Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1517515 пута)

Ван мреже Шар

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6780 послато: март 04, 2019, 09:03:21 поподне »
Славковић, Ђурђић, Мушниково, Призрен.



Мушниково

Најстарији помен села Мушникова потиче из 14.века у Поменику манастира Св. Тројице у селу Мушутишту – Призренски подгор. Затим, 1564. године у селу Мушникову је сазидана црква Св.Петке.
Према народној традицији Мушниково је пре чуме која је харала у древно доба било велико село од неколико стотина кућа, а после чуме у селу је остало само 16 кућа колико их је било у време владавине у Призрену Синан-паше. У то време је у Мушниково дошао „ханџија“ који је овде завео рад на потурчавању Срба. Од кабила Ханџинаца било је концем XIX века 8 кућа.
Ј . Ц в и ј и ћ наводи, по подацима које је добио 5. августа 1904. годне, од учитеља Јанка М. Ђорђевића, да је „Мушниково једино село у којем има старинаца” у Сретачкој жупи.
Мушниково је село махалског типа. Сеоске куће су углавном од камена грађене, а покривене су плочом, ређе сламом, а у новије време местимично и црепом. 
Називи и порекло родова
Сташовци, 24 куће., славе Ђурђиц. Од овога рода 1923. године одселила су се 2 домаћинства као колонисти у Талиновце и 1 домаћинство у село Плешину – Косово. Уз то, одселило се и 1 домаћинствоу Урошевац и 3 домаћннства у Призрен. После другог светског рата у Банат је одсељено 1 домаћинство 1946. године. Овом роду припадају и 2 домаћинства домазетска, који су примили презиме и крсну спаву.
Славковци, 16 кућа. То су старинци Срби. Славе Ђурђиц, а прислужују Ђурђевдан. Од овога рода 1 домаћннство се одселило у Петрово Село – Призренско поље, као колонисти 1924. године.
Сичановци – Витошевци, 8 кућа, славе Св. Николу, прислужуЈу Св. Николу летњег. Од свога рода одселила су се два домаћинства у Призрен 1929. године. Овај род води порекло из предела “Мораве“.
Бајкини, 7 кућа, славе Св. Николу. Пореклом су нз Сиринића, из села Севца, а називају их „Шоповима“. Од овога рода 1 домаћинство је одсељено у Доњу Србицу, а 2 домаћинства у Становце – Метохија.
Сташовци – „Дрцковци", 8 кућа. Досељени су као сточари, а пореклом су „Качаревци“, за њих се каже „нису баш Шопови”. Славе Ђурђиц. Од овога рода 1 домаћинство се одсепило у село Раштане – Призренски крај, те и 1 домаћинство у Призрен 1946. године.
Татаровци род, 11 кућа, славе Ђурђиц. Пореклом су из Бугарске или Македоније. Од овога рода 5 домаћинстава је одсељено
1925. као колонисти у Призренско поље. Два домаћинства су одсељена 1946. године у Банат.
Качаревци, 11 кућа, славе Ђурђиц. Од овога рода у старо доба одселило се 1 домаћинство у Севце – Сиринић, 2 домаћинства у Заскок, а 2 домаћинства у Гребно – Косово, 1924. Као копонисти.
Љубисавци, 9 кућа, славе Св. Николу, прислужују Св. Николу летњег. Од овога рода се одселило: 2 домаћинства у Тетово, 4 домаћинства у Д. Србицу – Призрен, 1925. као колонисти.
Димовци, 3 куће; Бајровци 2 куће.
Према мојим проучавањима половином месеца августа 1947. године и почетком јануара 1948. године у Мушникову је било Срба православне вере: 8 родова са 94 куће; Срба муслиманске вере, а српског матерњег језика 2 рода са 5 кућа. Свега родова 10 са 99 кућа.

Извор: Порекло становништва, генеза насеља и ономастика Средачке жупе – Татомир Вукановић

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 89
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6781 послато: март 04, 2019, 09:22:46 поподне »
Долазило је до диоба задруга и за вријеме постојања Војне крајине. О томе је доста писао Огњеслав Утјешеновић Острожински. Имамо пуно таквих примјера на подручју Прве банске крајишке регименте (готово у сваком већем селу баш у овом периоду долази до повећања броја породичних задруга). Узећу за примјер село Острожин код Вргинмоста, гдје су 1807. године пописани људи до задружног броја 46, док су 1819. године пописани људи до задружног броја 54. У том периоду се од задруге Перенчевића са броја 30 одвојио један огранак у задругу бр. 50.

У овом случају је извјесно да је дошло до издвајања огранака из појединих матичних задруга пошто 1807. године у Војишници имамо пописане људе до задружног броја 30. С друге стране, 1819. године у Војишници имамо пописане људе до задружног броја 34. На броју 31 су Кнежевићи (1807. године има их само на броју 3), на броју 33 су Мазалице (1807. године има их само на броју 25), а на броју 34 су Узелци (1807. године има их само на броју 6). Осим тога, у случају Мазалица, Петар Мазалица који је пописан 1819. године у задрузи бр. 33 би по годинама и по висини могао одговарати Петру Мазалици пописаном 1807. године у задрузи бр. 25 (мада се неки подаци ипак разликују).

Нисам написао да раније није било деоба задруга, него да је највише деоба било баш у периоду укидања Војне Крајине (да будем прецизан за простор око Војнића и према Карловцу). Такође питање је да ли су тада у моменту пописивања граничара одређене породице имале момке стасале за војну службу, па због тога одређени бројеви задруга се не помињу у списковима и то је једна од могућих чињеница. Разне варијанте на те теме су отворене и ми из данашње перспективе не можемо да у потпуности знамо шта се тада тачно догађало, већ на основу ових доступних чињеница можемо разне закључке да изведемо.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6782 послато: март 04, 2019, 10:37:11 поподне »
Нисам написао да раније није било деоба задруга, него да је највише деоба било баш у периоду укидања Војне Крајине (да будем прецизан за простор око Војнића и према Карловцу). Такође питање је да ли су тада у моменту пописивања граничара одређене породице имале момке стасале за војну службу, па због тога одређени бројеви задруга се не помињу у списковима и то је једна од могућих чињеница. Разне варијанте на те теме су отворене и ми из данашње перспективе не можемо да у потпуности знамо шта се тада тачно догађало, већ на основу ових доступних чињеница можемо разне закључке да изведемо.

Иста ситуација око диоба била је и на подручју Баније (највећи дио њих извршен је након 1880. године). Мислим да се чак могу наћи и поједини примјери диоба на сајту: http://dnc.nsk.hr/Newspapers/Default.aspx

Чињеница је да се у периоду између 1807. и 1819. године у великом броју села број задруга повећава (ко не вјерује, нека узме обрађивати село по село на основу спискова из 1807. и 1819. године, па нека пореди). У неким селима између 1807. до 1819. године број пописаних задружних бројева расте и до десет бројева. Тешко је повјеровати да на свим тим бројевима 1807. године баш нико није био стасао за војну службу. Исто тако, поједини људи пописани 1807. године пописани су и 1819. године и то на задружним бројевима који раније нису постојали. Даље, на новим задружним бројевима су у великој већини случајева презимена која су већ постојала у селу прије успостављања тих бројева. Оно што сам примјетио проучавајући црквене књиге банијских парохија из половине XIX вијека, задружни бројеви у тим црквеним књигама одговарају задружним бројевима из поменутих војних пописа (1807/1819). У периоду између 1819. и 1857. године, такође долази до већег повећања броја породичних задруга по селима.

Два примјера из ранијег периода. Године 1772. село Брезово Поље код Глине имало је 23 породичне задруге, да би до 1786. године имало 26 породичних задруга (три нове породичне задруге настале су одвајањем огранака већ постојећих родова - Бркића, Петровића и Шукунда). Сусједно село Брубно 1772. године имало је 25 породичних задруга, да би до 1786. године имало 31 породичну задругу (шест нових породичних задруга настаје одвајањем огранака већ постојећих родова - Јануса, Јовића, Купрешана, Радановића, Сладојевића).

Тако можемо узети презиме Шукунда из Брезовог Поља, пошто се међу Шукундама јављају упечатљива имена. Шукунде су 1772. године пописане на задружном броју 14 (14/23), гдје су до 1780. године пописани Јован Шукунда, Сава Шукунда, Јањат Шукунда и Глиго Шукунда. Већ 1781. године имамо први помен Шукунда на задружном броју 25 и ту је пописан Јањат Шукунда, да би на истом задружном броју 1784. године био пописан и Глиго Шукунда. Слични су примјери и код других поменутих родова (нпр. у Брубњу Јануси са задружног броја 14 формирају задругу бр. 31, док Радановићи са броја 11 формирају задругу бр. 27). Оно што се јасно може видјети из ових примјера је то да је до диобе долазило онда када би се нека породична задруга намножила (већи број мушкараца способних за војну службу).
« Последња измена: март 04, 2019, 10:44:55 поподне Банска крајина »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2129
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6783 послато: март 08, 2019, 08:34:44 пре подне »
Станисављевић, Никољдан, Шетоње, Петровац на Млави, E-V13>Z5017>Z19851

Припада роду Катуњана и Риђана, као и сви припадници ове гране на пројекту. На 37 маркера колико је тестирао преко YSEQ-а поседује две специфичне вредности за овај род:
DYS458=14 - ниједан тестирани у оквиру овог рода нема ову вредност
DYS460=11 - модална вредност за овај род је 9, а једино Стевић из истог места има вредност 10

Овом роду припадају и Стевићи и Стојановићи из истог места, а занимљиво је да ова братства нису међусобно повезана предањима. Златан ће сигурно написати нешто више о пореклу Станисављевића с обзиром да је он иницирао ово тестирање.
« Последња измена: март 08, 2019, 04:10:03 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Златан

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 534
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6784 послато: март 08, 2019, 11:23:06 пре подне »
Станисављевић, Никољдан, Шетоње, Петровац на Млави, E-V13>Z5017>Z19851

Припада роду Катуњана и Риђана, као и сви припадници ове гране на пројекту. На 37 маркера колико је тестирао преко YSEQ-а поседује две специфичне вредности за овај род:
DYS458=14 - ниједан тестирани у оквиру овог рода нема ову вредност
DYS460=11 - модална вредност за овај род је 9, а једино Стевић из истог места има вредност 10

Овом роду припадају и Стевићи и Стојановићи из истог места, а занимљиво је да ова братства нису међусобно повезана предањима. Златан ће сигурно написати нешто више о пореклу Станисављевића с обзиром да је он иницирао ово тестирање.

Хвала на анализи, Иване.

Правилно си запазио у пређашњим коментарима да ова братства немају предање о заједничком пореклу. У истраживањима Љубомира Јовановића дуго смо мислили да род Станисављевића (тквз огранак Вучковића, по Вучку, рођеном 1789. год.) није поменут. Међутим, пошто је род са Стојановићем који има предање да је од Мишићевих, а и славе се поклапају, за нас нема дилеме да су и Станисављевићи огранак Мишића, који су се доселили негде у првој половини 18. века из Старе Србије.

https://www.poreklo.rs/2018/12/08/poreklo-prezimena-setonje-petrovac-na-mlavi/
Мишићи (19) из Старе Србије, славе Св. Николу.

Станисављевић зна своје претке пуних 9 генерација уназад, до последњег, рођеног око 1740. године.
Нико од данашњих потомака их не доводи у неку везу за Мишићима, што је мени индикатор да је заједнички предак живео још раније. Можда почетком 17. века, или још раније.
« Последња измена: март 08, 2019, 04:10:50 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2129
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6785 послато: март 09, 2019, 08:14:48 поподне »
Баштинац, Лучиндан, Романовци, Градишка, E-V13>CTS5856>Z16663

Ово је први тестирани на пројекту који припада грани Z16663 која је на YFull стаблу означена паралелно са Y35953:
https://www.yfull.com/tree/E-Y35953/
Ова грана је, иако ретка, присутна широм Европе, а у окружењу јој припада неколико хрватских породица из Имотског.

Баштинци се спомињу у Романовцима 1882. године у шематизму Митрополије Дабробосанске:
https://www.poreklo.rs/2014/04/09/poreklo-prezimena-parohije-romanovci-masici-gradiska/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9782
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6786 послато: март 10, 2019, 09:33:02 пре подне »
Шејњановић, Митровдан, Подвршка, Кладово, J2a-M67>Z7671

Иако фали пар маркера, Шејњановићу су генетски блиске неке породице из Понишавља и Тимочке Крајине, које такође славе Митровдан. Баш недавно сам помињао појачано присуство J-Z7671 у том делу Србије.

У Понишављу, тачније у околини Сврљига, постоји неколико генетски веома блиских породица које славе Мратиндан. Судећи по Невген предвиђачу, припадају подграни J2a-M67>Z7671.

Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Z7671/

Шејњановићи се налазе и на списку влашких презимена
https://www.poreklo.rs/2012/04/30/vla%C5%A1ka-prezimena/

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 891
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6787 послато: март 10, 2019, 10:14:36 пре подне »
Цитат
Шејњановић, Митровдан, Подвршка, Кладово, J2a-M67>Z7671

Иако фали пар маркера, Шејњановићу су генетски блиске неке породице из Понишавља и Тимочке Крајине, које такође славе Митровдан. Баш недавно сам помињао појачано присуство J-Z7671 у том делу Србије.

У Понишављу, тачније у околини Сврљига, постоји неколико генетски веома блиских породица које славе Мратиндан. Судећи по Невген предвиђачу, припадају подграни J2a-M67>Z7671.

Није иста слава са поменутим породицама.

Да ли је то Шејњановић урадио СНП тест? Без СНП теста, са толико СТР маркера који недостају
не може се вршити предвиђање којој грани припада.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9782
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6788 послато: март 10, 2019, 10:18:28 пре подне »
Није иста слава са поменутим породицама.

Да ли је то Шејњановић урадио СНП тест? Без СНП теста, са толико СТР маркера који недостају
не може се вршити предвиђање којој грани припада.

Да, превидео сам, Митровдан, Мратиндан. Није радио СНП тест, али су му на ово маркера, они најближи.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6789 послато: март 10, 2019, 11:04:41 пре подне »
Ова грана је, иако ретка, присутна широм Европе, а у окружењу јој припада неколико хрватских породица из Имотског.

Напоменуо бих да је екипа из Имотског позитивна на низводни СНП - Z43289, дочим је Баштинац - Z16663*, тако да смо сигурни да не дијеле нити један СНП испод Z16663, тј. удаљеност између Баштинца и Имоћана је 4000 година.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 306
  • I2-A1221
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6790 послато: март 10, 2019, 06:30:45 поподне »
Богићевић, Петковдан, Аранђеловац, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Тестирани припада роду Бјелопавлића. Хаплотип је близак модалу за овај род и не поседује ниједну вредност која се не јавља код других припадника овог рода.

Богићевићи припадају грани Петрушиновића према предању које је овим резултатом потврђено.

Да ли имамо још неке информације о овим Богићевићима? Када су досељени у Аранђеловац, осносно исељени из Бјелопавлића? Да ли су род са Гарашанима?



Ван мреже Mihajlo

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 94
  • R1b Y37280 Y84624
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6791 послато: март 10, 2019, 08:44:06 поподне »
Поздрав ! Породица кандидата нажалост није сачувала предање о давном пореклу. Али Богићевићи су имали породично имање у Гарашима, тако да ова веза је сасвим могућа. Покушаћу да убедим кандидата да уради снп тестирање код YSEQ-a да утврдимо везу са Бјелопавлићима.  :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9782
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6792 послато: март 11, 2019, 12:15:22 поподне »
Стигао је на FTDNA резултат Шкорића из Лике

Шкорић, Никољдан, Горњи Штрбци, Доњи Лапац, R1a-Z280

Рекао бих да су Шкорићу најближи појединци процењени као R-Y2613. Веровало се да су ови Шкорићи у вези са Штрбцима. Због славе и чињенице да их у литератури неки аутори повезују. Шкорића иначе има више разнородних у Крајини, па није искључено да има и оних N-P189.2

Из Лике је и један Шкорић J2-L70 са 23andMe. Треба поменути да на 23andMe има и Шкорића R1a-Z280>CTS3402.

Потврда и на 23андМе

Шкорић, Никољдан, Горњи Штрбци, Доњи Лапац, R1a-Z280>CTS3402

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9782
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6793 послато: март 11, 2019, 03:47:49 поподне »
Таталовић, Јовањдан, Дрежница, Огулин, Лика, J2a-Z6065

Таталовићи највероватније припадају подграни J-Y14439. Генетски су им блиске породице из Херцеговине и Западне Србије. Судећи по резултатима са необјављених истраживања, матица овог рода је негде на простору источне Херцеговине. Интересантно да су сви припадници овог рода генетски веома блиски (до 3 разлике) и славе углавном Јовањдан.

По географском распореду, и тој генетској блискости, подсећају на припаднике N-P189.2, само нису тако бројни у динарским крајевима.

Yfull стабло J-Y14439
https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/

На YHRD постоји и једно потпуно поклапање међу Македонцима. Судећи по поклапањима са FTDNA и YHRD, за порекло овог рода би могао бити интересантан простор западног Медитерана.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2129
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6794 послато: март 11, 2019, 05:03:29 поподне »
Антић, Ђурђевдан, Сталаћ, Ћићевац, E-V13>Z5018>S2979>L241

Нема ближих поклапања на пројекту. Има снижену вредност DYS570=18 коју дели са још само двојицом тестираних припадника ове гране.

Антићи су се раније презивали Пајић.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2129
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6795 послато: март 11, 2019, 06:07:11 поподне »
Спарић, Јовањдан, Херцеговачка Голеша, Прибој, E-V13>Z5018>S2972>Y128213

Тестирани припада роду А на пројекту коме припадају и Лисчићи из околине Пљевље, као и сви други припадници ове гране на пројекту. Поседује две вредности које су специфичне за овај род: DYS576=16 и DYS549=13.
Више о овом роду се може прочитати на следећој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2662.msg95658#msg95658

Тестирани је навео да су према једном предању пореклом из Пиве, а према другом из Никшића. Присуство овог рода до сада није забележено у тим областима, а ова предањa се не спомињу у књизи Милојице Спарића о Херцеговачкој Голеши. Споменути аутор за своје братство наводи да није познато одакле су се доселили у околину Прибоја.


Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6796 послато: март 11, 2019, 06:52:39 поподне »
Да ли је Спарић близак Војиновићима из Поблаћа, Војину Поблаћанину?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2129
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6797 послато: март 11, 2019, 08:00:01 поподне »
Да ли је Спарић близак Војиновићима из Поблаћа, Војину Поблаћанину?

Презиме Војиновић одавно не постоји у Поблаћу, али Спарић јесте исти род са Лисичићем чије је братство према предању пореклом од спахије Војина, родоначелника Војиновића из Поблаћа.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6798 послато: март 11, 2019, 08:34:46 поподне »
Иване, а шта онда каже ДНК у вези Војиновића и Спарића?

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1098
  • J2a-SK1357+ Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6799 послато: март 11, 2019, 09:08:14 поподне »
Спарић, Јовањдан, Херцеговачка Голеша, Прибој, E-V13>Z5018>S2972>Y128213

Тестирани припада роду А на пројекту коме припадају и Лисчићи из околине Пљевље, као и сви други припадници ове гране на пројекту. Поседује две вредности које су специфичне за овај род: DYS576=16 и DYS549=13.
Више о овом роду се може прочитати на следећој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2662.msg95658#msg95658

Тестирани је навео да су према једном предању пореклом из Пиве, а према другом из Никшића. Присуство овог рода до сада није забележено у тим областима, а ова предањa се не спомињу у књизи Милојице Спарића о Херцеговачкој Голеши. Споменути аутор за своје братство наводи да није познато одакле су се доселили у околину Прибоја.


Занимљиво и Николић из Хреше имају као једно од предања Пиву. Има ту нешто ;) 
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин