Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Бадин]

Поропатићи никад нису евидентирани у Далматинској Загори као православци. А не знам ни за католике.

Срба Поропатића је било на Банији https://banija.rs/obicaji/16171-imena-i-prezimena-banijskih-srba-3.html

Можда их је некад било у Далматинској Загори па су се иселили. Тестирани сигурно није измислио порекло своје породице. С обзиром да не зна из којег су места из Загоре, мора је исељавање његових предака одатле било доста давно.

[Зрно]

Хвала Свевладе. За Банију смо већ знали.

За тестираног уопште не знамо где живи и како је стигао ту. Ко му је доселио и кад отприлике? Информације су скоро никакве.

[Банска крајина]

Срба Поропатића је било на Банији https://banija.rs/obicaji/16171-imena-i-prezimena-banijskih-srba-3.html

Банијски Поропатићи су ромског поријекла, највећи дио њих је католичке вјере и данас се углавном изјашњавају као Хрвати.

[Јовица Кртинић]

Поропатић, Никољдан, Далматинска Загора

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани Поропатић није сигуран око прецизног места порекла, али зна да да је то у Загори. 

Поседује нешто ређу вредност DYS19 = 15, па постоји одређена блискост са далматинским Y3120* родом Б на нашем Пројекту (Гагић-Вучковић-Јаснић-Гњидић...), а већина породица из овог рода такође слави Никољдан. Међутим, Поропатић има јако високу вредност 20 на DYS570, што није одлика овог рода. Препоручио бих стога да, уколико је у могућности, некада уради СНП тестирање.

Свако ко зна нешто више о пореклу Поропатића, добродошао је, као и увек, да то подели са нама.

Тестирани Поропатић је друга генерација ове породице рођена у Србији (Београду). Деда тестираног је 1941. избегао у Србију из Далматинске Загоре, склањајући породицу од прогона. С обзиром да је његов деда једини припадник ове породице који је дошао у Србију и да је веома млад умро (као и отац тестираног), за сад немамо ближе информације о месту одакле су Поропатићи кренули за Србију.

[Милош]

Тимотијевић, Ђурђевдан, Костин Поток, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности 390=23, 391=12, 570=17, 635=21. Све ове карактеристике дели са једним тестираним из села Козарева у И. Колашину и Лакетићем из Колашина. Са обојицом има три разлике на 23 упоредива маркера, с тим да се код Лакетића јављају две двоструке разлике, па му је Козаревац ближи.

По предању, Тимотијевићи су од Дробњака из Рујишта у И. Колашину. Међутим, знајући резултат Дробњака из Рујишта, може се рећи да се или ради о неком прибраћеном роду или да се ради о детету које је доведено у род, али о Дробњацима се у овом случају не ради. Треба истаћи да су Рујиште и Козарево суседна села, који заједно и сеоске славе обележавају.

О даљем пореклу овог рода може се нешто наслутити из предања Лакетића.

Лакетић, Јовањдан, Горња Морача, Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има две главне карактеристичне вредности, а то су 390=23, 391=12. Осим тога ту је и 570=17 и 635=21. Најближи му је један тестирани са КиМ подухвата из И. Колашина, са предањем о Морачи. Имају три разлике на упоредива 23 маркера, деле све карактеристике горе поменуте и славу Јовањдан. Обојици је близак Богевић из Београда, који са њима дели 390=23 и 391=12.

Предање каже да су из Гацка од Владиславића. Дошли су у Горњу Морачу преко Бањана. Славе Св. Јована "од живота у Бањанима".

[gillle]

Тимотијевић, Ђурђевдан, Костин Поток, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности 390=23, 391=12, 570=17, 635=21. Све ове карактеристике дели са једним тестираним из села Козарева у И. Колашину и Лакетићем из Колашина. Са обојицом има три разлике на 23 упоредива маркера, с тим да се код Лакетића јављају две двоструке разлике, па му је Козаревац ближи.

По предању, Тимотијевићи су од Дробњака из Рујишта у И. Колашину. Међутим, знајући резултат Дробњака из Рујишта, може се рећи да се или ради о неком прибраћеном роду или да се ради о детету које је доведено у род, али о Дробњацима се у овом случају не ради. Треба истаћи да су Рујиште и Козарево суседна села, који заједно и сеоске славе обележавају.

О даљем пореклу овог рода може се нешто наслутити из предања Лакетића.

Тимотијевићи су од Живковића у Рујишту (Ибарски Колашин), и њихов родослов од доласка у Костин Поток (Лепосавић) може да се прати и у матичним књигама. Сумњам да је "доводак" у питању, пре свега што је тестирани потомак трећег Тимотијевог сина. Потрудићу се да тестирам потомке осталих синова Тимотија и Божице, како бисмо имали јаснију слику

[Иван Вукићевић]

Радовановић, Лазаревдан, Лесковац, Кнић, E-V13>Z5018>S2979>L241

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта. Од модалног хаплотипа овог рода се разликује са две вредности: DYS576=18 и DYS549=13. Обе вредности се јављају код још по једног тестираног припадника овог рода. У оквиру овог рода Радовановић једини слави Лазаревдан, а занимљиво је да има поклапање на 16 од 17 маркера са једним тестираним из околине Калиновика који слави исту славу. Међутим, тај тестирани чији резултат није јаван има вредност YGATAH4=10 коју нема ниједан припадник гране L241 на пројекту, тако да је питање да ли су генетски сродни.

Радовановићи су се у Гружу доселили средином 18. века из Котраже у Горњем Драгачеву.

[Лука]

Радовановићи су се у Гружу доселили средином 18. века из Котраже у Горњем Драгачеву.

Односно Пшаника, који је у време досељавања Радовановића у Гружу био засеок Котраже. Највероватније да потичу од породице Миливојевић из Пшаника:

У селу је најстарија породица: Миливојевићи, славе Лазарев-дан. Они су староседеоци и овде су од када се памти.

https://www.poreklo.rs/2013/07/04/poreklo-prezimena-selo-p%C5%A1anik-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

[Иван Вукићевић]

Односно Пшаника, који је у време досељавања Радовановића у Гружу био засеок Котраже. Највероватније да потичу од породице Миливојевић из Пшаника:

У селу је најстарија породица: Миливојевићи, славе Лазарев-дан. Они су староседеоци и овде су од када се памти.

https://www.poreklo.rs/2013/07/04/poreklo-prezimena-selo-p%C5%A1anik-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Док се не тестирају Миливојевићи то је само претпоставка. Радовановићи немају предање да потичу од њих.

[Лука]

Док се не тестирају Миливојевићи то је само претпоставка. Радовановићи немају предање да потичу од њих.

Зато сам и рекао "највероватније". И сам тестирани претпоставља да Радовановићи потичу од Миливојевића.

[Иван Вукићевић]

Зато сам и рекао "највероватније". И сам тестирани претпоставља да Радовановићи потичу од Миливојевића.

То није спорно. Али порекло из Пшаника је део те претпоставке, јер све што знају је да су дошли из Котраже.

[gillle]

Радовановић, Лазаревдан, Лесковац, Кнић, E-V13>Z5018>S2979>L241

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта. Од модалног хаплотипа овог рода се разликује са две вредности: DYS576=18 и DYS549=13. Обе вредности се јављају код још по једног тестираног припадника овог рода. У оквиру овог рода Радовановић једини слави Лазаревдан, а занимљиво је да има поклапање на 16 од 17 маркера са једним тестираним из околине Калиновика који слави исту славу. Међутим, тај тестирани чији резултат није јаван има вредност YGATAH4=10 коју нема ниједан припадник гране L241 на пројекту, тако да је питање да ли су генетски сродни.

Радовановићи су се у Гружу доселили средином 18. века из Котраже у Горњем Драгачеву.

Све породице у Лесковцу код Груже, које данас славе Лазаревдан, су од Станоја. Многе, као Радовановићи, данас броје дванаест пасова. Зна се да је Станоје дошао из Котраже (Горње Драгачево) и да је са својим синовима, нешто касније, после пада Кочине Крајине, морао да бежи од Турака у Срем. Међутим, на позив Карађорђа, његови синови се враћају у Србију, учествују у подизању устанка и поново насељавају Лесковац.

И као што каже Лука, једина породица у Горњем Драгачеву са наведеном славом су МИЛИВОЈЕВИЋИ у Пшанику, за које се каже да су старинци. Такође, важно је да се напомене да је Пшаник до 1820. године био засеок Котраже. Мени је још интересантно и то што се један од Станојевих синова звао Миливоје

Наравно, само тестирањем може да се потврди ова веза.

[Милош]

Срндовић, Лазаревдан, Фоча

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 390=25, 19=17, 385=14-16, 456=14. Нема блиских поклапања на пројекту. Можда му је најближи Бринић из Радовића код Тивта. И поред 5 разлика на упоредива 23 маркера, деле неке специфичне маркере: 390, 385, 456. Од оних што славе Лазаревдан, можда су му блиски родови по Старом Влаху, али са свима има већи број разлика и на упоредивих 17 и 23 маркера.

Срндовићи су по предању од братства Џувера из околине Пљеваља.

[Лука]

Срндовић, Лазаревдан, Фоча

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 390=25, 19=17, 385=14-16, 456=14. Нема блиских поклапања на пројекту. Можда му је најближи Бринић из Радовића код Тивта. И поред 5 разлика на упоредива 23 маркера, деле неке специфичне маркере: 390, 385, 456. Од оних што славе Лазаревдан, можда су му блиски родови по Старом Влаху, али са свима има већи број разлика и на упоредивих 17 и 23 маркера.

Срндовићи су по предању од братства Џувера из околине Пљеваља.

Постоји једна тестирана породица из околине Љига у необјављеним истраживањима која такође слави Лазаревдан и има предање о пореклу од Џувера из околине Пљеваља, међутим та породица не припада хаплогрупи I2-PH908, па се поставља питање којој хаплогрупи припадају Џувери тј. која је од ове две породице заиста пореклом од њих.

Иначе би Срндовић у даљој прошлости могао бити повезан са Чаркиловићима из околине Пријепоља и Гачевићима из Матаруга код Пљеваља, пре свега јер са њима дели вредност 17 на 19.

[Милош]

Цинцаревић, Мратиндан, Тршановци, Брус

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=15, 385=15-15, 389II=32, 456=14. Нисам успео да нађем ближа поклапања. Постоји један род из околине Бос. Петровца што слави Мратиндан и са Цинцаревићем дели маркере 19 и 385, мада има троструку разлику на 456, а и географски су доста удаљени. Од географски блиских можда су му сродни, иако имају доста разлика, Трифуновићи из Криве Реке и Тулара. Деле маркере 19 и 385, а као малу славу Цинцаревићи славе Аранђеловдан, славу Трифуновића, док је Крива Река код Бруса место са највише слављеника Мратиндана и предањима о Новобрдској Кривој Реци.

За Цинцаревиће се каже:

"Павличевићи, Живанчевићи, Ковачевићи, Јовановићи или Јовчиновићи „Прже“, Станковићи, Цинцаревићи и Урошевићи (42 куће, Св. Мина–Мрата, Мали Св. Архангел и Св. Никола летњи, сеоска заветина) живели су у Трошановцима „много пре Карађорђа“. Знају да су у време Карађорђевог устанка били избегли у село Медвеђу, па су се отуд после 3–4 године повратили у Трошановце, док су други остали и даље у Медвеђи. Потомци досељеника у Медвеђу су: Трошићи, Бајићи, Тарајићи, Кеље – Кељићи, и Веке – Векићи (више од 40 кућа). Трошићи у Жилинцима у Александровачкој Жупи доселили су се из Трошановаца."

https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-trsanovci-brus/

Овим резултатом би требало да смо добили и хаплогрупу Бајића из Медвеђе, којима припада и глумац и редитељ Радош Бајић.

[Иван Вукићевић]

Постоји једна тестирана породица из околине Љига у необјављеним истраживањима која такође слави Лазаревдан и има предање о пореклу од Џувера из околине Пљеваља, међутим та породица не припада хаплогрупи I2-PH908, па се поставља питање којој хаплогрупи припадају Џувери тј. која је од ове две породице заиста пореклом од њих.

Ипак бих дао предност овом резултату јер су Пљевља и Фоча у суседству, а Љиг је подалеко. Старчевићи (чији су Џувери огранак) су највећи род у Пљеваљској области тако да би ваљало да ускоро добијемо потврду.

[Црна Гуја]

Бојовић, Ђурђевдан, Прислоница, Чачак

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617, а вероватно и дубљој подграни BY169316. Најближе поклапање има са Триндићем из Чучуга код Уба који такође слави Ђурђевдан, разликују се на само 1 од 17 маркера, док се од Милошева из Суботице (слава Аранђеловдан) разликује на 2 од 23 маркера. Једина вредност која одудара од већине осталих припадника ове гране је повишена DYS389=14-31.

"Kад је Карађорђе 1809.год. продро с војском у Стару Србију, у бихорску нахију, био је с њим и Мутап. Мутап позове сад своје рођаке из села Гошева….и они населе Прислоницу. То су данашњи: БОЈОВИЋИ (Мартићи, Трнинићи, Мулићи, Божовићи), славе Ђурђев-дан; РАКИЋЕВИЋИ, БОГДАНОВИЋИ и РАДОШЕВИЋИ, славе Св. Николу."

У тефтеру чибучком за нахију рудничку из 1823. године помиње се извесни Премо Бојовић.

https://www.poreklo.rs/2012/06/01/poreklo-prezimena-selo-prislonica-%C4%8Da%C4%8Dak/

[Clavdivs]

По свему судећи ови Бојовићи-Гошевци су пореклом из Гошева код Новог Пазара.

Петар Ж. Петровић помиње да су се Мутапови рођаци (али и неке несродне породице из Гошева) у Прислоницу одселили 1809. године:

Старо Гошево запустело је 1739. године. Око средине 18. века населили су га рођаци Лазара Мутапа из Бистрице у Горњим Пољима на Тари, па их је Мутап преселио 1809. године у Прислоницу код Чачка. С њима је тада отишло неколико рододова из Гошева; били су старином из Невесиња.

[Црна Гуја]

Вучинић, Ђурђевдан, преслава Илиндан, Вељи Бријег, Зубин Поток

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се дубља подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. У потпуности се уклапа у род Г у табели, који карактерише вредност DYS438=12, а у оквиру њега најближи су му припадници рода "Дробњака" из околине Зубиног Потока, Вучитрна и Косова Поља, који сви славе Ђурђевдан и преслављају Илиндан. Нажалост, од свих припадника рода Дробњака, јаван је само резултат Степановића из Рујишта код Зубиног Потока, и Вучинић се од њега разликује на само 1 од 23 маркера. Са једним од нејавних резултата из околине Вучитрна има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од осталих разликује на 1 до 3 маркера.

По породичном предању у Вељем Бријегу су били пре 1690. године, што се не уклапа са предањем Степановића који је као време досељења у Рујиште из Дробњака (Дурмитор) навео средину 18. века.

"Радуловићи или Дробњаци, како их и сада други зову (20 к., Св. Ђорђе и Св. Илија), пореклом из Дробњака. И они су раније живели у брду (Старо Село), па су се као и Томовићи касније спустили у данашње село."

https://www.poreklo.rs/2015/11/02/poreklo-prezimena-selo-velji-brijeg-zubin-potok/

[gillle]

Вучинић, Ђурђевдан, преслава Илиндан, Вељи Бријег, Зубин Поток

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се дубља подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. У потпуности се уклапа у род Г у табели, који карактерише вредност DYS438=12, а у оквиру њега најближи су му припадници рода "Дробњака" из околине Зубиног Потока, Вучитрна и Косова Поља, који сви славе Ђурђевдан и преслављају Илиндан. Нажалост, од свих припадника рода Дробњака, јаван је само резултат Степановића из Рујишта код Зубиног Потока, и Вучинић се од њега разликује на само 1 од 23 маркера. Са једним од нејавних резултата из околине Вучитрна има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од осталих разликује на 1 до 3 маркера.

По породичном предању у Вељем Бријегу су били пре 1690. године, што се не уклапа са предањем Степановића који је као време досељења у Рујиште из Дробњака (Дурмитор) навео средину 18. века.

"Радуловићи или Дробњаци, како их и сада други зову (20 к., Св. Ђорђе и Св. Илија), пореклом из Дробњака. И они су раније живели у брду (Старо Село), па су се као и Томовићи касније спустили у данашње село."

https://www.poreklo.rs/2015/11/02/poreklo-prezimena-selo-velji-brijeg-zubin-potok/

И Вучинић сматра да су све породице са том комбинацијом слава у Вељем Бријегу из Дробњака, али је потпуно убеђем да је његова грана била пре Прве сеобе Срба у Колашину, док све остале породице наводе свој долазак са Дурмитора после сеобе. Да ли се можда ради о старијем слоју досељеничких породица из поменуте области? Остаје да се види...

Углавном, планирам да тестирам још пуно људи из овог "рода".

Податке које је навео Лутовац нису тачни и не треба се ослањати на њих.

Ево ко од овога рода живи у Вељем Бријегу:

Своја презимена, придошле породице су промениле од Дробњаци у ВУЧИНИЋИ, МИЉКОВИЋИ, МИЛОСАВЉЕВИЋИ, МИЛИЋИ, ЈОВАНОВИЋИ и ПАВИЋЕВИЋИ, према својим прецима. Те породице и данас носе таква презимена и у родбинским су односима, славе исту славу (Ђурђевдан и Илиндан) и често се подсећају на породично стабло и порекло.