Аутор Тема: J2b-M205>A11525>Y22059  (Прочитано 1546540 пута)

Окир СРБ

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #220 послато: Април 24, 2014, 12:52:04 пре подне »
Можеш ли нам навести маркере за које се сматра да брзо мутирају?

Сјећам се да си прије помињао и маркер 458 као брзомутирајући.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #221 послато: Април 24, 2014, 09:49:43 пре подне »
Можеш ли нам навести маркере за које се сматра да брзо мутирају?

Сјећам се да си прије помињао и маркер 458 као брзомутирајући.

На овом Нортведовом калкулатору дати су степени мутације за сваки маркер.
http://knordtvedt.home.bresnan.net/Generations111T.xlsx
(вриједности црвеном бојом испод самих ознака маркера)
Да, 458 је један од промјенљивијих, али га Нортведов свеједно узима у калкулацију.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #222 послато: Април 24, 2014, 12:23:03 поподне »
Ако сам добро разумио, то што ја са Котлајићима имам 100% поклапање на 17 маркера, не значи да су ми они најсроднији од "годијељских" породица, већ је могуће да је временом код њих дошло до истих мутација као код мене?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #223 послато: Април 24, 2014, 12:44:29 поподне »
Ако сам добро разумио, то што ја са Котлајићима имам 100% поклапање на 17 маркера, не значи да су ми они најсроднији од "годијељских" породица, већ је могуће да је временом код њих дошло до истих мутација као код мене?

Могуће је.
17 маркера је исувише мали број тестираних маркера за извођење значајнијих закључака о блискости два хаплотипа.

Да имамо неколико 67-маркерних хаплотипова Годијеља, онда би се могло урадити неко кредибилно филогенетско стабло и одредити који маркери одвајају гране, као што је Нортвед урадио за Дин Н и Дин С и маркером 448.

У односу на вриједности на тим маркерима, могло би се закључивати ко је коме истински близак.

Овако је то још увијек прилично несигурно.

Да би ваш годијељски хаплотип јасно разликовао од осталих, вама не блиских грана М205, користим маркер 392 који је код Годијеља увијек 12, а код осталих грана м205=11.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #224 послато: Април 26, 2014, 09:54:53 поподне »
Изгледа да се наша хаплогрупа сада води као J2b2 M205 (према FTDNA).

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #225 послато: Април 26, 2014, 10:00:23 поподне »
Изгледа да се наша хаплогрупа сада води као J2b2 M205 (према FTDNA).

Петре, немој пуно обраћати пажњу на ФТДНА десигнацију хаплогрупа. Изгледа да је код њих ових дана дошло до велике збрке и грешака  вези с тим. На И2а Пројекту су тако људе почели да уписују као Ј1 или Г2а, иако је јасно да се ради о људима који су И2а. Кулен, администратор, каже да ће вјероватно исправити, могуће да се ради о некој аутоматској грешци.

Мислим да је и даље најпаметније користити се ознакама ISOGG, то је најзваничније. Мада ја мислим да су те ознаке са словима абецеде и бројевима постале већ превазиђене. Најбоља ознака за рецимо вашу хаплогрупу би требала бити Ј2б М205. Мислим да је то довољно да се зна о којој се хаплогрупи ради.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #226 послато: Април 29, 2014, 01:06:03 поподне »
Ту везу уопште не би требало искључити. Иако нас је помен Усораца у Херцеговини, донекле одвео од ове Усоре на сјеверу Босне, треба имати у виду да су област Усору населили Срби из Херцеговине већ око1480. и да је 1489. донесен познати турски закон о маглајским власима. Власи који су тад били насељени дуж цијеле турско-угарске границе, од Зворника на Истоку до Теслића на западу (треба знати да је сјеверни дио босанске Посавине још увијек био у рукама Мађара). То становништво је било поријеклом из бањана и херцеговачких Рудина, у каснијем периоду, са укидањем влашког статуса, један дио је сасвим вјероватно отишао у Лику, а други на славонску границу. За вријеме Бечког рата и након тога велики дио тог становништва ће се раселити у Срем и Славонију, а могуће је да је један дио прешао и у Мачву, која је око 20-так година у 18.вијеку била под Аустријанцима.

Наиме, породица Вујанић у Мачви која слави Јовањдан доселила је у мачву из Батковића код Бијељине у 18.вијеку. Слична је ситуација и са породицом Машић која слави Никољдан. И Машићи и Вујанићи са идентичним славама налазе се и у списку Усораца, баш као и Мандићи.

Ово је јесте мало натегнута прича, која би подразумјевала да су та презимена постојала у 16. вијеку, али ако их имамо документована за 17.вијек, не видим зашто не би могла постојати и један вијек раније.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #227 послато: Април 30, 2014, 05:45:27 пре подне »
МАНДИЋИ, КОРДУШЕВЦИ

Према попису СР Хрватске из 1948. године, у Кордушевцима су пописане четири куће Мандића са 20 душа.
На основу црквених књига парохије Клокочевик можемо закључити да Мандићи долазе у Кордушевце тек почетком XX вијека. Црквене књиге нам откривају и мјесто из кога су Мандићи дошли, а то је село Вребац код Госпића.



МАНДИЋИ, ВРЕБАЦ

Долазак у Вребац
Према Стјепану Павичићу, Мандићи су били у групи породица која је досељена у Вребац са старог крајишког подручја, од Оточца и Бриња. Детаљан попис Врепца није сачуван, али се зна да је 1696. године у Врепцу било 40 српских кућа.

Вребачки Мандићи према пописима
1712. година - двије куће
1915. година - двије куће
1948. година - шест кућа, 19 душа

Крсна слава
Вребачки Мандићи славе Јовањдан.

Закључак
На основу Павичићевих података, као и на основу крсне славе, можемо закључити да су Мандићи у Вребац досељени из Вилића (група села) и да припадају Усорцима.



УСОРЦИ

Мандићи су вјероватно најутицајнији род међу Усорцима. Међу људима који су најзаслужнији за прелазак Усораца на крајишку страну помиње се војвода Манојло Мандић.
На основу одређених докумената утврђено је да је он након сеобе (1658. године) имао око 90 година, што би значило да је био рођен око 1568. године.
Помиње се да је у бојевима погубио 24 Турчина, међу којима је било неколико значајнијих заповиједника.
Значајну улогу у Крајини играо је и његов син Вук.

- тема о Усорцима: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=364.0
- текст о Мандићима: http://www.czipm.org/mandich.html

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #228 послато: Април 30, 2014, 08:10:31 пре подне »
МАНДИЋИ, КОРДУШЕВЦИ

Према попису СР Хрватске из 1948. године, у Кордушевцима су пописане четири куће Мандића са 20 душа.
На основу црквених књига парохије Клокочевик можемо закључити да Мандићи долазе у Кордушевце тек почетком XX вијека. Црквене књиге нам откривају и мјесто из кога су Мандићи дошли, а то је село Вребац код Госпића.


Уколико је тачно да су ови Мандићи у Кордушевцима православци, да славе Јовањдан и да су поријеклом из Лике, онда је припадност Усорцима, скоро па неспорна.

Овим резултатима, ипак долазимо до закључка да је главнина Усораца била крвно везана тј. да су представљали род. Могуће је да је било међу њима и неких фамилија инородног поријекла, али узимајући у обзир да су предводници, Мандићи, Ј2б м205, мислим да сада већ можемо рећи да имамо генетски профил Усораца.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #229 послато: Април 30, 2014, 09:26:14 пре подне »
Зашто бих написао нешто што није провјерено?



Сад видим, нисам знао како сте дошли до податка.

У Вребцу се иначе поред Мандића помињу и Наранчићи и Драгосавци које имамо у пројекту као Ј2б М205. За те породице у вребцу се каже да су дошли са старог крајишког земљишта код Оточца, значи нема сумње да се ради о Усорцима.

Усорци у Лици су јасни, али шта ћемо са онима који су несумњиво њима сродни, а налазе се у Банији, Далмацији, Босанској Крајини.

Усорци су у област Вилићког поља прешли са неке граничне турске територије у Лици, да ли из околине Удбине, то је најлогичније, али мислим да су прије тога морали боравити негдје на простору Босанске Крајине. Питање је, гдје?

Не знам колико је стар топоним Усорци код Санског Моста, али требало би истражити. Мислим да би могао бити повезан са овом групом.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #230 послато: Април 30, 2014, 10:07:08 пре подне »
Од осталих родова имамо:
1) у Далмацији:
- Вујанићи, Ервеник
- Јелаче, Вариводе
2) на Банији:
- Мрђеновићи, Зут (прешли на Банију са Суве Међе, потез Кладуша - Крупа)
- Демићи, Класнић (прешли на Банију са Суве Међе, потез Кладуша - Крупа)
3) у Крајини:
- Новаковићи, Кршље
- Лакићи, Карајзовци
- Крљићи, Кљевци

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #231 послато: Април 30, 2014, 10:47:54 пре подне »
Од осталих родова имамо:
1) у Далмацији:
- Вујанићи, Ервеник
- Јелаче, Вариводе
2) на Банији:
- Мрђеновићи, Зут (прешли на Банију са Суве Међе, потез Кладуша - Крупа)
- Демићи, Класнић (прешли на Банију са Суве Међе, потез Кладуша - Крупа)
3) у Крајини:
- Новаковићи, Кршље
- Лакићи, Карајзовци
- Крљићи, Кљевци

Породице Новаковића и Јелача описане су код Карановића као дио већих родовских група, зато мислим да је и на та презимена потребно обратити пажњу:

сродни Новаковићима: Костић, Станаревић, Праштало , сви славе Никољдан
сродни Јелачама: Бубало, Цимеша, Глувајић, Медић, сви славе Ђурђевдан

Посебно су бројни Медићи и у Лици и у Крајини.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14344
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #232 послато: Април 30, 2014, 10:22:36 поподне »
Није искључено да су и ови Далматинци J2b M205 пореклом из Лике.

" Године 1685. и 1686. Стојан и Завиша Јанковић превели су из Лике неколико хиљада морлачких породица и населили их по опустјелим селима Буковице и Котара. Огромна вепина данашњег становништва тих области потиче од досељеника тог времена, мањи постотак од досељеника ранијих времена, неколико породица води лозу од турских породица које су остале и покрстиле се (нпр. породице Бербер, Мулин, Корневето, Бензон, Билавер и др.) док је првобитни, старосједилачки живаљ избјегао у приморје и на отоке. "

БОШКО ДЕСНИЦА: СТОЈАН ЈАНКОВИЋ И УСКОЧКА ДАЛМАЦИЈА
« Последња измена: Април 30, 2014, 10:54:58 поподне Небојша »

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 88
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #233 послато: Април 30, 2014, 11:15:43 поподне »
Није искључено да су и ови Далматинци J2b M205 пореклом из Лике.

Lako moguće.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #234 послато: Мај 03, 2014, 08:30:12 пре подне »
Тестирани Давор Мандић каже следеће:

" Additional information is coming slowly; here’s the latest: my grandfather’s name was Božo Mandić & his wife’s maiden name was Sofija Banjeglav.

One other thing that I’ve been curious about: my father claimed that we were related to Nikola Tesla.

Wikipedia says that Tesla was born in Smiljan Croatia & his mother’s maiden name was Đuka Mandić.

Smiljan is only 18 km from Vrebac, so it is certainly possible. "

Да ли ово можда значи да су Мандићи из Врепца у некој вези са онима из Томингаја? Већ сам писао мало о пореклу тих Мандића из околине Грачаца. Треба детаљно испитати ову везу.

Могуће је да су у вези, мада славе различите славе, а можда је и жеља да се буде повезан са Теслом.

Видим горе презиме Бањеглав. Бањеглави се помињу такође у списку Усораца у Вилићу.
« Последња измена: Мај 03, 2014, 10:42:46 поподне Небојша »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #235 послато: Мај 08, 2014, 12:59:23 пре подне »
Ј2б1 М205



- Вујанићи (Ервеник, Книн)
- Гајићи (Баћевац, Барајево-Београд)
- Демићи (Класнић, Глина)
- Драгосавци (Вребац, Госпић) *
- Ђорђевићи (Суботица, Александровац)
- Илићи (Београд)
- Јелаче (Вариводе, Книн) 
- Јурчевићи (Студенци, Имотски)
- Крљићи (Кљевци, Сански Мост)
- Лакићи (Горњи Карајзовци, Градишка)
- Мандићи (Кордушевци, Славонски Брод)
- Мијовићи (Годијељи, Шавник)
- Миливојевићи (Криви Вир, Бољевац)
- Мрђеновићи (Зут, Двор)
- Наранчићи (Вребац, Госпић)
- Новаковићи (Кршље, Нови Град) 
- Пејановићи (Годијељи, Шавник)
- Поровић (Сељане, Пријепоље)
- Сајићи (Дићи, Љиг)
- Станаћеви (Ново Милошево, Нови Бечеј)   
- Стојановићи (Врачев Гај, Бела Црква)
- Стојковићи (Нови Глог, Трговиште)
- Умићи (Перушић, Госпић)
- Хркаловићи (Турјански, Оточац)   
- Чирке (Ливно)



Имамо и Дејановиће, Делиће и Павкове, али не знамо одакле су поријеклом.


Према досадашњим резултатима, хаплогрупу J2b1 M205 посједује 28 тестираних родова (6.85%).

Ван мреже Miloš Stojković

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 83
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #236 послато: Мај 29, 2014, 02:49:59 поподне »
Небојша, претпоставио сам да ће те повући на те друге Стојковиће у Новом Глогу, али ако си пажљиво читао мој пост видио би да су преци тестираног Стојковића добили презиме по Стојку, који је живио пре 100-ак година из рода Баба-Илинчика и да се и остали у генаологији Бојко и Јован поклапају са причом тестираног Стојковића- Сем тога тестирани Стојковић слави св. Петку, тако да нема сумње да је из рода Баба-Илинчика.
Najpre, izvinite na malom kašnjenju po pitanju ove rasprave, ali kada sam već pomenut da nešto kažem u svoju odbranu ;D
Naime, nakon toga što sam video ovu temu na forumu i video neke od komentara, razgovarao sam sa svojim deda Milošem (još uvek svežeg sećanja 90-ogodišnjakom :)) koji mi je pomenuo sledeće:

1. Naša porodica Stojković, tačnije njen rodonačelnik Bojko je poreklom iz mahale Kolčina Garina u selu Gornja Lubata, opština Bosilegrad. Tu su doseljeni odnekud iz Bugarske. Razloge i mesto odakle su doseljeni ne znamo. Ne postoje ni bilo kakve pretpostavke u tom smislu. Imajući u vidu način života ljudi tog kraja u vremenu turske okupacije, kao i njihove delatnosti bazirane uglavnom na stočarenju, pored spašavanja života u nekim situacijama svakako da su u pitanju mogli biti jednostavni socijalno-ekonomski razlozi.

2. Drugo vrlo bitno, nismo ni u kakvom srodstvu ni sa Albancima (to je inače jedna od mahala u selu Novi Glog gde je deda rođen) ni sa Mirdžincima o kojima je bilo reči. Ako i slave istu slavu to je čista koincidencija i ništa više od toga. Izvor za ovu tvrdnju je po svemu sudeći delo J.Trifunovskog - Gornja Pčinja, gde neke stvari treba uzimati sa rezervom. Ne mislim pri tom da umanjim značaj ovog istaknutog autora koga jako cenim, već činjenicu da je često jedan deo priča iz nemogućnosti da direktno kontaktira vinovnike, preuzimao zapravo iz treće ruke. U tom smislu su bile i moguće ovakve greške. Na slične stvari sam nailazio i kod još jednog našeg vrlo bitnog autora, M.Zlatanovića koji je u svom delu "Pčinja" isto tako u jednom delu govorio o istorijatu moje porodice. Jedna stvar je kod njega bila tačna da se naš rod ističe po naprasitosti i žustrini kako Zlatanović navodi ;D ;D ;D

3. Što se tiče nacionalnog osećanja ljudi u tom kraju i njihove individualne orjentacije vrlo je teško o tom govoriti krajem 18.-og i početkom 19.-og veka u jednom perifernom delu imperije na umoru. Ti ljudi u tom trenutku nisu ni religiozno a mnogo više ni nacionalno u dovoljnoj meri svesni onako kako to mi danas jesmo. Čitav taj kraj, uključujući kompletan Šopluk, što će reći delove današnje Bugarske, Srbije i Makedonije kao i dobar deo područja torlačkih govora, su naseljavali ljudi koji su predstavljali etničku grupu za sebe. Njihova verovanja i religioznost se temeljila više ne nekoj narodnoj religiji koja nije poznavala institucionalnost onako kako to mi to danas doživljavamo. O nacionalnoj svesti da i ne govorimo. Tako da reći da je neko Bugarin, Srbin ili Makedonac u tom vremenu za te ljude bi bilo zaista nerealno. Drugim rečima kada sam dedu pitao pa šta su oni (Bojkovi preci) bili kada su se doselili iz Bugarske u to vreme, nisam mogao da dobijem odgovor. U etnogenetskom smislu a imajući u vidu genetsku analizu još je interesantnije posmatrati upravo ovaj slučaj. Drugim rečima kako da definišemo ovu našu haplogrupu? Kao srpsku, bugarsku, makednosku, grčku, vlašku ili nešto sasvim drugo ili treće???

Imajući u vidu sve napred rečeno, jako je teško pratiti i identifikovati neke grupacije na Balkanu. Video sam isto tako i neke teorije o nekoj hrvatskoj vlasteoskoj porodici (ne isključujem naravno ni to, a razlog za to je verovatno nadimak Latini  :)) i premisu da je žarište J2b M205 u Hercegovini, međutim vratimo se ljudi u vreme nastanka te haplogrupe i logično mesto njenog nastanka. Reč je o neolitu, o periodu nekih 6-7000 godina pne i po svemu sudeći zapadnoj obali Crnog ili Egejskog mora. Reč je o ljudima koji su odatle krenuli na zapad i sever u talasima koje su vekovi sa svojim mukama nanosili. Meni lično je jedina logična pretpostavka da su (ako uzmemo razume se da su tačne tvrdnje da Hercegovačka grana ove grupe prati svoje korene do u period 12-14.vek) iz nekog razloga (nije isključeno verskih progona) ljudi sa ovog područja (današnje zapadne Bugarske i Jugoistočne Srbije) migrirali u slobodnije krajeve Balkana. Možda ne bi bilo loše malo istraživati u tom pravcu. Ne smemo zaboraviti da su za obične ljude u tom feudalnom dobu veliki problemi bili lokalni feudalci sa svojim nametima i još uvek sveža "tuđinska" vera koja je imala pored svojih ekonomskih i svoje duhovne interese suprotstavljene bilo nekom tradicionalnom verovanju bilo nekakvoj sintezi prethodna dva (narodne i hrišćanske vere). Te sinteze su neretko bile vrlo prisutne na tom području uzimajući u obzir blizinu centra Vizantije i mešavinu naroda i civilizacija koje je ta imperija sa sobom donela i donosila.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #237 послато: Мај 29, 2014, 03:01:57 поподне »
Najpre, izvinite na malom kašnjenju po pitanju ove rasprave, ali kada sam već pomenut da nešto kažem u svoju odbranu ;D
Naime, nakon toga što sam video ovu temu na forumu i video neke od komentara, razgovarao sam sa svojim deda Milošem (još uvek svežeg sećanja 90-ogodišnjakom :)) koji mi je pomenuo sledeće:

1. Naša porodica Stojković, tačnije njen rodonačelnik Bojko je poreklom iz mahale Kolčina Garina u selu Gornja Lubata, opština Bosilegrad. Tu su doseljeni odnekud iz Bugarske. Razloge i mesto odakle su doseljeni ne znamo. Ne postoje ni bilo kakve pretpostavke u tom smislu. Imajući u vidu način života ljudi tog kraja u vremenu turske okupacije, kao i njihove delatnosti bazirane uglavnom na stočarenju, pored spašavanja života u nekim situacijama svakako da su u pitanju mogli biti jednostavni socijalno-ekonomski razlozi.

2. Drugo vrlo bitno, nismo ni u kakvom srodstvu ni sa Albancima (to je inače jedna od mahala u selu Novi Glog gde je deda rođen) ni sa Mirdžincima o kojima je bilo reči. Ako i slave istu slavu to je čista koincidencija i ništa više od toga. Izvor za ovu tvrdnju je po svemu sudeći delo J.Trifunovskog - Gornja Pčinja, gde neke stvari treba uzimati sa rezervom. Ne mislim pri tom da umanjim značaj ovog istaknutog autora koga jako cenim, već činjenicu da je često jedan deo priča iz nemogućnosti da direktno kontaktira vinovnike, preuzimao zapravo iz treće ruke. U tom smislu su bile i moguće ovakve greške. Na slične stvari sam nailazio i kod još jednog našeg vrlo bitnog autora, M.Zlatanovića koji je u svom delu "Pčinja" isto tako u jednom delu govorio o istorijatu moje porodice. Jedna stvar je kod njega bila tačna da se naš rod ističe po naprasitosti i žustrini kako Zlatanović navodi ;D ;D ;D

3. Što se tiče nacionalnog osećanja ljudi u tom kraju i njihove individualne orjentacije vrlo je teško o tom govoriti krajem 18.-og i početkom 19.-og veka u jednom perifernom delu imperije na umoru. Ti ljudi u tom trenutku nisu ni religiozno a mnogo više ni nacionalno u dovoljnoj meri svesni onako kako to mi danas jesmo. Čitav taj kraj, uključujući kompletan Šopluk, što će reći delove današnje Bugarske, Srbije i Makedonije kao i dobar deo područja torlačkih govora, su naseljavali ljudi koji su predstavljali etničku grupu za sebe. Njihova verovanja i religioznost se temeljila više ne nekoj narodnoj religiji koja nije poznavala institucionalnost onako kako to mi to danas doživljavamo. O nacionalnoj svesti da i ne govorimo. Tako da reći da je neko Bugarin, Srbin ili Makedonac u tom vremenu za te ljude bi bilo zaista nerealno. Drugim rečima kada sam dedu pitao pa šta su oni (Bojkovi preci) bili kada su se doselili iz Bugarske u to vreme, nisam mogao da dobijem odgovor. U etnogenetskom smislu a imajući u vidu genetsku analizu još je interesantnije posmatrati upravo ovaj slučaj. Drugim rečima kako da definišemo ovu našu haplogrupu? Kao srpsku, bugarsku, makednosku, grčku, vlašku ili nešto sasvim drugo ili treće???

Imajući u vidu sve napred rečeno, jako je teško pratiti i identifikovati neke grupacije na Balkanu. Video sam isto tako i neke teorije o nekoj hrvatskoj vlasteoskoj porodici (ne isključujem naravno ni to, a razlog za to je verovatno nadimak Latini  :)) i premisu da je žarište J2b M205 u Hercegovini, međutim vratimo se ljudi u vreme nastanka te haplogrupe i logično mesto njenog nastanka. Reč je o neolitu, o periodu nekih 6-7000 godina pne i po svemu sudeći zapadnoj obali Crnog ili Egejskog mora. Reč je o ljudima koji su odatle krenuli na zapad i sever u talasima koje su vekovi sa svojim mukama nanosili. Meni lično je jedina logična pretpostavka da su (ako uzmemo razume se da su tačne tvrdnje da Hercegovačka grana ove grupe prati svoje korene do u period 12-14.vek) iz nekog razloga (nije isključeno verskih progona) ljudi sa ovog područja (današnje zapadne Bugarske i Jugoistočne Srbije) migrirali u slobodnije krajeve Balkana. Možda ne bi bilo loše malo istraživati u tom pravcu. Ne smemo zaboraviti da su za obične ljude u tom feudalnom dobu veliki problemi bili lokalni feudalci sa svojim nametima i još uvek sveža "tuđinska" vera koja je imala pored svojih ekonomskih i svoje duhovne interese suprotstavljene bilo nekom tradicionalnom verovanju bilo nekakvoj sintezi prethodna dva (narodne i hrišćanske vere). Te sinteze su neretko bile vrlo prisutne na tom području uzimajući u obzir blizinu centra Vizantije i mešavinu naroda i civilizacija koje je ta imperija sa sobom donela i donosila.

Милоше, добро дошао. Увијек је добро сазнати неке информације из прве руке.

Рекао бих само да ти, бар у географском смислу, представљаш спону између динарских и бугарских Ј2б хаплотипова (годијељског) типа и зато мислим да је историја твоје породице веома важна за разумијевање цијеле историје ове групе.

Мистерија је још увијек и Нијемац Оперман и Италијан из Торина.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #238 послато: Мај 29, 2014, 03:58:07 поподне »
Поздрав, Милоше.
Добро нам дошао.

Мени је најзанимљивије то што смо ми имали истог претка прије неких 600 година (мислим на наш "балкански кластер"), а најближи други J2b M205 хаплотипови имали су истог претка са "балканским кластером" прије чак 4000 година (Грк из Тесалије и два Француза).

Чини ми се да смо доста дуго живјели "одсјечени" од остатка наше хаплогрупе.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: J2b-M205>A11525>Y22059
« Одговор #239 послато: Јун 01, 2014, 01:23:02 пре подне »
Демићи би се можда могли повезати са Далмацијом.


У селу Медвиђа (општина Обровац) постоји католичко презиме Демо које је потврђено у том крају 1709. године.
По неким наводима, дио села у коме живе Деме зове се Демићи.
Деме имају предање да су дио Буњеваца.

Имамо једно занимљиво предање које нам преноси поп Милан Карановић и које говори о неком попу Деми, који је из Глинице прешао са својим парохијанима на Банију (извјесно је да се ово десило прије рата 1788-1791. године). По томе попу Деми имамо топониме по Глиници и Босанској Бојни (Демине Луке, Демино Врело, Демића Точак).

Што се тиче Демића, први који се помиње на Банији је поп Арсеније Демић, који је рукоположен за пароха у фебруару 1768. године.
У глинском крају постоји и презиме Демоња (крсна слава је иста као код Демића), које је потврђено на Банији 1777. године.

Мислим да можемо са сигурношћу рећи да банијски Демићи имају везе са тим попом Демом и са Сувом Међом, тј. Глиницом и Бојном. Питање је да ли је томе попу Демо било име, презиме или надимак.



Да ли банијски Демићи имају везе са далматинским Демама тешко је рећи.
Не знам ко колико прати ову нашу тему, али сви J2b M205 родови који се налазе по Банији и Босанској Крајини могли би се повезати са Далмацијом (Новаковићи, Мрђеновићи, Лакићи). У Далмацији имамо и Вујаниће и Јелаче који су J2b M205.