Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 963808 пута)

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2680 послато: Октобар 04, 2025, 08:19:15 пре подне »

(Први део)


Поштовани,

са посебним задовољством износим још један резултат који се може сматрати значајним доприносом у профилисању једног од огранака генетички правих Тарских Никшића - рода Требаљеваца.

Управо том методологијом, кроз даља тестирања Савића из Гостиловине код Мојковца (FT190799+, Y250780-, DYS439=12) на приватне новеле Јоксимовића - Требаљевца, настојаћемо да верификујемо везу исељених Требаљеваца са Потарјем. С тим у вези, за почетак су поручени SNP тестови за Савића на A42104 и FTB90230.

САВИЋ из Гостиловине код Мојковца (Лучиндан), најпре је испао негативан на FTB90230, а затим позитиван на А42104. Као што сам већ недавно истакао у најави његовог тестирања, оба ова SNP-a се налазе на списку приватних новела ранијег WGS тестираног Јоксимовића-Требаљевца из Горње Драгуше код Блаца.

Овим резултатом је коначно и несумњиво верификована генетичка веза исељених Требаљеваца са Потарјем. До сада су били сврстани у оквир I2-FT190799>Y189944>Y483870*, а сада се спуштају на нижи, млађи генетички ниво A42104, то их још чвршће везује за исту матичну основу и додатно подупире реконструкцију развоја Y483870 и А42104 грана у Потарју.

На нивоу Y483870* и даље остају потарско братство Војиновићи, као и Лучинштаци у селу Бјелуша код Ариља (Симеуновићи, Сретеновићи и Николићи). Њихов генетички положај на YFull стаблу представља резултат Симеуновића (WGS + T2T), који је на стаблу тренутно означен као Y189944*, али смо од YFull-а добили потврду да постоји позитивно читање на Y483870.

WGS + T2T тестирани Јоксимовић-Требаљевац је регистровани члан групе Serbian DNA (СДНКП) на YFull-у. Администраторима групе одобрен је директан приступ његовом налогу, што омогућава проверу и потврду да се међу његовим приватним новелама налази SNP под ознаком A42104. На овај начин чинимо дубинске резултате Никшића доступним и верификованим од стране СДНКП, чиме Пројекат генетичко-генеалошког истраживања рода Никшића показује пуну озбиљност, одговорност и транспарентност и доследну примену методологије на нивоу научне проверљивости. Оваква пракса обезбеђује висок степен кредибилитета пројекта и доприноси додатно нашој молби/захтеву да СДНКП ревидира претходне закључке о Тарским Никшићима и изврши тачну и веродостојну генетичку класификаццију на основу свих проверљивих и поузданих података.

Да би транспарентност учинили потпуном јавном, а у интересу и осталих истраживача и с циљем отклањања евентуалних сумњи у вези са новодобијеним резултатом, овом приликом прилажем скриншот приватних новела Јоксимовића,међу којима налазимо и Y619913/A42104, као искриншот резултата Савића на A42104, као доказе њихове неоспорне валидности (тестирани су сагласни да ове информације буду јавно доступне):





Овај резултат јасно и додатно потврђује 7. тачку недавно спроведене анализе, чији је циљ одбрана исправности интерпретација (Требаљевци = I2-FT190799>Y189944>Y483870* исељени на подручје села Придворица и Јошаница (КиМ) и на простору Топлице), односно одбрана генетичке аутентичности и генетичког интегритета Тарских Никшића (Тарски Никшићи = I2-FT190799), што поред осталих резултата несумњиво доказује и генетичка повезаност исељених Требаљеваца са матичним простором (Потарјем) и развојем новооткривене А42104 и даљег континуитета ове гране у њеној матици.

Све тачке анализе у којој је придодата и наведена 7. тачка, могу се прегледати овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7026.msg211459#msg211459

Дакле, у том контексту, резултат Савића директно демантује најновије ставове о Требаљевцима које је изнео Милош, и представља још један у дугом низу резултата који директно демантују и све оне превремене о Тарским Никшићима, и који су сви скупа у потпуности ставови без основа у генетичким чињеницама. Због свега наведеног, сматрамо да смо дужни, ради истраживача и саме научне истине, наставити писање о случају Тарских Никшића, јер нажалост стиче се утисак да се недовољно критички приступа претходно изнетим ставовима, који нису засновани на дубинским анализама.

Управо зато треба изнова истицати Драјверов приступ и став у дискусији о жупи Брсково где је разматрано порекло Тарских Никшића, као пример истраживачке зрелости и прихватања чињеница, какав би требало сви у СДНКП да следе. На крају те теме, на основу и ставова осталих учесника дискусије и упоредних анализа, Драјвер је јасно на карти навео којој хаплогрупи припадају Тарски Никшићи тј. бројни родови са славом Лучиндан у више села у Потарју:



Овим доприносом, не само да је пружио конкретан, адекватан и прецизан генетички приказ, већ је и омогућио другим истраживачима да на основу проверљивих података наставе анализу, што додатно повећава кредибилитет и транспарентност истраживања Тарских Никшића. У том смислу, став господина Драјвера представља прави пример прихватања аргумената и чињеница, као и одговорног научног односа какав би сви требало да показујемо.

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2681 послато: Октобар 04, 2025, 08:34:06 пре подне »

(Други део)


Кључне ставке о роду Требаљеваца (A42104)

Филогенетски низ рода Тарских Никшића - Требаљеваца:
I2-FT190799 > Y189944 > Y483870 > A42104.

Матично подручје настанка и развоја А42104:
село Требаљева, Потарје
(потарски крај на сливу реке Таре).

Село географски припада данашњој општини Колашин и налази се између Колашина и Мојковца у Црној Гори. Простор некадашњег села Требаљеве обухвата подручје данашњих села Морачко и Ровачко Требаљево.

Порекло назива села Требаљева/Требаљево:
сам корен Требаљ нема једнозначно утврђену, широко прихваћену етимологију у историјским изворима. Ипак, суфикс -ева/-ево је у словенским језицима уобичајена топонимска форма (покaзујe припадност места/села неком лицу). Дакле, могуће објашњење би било да је то патронимичка форма, тј. место по неком човеку/родоначелнику и уједно носиоцу SNP-a A42104, чије име/надимак је звучало као Требал/Требаљ. Друге, мање вероватне хипотезе захтевале би лингвистичку реконструкцију корена, али за та тумачења потребна су стручна ономастичка и дијалектолошка истраживања.

Историјски контекст старости A42104:
с обзиром на утврђену старост узводног SNP-а Y483870 (~800 година) и његову значајну разноврсност на простору Потарја, истраживачки тим окупљен око Владе Бојановића и даље сматра да је прва појава појединих Никшића на овом простору (као и нешто каснија на простору Оногошта и Мораче/Роваца) била директна последица слома Великог жупана Николе Алтомановића 1373. године и вишевековног поретка, као и друштвеног преуређења које је уследило.

Стечене повластице и стабилизација Никшића, а самим тим и у највећој мери гране Y483870, у потпуности су остварене са нешто каснијом појавом Османлија крајем XIV века у Потарју, под окриљем Српске деспотовине. Као резултат тих процеса, формирана је на овом подручју једна од најранијих османских административних јединица - Nahiye-i Nikşiçler (Нахија Никшићи).

У првом османском попису из 1455. године није забележено село Требаљева, али се оно први пут појављује већ у попису 1468/69. године. Управо ови подаци указују на временски оквир у коме можемо пратити ширење Никшића од Лима ка Тари и настанак самог села Требаљеве, дакле између 1455. и 1468. године.

Сходно наведеним историјским и друштвеним околностима, старост гране A42104 може се датирати на око 650-600 година.

Ранија помињања/историјске белешке:
дакле, постоје историјска сведочења да је старо село Требаљева први пут записано у турским дефтерима као интегрални део Нахије Никшићи, још у XV веку (референца: Никшићи у границама Босанског и Херцеговачког санџака у 15. и 16. столећу, Проф. Hatice Oruç, Анкара 2012 г.: https://www.academia.edu/97280515/Nahija_Limski_Nik%C5%A1i%C4%87i_U_Granicama_Bosanskog_I_Hercegova%C4%8Dkog_Sand%C5%BEaka_U_15_I_16_Stolje%C4%87u).

Старо становништво овог краја почело је постепено да се исељава још од краја XVII века, у време аустријско-турских ратова (око 1690. године), када су многа насеља у овим крајевима опустела. До половине XIX века Требаљева је била у потпуности напуштена.

Након Берлинског конгреса и промена у административном уређењу овог подручја, на напуштено земљиште, које је тада било у поседу локалних бегова, досељавају се породице из Мораче и Роваца. На тим основама настају нова насеља: Морачко и Ровачко Требаљево, која у извесној мери настављају традицију старог села, али са новом, досељеничком структуром становништва.

Све ово је обрађено у претходним истраживањима (референца: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg203548#msg203548).

YSEQ референца за грану A42104:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=414352

Карактеристична STR вредност:
DYS439 = 12, маркер који може помоћи у идентификацији осталих припадника ове гране у STR базама.

Следећи стратешки кораци усмерени у правцу даље профилизације рода Требаљеваца:
од свих до сада дубински потврђених Никшића у оквиру FT190799>Y189944 хаплогрупе, једини са карактеристичном вредношћу DYS439=12 јесте Томашевић из села Бистрице код Петровца на Млави. Други услов његове могуће припадности роду Требаљеваца такође је испуњен, добијен је недавно негативан резултат на Y250780, чиме је оборена претпоставка о његовом пореклу од ровачких Булатовића (Y250780>A29200), иако је његов STR хаплотип показивао значајну блискост са припадницима овог братства. С тим у вези, за Томашевића је поручен тест на A42104.

Такође, наручен је тест на A42104 и за Радовановића-Колашинца из села Босута код Аранђеловца. Иако његов хаплотип немамо, познати су позитиван SNP резултат на FT190799 и негативан на Y250780, као и родовско предање о пореклу из Колашина, које је остало у надимку ове групације Лучинштака у Босути - „Колашинци“. С обзиром на географску блискост Требаљеве и Колашина, реална је могућност њихове припадности подграни A42104. Уколико резултат буде негативан, то ће упућивати на њихово место у оквиру неког другог огранка Тарских Никшића, што ће захтевати додатна усмерена тестирања ради прецизног разгранавања.

С поштовањем,
Мирослав Главоњић

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2682 послато: Октобар 04, 2025, 10:49:18 пре подне »


Дакле, у том контексту, резултат Савића директно демантује најновије ставове о Требаљевцима које је изнео Милош, и представља још један у дугом низу резултата који директно демантују и све оне превремене о Тарским Никшићима, и који су сви скупа у потпуности ставови без основа у генетичким чињеницама. Због свега наведеног, сматрамо да смо дужни, ради истраживача и саме научне истине, наставити писање о случају Тарских Никшића, јер нажалост стиче се утисак да се недовољно критички приступа претходно изнетим ставовима, који нису засновани на дубинским анализама.


Дакле, Милош ће поновити да, како Јоксимовићи, тако и остали Лучинштаци из Придворице, се никада нису презивали Требаљевци, нити идентификовали са тим називом. Једино су се идентификовали са називом Урошевићи. Једино који су се презивали Требаљевци, многи данас Трбољевци, и који су се идентификивали са тим називом су Y190065 род из Поповца, Крушева, Д. Крњина итд. Закључак је да исту методологију као и у овом микро случају користите и на макро нивоу, односно како тумачите Требаљевце, тако тумачите и Тарске Никшиће. А то је методологија "искривљеног огледала" (измислио сам овај израз, али звучи баш како треба у овом случају).
« Последња измена: Октобар 04, 2025, 10:52:12 пре подне Милош »

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2683 послато: Октобар 04, 2025, 11:47:04 пре подне »
Дакле, Милош ће поновити да, како Јоксимовићи, тако и остали Лучинштаци из Придворице, се никада нису презивали Требаљевци, нити идентификовали са тим називом. Једино су се идентификовали са називом Урошевићи. Једино који су се презивали Требаљевци, многи данас Трбољевци, и који су се идентификивали са тим називом су Y190065 род из Поповца, Крушева, Д. Крњина итд. Закључак је да исту методологију као и у овом микро случају користите и на макро нивоу, односно како тумачите Требаљевце, тако тумачите и Тарске Никшиће. А то је методологија "искривљеног огледала" (измислио сам овај израз, али звучи баш како треба у овом случају).


Милоше,

и овога пута захваљујемо на јављању. Већ смо навикли да се Ваши коментари појављују онда када стигнемо до неке нове, значајне тачке у истраживању, што је свакако добро јер дискусији даје нови замах.

Што се тиче тврдње да „Јоксимовићи и Лучинштаци из Придворице никада нису носили назив Требаљевци“, морамо поново подсетити да се појам „род Требаљеваца“ у нашем контексту не користи као презиме, већ као генетички и топонимски термин за род који води порекло са подручја села Требаљева у Потарју, документованог у османским дефтерима у оквиру Нахије Никшић још у XV веку.
Тиме се у генетичком смислу дефинише један огранак I2-FT190799>Y189944>Y483870>A42104, а не лексичка форма презимена.

Називи братстава, попут Урошевића, или Јоксимовића, или било ког другог презимена, представљају локалне социјалне патрономиичке форме које су временом израстале из истог генетичког стабла, али нису релевантне за филогенетску класификацију. Управо зато у нашем раду инсистирамо на јасној разлици између племенско-родовско-генетичког и социјалног ннивоа анализе, што се и у овом случају потврдило као методолошки исправно.

Дакле, термин „Требаљевци“ у оквиру генетичко-генеалошких истраживања не означава презиме, већ топономастички и родовски појам. Он се односи на огранак старих Никшића Требаљеваца, чији се један део након распада првобитног тарског корпуса стабилизовао на простору села Придворица на КиМ, заједно са делом прибраћених (Вашег рода). Због тога се овај назив користи као генеалошки маркер за подгрупу правих Тарских Никшића Требаљеваца FT190799>Y189944>Y483870*, сада прецизније дефинисану SNP-ом A42104.

У овој равни није реч о питању како се неко презивао, већ о идентификацији једног историјског и генетичког континуума, који је верификован на више нивоа:

1. генетички - потврђеним резултатима на грани A42104;

2. топографски - насељавањем и развојем села Требаљева између 1455. и 1468. године;

3. миграционо - континуитетом огранка који се са простора Потарја шири према Придворици и Јошаници (КиМ):

4. етнографски - извор у етнолошкој грађи за Придворицу, у којем је јасно забележено да породице са славом Лучиндан носе старије родовско име Требаљевци, од којих потиче и тестирани Јоксимовић и тестирани из Придворице који има потпуна STR поклапања са Јоксимовићем (нејаван резултат, извор: СДНКП).

Према томе, тврдња да је овде реч о „искривљеном огледалу“ више говори о непознавању методологије него о самој суштини ствари. Уместо да се фокусирамо на номиналне разлике, потребно је држати се филогенетског и историјског контекста, јер управо он показује да је веза Требаљеваца и Потарја потврђена и генетички и географски.

У крајњој линији, овај резултат (A42104) није ствар тумачења него чињенице, а чињенице се, као што знамо, не могу прилагођавати ни „огледалима“ ни жељеним сликама.

Када је реч о изразу „искривљено огледало“, можемо се само сложити да огледало заиста може бити искривљено - али не онда када су сви резултати и SNP нивои транспарентно објављени и верификовани на YFull-у, већ онда када се без иједног дубинског теста покушава оспорити оно што је проверљиво, доступно и документовано.

Радује нас што сте се јавили, јер Ваш повратак у дискусију вероватно значи да ћете се овога пута осврнути на конкретна питања која су Вам већ постављена и аргументовано образложена у оквиру теме:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7026.msg211458#msg211458

У тој поруци детаљно су изложене све кључне тачке нашег досадашњег рада:

- обухватни преглед свих дубинских SNP, BigY-700 и WGS + T2T тестирања,

- потврђене генетичке везе између огранака рода Никшића,

- као и јасно формулисана питања на која до данас није добијен одговор,

пре свега:

(1) који конкретни тестови искључују везу Тарских Никшића са хаплогрупом I2-FT190799, и

(2) да ли су са Ваше стране уопште организована дубинска тестирања која би такву тврдњу могла поткрепити?

Како су ово питања од суштинске важности за цео пројекат, како Ваш тако и наш, и њихове научне кредибилитете, верујемо да ће Ваше учешће сада бити усмерено управо на те аспекте, уз јасно навођење презимена тестираних, типова тестова, методологије и датума добијања резултата.

Само таквим приступом дискусија може прећи са нивоа општих тврдњи и утисака на терен проверљивих, чињенично утемељених података - што је, уверен сам, једини прави и научно прихватљив пут који сви заједно треба да следимо.

У том смислу, као пример искреног и научно коректног односа према аргументима и чињеницама, вреди опет истаћи приступ господина Драјвера, који је, иако заузимамо поједине различите ставове, увек показивао спремност да саслуша, преиспита и прихвати оно што је потврђено резултатима. Такав однос најбоље показује како се озбиљна расправа гради и како се кроз њу напредује.

« Последња измена: Октобар 04, 2025, 11:52:33 пре подне M_Glavonjic »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2684 послато: Октобар 04, 2025, 12:24:10 поподне »

Милоше,

и овога пута захваљујемо на јављању. Већ смо навикли да се Ваши коментари појављују онда када стигнемо до неке нове, значајне тачке у истраживању, што је свакако добро јер дискусији даје нови замах.

Што се тиче тврдње да „Јоксимовићи и Лучинштаци из Придворице никада нису носили назив Требаљевци“, морамо поново подсетити да се појам „род Требаљеваца“ у нашем контексту не користи као презиме, већ као генетички и топонимски термин за род који води порекло са подручја села Требаљева у Потарју, документованог у османским дефтерима у оквиру Нахије Никшић још у XV веку.
Тиме се у генетичком смислу дефинише један огранак I2-FT190799>Y189944>Y483870>A42104, а не лексичка форма презимена.

Називи братстава, попут Урошевића, или Јоксимовића, или било ког другог презимена, представљају локалне социјалне патрономиичке форме које су временом израстале из истог генетичког стабла, али нису релевантне за филогенетску класификацију. Управо зато у нашем раду инсистирамо на јасној разлици између племенско-родовско-генетичког и социјалног ннивоа анализе, што се и у овом случају потврдило као методолошки исправно.

Дакле, термин „Требаљевци“ у оквиру генетичко-генеалошких истраживања не означава презиме, већ топономастички и родовски појам. Он се односи на огранак старих Никшића Требаљеваца, чији се један део након распада првобитног тарског корпуса стабилизовао на простору села Придворица на КиМ, заједно са делом прибраћених (Вашег рода). Због тога се овај назив користи као генеалошки маркер за подгрупу правих Тарских Никшића Требаљеваца FT190799>Y189944>Y483870*, сада прецизније дефинисану SNP-ом A42104.

Управо овим доказујете "искривљено огледало".

Пистоји род у непосредном суседству Урошевића, који себе назива Требаљевцима и који су се тако презивали, а и данас неки носе делимично измењено презиме Трбољевац. Дакле Урошевиће је са Требаљевцима повезао Петар Ж. Петровић и сада ви. А знамо врло добро како је Петровић одрадио цео Г. Ибар траљаво. Значи погрешна вам је поставка од старта.

Што се тиче Савића, они су највероватније ови:



Раније сам писао да маса Никшића у Потарју су заправо исељени Требјешани и Ускоци.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2685 послато: Октобар 04, 2025, 02:56:52 поподне »
Поштовани,

тестирани је упознат једино са причом о претку Нешу Булатовићу који се половином XIX века доселио из Роваца у Захумско.

С поштовањем,
Мирослав Главоњић

Хвала што сте проверили!

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2686 послато: Октобар 07, 2025, 04:20:53 поподне »
Што се тиче Савића, они су највероватније ови:



Раније сам писао да маса Никшића у Потарју су заправо исељени Требјешани и Ускоци.

(Први део)

Поштовани,

морам признати да нисам био довољно упознат са историјом Требјешана и Ускока, као ни са Вашом хипотезом о њима, па сам стога сматрао нужним да се консултујем са Владом Бојановићем и Предрагом Т. Шћепановићем. Увек полазим од становишта да би свако, пре него што се систематски упусти у обраду неке теме и доношење закључака, морао темељно да се упозна са њеном суштином и историјским контекстом. Влада је, у том смислу, истраживач од пуног поверења, што је више пута потврдио својим доказним приступом, како у овој, тако и у бројним другим темама.

Верујући да иза Ваших (штурих и простопроширених) порука стоји нека дубља мисао и методолошка доследност, очекивао сам да ћете нас све изненадити аргументованим анализама и јасним одговорима на постављена питања - посебно када је реч о „револуционарном“ закључку који сте пре десет година самоуверено формулисали о Тарским Никшићима, а потом га 2021. године представили у књизи о Старој Херцеговини.

Међутим, сада се стиче утисак да се читава Ваша методологија у суштини свела на најтању могућу никшићку сламку - Требјешане.

Дакле, да ли сада треба да верујемо да се бројни полимско-тарски Никшићи објашњавају преко најмлађег никшићког огранка, Требјешана, уз њихову недовољну демографску основу, и преко појаве Ускока тек у XIX веку, а да се при том Ваша хаплогрупа и даље представља као неки „изворни Тарски Никшићи“, одвојено племе? Такав приступ открива суштинске слабости примене Ваше методологије: не постоји ни историјско, ни традиционално, ни генетичко упориште које би оправдало ову хипотезу.

Па, да видимо чије је "огледало искривљено". Ево који су то аргументи/проблеми који Вашу хипотезу убедљиво побијају:

1. Требјешани су данас одлично дубински профилисан никшићки огранак, са три извршена WGS теста: Вујачића из Струга код Шавника, Ђоковића-Војводића из Југовића код Никшића и Јовановића из Хан Пијеска. Сва тројица припадају истој генетичкој грани I2-FT190799>Y189944>Y263686, што представља најпоузданију основу за разумевање овог дела никшићког стабла:

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y263686/

Посебно су значајни резултати Вујачића и Ђоковића-Војводића, који су потврдили њихову усмену и родословну традицију о војводи Батрићу, њиховом заједничком претку. Војвода Батрић је био један од синова војводе Петра Гавриловића, тако су резултати уједно потврдили истородност њихове владарске лозе којој је припадао и Петров рођени стриц војвода Грдан, од кога је Петар наследио титулу.

Сва усмена и писана предања Требјешана, од Казивања старих Требјешана из 1842. године до бројних монографија XX и XXI века, слажу се у томе да је војвода Грдан био рођени стриц војводе Петра Гавриловића, што директно демантује предање потарских Грдинића о пореклу од војводе Грдана (под условом да су Грдинићи заиста даљи рођаци Савићима у Гостиловини, односно да припадају хаплогрупи I2-FT190799>Y189944>Y483870>A42104, а не роду Требјешана).

Исто предање о пореклу од Требјешана чувају и Јовановићи из Хан Пијеска, који се такође налазе у оквиру исте генетичке гране. Надоградња њиховог узорка (Т2Т) показала је да се требјешка линија налази на далеком нивоу генетичког раздвајања (Y189944, старом приближно 850 година), у односу на све остале до сада познате никшићке гране,

2. Никола Вујачић
у монографији „Требјешани“ (2013), на страници 217, у одељку „Знаменити Требјешани“, наводи:

"Војвода Дракул Драгићев - предак свих Требјешана

Међу најзначајније личности никшићког племена несумњиво спада војвода Дракул, иако о њему данас мало знамо. Ипак на основу ријетких, али ваљаних докумената, знамо да је он живио у првој половини XVI вијека. Требјешани везују стварање насеља древне Требјесе за свога претка војводу Дракула. По једном давно забиљеженом предању стоји да „Дракул пређе из Рубежа рваћева на пусту и гором обраслу Требјесу, искрчи је и ту се насели“. Тако је зачета древна Требјеса, а њен оснивач је био војвода Дракул у којоj је живјело његово потомство до њене коначне разуре 1789. Ово предање скоро у потпуности се подудара са оним што су о овом питању рекли и историчари. Наиме, мишљење историчара је да су Никшићи, ширећи се из Жупе Оногошт, током XV вијека населили источну страну Никшићкога поља истискујући старосједиоце. Посљедње насеље које су формирали у близини града Оногошта, била је Требјеса, а то је могло бити у првој половини XVI вијека, у вријеме војводе Дракула."

Из наведеног јасно произилази да су Требјешани најмлађи огранак Никшића, назван по брду Требјеси код Оногошта, где се њихов предак војвода Дракул, деда војводе Грдана и Гаврила (оца војводе Петра Гавриловића), населио почетком XVI века.

Ово предање у потпуности потврђује и Збирни дефтер влаха и војнука санџака Херцеговина из 1533. године, у којем се Требјеса први пут помиње као село (док је у ранијем дефтеру из 1477. године нема):

174 NU.LI HERSEK LİVASI İCMAL EFLAKAN VE VOYNUGAN TAHRİR DEFTERİ (939-1533) страница 57.:
Trebile [Trebise] k., Nikşik n.: 64

Овај документ представља најранији писани траг о постојању Требјесе, и тиме чврст историјски доказ да је формирање села повезано управо са војводом Дракулом и његовим потомством, што се у потпуности поклапа са усменом традицијом и архетипом најмлађег никшићког огранка.
« Последња измена: Октобар 07, 2025, 04:29:51 поподне M_Glavonjic »

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2687 послато: Октобар 07, 2025, 04:52:51 поподне »

(Други део)

3. Познато је и када су се догодиле обе разуре Требјешана, прва 1711. године, а друга 1789. године.


Подаци о бројном стању Требјешана, непосредно пре прве разуре, налазе се у раду Бојана Новаковића, у којем је обрађен дефтер из 1701. године, дакле из периода који непосредно претходи тим догађајима (стр. 193-194): https://istorijskizapisi.me/wp-content/uploads/2021/01/08-Bojan-Novakovic-Teritorijalno-upravna-organizacija-Onogosta.pdf

"Кнез Вукашин, син Петра: Село Требје, кућа 24. Други кнез Батрићоглу Вук:Поново село Требје, трећина, кућа 12.

Прва кнежина нахије Оногошт и Никшић je према овом дефтеру обухватала Требјесе и села у источном дијелу никшићке територије у пољу. Кнез јој је био Вукашин, који је попут свог оца, војводе Петра Гавриловића, био истакнута личност свога времена.
Занимљиво је да збир требјешких кућа у обје кнежине износи 36, тачно колико је Максим Шобајић пронашао кућишта око 200 година касније. Традиција старих Требјешана, који су живјели у Русији, говори да је у том селу 1789. године било 35 кућа."


Из наведеног је јасно да је укупан број домаћинстава на Требјеси 1701. године износио 36, што се у потпуности подудара са археолошким налазима Максима Шобајића, који је два века касније утврдио исти број кућишта.

Посебно је значајно да и усмена традиција Требјешана у Русији сведочи да је у време коначне разуре 1789. године у селу било 35 кућа. Та готово потпуна подударност са подацима из дефтера из 1701. године и археолошким налазима, представља још једну потврду доследности и континуитета традиције требјешке заједнице, али и показатељ њене бројчане ограничености.

С тим у вези, природно се намеће питање: како овако демографски малобројна заједница Требјешана током читавог XVIII века, чак и уз познату генетичку профилисаност племена, може објаснити велику разноврсност осталих никшићких грана у полимско-тарској области?

Још је теже прихватити такву претпоставку, ако се има у виду и разноврсност и бројност тестираних никшићких породица у исељеништву као и потврђених муслиманских припадника I2-FT190799 (и још увек значајног броја нетестираних са славом Св. Лука), а које су, према етнографским грађама, познатим родословима, предањима о пореклу и родоначелницима, већ током XVIII века заузимале широке просторе старорашке области (Бихора, сјеничко-пазарског краја, Доњег Полимља, Старог Влаха) и централне Србије.

Уз све то, њена неодрживост је потпуна, посебно имајући у виду да је Нахија Никшићи у Полимљу и Тари према подацима из дефтера, већ током XVI века, тачније 1540. године, бројала око 1000 домаћинстава, што одговара приближно популацији од шест до седам хиљада становника, дакле, читавих двеста педесет година пре него што се малобројна заједница Требјешана, од свега тридесет шест домаћинстава (око 150-200 људи), населила у Горњу Морачу, село Љевишта 1792. године и формирала племе Ускока.

Размера између ове две популације јасно показује да је демографски, хронолошки и генетички немогуће да би потомци тако мале групе досељене тек крајем XVIII века у Љевишта, могли објаснити тако велико распрострањење и широку структуру и разноврсност никшићких родова, међусобно старих грана и по неколико стотина година од првог историјског помена села Требјесе 1533. године.

Поред свега тога наведеног, потребно је истаћи и да није целокупно племе Требјешана учествовало у овом процесу развоја Ускока током XIX века. Један њихов део се иселио у Русију 1804. године, док су поједини Требјешани били учесници и миграција према Босни, као што показује пример Јовановића из Хан Пијеска.

Све ово додатно указује да је ионако мала бројчана основа Требјешана била још и мања, међу хетерогеним племеном Ускока, што ће бити посебно наглашено у наредној тачки.

4. О Ускоцима, као најмлађем црногорском племену, у стручној и етнографској литератури већ је све поуздано утврђено. Позната је и историја и територија племена Ускока.

Никола Вујачић даље у својој књизи (стр. 87) наводи смер кретања исељених Требјешана (што потврђује и на стр. 92): "Требјешани су се, послије разуре (1789.г.), двије-три године по Бјелопавлићима, Ровцима и Доњој Морачи потуцали, прије но су на врх Горње Мораче у Љевиштима оно турско имање нашли и заузели", не наводећи при том Потарје као ни његову околину према Лиму.

Требјешани су размишљали о пресељењу у другу хришћанску земљу. Након што им је Аустрија одбила захтев о пресељењу, руска страна је прихватила њихов долазак, што се коначно реализовало 1804. године, када се један део Требјешана одселио у херсонску област.

У међувремену, Требјешани су сабирали и прихватали око себе све остале побуњенике и избеглице из суседних крајева. Тако је настала тежња за формирањем племена Ускока, које је временом постајало јаче и бројније.

Никола Вујачић (стр. 87) наводи да је: "разлог што су ускоци највише и најрадије долазили у Љевишта, објашњава се близином Љевишта планинама Лоли и Јаворју, али исто тако и чињеницом што у другим морачким селима није било слободне земље."

Према доступним подацима, племе Ускока се од 1797. године, па током целог XIX века, простирало северозападно од Љевишта до Шавника, недалеко од Дурмитора, што је описано и на следећем линку:

https://monumentaserbica.branatomic.com/gradovi/epskigradovi/gradout.php?id=1596&slovo=LJ&str=1

- "U Ljevišta su se krajem XVIII v. doselili uskoci Trebješani, koji su morali da napuste Trebjesa kraj Nikšića. Tako je počelo da se formira pleme Uskoci, čija su sva druga naselja (osim Ljevišta) sa druge strane planine Javorja prema Nikšiću",
а то је територија која је обухватала села: Крња Јела, Баре, Боан, Струг, Тушина, Малинско, Тимар са Боровцем и Сировац, дакле, географски потпуно изван полимско-тарске области, односно ван територије некадашње Нахије Никшићи.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2688 послато: Октобар 07, 2025, 06:27:41 поподне »
Постоји ли могућност да се сажето изложе хипотезе око којих се овде сукобљавају две стране сада већ годинама у назад? Да се напише један коментар од не више од 500 речи где би се навело шта је тема расправе, јер стварно више не могу да пратим. Једно време сам мислио да разумем, али сам сада сигуран да не разумем. Истински сам импресиониран људима који су у стању да и даље са разумевањем читају и прате километарске чаршаве од вишеделних порука које се свако мало објавују.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2689 послато: Октобар 07, 2025, 07:52:45 поподне »
(Трећи део)

Никола Вујачић пружа изузетно важне увиде у племенску структуру и порекла ускочких братстава из различитих крајева Црне Горе и Херцеговине, у одељку: *Љевишта као ускочко гнијездо" (стр. 84-87), као и на стр. 381-388, где доноси бесједу „Ускочки именик“ књижевника Мира Вуксановића.

Након набрајања бројних ускочких породица у селима Тушиња, Тимара са Боровцем, Струга, Малинског, Сировца, Баре, Слатине и Крње Јеле, Вуксановић у својој беседи додаје и истиче поједине кнежеве и побуњенике из разних крајева, који су још крајем XVIII века такође учествовали у формирању племена Ускока (стр. 383):

"Сви они, колико је ко могао и знао, били су с руке да њихов крај буде чувен и поштован. У набрајању нијесу подијељени да би се показале разлике међу њима. Заједно су отварали странице своје занимљиве историје. Али, морачка и дробњачка повјесница сеже далеко у прошлост, па је природно, због датума што се данас обиљежава, даље водити говор искључиво о Ускоцима.

Додуше, и данас у популарним књигама Ускоке преклапају Дробњаком, мијешају их са Шаранцима, сматрају да они и нијесу били посебно племе и тако редом. Још нијесу разумјели, иако постоје непомућени писани извори, да су први овдашњи Ускоци, крајем осамнаестог вијека, били у Горњој Морачи, у тврдој качаници, убјеглишту сиротињском, од свакуд, ђе су тада, пред 1800. годину, због турске крви, ускочили доњоморачки кнез Радуле са сином Мином Радовићем и доњоморачки јунак Јован Вуксанов Ракочевић код одметнутих Мијата Дуловића, попа Андрије Драговића и осталих Горњоморачана. Међу првима су код њих стигли гласити Ускоци Јоко и Шћепан Вилић, Мијо Годијељ, Матија Јушковић, Мијат и Антоније Котлица, Батрић Кршикапа, браћа Пејовићи, Лука Рубежић, Марко Гаушан, Илија Томић, Гаврило и Јован Шибалић..., четовође из Дробњака, Пиве, Херцеговине, Потарја, Санџака и других крајева под турском управом."


Овај исцрпан опис јасно потврђује да је племе Ускока било веома хетерогеног састава, формирано од породица различитог племенског порекла, како аутохтоног, тако и досељеног из суседних и удаљенијих крајева. У то се свако може уверити и на следећем линку (у доњем делу текста, где су ускочка братства истакнута црвеним словима):

https://www.montenegro.org.au/uskoci.html

Детаљном анализом њихових крсних слава, предања и генетичких резултата из базе СДНКП, потпуно се потврђује да је међу Ускоцима било више братстава пореклом из Дробњака, Доње и Горње Мораче, Роваца, Потарја и других области. С тога, Требјешке породице, нарочито након исељења њихових рођака у Русију 1804., у саставу племена Ускока су током целог XIX века, чиниле тек ограничен број, што хипотезу о наводном „пореклу полимско-тарских Никшића од Требјешана и Ускока“ чини генетички и историјски потпуно маргиналном.

Ако се свеобухватно сагледају сви релевантни подаци, у најкраћим могућим, сажетим цртама, дакле:

- генетичка профилизација рода Требјешана,

- предање о њиховом пореклу као најмлађег огранка никшићког племена,

- традиција о насељавању Требјесе од стране војводе Дракула почетком XVI века,

- историјски документ из 1533. године који потврђује наведено предање, односно постојање насеља Требјеса у том периоду,

- османски дефтери XV и XVI века, који за полимско-тарску област, односно Нахију Никшићи, бележе већ у првим пописима више десетина села, а 1540. године чак око 1000 домаћинстава - у време када је на Требјеси живео војвода Дракул са породицом,

- бројни резултати SNP и WGS дубинских тестирања Никшића у полимско-тарској области, који су у највећој мери допринели утврђивању разноврсности никшићких грана,

- широка лепеза никшићких огранака, који су по старости неколико векова старији од првог помена Требјесе у изворима,

- чињеница да ниједан дубински тестирани Никшић широм српског етничког простора није припао грани Требјешана (осим самих аутентичних припадника тог рода),

- ограничен генетски потенцијал Требјешана почетком XVIII века (36 домова — податак из дефтера из 1701. године),

- идентична бројност у време друге разуре 1789. године,

- фактори демографске стагнације Требјешана (разуре, сукоби са Турцима, протеривања, сеобе, глад, болести),

- почетак формирања Ускока крајем XVIII века,

- чињеница да се добар део Требјешана иселио у Русију 1804. године, већ десетак година након досељења у Љевишта, што сведочи о тешким приликама у којима се племе нашло,

- дубински резултат Јовановића из Хан Пијеска (БиХ), који потврђује додатна расељавања Требјешана у том смеру,

- територија Ускока, која је обухватала неколико села недалеко од Шавника (у области Дробњак) и налазила се потпуно изван полимско-тарског краја,

- племенска структура Ускока, која је од самог настанка и током целог XIX века била изразито хетерогена,

- као и прислава Требјешана Петровдан, коју не прислужује ниједно полимско-тарско никшићко братство, па ни жупско ни ровачко (а приславе су, тамо где су задржане, веома карактеристичне за поједине никшићке огранке, што потврђују и резултати тестирања: Св. Агатоник за грану у Прошћењу, Преображење за Скерлиће, Савиндан за Ровчане, Марковдан као прислава појединих огранака Y483870, укључујући и исељене Јоксимовиће–Требаљевце),

онда се стиче недвосмислен утисак, због свега наведеног, да хипотеза о пореклу полимско-тарских Никшића од Требјешана и Ускока није заснована ни на историјски, ни на генетички, ни на демографски проверљивим основама, већ почива искључиво на произвољним уверењима и погрешно схваћеним корелацијама.

« Последња измена: Октобар 07, 2025, 07:59:05 поподне M_Glavonjic »

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2690 послато: Октобар 08, 2025, 07:02:52 пре подне »
Постоји ли могућност да се сажето изложе хипотезе око којих се овде сукобљавају две стране сада већ годинама у назад? Да се напише један коментар од не више од 500 речи где би се навело шта је тема расправе, јер стварно више не могу да пратим. Једно време сам мислио да разумем, али сам сада сигуран да не разумем. Истински сам импресиониран људима који су у стању да и даље са разумевањем читају и прате километарске чаршаве од вишеделних порука које се свако мало објавују.

С обзиром на обимност досадашњих излагања и сложеност саме теме, ради јаснијег увида и лакшег праћења, изнет је на крају Трећег дела анализе, сажет приказ свих аргумената који се користе против Милошеве хипотезе. Исто тако, корисно би било и са Ваше стране, или са било чије, сажето и систематично сагледати суштину расправе.

У најкраћем, предмет разилажења односи се на питање: да ли полимско-тарски Никшићи воде порекло од Требјешана и Ускока, или је њихов развојни, историјски и генетички континуитет много старији и самосталан у односу на та племена?

У досадашњим деловима изложено је да су бројни историјски, демографски и генетички аргументи у корист другог становишта. Изворна племенска структура, старост и разгранатост полимско-тарских Никшића, резултати дубинских тестирања, као и демографска ограниченост и географска издвојеност Требјешана (у временима формирања и Требјешана и Ускока), као и њихова генетичка издвојеност на стаблу Никшића, упућују на закључак да њихова веза са пореклом Полимско-тарских Никшића, у контексту Милошеве хипотезе, није доказива.

Такво тумачење, које игнорише све наведене историјске чињенице и објективне податке, доводи до методолошке заблуде, јер се из једне (Требјешани) уске, малобројне, генетички ограничене и јасно профилисане заједнице, позно миграторне и притом смештене потпуно изван полимско-тарске области, и са познатим миграторним токовима током XIX века, покушава извести објашњење за читав низ хаплогрупно различитих никшићких подродова у полимско-тарској и широј области, чија и међусобна генетичка раздвајања датирају вековима иза прве историјске појаве Требјешана у изворима.

Стога би било од изузетног значаја да се и чланови СДНКП, као и сви заинтересовани истраживачи, пажљиво осврну на све наведене изворе као и на сажети део анализе, јер управо они показују колико је Милошева хипотеза заиста заснована на историјским чињеницама и колико је неопходно у реплици да се примењује методолошка доследност и аргументованост, па макар она некоме деловала "километрима дуга".

Јер, уколико се не примењује методолошка доследност и аргументованост, онда се расправа о пореклу појединих родова своди на произвољна тумачења и субјективне конструкције које немају упориште ни у изворима, ни у генетичким резултатима. Управо је то слабост хипотезе коју заступа Милош, њено полазиште није утемељено на проверљивим подацима, већ на низу претпоставки, које су временом постале самопотврђујућe.

Научни приступ не сме почивати на тежњи да се по сваку цену оправда већ донесен закључак из 2016. године о Тарским Никшићима, већ на непристрасном сагледавању свих расположивих података, па и онда када нас они воде у супротном смеру од онога што смо очекивали.

У том духу, сврха ове анализе није у наметању коначног става, већ у позиву да се сви аргументи сагледају свеобухватно и критички. Само тако се може сачувати озбиљност истраживања и поверење у саму идеју истраживачког рада. Ћутање или прећутно прихватање непроверених тумачења, било из разлога колегијалности или невољности да се уђе у полемику, дугорочно не користи никоме, ни појединцу, ни осталим истраживачима који теже научној прецизности и тачности.

А што се тиче обимности наших излагања, она није одраз непрегледности већ управо супротно, жеље да се сваки аргумент поткрепи извором, податком и логичким следом. Истраживање које тежи озбиљности не може бити сведено на пар реченица. Управо у „дужини“ и прецизности наших анализа лежи њихова највећа вредност и доказ посвећености методолошком приступу, што је препознато и поштовано од стране великог броја осталих истраживача.

Зато је крајње време да се и унутар СДНКП отвори истински аргументована расправа, не декларативна, већ садржајна, у којој ће се на исти начин преиспитивати све хипотезе, без обзира на то ко их је изнео. Јер, једино тако се може очувати кредибилитет пројекта и научна вредност резултата које СДНКП представља, а у чијем оквиру је и изнета и прихваћена 2021. године спорна хипотеза о наводној "генетској засебности Тарских (Полимско-тарских) Никшића".

Од тада су, међутим, уследили бројни нови резултати припадника изворних Никшића (подсећам, од којих се и бар за десетак фамилија потврдило да припадају I2-FT190799 хаплогрупи, о којима је управо Милош, и пре самих тестирања, јасно навео да се ради о Тарским Никшићима: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7026.msg211344#msg211344), као и њихових најближих сродника у оквиру гране Y52621, који су ову хипотезу учинили не само неодрживом већ и потпуно лишеном научног упоришта.

Управо изостанак било каквог покушаја њеног накнадног аргументовања, као и покушај њеног повезивања са потпуно неприпадајућим родовима попут Требјешана и Ускока, најбоље сведочи о њеној историјској и генетичкој неоснованости.

« Последња измена: Октобар 08, 2025, 07:10:26 пре подне M_Glavonjic »

Ван мреже RajkoK

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
    • Племе Дробњаци
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2691 послато: Октобар 08, 2025, 10:04:00 пре подне »

2. Никола Вујачић [/b]у монографији „Требјешани“ (2013), на страници 217, у одељку „Знаменити Требјешани“, наводи:

"Војвода Дракул Драгићев - предак свих Требјешана

Међу најзначајније личности никшићког племена несумњиво спада војвода Дракул, иако о њему данас мало знамо. Ипак на основу ријетких, али ваљаних докумената, знамо да је он живио у првој половини XVI вијека. Требјешани везују стварање насеља древне Требјесе за свога претка војводу Дракула. По једном давно забиљеженом предању стоји да „Дракул пређе из Рубежа рваћева на пусту и гором обраслу Требјесу, искрчи је и ту се насели“. Тако је зачета древна Требјеса, а њен оснивач је био војвода Дракул у којоj је живјело његово потомство до њене коначне разуре 1789. Ово предање скоро у потпуности се подудара са оним што су о овом питању рекли и историчари. Наиме, мишљење историчара је да су Никшићи, ширећи се из Жупе Оногошт, током XV вијека населили источну страну Никшићкога поља истискујући старосједиоце. Посљедње насеље које су формирали у близини града Оногошта, била је Требјеса, а то је могло бити у првој половини XVI вијека, у вријеме војводе Дракула."

Из наведеног јасно произилази да су Требјешани најмлађи огранак Никшића, назван по брду Требјеси код Оногошта, где се њихов предак војвода Дракул, деда војводе Грдана и Гаврила (оца војводе Петра Гавриловића), населио почетком XVI века.


Поштовани, замолио бих да погледаш следећи упоредни приказ родослова Дробњака-Косовчића и Требјешана: https://www.drobnjaci.com/потомци-војводе-дракуле. Наиме, изгледа да су Требјешани "преузели" личности војводе од Дробњака, Драгића и сина му Дракулу, и то само зато јер се гроб војводе Дракуле налази код старе Петрове цркве у Оногошту, која је била дробњачка знатно прије појаве Никшића.

Различити историјски извори, као и пописи из 1477, 1533. као и 1701. ће показати да су стари Дробњаци, односно Косовчићи, у вишевјековном континуитету задржали у посједу бројна села Горњег Поља попут Брезовика, Лукова, Шипачна, Вира и Ораха. Косовчићи су успјели очувати посјед над Горњим Пољем барем три вијека, од средине XV па до средине XVIII вијека, од Степановог Радосава, па све до Дракулиног Вучића. О свему овоме детаљно пишем у књизи "Племе Дробњаци", без сад да овдје поново наводим све изворе.

Не кажем ни да сам 100% у праву. Могуће је да су у иста времена живјели отац Драгић и син Дракула, и код Дробњака и код Требјешана, али то би стварно била готово невјероватна случајност.

Поздрав,
Саша Јакшић

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2692 послато: Октобар 08, 2025, 10:37:03 поподне »
(Четврто део)

Милоше, да се на кратко вратим на Требаљевце и на презиме једног не-никшићког огранка: Трбољевац.


Чињеница је да су Полимско-тарски Никшићи изворно Никшићи гране I2-FT190799, али не сви, у њиховом саставу било је и прибраћених, као и родова различитог порекла попут Кулиза, Шаранаца, Крича и тд. Тај феномен сведочи о дуготрајним процесима племенске асимилације и социјалног укључивања, који су током векова довели до стварања сложене генетичке и ономастичке слике данашњих никшићких и осталих братстава у полимско-тарском крају.

Слична појава уочава се и код других великих племенских целина, као и код неких нешто мањих. Рецимо тако и бројним генетичким родовима који имају предање о пореклу од Булатовића из Роваца, или данас носе презиме Булатовић, није утврђено порекло од изворног булатовићког стабла.

Добар најновији пример за то су и Ровчани из Захумског, који знају за најдаљег претка Неша Булатовића, али припадају хаплогрупи R1a. Иако им презиме није у званичној употреби, неки прибраћени огранци га задржавају: Булатовићи из огранка Бајовић, као и исељени огранак Стајовића, који носи званично презиме Булатовић, исти је случај и са Булатовићима у Кучима, који по генетичким резултатима такође не припадају изворним Булатовићима и тд.

Управо захваљујући генетичким анализама, данас можемо направити јасну разлику између изворних Никшића и прибраћених родова. То не би требало да представља проблем, ни Вама, уосталом, и сами сте признали да је прибрајање Вашег претка неком изворном никшићком роду у прошлости заиста постојало.

Дакле, то што један Ваш огранак данас носи презиме Трбољевац, не може се узети као доказ изворности. Изворни су Никшићи-Требаљевци у Придворици и Јошаници, док су остали у суседним селима прибраћени, и то управо у матици. Предања као и родовска одредница и једних и других, јасно говоре у прилог томе да је Ваш род прибраћен изворним Никшићима Требаљевцима. На то указују и географска близина села око Придворице. А и заједничка крсна слава. Све то су континуирани показатељи старог процеса прибрајања унутар никшићког рода.

Када је реч о Савићима из Гостиловине, Предраг Т. Шћепановић, који је заслужан за прибављање њиховог узорка, навео је следеће казивање:

У питању је мало братство које се у прошлости из Гостиловине претежно исељавало у Мојковац и Србију. Предраг Т. Шћепановић: "Савићи су по казивањима поријеклом или Ровчани или Тарски Никшићи. Али више Ровчани. Могу бити моји Срезојевићи. Приславу немају."

Сазнали смо и за ову верзију предања:

Једино предање о пореклу Савића које је доступно у литератури помиње се у раду Милована Јеврића о Мојковцу:
Савићи су поријеклом од Васојевића и сматрају се за једне од најстаријих становника Прошћења.
Јеврић помиње Савиће и у Жарима, али ништа не наводи о њиховом пореклу. Претпостављам да су род са Савићима из Прошћења, пошто нема других Савића у окружењу. Према попису из 1913. године, Савића је била по 1 кућа у Прошћењу и Жарима.

Навод о њиховом пореклу од Васојевића представља типичан пример новијег, наративно обликованог предања.

Такође, предање о пореклу Грдинића од Требјешана, које се ослања на фигуру славног војводе Грдaна, очигледно припада истом типу наративне конструкције, какве иначе срећемо код бројних других родова.

Уосталом, Савићи, за које се тврди да су најближи по родослову Грдинићима, немају предање о пореклу од Требјешана, што су резултати SNP тестирања потврдили. Остаје да се види за Грдиниће да ли су заиста Требјешани, или припадају потарском роду Требаљеваца.

Предраг кратко о Грдинићима додаје следеће:

"Ја сад не вјерујем да су Грдинићи потомци војводе Дракула-Грдана Никшића. Прије бих рекао да су презиме добили по некој удовици Грдињи. По некој причи. Или по претку који је био грдан као ђаво испод крша. Ни данас међу Грдинићима нема лијепа човјека.А убили би да им неко каже да нијесу од војводе Грдана. То је ујчевина мога оца па их добро познајем."

Остаје забележена и тачна Предрагова предикција да су Савићи пореклом Требаљевци. Можда је у питању била обична интуиција, али након његове претпоставке Влада је спровео STR тестирање Савића на DYS439 што је уродило плодом са добијеном ретком вредношћу 12. Након тога, било је очекивано да ће Савић припасти Требаљевцима. Дубинска тестирања и провере су саставни део шире методологије коју заступамо.

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2693 послато: Октобар 08, 2025, 11:43:40 поподне »
(Пети део)

Још мало о измишљеним предањима.


Рецимо, најкарактеристичнији пример обореног предања и везивања за одређену никшићку личност јесу традиције, родослови и остали записи братства Чворовић из Кута о пореклу од војводе Ђураша. Таква предања најчешће представљају новије покушаје самоидентификације и везивања за познате историјске личности.

Сличан тип конструкција јавља се и код, рецимо, Ваших Бошковића, које су популаризовали Мило и Петко Бошковић током XX века, са предањем о пореклу од ровачких Шћепановића и њихових војвода (док остали Ваши рођаци истичу порекло од Булатовића). Мрдовићи своје порекло везују за ровачке Влаховиће, Минићи у Прошћењу за ровачке Булатовиће-Миниће и тамошњег славног војводу Мину и тд. и сва ова предања нису доживела генетску верификацију.

Познати су и бројни примери полимско-тарских погрешних предања о пореклу од Васојевића, Куча и тд. Најпоузданији одговор о стварном пореклу тих братстава, као и увек, дала је генетика. И даље даје. Тако да су сва та лажна предања настала као изрази тежњи ка историјским легитимитетима и повезивању са одређеним племенима и славним личностима из прошлости.

Зато изненађује што, упркос искуству које сте временом стекли, немате истраживачку дисциплину већ и даље превиђате нечију припадност одређеном роду само на основу родослова и предања, а са друге стране у потпуности занемарујете генетичке резултате, бројне појаве лажних или погрешно усмерених предања као и рационалног објашњења настанка таквих феномена, који су управо врло честа појава међу полимско-тарским родовима и са разним крсним славама, укључујући и међу Тарским Никшићима.

У том смислу, и сам Жарко Шћепановић у књизи Средње Полимље и Потарје (1979. год. стр. 65-66) својевремено напомиње:

"У предањима појединих старосједелачких породица у Затарју, за које би се могло претпоставити да потичу од старих Никшића из Потарја, тј. из касније формираног племена Тарски Никшићи, подједнако фигурира и Морача и Оногошт, а присутна су и Ровца и, у вези с њима, и традиција о Вуксану Булатову. Али, та предања, која се јављају у више варијанти, нијесу ни изблиза жива и рељефна као на примјер у Ровцима, Морачи и другим црногорским племенима. Тамо је све испреметано и замршено, хронолошки ред догађаја поремећен, негдје има и измишљених конструкција, намјерно модификованих током ХІХ и почетком ХХ вијека. Но, у свим верзијама тих предања присутна је и тежња, заједничка у предањима свих Никшића и неких брдских племена, везивања за Немањиће и њихову задужбину манастир Морачу, па немањићка традиција постаје озбиљна сметња да се из ових предања извуче које зрнце историјске истине. Осим тога, у њима се осјећа и јак утицај каснијих придошлица са подручја Роваца, из времена када је тамо било формирано племе."

Можда се то „зрнце истине“, о којем пише и Жарко Шћепановић, ипак може препознати и у једном од предања Грдинића:

Из Родослова Грдинића цитирам казивање Ђура Радовановог, рођеног 1877:

Око 1780. године Радев син Секула, са синовима Луком, Радованом, Филипом, Војином, Грујицом и Марком, убија чувеног зулумћара Мују Скробановића и још два Турчина на Милеча, па бјеже куд који. Турци за освету убијају у Гојаковићима Грујицу, а његову жену Саву са синовима Радем и Савом протјерују у Гостиловину. Они се данас презивају Савићи и рођаци су са нама. Такође су нам рођаци и Војиновићи који су настали од Војина Секуловог. Ми Грдинићи у Пољима и у Ускоцима смо од старог Филипа, сина Секуловог.“

Дакле, из предања јасно произилази да се догађај у месту Милеча, код мојковачких Поља, догодио најмање десетак година пре разуре Требјесе и описаних миграција Требјешана у Бјелопавлићима, Морачи и Љевишту. Та временска дистанца јасно показује да је реч о два потпуно независна процеса, што искључује могућност да се ради о истом миграционом таласу или о заједничком исходишту.

Први догађај, везан са локална кретања огранака Требаљеваца (којем је припао Савић), највероватније је настао као последица њихових нешто ранијих сукоба са Турцима у Потарју/Требаљеви, док је други условљен познијим исељавањем Требјешана у Горњу Морачу.

Управо ова хронолошка и ситуациона разлика показује да не треба механички повезивати потарске Грдиниће са Требјешанима искључиво због очите самоидентификације са војводом Грданом (уједно, познато је да су и Требјешани били носиоци фиктивне „немањићке традиције“, а то је проблем на који је указивао и Жарко Шћепановић), већ да је неопходна пажљива, критичка анализа појединих предања и родовских традиција у ширем историјском контексту.

С поштовањем,
Мирослав Главоњић
« Последња измена: Октобар 08, 2025, 11:54:13 поподне M_Glavonjic »

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2694 послато: Октобар 17, 2025, 06:04:40 пре подне »

Такође, наручен је тест на A42104 и за Радовановића-Колашинца из села Босута код Аранђеловца. Иако његов хаплотип немамо, познати су позитиван SNP резултат на FT190799 и негативан на Y250780, као и родовско предање о пореклу из Колашина, које је остало у надимку ове групације Лучинштака у Босути - „Колашинци“. С обзиром на географску блискост Требаљеве и Колашина, реална је могућност њихове припадности подграни A42104. Уколико резултат буде негативан, то ће упућивати на њихово место у оквиру неког другог огранка Тарских Никшића, што ће захтевати додатна усмерена тестирања ради прецизног разгранавања.

Поштовани,

представљам Вам још један изузетан резултат у низу који потврђује разгранатост рода Требаљеваца.

РАДОВАНОВИЋ-КОЛАШИНАЦ из села Босута код Аранђеловца, потврђен је као припадник хаплогрупе I2-A42104, што га јасно сврстава у оквир потарског никшићког огранка Требаљеваца:



Подсећамо, A42104 је приватни SNP новел тестираног ЈОКСИМОВИЋА из Горње Драгуше код Блаца (WGS + T2T), који од раније показује потпуно STR поклапање са једном тестираном породицом из села Придворица код Лепосавића (нејаван резултат, чиме су се предање о пореклу и родослов Јоксимовића потврдили као тачним). Ова породица се, према етнографској грађи, заједно са осталим бројним придворичанима који славе Лучиндан, јавља под родовском одредницом „Требаљевци“. Према подацима из дефтера и родословним тумачењима господина Милована Филимоновића, њима су најближе породице у суседном селу Јошаница.

Након што је номинација SNP-а A42104 прихваћена од стране YSEQ лабораторије, извршено је тестирање САВИЋА из Гостиловине код Мојковца, који је такође потврђен као позитиван на овај SNP.

Са најновијим резултатом Радовановића из Босуте, добијена је трећа независна потврда A42104, што представља још један поуздан доказ у мапирању и разгранавању рода Требаљеваца.  Према наводима Милоја Т. Ракића у делу „Качер“ из 1905. године, у засеоку Лисине у Босути живе:

„-Kolašinci (Radovanovići, Lekići, Vučićevići, Jovanovići, Stevanovići, Nikolići, Minići), koji su doseljeni iz Kolašina u vreme Prvog ustanka, slave Lučindan.

Овај најновији генетички налаз представља још једну карику у низу која повезује стару матицу А42104 у Потарју са огранцима расељеним у Србији, и још једном показује колико је важно континуирано тестирање и систематично повезивање резултата са историјским и етнографским изворима.

Наиме, осим родовске одреднице, значајно је истаћи да је Колашин удаљен од старијег села Требаљеве (данашње Ровачко и Морачко Требаљево) свега 4 километара, па је претпоставка да исељени Колашинци у Босути припадају роду Требаљеваца била у потпуности оправдана.

Остаје отворено питање да ли је предак ове групације активно учествовао у процесу насељавања Колашина из Требаљеве током XVI или XVII века, па су се из Колашина његови потомци иселили у Шумадију почетком XIX века, или се исељење догодило директно из Требаљеве у Шумадију, носећи родовски надимак "Колашинци" по тада познатијем и суседном месту.

У сваком случају, ово је још један у низу резултата који јасно и прецизно показују распрострањеност потомака овог старог рода из Потарја.

Тестирање Томашевића (Y189944+, Y250780–) из Бистрице код Петровца на Млави није испунило очекивања, с обзиром на STR маркер DYS439=12, будући да је добијен негативан резултат на SNP A42104.

Највероватније да Томашевићи припадају неком другом огранку Полимско-тарских Никшића и да је код њега настала независна приватна STR мутација 439=13>12, што може објаснити његово одступање од позитивних SNP резултата на А42104. Међутим, остаје и могућност да је Томашевић позитиван на неки од осталих Јоксимовићевих новела. Уколико би се то потврдило, постојала би основа за закључак старијег разгранавања рода у матици у оквиру Y483870*, односно на нивоу између Y483870 и A42104.

До потврде такве могућности, или евентуалног открића новог SNP-а у истом низу, генетичка профилизација и класификација Тарских Никшића - Требаљеваца изгледа овако:

I2-FT190799>Y189944>Y483870>A42104.

С поштовањем,
Мирослав Главоњић
« Последња измена: Октобар 17, 2025, 06:16:18 пре подне M_Glavonjic »

Ван мреже M_Glavonjic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 130
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2695 послато: Октобар 20, 2025, 01:57:09 пре подне »
Поштовани чланови,

С обзиром на значај и дугогодишњу активност теме о роду Никшића, као и да се у међувремену дошло до низа нових, поузданих резултата који су значајно осветлили генетичку структуру Тарских (Полимско-тарских) Никшића, сматрали смо нужним да се Уредништву СДНКП званично обратимо.

Обраћање садржи предлог за ревизију ранијих ставова и корекцију родовске класификације у складу са новим налазима, уз аргументовано образложење и позив на конструктиван дијалог.

Текст обраћања можете у целости прочитати овде:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7951.0

С поштовањем,
Мирослав Главоњић
« Последња измена: Октобар 20, 2025, 02:04:42 пре подне Ojler »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2696 послато: Децембар 17, 2025, 11:25:05 поподне »
Јел има неких новости? Видим нов датум нове гране (14.12.2025.) Moжда је Т2Т?
https://www.yfull.com/live/tree/I-Y264395/
I-Y264395* је Скерлић из Липовца (Топола) чини ми се
« Последња измена: Децембар 17, 2025, 11:33:37 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2697 послато: Фебруар 01, 2026, 10:43:55 поподне »
Нови Срезојевић се појавио на стаблу:
https://www.yfull.com/tree/I-A32852/
Пар дана је већ ту, могуће да ће да буде на нивоу "звездице"
« Последња измена: Фебруар 01, 2026, 10:48:38 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2698 послато: Фебруар 11, 2026, 12:09:46 пре подне »
Јел има новости?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2699 послато: Фебруар 11, 2026, 12:13:35 пре подне »
Јел има новости?
Наставите даље колеге и рођаци Никшићи и прекините ћутњу, ви сте их тестирали и јавите вести, хајте, похитајте :)
« Последња измена: Фебруар 11, 2026, 12:15:12 пре подне ДушанВучко »