Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1647668 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1167
  • I1 P109
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6900 послато: април 27, 2019, 11:45:58 поподне »
А можда и не деле. И то не би било прво одступање од до сада прихваћеног дробњачког родослова.
Сасвим могуће али ако је судити по литератури и предању самих Струњаша (о предању које имају Томићи, не знам ништа) онда би требало да су истог рода. Видећемо када се некада буде тестирао неки Струњаш за кога ћемо бити сигурни да је потомак правих Струњаша а не усињеног.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже zoranns

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
  • I1-Z63>BY351>Y7075>Y13946
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6901 послато: април 28, 2019, 10:12:26 поподне »
Postovana gospodo, Ne znam koliko zapazeno je prosla vesta da je Aleksic sa grane I1-Z63>BY351>Y7075>Y13946 dobio rezultat na SNP Y53660. Taj SNP je nadjen kod Bugarina koji je uradio Big y. Aleksic, a time verovatno i cela ta grana, je pozitivan na taj SNP. Ono sto bih zeleo da vas pitam je sledece. S obzirom da Bugarin ima samo jos   Y55005 SNP na koji niko od te grane nije testiran, kao i da je starost njegove grane uz 11 detektovanih SNP- ova procenjena na 1900 godina, da li to znaci da nasi pripadnici te grane sa 10 detektovanih identicnih SNP kao Bugarin mogu da racunaju da im je zajednicki predak ziveo pre nekih 1700 + godina, ili je moja racunica pogresna. Takodje, ako se kasnije otvrdi da su nasi pripadnici te grane pozitivni i na SNP  Y55005, na koji je pozitivan Bugarin, da li bi to znacilo da su oni potekli od Bugarinove grane ili da je Bugarin potekao od njihove. Na forumu u delu o diskusijama o haplogrupama postoji i tema sa naslovom I1-Z63>BY351>Y7075>Y13946 pa ako zelite i smatrate da je prikladnije da tamo odgovorite svi mi sa  te grane bismo Vam bili zahvalni. Niko od nas nema dovoljno znanja da protumaci Aleksicev rezultat i da racunicu koja proistice iz nje, ali ni sta bi trebao da bude nas sledeci korak.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6902 послато: мај 06, 2019, 08:19:37 поподне »
Ђуричић, Никољдан, Трњине, Цуце, Цетиње

Припада хаплогрупи E-V13, роду Бјелица (Z19851). Има потпуно поклапање на 16 маркера са Остојићем, а прилично блиски су му и Ракић, Ђурђић, Пухалац, Вујовић и Пејановић, са свима се разликује на 2 од 23 упоредива маркера. Од неуобичајених вредности издваја се DYS643=11, код свих осталих из овог рода је 12.

Неког мијешања је ту било. Зубачки родови који имају предање да су од Ђуричића тестирани су са другом хаплогрупом. С обзиром да су Бандићи из Комана већ тестирани као J2a M92, онда остаје једина могућност да су старинци у Цуцама E-V13 Z19851. Тако некако закључујем.

У последње време сам се детаљније бавио братствима из Пјешиваца и Цуца, па мислим да треба разјаснити једну ствар: не потичу Спахићи и Асановићи од Ђуричића према предању које је записао Едељановић, већ обрнуто - Ђуричићи тврде да потичу од Асана (родоначелника Асановића) за кога кажу је био син Вука Бандића који се доселио у Башино Село из Бандића. Одатле је према предању Ђуричића Асан прешао у Ровине, а други брат се одселио у Зубце и од њега су тамошњи Спахићи. Сами Спа(х)ићи и Асановићи из Зубаца немају предање о пореклу из Башиног Села, али оно што се поклапа са предањем Ђуричића јесте да су се у Зубце прво доселили Спа(х)ићи, а за њима Асановићи. Оно што се не поклапа са предањем Ђуричића, поред различите хаплогрупе, јесте и то што се за Спахиће поуздано зна да су живели у Ровинама, а не само за Асановиће. Спахићи у Зубцима имају јасно предање о досељавању из Ровина, а и у Цуцама се памти да су одатле протерани јер нису притекли у помоћ Никцу од Ровина кад су га напали Турци.

Ђуричићи су највероватније старинци из Ровина код којих су се доселили бројнији Спахићи и Асановићи, па су се прибратили Асановићима који су ту живели неко време. Постоји и могућност да су даљи рођаци Томановића (од којих је чувени Никац) и да су се од њих рано разродили (генетски су свакако исти род), али у сваком случају су старији слој становништва. То што нису исти род са Спахићима и Асановићима је највероватније разлог због ког их Малоцуце нису протерале заједно са та два братства.

Оно што остаје отворено јесте одакле су се Спахићи тачно доселили у Ровине. У Вељим Цуцама се поуздано зна да су Спахићи поред Ровина живели и у Грабу, а исто тако се зове и њихово село у Зубцима. Тако да ако су заиста пореклом из Башиног Села, како тврде Ђуричићи, поставља се питање да ли су из Граба прешли у Башино Село или обрнуто.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5916
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6903 послато: мај 07, 2019, 11:59:40 пре подне »
Мисимовић, Мратиндан, Јабланица, Градишка

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује високу вредност 20 на маркеру DYS570 коју дели само са Тешмановићем из Јасенице код Зворника, такође на DYS549 има вишу вредност 13 коју дели са Печујлијом из Кнежевих Винограда у Барањи, Арнаутом из Губера код Ливна као и са једним резултатом са истраживања Херцеговаца и једним резултатом са истраживања Срба у Румунији. Пошто су у питању релативно бржи маркери, ове вредности не морају означавати неку скорију и дубљу везу Мисимовића са наведеним родовима, имајући у виду да им се и слава разликује (сви набројани родови славе Никољдан).

Мисимовићи са славом Мратиндан су забележени у Шематизму Дабробосанске митрополије из 1882. године у парохији Гашица и Бијаковац (градишки протопрезвитерат); поред њих, свечари Мратиндана у тој парохији су биле породице Турудија, Шврака и Благојевић. На попису БиХ из 1991. године у месту Јабланица је уписано 64 Мисимовића, те им је то село очигледно матица. Мисимовић је први припадник N2-FGC28435 рода са славом Мратиндан.
« Последња измена: мај 07, 2019, 12:06:07 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10265
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6904 послато: мај 07, 2019, 12:13:16 поподне »
Мисимовић, Мратиндан, Јабланица, Градишка

Хаплогрупа N-P189.2 у западним деловима Босанске Крајине (западно од Врбаса), тренутно износи 9,2%.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6905 послато: мај 07, 2019, 12:19:36 поподне »
Мисимовић, Мратиндан, Јабланица, Градишка

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује високу вредност 20 на маркеру DYS570 коју дели само са Тешмановићем из Јасенице код Зворника, такође на DYS549 има вишу вредност 13 коју дели са Печујлијом из Кнежевих Винограда у Барањи, Арнаутом из Губера код Ливна као и са једним резултатом са истраживања Херцеговаца и једним резултатом са истраживања Срба у Румунији. Пошто су у питању релативно бржи маркери, ове вредности не морају означавати неку скорију и дубљу везу Мисимовића са наведеним родовима, имајући у виду да им се и слава разликује (сви набројани родови славе Никољдан).

Мисимовићи са славом Мратиндан су забележени у Шематизму Дабробосанске митрополије из 1882. године у парохији Гашица и Бијаковац (градишки протопрезвитерат); поред њих, свечари Мратиндана у тој парохији су биле породице Турудија, Шврака и Благојевић. На попису БиХ из 1991. године у месту Јабланица је уписано 64 Мисимовића, те им је то село очигледно матица. Мисимовић је први припадник N2-FGC28435 рода са славом Мратиндан.
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Звјездан_Мисимовић

Звјезданови родитељи су српског порекла из Јабланице код Градишке. Преселили су се у Немачку почетком 1980-их.


На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5916
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6906 послато: мај 08, 2019, 04:39:57 поподне »
Половина, Јовањдан, Бјелине, Сански Мост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7130>FGC28435. Има снижену вредност 11 на маркеру DYS439, коју дели са Чучковићем из Глине, Келечевићем из Дрвара и тројицом тестираних у оквиру Херцеговачког подухвата, као и повишену вредност 25 на DYS481 коју дели са неколико тестираних, од којих су му географски најближа двојица Бабића из Босанске Крајине (један из Ахметоваца код Новог Града, други из Марина код Приједора). Сви наведени родови славе Јовањдан, осим Чучковића који славе Ђурђевдан.

Тестирани је навео да се његов предак Јован Половина око 1803. године доселио у Бјелине из Добросела у Лици. За Половине је Јован Д. Панџић у свом делу "Острвица" записао:

"Није поуздано утврђено како је настало презиме Половинић, ни којем „кољиву“ су припадали. Зна се само да су кренули из Херцеговине и да су на свом путу преко Плавна стигли у личко Добросело. Ту су се Половине намножиле, па су се одатле рашириле по Лици и Босанској крајини."
« Последња измена: мај 08, 2019, 04:42:26 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже boka78

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
  • Gradjanin N
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6907 послато: мај 08, 2019, 06:42:16 поподне »
Половина, Јовањдан, Бјелине, Сански Мост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7130>FGC28435
Мога деде рођена тетка је била удана у Половине из села Слатина које је одмах уз Бјелине. Те Половине славе Светог Јована Богослова 21. Мај

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2262
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6908 послато: мај 08, 2019, 06:52:21 поподне »
Игњатовић, Никољдан, Банатски Брестовац, Панчево, E-V13>PH1246>BY14151

Највероватније припада роду Васојевића. Има две специфичне вредности за овај род:
DYS458=16 - само још један Васојевић има ову вредност, а модална вредност је 15
DYS448=21 - сви остали припадници овог рода имају вредност 20

Тестирани нема предање о даљем пореклу своје породице.
« Последња измена: децембар 28, 2019, 09:43:32 поподне Иван Вукићевић »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10265
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6909 послато: мај 08, 2019, 07:07:22 поподне »
Половина, Јовањдан, Бјелине, Сански Мост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7130>FGC28435. Има снижену вредност 11 на маркеру DYS439, коју дели са Чучковићем из Глине, Келечевићем из Дрвара и тројицом тестираних у оквиру Херцеговачког подухвата, као и повишену вредност 25 на DYS481 коју дели са неколико тестираних, од којих су му географски најближа двојица Бабића из Босанске Крајине (један из Ахметоваца код Новог Града, други из Марина код Приједора). Сви наведени родови славе Јовањдан, осим Чучковића који славе Ђурђевдан.

Тестирани је навео да се његов предак Јован Половина око 1803. године доселио у Бјелине из Добросела у Лици. За Половине је Јован Д. Панџић у свом делу "Острвица" записао:

"Није поуздано утврђено како је настало презиме Половинић, ни којем „кољиву“ су припадали. Зна се само да су кренули из Херцеговине и да су на свом путу преко Плавна стигли у личко Добросело. Ту су се Половине намножиле, па су се одатле рашириле по Лици и Босанској крајини."

Половине из Островице (Госпић), тестиране на 23andMe. Хаплогрупа N-P189.2

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5916
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6910 послато: мај 08, 2019, 08:44:17 поподне »
Мога деде рођена тетка је била удана у Половине из села Слатина које је одмах уз Бјелине. Те Половине славе Светог Јована Богослова 21. Мај

Тестирани је навео да је његова слава Јовањдан (Св. Јован Крститељ зимски, 20. јануара по Н.К.) а и у Шематизму из 1882. су наведене само Половине које славе Св. Јована Крститеља (уз оне који славе Василијевдан, Ђурђевдан и Никољдан). Можда су те Половине из Слатине накнадно промениле славу, узимајући "имењака" своје претходне славе.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 879
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6911 послато: мај 08, 2019, 11:39:36 поподне »
Игњатовић, Никољдан, Банатски Брестовац, Панчево, E-V13>PH1246>BY14151

Највероватније припада роду Васојевића. Има две специфичне вредности за овај род:
DYS458=16 - само још један Васојевић има ову вредност, а модална вредност је 15
DYS448=21 - сви остали припадници овог рода имају вредност 20

Тестирани нема предање о даљем пореклу своје породице.
Игњатовићи, Никољдан су из Сливаља између Гацка и Невесиња. Постоји ли нека масовнија миграција из Херцеговине ка Банатском Брестовцу?
« Последња измена: децембар 28, 2019, 09:44:01 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже boka78

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
  • Gradjanin N
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6912 послато: мај 09, 2019, 12:28:34 пре подне »
Можда су те Половине из Слатине накнадно промениле славу, узимајући "имењака" своје претходне славе.
Највјероватније је то у питању. Али пошто имам викендицу у близини тих села нема друге него отићи и провјерити на лицу мјеста како и када је дошло до промјене славе

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4680
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6913 послато: мај 09, 2019, 01:51:49 поподне »
Весић, Никољдан, Жабаре, Топола

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=17, 481=29. Најближи на пројекту, а и географски, му је Миливојевић из Јарменоваца код Тополе, са сличним предањем о доласку из сјеничког краја, али им се славе разликују. Њих двојица имају само једну разлику на упоредива 23 маркера, а деле и споменуте карактиристичне маркере. Можда због славе и маркера 19=17 су му блиски и Черани из Велике, посебно Гојковић, са којим има 4 разлике на упоредива 23 маркера. Слична ситуација је и са Кишом из околине Беочина.

За Весиће у литератури пише:

"У то време су дошли и Недељковићи (Јанковићи 9, Чолићи 10, Марковићи 9, Јовичићи 6, Весићи 7, Урошевићи 6, Миловановићи 5, Бркићи 5, Радојевићи 9, Симићи 3, Степановићи 1, Ђурђевићи 2, Милошевићи 2, Вујичићи 2, Радојковићи 4, Вуловићи 2, Станићи 2). 84 к. Слава: св. Никола. Дошао прадед Недељко са седам синова из Кладнице (Сјеница). Од досељења су пето или шесто колено. Род су им: Гајићи (у Загорици), Блажићи (у Рабровцу), Вујичићи (у Аранђеловцу), Урошевићи (у Наталинцима)".

https://www.poreklo.rs/2013/08/10/poreklo-prezimena-selo-žabare-topola/
« Последња измена: мај 09, 2019, 01:54:25 поподне Милош »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8979
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6914 послато: мај 09, 2019, 02:16:58 поподне »
За Весиће у литератури пише:

"У то време су дошли и Недељковићи (Јанковићи 9, Чолићи 10, Марковићи 9, Јовичићи 6, Весићи 7, Урошевићи 6, Миловановићи 5, Бркићи 5, Радојевићи 9, Симићи 3, Степановићи 1, Ђурђевићи 2, Милошевићи 2, Вујичићи 2, Радојковићи 4, Вуловићи 2, Станићи 2). 84 к. Слава: св. Никола. Дошао прадед Недељко са седам синова из Кладнице (Сјеница). Од досељења су пето или шесто колено. Род су им: Гајићи (у Загорици), Блажићи (у Рабровцу), Вујичићи (у Аранђеловцу), Урошевићи (у Наталинцима)".

С обзиром да је Недељко рођен почетком 18. века, могло би се закључити да се његово досељење може повезати са Сеобом 1737. године.

Један од Недељкових синова, Максим, имао је сина Веселина - Весу, по којем ова грана братства носи презиме Весић.
Веса је имао петорицу синова: од Петра и Мијаила су Весићи, од Уроша Урошевићи, а од Милована Миловановићи.

Детаљно о ово братству зна наш Аца Михаиловић.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Mihajlo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 113
  • R1b Y37280 Y84624
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6915 послато: мај 09, 2019, 03:39:12 поподне »
Међу потомцима Недељка у мушкој линији, су нарочито познате следеће породице : Новковићи, Ђурђевићи-Жабарци, Миловановићи.
•   Новко, пријатељ Карађорђевог оца, је био родоначелник Новковића. Његов син Урош Новковић (око 1780 - 1832), буљубаша и барјактар Карађорђа, је први пуцао у битци на Мишару. Он је био у емиграцији са Карађорђем у Русији, где је добио потврду « дворјанства ». За време Милоша Обреновића, по повратку у Србију, био је члан окружног суда у Крагујевцy.
•   Милутин Ђурђевић (1787/89-1850), син Ђурђа из Жабара, je био кнез лепеничке кнежине у време кнеза Милоша, а његов син је био Пуковник Драгутин Жабарац, први ађутант кнеза Михаила, управник града Београда (1860-1861) и командант београдске тврђаве (1873-1875).
•   Ђорђе Ђоша Миловановић (1813 — 1885), ађутант кнеза Михаила, државни саветник, министар правде 1875 г., је такође био потомак Недељка. Његов син је био Милован Миловановић (1863-1912), српски теоретичар државе и права, истакнути дипломата и политичар, један од првака Народне радикалне странке,  министар иностраних дела за време Анексионе кризе 1908 — 1909, а затим и председник владе Краљевине Србије (1911—1912) када је закључио савез са Бугарском који је омогућио стварање Балканског савеза против Османског царства.

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 918
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6916 послато: мај 13, 2019, 07:08:43 поподне »
Петковић, Аранђеловдан, Богданица, Г. Милановац

припада хаплогрупи R1b BY611-Z2705.

Нема блиских поклапања међу досад тестиранима.

Према књизи Љубомира Павловића, „Ужичка Црна Гора“. (НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925), Петковићи под Риором су из Шљивовице, има их две куће, славе Аранђеловдан.

У Шљивовици Аранђеловдан Брковићи из Челица код Нове Вароши.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8979
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6917 послато: мај 13, 2019, 07:20:31 поподне »
Петковић, Аранђеловдан, Богданица, Г. Милановац

припада хаплогрупи R1b BY611-Z2705.

Нема блиских поклапања међу досад тестиранима.

Према књизи Љубомира Павловића, „Ужичка Црна Гора“. (НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925), Петковићи под Риором су из Шљивовице, има их две куће, славе Аранђеловдан.

У Шљивовици Аранђеловдан Брковићи из Челица код Нове Вароши.

Веза са златарским крајем (Нова Варош) вероватно постоји, јер у роду тестираног постоји предање о ранијем пореклу из села Кућани код Нове Вароши. Кућани су на север, а Челице на запад од Нове Вароши, али све је то ту веома близу.

С обзиром на неке раније резултате из Потарја, Старог Влаха и Такова, исте гране R1b, а и са истом славом, чини ми се да је то сеоба управо из правца Потарја (мојковачки крај) према Старом Влаху. Вероватно прва половина 18. века.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 729
  • shí shì qiú shì
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6918 послато: мај 13, 2019, 08:17:57 поподне »
Цитат: Nebo
Веза са златарским крајем (Нова Варош) вероватно постоји, јер у роду тестираног постоји предање о ранијем пореклу из села Кућани код Нове Вароши. Кућани су на север, а Челице на запад од Нове Вароши, али све је то ту веома близу.

С обзиром на неке раније резултате из Потарја, Старог Влаха и Такова, исте гране R1b, а и са истом славом, чини ми се да је то сеоба управо из правца Потарја (мојковачки крај) према Старом Влаху. Вероватно прва половина 18. века.


Брковићи су дошли око 1840. у Шљивовицу. За те Петковиће смуњам да су се доселили из Шљивовице, једино ако су се иселили некад раније у 18. веку
« Последња измена: мај 13, 2019, 08:20:09 поподне Đorđo »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8979
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6919 послато: мај 13, 2019, 08:26:42 поподне »
Брковићи су дошли око 1840. у Шљивовицу. За те Петковиће смуњам да су се доселили из Шљивовице, једино ако су се иселили некад раније у 18. веку

Не знам постоји ли та веза с Брковићима (и иначе код Павловића постоје неки нетачни подаци), али да је претходно станиште Петковића био Златар (Кућани), то је поуздано.
"Наша мука ваља за причешћа"