Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1105723 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1488
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6920 послато: мај 08, 2019, 06:52:21 поподне »
Игњатовић, Никољдан, Банатски Брестовац, Панчево, E-V13>PH1246>BY14151

Највероватније припада роду Бобана и Васојевића. Има две специфичне вредности за овај род:
DYS458=16 - само још један Васојевић има ову вредност, а модална вредност је 15
DYS448=21 - сви остали припадници овог рода имају вредност 20

Тестирани нема предање о даљем пореклу своје породице.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8802
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6921 послато: мај 08, 2019, 07:07:22 поподне »
Половина, Јовањдан, Бјелине, Сански Мост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7130>FGC28435. Има снижену вредност 11 на маркеру DYS439, коју дели са Чучковићем из Глине, Келечевићем из Дрвара и тројицом тестираних у оквиру Херцеговачког подухвата, као и повишену вредност 25 на DYS481 коју дели са неколико тестираних, од којих су му географски најближа двојица Бабића из Босанске Крајине (један из Ахметоваца код Новог Града, други из Марина код Приједора). Сви наведени родови славе Јовањдан, осим Чучковића који славе Ђурђевдан.

Тестирани је навео да се његов предак Јован Половина око 1803. године доселио у Бјелине из Добросела у Лици. За Половине је Јован Д. Панџић у свом делу "Острвица" записао:

"Није поуздано утврђено како је настало презиме Половинић, ни којем „кољиву“ су припадали. Зна се само да су кренули из Херцеговине и да су на свом путу преко Плавна стигли у личко Добросело. Ту су се Половине намножиле, па су се одатле рашириле по Лици и Босанској крајини."

Половине из Островице (Госпић), тестиране на 23andMe. Хаплогрупа N-P189.2

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4456
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6922 послато: мај 08, 2019, 08:44:17 поподне »
Мога деде рођена тетка је била удана у Половине из села Слатина које је одмах уз Бјелине. Те Половине славе Светог Јована Богослова 21. Мај

Тестирани је навео да је његова слава Јовањдан (Св. Јован Крститељ зимски, 20. јануара по Н.К.) а и у Шематизму из 1882. су наведене само Половине које славе Св. Јована Крститеља (уз оне који славе Василијевдан, Ђурђевдан и Никољдан). Можда су те Половине из Слатине накнадно промениле славу, узимајући "имењака" своје претходне славе.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6923 послато: мај 08, 2019, 11:39:36 поподне »
Игњатовић, Никољдан, Банатски Брестовац, Панчево, E-V13>PH1246>BY14151

Највероватније припада роду Бобана и Васојевића. Има две специфичне вредности за овај род:
DYS458=16 - само још један Васојевић има ову вредност, а модална вредност је 15
DYS448=21 - сви остали припадници овог рода имају вредност 20

Тестирани нема предање о даљем пореклу своје породице.
Игњатовићи, Никољдан су из Сливаља између Гацка и Невесиња. Постоји ли нека масовнија миграција из Херцеговине ка Банатском Брестовцу?

Ван мреже boka78

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6924 послато: мај 09, 2019, 12:28:34 пре подне »
Можда су те Половине из Слатине накнадно промениле славу, узимајући "имењака" своје претходне славе.
Највјероватније је то у питању. Али пошто имам викендицу у близини тих села нема друге него отићи и провјерити на лицу мјеста како и када је дошло до промјене славе

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3550
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6925 послато: мај 09, 2019, 01:51:49 поподне »
Весић, Никољдан, Жабаре, Топола

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=17, 481=29. Најближи на пројекту, а и географски, му је Миливојевић из Јарменоваца код Тополе, са сличним предањем о доласку из сјеничког краја, али им се славе разликују. Њих двојица имају само једну разлику на упоредива 23 маркера, а деле и споменуте карактиристичне маркере. Можда због славе и маркера 19=17 су му блиски и Черани из Велике, посебно Гојковић, са којим има 4 разлике на упоредива 23 маркера. Слична ситуација је и са Кишом из околине Беочина.

За Весиће у литератури пише:

"У то време су дошли и Недељковићи (Јанковићи 9, Чолићи 10, Марковићи 9, Јовичићи 6, Весићи 7, Урошевићи 6, Миловановићи 5, Бркићи 5, Радојевићи 9, Симићи 3, Степановићи 1, Ђурђевићи 2, Милошевићи 2, Вујичићи 2, Радојковићи 4, Вуловићи 2, Станићи 2). 84 к. Слава: св. Никола. Дошао прадед Недељко са седам синова из Кладнице (Сјеница). Од досељења су пето или шесто колено. Род су им: Гајићи (у Загорици), Блажићи (у Рабровцу), Вујичићи (у Аранђеловцу), Урошевићи (у Наталинцима)".

https://www.poreklo.rs/2013/08/10/poreklo-prezimena-selo-žabare-topola/
« Последња измена: мај 09, 2019, 01:54:25 поподне Милош »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7494
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6926 послато: мај 09, 2019, 02:16:58 поподне »
За Весиће у литератури пише:

"У то време су дошли и Недељковићи (Јанковићи 9, Чолићи 10, Марковићи 9, Јовичићи 6, Весићи 7, Урошевићи 6, Миловановићи 5, Бркићи 5, Радојевићи 9, Симићи 3, Степановићи 1, Ђурђевићи 2, Милошевићи 2, Вујичићи 2, Радојковићи 4, Вуловићи 2, Станићи 2). 84 к. Слава: св. Никола. Дошао прадед Недељко са седам синова из Кладнице (Сјеница). Од досељења су пето или шесто колено. Род су им: Гајићи (у Загорици), Блажићи (у Рабровцу), Вујичићи (у Аранђеловцу), Урошевићи (у Наталинцима)".

С обзиром да је Недељко рођен почетком 18. века, могло би се закључити да се његово досељење може повезати са Сеобом 1737. године.

Један од Недељкових синова, Максим, имао је сина Веселина - Весу, по којем ова грана братства носи презиме Весић.
Веса је имао петорицу синова: од Петра и Мијаила су Весићи, од Уроша Урошевићи, а од Милована Миловановићи.

Детаљно о ово братству зна наш Аца Михаиловић.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Mihajlo

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 46
  • R1b BY611 Y37280
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6927 послато: мај 09, 2019, 03:39:12 поподне »
Међу потомцима Недељка у мушкој линији, су нарочито познате следеће породице : Новковићи, Ђурђевићи-Жабарци, Миловановићи.
•   Новко, пријатељ Карађорђевог оца, је био родоначелник Новковића. Његов син Урош Новковић (око 1780 - 1832), буљубаша и барјактар Карађорђа, је први пуцао у битци на Мишару. Он је био у емиграцији са Карађорђем у Русији, где је добио потврду « дворјанства ». За време Милоша Обреновића, по повратку у Србију, био је члан окружног суда у Крагујевцy.
•   Милутин Ђурђевић (1787/89-1850), син Ђурђа из Жабара, je био кнез лепеничке кнежине у време кнеза Милоша, а његов син је био Пуковник Драгутин Жабарац, први ађутант кнеза Михаила, управник града Београда (1860-1861) и командант београдске тврђаве (1873-1875).
•   Ђорђе Ђоша Миловановић (1813 — 1885), ађутант кнеза Михаила, државни саветник, министар правде 1875 г., је такође био потомак Недељка. Његов син је био Милован Миловановић (1863-1912), српски теоретичар државе и права, истакнути дипломата и политичар, један од првака Народне радикалне странке,  министар иностраних дела за време Анексионе кризе 1908 — 1909, а затим и председник владе Краљевине Србије (1911—1912) када је закључио савез са Бугарском који је омогућио стварање Балканског савеза против Османског царства.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 810
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6928 послато: мај 13, 2019, 07:08:43 поподне »
Петковић, Аранђеловдан, Богданица, Г. Милановац

припада хаплогрупи R1b BY611-Z2705.

Нема блиских поклапања међу досад тестиранима.

Према књизи Љубомира Павловића, „Ужичка Црна Гора“. (НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925), Петковићи под Риором су из Шљивовице, има их две куће, славе Аранђеловдан.

У Шљивовици Аранђеловдан Брковићи из Челица код Нове Вароши.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7494
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6929 послато: мај 13, 2019, 07:20:31 поподне »
Петковић, Аранђеловдан, Богданица, Г. Милановац

припада хаплогрупи R1b BY611-Z2705.

Нема блиских поклапања међу досад тестиранима.

Према књизи Љубомира Павловића, „Ужичка Црна Гора“. (НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925), Петковићи под Риором су из Шљивовице, има их две куће, славе Аранђеловдан.

У Шљивовици Аранђеловдан Брковићи из Челица код Нове Вароши.

Веза са златарским крајем (Нова Варош) вероватно постоји, јер у роду тестираног постоји предање о ранијем пореклу из села Кућани код Нове Вароши. Кућани су на север, а Челице на запад од Нове Вароши, али све је то ту веома близу.

С обзиром на неке раније резултате из Потарја, Старог Влаха и Такова, исте гране R1b, а и са истом славом, чини ми се да је то сеоба управо из правца Потарја (мојковачки крај) према Старом Влаху. Вероватно прва половина 18. века.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 644
  • shí shì qiú shì
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6930 послато: мај 13, 2019, 08:17:57 поподне »
Цитат: Nebo
Веза са златарским крајем (Нова Варош) вероватно постоји, јер у роду тестираног постоји предање о ранијем пореклу из села Кућани код Нове Вароши. Кућани су на север, а Челице на запад од Нове Вароши, али све је то ту веома близу.

С обзиром на неке раније резултате из Потарја, Старог Влаха и Такова, исте гране R1b, а и са истом славом, чини ми се да је то сеоба управо из правца Потарја (мојковачки крај) према Старом Влаху. Вероватно прва половина 18. века.


Брковићи су дошли око 1840. у Шљивовицу. За те Петковиће смуњам да су се доселили из Шљивовице, једино ако су се иселили некад раније у 18. веку
« Последња измена: мај 13, 2019, 08:20:09 поподне Đorđo »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7494
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6931 послато: мај 13, 2019, 08:26:42 поподне »
Брковићи су дошли око 1840. у Шљивовицу. За те Петковиће смуњам да су се доселили из Шљивовице, једино ако су се иселили некад раније у 18. веку

Не знам постоји ли та веза с Брковићима (и иначе код Павловића постоје неки нетачни подаци), али да је претходно станиште Петковића био Златар (Кућани), то је поуздано.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1165
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6932 послато: мај 14, 2019, 04:29:07 поподне »
Степановић, Ђурђевдан (преслава Илиндан), Рујиште, Зубин Поток

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду Г (DYS438=12) у табели пројекта, који махом чине тестирани са простора Косова. Разумљиво, најближа поклапања има управо међу својим земљацима из Ибарског Колашина (нејавни резултати), са једним има потпуно поклапање, са двојицом једну разлику, са тестираним који слави другу славу има две разлике на 23 упоредива маркера. Од јавних резултата припадника овог рода најближи му је Дмитровић са Баније (21/23).

Тестирани је у упитнику навео следећи податак:
Цитат
Предање: Дробњаци, досељени у Ибарски Колашин средином XVIII века са Дурмитора (Милосављевић)

За Степановиће из Рујишта се у Ономатолошким брилозима бр. 22 каже следеће:
Цитат
Степановић, 4 куће. Некада давно из Дробњака дошли у Рујиште (Ибарски Колашин), одакле су 1957. године прешли у Звечан. Слава Ђурђевдан (6. мај); мала слава Свети Илија (2. август).

На другом месту у истом броју Ономатолошких прилога за њихове исељенике пише:
Цитат
Стевановић, 1 кућа. Дошли 1978. године из Рујишта у Ибарски Колашин, а у Рујиште некада давно прешли из Пресеке код Рожаја. У Рујишту има око 20 кућа Стевановића. Слава Ђурђевдан (6. мај); мала слава Илиндан (2. август).

Ово није први припадник овог рода из Ибарског Колашина чија породица гаји предање о доласку из Дробњака. За сада генетски резултати не иду у прилог таквој сеоби.
« Последња измена: мај 14, 2019, 05:56:41 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Миша

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6933 послато: мај 14, 2019, 09:13:55 поподне »
Половина, Јовањдан, Бјелине, Сански Мост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7130>FGC28435. Има снижену вредност 11 на маркеру DYS439, коју дели са Чучковићем из Глине, Келечевићем из Дрвара и тројицом тестираних у оквиру Херцеговачког подухвата, као и повишену вредност 25 на DYS481 коју дели са неколико тестираних, од којих су му географски најближа двојица Бабића из Босанске Крајине (један из Ахметоваца код Новог Града, други из Марина код Приједора). Сви наведени родови славе Јовањдан, осим Чучковића који славе Ђурђевдан.

Тестирани је навео да се његов предак Јован Половина око 1803. године доселио у Бјелине из Добросела у Лици. За Половине је Јован Д. Панџић у свом делу "Острвица" записао:

"Није поуздано утврђено како је настало презиме Половинић, ни којем „кољиву“ су припадали. Зна се само да су кренули из Херцеговине и да су на свом путу преко Плавна стигли у личко Добросело. Ту су се Половине намножиле, па су се одатле рашириле по Лици и Босанској крајини."
Хвала Николи на објашњењу.Ево читам већ 2 дана по форуму да бих насао нека објашњења.Нажалост неналазим,па може ли мало објашњење.На папирукоји сам добио пише N2 P189.2. нигде непише Y7130>FGC28435 па ме интересује како се долази до тог податка.Мало сам прегледао на https://www.yfull.com/tree/N-Y7313/ и тамо има Y7313 иѕ кога произилази FGC28435 па ми није јасно.Опростите ал сам тотални почетник а јако ме интересује. И покушаћу да одрадим тест на 111 маркер
Хвала позз
Миша

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4456
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6934 послато: мај 14, 2019, 11:08:03 поподне »
Хвала Николи на објашњењу.Ево читам већ 2 дана по форуму да бих насао нека објашњења.Нажалост неналазим,па може ли мало објашњење.На папирукоји сам добио пише N2 P189.2. нигде непише Y7130>FGC28435 па ме интересује како се долази до тог податка.Мало сам прегледао на https://www.yfull.com/tree/N-Y7313/ и тамо има Y7313 иѕ кога произилази FGC28435 па ми није јасно.Опростите ал сам тотални почетник а јако ме интересује. И покушаћу да одрадим тест на 111 маркер
Хвала позз
Миша

Поздрав Мишо. Филогенетски низ иде овако - Y6503>P189.2>Y6516>Y7310>Y7313>FGC28435. Да не бих све то писао, написао сам скраћено само 3 СНП-а (P189.2>Y7310>FGC28435). Иде се од најстаријег СНП-а ка најмлађем. Свакако би било корисно да урадите 111 маркера или, још боље, Биг Ипсилон тест.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1757
  • I2-Z17855*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6935 послато: мај 15, 2019, 05:25:07 поподне »
Марјановић, Света Варвара, Локвица, Призрен

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Током истраживања Косоваца и Метохијаца пронашли смо више Динарик Север родова на Шари - у жупама Средачкој и Сиринићкој, а знамо и за неке у Гори. Међутим, Марјановић није близак никоме од њих. Није повезан ни са другим тестираним породицама у овом крају које славе Свету Варвару.

Поседује ретке вредности - 21 на DYS635 и 18 на DYS458, док је остатак хаплотипа близак модалу.  Углавном има преко три маркера разлике са свима до сада тестираним на нашем пројекту и тешко је утврдити да ли му је ико близак. Можда неке породице из Јабланице (САНУ истраживање) или неке из Ибарског Колашина (истраживање КиМ), али то је доста неизвесно.

Не знам да ли тестирани има неко предање о евентуалном даљем пореклу.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6737
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6936 послато: мај 15, 2019, 06:20:42 поподне »
Марјановић, Света Варвара, Локвица, Призрен

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Током истраживања Косоваца и Метохијаца пронашли смо више Динарик Север родова на Шари - у жупама Средачкој и Сиринићкој, а знамо и за неке у Гори. Међутим, Марјановић није близак никоме од њих. Није повезан ни са другим тестираним породицама у овом крају које славе Свету Варвару.

Поседује ретке вредности - 21 на DYS635 и 18 на DYS458, док је остатак хаплотипа близак модалу.  Углавном има преко три маркера разлике са свима до сада тестираним на нашем пројекту и тешко је утврдити да ли му је ико близак. Можда неке породице из Јабланице (САНУ истраживање) или неке из Ибарског Колашина (истраживање КиМ), али то је доста неизвесно.

Не знам да ли тестирани има неко предање о евентуалном даљем пореклу.

У пријави је навео да су им старија презимена Станимировић и Ружић, и да су се мењала из генерације у генерацију (ближа прошлост). Иначе, по предању, изворна слава им је Св. Никола, али чукундеда тестираног је био свештеник (поп Станимир Ружић), па је дан раније славио славу, "како би освештавао колач по околним селима" на самог Светог Николу.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4456
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6937 послато: мај 15, 2019, 06:58:52 поподне »
У пријави је навео да су им старија презимена Станимировић и Ружић, и да су се мењала из генерације у генерацију (ближа прошлост). Иначе, по предању, изворна слава им је Св. Никола, али чукундеда тестираног је био свештеник (поп Станимир Ружић), па је дан раније славио славу, "како би освештавао колач по околним селима" на самог Светог Николу.

Било ми је чудно, када сам проверавао порекло становништва Локвице у раду Татомира Вукановића: "Порекло становништва, генеза насеља и ономастика Средачке жупе", да не постоји ниједан род са славом Св. Варвара; претпоставио сам да је у питању нека новија промена славе. Ево шта код Вукановића пише о роду тестираног:

"Ружићи махала:
Ружићи, 9 кућа, славе Св. Николу. То су старинци Срби.
"
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1757
  • I2-Z17855*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6938 послато: мај 15, 2019, 07:18:06 поподне »
У пријави је навео да су им старија презимена Станимировић и Ружић, и да су се мењала из генерације у генерацију (ближа прошлост). Иначе, по предању, изворна слава им је Св. Никола, али чукундеда тестираног је био свештеник (поп Станимир Ружић), па је дан раније славио славу, "како би освештавао колач по околним селима" на самог Светог Николу.
Било ми је чудно, када сам проверавао порекло становништва Локвице у раду Татомира Вукановића: "Порекло становништва, генеза насеља и ономастика Средачке жупе", да не постоји ниједан род са славом Св. Варвара; претпоставио сам да је у питању нека новија промена славе. Ево шта код Вукановића пише о роду тестираног:

"Ружићи махала:
Ружићи, 9 кућа, славе Св. Николу. То су старинци Срби.
"

Примљено к знању, хвала!

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1503
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6939 послато: мај 16, 2019, 02:36:39 пре подне »
Лончаревић, Мратиндан, Андријевица

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613. Најближа поклапања има међу тестиранима из рода Y2613>Y2608 Б, потпуно поклапање на 23 маркера има са једним тестираним из Метохије чији резултат још увек није јаван, а на 17 маркера са Цвијовићем из Црквених Тоца код Пријепоља (слава Мратиндан). Од другог Цвијовића из Глиснице код Пљеваља разликује се на само 1 од 23 маркера (DYS576), а од муслимана Мелуновића из Душманића код Пријепоља на само 1 од 17 (DYS456). Узевши у обзир блискост у маркерима и исту, не тако честу славу, врло је вероватно да Лончаревић и Цвијовићи припадају истом роду. Релативно блиска поклапања (до 3 маркера разлике) има са још неколико нејавних резултата са Косова и Метохије и из Херцеговине. Лончаревићи су у Андријевицу досељени пре неких 200 година из Гусиња, где им је и матица.

"Лончаревићи и Бектешевићи су [у Гусиње] досељени из Затријепча, а даља им је старина из Бјелица, из Катунске Haхије, од чувеног братства Милића. По том предању три су се брата Милића преселила из Бјелица у Затријебач, гдје се један од њих "полатинио" и остао у Затријепчу, а два су дошли у Гусиње; од ових се један потурчио, а други задржао своју вјеру. Од оног, који је остао у Затријепчу, јесу Бењкањи; од оног потурченог у Гусињу су Бектешевићи, а од трећег брата, који није хтио превјерити, произлазе Лончаревићи, који се и иначе зову и Милићи, по најстаријем имену. Лончаревићи славе св. краља Дечанског (11. нов.), а Милићи у Бјелицама св. Јована (7. јан.). Бектешевићи и Лончаревићи се своје као један род. До рата Црне Горе с Турском 1876–8. г. једни су друге светили и у свађама помагали; од тада је и љубав и узајамна освета престала, пошто Срби у Гусињу нијесу хтјели помагати Турцима."

Андрија Јовићевић, Плавско-гусињска област (Полимље, Велика и Шекулар)

« Последња измена: мај 16, 2019, 02:40:12 пре подне Црна Гуја »