Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1545738 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2142
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6800 послато: март 11, 2019, 09:34:29 поподне »
Иване, а шта онда каже ДНК у вези Војиновића и Спарића?

Резултат тих Војиновића (које не треба мешати са крупном властелом истог презимена) би могли имати једино ако би се ископали земни остаци спахије Војина и урадила ДНК анализа.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4397
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6801 послато: март 12, 2019, 11:09:31 пре подне »
Дапчевић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Вигњевићи, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908>Z16983. Од тестираног Дапчевића са FTDNA се разликује на маркеру 385, где је код управо тестираног вредност 14-16, док код другог 15-15. На осталих упоредивих 17 маркера имају пуно поклапање. Деле и карактеристичне маркере за овај род: 19=17, 391=10, 389II=32, 481=32.

Јовићевић за Дапчевиће наводи славу Ивандан, а преславу Усековање, док је тестирани навео славу Зачеће.

По предању су старином из Зете. Најпре у се настанли у Бјелошима, где се један од тројице браће звао Дабо, који се преселио у Вигњевиће на домазетство. То се догодило почетком 16. века. Од Даба су настали Дапчевићи и Камбани, а од оних што су остали на Бјелошима Јовановићи.
« Последња измена: март 12, 2019, 11:11:05 пре подне Милош »

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6802 послато: март 13, 2019, 11:07:11 пре подне »
Дапчевић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Вигњевићи, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908>Z16983. Од тестираног Дапчевића са FTDNA се разликује на маркеру 385, где је код управо тестираног вредност 14-16, док код другог 15-15. На осталих упоредивих 17 маркера имају пуно поклапање. Деле и карактеристичне маркере за овај род: 19=17, 391=10, 389II=32, 481=32.

Јовићевић за Дапчевиће наводи славу Ивандан, а преславу Усековање, док је тестирани навео славу Зачеће.

По предању су старином из Зете. Најпре у се настанли у Бјелошима, где се један од тројице браће звао Дабо, који се преселио у Вигњевиће на домазетство. То се догодило почетком 16. века. Од Даба су настали Дапчевићи и Камбани, а од оних што су остали на Бјелошима Јовановићи.
Опет је са антропонимиком. Од Дабе би се прозвали Дабовићи. Праштај.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1729
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6803 послато: март 13, 2019, 11:36:25 пре подне »
Ћирић, Никољдан, Бабушница

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280. Најближе поклапање има са једним тестираним из истраживања САНУ, чији резултат још увек није јаван, разликују се на 3 од 17 упоредивих маркера. Поред географске блискости и исте славе, деле и три специфичне вредности: прилично ниску DYS390=23 (сви остали припадници ове гране имају 25, изузетно ретко 24); повишену DYS391=12 (скоро сви остали 11); и DYS458=16 (скоро сви остали 15), тако да нема сумње да припадају истом роду. Врло је могуће да не припадају грани L1280>Y5647, којој припада огромна већина тестираних на Пројекту, већ паралелној грани L1280>FGC11555, која се најчешће среће у Централној Европи (Пољска, Немачка).

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4397
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6804 послато: март 13, 2019, 11:39:12 пре подне »
Опет је са антропонимиком. Од Дабе би се прозвали Дабовићи. Праштај.

Није до мене, до Јовићевића је. 😀

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6805 послато: март 13, 2019, 11:52:04 пре подне »
Није до мене, до Јовићевића је. 😀

Или Дабић 😀😀😀

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 353
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6806 послато: март 13, 2019, 11:53:03 пре подне »
Опет је са антропонимиком. Од Дабе би се прозвали Дабовићи. Праштај.
Од Дабе би били Дабићи, од Даба Дабовићи а од Дапца (ном. Дабац) Дапчевићи. Мада не мења много суштину, тј. чињеницу да се ради о варијантама истог имена.
« Последња измена: март 13, 2019, 12:01:11 поподне Clavdivs »

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6807 послато: март 13, 2019, 12:51:41 поподне »
Мени се чини да сам у неким средњовјековним пописима налазио име: Дапко.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 299
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6808 послато: март 13, 2019, 01:49:53 поподне »
Митар Пешикан, у чланку Зетско-Хумско-Рашка имена на почетку турскога доба; Лична имена y основи староцрногорских имена места и братстава – према Ј. Ердељановићу — каже: Дабац: Дапчевићи братство.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6809 послато: март 13, 2019, 05:24:07 поподне »
Или Дабић 😀😀😀
Код мене у Љубињу да у Црној Гори не. Код нас би била Дабина дјеца па би били Дабићи, у ЦГ би били Дабова дјеца па би били Дабовић. 

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6810 послато: март 13, 2019, 05:34:10 поподне »
Од Дабе би били Дабићи, од Даба Дабовићи а од Дапца (ном. Дабац) Дапчевићи. Мада не мења много суштину, тј. чињеницу да се ради о варијантама истог имена.
Мјења суштину, на основу присвојнога придјева префикса можемо закључити шири ареал гдје је презиме настало или није. Дабић може бити и матронимик. Рецимо одиву Дабовића у мужевом роду и селу звали би Дабовићуша или чешће   Дабуша или од миља, Даба, са продуженим првим самогласником па би евентуално потомци могли да се презивају,  Дабушић по Дабуши или Дабић по Даби.
« Последња измена: март 13, 2019, 05:35:44 поподне Wolf Sagash »

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 353
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6811 послато: март 13, 2019, 05:37:00 поподне »
Не мења ништа.
Да појасним, пошто претпостављам да се не разумемо. Ово што си написао стоји, али за порекло и уопште причу о љуботињском Дапчевићима није битно (није од материјалног значаја) да ли им се предак звао Дабо (као што је забележио Јовићевић) или Дабац (имајући у виду да по овом патронимику носе презиме), јер је у питању исто име. Тако су једну исту особу могли звати и Дабо и Дабиша и Дабац и Дапко итд.
« Последња измена: март 14, 2019, 09:14:28 пре подне Clavdivs »

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 342
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6812 послато: март 14, 2019, 09:08:11 пре подне »
Ћирић, Никољдан, Бабушница

Јако често презиме у Понишављу, најчешће можда баш у пиротском крају.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5531
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6813 послато: март 14, 2019, 10:52:27 поподне »
Ђерић, Јовањдан, Михаљевац, Кореница

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Хаплотип му је прилично модалан, једине нешто специфичније вредности су YGATAH4=10, коју дели са Дукићем из Варивода код Кистања, Брчином из Грачаца (обојица славе Ђурђевдан) и два необјављена резултата са САНУ истраживања, као и DYS570=17 коју дели са више тестираних припадника хаплогрупе N2 на Пројекту.

О Ђерићима из кореничког краја сам пронашао само то да су поред Михаљевца живели и у Омољцу и Врановачи, па ако неко зна нешто више о њиховом пореклу нека слободно напише.
« Последња измена: март 14, 2019, 10:54:58 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4397
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6814 послато: март 15, 2019, 09:20:03 пре подне »
Купрешанин, Никољдан, Медак, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 385=14-16, 439=12. Ове карактеристике дели са Јаргићем (Св. Врачи) из Приштине и Гојковићем (Ђурђевдан) из Херцег Новог. Иако је  изгледа доста измутирао, у ову групу спада и Ћамиловић из Вучитрна, који би и по предању требао бити близак Јаргићу. Због већег броја разлика и различитих слава, веза између њих свакако није скорашња. Али је велика вероватноћа да сва три рода припадају грани PH908>Z16983>A493, a могуће и некој познатој подграни која је испод A493.

За Купрешане из Медака можда неко други више напише.
« Последња измена: март 15, 2019, 09:23:02 пре подне Милош »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5531
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6815 послато: март 15, 2019, 09:24:41 пре подне »
Ђерић, Јовањдан, Михаљевац, Кореница

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Хаплотип му је прилично модалан, једине нешто специфичније вредности су YGATAH4=10, коју дели са Дукићем из Варивода код Кистања, Брчином из Грачаца (обојица славе Ђурђевдан) и два необјављена резултата са САНУ истраживања, као и DYS570=17 коју дели са више тестираних припадника хаплогрупе N2 на Пројекту.

О Ђерићима из кореничког краја сам пронашао само то да су поред Михаљевца живели и у Омољцу и Врановачи, па ако неко зна нешто више о њиховом пореклу нека слободно напише.

Ови коренички Ђерићи су ми род.  :) Моја чукунбаба (мајка мог прадеде са стране бабе по мајци) је од Ђерића из Омољца. Чукундеда је Дракулић из Врановаче (R1b-PF7562) који се заједно са шураком Ђерићем из Лике преселио у Церовац код Шапца 1923. године, на купљено имање. Тако да за сад имам две N2 линије, Кулиће (деда по мајци) и Ђериће, једна пивљанско-источнобосанска, друга крајишка.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6816 послато: март 15, 2019, 12:30:05 поподне »
Купрешанин, Никољдан, Медак, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 385=14-16, 439=12. Ове карактеристике дели са Јаргићем (Св. Врачи) из Приштине и Гојковићем (Ђурђевдан) из Херцег Новог. Иако је  изгледа доста измутирао, у ову групу спада и Ћамиловић из Вучитрна, који би и по предању требао бити близак Јаргићу. Због већег броја разлика и различитих слава, веза између њих свакако није скорашња. Али је велика вероватноћа да сва три рода припадају грани PH908>Z16983>A493, a могуће и некој познатој подграни која је испод A493.

За Купрешане из Медака можда неко други више напише.

Према Душану Узелцу, Купрешани су у Метку потврђени 1712. године. Према попису Личко-крбавске жупаније из 1915. године, у самом Метку пописане су 22 куће Купрешана, а презиме је било присутно и у оближњим селима Крушковац (12 кућа) и Радуч (2 куће). Преко компаније 23andMe већ имамо тестиране Купрешане из Радуча и они припадају хаплогрупи I2a-CTS10228 (тачније, потврђени су као I2-Z17855).

Род Купрешана постоји и на подручју Баније (Брубно код Глине и Кобиљак код Двора). Банијски Купрешани славе такође Никољдан и потврђени су на подручју Прве банске крајишке регименте у другој половини XVIII вијека.
« Последња измена: март 15, 2019, 12:39:20 поподне Банска крајина »

Ван мреже Црнчевић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 293
  • Пивско-бањански (N1a) N2>P189.2>Y89317->FGC28483-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6817 послато: март 15, 2019, 10:02:21 поподне »
Ђерић, Јовањдан, Михаљевац, Кореница

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Хаплотип му је прилично модалан, једине нешто специфичније вредности су YGATAH4=10, коју дели са Дукићем из Варивода код Кистања, Брчином из Грачаца (обојица славе Ђурђевдан) и два необјављена резултата са САНУ истраживања, као и DYS570=17 коју дели са више тестираних припадника хаплогрупе N2 на Пројекту.

О Ђерићима из кореничког краја сам пронашао само то да су поред Михаљевца живели и у Омољцу и Врановачи, па ако неко зна нешто више о њиховом пореклу нека слободно напише.
Ови коренички Ђерићи су ми род.  :) Моја чукунбаба (мајка мог прадеде са стране бабе по мајци) је од Ђерића из Омољца. Чукундеда је Дракулић из Врановаче (R1b-PF7562) који се заједно са шураком Ђерићем из Лике преселио у Церовац код Шапца 1923. године, на купљено имање. Тако да за сад имам две N2 линије, Кулиће (деда по мајци) и Ђериће, једна пивљанско-источнобосанска, друга крајишка.  ;)

Од ових кореничких Ђерића је историчар и етнолог проф. др Василије Ђерић, писац значајног дјела  О српском имену по западнијем крајевима нашега народа, II. издање, 1914., на жалост у библиографији његових радова нисам примјетио да се посебно бавио историјом или етнологијом Срба Лике, народа из којег је потекао ..

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Василије_Ђерић

О кореничким Ђерићима Стјепан Павичић је забиљежио у Seobe i naselja u Lici, 1962., на странама 197-199 слиједеће податке:

"Za turskoga vladanja nije u samoj Korenici bilo većega muslimanskoga naselja, jer je jako tvrđavno stanovništvo postojalo u susjednom Buniću. Koliko je muslimana bilo na koreničkom tlu, bili su to posjednici koji su stanovali po pojedinim selima na svojim imanjima, na kojima su imali svoje čardake i kule. Na tom zemljištu Turci su nastanili svoje pastire iz Potarja, od Pive i Lima koji su već bili postepeno doprli na Grahovo, u Unac i druge krajeve sa istočne strane Dinare. Tu su oni naselili cijelo područje od Vrela do Frkašića. Njihovo nastanjivanje bilo je završeno oko 1580. Već u početku 17. st. to je naselje bilo mnogobrojno sa dobro razvijenim rodovima koji su na dobrom koreničkom tlu mogli uspješno napredovati."

"U ratovanju od 1685. cijelo je srpsko stanovništvo napustilo koreničko područje, ali su muslimani u bunićkom tvrđavnom naselju ostali povezani s takvim stanovništvom u susjednoj Lici i Krbavi. U potpunom turskom raspu u ljeto 1689. Turci su napustili i Bunić,752 i koreničko područje ostalo je sasvim pusto. Jedino je u Buniću boravila od toga vremena stalna straža koju su davali lički krajišnici.753 Srpske izbjeglice s koreničkoga područja nalazile su se u to vrijeme u iseljeničkim logorima kod Otočca i Brinja. U proljeće 1690. nastao je među njima pokret da se vrate na staro svoje tlo. Oni za to seljenje predobiju i nešto starih doseljenika na brloškom i vilićkom tlu te jedni i drugi isposluju od Krajine dopuštenje za to nastanjivanje. Od šezdeset porodica što su se prijavile za to seljenje trideset je poveo Jovan Drakulić, a drugih trideset Milan Lalić, oba iz brloškoga naselja. Te su porodice stekle tom prilikom cijelo staro koreničko područje od Trnovca preko Uvalice do Kapele na sjevernoj, do Plješivice na istočnoj, Frkašića i Vedašića na južnoj i Homoljca na zapadnoj strani. Među tim naseljenicima bilo je i većih rodova, te su pojedine njihove porodice dobile zemlje na različnim stranama. Popis od 1712. našao je na tom tlu ove doseljenike: ... Đerić 13, 19, 9 k., ... ukupno 1691 čeljade."

Тако можемо закључити да су коренички Ђерићи дошли са простора Пиве, Лима и Потарја, и преко Унца, Грахова и других крајева источно од Динаре, тијеком 16. вијека населили у данашњу Лику, што све нас припаднике српског N-P189.2, драги рођо по "бабине линије"  :) , враћа на извориште гране у Бањане и Пиву ... , а предање о поријеклу кореничких Ђерића из Црне Горе дали су нам на коментарима Mladen и Dusan 2015. године (https://www.poreklo.rs/2012/02/17/poreklo-prezimena-deric/#comment-71236).

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5531
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6818 послато: март 15, 2019, 10:42:55 поподне »
Хвала на занимљивим подацима, Црнчевићу.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 469
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6819 послато: март 16, 2019, 05:44:43 поподне »
Ови коренички Ђерићи су ми род.  :) Моја чукунбаба (мајка мог прадеде са стране бабе по мајци) је од Ђерића из Омољца. Чукундеда је Дракулић из Врановаче (R1b-PF7562) који се заједно са шураком Ђерићем из Лике преселио у Церовац код Шапца 1923. године, на купљено имање. Тако да за сад имам две N2 линије, Кулиће (деда по мајци) и Ђериће, једна пивљанско-источнобосанска, друга крајишка.  ;)


Од ових кореничких Ђерића је историчар и етнолог проф. др Василије Ђерић, писац значајног дјела  О српском имену по западнијем крајевима нашега народа, II. издање, 1914., на жалост у библиографији његових радова нисам примјетио да се посебно бавио историјом или етнологијом Срба Лике, народа из којег је потекао ..

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Василије_Ђерић

О кореничким Ђерићима Стјепан Павичић је забиљежио у Seobe i naselja u Lici, 1962., на странама 197-199 слиједеће податке:

"Za turskoga vladanja nije u samoj Korenici bilo većega muslimanskoga naselja, jer je jako tvrđavno stanovništvo postojalo u susjednom Buniću. Koliko je muslimana bilo na koreničkom tlu, bili su to posjednici koji su stanovali po pojedinim selima na svojim imanjima, na kojima su imali svoje čardake i kule. Na tom zemljištu Turci su nastanili svoje pastire iz Potarja, od Pive i Lima koji su već bili postepeno doprli na Grahovo, u Unac i druge krajeve sa istočne strane Dinare. Tu su oni naselili cijelo područje od Vrela do Frkašića. Njihovo nastanjivanje bilo je završeno oko 1580. Već u početku 17. st. to je naselje bilo mnogobrojno sa dobro razvijenim rodovima koji su na dobrom koreničkom tlu mogli uspješno napredovati."

"U ratovanju od 1685. cijelo je srpsko stanovništvo napustilo koreničko područje, ali su muslimani u bunićkom tvrđavnom naselju ostali povezani s takvim stanovništvom u susjednoj Lici i Krbavi. U potpunom turskom raspu u ljeto 1689. Turci su napustili i Bunić,752 i koreničko područje ostalo je sasvim pusto. Jedino je u Buniću boravila od toga vremena stalna straža koju su davali lički krajišnici.753 Srpske izbjeglice s koreničkoga područja nalazile su se u to vrijeme u iseljeničkim logorima kod Otočca i Brinja. U proljeće 1690. nastao je među njima pokret da se vrate na staro svoje tlo. Oni za to seljenje predobiju i nešto starih doseljenika na brloškom i vilićkom tlu te jedni i drugi isposluju od Krajine dopuštenje za to nastanjivanje. Od šezdeset porodica što su se prijavile za to seljenje trideset je poveo Jovan Drakulić, a drugih trideset Milan Lalić, oba iz brloškoga naselja. Te su porodice stekle tom prilikom cijelo staro koreničko područje od Trnovca preko Uvalice do Kapele na sjevernoj, do Plješivice na istočnoj, Frkašića i Vedašića na južnoj i Homoljca na zapadnoj strani. Među tim naseljenicima bilo je i većih rodova, te su pojedine njihove porodice dobile zemlje na različnim stranama. Popis od 1712. našao je na tom tlu ove doseljenike: ... Đerić 13, 19, 9 k., ... ukupno 1691 čeljade."

Тако можемо закључити да су коренички Ђерићи дошли са простора Пиве, Лима и Потарја, и преко Унца, Грахова и других крајева источно од Динаре, тијеком 16. вијека населили у данашњу Лику, што све нас припаднике српског N-P189.2, драги рођо по "бабине линије"  :) , враћа на извориште гране у Бањане и Пиву ... , а предање о поријеклу кореничких Ђерића из Црне Горе дали су нам на коментарима Mladen и Dusan 2015. године (https://www.poreklo.rs/2012/02/17/poreklo-prezimena-deric/#comment-71236).
Duboko me dirnula  priča o Dudićima  i Djerićima....Djerićeva široka duša da da....i Dudićeva skromnost i odmerenost da ne poklekne pred iskušenjem i veličina da ne zaboravi ....i pokloni sačuvano......Neka je na ponos potomcima.....