Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[gillle]

Не припадају истом роду с обзиром да је Смоловић одређен као Y2902 док се за Колашинце може на овом броју маркера и без СНП потврде рећи само да су Z280.

Један од Колашинаца је пристао на даље тестирање, баш би било занимљиво да постоји "веза" са Смоловићем.

[Небојша]

Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост, E-V13>Z5018>S2979>L241

По хаплотипу се највише уклапа у род А из табеле Српског ДНК пројекта. Издваја се по вредностима DYS481=23 и DYS464d=16 којe једини има у оквиру овог рода, док вредност DYS576=18 има још пар тестираних. Има пар ближих поклапања (3/23) у оквиру овог рода, док се од Вукобратовића из Вргинмоста који такође слави Ђурђевдан разликује на 4 од 23 маркера. На 111 маркера се од Прерадовића из Доњих Вијачана код Прњавора разликује на 18 маркера.

Перенчевићи су живели у неколико села у Банији, тако да претпостављам да ће форумаш Банска крајина који је у контакту са тестираним навести више података о овој породици.

Извор: FTDNA

Неколико родова са Баније има ДНК рођаке на простору између Врбаса и Босне, што може указивати на пут миграција. Поред ових EV13>L241, ту су још и Демићи J2b-M205, којима су генетски блиски Обрадовићи из Љубачева код Бања Луке, затим Булати R1b-BY16680, који имају поклапање са Шестићима и осталама, итд.

[Небојша]

Јанковић, Никољдан, Пећ, Метохија, J2a-M410

Јанковићи су, према предању, пореклом од Јањине, или од Солуна (могуће цинцарско порекло). У YHRD бази нема блиских хаплотипова, а из наше табеле им је најближа једна породица из околине Сврљига. 

[Небојша]

Треба нагласити да су Перенчевићу, осим родова који славе Илиндан, блиски и крајишки родови који славе Михољдан (Ћопић, Ђукић, Јагуз и Клеут).

[Небојша]

Станковић, Никољдан, Пирот, J1-M267

Станковић нема ближих поклапања у пројекту. Можда постоји даља веза са једном породицом из Македоније (САНУ), али и ту има превише разлика. Слично је и у анонимним базама. Старије презиме Станковића гласило је Тричковић.

Хаплогрупа J1-M267 тренутно у Понишављу износи 4,1%.

[Милан Степановић]

Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост, E-V13>Z5018>S2979>L241

По хаплотипу се највише уклапа у род А из табеле Српског ДНК пројекта. Издваја се по вредностима DYS481=23 и DYS464d=16 којe једини има у оквиру овог рода, док вредност DYS576=18 има још пар тестираних. Има пар ближих поклапања (3/23) у оквиру овог рода, док се од Вукобратовића из Вргинмоста који такође слави Ђурђевдан разликује на 4 од 23 маркера. На 111 маркера се од Прерадовића из Доњих Вијачана код Прњавора разликује на 18 маркера.

Перенчевићи су живели у неколико села у Банији, тако да претпостављам да ће форумаш Банска крајина који је у контакту са тестираним навести више података о овој породици.

Извор: FTDNA

U Somboru je tokom 18. i prve polovine 19. veka postojala srpska sveštenička porodica Ferenčević (Stefan Ferenčević, sveštenik somborske Svetođurđevske crkve, bio je saradnik Vuka Karadžića i slao mu je sakupljene poslovice i izreke sa ovih prostora). Moguće je da imaju dodirnih tačaka sa banijskim Perenčevićima.

[Делија]

U Somboru je tokom 18. i prve polovine 19. veka postojala srpska sveštenička porodica Ferenčević (Stefan Ferenčević, sveštenik somborske Svetođurđevske crkve, bio je saradnik Vuka Karadžića i slao mu je sakupljene poslovice i izreke sa ovih prostora). Moguće je da imaju dodirnih tačaka sa banijskim Perenčevićima.

1736/7.године и наведени су у попису Тусе-Старих Бановаца наведени Недељко и Срдан Ференчевић (Nedelco Ferencevich ,Serdan Ferencevich), у попису Стејановаца 1736/7.године се помињу Веренчић Петко и Вуја, а Вујица Ференчевић се помиње у попису граничара Војке 1749.године.
У попису Митровице 1736/7 помиње се Јован Веренчовић (Jovan Ferenczovith).
Данас Веренчевића има у селу Белегишу и крсна слава им је Никољдан. Управо је моја прабаба по мајчиној страни од Веренчевића из Белегиша.

Срета Пецињачки наводи да је велики део становништва Бановаца у периоду  1737-1745.године населио суседно село Белегиш па се за белегишке Веренчевиће може рећи да су из Бановаца и да су се презивали Ференчевићи. Иначе најстарији пронађени предак белегишких Веренчевића звао се Младен Веренац (1839.рођен), тако да је то презиме можда претеча свих осталих.

Такође, горње-Карловачој епархији се помињу Веренчевићи/Ференчевићи/Перенчевићи који су православци и славе Никољдан и Ђурђевдан и има их на Кордуну па је порекло сремских Веренчевића можда баш из тих крајева.

[Банска крајина]

U Somboru je tokom 18. i prve polovine 19. veka postojala srpska sveštenička porodica Ferenčević (Stefan Ferenčević, sveštenik somborske Svetođurđevske crkve, bio je saradnik Vuka Karadžića i slao mu je sakupljene poslovice i izreke sa ovih prostora). Moguće je da imaju dodirnih tačaka sa banijskim Perenčevićima.

Само на Банији постоје двије гране Перенчевића, од којих једна слави Ђурђевдан, а друга Никољдан. Обје гране потврђене су на Банији у другој половини XVIII вијека. Тачније, Перенчевићи су 1772. године пописани у пет банијских села (Бестрма, Млинога, Острожин, Словинци, Стражбеница) и у сваком од њим пописани су у облику „Perenchevich”. Исте године пописани су и католици Веренчевићи (Пријека), у облику „Verenchevich”.

[Sergio]

U Somboru je tokom 18. i prve polovine 19. veka postojala srpska sveštenička porodica Ferenčević (Stefan Ferenčević, sveštenik somborske Svetođurđevske crkve, bio je saradnik Vuka Karadžića i slao mu je sakupljene poslovice i izreke sa ovih prostora). Moguće je da imaju dodirnih tačaka sa banijskim Perenčevićima.

Ако се не варам, Ференчевића данас има у Станишићу поред Сомбора.

[Банска крајина]

Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост, E-V13>Z5018>S2979>L241

По хаплотипу се највише уклапа у род А из табеле Српског ДНК пројекта. Издваја се по вредностима DYS481=23 и DYS464d=16 којe једини има у оквиру овог рода, док вредност DYS576=18 има још пар тестираних. Има пар ближих поклапања (3/23) у оквиру овог рода, док се од Вукобратовића из Вргинмоста који такође слави Ђурђевдан разликује на 4 од 23 маркера. На 111 маркера се од Прерадовића из Доњих Вијачана код Прњавора разликује на 18 маркера.

Перенчевићи су живели у неколико села у Банији, тако да претпостављам да ће форумаш Банска крајина који је у контакту са тестираним навести више података о овој породици.

Извор: FTDNA

Шта радити даље око Перенчевића? Да ли чекати Big Y резултате Прерадовића, па гађати одређене SNP-ове или скупљати одмах средства за Big Y тест?

[Иван Вукићевић]

Шта радити даље око Перенчевића? Да ли чекати Big Y резултате Прерадовића, па гађати одређене SNP-ове или скупљати одмах средства за Big Y тест?

Увек су потребна два BigY теста да би се формирала нова грана, тако да би било пожељно ићи тим путем.

[Иван Вукићевић]

Поповић, Митровдан, Врање, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује две не тако честе вредности за ову грану: DYS448=21 и DYS635=20.

Тестирани је навео да Поповићи потичу из Призрена и се тако презивају чак од 1575. године.

[Селаковић]

[Шта значи припадају роду А2? Када са неким имам потпуну подударност на 23 маркера до ког кољена уназад би морали имати заједничког претка?

Драги Бодирога, премда вам је Златан већ одговорио, додаћу само пар речи. Припадате роду А2 у Табели Српског ДНК пројекта - то значи да се судећи по вашем хаплотипу (а и слави и месту порекла) уклапате у род који већ чини неколико људи пореклом из Херцеговине.

На основу 23 маркера не можемо са сигурношћу рећи пре колико генерација је живео заједнички предак. Ако бисте ви и други појединци из рода имали више маркера, на пример 111, могла би се направити прецизнија процена, мада је "опсег грешке" и тада значајан. 

[Clavdivs]

Свирчевић, Аранђеловдан, Беочин

Припада хаплогрупи I1-A11380. Има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Миленковићем из Мирнице. Такође, близак му је и Даријевић из Старих Бановаца, од кога се разликује на једном од 23 маркера.

Тестирани је навео да има родослов према коме је 8 генерација његових предака живело у Беочину, што значи да су у Беочину били у 18. веку. Нажалост, нисам успео да пронађем ништа о пореклу Свирчевића у Беочину, па ако неко зна нешто више - нека напише.

[Be like Bill]

Станковић, Никољдан, Пирот, J1-M267

Станковић нема ближих поклапања у пројекту. Можда постоји даља веза са једном породицом из Македоније (САНУ), али и ту има превише разлика. Слично је и у анонимним базама. Старије презиме Станковића гласило је Тричковић.

Хаплогрупа J1-M267 тренутно у Понишављу износи 4,1%.

Malo smo se konsultovali Nebojša i ja, i došli do zaključaka da se najverovatnije radi o J1 PF7263. Vrednosti na DYS19, DYS389I i GATA-H4 u kombinaciji su tipične za PF7263. Vrednosti na nekim drugim markerima (DYS390, DYS391) mada različite od uobičajenih, pojavljuju se u PF7263 grani, mada češće kod BY38105 nego kod ostalih. S obzirom na DYs393 i DYS385ab (uz već pomenute DYS390 i DYS391 kao i DYS456) u nedoumici sam da li bi pripadao domaćoj grani ZS9951 ili bi bio neka pokrajnja linija. Po logici i lokaciji trebao bi biti u okviru nje, ali po vrednostima mogao bi biti i neka druga grana, možda BY38105

Ne znam da li gospodin Stanković prati forum, ili ga možemo obavestiti na neki drugi način o našem domišljanju

[Селаковић]

Јањић, Аранђеловдан, Слато, Невесиње

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Два највећа ауторитета за порекло херцеговачких породица, Милићевић и Дедијер, слажу се да су Јањићи дошли "из Бјелица", "на позив Али-паше Ризванбеговића".

Тестирани поседује практично модалан хаплотип, што донекле отежава проналажење блиских породица. Изузетак је маркер DYS635, где има вредност 21.

На мањем броју маркера има већи број потпуних поклапања у свим нашим крајевима. На 23 маркера, пак, можемо да констатујемо да му је најближи Шекуларац, пореклом од шекуларских Ћетковића (поклапање 21/23, али обе разлике двоструке), као и Вукшић са Баније тестиран у оквиру овогодишњег Светског ДНК дана (21/23). Са географски нешто ближим појединцем из Борја код Фоче (истраживање Херцеговаца) има поклапање 20/23. Нажалост, ниједна од ових блиских породица не слави Аранђеловдан.

Постоје поуздане индиције да Јањићи припадају грани S17250, јер је презимењак из истог места тестиран у другој фирми која омогућава одређивање СНП гране. Можда то иде у прилог евентуалној  вези са Ћетковићима, који су такође ова грана.

А можда се ДНК поиграла са нама, па је код Јањића мутирао у скорије време DYS448 - у том случају он би се уклопио у род Озринића. Ипак, верватноћа за ово је јако мала.

У сваком случају, као и другим Северњацима, препоручујем тестираном да уради СНП панел или неки сличан тест.

[filipi]

Јањић, Аранђеловдан, Слато, Невесиње

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Два највећа ауторитета за порекло херцеговачких породица, Милићевић и Дедијер, слажу се да су Јањићи дошли "из Бјелица", "на позив Али-паше Ризванбеговића".

Тестирани поседује практично модалан хаплотип, што донекле отежава проналажење блиских породица. Изузетак је маркер DYS635, где има вредност 21.

На мањем броју маркера има већи број потпуних поклапања у свим нашим крајевима. На 23 маркера, пак, можемо да констатујемо да му је најближи Шекуларац, пореклом од шекуларских Ћетковића (поклапање 21/23, али обе разлике двоструке), као и Вукшић са Баније тестиран у оквиру овогодишњег Светског ДНК дана (21/23). Са географски нешто ближим појединцем из Борја код Фоче (истраживање Херцеговаца) има поклапање 20/23. Нажалост, ниједна од ових блиских породица не слави Аранђеловдан.

Постоје поуздане индиције да Јањићи припадају грани S17250, јер је презимењак из истог места тестиран у другој фирми која омогућава одређивање СНП гране. Можда то иде у прилог евентуалној  вези са Ћетковићима, који су такође ова грана.

А можда се ДНК поиграла са нама, па је код Јањића мутирао у скорије време DYS448 - у том случају он би се уклопио у род Озринића. Ипак, верватноћа за ово је јако мала.

У сваком случају, као и другим Северњацима, препоручујем тестираном да уради СНП панел или неки сличан тест.

Mislim da ce Janjicima biti dovoljan test A1328, 18 dolara, evo linka. http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=7247

[Милош]

Васиљевић, Ђурђиц, Станина Река, Ваљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристика: 390=25, 391=10, 385=13-15, 458=16, 635=22. Иако нема блиских поклапања (сви су му на 4 и више разлике), нема сумње да је повезан са осталим родовима које каркактерише маркер 13-15, а посебно они из колубарског краја и Херцеговине, са славом Ђурђевдан/Ђурђиц.

За Васиљевиће се каже: "Клобучани (чији су потомци Васиљевићи-Живановићи, Анђелићи, Пантелићи, Јевтићи и Ранковићи): Најраније досељена породица овог села је Клобучанска. Клобучанима се зову све породице, чији су се преци доселили од града Клобука у Херцеговини. место на коме су се населили назива се Клобучине*. Клобучани су досељени пред крај 17. столећа, нагнати неправдом клобучких Турака. Родоначелник ове породице био је бератски кнез, те се и данас један део ове породице, насељен у Бобови, зове Кнежевићи. Кобучани су у Станиној Реци насељени око Влајковића и изнад њих, има их 32 куће и славе Ђурђиц."

https://www.poreklo.rs/2013/07/13/poreklo-prezimena-selo-stanina-reka-valjevo/

Могућа матица овог рода може бити средњовековни град Клобук код данашњег Требиња.

[Wolf Sagash]

Васиљевић, Ђурђиц, Станина Река, Ваљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристика: 390=25, 391=10, 385=13-15, 458=16, 635=22. Иако нема блиских поклапања (сви су му на 4 и више разлике), нема сумње да је повезан са осталим родовима које каркактерише маркер 13-15, а посебно они из колубарског краја и Херцеговине, са славом Ђурђевдан/Ђурђиц.

За Васиљевиће се каже: "Клобучани (чији су потомци Васиљевићи-Живановићи, Анђелићи, Пантелићи, Јевтићи и Ранковићи): Најраније досељена породица овог села је Клобучанска. Клобучанима се зову све породице, чији су се преци доселили од града Клобука у Херцеговини. место на коме су се населили назива се Клобучине*. Клобучани су досељени пред крај 17. столећа, нагнати неправдом клобучких Турака. Родоначелник ове породице био је бератски кнез, те се и данас један део ове породице, насељен у Бобови, зове Кнежевићи. Кобучани су у Станиној Реци насељени око Влајковића и изнад њих, има их 32 куће и славе Ђурђиц."

https://www.poreklo.rs/2013/07/13/poreklo-prezimena-selo-stanina-reka-valjevo/

Могућа матица овог рода може бити средњовековни град Клобук код данашњег Требиња.

Могуће, али ипак мислим да је  мало западније, око Љубиња њихова матица

[Exiled]

Могуће, али ипак мислим да је  мало западније, око Љубиња њихова матица

Можеш ли мало више објаснити на основу чега мислиш да је матица око Љубиња?Милошева оцена је на основу предања ,мож да бидне не мора да значи,али прилично уверљива.