Witas, H. W. et al (2013), mtDNA from the Early Bronze Age to the Roman Period Suggests a Genetic Link between the Indian Subcontinent and Mesopotamian Cradle of Civilization, PLoS ONE, 8 (9), e73682.
Witas, H. W. et al (2015), Hunting for the LCT-13910T Allele between the Middle Neolithic and the Middle Ages suggests its absence in dairying LBK people entering the Kuyavia region in the 8th millennium BP, PLoS ONE, 10(4): e0122384.
Wong, E. et al (2017), Reconstructing genetic history of Siberian and Northeastern European populations, Genome Research, 27: 1-14.
Xie, C.Z., et al. (2007), Evidence of ancient DNA reveals the first European lineage in Iron Age Central China, Proceedings of the Royal Society: Biological Sciences, vol. 274, no. 1618 (Jul 2007), pp. 1597-601.
Xie, C.Z., et al. (2007), Mitochondrial DNA analysis of ancient Sampula population in Xinjiang, Progress in Natural Science, vol. 17, no. 8 (Aug 2007), pp. 927-933(7).
Zawicki, P. and Witas, H. W. (2008), HIV-1 protecting CCR5-?32 allele in medieval Poland, Infection, Genetics and Evolution, vol. 8, no. 2, (March 2008), pp. 146-151.
Zeke, T. and Guba, Z. (2012), Response to Data on Hungarian Early Neolithic graves by Banffy et al., Journal of Human Genetics, (advance online publication, 7 June 2012).
Zhang, F. et al. (2010), Prehistorical East?West Admixture of Maternal Lineages in a 2,500-Year-Old Population in Xinjiang, American Journal of Physical Anthropology early online.
Zvelebil, M. and Pettitt, P. (2012), Biosocial archaeology of the Early Neolithic: Synthetic analyses of a human skeletal population from the LBK cemetery of Vedrovice, Czech Republic, Journal of Anthropological Archaeology, available online 5 March 2012 ahead of print.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо мај 22, 2018, 11:11:14 пре подне
Извињавам се администрацији и члановима форума на већем броју постова, али мислим да је корисно имати овај списак литературе на једном мјесту, поготово што неће више бити доступан на мрежи. Може бити користан и приликом писања радова као референтна листа.

Било би га добро допунити на крају године и за 2018. годину.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Сол мај 27, 2018, 09:47:05 поподне
Можда овај рад Еве Клоновске (2012.) садржи нека занимљивих открића.

Anthropological examination of skeletal remains from Bobovac. Completing and Refitting Skeletal Remains. A report

According to written historical sources the town Bobovac built in the first half of 14th century by the Governor Stjepan II Kotromanić was probably used as a residence by several Bosnian kings until 1463 when Bosnia became occupied by the Ottoman Empire. Hypothetically four kings and one queen could be buried in the royal chapel in Bobovac – Ostoja, Stjepan Ostojić, Tvrtko II and his wife Doroteja Gorjanska and Tomaš (Stjepan Tomaš). Under Turkish occupation Bobovac was reduced to rubbles and the royal chapel demolished. Later, the place became a goal of thefts and amateur archaeologists who looted and plundered graves. During the first systematic archaeological excavations in 1963, conducted under auspices of the National Museum in Sarajevo, nine graves within and outside the royal chapel were opened and excavated. In compliance with original records from the excavation incomplete skeletal remains of 14 individuals (13 adults and one child) were found. Majority of found skeletal remains were badly preserved and many bones were missing. The remains from Bobovac housed in the National Museum were examined in 2007 by the author, who is a forensic anthropologist. The remains represent 13 individuals.

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=257135
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црнчевић мај 28, 2018, 01:08:46 пре подне
Можда овај рад Еве Клоновске (2012.) садржи нека занимљивих открића.

Anthropological examination of skeletal remains from Bobovac. Completing and Refitting Skeletal Remains. A report

According to written historical sources the town Bobovac built in the first half of 14th century by the Governor Stjepan II Kotromanić was probably used as a residence by several Bosnian kings until 1463 when Bosnia became occupied by the Ottoman Empire. Hypothetically four kings and one queen could be buried in the royal chapel in Bobovac – Ostoja, Stjepan Ostojić, Tvrtko II and his wife Doroteja Gorjanska and Tomaš (Stjepan Tomaš). Under Turkish occupation Bobovac was reduced to rubbles and the royal chapel demolished. Later, the place became a goal of thefts and amateur archaeologists who looted and plundered graves. During the first systematic archaeological excavations in 1963, conducted under auspices of the National Museum in Sarajevo, nine graves within and outside the royal chapel were opened and excavated. In compliance with original records from the excavation incomplete skeletal remains of 14 individuals (13 adults and one child) were found. Majority of found skeletal remains were badly preserved and many bones were missing. The remains from Bobovac housed in the National Museum were examined in 2007 by the author, who is a forensic anthropologist. The remains represent 13 individuals.

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=257135

Поменути рад Клоновске може се прочитати у Glasniku Zemaljskog muzeja BiH u Sarajevu, Arheologija, Sveska 53, 2012 (https://www.scribd.com/document/189141400/Glasnik-Zemaljskog-muzeja-BiH-u-Sarajevu-sveska-53-nova-serija-djelimi%C4%8Dna-2012), од странице 293-315, обилује илустрацијама и описом скелетних налаза ископаних 1963. године из 9 гробова краљевске гробнице у Бобовцу.

На самом крају овог прегледа Ева Елвира Клоновска (антрополог форензичар) даје препоруку за анализу коштаних остатака на ДНА и листу препоручених европских лабораторија за ту врсту научно-истраживачког рада ..

Нешто више о археологији Бобовца и краљевским гробовима може се наћи у раду Мирсада Сијарића Nadgrobne ploče tri bosanska kralja, 2006 (https://hrcak.srce.hr/file/18469).
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црнчевић мај 28, 2018, 09:04:42 поподне
Нисам сигуран да је гепидски узорак потпуно хунског порекла, провукао сам узорак кроз Global 25 Давидског, није превише близак ни једном древном ни савременом становништву. Резултат указује на мешавину средњеазијског становништва попут Скита (можда баш Хуни), Германа и евентуално неког балканског становништва:

[1] "distance%=2.0205"

         Gepid_Serbia_ACD:VIM_2

Scythian_ZevakinoChilikta,38
Nordic_IA,19
Vinca_MN,18.4
Germany_Medieval_outlier,9.6
Germany_Medieval,7.2
Karasuk_outlier,4.2
Ust_Ishim,3
Iberia_BA,0.6

Изгледа као да је један родитељ средњеазијског, а други мешаног германско-балканског порекла...
Иначе, један од ближих узорака овом гепидском је IR1 из Мађарске.

...
Fu, Q. et al. (2013), A revised timescale for human evolution based on ancient mitochondrial genomes, Current Biology, 21 March 2013.
Fu, Q. et al. (2014), Genome sequence of a 45,000-year-old modern human from western Siberia, Nature 514, 445-449.
Fu, Q. et al. (2015), An early modern human from Romania with a recent Neanderthal ancestor, Nature, published online 22 June 2015.
Fu. Q. et al. (2016), The genetic history of Ice Age Europe, Nature, published online 2 May 2016.

Узорак српског Гепида близак са IR1 и зрнцем Ust_Ishim у "мјешавини"  :)

Ust Ishim 45.000 година, досада најстарији забиљежен људски геном, утврђене хаплогрупе K2a*(K-M2308xM2313,F549,M2335) , условно речено, предачке хаплогрупе NO>N-M231>N2-Y6503 код IR1, можда згодна прилика за подсјетник и увид у Fu, Q. et al. (2014), Genome sequence of a 45,000-year-old modern human from western Siberia, Nature 514 (https://www.nature.com/articles/nature13810.epdf?referrer_access_token=nSLCppvHQs8abvkHHXRghtRgN0jAjWel9jnR3ZoTv0P9G67KCArMtzNWdAZhEz_rfEjZHnhtHvZX3rLhiOqApI2MrA_pENBsIYT1MGOWUqTiPR2pwKxvVLU9dCX2kUs75MFPmuQqGaCAFYLjislqG0vWjoDps49DEiGu3E4S_EP5VaUo6MgpxOcAs_j48OFCx1rHvbiun4D2hLdzgIg3l1C-_nJZDNF5mFFfNLiNyR_R_Xhcudtjb3oav6excdih&tracking_referrer=www.scientificamerican.com), 445-449. , као и погледати новинарски чланак у Scientific American о овом, својевремено, значајном открићу ка освјетљавање савремених људских миграција из прадавне афричке постојбине, 45,000-Year-Old Man's Genome Sequenced (https://www.scientificamerican.com/article/45-000-year-old-mans-genome-sequenced/).

Надам се да ће ова занимљива примједба г. Сремца послужити у откривању даље и ближе прошлости мистериозне гране N2 и српског N-P189.2  ;)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Сремац мај 28, 2018, 10:21:35 поподне


Узорак српског Гепида близак са IR1 и зрнцем Ust_Ishim у "мјешавини"  :)

Ust Ishim 45.000 година, досада најстарији забиљежен људски геном, утврђене хаплогрупе K2a*(K-M2308xM2313,F549,M2335) , условно речено, предачке хаплогрупе NO>N-M231>N2-Y6503 код IR1, можда згодна прилика за подсјетник и увид у Fu, Q. et al. (2014), Genome sequence of a 45,000-year-old modern human from western Siberia, Nature 514 (https://www.nature.com/articles/nature13810.epdf?referrer_access_token=nSLCppvHQs8abvkHHXRghtRgN0jAjWel9jnR3ZoTv0P9G67KCArMtzNWdAZhEz_rfEjZHnhtHvZX3rLhiOqApI2MrA_pENBsIYT1MGOWUqTiPR2pwKxvVLU9dCX2kUs75MFPmuQqGaCAFYLjislqG0vWjoDps49DEiGu3E4S_EP5VaUo6MgpxOcAs_j48OFCx1rHvbiun4D2hLdzgIg3l1C-_nJZDNF5mFFfNLiNyR_R_Xhcudtjb3oav6excdih&tracking_referrer=www.scientificamerican.com), 445-449. , као и погледати новинарски чланак у Scientific American о овом, својевремено, значајном открићу ка освјетљавање савремених људских миграција из прадавне афричке постојбине, 45,000-Year-Old Man's Genome Sequenced (https://www.scientificamerican.com/article/45-000-year-old-mans-genome-sequenced/).

Надам се да ће ова занимљива примједба г. Сремца послужити у откривању даље и ближе прошлости мистериозне гране N2 и српског N-P189.2  ;)

Хм, горњи модел није баш добар (пре свега због временске удаљености узорака), већ је само илустративне природе, јер показује да Гепид није чисто хунског порекла како се спекулисало.
Свакако, Гепид показује јак утицај Источне Азије, што га издваја од осталих узорака из рада и  вероватно да је постотак Ust_Ishim-а управо због склоности Гепида ка "егзотици" - Источној Азији, Сибиру, можда и Јужној Азији.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош јун 09, 2018, 12:31:33 поподне
https://indo-european.eu/2018/06/oldest-bubonic-plague-genome-decoded-in-srubna-ca-3800-ybp/

http://www.shh.mpg.de/979007/oldest-bubonic-plaque
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Сол септембар 07, 2018, 11:15:33 поподне
Mitogenomic data indicate admixture components of Asian Hun and Srubnaya origin in the Hungarian Conquerors

I-P37.2 међу мађарском елитом 10. столећа.

Archaeologist presume that the rich 10th century cemeteries of Karos and Kenézlő comprise the Conqueror military elite, raising the question as to what extent can our findings be generalized to he entire Conqueror population---
...... The only exceptions are the two chiefs in Karos2 and 3, who had identical X2f maternal haplotypes and I2a1 Y chromosomal haplotypes (data not shown), so were probably brothers. This indicates that these neighboring communities did not intermarry probably because of different group-identity.

при крају рада има и занимљив осврт на порекло мађарског језика,

The large genetic diversity of the Conquerors which seemingly assembled from multiple  ethnic sources and their relative low proportion, having no lasting effect on Hungarian ethnogenesis, raises doubts about the Conqueror origin of the Hungarian language......

Above data infer that preconquest presence of the language in the Carpathian Basin, is an equally grounded hypothesis, as had been
proposed by several scientists (a summary in English is given in [105]), which is also hinted by a recently detected genomic admixture between Mansis and a Middle Neolithic (5000 BCE) individual from the Carpathian Basin [90].

https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2018/01/19/250688.full.pdf
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош новембар 06, 2018, 10:53:52 пре подне
http://www.pnas.org/content/early/2018/10/31/1813608115?fbclid=IwAR10POTudUyWywhTHS5qJkbpeEyJJCwePUSDcXYDLG-L9H3TF-ARkC-DL2Q

https://www.nature.com/articles/s41588-018-0250-5?fbclid=IwAR0J-dxzF77OQT3Dt2SMjdLija9lAcjL_MledBGm9m8Gqox-sxlAllum8Lg
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош децембар 06, 2018, 11:43:50 пре подне
Древна ДНК из неолита у Кини

https://www.biorxiv.org/content/early/2018/12/05/487918?fbclid=IwAR0nNEDDrhU_FD3kZKDGi0M5y__IO8baCjItFwMyXqrKBfRL9XUtqlGvgOo
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Сол децембар 30, 2018, 09:15:56 поподне
Ancient genomes for which Y-chromosome data are available (analysed as of June 2017).

https://umap.openstreetmap.fr/en/map/ancient-human-dna_41837#6.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милан Петровић децембар 30, 2018, 09:25:01 поподне
Ancient genomes for which Y-chromosome data are available (analysed as of June 2017).

https://umap.openstreetmap.fr/en/map/ancient-human-dna_41837#6.

Ово је генијално! Хвала!
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја март 14, 2019, 10:13:29 поподне
После вишемесечне суше, коначно нови радови о древној ДНК:

Survival of Late Pleistocene Hunter-Gatherer
Ancestry in the Iberian Peninsula
(https://www.cell.com/current-biology/pdfExtended/S0960-9822(19)30145-9)

The genomic history of the Iberian
Peninsula over the past 8000 years
(https://reich.hms.harvard.edu/sites/reich.hms.harvard.edu/files/inline-files/2019_Olalde_Science_IberiaTransect_0.pdf)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош март 15, 2019, 11:14:47 пре подне
После вишемесечне суше, коначно нови радови о древној ДНК:

Survival of Late Pleistocene Hunter-Gatherer
Ancestry in the Iberian Peninsula
(https://www.cell.com/current-biology/pdfExtended/S0960-9822(19)30145-9)

The genomic history of the Iberian
Peninsula over the past 8000 years
(https://reich.hms.harvard.edu/sites/reich.hms.harvard.edu/files/inline-files/2019_Olalde_Science_IberiaTransect_0.pdf)

https://www.cell.com/cms/10.1016/j.cub.2019.02.006/attachment/547b706c-4868-4e2a-ab78-98ad49e17591/mmc4.mp4

(https://i.postimg.cc/P5g1kL1L/FB-IMG-1552643148200.jpg)

(https://i.postimg.cc/MZnRXbtc/FB-IMG-1552643157146.jpg)

Чини ми се да је на овом локалитету пронађена најстарија до сад I1 хаплогрупа. Или предачка од I1. Могуће грана која је изумрла, а не предачка данашњим носиоцима I1 хаплогрупе. Али свакако показује где је извориште I1.

(https://i.postimg.cc/Z5C9XmRD/FB-IMG-1552646341762.jpg)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Radul март 15, 2019, 12:20:52 поподне
J узорци:

Y-chromosome calls for the Iberian males   

ID   Pop name   Haplogroup
I8205   NE_Iberia_Hel (Empúries2)   J
I8208   NE_Iberia_Hel (Empúries2)   J
I8216   NE_Iberia_RomP (Empúries2)   J
I12162   NE_Iberia_c.6CE_PL   J2a
I4054   SE_Iberia_c.3-4CE   J
I3983   SE_Iberia_c.3-4CE   J2a1a2a2
I3584   SE_Iberia_c.5-8CE   J
I8145   SE_Iberia_c.10-16CE   J
I12514   SE_Iberia_c.10-16CE   J2a
I12515   SE_Iberia_c.10-16CE   J2a
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Скардус март 18, 2019, 10:24:57 поподне
J узорци:

Y-chromosome calls for the Iberian males   

ID   Pop name   Haplogroup
I8205   NE_Iberia_Hel (Empúries2)   J
I8208   NE_Iberia_Hel (Empúries2)   J
I8216   NE_Iberia_RomP (Empúries2)   J
I12162   NE_Iberia_c.6CE_PL   J2a
I4054   SE_Iberia_c.3-4CE   J
I3983   SE_Iberia_c.3-4CE   J2a1a2a2
I3584   SE_Iberia_c.5-8CE   J
I8145   SE_Iberia_c.10-16CE   J
I12514   SE_Iberia_c.10-16CE   J2a
I12515   SE_Iberia_c.10-16CE   J2a
И тако све теорије падоше у воду...
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук март 18, 2019, 10:31:15 поподне
И тако све теорије падоше у воду...

Које теорије конкретно?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Скардус март 19, 2019, 09:45:57 пре подне
Које теорије конкретно?
Цитирам:''Чини ми се да је на овом локалитету пронађена најстарија до сад I1 хаплогрупа. Или предачка од I1. Могуће грана која је изумрла, а не предачка данашњим носиоцима I1 хаплогрупе. Али свакако показује где је извориште I1''.
Па зар нисмо рекли да је Скандинавија извориште И1 нпр?

Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош март 19, 2019, 10:18:11 пре подне
Цитирам:''Чини ми се да је на овом локалитету пронађена најстарија до сад I1 хаплогрупа. Или предачка од I1. Могуће грана која је изумрла, а не предачка данашњим носиоцима I1 хаплогрупе. Али свакако показује где је извориште I1''.
Па зар нисмо рекли да је Скандинавија извориште И1 нпр?

Као што се може видети из табеле, реч је о узорку старом више од 10000 година. Дакле период касног палеолита, када је Скандинавија била под ледом.

(http://www.dandebat.dk/dk-images/127p.jpg)

Самим тим није Скандинавија могла бити извориште. Извориште хаплогрупе I, дакле и I1 и I2 је свакако западна граветијанска и каснија солутренска култура. Одатле су се шириле на север. Следи магдаленијанска па азилијанска култура, којој и припада тестирани појединац I1.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/72/Homo_Sapiens_in_Europe_-_solutrean_distribution_map-en.svg)

 За I1 је карактеристично тзв. уско грло од 23000 година. Што значи да су били на ивици нестанка и да се пре 4500 година десило чудо и демографски бум код њих, тако да их данас прилично има.

https://www.yfull.com/tree/i1/

Ова I1 нађена на Пиринејима је једна од многих изумрлих подграна.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук март 19, 2019, 02:01:31 поподне
Мислим да ће се показати исправном хипотеза да је I1 у Скандинавију пристигао током неолита где је потом доживео демографски бум и у великој мери истиснуо носиоце I2-M423 као и могуће остале I2 који су до тад били доминантни.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: ДушанВучко март 19, 2019, 02:07:05 поподне
Мислим да ће се показати исправном хипотеза да је I1 у Скандинавију пристигао током неолита где је потом доживео демографски бум и у великој мери истиснуо носиоце I2-M423 као и могуће остале I2 који су до тад били доминантни.
Онда је могуће да су I1 пре доласка у Скандинавију већ постали земљорадници и потисли староседеоце ловце сакупљаче I2-M423 ? То би значило да су I2-M423 међу последњим ловцима сакупљачима
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische март 21, 2019, 06:54:58 поподне
The Arrival of Steppe and Iranian Related Ancestry in the Islands of the Western Mediterranean
 (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/584714v1.article-metrics)
Supplemental_Materials, Online_Tables
 (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/584714v1.supplementary-material)
Most Sardinians buried in a Nuragic Bronze Age context possessed uniparental haplogroups found in European hunter-gatherers and early farmers, including Y-haplogroup R1b1a[xR1b1a1a] which is different from the characteristic R1b1a1a2a1a2 spread in association with the Bell Beaker complex4 An exception is individual I10553 (1226-1056 calBCE) who carried Y-haplogroup J2b2a (Online Table 1), previously observed in a Croatian Middle Bronze Age individual bearing Steppe ancestry44, suggesting the possibility of genetic input from groups that arrived from the east after the spread of first farmers. This is consistent with the evidence of material culture exchange between Sardinians and mainland Mediterranean groups15 , although genome-wide analyses find no significant evidence of Steppe ancestry so the quantitative demographic impact was minimal.

The presence of Steppe ancestry in Early Bronze Age Sicily is also evident in Y chromosome analysis, which reveals that 4 of the 5 Early Bronze Age males had Steppe-associated Y-haplogroup R1b1a1a2a1a2. (Online Table 1). Two of these were Y haplogroup R1b1a1a2a1a2a1 (Z195) which today is largely restricted to Iberia and has been hypothesized to have originated there 2500-2000 BCE57.

Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Иван Вукићевић март 21, 2019, 07:43:23 поподне
The presence of Steppe ancestry in Early Bronze Age Sicily is also evident in Y chromosome analysis, which reveals that 4 of the 5 Early Bronze Age males had Steppe-associated Y-haplogroup R1b1a1a2a1a2. (Online Table 1).

Тешко је схватити да се у појединим радовима и даље користе ознаке попут R1b1a1a2a1a2. Већ пар година се те ознаке константно мењају, тако да они који их користе у радовима очигледно нису свесни да сами себи чине медвеђу услугу са њиховим коришћењем јер ризикују да свега пар месеци након објављивања радова те ознаке представљају неке друге гране, а не оне о којима су писали.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо март 21, 2019, 10:01:56 поподне
The Arrival of Steppe and Iranian Related Ancestry in the Islands of the Western Mediterranean
 (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/584714v1.article-metrics)
Supplemental_Materials, Online_Tables
 (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/584714v1.supplementary-material)
Most Sardinians buried in a Nuragic Bronze Age context possessed uniparental haplogroups found in European hunter-gatherers and early farmers, including Y-haplogroup R1b1a[xR1b1a1a] which is different from the characteristic R1b1a1a2a1a2 spread in association with the Bell Beaker complex4 An exception is individual I10553 (1226-1056 calBCE) who carried Y-haplogroup J2b2a (Online Table 1), previously observed in a Croatian Middle Bronze Age individual bearing Steppe ancestry44, suggesting the possibility of genetic input from groups that arrived from the east after the spread of first farmers. This is consistent with the evidence of material culture exchange between Sardinians and mainland Mediterranean groups15 , although genome-wide analyses find no significant evidence of Steppe ancestry so the quantitative demographic impact was minimal.

The presence of Steppe ancestry in Early Bronze Age Sicily is also evident in Y chromosome analysis, which reveals that 4 of the 5 Early Bronze Age males had Steppe-associated Y-haplogroup R1b1a1a2a1a2. (Online Table 1). Two of these were Y haplogroup R1b1a1a2a1a2a1 (Z195) which today is largely restricted to Iberia and has been hypothesized to have originated there 2500-2000 BCE57.

Занимљиво да не нађоше I2a-M26 на Сардинији, мада укупан број Y-днк и није превелик.

Иако у тексту наводе: "These results falsify the view that the people of Sardinia are isolated descendants of Europe's first farmers. Instead, our results show that the island's admixture history since the Bronze Age is as complex as that in many other parts of Europe." Упркос томе, мислим да управо налази овог рада показују да је простор у Европи гдје се у највећој мјери очувала генетика неолитских анадолских земљорадника управо подручје  Сицилије, Сардиније и осталих острва Западног Mедитерана.

Колико сам успио да видим, становништво Сардиније и Сицилије већ се од краја Бронзаног доба почело аутосомално приближавати Микењанима, тј. као да се становништво источног и западног Медитерана полако уједначава. Без обзира на удјеле иранског неолитика и степске компоненте, и даље и код једних и других убједљиво доминира генетика анадолских неолитских земљорадника. WHG је у повлачењу.

Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische март 22, 2019, 11:51:20 поподне
Занимљиво да не нађоше I2a-M26 на Сардинији, мада укупан број Y-днк и није превелик.
Милан ми је скренуо пажњу да је исти дан објављено и истраживање које се бави искључиво Сардинијом, ту је пронађен M26, али свега један узорак.

Population history from the Neolithic to present on the Mediterranean island of Sardinia: An ancient DNA perspective
 (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/583104v1.article-info)
Our genome-wide data allowed us to assign Y haplogroups for 25 ancient Sardinian individ170 uals. More than half of them consist of R1b-V88 (n “ 10) or I2-M223 (n “ 7) (Sup. Fig. 3,Supp. Mat. 1B). In our reference data set, these two Y-haplogroups appear first in Balkan hunter-gatherer and Balkan Neolithic individuals, and also in more recent western Neolithic populations. Francalacci et al. (2013) identified three major Sardinia-specific founder clades based on present-day variation within the haplogroups I2-M26, G2-L91 and R1b-V88, and here we found each of those broader haplogroups in at least one ancient Sardinian individual.

Занимљиво, чак седам M223.

Такође је ово занимљиво, не знам када ће бити објављено.

DNA TEST TRACES DIRECT DESCENDANTS OF GREAT MORAVIAN NOBLEMEN
 (https://www.radio.cz/en/section/in-focus/dna-test-traces-direct-descendants-of-great-moravian-noblemen)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук март 23, 2019, 12:04:56 пре подне
Занимљиво да овај J2b2 са Сардиније нема степску компоненту у аутозомалној, или му је врло слаба. То би био још један ексер у ковчегу хипотезе о степском ИЕ пореклу ове хаплогрупе коју нарочито форсирају на Фољеји?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Бећар март 24, 2019, 03:39:28 пре подне
Мислим да ће се показати исправном хипотеза да је I1 у Скандинавију пристигао током неолита где је потом доживео демографски бум и у великој мери истиснуо носиоце I2-M423 као и могуће остале I2 који су до тад били доминантни.
Па свакако могуће НиколаВук, али би то онда било на самом крају Неолита. Ја видим да ви имате врло солидну фундацију знања, из ваших ранијих коментара, па ћу само кратко коментарисати што мислим да вам је већ познато. Северна Група, посебно L22, 4000 године млађа грана од CTS6364, је изгледа тамо експлодирала.  Ова грана доминира по броју целу И1 па се тако некако и често гледа као И1. Али основна грана од које полази, нађена је раније у данашњој Немачкој, Пољској, мада и негде у Скандинавији.

Јужна Група И1 (Z58 и Z63) је подједнако стара и не може се лако објаснити некаквим Шведска-Норвешка-Финска пореклом. Данска је у игри по теорији, али не по нађеној древној ДНК, а уствари потпуно ван игре на основу модерног ДНК тестирања Данаца. Најстарји древни примерак Z63 ДНК (теоретски 4600 година стара грана) је ипак за сада нађен само у Kowalenko, Poljska. Мали део Z63 има у Финској али то је нај вероватније каснија Готска прича.

Истискивање I2-M423 је врло интересантна тема. Каве су теорије за предности тих Северних Група И1?  Зашто су они успели да истисну I2-M423?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук март 24, 2019, 08:12:25 пре подне
Истискивање I2-M423 је врло интересантна тема. Каве су теорије за предности тих Северних Група И1?  Зашто су они успели да истисну I2-M423?

Из сличних разлога из којих су мезолитско-неолитске староседелачке Y-ДНК хаплогрупе у доброј мери истиснуте са простора западне Европе - долазак новог становништва (поглавито R1b-L51) које је имало бољу технологију, већу популацију и већу отпорност на заразне болести која долази услед дужег боравка у близини домаћих животиња. Додуше R1b Индоевропљани баш и нису најбољи пример због тога што они смењују становништво које је у највећој мери већ неолитско, самим тим има доместификоване животиње (осим коња који су индоевропски "специјалитет"), код њих је узрок углавном употреба коња и двоколица у ратне сврхе и боља опремљеност (ИЕ оружја од метала у односу на неолитска од камена, кости, јелењег рога, опсидијана). Судар неолитског са мезолитским становништвом је нарочито неповољан за потоње, услед горе реченог; мезолићани по природи свог привређивања (лов и сакупљање) живе у малим заједницама (30-40 људи), распршеним на ширем простору, за разлику од неолићана који живе сконцентрисани у већим насељима (неколико стотина, можда и хиљада људи), што им омогућава привреда заснована на производњи хране (земљорадња и сточарство), имају савршенију технологију глачаног камена у односу на мезолитску окресану индустрију камена и имају већу отпорност на заразне болести потекле од домаћих животиња. Ако претпоставимо да су I1 били део неолитског таласа који је напослетку допро и до Скандинавије, није необично што су они доживели демографски бум док су мезолитски староседеоци (I2a-M423) у доброј мери нестали; један део се вероватно иселио док је други део асимилован од стране неолићана.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Бећар март 24, 2019, 05:59:09 поподне
Врло добро речено НиколаВук. Продирање бољом технологијом али уништавање болестима које придошлице носе а имају донекле отпорност. То је показано и у боље документованој историји Америчких индијанаца а и острва као Хаваји и Хаити. Вероватно је тако било и на Сардинији.

Интернет је пун прокламација да је I1 Викиншка (800-1100 АД) или тако нека северно нацинална групација новијег датума. Сама бронза се појављује у Скандинавији тек у време експлозије I1-M253-L22 тј. негде одмах после  теоретског зачећа те под-гране, пре неких 3900 година. А оружје и алатке које су вероватно давале велику предност у то време су морале бити од бронзе.  Значи бронзано оружије прављено у јужнијим или централним деловима Европе.  Талас простирања технологије бронзе је добро документовано у Европи и Азији, а Балкан је пионир те ере.

https://en.wikipedia.org/wiki/Bronze_Age

Проналазак бакарне секире 4650 BC (пре 6670 година) и објеката легуре као бронза у југо-источној Србији, постављају Винча Културу много раније на хронолошкој линију Бронзаног Доба. Чак је врло необичан опис фуруна које су користили за топљење бакрних легура оцртава више напредну технологију виђену тек доста касније у Бронзаном Добу.

То је и негде време када налазимо први примерак I-M253 (из периода од пре 7500-6500 година), значи саму основу групе I1. Налазиште је било нешто даље западно од Винча Културе на територији данашње Мађарске. А културе после Винче су се и померале западним правцем.  А то је исто релативно близу Динарске области где се вероватно развила и друга грана тог истог античког дрвета (I-М170),  грана I-M438.  То је наравно грана-основа групе I2. Мени то говори да порекло сестри I1 и I2 треба тражити ближе кућног прага, а не у далекој Скандинавији.  Има добрих разлога зашто се не селити у област где је аграрна сезона врло кратка а зима врло хладна, мрачна и дуга.  Они који тамо успеју, брзо направе концетрацију људи сличних себи.

За сада још нема ништа што подржава некаквим доказом ову хипотезу. Ја разумем да су ово зато шпекулације на основу мало информација које данас имамо.

Балакaн је одувек био раскрница инвазија, миграција и тираније. Са тиме су долазиле болести и масовно уништавање мушких хаплогрупа.  Ми већ знамо на основу студија из Лајпцига и Харварда да је древна ДНК била много више разноврсна и често тотално уништавана.  Зашто онда гледати данашње концетрације мушке Y-DNK као меродавну оцену древне прошлости? Генетичари са та два универзитета, у сарадњи са археолозима, више не гледају само древну Y-DNK као меродавну оцену миграција и прошлости.  Дрвена митохондриал ДНК је повезала више миграција кој они сада студирају. 
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Бећар март 25, 2019, 02:15:00 поподне

Чини ми се да је на овом локалитету пронађена најстарија до сад I1 хаплогрупа. Или предачка од I1. Могуће грана која је изумрла, а не предачка данашњим носиоцима I1 хаплогрупе. Али свакако показује где је извориште I1.

Колико ја разумем из Max Planck Inst извештаја, тај нај старији примерак I хаплогрупе који они називају "може бити I1" је само око 5600 године стар. Било је више "може бити I1" примерака који су само били 4000-4500 година староссти. То је ипак од вредности, поготово ако је некао од изгубљених I1 грана, па можда зато и није лако идентификовати. Ја сам исто био збуњен начином како пишу њихове узроке али се касније у чланку и графикону види да је узорак новијег датума.

Како су они причали о узорцима могуће је да су G2, а можда I1 и I2 покупљени негде успут док су Степски Људи пратили Дунав, Саву и свратили на пазарење у Трст пре него што су ухватили стазу Француске ривијере.  БАр је то мени најлогичнији пут коњима или пешке. Мени интересантно је да је један од наших људи, пореклом мало јужније од  Копаоника, близу горе споменутог Плоче бакарног налазишта, већ тестиран I1 Big Y на FTDNA. Ја сам са њим пре комуницирао а верујем и неки од вас, тако да је он већ јавно писао да му један од ближих "Y-DNA рођака" са Иберије. 

Како било, миграције ове врсте нису биле хомогенизована Y-DNA племена једне хаплогупе чак ни тако давно.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црна Гуја март 30, 2019, 12:06:30 поподне
Тестирани су Скитски узорци из Јужног Сибира помоћу STR и SNP маркера, а коришћен је и НевГен:

Genetic kinship and admixture in Iron Age Scytho-Siberians (https://link.springer.com/article/10.1007/s00439-019-02002-y)

Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: симо март 30, 2019, 01:48:45 поподне
Тестирани су Скитски узорци из Јужног Сибира помоћу STR и SNP маркера, а коришћен је и НевГен:

Genetic kinship and admixture in Iron Age Scytho-Siberians (https://link.springer.com/article/10.1007/s00439-019-02002-y)

Рекао бих очекивани Y-днк резултати (R1a-Z93 и Q-L330). Гледао сам ову једну N и нисам јој успио пронаћи неке блиске појединце. (понадао сам се да није P189.2)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црнчевић април 01, 2019, 01:05:36 пре подне
Рекао бих очекивани Y-днк резултати (R1a-Z93 и Q-L330). Гледао сам ову једну N и нисам јој успио пронаћи неке блиске појединце. (понадао сам се да није P189.2)

Петоро аутора (Zvénigorosky, Kovalev, Crubézy, Ludes, Keyser) из Genetic kinship and admixture in Iron Age Scytho-Siberians (https://link.springer.com/article/10.1007/s00439-019-02002-y) и прошле године били су заједно у истом тиму који је објавио New genetic evidence of affinities and discontinuities between bronze age Siberian populations (https://onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.1002/ajpa.23607#accessDenialLayout). Овдје сам примјетио тројицу N (NO-M214) са 17 маркера, дакле "старијих" од овог једног N (N-M231)? Да нису случајно ова тројица P189.2?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук април 01, 2019, 09:24:40 пре подне
Петоро аутора (Zvénigorosky, Kovalev, Crubézy, Ludes, Keyser) из Genetic kinship and admixture in Iron Age Scytho-Siberians (https://link.springer.com/article/10.1007/s00439-019-02002-y) и прошле године били су заједно у истом тиму који је објавио New genetic evidence of affinities and discontinuities between bronze age Siberian populations (https://onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.1002/ajpa.23607#accessDenialLayout). Овдје сам примјетио тројицу N (NO-M214) са 17 маркера, дакле "старијих" од овог једног N (N-M231)? Да нису случајно ова тројица P189.2?

Не би требало с обзиром да су сви N2-Y6503 испод M231, тј. M231+.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische април 04, 2019, 10:45:48 пре подне
Навали народе. ;)

Y-chromosome haplogroups from Hun, Avar and conquering Hungarian period nomadic people of the Carpathian Basin
 (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/597997v1)

The west Eurasian R1a1a1b1a2b-CTS1211 subclade of R1a is most frequent in Eastern Europe especially among Slavic people. This Hg was detected just in the Conqueror group (K2/18, K2/41 and K1/10). Though CTS1211 was not covered in K2/36 but it may also belong to this sub-branch of Z283.

Hg I2a1a2b-L621 was present in 5 Conqueror samples, and a 6th sample form Magyarhomorog (MH/9) most likely also belongs here, as MH/9 is a likely kin of MH/16 (see below). This Hg of European origin is most prominent in the Balkans and Eastern Europe, especially among Slavic speaking groups. It might have been a major lineage of the Cucuteni-Trypillian culture and it was present in the Baden culture of the Calcholitic Carpathian Basin 25.

I1- M253, identified from one Conqueror sample is a northern European Hg found mostly in Scandinavia and Finland and might have originated from this region during the Mesolithic. It has somewhat similar distribution to R1b-U106 associated with Germanic speaking populations.

Three out of 4 samples in the small Karos3 cemetery belonged to Hg R1b1a1b1a1a1-U106 setting apart this cemetery from all other groups, except for the Hun/2 sample which is the only other one with this Hg. Hg U106 is considered a “Germanic” branch as it is most significant today in Germany, Scandinavia, and Britain, and rare in Eastern Europe (Supplementary Table S4). Its ancestral branch Hg R1b1a1b-M262 is assumed to have emerged in the Pontic-Caspian Steppe and arrived to Europe with Bronze Age migrations 26. Its presence in Hun and Conqueror samples may derive from Goths, Gepids or other German allies of the Huns.

We detected R1b1a1b1a1a2b-U152 in one sample from the Sárrétudvari Conqueror cemetery, which represent rather commoners than the elite. U152 is the Italo-Celtic R1b branch, concentrated around the Alps, and which was present in the Carpathian Basin before the conquer, so did not necessarily arrived with the Conquerors.

The mediterranean haplogroup E1b1b1a1b1a-V13 was detected in an Avar (SzK/239) and a Conqueror (K2/6) sample, while this marker was not covered in another sample (K1/13, E1b1b- M215). This Hg originated in the Middle East and migrated to the Balkans and Western Asia during the Bronze Age.

The PSZ/1 Avar leader belongs to Hg G2a-P15, while K2/33 to the G2a2b-L30 subbranch. Hg G2a is originated from Anatolia/Iran, now it is most common in the Caucasus region and its is arrival to Europe isassociated with the spread of Neolithic farmers 27.

One Conqueror sample belongs to Hg J1-M267 and another to J2a1a-L26. Both J1 and J2 lineages aremost frequent around the Middle East-Caucasus and probably originated from this region 28, then expanded with pastorists prior to the Neolithic.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош април 04, 2019, 11:41:12 пре подне
Навали народе. ;)

Y-chromosome haplogroups from Hun, Avar and conquering Hungarian period nomadic people of the Carpathian Basin
 (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/597997v1)


(https://i.postimg.cc/Fsb3QGtX/20190404-112621.jpg)

(https://i.postimg.cc/Y2Ym18CL/20190404-112542.jpg)

Било би добро ако се обради БAM фајл. Што се тиче I2a-L621, он је врло могуће "динарик", али видимо да је S17250-. Али значајан резултат свакако. Археогенетски резултати из овог периода нама највише и требају.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: ДушанВучко април 04, 2019, 11:56:40 пре подне
Овај conqueror period може у већини да буде и пресек панонског дела Велике Моравске, тј. стање које су Мађари затекли кад су дошли, непосредно после пада Велике Моравске
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: ДушанВучко април 04, 2019, 12:20:52 поподне
Овај conqueror period може у већини да буде и пресек панонског дела Велике Моравске, тј. стање које су Мађари затекли кад су дошли, непосредно после пада Велике Моравске
Мада се ради о неколико локалитета у источној Мађарској...Али на 29 узорака, могуће да је око 30% словенске генетике, што није много мање у односу на данашњи проценат код Мађара. Али је видно "шареније" у односу на аварски период
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук април 04, 2019, 04:48:26 поподне
Резултати овог рада бацају светло на многе занимљивости, нарочито што се тиче N хаплогрупе. Изгледа да је једна од главних хаплогрупа Авара била N1-Y16323 (https://yfull.com/tree/N-Y16323/) (СНП-ови B197 и Z35291 у раду), која се данас углавном везује за Бурјате и Чукче у Сибиру а има је и у централној Азији. Мислим да ова подграна још увек није пронађена код садашњих балканских популација, нека ме неко исправи ако грешим. Такође су код Авара присутни и неки N1 који нису ближе дефинисани. Упадљива разлика у односу на хунску Q1-M25 (мислим на однос Q1-N1) која је такође присутна у раду а има је и код данашњих популација на Балкану. У време мађарског доласка имамо потпуно другачије N1 хаплотипове - N1-Z1936 (https://yfull.com/tree/N-Z1936/) који се везује управо за угријске народе (нпр. западносибирске Ханте и Мансе, најближе језичке рођаке Мађара) али што је још занимљивије и N1-M2019 (https://yfull.com/tree/N-M2019/) (СНП M2004 у раду) којој припада један тестирани Хрват из задарског краја. До сада смо мислили да је N1-M2019 дошла са Аварима у Панонију и на Балкан а изгледа да су ипак раносредњовековни Мађари ту главни "кривци", мада не бих потпуно искључио могућност да буде пронађена и у ранијем, аварском контексту, с обзиром на извесну разноврсност N1 хаплотипова код њих. Иначе се ова грана углавном везује за Јакуте у источном Сибиру.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Александар Невски април 04, 2019, 09:08:15 поподне
Нађох гдѣ йе Карос, мѣсто и гробље с трома Л621. То йе на сѣвероистоку Мађарске, на самой граници са Словачком, а ни украйинска граница нѣйе далеко.
Мађархоморог с йош тройцом йе йужнийе, од прилике на срѣдини Мађарске по висини, али опет на истоку, близу румунске границе.

Врло занимљив рад.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Сол април 05, 2019, 07:16:41 поподне
(https://i.postimg.cc/Fsb3QGtX/20190404-112621.jpg)

(https://i.postimg.cc/Y2Ym18CL/20190404-112542.jpg)

Било би добро ако се обради БAM фајл. Што се тиче I2a-L621, он је врло могуће "динарик", али видимо да је S17250-. Али значајан резултат свакако. Археогенетски резултати из овог периода нама највише и требају.

Налази из -Conqueror доба, као да пресликавају хетерогену скупину мађарске освајачке екипе сачињену од пребеглих елтебера Хазарског каганата - Печењеза, Огуза, кримских Хуна & Гота, волшких Бугара, Башкира, Древљана -I-Y4460 ? или пак хазаро-ашкеназ -Y18331?  и R1a -CTS1211 Вјатића?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Bane април 05, 2019, 07:50:54 поподне
Упадљива разлика у односу на хунску Q1-M25 (мислим на однос Q1-N1) која је такође присутна у раду а има је и код данашњих популација на Балкану.

У раду ”Y chromosomal heritage of Croatian population and its island isolates” из 2003. године је по свему судећи забележена хаплогрупа Q са фреквенцијом од 14% на Хвару и 6% на Корчули. Сећам се да се још пре неколико година спекулисало о могућности Хунског (или Аварског) порекла ове хаплогрупе. У то време ми се чинило да то има смисла.
Временом сам постао скептик кад су такве спекулације у питању и да ме је пре неки дан неко питао да ли је могуће хунско порекло хаплогрупе Q на западном Балкану, вероватно бих рекао - јако тешко.

Фасцинанто је да се након ових резултата хунско порекло хаплогрупе Q може сматрати скоро потврђеним.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош април 05, 2019, 08:02:18 поподне
У раду ”Y chromosomal heritage of Croatian population and its island isolates” из 2003. године је по свему судећи забележена хаплогрупа Q са фреквенцијом од 14% на Хвару и 6% на Корчули. Сећам се да се још пре неколико година спекулисало о могућности Хунског (или Аварског) порекла ове хаплогрупе. У то време ми се чинило да то има смисла.
Временом сам постао скептик кад су такве спекулације у питању и да ме је пре неки дан неко питао да ли је могуће хунско порекло хаплогрупе Q на западном Балкану, вероватно бих рекао - јако тешко.

Фасцинанто је да се након ових резултата хунско порекло хаплогрупе Q може сматрати скоро потврђеним.

Видим на стаблу Q-M25 један нови узорак id:HGDP00896.

https://www.yfull.com/tree/Q-M25/

Ради се о грани Q-YP789, где имамо већ једног Мађара. Да ли је можда ово узорак из овог рада?

https://www.yfull.com/tree/Q-YP789/
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische април 05, 2019, 08:22:40 поподне
Видим на стаблу Q-M25 један нови узорак id:HGDP00896.

https://www.yfull.com/tree/Q-M25/

Ради се о грани Q-YP789, где имамо већ једног Мађара. Да ли је можда ово узорак из овог рада?

https://www.yfull.com/tree/Q-YP789/
Мислим да није. Бам фајлови из рада још увек нису доступни за преузимање.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош април 05, 2019, 08:26:46 поподне
Мислим да није. Бам фајлови из рада још увек нису доступни за преузимање.

Таман сам се обрадовао. Зна ли се кад ће бити доступни?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Zor април 05, 2019, 08:27:46 поподне
У раду ”Y chromosomal heritage of Croatian population and its island isolates” из 2003. године је по свему судећи забележена хаплогрупа Q са фреквенцијом од 14% на Хвару и 6% на Корчули. Сећам се да се још пре неколико година спекулисало о могућности Хунског (или Аварског) порекла ове хаплогрупе. У то време ми се чинило да то има смисла.
Временом сам постао скептик кад су такве спекулације у питању и да ме је пре неки дан неко питао да ли је могуће хунско порекло хаплогрупе Q на западном Балкану, вероватно бих рекао - јако тешко.

Фасцинанто је да се након ових резултата хунско порекло хаплогрупе Q може сматрати скоро потврђеним.

 Ако се на отоцима хрватским ради о Q-L245 а мислим да се ради према резултату који знам са Корчуле, ту нема говора о хунској вези. На оном узорку од 1100 већином су се јављали Q-L245, само један мислим Q-L715..
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Bane април 05, 2019, 08:47:06 поподне
Видим на стаблу Q-M25 један нови узорак id:HGDP00896.

https://www.yfull.com/tree/Q-M25/

Ради се о грани Q-YP789, где имамо већ једног Мађара. Да ли је можда ово узорак из овог рада?

https://www.yfull.com/tree/Q-YP789/


HGDP00896 је одавде Table S1: https://journals.plos.org/plosgenetics/article?id=10.1371/journal.pgen.1003666#s5
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Bane април 05, 2019, 08:48:57 поподне
Ако се на отоцима хрватским ради о Q-L245 а мислим да се ради према резултату који знам са Корчуле, ту нема говора о хунској вези. На оном узорку од 1100 већином су се јављали Q-L245, само један мислим Q-L715..

Нисам се бавио детаљима, признајем. Слажем се да то треба разјаснити.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош април 05, 2019, 08:49:06 поподне

HGDP00896 је одавде Table S1: https://journals.plos.org/plosgenetics/article?id=10.1371/journal.pgen.1003666#s5

Хвала Бане...
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische април 05, 2019, 10:51:27 поподне
Таман сам се обрадовао. Зна ли се кад ће бити доступни?
Обично буду кроз пар дана, ваљда ће тако бити и са овим радом.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: filipi април 05, 2019, 11:49:40 поподне
Da li se dobro sjecam da ima Horvath Hg Q iz Madjarske?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Црнчевић април 06, 2019, 01:02:09 поподне
Заиста, врло занимљив, и садржајем и концепцијом, рад (https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2019/04/03/597997.full.pdf)

Сва петорица N из Conqueror периода нађени су на сјевероистоку Мађарске, на тромеђи са Словачком и Украјином, на подручју Bodrogköz регије, тројица на локалитету у мјесту Karos, а двојица N у мјесту Kenézlő. Од петорице, двојица су одређена N1-M2019, а тројица N1-Z1936.

Bane је поставио студију (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=62.msg48308#msg48308), а Atlantische графиконе (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=62.msg48651#msg48651) са истраживања Bodrogköz регије из 2017. године из којих можемо примјетити такође неуобичајено високо учешће хг N за мађарске прилике (9/147, 6,1%), гдје је утврђено 1 N1c-L1034, 1 N1c-L708*, 6 N1c-VL29, 1 N1c-Z1936. (https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs00438-017-1319-z).

Готово да се може утврдити континуитет становништва Bodrogköz регије са позиције хаплогрупе N conqueror периода, док би ова шесторица N1c-VL29 могла тражити своје поријекло од кагана (KB/300, Kunbábony/300 (khagan), 630–650/660, M178 (xZ35159), (VL29, Z1936, L1034), N1a1a) из early Avar периода? Kunbábony се налази 20-ак км јужно од Будимпеште.

О одсуству хг N у мађарској генетици кратко је реферисао 2017. Michael St. Clair: " ... the genetic history of Hungarians reflects that population expansion is not a prerequisite for language expansion. Such a scenario for the Hungarians agrees with the historical record in that a large population shifted to the language of a relatively small population from Central Asia, the Huns, who invaded Europe in the fourth century.", што је постало већ опште мјесто у проучавању мађарске историје и етногенезе, а као занимљивост овдје је понуђен модел ширења хг N Евроазијом по T шеми под утицајем лова и припитомљавања ирваса (Rangifer tarandus) као и развоја металургије на том огромном подручју.

(https://www.genlinginterface.com/wp-content/uploads/2017/05/Hg-N-Update-2.pdf)

На крају, на неки начин морам изразити своје разочарење "непроналаском" N2 међу тим археогенетским мађарским узорцима .. заиста би било више него интересантно имати једну такву квалитетну научну интерпретацију.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук април 06, 2019, 03:07:13 поподне
Готово да се може утврдити континуитет становништва Bodrogköz регије са позиције хаплогрупе N conqueror периода, док би ова шесторица N1c-VL29 могла тражити своје поријекло од кагана (KB/300, Kunbábony/300 (khagan), 630–650/660, M178 (xZ35159), (VL29, Z1936, L1034), N1a1a) из early Avar периода? Kunbábony се налази 20-ак км јужно од Будимпеште.

Мислим да ниједан од N1 аварских узорака се неће испоставити као позитиван на VL29 с обзиром да је то прибалтичка грана карактеристична за Финце, Естонце, скандинавске и балтске народе. Ако буду успели да прецизирају СНП од ових неодређених N1-M178 извесније ми је да ће то бити неке подгране из "утробе Азије", као што је Y16323 која је изгледа основна аварска грана.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Србин април 06, 2019, 11:21:00 поподне
Интересантан нови рад. Издвојио бих следеће:

- из неког разлога приметно одсуство R-CTS1211 и L621 xS17250 у доба Аварског Каганата

- у доба освајања L621 xS17250 има више од R-CTS1211

- 50% елитних гробова L621 xS17250, један вођа, 50% L621 xS17250 у елитним гробовима

- 25% R-CTS1211 у елитним гробовима

- 75% R-CTS1211 толерантни на лактозу при чему чине 50% толерантних читавог узорка из доба освајања

- 0% R-U106 и I-M253 толерантно на лактозу

- 0% R-U106 и I-M253 плавооких или плавокосих

- 0% R-CTS1211 плавооких или плавокосих

- 83% L621 xS17250 нетолерантно на лактозу (потпуно супротно од R-CTS1211)

- L621 xS17250 ако су елитни онда су браон очију, тамне косе и тена, ако нису 1/3 имају комбинацију плаве очи, коса и светла кожа, 2/3 неелитних плави

- E-V13 плавоок риђокос (Балкан Шпрахбунд?)

- нема R-М458 али има J1, J2a, R-L23, сви браон очију, косе

А ко би рекао, бар ја нисам ово очекивао. Негативна корелација R-CTS1211 и L621 xS17250 - све контра од заступљености преко аутозомалних особина, мтднк до статуса. Са друге стране поменуто није уочљиво код германских R-U106 и I-M253. Самим тим на основу приложених резултата може се закључити да су дотични узорци R-CTS1211 и L621 xS17250 припадали различитим етногрупама које су ушле у састав освајача.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Србин април 07, 2019, 12:50:35 пре подне
Грешка, не може да се исправи.

50% елитних L621 xS17250 је плаво, сви грађани црни.

Заправо побркао сам К3/12 са МХ/9. Овај горе близу елитних из Кароса, Мађархоморог издвојени доле.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Сол април 07, 2019, 11:33:11 пре подне
присуство R1a- Z94 > Z2124 у сва три периода (Хун-Авар-Conqueror), као и налаз ХГ краља Беле III. (Арпадовића) Z2123 > YP451+ > YP449- указује на карачајско-балкарски предео, као место порекла елитног дела освајача.

апропо, далматинска острва; последљи сакрални краљ/кенде, освајачке мађарске дуалне монархије (ђула= ратни вожд & кенде=сакрални вожд) зваше се Курсан Kurszán  Kusál, Cussan, dux Chussal Chussol, Chusdal, Cusa. Презиме Кусановић (R-CTS1211 >CTS3402 , Брач) је можда настало управо од тог необичног имена.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Србин април 07, 2019, 03:03:17 поподне
https://www.eupedia.com/forum/threads/38193-Huns-Avars-and-Hungars/page2?s=e5405d6b627cb8146f7739b47c708c17 (https://www.eupedia.com/forum/threads/38193-Huns-Avars-and-Hungars/page2?s=e5405d6b627cb8146f7739b47c708c17)

Дибран рече на Еупедији да у додацима изгледа има један М458, само не зна да ли је елита или не.

Једва чекам резултате анализе БАМ фајлова.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Дервента април 07, 2019, 11:49:06 поподне
Интересантан чланак је објављен у New Scientist  о миграцији носилаца Јамнаја културе у Европу. До сада се углавном могло читати о некој мирној коегзистенцији, али сада по први пут видим да се користи ријеч геноцид када се описује замјена до тада доминанних И и Г у Западној Европи са овим новопридошлим носиоцима хаплогрупе Р.

https://www.newscientist.com/article/mg24132230-200-story-of-most-murderous-people-of-all-time-revealed-in-ancient-dna/ (https://www.newscientist.com/article/mg24132230-200-story-of-most-murderous-people-of-all-time-revealed-in-ancient-dna/)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош април 08, 2019, 12:31:29 поподне
Обично буду кроз пар дана, ваљда ће тако бити и са овим радом.

Да ли су ово BAM file-ови?

https://www.ebi.ac.uk/ena/data/view/PRJEB31764
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Србин април 08, 2019, 01:17:05 поподне
Требало би да јесу, има тачно 49 узорака (46 мушкараца и три жене) а сви БАМ фајлови имају у називу префикс ХУН тј. из тог су рада.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош април 08, 2019, 01:29:58 поподне
Требало би да јесу, има тачно 49 узорака (46 мушкараца и три жене) а сви БАМ фајлови имају у називу префикс ХУН тј. из тог су рада.

Да, дефинитивно су из овог рада.

Издвојио сам једног I2a. Па ако неко жели нека покуша да отпакује фајл. Ако сазнамо грану једног, вероватно су и остали иста грана.

https://www.ebi.ac.uk/ena/data/view/ERS3324704
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Србин април 08, 2019, 01:37:55 поподне
Тачно, Валдемар на Антрогеници већ окачио тај линк.

https://anthrogenica.com/showthread.php?8066-DISCUSSION-THREAD-FOR-quot-Genetic-Genealogy-and-Ancient-DNA-in-the-News-quot/page229&s=f529d31e4ebd677269a7642de9f3963a (https://anthrogenica.com/showthread.php?8066-DISCUSSION-THREAD-FOR-quot-Genetic-Genealogy-and-Ancient-DNA-in-the-News-quot/page229&s=f529d31e4ebd677269a7642de9f3963a)

Можда је неко из иностранства већ почео.

Иначе чудно да на Антрогеници још није отворена посебна тема. Бар је ја не видим. На Еупедији јесте.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош април 08, 2019, 01:42:44 поподне
Тачно, Валдемар на Антрогеници већ окачио тај линк.

https://anthrogenica.com/showthread.php?8066-DISCUSSION-THREAD-FOR-quot-Genetic-Genealogy-and-Ancient-DNA-in-the-News-quot/page229&s=f529d31e4ebd677269a7642de9f3963a (https://anthrogenica.com/showthread.php?8066-DISCUSSION-THREAD-FOR-quot-Genetic-Genealogy-and-Ancient-DNA-in-the-News-quot/page229&s=f529d31e4ebd677269a7642de9f3963a)

Можда је неко из иностранства већ почео.

Иначе чудно да на Антрогеници још није отворена посебна тема. Бар је ја не видим. На Еупедији јесте.

Одлично! Брзо се шири прича...
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Дервента април 15, 2019, 09:24:22 поподне
Рад објављен данас у часопису Nature који се бави доласком носиоца пољопривредних култура у данашњу Британију:

https://www.nature.com/articles/s41559-019-0871-9 (https://www.nature.com/articles/s41559-019-0871-9)       
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische април 18, 2019, 11:12:20 поподне
A Transient Pulse of Genetic Admixture from the Crusaders in the Near East Identified from Ancient Genome Sequences (https://www.cell.com/ajhg/fulltext/S0002-9297(19)30111-9)

During the medieval period, hundreds of thousands of Europeans migrated to the Near East to take part in the Crusades, and many of them settled in the newly established Christian states along the Eastern Mediterranean coast. Here, we present a genetic snapshot of these events and their aftermath by sequencing the whole genomes of 13 individuals who lived in what is today known as Lebanon between the 3rd and 13th centuries CE. These include nine individuals from the “Crusaders’ pit” in Sidon, a mass burial in South Lebanon identified from the archaeology as the grave of Crusaders killed during a battle in the 13th century CE. We show that all of the Crusaders’ pit individuals were males; some were Western Europeans from diverse origins, some were locals (genetically indistinguishable from present-day Lebanese), and two individuals were a mixture of European and Near Eastern ancestries, providing direct evidence that the Crusaders admixed with the local population. However, these mixtures appear to have had limited genetic consequences since signals of admixture with Europeans are not significant in any Lebanese group today—in particular, Lebanese Christians are today genetically similar to local people who lived during the Roman period which preceded the Crusades by more than four centuries.

(https://i.imgur.com/fC9yLJQ.jpg)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: filipi април 25, 2019, 04:00:00 поподне
Megalitske grobnice u zapadnoj i sjevernoj neolitskoj Evropi.
I2a2 i I2a1b

https://www.pnas.org/content/early/2019/04/09/1818037116/tab-figures-data
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милан Петровић април 25, 2019, 04:15:14 поподне
Megalitske grobnice u zapadnoj i sjevernoj neolitskoj Evropi.
I2a2 i I2a1b

https://www.pnas.org/content/early/2019/04/09/1818037116/tab-figures-data

Ови I2a1b су наши преци?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: filipi април 25, 2019, 04:29:53 поподне
Ови I2a1b су наши преци?
Da, samo malo dalji :)

https://www.yfull.com/arch-3.07/tree/I2a1b/
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милан Петровић април 25, 2019, 04:35:39 поподне
Da, samo malo dalji :)

https://www.yfull.com/arch-3.07/tree/I2a1b/


То је сјајно. :)
Заиста су живели у ширем подручју Догерленда.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: filipi април 25, 2019, 04:44:14 поподне

То је сјајно. :)
Заиста су живели у ширем подручју Догерленда.
To je stablo M423 TMRCA oko 13900 godina. Ne samo to, vec i nas mladji predak u tom stablu L621, TMRCA oko 6500 godina, tj njegovi potomci, su zivjeli i na Britanskim ostrvima i sirom centralne i zapadne Evrope, pa do Bjelorusije.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: ДушанВучко април 26, 2019, 02:25:42 пре подне

То је сјајно. :)
Заиста су живели у ширем подручју Догерленда.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d5/Doggerland3er.png/1280px-Doggerland3er.png)
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=23.msg17773#msg17773
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милан Петровић април 26, 2019, 02:39:49 пре подне
(https://scontent.fbeg9-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/fr/cp0/e15/q65/51739608_2143523339034500_9177125323660066816_o.jpg?_nc_cat=103&efg=eyJpIjoidCJ9&_nc_ht=scontent.fbeg9-1.fna&oh=103ed5d0ae65bcde6a8b059c41d4affd&oe=5D37A754)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош мај 08, 2019, 05:29:31 поподне
Један рад о масовној гробници из периода 2880-2776 п.н.е. (Globular Amphora Culture), код села Кошице у јужној Пољској. Занимљиво да је хаплогрупа пронађена код 8 мушкараца, уједно и једина, I2a-M223>L801 (https://www.yfull.com/tree/I-L801/).

https://www.pnas.org/content/early/2019/04/30/1820210116

(https://4.bp.blogspot.com/-Q7sYVzsPWsE/XNFK_nmpdEI/AAAAAAAAH0c/XlGVsjTfwmgYJ--55p-JLIrWWhWJfxvpwCLcBGAs/s1600/Late_Neolithic_mass_grave_Fig_3.jpg)

(https://i.postimg.cc/63FLhhYx/20190508-180343.jpg)

(https://i.postimg.cc/pXfYDzj3/20190508-180410.jpg)

Ако је рачуница на Yfull-у: TMRCA CI 95% 4900<->3300 ybp, онда је ово матично подручје целе I2a-L801.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Иван Вукићевић мај 08, 2019, 07:19:29 поподне
Један рад о масовној гробници из периода 2880-2776 п.н.е. (Globular Amphora Culture), код села Кошице у јужној Пољској. Занимљиво да је хаплогрупа пронађена код 8 мушкараца, уједно и једина, I2a-M223>L801 (https://www.yfull.com/tree/I-L801/).

Постоји могућност да су само тестирали до сада познате гране (попут YSEQ панела). Могуће је да су L801* тј. да припадају подграни која још увек није именована.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош мај 08, 2019, 07:41:13 поподне
Постоји могућност да су само тестирали до сада познате гране (попут YSEQ панела). Могуће је да су L801* тј. да припадају подграни која још увек није именована.

Ако узмемо процену Yfull-а као тачну, онда је ово сам почетак овог СНП-а, што значи да је за то време, последњи у низу и да нема низводних грана.

Иначе овде се види да је реч о једној породици: мајци старој око 60 година и четворица синова, старих од 40 до 20 година. Тројица су сигурно ожењени и двојица старијих имају по двоје деце (6,14,16 и 17 година), млађи једно дете, старо 2 године, а најмлађи изгледа није био жењен. Штрче једна жена стара око 35 година и мушко дете, старо око 2 године, исте хаплогрупе као остали мушкарци, али митахондријске днк која није нађена у групи.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милан Петровић мај 08, 2019, 07:48:04 поподне
Шта их је убило, некаква епидемија?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош мај 08, 2019, 07:50:45 поподне
Шта их је убило, некаква епидемија?

Пише у тексту. Убијени су ударцима у главу. Не може се поуздано рећи да ли су убијени од стране степских придошлица или у неком међусобном сукобу.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Иван Вукићевић мај 08, 2019, 08:00:06 поподне
Ако узмемо процену Yfull-а као тачну, онда је ово сам почетак овог СНП-а, што значи да је за то време, последњи у низу и да нема низводних грана.

У тексту се не спомиње да нису успели да издвоје баш ниједну подграну за ову породицу нити да су се тиме уопште бавили.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук мај 23, 2019, 02:00:04 поподне
Нови рад са археогенетским узорцима из бронзаног и гвозденог доба Естоније и Ингрије (околина Санкт Петербурга, Русија). Занимљив је због прве појаве N1-M178 хаплогрупе (бивши N1c) у оквиру гвозденог доба, која је представљена својим подгранама L392/L1026 и још низводнијом L550; аутори претпостављају да припадници N1 хаплогрупе на те просторе долазе током гвозденог доба као говорници уралских језика (од којих су настали естонски, фински и њима сродни језици). Примећује се изразита доминација R1a хаплогрупе (Балтословени), извучене су и неке ниже подгране које су учествовале у каснијој словенској етногенези - YP340 и Y2902 (обе испод Z280>CTS1211); такође је приметно потпуно одсуство хаплогрупе I.

https://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(19)30424-5?_returnURL=https%3A%2F%2Flinkinghub.elsevier.com%2Fretrieve%2Fpii%2FS0960982219304245%3Fshowall%3Dtrue#secsectitle1180
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук јун 21, 2019, 10:42:48 поподне
Нови рад о критској аутозомалној генетици:

https://onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.1111/ahg.12328

Занимљиво је присуство потенцијалне аутозомалне ДНК која би могла да се повеже са Словенима:

"(3) evidence of a genetic relationship among the Cretans and Central, Northern, and Eastern Europeans, which could be explained by the settlement in the island of northern origin tribes during the medieval period

"The results of the ALDER analysis suggest that settlers from the North reached Crete between the third and the 13th centuries C.E. This time frame is compatible with either the Goths reaching Crete in the fourth to sixth centuries or the Slavs in the seventh century or with Byzantines resettling populations on the island the 10th century C.E.
"
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Србин јун 30, 2019, 12:19:16 пре подне
Објављен препринт предстојећег рада Bennet et al. "The origin of the Gravettians: genomic evidence from a 36,000-year-old Eastern 2 European" на bioRxiv-у.

Link: https://www.biorxiv.org/content/10.1101/685404v1 (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/685404v1)

Рад се бави испитивањем порекла становништва везаног за млађепалеолитску културу Граветијена. У питању је локалитет Буран Каја III на Криму.

Buran Kaya 3A старости 35775calBP припада мтДНК хаплогрупи N1, односно Y хаплогрупи BT, највероватније CT или C.

Што се тиче аутозомалне анализе интересантна су ова два пасуса.

Цитат
Discussion

The results of the genome-wide analysis of BuranKaya3A offer important evidence linking the
previously established genetic signature of the manufacturers of the Gravettian in Central Europe
to a much earlier appearance of the Gravettian in Eastern Europe. The absence of the “Common
West Eurasian” ancestry, as represented by Villabruna, in BuranKaya3A marks a key genetic
distinction between the Gravettian inhabitants of Buran-Kaya III, possibly including the broader
populations of EUP Eastern Europe as well, and the UP populations of Western and Central
Europe, which is characterized by a West-to-East reduction in “Common West Eurasian” ancestry
(seen in Extended Data Figure 10). The association we show here of this eastern genetic character
with the cultural material of the Gravettian of Buran-Kaya III, which has been compared to nearby
contemporaneous Early Upper Palaeolithic assemblages from the Caucasus indicated in Figure
3, collectively support an eastern advance of AMHs during the EUP into Europe through the
Caucasus as has been previously proposed based on archaeological evidence alone. Such a
population would have had to have split from the settlers of Central Europe and the Mediterranean
prior to their acquisition of the Common West Eurasian component as represented by Villabruna.
In this scenario, the technical adaptations required for the challenging environment of the open
Eastern European plains, a dryer landscape with little natural shelter, as well as possible cultural
exchanges with local populations, may have played a role in the development of the Early
Gravettian industry. The individuals recently characterized genetically from layer C of
Dzudzuana cave in the Caucasus (data not yet available), who were found to contain ancestry (both
Basal Eurasian and Common West Eurasian) that was absent ca. 9,000 years earlier in Crimea,
may represent more recent immigration into Eastern Europe. A higher resolution of these
movements awaits genetic analysis of more EUP and MUP sites from this region.

Цитат
Low Common West Eurasian ancestry in UP Eastern Europe

Ancestry from a population which split from all non-Africans prior to their separation from each
other, termed Basal Eurasian, had not been known in Europe until after the Last Glacial Maximum
(LGM). However, two 24,000-27,000-year-old (cal BP) individuals from layer C at Dzudzuana
Cave in the southern Caucasus have recently been reported to share ~70% common ancestry with
Villabruna and ~30% ancestry deriving from this Basal-Eurasian source. Additionally, varying
layers of Villabruna ancestry, which did not enter Europe in an unmixed form prior to ca. 14,000
years ago (cal BP), have been found in members of the Gravettian Vestonice cluster as well as
the Magdalenian El Miron cluster, indicating a degree of shared ancestry in these groups with a
“Common West Eurasian” population. We calculated the relative level of Basal Eurasian
ancestry using D-statistic D(EUP East Asian, UP, Ust-Ishim, Mbuti), where a positive value
indicates Basal Eurasian ancestry as allele sharing between the UP individual and Africans. This
analysis showed BuranKaya3A, like other pre-LGM UP Europeans, to be lacking Basal Eurasian
ancestry (Extended Data Figure 9). Similar tests examine the relative affinities of Palaeolithic and
Mesolithic populations to Villabruna as opposed to either modern East Asians, D(x, Han;
Villabruna, Mbuti), or BuranKaya3A, D(x, BuranKaya3A; Villabruna, Mbuti) (Extended Data
Figures 10 and 11, respectively). These results show levels of Villabruna ancestry in Eastern
European EUP individuals (Sunghir3, Kostenki12, Kostenki14, and BuranKaya3A) below that of
later UP Central and Western Europeans from Gravettian contexts (the Vestonice cluster).
Intriguingly, this includes a proportion of shared ancestry with Villabruna in BuranKaya3A similar
to that found in Ust-Ishim and both ancient and modern East Asians (Extended Data Figures 10
and 11), which should be insignificant based on previous admixturegraph analysis.

Буран Каја А3 не поседује ни BE (Basal Eurasian/Базални Евроазијат) ни CWE (Common West Eurasian/Општи Западни Евроазијат) компоненту у свом аутозомалном саставу што сугерише да се ради о популацијама које су се одвојиле раније од оних са уделом CWE компоненте (централноевропски Граветијен Вестонице и западноевропски Магдаленијен Ел Мирон) а што подржава стабло из Лазаридисовог препринта рада о Дзудзуани (CWE и Сунгир3/Костенки14 се одвојили од WE).

Највише CWE имају Лошбур и Бишон, са друге стране та компонента је најмање заступљена код БуранКајаА3, Уст-Ишим те код древних и савремених Источних Азијата.

Од запада ка истоку постоји градација смањења удела CWE што одговара већој заступљености архаичних популација старијег слоја у Источној Европи за време горњег Палеолита. Поменуто би требало да наведе на претпоставку да се миграција популација везаних за CWE са истока на запад десила релативно брзо јер у супротном имали би много већи удео старијих компоненти и на западу.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош јун 30, 2019, 06:59:23 поподне
Нови рад о Неандерталцима, Денисовцима, архаичним и модерним људима...

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/674986v1
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук јул 03, 2019, 11:46:37 поподне
Рад о археогенетским резултатима становника древног филистејског града Ашкелона (касно бронзано-рано гвоздено доба); аутозомалним анализама је доказано да Филистејци заиста потичу из Европе, односно да су досељеници из времена касног бронзаног доба на тло Палестине. Рађене су и мтДНК и Y-ДНК анализе, мада што се тиче ових последњих нажалост нису успели да издвоје неке смисленије и ниже подгране (издвојене су само код 4 индивидуе - Ј, R1, BT и L).

https://advances.sciencemag.org/content/5/7/eaax0061

https://www.sciencemag.org/news/2019/07/biblical-philistines-archenemies-ancient-israelites-hailed-europe-dna-reveals
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук јул 04, 2019, 12:11:18 поподне
Рад о археогенетским резултатима становника древног филистејског града Ашкелона (касно бронзано-рано гвоздено доба); аутозомалним анализама је доказано да Филистејци заиста потичу из Европе, односно да су досељеници из времена касног бронзаног доба на тло Палестине. Рађене су и мтДНК и Y-ДНК анализе, мада што се тиче ових последњих нажалост нису успели да издвоје неке смисленије и ниже подгране (издвојене су само код 4 индивидуе - Ј, R1, BT и L).

https://advances.sciencemag.org/content/5/7/eaax0061

https://www.sciencemag.org/news/2019/07/biblical-philistines-archenemies-ancient-israelites-hailed-europe-dna-reveals

Допуна за Филистејце:

Ted Kandell је поделио везу у групи: Ancient DNA.
1 сат · Ashqelon, Израел ·
Corrected Y-DNA for the Philistines:
ASH008 ASH066 J-Z2331
ASH067 R1b-M269
ASH087 L-M20


https://docs.google.com/spreadsheets/d/1A1j-n_jDGYYN7tUHGFBkj6x4ohzYr987spqa_SILPJo/edit?#gid=894106243
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Radul јул 04, 2019, 02:10:37 поподне
Допуна за Филистејце:

Ted Kandell је поделио везу у групи: Ancient DNA.
1 сат · Ashqelon, Израел ·
Corrected Y-DNA for the Philistines:
ASH008 ASH066 J-Z2331
ASH067 R1b-M269
ASH087 L-M20


https://docs.google.com/spreadsheets/d/1A1j-n_jDGYYN7tUHGFBkj6x4ohzYr987spqa_SILPJo/edit?#gid=894106243

Хвала Ниџа, ово је право моћно! 8)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук јул 12, 2019, 01:07:55 пре подне
Нови рад о Скитима, од бронзаног преко гвозденог доба па све до черњаховске културе (3-4. век н.е.). Тестирано је пет временски и територијално различитих популација Скита:

https://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(19)30712-2

Што се тиче Y-ДНК, издвојене су следеће хаплогрупе:

https://www.cell.com/cms/10.1016/j.cub.2019.06.019/attachment/d57f7395-4faf-4f6c-8d38-7d30448193d8/mmc1

Занимљиво је присуство скандинавске R1a-Z284>S4458>S5301 (у раду означена као R1a1e-CTS1123) међу јужноуралским Скитима. R1a (више грана, међу којима и Z93) је свакако најбројнија, јавља се и Q1-L332, E1b-M84, J1-P58 и J2a.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук јул 12, 2019, 05:33:58 поподне
Нови рад о Скитима, од бронзаног преко гвозденог доба па све до черњаховске културе (3-4. век н.е.). Тестирано је пет временски и територијално различитих популација Скита:

https://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(19)30712-2

Што се тиче Y-ДНК, издвојене су следеће хаплогрупе:

https://www.cell.com/cms/10.1016/j.cub.2019.06.019/attachment/d57f7395-4faf-4f6c-8d38-7d30448193d8/mmc1

Занимљиво је присуство скандинавске R1a-Z284>S4458>S5301 (у раду означена као R1a1e-CTS1123) међу јужноуралским Скитима. R1a (више грана, међу којима и Z93) је свакако најбројнија, јавља се и Q1-L332, E1b-M84, J1-P58 и J2a.

Исправка Теда Кандела у вези с овим радом и занимљива вест за све који се занимају за J1 хаплогрупу:

"MJ-52, a Scythian from Kazakhstan, from the 8th–5th century BCE Tasmola culture, is J1-L620*, not J1-P58 as stated in the Jarve et al. (2019) study.
In spite of being derived for (J1-P58 equivalent) PF4693;Z2357;YSC0000168;AM01307+,
he's ancestral for (J1-P58 equivalent)
CTS4823;PF4841;AM01315-
He's derived down to J-L620, but ancestral for:
J-L136 equivalents:
AM01332;Z2369;PF4821-
AM01308;CTS3101-
J-FGC6065 equivalents:
Y19466-
J-FGC6031 equivalents:
FGC6126-
FGC6068-
FGC6167-
The J SNP calls are here:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1fgYZWBXjs91U_ecd2jWm9m4rJ9MRhb2ZWKFNJQebHyA/edit?usp=sharing
https://yfull.com/tree/J-L620/
The study:
https://www.cell.com/current-biology/fulltext/S0960-9822(19)30712-2
He's mtDNA A23, which is today found only in Iran and Siberia.
"
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: ДушанВучко јул 13, 2019, 05:47:12 поподне


Занимљиво је присуство скандинавске R1a-Z284>S4458>S5301 (у раду означена као R1a1e-CTS1123) међу јужноуралским Скитима. R1a (више грана, међу којима и Z93) је свакако најбројнија, јавља се и Q1-L332, E1b-M84, J1-P58 и J2a.
Јел би могло присуство ове скандинавксе гране међу јужноуралским Скитима да име везе са овим?:
"This study confirms that Europe is important, but also that a parallel influence from the east and towards northern Scandinavia exists,” says Prescott, who was not involved in the new study. He is an archaeologist and an expert in The new stone age and The bronze age.

The results confirm that northern countries were not an Arctic dead end, but could have been a melting pot of people from continental Europe and the Urals, who brought new technologies like ceramics from as far away as China.

The results confirm that northern countries were not an Arctic dead end, but could have been a melting pot of people from continental Europe and the Urals, who brought new technologies like ceramics from as far away as China."

Ако је било контаката Скандинаваца са људима са Урала у бронзаном добу, можда је неки ген отишао назад, за Урал?
http://sciencenordic.com/first-scandinavians-came-north-and-south
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук јул 14, 2019, 12:30:53 пре подне
Ако је било контаката Скандинаваца са људима са Урала у бронзаном добу, можда је неки ген отишао назад, за Урал?
http://sciencenordic.com/first-scandinavians-came-north-and-south

Могуће, мада није искључено да су погрешили у одређивању, као за онај J1-L620*, за који су написали да је J1-P58.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Сол октобар 14, 2019, 07:35:41 поподне
да ли су негде објављени резултати ...The analysis revealed that the skulls belonged to three malnourished males, between the ages of 14 and 16, who had lived between 415 and 560 A.D. There were no signs of violent death.

DNA testing revealed the flat-topped skull hailed from somewhere in the Middle East, northern Africa or southeastern Europe. The egg-shaped skull belonged to someone from East Asia. The unaltered skull likely came from a person of west Eurasian ancestry. Their genes were relatively unmixed, suggesting they had moved from these places or their parents had....?

Cranial deformation and genetic diversity in three adolescent male individuals from the Great Migration Period from Osijek, eastern Croatia
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: radon октобар 14, 2019, 08:39:48 поподне
да ли су негде објављени резултати ...The analysis revealed that the skulls belonged to three malnourished males, between the ages of 14 and 16, who had lived between 415 and 560 A.D. There were no signs of violent death.

DNA testing revealed the flat-topped skull hailed from somewhere in the Middle East, northern Africa or southeastern Europe. The egg-shaped skull belonged to someone from East Asia. The unaltered skull likely came from a person of west Eurasian ancestry. Their genes were relatively unmixed, suggesting they had moved from these places or their parents had....?

Cranial deformation and genetic diversity in three adolescent male individuals from the Great Migration Period from Osijek, eastern Croatia

Jesu, nešto sam ja pisao o tome, ali nisu izvučeni Y-DNK profili, samo autosomalni

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3.msg122174#msg122174
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Сол октобар 14, 2019, 08:53:07 поподне
Jesu, nešto sam ja pisao o tome, ali nisu izvučeni Y-DNK profili, samo autosomalni

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3.msg122174#msg122174

Хвала radon-е!  :)

Да ли можда знаш из ког је рада налаз ратника Ј1 (такође из миграционог времена у Славонији) ?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: radon октобар 14, 2019, 08:54:51 поподне
Хвала radon-е!  :)

Да ли можда знаш из ког је рада налаз ратника Ј1 (такође из миграционог времена у Славонији) ?

Da budem iskren ne znam za nekog J1 ratnika iz Slavonije. Moguće da sam propustio nešto. Jedino što mi pada na pamet jeste J1 sahranjen sa mađarskim kraljevima, verovatno CTS1460
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: radon октобар 14, 2019, 09:01:40 поподне
Postoji jedan rad za koji se ne sećam da smo ga pominjali. U pitanju su ostaci sa franačkog groblja u Holandiji. Iz nekih razloga, između ostalih i zbog konjske opreme sahranjene sa njima pretpostavljaju da bi se moglo raditi o Avarima, iako su po svemu sudeći duže vreme živeli na prostoru gde su sahranjeni. U pitanju su dva J2a i jedan J2b. Ni jedna od tih grupa nije baš nešto česta u današnjoj Holandiji pa su rezultati zato još zanimljiviji. Rad je inače star četiri godine, iz 2015 godine.

https://j2-m172.info/2015/04/three-j2-found-at-merovingian-buriel-site-roman-frankish-transitional-period/

Цитат
When they talk about Avar like equipment its just that: Avar like, not directly Avar but like it. What comes to mind to me is Sarmatian and/or Thracian horsemen for instance in Roman service. The paper does show the dispersal of these type of equipment along the Rhine Danube frontier. It is known that in the Maastricht area Roman cavalry was stationed. There is no Dutch history telling us of any Avar invasions and in this research which is done with great precision there isn’t a single clue regarding any forceful occupation of any faction or battle or anything to suggest an Avar invasion. Frankish Avar wars occur much later in the Karolingian era. In the Netherlands there are sites that show massive damage that occurred from Germanic assaults on Roman villas and/or castras. Stuff like that is not the case here. They buried among locals, their wifes are locals, their children are locals. The graves were also repeatedly in use so other generations were added to it. Everything is consistent with late Roman early Middle Ages transitional period. Locals wouldn’t have their attackers among them in their graves, this isn’t logical. The reason the researchers put forth this theory instead of an Avar invasion/occupation/replacement is simply because no Avar ‘invasion’ evidence exists. This research covered basically everything there is to research about the grave-site, some type of occupation/replacement would certainly have showed up. What is documented in Dutch history however is the presence of Roman horsemen/legionnaires/farmers from many different J2 rich areas. To me this papers makes a lot of sense as it jives with pretty much everything I’ve been saying for a while now. From the J2b2 indirect descendants of Charlemagne, to the Trojan Frankish origin myth, the descriptions of Tacitus of Asciburgium, Romans Christianity, Equitates, etc. The authors are political/smart enough to not make a definite claim regarding their origins but like I said they do say that the positioning of the burial field right on the main building of the Roman complex is meaningful. It sure does sound logical to me.
Regarding ethnic connections: There is this well known pre-Merovingian figure from the same area: Saint Servatius. He was born in Armenia and died prob. 384 AD in Maastricht

Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Bane новембар 07, 2019, 09:16:20 поподне

Ancient Rome: A genetic crossroads of Europe and the Mediterranean (https://sci-hub.tw/10.1126/science.aay6826)

Цитат
Ancient Rome was the capital of an empire of ~70 million inhabitants, but little is known about the
genetics of ancient Romans. Here we present 127 genomes from 29 archaeological sites in and around
Rome, spanning the past 12,000 years.
We observe two major prehistoric ancestry transitions: one with
the introduction of farming and another prior to the Iron Age. By the founding of Rome, the genetic
composition of the region approximated that of modern Mediterranean populations. During the Imperial
period, Rome’s population received net immigration from the Near East, followed by an increase in
genetic contributions from Europe. These ancestry shifts mirrored the geopolitical affiliations of Rome
and were accompanied by marked interindividual diversity, reflecting gene flow from across the
Mediterranean, Europe, and North Africa.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Zor новембар 07, 2019, 09:59:51 поподне
Ancient Rome: A genetic crossroads of Europe and the Mediterranean (https://sci-hub.tw/10.1126/science.aay6826)

 Код латинских племена очекивано доминира R1b, но занимљиво једини етрурски Y-днк је J-M12 (J-L283 вјероватно ?), E-V13 нема чак ни у доба Принципата на солидном узорку, тек у позној антици један. J-L26 у неолиту..
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук новембар 08, 2019, 09:00:58 пре подне
Ексел табела са древним узорцима из овог рада:

https://docs.google.com/spreadsheets/d/1hH1c-vKI6kdkXRrPKiYmD3ICkDpMjaO_fixBA0iGAxo/edit
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Небојша новембар 08, 2019, 10:55:59 пре подне
Ексел табела са древним узорцима из овог рада:

https://docs.google.com/spreadsheets/d/1hH1c-vKI6kdkXRrPKiYmD3ICkDpMjaO_fixBA0iGAxo/edit

Велики број J узорака. Очекивано присуство J-L70, за коју се и верује да се највише ширила у доба Рима и током грчке колонизације. Штета што ови J-M12 немају дубљу одредницу. С обзиром да видим једног J2b-M241>Z631 (дакле познат дубљи СНП), надаћу се да ова двојица J2b-M12 могу бити и M205. :)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: radon новембар 08, 2019, 11:43:31 пре подне
Велики број J узорака. Очекивано присуство J-L70, за коју се и верује да се највише ширила у доба Рима и током грчке колонизације. Штета што ови J-M12 немају дубљу одредницу. С обзиром да видим једног J2b-M241>Z631 (дакле познат дубљи СНП), надаћу се да ова двојица J2b-M12 могу бити и M205. :)

Koliko vidim, izgleda da ima jedan Y134194. Čestitamo! :)

https://anthrogenica.com/showthread.php?18871-Ancient-Rome-A-genetic-crossroads-of-Europe-and-the-Mediterranean&p=617967&viewfull=1#post617967
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Небојша новембар 08, 2019, 11:49:17 пре подне
Koliko vidim, izgleda da ima jedan Y134194. Čestitamo! :)

https://anthrogenica.com/showthread.php?18871-Ancient-Rome-A-genetic-crossroads-of-Europe-and-the-Mediterranean&p=617967&viewfull=1#post617967

Сад тек видим! Значајна ствар за M205, хвала радоне! Уз ове друге M12 и M241, значајно присуство хаплогрупе J2b. Ови M12 могу бити M12*, има их на ширем медитеранском подручју. Мада, верујем да су нека дубља пдограна.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук новембар 08, 2019, 11:50:27 пре подне
Велики број J узорака. Очекивано присуство J-L70, за коју се и верује да се највише ширила у доба Рима и током грчке колонизације. Штета што ови J-M12 немају дубљу одредницу. С обзиром да видим једног J2b-M241>Z631 (дакле познат дубљи СНП), надаћу се да ова двојица J2b-M12 могу бити и M205. :)

Зор је на теми J2b-M241 написао да је дубља грана од узорка R474 (Етрурац) - J2b2-CTS6190.

https://www.yfull.com/tree/J-CTS6190/

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1981.msg124620#msg124620
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Небојша новембар 08, 2019, 12:26:29 поподне
Не знам да ли је неко помињао, али је TMRCA за M205 скочио за 3000 год. Био је око 5000 година, сада је 8300. Не знам да ли се и код других подграна на Yfull десио у задње време овакав скок.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош новембар 08, 2019, 12:48:29 поподне
Не знам да ли је неко помињао, али је TMRCA за M205 скочио за 3000 год. Био је око 5000 година, сада је 8300. Не знам да ли се и код других подграна на Yfull десио у задње време овакав скок.

Како BigY има бољу покривеност, очитао је вероватно већи број СНП-ова, а самим тим и новеле. Изгледа да су Саудијци који су означени као нови на стаблу, заслужни за ово. Прекомпоновање нпр. PH908 стабла TMRCA је пао са 1850 на 1700. Када се погледа у info, види се да је рачуница 1635. Са новим резултатима TMRCA ће расти, али како је у питању млада грана, 1800 ybp је максимум.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Atlantische новембар 08, 2019, 12:55:25 поподне
Занимљиво одсуство L43> грана које данас чине највећи део L497 хаплотипова у Италији. Иако су у питању свега три резултата који су L497+, сви су са различитих локација и периода и припадају грани Z726 (https://www.yfull.com/tree/G-Z726/), а два још низводнијој CYS4803 која за разлику од L43> грана има практично одсуство у јужнијим крајевима (Апенини, Балкан) и добрим делом има своје ''чисте'' келтске и германске огранке, присутне у већем броју и у Британији.

Late Antiquity: Z726 (Crypta Balbi)
Late Medieval: Z726>CTS4803>Z6150 (https://www.yfull.com/tree/G-Z6150/)>Z30771 (Villa Magna)
Renaissance:   Z726>CTS4803>S2808>S23438 (https://www.yfull.com/tree/G-S23438/)(Cancelleria)

Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: drajver новембар 08, 2019, 02:21:43 поподне
Како BigY има бољу покривеност, очитао је вероватно већи број СНП-ова, а самим тим и новеле. Изгледа да су Саудијци који су означени као нови на стаблу, заслужни за ово. Прекомпоновање нпр. PH908 стабла TMRCA је пао са 1850 на 1700. Када се погледа у info, види се да је рачуница 1635. Са новим резултатима TMRCA ће расти, али како је у питању млада грана, 1800 ybp је максимум.

Већа покривеност не би требала да утиче, јер би то све требало бити укалкулисано у формули. Уколико тест са већом или квалитетнијом покривеношћу даје већи број СНП-ова, онда и број СНП-ова по години би требало да се усклади са тим. BigY700 би требао да да 50% више СНП-ова у односу на BigY500. Уколико се за BigY500 рачунало око 150 година по СНП-у, онда би за BigY700 требало рачунати 80 година по СНП-у. И тако за сваки други тест у складу са његовом покривеношћу (Данте Лабс и остали)

У овом конкретном случају, мислим да се ради о таквом неусклађивању, јер су године подигли новоубачени Саудијац и Палестинац (YF17356 и YF13211). Њих двојица имају ненормално много новела у односу на све остале. То једино ако су они нека стара грана,а сви остали млађи на нивоу 5000 година. Треба сачекати сљедеће сређивање стабла.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Zor новембар 08, 2019, 02:24:35 поподне
Зор је на теми J2b-M241 написао да је дубља грана од узорка R474 (Етрурац) - J2b2-CTS6190.

https://www.yfull.com/tree/J-CTS6190/

 Нашао је Фљор да дијели R474 три SNP-а са Американцем YF03795. Чини се да је J-CTS6190 сасвим етрурска грана (Италија, Португалци).

Иначе,
 R50 , Centocelle, 135-244CE (Imperial Rome) J-M205>Y134194

 J-M205 је већ раније нађен у "римском" контексту (онај гладијатор..).
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: radon новембар 08, 2019, 03:16:40 поподне
Koliko vidim prema autosomalnoj DNK, ovog J2b Y134194 baca između južne Italije, Grčke i Kipra, bliže južnoj Italiji. Možda je testirani već neko vreme bio na tom području pa je treća ili četvrta generacija. Moguće i da je u pitanju neka feničanska DNK koja je samo otišla malo severnije.

https://anthrogenica.com/showthread.php?18871-Ancient-Rome-A-genetic-crossroads-of-Europe-and-the-Mediterranean&p=618080&viewfull=1#post618080

Kad sam vidio onoliko J1 uzoraka, pogotovo CTS5368 pomislio sam da bi tu mogao biti i neki PF7263 ali sad, gledajući mesta koja zauzimaju na grafici, sumnjam u to.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Zor новембар 08, 2019, 03:22:54 поподне
R437 Latin, Prenestini Tribe, 400 - 200 BCE  R-U152>L2>ZZ48>FGC10543>FGC10530>FGC10536>PR5365 (FTDNA, на YFull-у је само присутна грана R-Y84137 која је испод ZZ48)
R435 Latin, Prenestini Tribe, 600 - 200 BCE, R-Z145
R851 Latin, 800 - 500 BCE,  R-DF90
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош новембар 08, 2019, 03:34:30 поподне
Већа покривеност не би требала да утиче, јер би то све требало бити укалкулисано у формули. Уколико тест са већом или квалитетнијом покривеношћу даје већи број СНП-ова, онда и број СНП-ова по години би требало да се усклади са тим. BigY700 би требао да да 50% више СНП-ова у односу на BigY500. Уколико се за BigY500 рачунало око 150 година по СНП-у, онда би за BigY700 требало рачунати 80 година по СНП-у. И тако за сваки други тест у складу са његовом покривеношћу (Данте Лабс и остали)

У овом конкретном случају, мислим да се ради о таквом неусклађивању, јер су године подигли новоубачени Саудијац и Палестинац (YF17356 и YF13211). Њих двојица имају ненормално много новела у односу на све остале. То једино ако су они нека стара грана,а сви остали млађи на нивоу 5000 година. Треба сачекати сљедеће сређивање стабла.

Да, то је главни проблем, што њих двојица имај по преко 100 СНП-ова, а формула је остала иста.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: сɣнце новембар 08, 2019, 06:23:03 поподне
Нашао је Фљор да дијели R474 три SNP-а са Американцем YF03795. Чини се да је J-CTS6190 сасвим етрурска грана (Италија, Португалци).

Иначе,
 R50 , Centocelle, 135-244CE (Imperial Rome) J-M205>Y134194

 J-M205 је већ раније нађен у "римском" контексту (онај гладијатор..).

Етрусци су осим Тоскане насељавали и Ретију. У латинским историјским изворима (могу по потреби истражити којим) спомиње се, да су Етрусци избегли у Горе Ретије када су у долине провалили Гали.
Осим тога етрушчански језик веома је сродан с језиком острва Лемнос и с њим твори тзв. тирренску језичну породицу.
Извори говоре о легендама о досељењу Етруска из Грчке, али је и други пут могућ. Генетика може одгонетнути то питање.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Zor новембар 08, 2019, 07:42:43 поподне
Етрусци су осим Тоскане насељавали и Ретију. У латинским историјским изворима (могу по потреби истражити којим) спомиње се, да су Етрусци избегли у Горе Ретије када су у долине провалили Гали.
Осим тога етрушчански језик веома је сродан с језиком острва Лемнос и с њим твори тзв. тирренску језичну породицу.
Извори говоре о легендама о досељењу Етруска из Грчке, али је и други пут могућ. Генетика може одгонетнути то питање.

 Мислим да се лемнијски језик води као генетски ближи етрурском него и један од њих ретском.

 Албанци углавном тврде да је овај Етрурац није "прави" већ да је "илирског/месапског/дарданског поријекла" (смијешно за Дарданце, изворни Дарданци нису били Илири већ Мези) да би се одбранила теза о доласку J-L283 из степа. Међутим кад се крену истраживати популације, обично чешће хаплогрупе излазе прво, дакле не бих рекао да ће на 50 Етрураца ово остати једини J-L283. Налаз J-L283 код Етрушчана уз налазе J-L283 код Нурагијских Сардињана праве проблем степској теорији. Прво код Сардињана никакве степске R1b (осим R-V88) у то доба нису регистроване.

 Ова грана је опет 3800 г. удаљена од балканских, такођер има један на Сардинији код којег нема позиције за ниже гране. Но и све старије гране J-L283 су разноврсне на Сардинији. Могла би ово бити грана која је остала у Италији ако се иде мојом тезом о доласку J-L283 на Балкан са Бел-Бикер популацијом.

 Што се тиче ретског, занимљив је налаз G-Y8903 на отоку Лемносу, овај Грк мислим није близак никоме. Очекивати је да би за очување тиренске групе језика могла "стајати" нека хаплогрупа/грана. Од неолитске хг. G2a, L497 која је јака у ретским подручјима, а има је и у Италији би могла бити таква, наравно гране L497 су касније учествовале и у келтским миграцијама. Занимљиво јавља се на Лемносу и G-L91 (невген 67 маркера). Дакле неке необичне G2a гране баш на Лемносу. Трећи је неки I1.

 Ако би ишли по доласку Етрураца са истока онда би западни Балкан говорио тиренским дијалектом у то доба, но вјерујем да би се нашле такве паралеле у ономастици Делмата и осталих група да је то случај.
 Опет подсјећам да је онај J-L283 далматски узорак од прије 3600 г. био аутозомално најближи сјеверним Талијанима, па Каталонцима, слично као и узорак прије 3200 г. на мислим јаподском подручју.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук новембар 08, 2019, 10:15:01 поподне
Мислим да се лемнијски језик води као генетски ближи етрурском него и један од њих ретском.

 Албанци углавном тврде да је овај Етрурац није "прави" већ да је "илирског/месапског/дарданског поријекла" (смијешно за Дарданце, изворни Дарданци нису били Илири већ Мези) да би се одбранила теза о доласку J-L283 из степа. Међутим кад се крену истраживати популације, обично чешће хаплогрупе излазе прво, дакле не бих рекао да ће на 50 Етрураца ово остати једини J-L283. Налаз J-L283 код Етрушчана уз налазе J-L283 код Нурагијских Сардињана праве проблем степској теорији. Прво код Сардињана никакве степске R1b (осим R-V88) у то доба нису регистроване.

 Ова грана је опет 3800 г. удаљена од балканских, такођер има један на Сардинији код којег нема позиције за ниже гране. Но и све старије гране J-L283 су разноврсне на Сардинији. Могла би ово бити грана која је остала у Италији ако се иде мојом тезом о доласку J-L283 на Балкан са Бел-Бикер популацијом.

 Што се тиче ретског, занимљив је налаз G-Y8903 на отоку Лемносу, овај Грк мислим није близак никоме. Очекивати је да би за очување тиренске групе језика могла "стајати" нека хаплогрупа/грана. Од неолитске хг. G2a, L497 која је јака у ретским подручјима, а има је и у Италији би могла бити таква, наравно гране L497 су касније учествовале и у келтским миграцијама. Занимљиво јавља се на Лемносу и G-L91 (невген 67 маркера). Дакле неке необичне G2a гране баш на Лемносу. Трећи је неки I1.

 Ако би ишли по доласку Етрураца са истока онда би западни Балкан говорио тиренским дијалектом у то доба, но вјерујем да би се нашле такве паралеле у ономастици Делмата и осталих група да је то случај.
 Опет подсјећам да је онај J-L283 далматски узорак од прије 3600 г. био аутозомално најближи сјеверним Талијанима, па Каталонцима, слично као и узорак прије 3200 г. на мислим јаподском подручју.

Мала дигресија, али је добро питање да ли су "Мези" и Прото-Дарданци били ближи Дачанима и Трачанима или говорницима грчког, фригијског (и његовог наследника - јерменског) и можда пеонског. Самим тим и питање дарданског супстрата остаје отворено; адстрат који је у Дарданију продро са запада је свакако илирски, али је он дефинитивно каснији, из периода касног халштата.

Што се тиче Етрураца, мислим да је јасно да је L283 на простору северне Италије старија од бронзаног доба па се и за етрурски може претпоставити да представља прави староседелачки језик Италије. Везе са лемнијским вероватно датирају још из времена пре доласка индоевропских говорника који су "исекли" групације преиндоевропских језика на подручју Медитерана, не верујем да су последица неког једнократног доласка у време касног бронзаног/раног гвозденог доба, јер ни у археолошком запису нису посведочени трагови такве миграције. Можда је мит о доласку Етрураца са истока (са Лемноса), који се јавља у списима старогрчких аутора, последица неке етрурске легенде о доласку њихових предака на тло Италије морским путем са подручја Егеја, али се та сеоба, ако се догодила, сигурно није збила при крају касног бронзаног доба већ раније. Мислим да би се L283 могла лепо уклопити у миграцију морским путем неке преиндоевропске популације са подручја Егеја и/или западне Анадолије, најкасније током раног бронзаног доба.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Bane новембар 08, 2019, 10:55:32 поподне
Одсуство, тј занемарљива заступљеност E-V13 међу тестираним узорцима је по мени добар указатељ о начину тј путевима доласка E-V13 у Италију.
Моја претпоставка је да је E-V13 дошао са истока и то преко два главна правца, на северу преко Венецијске низије док је на југу пут водио преко мора грчком и илирском колонизацијом. Када је у питању јужна рута може се јасније говорити и о временским оквирима миграција јер су грчка колонизација и Magna Grecia историјски добро описани.

Кад се ради о северној рути, ту је ситуација мало сложенија али имам итисак да је значајан део E-V13 овом рутом мигрирао након пада Римског царства под притиском Германа и Словена. Наравно верујем да је E-V13 био присутан на северу Италије и пре тога али је тешко проценити удео тог старијег присуства у односу на удео миграција након пада римског царства.

У склопу ове дискусије интересантно је и присуство моје гране E-Z16988>A11837 на Сардинији при чему TMRCA за A11837 не би смео да буде старији од 2800 година а могао би да буде и доста млађи, нпр 2000 година (то није било могуће израчунати на основу расположивих података).
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: сɣнце новембар 09, 2019, 06:39:08 поподне
Мала приповест о језику етруска / туска

https://www.youtube.com/v/wtzg5uEpiOI

Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: filipi новембар 12, 2019, 03:40:00 поподне
https://www.nature.com/articles/s41598-019-53105-5


Published: 12 November 2019
Y-chromosome haplogroups from Hun, Avar and conquering Hungarian period nomadic people of the Carpathian Basin
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош новембар 12, 2019, 04:38:50 поподне
https://www.nature.com/articles/s41598-019-53105-5


Published: 12 November 2019
Y-chromosome haplogroups from Hun, Avar and conquering Hungarian period nomadic people of the Carpathian Basin

Рад је објављен још априла ове године. Било је доста дискусије. Ја сам очекивао да ће брзо одрадити и неке ниже гране. Пре свега ме је занимала ова I2a-L621 међу мађарском елитом.


Y-chromosome haplogroups from Hun, Avar and conquering Hungarian period nomadic people of the Carpathian Basin
 (https://www.biorxiv.org/content/10.1101/597997v1)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: сɣнце новембар 12, 2019, 05:32:34 поподне
https://www.nature.com/articles/s41598-019-53105-5


Published: 12 November 2019
Y-chromosome haplogroups from Hun, Avar and conquering Hungarian period nomadic people of the Carpathian Basin

Цитат
Hg I2a1a2b-L621 was present in 5 Conqueror samples, and a 6th sample form Magyarhomorog (MH/9) most likely also belongs here
.

Колико разумијем свих шест узорака са истока Мађарске бијаху S17250. Ја сам очекивао више Z17855.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош новембар 12, 2019, 05:41:41 поподне
.

Колико разумијем свих шест узорака са истока Мађарске бијаху S17250. Ја сам очекивао више Z17855.

Мислим да су сви негативни на S17250.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: сɣнце новембар 12, 2019, 06:04:33 поподне
Мислим да су сви негативни на S17250.

Хвала, Милоше. Не бијах разумио, да L-621 (xS17250) значи исто што и " S17250 – ".
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: ДушанВучко новембар 12, 2019, 11:29:08 поподне
То су вероватно већ асимиловани Словени од стране Мађара са претходног станишта , пре доласка у Панонију, Етелкез (иза Карпата, где су боравили од 850. до 895.)...што може да укаже на брзину асимилације од стране Мађара (када су ови налази мађарских освајача I2a, пре можда само пола века били Словени)
(https://hungaryforyou.files.wordpress.com/2013/05/osmagyar_vandorlas1.jpg?w=300&h=214)
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: ДушанВучко новембар 12, 2019, 11:39:00 поподне
Constantine Porphyrogenitus identified Etelköz with the lands where the rivers "Barouch", "Koubou", "Troullos", "Broutos", and "Seretos" run. The identification of the last three rivers with the Dniester, the Prut, and the Siret is without debate, but the traditional identification of the Barouch with the Dnieper and the Koubou with the Southern Bug is refuted by Spinei.
https://en.wikipedia.org/wiki/Hungarian_prehistory#Etelköz
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: ДушанВучко новембар 13, 2019, 12:06:31 пре подне
Рад је објављен још априла ове године. Било је доста дискусије. Ја сам очекивао да ће брзо одрадити и неке ниже гране. Пре свега ме је занимала ова I2a-L621 међу мађарском елитом.
Први познати мађарски војвода је био Леведи (по коме је и област добила име Левадија, станиште пре "Етелкеза").
Levedi, or Levedias, Lebedias, and Lebedi[citation needed] was the first known voivode of the Hungarians. Levedi's wife was a Khazar princess, and he was close to the Khazar ruling dynasty. He may himself have been part Khazar. According to Constantine VII Porphyrogenitus' De administrando imperio, the Khazars sought to make Levedi the paramount ruler of all the Hungarian tribes, but he refused, possibly because he was childless or because his close ties to the Khazar government were resented by other Magyar leaders. Instead, Levedi proposed Álmos and his son Árpád as leaders of the Magyars.
 Porphyrogenitus's narration suggests that Levedi was born between around 800 and 815, because he seems to have been older than Álmos who was born in the 820s. Levedi bore the title "voivode", which is of Slavic origin. When using that title, Porphyrogenitus always referred to the heads of the seven Magyar tribes.
https://en.wikipedia.org/wiki/Levedi
Занимљиво је што су по овоме, Мађари још од периода пре доласка у Панонију усвојили словенски појам "војвода" ...Ако су усвојили сам појам, морали су да буду у контакту са словенском елитом која је користила тај назив, па су преузели појам, а можда и неко од словенске елите је постао део мађарске елите?
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: ДушанВучко новембар 13, 2019, 01:09:28 пре подне
Ако су усвојили сам појам, морали су да буду у контакту са словенском елитом која је користила тај назив, па су преузели појам, а можда и неко од словенске елите је постао део мађарске елите?
Назив титуле се не преузима без носиоца саме титуле...Занимљиво је да се код Леведија не наводи стриктно етничко порекло , него само то да је био близак хазарским властима, да је био ожењен Хазарком и да су га Хазари поставили као вођу Мађара (а да је он сам препустио вођство Алмошу)...па је моја претпоставка да би Леведи могао бити неко од словеских војвода, тј, представник ловенске елите који је ушао у хазарску владајућу елиту женидбом за хазарску принцезу и који би био постављен од стране Хазара, за владара над Мађарима у време њиховог боравка под Хазарима
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: ДушанВучко новембар 13, 2019, 01:25:39 пре подне
Оно што сам из овога могао да закључим је: 1. Леведи, који је рођен почетком деветог века, се помиње да је био ожењен хазарском принцезом, близак хазарским властима, али његова етничка припадност се не помиње...2. Леведи је био први мађарски војвода...3. Хазари су га поставили за вођу Мађара и имао је титулу војводе...4. Војвода је словенски појам...4. Имамо словенску хаплогрупу међу мађарским освајачима (мађарском елитом) на истоку Мађарске на крају деветог века
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош новембар 15, 2019, 10:25:56 пре подне
Ancient Rome: A genetic crossroads of Europe and the Mediterranean (https://sci-hub.tw/10.1126/science.aay6826)

Ево табеле са обрађеним BAM фајловима, где се могу видети ниже гране.

https://docs.google.com/spreadsheets/d/1O9jAuIMfvYThj97rHFE5-T3sVI6LW5mNdb4ww6RW0J4/htmlview
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: Милош новембар 15, 2019, 02:55:21 поподне
Ево табеле са обрађеним BAM фајловима, где се могу видети ниже гране.

https://docs.google.com/spreadsheets/d/1O9jAuIMfvYThj97rHFE5-T3sVI6LW5mNdb4ww6RW0J4/htmlview

Везано за резултат Етрурца. Зор је нешто већ писао о њему на основу сирових података и хаплогрупе J2a-M241>L283.

Дубља грана је J2a-M241>L283.>Z38240>CTS6190

https://www.yfull.com/tree/J-CTS6190/
https://www.yfull.com/tree/J-Z38240/

Јесте у питању један резултат, али је битан. То је "братска" грана од PH1602, која се јавља на западу Балкана. Ако имамо у виду и археогенетски резултат из Далмације из раног бронзаног доба (1700-1500) J2a-M241>L283, који смо повезали са прото-Илирима, да ли се може рећи да су Етрурци и Илири "два братска народа"?

Мислим да је оно што је писао Зор најближи истини:


 Албанци углавном тврде да је овај Етрурац није "прави" већ да је "илирског/месапског/дарданског поријекла" (смијешно за Дарданце, изворни Дарданци нису били Илири већ Мези) да би се одбранила теза о доласку J-L283 из степа. Међутим кад се крену истраживати популације, обично чешће хаплогрупе излазе прво, дакле не бих рекао да ће на 50 Етрураца ово остати једини J-L283. Налаз J-L283 код Етрушчана уз налазе J-L283 код Нурагијских Сардињана праве проблем степској теорији. Прво код Сардињана никакве степске R1b (осим R-V88) у то доба нису регистроване.

 Ова грана је опет 3800 г. удаљена од балканских, такођер има један на Сардинији код којег нема позиције за ниже гране. Но и све старије гране J-L283 су разноврсне на Сардинији. Могла би ово бити грана која је остала у Италији ако се иде мојом тезом о доласку J-L283 на Балкан са Бел-Бикер популацијом.

 Ако би ишли по доласку Етрураца са истока онда би западни Балкан говорио тиренским дијалектом у то доба, но вјерујем да би се нашле такве паралеле у ономастици Делмата и осталих група да је то случај.
 Опет подсјећам да је онај J-L283 далматски узорак од прије 3600 г. био аутозомално најближи сјеверним Талијанима, па Каталонцима, слично као и узорак прије 3200 г. на мислим јаподском подручју.
Наслов: Одг: Древна ДНК - научни радови
Порука од: НиколаВук новембар 15, 2019, 03:31:59 поподне

Јесте у питању један резултат, али је битан. То је "братска" грана од PH1602, која се јавља на западу Балкана. Ако имамо у виду и археогенетски резултат из Далмације из раног бронзаног доба (1700-1500) J2a-M241>L283, који смо повезали са прото-Илирима, да ли се може рећи да су Етрурци и Илири "два братска народа"?

Генетски да, али та веза вероватно претходи периоду јаче инфилтрације индоевропских елемената на Балкан и у Италију, током бронзаног доба. Језички нису "браћа", јер је етрурски преиндоевропски изолат док су језици или дијалекти народа који се називају Илирима и Панонцима несумњиво били индоевропски.