Лакић J2b1 који је поставио податке на Ysearch (најстарији предак Лука Лакић, око 1870. год) пореклом је из Соколова (Змијање).
http://www.ysearch.org/lastname_view.asp?uid=&letter=&lastname=lakic&viewuid=3WB7B&p=0Лакићи из Соколова славе Томиндан. Ову славу затичемо и код неких J2b1 родова у Црној Гори и Србији. Ова породица била је настањена у засеоку "Зукићи" (Доње Соколово).
У Доњем Соколову постоји такође и заселак
Лакићи, где живе Лазаревићи и Јевтићи. Обе фамилије славе Томиндан.
Сеобе Лакића из Соколова трају деценијама. Има их данас у околини Новог Сада, али и у Америци (Чикаго).
Иначе, у Соколову се могу срести многа позната крајишка презимена: Трнинићи (Ђурђевдан), Кондићи (Никољдан), Вулетићи (Лучиндан), Капетановићи (Ђурђевдан), Кљајићи (Томиндан), Девићи (Јовањдан), итд. Нема никакве сумње да су ови родови у вези са презимењацима из других крајева Крајине.
На основу усмених предања Соколовчана чини се да је експанзија насељавања Соколова уследила доста касно. Ову претпоставку оснажује и чињеница да су све породице знале одакле потиче њихово порекло, што упућује на закључак да то није било тако давно. Многе соколовачке породице су знале да њихови корени потичу из источне Херцеговине.
Занимљиво је и предање које је почетком 20. века, управо у Соколову, забележеио Милан Карановић:
" Сабравши сва казивања стараца, може да се сведе на ово.
Све породице соколовачке изводе своје поријекло од четворице који су "потекли" од Херцеговине и "пали" на Змијање, и ту им је "закопина".
Имена су им била Љепоје, Рис, Кондија и Штекија. Љепоје је славио ријетку славу, Томиндан, Рис Ђурђевдан, а Кондија и Штекија Никољдан. Изгледа да су Кондија и Штекија једна крв. Све околности говоре да се Рис није доселио него су његове старе затекли Турци кад су заузели Босну. Од Риса су породице Рисовића (око 10 кућа), од Кондије су Кондићи (18 кућа), а од Штекије Штековићи и Савићи (20 кућа). Има их расељених по свој Босанској Крајини.
За Љепоју је везан догађај, и народном пјесмом опјеван, да је живио око Требиња и имао на стотину чељади и кћер љепотицу. Кад је диздар од Удбине поручио да ће доћи по њу, они побију Турке и разбјегну се куд који. Љепоју је било 130 година и био је слијеп. Имао је три сина: Врањеша, Милоша и Божу. Гдје је падао на конак, тражио је од млађих да му донесу и земље и траве; земљу је трао међу прстима и мирисао, а траву жвакао. Наређивао је: "Хајдемо, дјецо, даље!". Кад је пао на конак у Соколово, ту трао земљу и помирисао и жвакао траву, рекао је: "Овдје је трава мљечикава а земља мирише; овдје ћемо, дјецо, да се населимо".
По тим Љепојевим синовима зову се и сада Милошева локва, а гробље Врањешевац. Божо се одселио у Дујаковце и од њега су Божићи.
Од Милоша и Врањеша су родови Лакића (18 кућа), Иванића (6 кућа), Араповића (5 кућа) и Кљајића (10 кућа). Они су се толико разродили да се међу се жене и удају.
Ријетка је слава Томиндан (св. апостол Тома). И "томинштака" у Шумадији – од којих су крупне историјске личности државници Љубомир Каљевић и Аћим Чумић, војвода Живојин Мишић и проф. др Тома Живановић – старина је са Херцеговине. Матица племенска "томинштака" је на Херцеговини, негдје око Гацка, гдје су живјели племенским животом и одатле се расељавали на разне стране. "
Лакићима из Соколова генетски је најближа породица Лакић из околине Градишке (Карајзовци). На 12 маркера само једна разлика и то на брзомутирајућем 385a/b. Да је реч о сродним породицма, говори нам и крсна слава (обе фамилије славе Св. Тому).
Лакићи са Змијања могу бити веома битни за расветљавање крајишких миграција J2b1. Наиме, преко Босне је насељена Лика, али и Банија где такође има J2b1.
Остаје да се види да ли је ово нека принудна миграција из Херцеговине у последњих 300 год., или можда у западној Босни постоји једна група знатно старијих J2b1 родова.
Проблем код западних J2b1 је то што нису претерано блиски, тј. заједнички предак ових породица живео је пре 700-1000 год. Судећи по томе, тешко је говорити о некаквој матици у централној/западној Босни, или нпр. Далмацији. Много је реалније да је то гранање почело негде на југу.