Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1210327 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3823
  • I2-PH908>FT14Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6960 послато: мај 28, 2019, 04:29:25 поподне »
Тимотијевић, Ђурђевдан, Костин Поток, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности 390=23, 391=12, 570=17, 635=21. Све ове карактеристике дели са једним тестираним из села Козарева у И. Колашину и Лакетићем из Колашина. Са обојицом има три разлике на 23 упоредива маркера, с тим да се код Лакетића јављају две двоструке разлике, па му је Козаревац ближи.

По предању, Тимотијевићи су од Дробњака из Рујишта у И. Колашину. Међутим, знајући резултат Дробњака из Рујишта, може се рећи да се или ради о неком прибраћеном роду или да се ради о детету које је доведено у род, али о Дробњацима се у овом случају не ради. Треба истаћи да су Рујиште и Козарево суседна села, који заједно и сеоске славе обележавају.

О даљем пореклу овог рода може се нешто наслутити из предања Лакетића.

Лакетић, Јовањдан, Горња Морача, Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има две главне карактеристичне вредности, а то су 390=23, 391=12. Осим тога ту је и 570=17 и 635=21. Најближи му је један тестирани са КиМ подухвата из И. Колашина, са предањем о Морачи. Имају три разлике на упоредива 23 маркера, деле све карактеристике горе поменуте и славу Јовањдан. Обојици је близак Богевић из Београда, који са њима дели 390=23 и 391=12.

Предање каже да су из Гацка од Владиславића. Дошли су у Горњу Морачу преко Бањана. Славе Св. Јована "од живота у Бањанима".

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 650
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6961 послато: мај 28, 2019, 06:29:39 поподне »
Тимотијевић, Ђурђевдан, Костин Поток, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности 390=23, 391=12, 570=17, 635=21. Све ове карактеристике дели са једним тестираним из села Козарева у И. Колашину и Лакетићем из Колашина. Са обојицом има три разлике на 23 упоредива маркера, с тим да се код Лакетића јављају две двоструке разлике, па му је Козаревац ближи.

По предању, Тимотијевићи су од Дробњака из Рујишта у И. Колашину. Међутим, знајући резултат Дробњака из Рујишта, може се рећи да се или ради о неком прибраћеном роду или да се ради о детету које је доведено у род, али о Дробњацима се у овом случају не ради. Треба истаћи да су Рујиште и Козарево суседна села, који заједно и сеоске славе обележавају.

О даљем пореклу овог рода може се нешто наслутити из предања Лакетића.



Тимотијевићи су од Живковића у Рујишту (Ибарски Колашин), и њихов родослов од доласка у Костин Поток (Лепосавић) може да се прати и у матичним књигама. Сумњам да је "доводак" у питању, пре свега што је тестирани потомак трећег Тимотијевог сина. Потрудићу се да тестирам потомке осталих синова Тимотија и Божице, како бисмо имали јаснију слику :)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1735
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6962 послато: мај 28, 2019, 09:01:07 поподне »
Радовановић, Лазаревдан, Лесковац, Кнић, E-V13>Z5018>S2979>L241

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта. Од модалног хаплотипа овог рода се разликује са две вредности: DYS576=18 и DYS549=13. Обе вредности се јављају код још по једног тестираног припадника овог рода. У оквиру овог рода Радовановић једини слави Лазаревдан, а занимљиво је да има поклапање на 16 од 17 маркера са једним тестираним из околине Калиновика који слави исту славу. Међутим, тај тестирани чији резултат није јаван има вредност YGATAH4=10 коју нема ниједан припадник гране L241 на пројекту, тако да је питање да ли су генетски сродни.

Радовановићи су се у Гружу доселили средином 18. века из Котраже у Горњем Драгачеву.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 258
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6963 послато: мај 28, 2019, 09:03:25 поподне »
Радовановићи су се у Гружу доселили средином 18. века из Котраже у Горњем Драгачеву.

Односно Пшаника, који је у време досељавања Радовановића у Гружу био засеок Котраже. Највероватније да потичу од породице Миливојевић из Пшаника:

У селу је најстарија породица: Миливојевићи, славе Лазарев-дан. Они су староседеоци и овде су од када се памти.

https://www.poreklo.rs/2013/07/04/poreklo-prezimena-selo-p%C5%A1anik-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1735
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6964 послато: мај 28, 2019, 09:11:18 поподне »
Односно Пшаника, који је у време досељавања Радовановића у Гружу био засеок Котраже. Највероватније да потичу од породице Миливојевић из Пшаника:

У селу је најстарија породица: Миливојевићи, славе Лазарев-дан. Они су староседеоци и овде су од када се памти.

https://www.poreklo.rs/2013/07/04/poreklo-prezimena-selo-p%C5%A1anik-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Док се не тестирају Миливојевићи то је само претпоставка. Радовановићи немају предање да потичу од њих.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 258
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6965 послато: мај 28, 2019, 09:12:39 поподне »
Док се не тестирају Миливојевићи то је само претпоставка. Радовановићи немају предање да потичу од њих.

Зато сам и рекао "највероватније". И сам тестирани претпоставља да Радовановићи потичу од Миливојевића.
« Последња измена: мај 28, 2019, 09:15:17 поподне Лука »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1735
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6966 послато: мај 28, 2019, 09:18:11 поподне »

Зато сам и рекао "највероватније". И сам тестирани претпоставља да Радовановићи потичу од Миливојевића.

То није спорно. Али порекло из Пшаника је део те претпоставке, јер све што знају је да су дошли из Котраже.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 650
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6967 послато: мај 28, 2019, 11:41:36 поподне »
Радовановић, Лазаревдан, Лесковац, Кнић, E-V13>Z5018>S2979>L241

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта. Од модалног хаплотипа овог рода се разликује са две вредности: DYS576=18 и DYS549=13. Обе вредности се јављају код још по једног тестираног припадника овог рода. У оквиру овог рода Радовановић једини слави Лазаревдан, а занимљиво је да има поклапање на 16 од 17 маркера са једним тестираним из околине Калиновика који слави исту славу. Међутим, тај тестирани чији резултат није јаван има вредност YGATAH4=10 коју нема ниједан припадник гране L241 на пројекту, тако да је питање да ли су генетски сродни.

Радовановићи су се у Гружу доселили средином 18. века из Котраже у Горњем Драгачеву.



Све породице у Лесковцу код Груже, које данас славе Лазаревдан, су од Станоја. Многе, као Радовановићи, данас броје дванаест пасова. Зна се да је Станоје дошао из Котраже (Горње Драгачево) и да је са својим синовима, нешто касније, после пада Кочине Крајине, морао да бежи од Турака у Срем. Међутим, на позив Карађорђа, његови синови се враћају у Србију, учествују у подизању устанка и поново насељавају Лесковац.

И као што каже Лука, једина породица у Горњем Драгачеву са наведеном славом су МИЛИВОЈЕВИЋИ у Пшанику, за које се каже да су старинци. Такође, важно је да се напомене да је Пшаник до 1820. године био засеок Котраже. Мени је још интересантно и то што се један од Станојевих синова звао Миливоје :)

Наравно, само тестирањем може да се потврди ова веза.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3823
  • I2-PH908>FT14Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6968 послато: мај 29, 2019, 12:15:18 поподне »
Срндовић, Лазаревдан, Фоча

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 390=25, 19=17, 385=14-16, 456=14. Нема блиских поклапања на пројекту. Можда му је најближи Бринић из Радовића код Тивта. И поред 5 разлика на упоредива 23 маркера, деле неке специфичне маркере: 390, 385, 456. Од оних што славе Лазаревдан, можда су му блиски родови по Старом Влаху, али са свима има већи број разлика и на упоредивих 17 и 23 маркера.

Срндовићи су по предању од братства Џувера из околине Пљеваља.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 258
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6969 послато: мај 29, 2019, 12:26:10 поподне »
Срндовић, Лазаревдан, Фоча

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 390=25, 19=17, 385=14-16, 456=14. Нема блиских поклапања на пројекту. Можда му је најближи Бринић из Радовића код Тивта. И поред 5 разлика на упоредива 23 маркера, деле неке специфичне маркере: 390, 385, 456. Од оних што славе Лазаревдан, можда су му блиски родови по Старом Влаху, али са свима има већи број разлика и на упоредивих 17 и 23 маркера.

Срндовићи су по предању од братства Џувера из околине Пљеваља.

Постоји једна тестирана породица из околине Љига у необјављеним истраживањима која такође слави Лазаревдан и има предање о пореклу од Џувера из околине Пљеваља, међутим та породица не припада хаплогрупи I2-PH908, па се поставља питање којој хаплогрупи припадају Џувери тј. која је од ове две породице заиста пореклом од њих.

Иначе би Срндовић у даљој прошлости могао бити повезан са Чаркиловићима из околине Пријепоља и Гачевићима из Матаруга код Пљеваља, пре свега јер са њима дели вредност 17 на 19.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3823
  • I2-PH908>FT14Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6970 послато: мај 29, 2019, 12:55:39 поподне »
Цинцаревић, Мратиндан, Тршановци, Брус

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=15, 385=15-15, 389II=32, 456=14. Нисам успео да нађем ближа поклапања. Постоји један род из околине Бос. Петровца што слави Мратиндан и са Цинцаревићем дели маркере 19 и 385, мада има троструку разлику на 456, а и географски су доста удаљени. Од географски блиских можда су му сродни, иако имају доста разлика, Трифуновићи из Криве Реке и Тулара. Деле маркере 19 и 385, а као малу славу Цинцаревићи славе Аранђеловдан, славу Трифуновића, док је Крива Река код Бруса место са највише слављеника Мратиндана и предањима о Новобрдској Кривој Реци.

За Цинцаревиће се каже:

"Павличевићи, Живанчевићи, Ковачевићи, Јовановићи или Јовчиновићи „Прже“, Станковићи, Цинцаревићи и Урошевићи (42 куће, Св. Мина–Мрата, Мали Св. Архангел и Св. Никола летњи, сеоска заветина) живели су у Трошановцима „много пре Карађорђа“. Знају да су у време Карађорђевог устанка били избегли у село Медвеђу, па су се отуд после 3–4 године повратили у Трошановце, док су други остали и даље у Медвеђи. Потомци досељеника у Медвеђу су: Трошићи, Бајићи, Тарајићи, Кеље – Кељићи, и Веке – Векићи (више од 40 кућа). Трошићи у Жилинцима у Александровачкој Жупи доселили су се из Трошановаца."

https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-trsanovci-brus/

Овим резултатом би требало да смо добили и хаплогрупу Бајића из Медвеђе, којима припада и глумац и редитељ Радош Бајић.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1735
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6971 послато: мај 29, 2019, 06:30:57 поподне »
Постоји једна тестирана породица из околине Љига у необјављеним истраживањима која такође слави Лазаревдан и има предање о пореклу од Џувера из околине Пљеваља, међутим та породица не припада хаплогрупи I2-PH908, па се поставља питање којој хаплогрупи припадају Џувери тј. која је од ове две породице заиста пореклом од њих.

Ипак бих дао предност овом резултату јер су Пљевља и Фоча у суседству, а Љиг је подалеко. Старчевићи (чији су Џувери огранак) су највећи род у Пљеваљској области тако да би ваљало да ускоро добијемо потврду.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1588
  • Z3660>Y34637
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6972 послато: мај 30, 2019, 10:32:47 пре подне »
Бојовић, Ђурђевдан, Прислоница, Чачак

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617, а вероватно и дубљој подграни BY169316. Најближе поклапање има са Триндићем из Чучуга код Уба који такође слави Ђурђевдан, разликују се на само 1 од 17 маркера, док се од Милошева из Суботице (слава Аранђеловдан) разликује на 2 од 23 маркера. Једина вредност која одудара од већине осталих припадника ове гране је повишена DYS389=14-31.

"Kад је Карађорђе 1809.год. продро с војском у Стару Србију, у бихорску нахију, био је с њим и Мутап. Мутап позове сад своје рођаке из села Гошева….и они населе Прислоницу. То су данашњи: БОЈОВИЋИ (Мартићи, Трнинићи, Мулићи, Божовићи), славе Ђурђев-дан; РАКИЋЕВИЋИ, БОГДАНОВИЋИ и РАДОШЕВИЋИ, славе Св. Николу."

У тефтеру чибучком за нахију рудничку из 1823. године помиње се извесни Премо Бојовић.

https://www.poreklo.rs/2012/06/01/poreklo-prezimena-selo-prislonica-%C4%8Da%C4%8Dak/


Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 326
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6973 послато: мај 30, 2019, 10:37:11 пре подне »
По свему судећи ови Бојовићи-Гошевци су пореклом из Гошева код Новог Пазара.

Петар Ж. Петровић помиње да су се Мутапови рођаци (али и неке несродне породице из Гошева) у Прислоницу одселили 1809. године:
Цитат
Старо Гошево запустело је 1739. године. Око средине 18. века населили су га рођаци Лазара Мутапа из Бистрице у Горњим Пољима на Тари, па их је Мутап преселио 1809. године у Прислоницу код Чачка. С њима је тада отишло неколико рододова из Гошева; били су старином из Невесиња.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1588
  • Z3660>Y34637
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6974 послато: мај 30, 2019, 11:35:37 пре подне »
Вучинић, Ђурђевдан, преслава Илиндан, Вељи Бријег, Зубин Поток

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се дубља подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. У потпуности се уклапа у род Г у табели, који карактерише вредност DYS438=12, а у оквиру њега најближи су му припадници рода "Дробњака" из околине Зубиног Потока, Вучитрна и Косова Поља, који сви славе Ђурђевдан и преслављају Илиндан. Нажалост, од свих припадника рода Дробњака, јаван је само резултат Степановића из Рујишта код Зубиног Потока, и Вучинић се од њега разликује на само 1 од 23 маркера. Са једним од нејавних резултата из околине Вучитрна има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од осталих разликује на 1 до 3 маркера.

По породичном предању у Вељем Бријегу су били пре 1690. године, што се не уклапа са предањем Степановића који је као време досељења у Рујиште из Дробњака (Дурмитор) навео средину 18. века.

"Радуловићи или Дробњаци, како их и сада други зову (20 к., Св. Ђорђе и Св. Илија), пореклом из Дробњака. И они су раније живели у брду (Старо Село), па су се као и Томовићи касније спустили у данашње село."

https://www.poreklo.rs/2015/11/02/poreklo-prezimena-selo-velji-brijeg-zubin-potok/

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 650
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6975 послато: мај 30, 2019, 12:39:18 поподне »
Вучинић, Ђурђевдан, преслава Илиндан, Вељи Бријег, Зубин Поток

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се дубља подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. У потпуности се уклапа у род Г у табели, који карактерише вредност DYS438=12, а у оквиру њега најближи су му припадници рода "Дробњака" из околине Зубиног Потока, Вучитрна и Косова Поља, који сви славе Ђурђевдан и преслављају Илиндан. Нажалост, од свих припадника рода Дробњака, јаван је само резултат Степановића из Рујишта код Зубиног Потока, и Вучинић се од њега разликује на само 1 од 23 маркера. Са једним од нејавних резултата из околине Вучитрна има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од осталих разликује на 1 до 3 маркера.

По породичном предању у Вељем Бријегу су били пре 1690. године, што се не уклапа са предањем Степановића који је као време досељења у Рујиште из Дробњака (Дурмитор) навео средину 18. века.

"Радуловићи или Дробњаци, како их и сада други зову (20 к., Св. Ђорђе и Св. Илија), пореклом из Дробњака. И они су раније живели у брду (Старо Село), па су се као и Томовићи касније спустили у данашње село."

https://www.poreklo.rs/2015/11/02/poreklo-prezimena-selo-velji-brijeg-zubin-potok/


И Вучинић сматра да су све породице са том комбинацијом слава у Вељем Бријегу из Дробњака, али је потпуно убеђем да је његова грана била пре Прве сеобе Срба у Колашину, док све остале породице наводе свој долазак са Дурмитора после сеобе. Да ли се можда ради о старијем слоју досељеничких породица из поменуте области? Остаје да се види...

Углавном, планирам да тестирам још пуно људи из овог "рода".

Податке које је навео Лутовац нису тачни и не треба се ослањати на њих.

Ево ко од овога рода живи у Вељем Бријегу:

Своја презимена, придошле породице су промениле од Дробњаци у ВУЧИНИЋИ, МИЉКОВИЋИ, МИЛОСАВЉЕВИЋИ, МИЛИЋИ, ЈОВАНОВИЋИ и ПАВИЋЕВИЋИ, према својим прецима. Те породице и данас носе таква презимена и у родбинским су односима, славе исту славу (Ђурђевдан и Илиндан) и често се подсећају на породично стабло и порекло.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6976 послато: мај 31, 2019, 03:00:09 поподне »
Међедовић, Ђурђиц, Горње Поље, Никшић, J1-P58


Међедовићи из Горњег Поља су пореклом од Пешикана из Цуца.

Досељеници из Куча:

У 17. столећу у област Цуца, на југоистоку племенске територије (Мале Цуце) досељава се неколицина дошљака из Куча. Од једних су Пешикани (у Заљути, касније се населили и на Трешњево), слава Ђурђиц / Свети Никола пролећни. Презиме су, наводно, добили по претку који је у Боки уловио пешикана (ит. pesci cani) – морског пса и донео га на Цуце.

Знаменити изданак овог братства је Митар Пешикан (1927-96), филолог и лингвиста, академик САНУ. Животно дело му је „Правопис српског језика“ (1993), чији је главни аутор био. Много се бавио и ономастиком и оставио велики број радова из ове области.



Дакле са овим резултатом можемо рећи да вероватно знамо хаплогрупу цуцких Пешикана. Осим тога, постоји неколико блиских хаплотипова са простора Косова, Врањског Поморавља, Срема, итд. Највероватније је у питању подграна J-L829.
« Последња измена: мај 31, 2019, 03:17:04 поподне Небојша »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7794
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6977 послато: мај 31, 2019, 03:16:12 поподне »
Зaнимљива генетика у Цуцама: Ј2а, E1b, Ј1, PH908.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 741
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6978 послато: мај 31, 2019, 06:00:31 поподне »
Међедовић, Ђурђиц, Горње Поље, Никшић, J1-P58


Међедовићи из Горњег Поља су пореклом од Пешикана из Цуца.

Досељеници из Куча:

У 17. столећу у област Цуца, на југоистоку племенске територије (Мале Цуце) досељава се неколицина дошљака из Куча. Од једних су Пешикани (у Заљути, касније се населили и на Трешњево), слава Ђурђиц / Свети Никола пролећни. Презиме су, наводно, добили по претку који је у Боки уловио пешикана (ит. pesci cani) – морског пса и донео га на Цуце.

Знаменити изданак овог братства је Митар Пешикан (1927-96), филолог и лингвиста, академик САНУ. Животно дело му је „Правопис српског језика“ (1993), чији је главни аутор био. Много се бавио и ономастиком и оставио велики број радова из ове области.



Дакле са овим резултатом можемо рећи да вероватно знамо хаплогрупу цуцких Пешикана. Осим тога, постоји неколико блиских хаплотипова са простора Косова, Врањског Поморавља, Срема, итд. Највероватније је у питању подграна J-L829.
Видим да су Мијајловић, Трандоски и Међедовић сврстани под L829.
Трандоски је по Невгену Z1828> BY69 што је потпуно друга грана која није ни близу L829. Радон је и раније помињао да овај хаплотип више нагиње на BY69.
Међедовић је по Невгену L829 са вјероватноћом од 22%.
Мијајловић има мало маркера, али и он је по Невгену на 10% FGC11.

На мом случају смо се увјерили да ово није тачно, јер нема довољно тестираних на мојој PF7261 грани, па Невген не може да да праву процјену. И ја сам имао исту процјену као Трандоски и Међедовић, са сличним чак и већим  процентима.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6979 послато: мај 31, 2019, 06:21:09 поподне »
Видим да су Мијајловић, Трандоски и Међедовић сврстани под L829.
Трандоски је по Невгену Z1828> BY69 што је потпуно друга грана која није ни близу L829. Радон је и раније помињао да овај хаплотип више нагиње на BY69.
Међедовић је по Невгену L829 са вјероватноћом од 22%.
Мијајловић има мало маркера, али и он је по Невгену на 10% FGC11.

На мом случају смо се увјерили да ово није тачно, јер нема довољно тестираних на мојој PF7261 грани, па Невген не може да да праву процјену. И ја сам имао исту процјену као Трандоски и Међедовић, са сличним чак и већим  процентима.

А сви они су рецимо доста блиски по маркерима. Не знам да ли је паметно све уписати само као P58, а временом разврставати у подгрупе, како стижу СНП потврде и остало.