Милета Војиновић, "Пљеваљски крај":
Досељеници на ово подручје пре 300 и више година
" Ћосовићи и Ћировићи су дошли на ово подручје око 1700. године. О Ћосовићима је писао Андрија Лубурић у делу "Дробњаци, племе у Херцеговини” (Београд, 1930. год. стр. 296-197). Дошли су из Плане од Колашина, а порекло воде од Милошевића. Населили су се у Вашкову и било их је више кућа у другој половини 18. века. Због убиства Турака који су хтели да силују неку девојку Голубовића, разбежали су се и одселили у више места. Само је један Ћосовић дошао у Маоче и од њега су сви Ћосовићи у Пљевљима и Жабљаку.
Према Лубурићу, у Вашкову су истовремено живели са Ћосовићима и Голубовићи, а пошто су они род са Ћировићима и Пејовићима, можемо претпоставити да су они били негде у близини. У монографији "Колашин” др Новица Ракочевић наводи да је у Манастиру Морачи нађен докуменат према коме су за време грађења Манастира Мораче, у Морачи живели братства (1252.), Ћировићи и Дамјановићи. Нису то наши Дамјановићи; они сада највише живе око Мојковца и Бијелог Поља.
Од Ћировића су Голубовићи и Пејовићи, а од Пејовића Ђаковићи. Сви су, извесно време (око 40 година), живели у Котлајићима, Крагојеву брду, Рељину камену. Из тих места су сви одселили око 1770. године. "
Аутор претпоставља да су Ћировићи из околине Пљеваља пореклом од оних из Мораче који се помињу још у 13. веку, што није немогуће. Не треба овде искључити ни везу Ћосовића и Ћировића.
Ћосовићи су четовали по пљеваљском крају и Херцеговини. Драго Ћосовић је био у вези са Петром Карађорђевићем и за време његовог боравка у Црној Гори ишао је преко Санџака у Србију за његове потребе.
Сетимо се и Сајића (Ћосића, а можда и Ћосовића?) J2b1 који су преко Бихора дошли у Шумадију.