Небојша, претпоставио сам да ће те повући на те друге Стојковиће у Новом Глогу, али ако си пажљиво читао мој пост видио би да су преци тестираног Стојковића добили презиме по Стојку, који је живио пре 100-ак година из рода Баба-Илинчика и да се и остали у генаологији Бојко и Јован поклапају са причом тестираног Стојковића- Сем тога тестирани Стојковић слави св. Петку, тако да нема сумње да је из рода Баба-Илинчика.
Najpre, izvinite na malom kašnjenju po pitanju ove rasprave, ali kada sam već pomenut da nešto kažem u svoju odbranu
Naime, nakon toga što sam video ovu temu na forumu i video neke od komentara, razgovarao sam sa svojim deda Milošem (još uvek svežeg sećanja 90-ogodišnjakom
koji mi je pomenuo sledeće:
1. Naša porodica Stojković, tačnije njen rodonačelnik Bojko je poreklom iz mahale Kolčina Garina u selu Gornja Lubata, opština Bosilegrad. Tu su doseljeni odnekud iz Bugarske. Razloge i mesto odakle su doseljeni ne znamo. Ne postoje ni bilo kakve pretpostavke u tom smislu. Imajući u vidu način života ljudi tog kraja u vremenu turske okupacije, kao i njihove delatnosti bazirane uglavnom na stočarenju, pored spašavanja života u nekim situacijama svakako da su u pitanju mogli biti jednostavni socijalno-ekonomski razlozi.
2. Drugo vrlo bitno, nismo ni u kakvom srodstvu ni sa Albancima (to je inače jedna od mahala u selu Novi Glog gde je deda rođen) ni sa Mirdžincima o kojima je bilo reči. Ako i slave istu slavu to je čista koincidencija i ništa više od toga. Izvor za ovu tvrdnju je po svemu sudeći delo J.Trifunovskog - Gornja Pčinja, gde neke stvari treba uzimati sa rezervom. Ne mislim pri tom da umanjim značaj ovog istaknutog autora koga jako cenim, već činjenicu da je često jedan deo priča iz nemogućnosti da direktno kontaktira vinovnike, preuzimao zapravo iz treće ruke. U tom smislu su bile i moguće ovakve greške. Na slične stvari sam nailazio i kod još jednog našeg vrlo bitnog autora, M.Zlatanovića koji je u svom delu "Pčinja" isto tako u jednom delu govorio o istorijatu moje porodice. Jedna stvar je kod njega bila tačna da se naš rod ističe po naprasitosti i žustrini kako Zlatanović navodi
3. Što se tiče nacionalnog osećanja ljudi u tom kraju i njihove individualne orjentacije vrlo je teško o tom govoriti krajem 18.-og i početkom 19.-og veka u jednom perifernom delu imperije na umoru. Ti ljudi u tom trenutku nisu ni religiozno a mnogo više ni nacionalno u dovoljnoj meri svesni onako kako to mi danas jesmo. Čitav taj kraj, uključujući kompletan Šopluk, što će reći delove današnje Bugarske, Srbije i Makedonije kao i dobar deo područja torlačkih govora, su naseljavali ljudi koji su predstavljali etničku grupu za sebe. Njihova verovanja i religioznost se temeljila više ne nekoj narodnoj religiji koja nije poznavala institucionalnost onako kako to mi to danas doživljavamo. O nacionalnoj svesti da i ne govorimo. Tako da reći da je neko Bugarin, Srbin ili Makedonac u tom vremenu za te ljude bi bilo zaista nerealno. Drugim rečima kada sam dedu pitao pa šta su oni (Bojkovi preci) bili kada su se doselili iz Bugarske u to vreme, nisam mogao da dobijem odgovor. U etnogenetskom smislu a imajući u vidu genetsku analizu još je interesantnije posmatrati upravo ovaj slučaj. Drugim rečima kako da definišemo ovu našu haplogrupu? Kao srpsku, bugarsku, makednosku, grčku, vlašku ili nešto sasvim drugo ili treće???
Imajući u vidu sve napred rečeno, jako je teško pratiti i identifikovati neke grupacije na Balkanu. Video sam isto tako i neke teorije o nekoj hrvatskoj vlasteoskoj porodici (ne isključujem naravno ni to, a razlog za to je verovatno nadimak Latini
i premisu da je žarište J2b M205 u Hercegovini, međutim vratimo se ljudi u vreme nastanka te haplogrupe i logično mesto njenog nastanka. Reč je o neolitu, o periodu nekih 6-7000 godina pne i po svemu sudeći zapadnoj obali Crnog ili Egejskog mora. Reč je o ljudima koji su odatle krenuli na zapad i sever u talasima koje su vekovi sa svojim mukama nanosili. Meni lično je jedina logična pretpostavka da su (ako uzmemo razume se da su tačne tvrdnje da Hercegovačka grana ove grupe prati svoje korene do u period 12-14.vek) iz nekog razloga (nije isključeno verskih progona) ljudi sa ovog područja (današnje zapadne Bugarske i Jugoistočne Srbije) migrirali u slobodnije krajeve Balkana. Možda ne bi bilo loše malo istraživati u tom pravcu. Ne smemo zaboraviti da su za obične ljude u tom feudalnom dobu veliki problemi bili lokalni feudalci sa svojim nametima i još uvek sveža "tuđinska" vera koja je imala pored svojih ekonomskih i svoje duhovne interese suprotstavljene bilo nekom tradicionalnom verovanju bilo nekakvoj sintezi prethodna dva (narodne i hrišćanske vere). Te sinteze su neretko bile vrlo prisutne na tom području uzimajući u obzir blizinu centra Vizantije i mešavinu naroda i civilizacija koje je ta imperija sa sobom donela i donosila.
