Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

[filiptodorovic87]

ПРВИ ДЕО

Настављамо са објављивањем нових резултата и анализа у оквиру ове теме, у складу са досадашњом праксом транспарентног и на подацима заснованог рада. Разлог за то је једноставан: генетички резултати, методолошки поступци и њихова тумачења представљају научни материјал који не може бити условљен административним одговорима. И даље сматрамо да је обавеза сваког истраживача да новодобијене податке учини доступним стручној јавности.

Ипак, имајући у виду да поводом раније упућене молбе Уредништву СДНКП (извор: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7951.msg212403#msg212403), највише у вези са разматрањем спорне класификације племена Тарских Никшића, представљене 2021. године у књизи о Херцеговини без јасног и изложеног методолошког поступка, до данас није објављен званичан став, новодобијени WGS резултати ће, услед изостанка реакције, до даљњег бити представљани у оквиру теме уз пуну методолошку транспарентност, док ће њихова формална интеграција у оквире СДНКП и YFull групних структура уследити када се у Уредништву напокон успоставе јасни и стручни критеријуми, који ће омогућити доследно вредновање дубинских резултата и примену научне методологије.

Следи приказ најновијих резултата WGS тестирања као и T2T поравнања, са јасно изложеном методологијом, новим променама и позицијама на YFull стаблу и тумачењем у односу на већ профилисане огранке.

РЕЗУЛТАТИ WGS+Т2Т ТЕСТИРАЊА (Nebula Genomics)

КРУНИЋ (id:YF144236), Врх/Бијело Поље, Лучиндан, припао је роду Гојаковића - Ровчана, тачније грани ровачких Срезојевића A32852:

https://www.yfull.com/live/tree/I-A32852/

М. Лутовац у делу "Бихор и Корита" о Крунићима из Врха наводи следеће:

-Крунићи (7 к., сл. Св. Лука). пореклом су из Роваца. Њихов предак се населио у Лозну, затим неко време живео у Костеници, а одатде се, пре 150 година преселио у Врх на земљу Идризовића из Бијелог Поља. Крунићи су се до 1912. године презивали Петровићи.

Резултат потврђује предање о ровачком пореклу Крунића, али истовремено обара казивања појединих старијих припадника овог рода о њиховом пореклу од Булатовића, на која је указивао тестирани. С обзиром на историјски контекст, таква предања могу се тумачити као накнадно конструисана, у случају Крунића највероватније из безбедносних разлога, након крвних освета између Срезојевића и Васојевића средином 17. века и пресељења њиховог претка (вероватно Петра) у бијелопољску Лозну.

Претходни SNP резултат Крунића (Y250780+) укључивао је могућност потврде предања о ровачком пореклу, с обзиром на већ добијене пуне профилизације ровачких братстава испод Y250780, али је паралелно с тим била постављена и хипотеза да је реч о потомцима стариначког становништва Лозне. У том контексту очекивало се да Крунић припадне некој од бочних линија Y250780, за које је утврђено да не потичу од Гојаковића - Ровчана, нити од Гезимировића - Жупљана. Међутим, ова хипотеза је наведеним резултатом Крунића сада и дефинитивно оборена.

Добијени резултат указује и на могућност заједничке миграције из Роваца у Лозну Срезојевића и припадника стариначког, прибраћеног рода Мацура I1-Y16434 са славом Лучиндан. Чини се сасвим извесно и на основу миграторне руте да су се Мацуре управо из бијелопољског краја нешто касније одселиле према Косову, тачније у села у околини Косовске Митровице (два нејавна резултата). Врло је могуће да се њихово додатно померање на КиМ догодило почетком 19. века, управо у време када је забележена и микро-миграција претка Крунића из Лозне у Врх. Стога, биће посебно значајно упоредити Крунићев хаплотип са хаплотиповима двојице тестираних Драшковића Срезојевића (SNP резултати: A32852+), имајући у виду податак да је међу њима у Ровцима идентификован и огранак Драшковића са хаплогрупом изворних Мацура.

Позиција Крунића А32852* на стаблу указује на предачко веома рано генетичко раздвајање у односу на до сада дубински тестиране Срезојевиће. У овој фази истраживања још увек није могуће са поузданошћу утврдити од ког Срезојевог сина потичу Крунићи, нити је за сада извесно да ли су код њих настали квалитетни SNP маркери. С обзиром на добијене резултате ровачких Булатовића, код којих није откривен SNP Вуксана, Булатовог сина и заједничког претка двеју основних грана Булатовића (Богићеваца и Батрићеваца), може се закључити да то по свему судећи није случај ни код Срезојевих синова Радоње, Радича, Лукача и Вукашина, изузев у линији коју представља фантастични резултат М. Главоњића.

С. ГЛАВОЊИЋ (id:YF140969) и Д. ГЛАВОЊИЋ (id:YF143144), обојица из Бистрице код Нове Вароши, припали су очекивано грани бистричких Главоњића, и то тако што је С. Г. остао на терминалном нивоу постојеће гране A37328/Y498707*, док је Д. Г. позициониран у нижу грану A37322/Y499215 заједно са М. Главоњићем:

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y498707/

На жалост, према мејлу добијеном од YFull-а, услед веома ниске покривености узорка Д. Г. (4Х, што је видљиво и у статистичком делу стабла), није било могуће утврдити његовe статусe на преостале приватне новеле М. Главоњића, чији број тренутно износи девет квалитетних. Ово је важно истаћи јер је заједнички предак Д. и М. Главоњића њихов наврдеда Миладин (рођ. око 1850), те је на основу познате генеалогије било реално очекивати да ће резултат Д. Г. довести до редукције броја приватних SNP мутација код М. Г., односно до њихове поделе, на старије заједничке између њих двојице и млађе приватне М. Г.

До тога није дошло због неадекватног секвенцирања WGS резултата Д. Главоњића у Nebuli. Поред тога, након скоро годину дана чекања на резултате, доставили су нам обавештења и о лошем квалитету узорака код осталих кандидата и да су секвенцирања обустављена (одбили смо њихов предлог о прибављању и слању заменских узорака). Овакав исход је веома разочаравајући, с обзиром на њихова претходна обавештења да су секвенцирања била покренута, на основу процена о задовољавајућем квалитету узорака за WGS анализе.

[filiptodorovic87]

ДРУГИ ДЕО

Подсећамо да је на основу резултата М. Главоњића у овој независној грани Срезојевића утврђено присуство великог броја квалитетних SNP маркера (неколико њих је добијено захваљујући Т2Т методологији), који су настали у временском интервалу између Срезоја (SNP A32852), рођеног између 1421. и 1427. године (највероватније 1423), и М. Г. рођеног 1979. године. Од A32852 до A37326/Y499136 заједничког за све бистричке Млађеновиће и Главоњиће, изолована су сада три SNP-а. Од A37326/Y499136 до A37328/Y498707 заједничког SNP-а свих Главоњића (који је настао код родоначелника Николе, пописаног у Челицама 1708. године у породичној задрузи коју је водио Павлица (Млађен)), изолована су још четири SNP-а. Од тог заједничког SNP маркера за све Главоњиће до М. Г. идентификовано је додатних једанаест SNP-ова, што укупно чини двадесет квалитетних SNP маркера.

Уз претпостављени просек од око 29 година по генерацији између Срезоја и родоначелника овог братства Николе Кола Главоње (рођ. око 1690), и уз претпостављени просек од око 27 година између Николе и М. Г. то указује на могућност да је код свих директних предака М. Г. детектован квалитетан SNP, укључујући и код самог М. Г.

ТОМИЋ (ID: YF140888), Требињa/Куршумлија, Лучиндан, очекивано је формирао заједничку грану са Цветковићем из истог села:

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y447500/

Реч је о прибраћеном роду Никшићима, пореклом из бјелопољског краја, што је раније утврђено на основу анализе Y и mtDNA резултата Цветковића. Извор:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1571.msg188294#msg188294

Нереализована WGS тестирања (Nebula Genomics)

Цветић, Ковачевац/Младеновац, Стевањдан
М. Новитовић, Добраче/Ариље, Аранђеловдан
Пајевић, Биједићи/Бијело Поље, Лучиндан
Мрдовић, Јаковићи/Прошћење/Мојковац, Лучиндан
Вукићевић, Горњи Лајковац/Мионица, Лучиндан
Николић, Требиња/Куршумлија, Лучиндан
Јовановић, Требиња/Куршумлија, Лучиндан
Радисављевић, Бабица/Куршумлија, Илиндан

Савремена генетичка генеалогија последњих година све више улази у фазу прецизног микро-профилисања родовских целина, чему је значајно допринела примена Telomere-to-Telomere (T2T) методологије. Иако ова методологија не доводи нужно до ревизије већ утврђених филогенетичких стабала, њена посебна вредност огледа се у томе што омогућава анализу до скоро потпуно недоступних делова Y-хромозома, чиме се отвара простор за финије дефинисање унутрашњих огранака и идентификацију нових, до сада „прескочених“ и стабилних SNP мутација.

Од недавно су омогућена T2T поравнања за WGS резултате тестова рађених у YSEQ лабораторији, који су били првобитно поравнати према старијим референтним геномима Hg19 или Hg38. Упоређивање новодобијених T2T резултата са већ постојећим WGS+T2T анализама припадника рода Никшића, тестираних у другим лабораторијама, омогућило је проверу претходно утврђених позиција на стаблу, откривање нових SNP мутација, као и додатну унутрашњу профилизацију појединих огранака.

Генетичка истраживања су за кратко време осветлила оно што је деценијама измицало историчарима и истраживачима рода Никшића, не само матично подручје његовог настанка, већ и аспекте који нису били доступни класичним историографским методама: сложену унутрашњу структуру рода старости око 950 година, историјски слојевито формирање бројних огранака, као и јасније сагледавање њихових улога у процесима средњовековних миграција, формирању крајишких зона, настанку и развоју племенских организација на простору централног Балкана, локалних етногенетских континуитета и процеса саплемењивања мањих родова. У том контексту, генетичко-генеалошко истраживање рода Никшића представља изузетно вредан студијски пример за примену савремених метода, попут T2T анализе.

Стога Никшићи, захваљујући великом и репрезентативном броју тестираних припадника, дубинских генетичких анализа и постојању обимне историјске као и усмене грађе, представљају један од најпогоднијих родовских примера на коме се јасно види како нове геномске технологије не мењају само детаље стабла, већ суштински унапређују интерпретативни потенцијал генетичке генеалогије као научне дисциплине.

НАДОГРАДЊЕ Hg38>T2T (YSEQ>YFull)

СКЕРЛИЋ, Липовац/Топола, Лучиндан, пореклом из Бијелог Поља

T2T тестирање Скерлића (id:YF115149) разоткрило је у YFull-у квалитетан SNP под ознаком Y654216, који сада дефинише грану Y264395. Филогенетски низ за један од огранака Бихорских Никшића, за чије припаднике се на основу досадашњих анализа може закључити да нису били учесници средњовековних миграционих процеса западно од Лима, сада гласи:

I2-FT190799 > Y189944 > Y654216 > Y264395

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y264395/

Овај огранак до сада није био проверен применом T2T методологије, па је постојала могућност да се сврста у неку од већ T2T профилисаних Y189944 грана. Међутим, са открићем SNP-а Y654216, Т2Т анализа додатно је стабилизовала и генетички дефинисала овај огранак као засебну грану унутар Y189944.

Као што је већ познато, Скерлићи из Липовца код Тополе, пореклом су из Бијелог Поља. Тестирани Скерлић се и даље налази на релативно старом, базалном нивоу Y264395* генетичког раздвајања (око 700 година), у односу на муслиманске родове Вејсиловић и Тахировић из Урсула код Сјенице, затим на усвојенички род Стојановића из Прокупља, као и на муслиманску фамилију Бихорац из села Јанча код Новог Пазара (SNP резултат A30291+), који заједно припадају паралелној грани A30291, дефинисаној са три SNP маркера одличног квалитета: A30292, A30293 и A30294.

Након открића SNP-а Y654216 приступљено је његовом номиновању у лабораторији YSEQ, где је прихваћен, чиме је омогућено појединачно тестирање:
https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?keywords=Y654216

Од раније је у понуду уврштен и Y264395, који је такође прихваћен од стране YSEQ-a иако се налази у хомологном региону (H) и на YFull стаблу је означен са једном звездицом:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=349540

[НиколаВук]

filiptodorovic87, изричем вам опомену због кршења члана 22. Правилника форума "Порекло" у ставу: "истовремено поседовање и коришћење више форумских чланских налога од стране исте особе, као и дељење/коришћење једног форумског чланског налога од стране више особа, чак иако поруке са таквих налога нису саме по себи у супротности са одредбама овог Правилника", нарочито зато што се ради о особи која је банована са овог форума, чиме се крши још један члан, бр. 26.

https://forum.poreklo.rs/pravilnik.php

Ако убудуће наставите са кршењем Правилника, бићу принуђен да вас санкционишем.

[filiptodorovic87]

filiptodorovic87, изричем вам опомену због кршења члана 22. Правилника форума "Порекло" у ставу: "истовремено поседовање и коришћење више форумских чланских налога од стране исте особе, као и дељење/коришћење једног форумског чланског налога од стране више особа, чак иако поруке са таквих налога нису саме по себи у супротности са одредбама овог Правилника", нарочито зато што се ради о особи која је банована са овог форума, чиме се крши још један члан, бр. 26.

https://forum.poreklo.rs/pravilnik.php

Ако убудуће наставите са кршењем Правилника, бићу принуђен да вас санкционишем.

Поштовани,
Желимо да појаснимо да иза налога filiptodorovic87 стојим ја, Филип Тодоровић, као и неколико тестираних припадника братства Никшића који су заједно укључени у Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Никшића при форуму Порекло.
Конкретна објава представља наше заједничко саопштење и објаву резултата тестирања, уз сагласност свих учесника. Намера нам није била кршење члана 22. Правилника, нити заобилажење санкција у вези са чланом 26, већ искључиво представљање резултата у оквиру истраживачког пројекта.
Уколико је неопходно да убудуће сваки учесник користи искључиво сопствени налог или да за заједничка саопштења постоји посебна процедура, молимо вас за смернице како бисмо поступали у складу са Правилником.
С поштовањем,
Филип Тодоровић

[ДушанВучко]

Правила су ту да се поштују, али и она подлежу корекцијама, у случајевима који нису превиђени раније, а мислим да је први такав случај управо овог типа: уколико је нека особа банована, а преноси поруку неком другом члану форума који би ту поруку и вест о новим тестирањима објавио на форуму, а која је везана за нове резултате у смислу истраживања, мислим да не би требало да се ограничава другом члану форума преношење те нове информације.
Овде пре свега мислим на сирове резултате новотестираних

[filiptodorovic87]

ТРЕЋИ ДЕО

МИЛЕКИЋ, Доња Краварица/Лучани, пореклом из Бихора.

Милекић, који се пре T2T анализе налазио на нивоу Y189944*, након надоградње је спуштен на низводни ниво Y483870*. На старијем нивоу Y189944* засебних гранања, налазе се још само муслимански род Кургаш у бијелопољском крају, као и исељени православни родови Вићовићи у Драгачеву и Трубићи у Змијању (оба без поузданих предања о пореклу). Њихове позиције на стаблу су такође утврђене применом Т2Т методологије.

Подсећамо да су дубинске генетичке анализе православних и муслиманских родова гране Y52621, укључујући и рода Никшића, указале на Бихор као матично подручје њиховог заједничког настанка и раних развоја, док Y483870 огранци представљају најрепрезентативније примере средњовековног исељења Никшића из матичног простора у суседну жупу Брсково и Потарје, затим у жупу Грачаницу код Оногошта и у Морачу/Ровца, као и њихове стабилизације на овим просторима. С тога, резултат T2T анализе Милекића (id:YF109462) представља једно од важнијих открића и за географско-историјску реконструкцију развоја Y483870 огранака, с обзиром на његову јасну позицију на YFull стаблу у односу на остале припаднике Y483870 генеалогије, као и на забележено предање да се предак Милекића (према записима др. Јована Ердељановића), доселио у Драгачево управо из Бихора средином 18 века:

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y483870/

ЈОВАНОВИЋ, Прошћење/Мојковац

Утврђено је постојање још једног квалитетног SNP маркера, који додатно профилише један од изворних, стариначких огранака Никшића у Потарју, тачније у селу Прошћење код Мојковца. Реч је о SNP-у евидентираном под ознаком Y592030 (не постоји могућност његове номинације у YSEQ-у). Јовановић га дели са претходно такође тестираним WGS + T2T методом, Васиљевићем из Чумића код Крагујевца, чији резултат репрезентује један од исељених огранака Тарских Никшића у суседном селу Овсиште.

Ова грана, којој је SNP тестовима у YSEQ-у већ утврђена добра заступљеност у полимско-тарској области, сада са новооткривеним Y592030 који је додатно дефинише, званично има следећи филогенетички положај:

I2-FT190799 > Y189944 > Y483870 > (Y264657/A34088 • Y592030) > Y336366

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y336366/

Рекапитулација WGS + T2T резултата I2-FT190799 > Y189944 > Y483870 огранака, са посебним освртом на генетичко-генеалошки развој Y250780 гране

Са резултатом Милекића, идентификован је укупно 6. независни Y483870 огранак (означавамо га овом приликом са 1.), чији је средњовековни патрилинеарни развој у бихорском простору текао у непрекинутом континуитету, до 18. века.

Други независан огранак (2.) чини Симеуновић (WGS + T2T, id:YF102572) из Бјелуше код Ариља, пореклом из сјеничког краја. Позиција му је и даље видљива на Y189944 нивоу, међутим, са YFull-a je добијено обавештење да има позитивно читање на Y483870. Чека се потврда у виду појаве генетског парњака, када ће их и званично преместити на нижи ниво у оквиру засебне Y483870 гране.

Остали бихорско-лимски огранци Y483870, померени западно од реке Лим у жупу Брсково и Потарје, највероватније у јесен 1373. године, у оквиру војног и политичког слома великог жупана Николе Алтомановића и вишевековног феудалног поретка наслеђеног од Немањићке Србије, обухватају следеће линије:

3. I2-FT190799 > Y189944 > Y483870*
род Војиновића у Брскову
Војиновић, Мајсторовина/Бијело Поље, WGS + T2T
Извор: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7703.msg206787#msg206787)

4. I2-FT190799 > Y189944 > Y483870 > А42104
род Требаљеваца у Потарју:
Јоксимовић - Требаљевац, Горња Драгуша/Блаце, WGS + T2T (затим исељени Требаљевци на КиМ у Придворици и Јошаници (STR нејаван резултат), позитивни резултати А42104 рода Савића, Гостиловина/Мојковац, као и рода Колашинаца (Радовановић), Босута/Аранђеловац
Извор: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg212335#msg212335

5. I2-FT190799 > Y189944 > Y483870 > (Y264657/A34088 • Y592030) > Y336366
род потарских Никшића у Прошћењу (поред наведених WGS + T2T резултата Јовановића и Васиљевића, веома значајан је за профилизацију овог огранка и SNP резултат рода Минића из Прошћења Y264657/A34088+. Извор: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg194334#msg194334

6. I2-FT190799 > Y189944 > Y483870 > (Y251117 * Y251345 * Y596558/A39463) > Y250780

SNP Y250780 од Y483870 деле три филогенетски квалитетна SNP маркера: Y251117, Y251345 и Y596558/A39463, још увек непознатог тачног редоследа. Прва два постала су позната током почетне фазе дубинских генетичких истраживања рода Никшића (2020. г.), док је Y596558/A39463 идентификован накнадно када и Y483870 (2024. г.), захваљујући примењеним надоградњама узорака (Т2Т).

До сада није идентификовано никшићко братство које филогенетски "раздваја“ грану Y250780 од осталих Y483870 линија, односно које би било позитивно на неки од наведених SNP-ова (Y251117, Y251345 или Y596558/A39463), а негативно на Y250780. И даље се претпоставља да ће таква линија бити откривена међу још увек бројним, нетестираним породицама, стабилизованим широм централне Србије, где је историјски и етнографски забележено присуство управо највећег броја родова, са карактеристичним обележјем већине до сада тестираних Y483870 припадника: крсном славом Лучиндан и приславом Марковдан.

Додатно, међу мањим родовима који су до сада идентификовани као прибраћени појединим огранцима Полимско-тарских Никшића (базални нивои: G2-FGC995, I2-BY190177, I2-BY55537, I2-FTA49542, I2-Y134578, I2-Y135654, I2-Y331025, J2-A30137 и J2-Y14439), утврђено је обележје Лучиндан/Марковдан код следећих хаплогрупа: I2-BY55537, I2-FTA49542, I2-Y134578, J2-A30137 и J2-Y14439. С обзиром на непостојање ових хаплогрупа у областима жупе Грачанице и у Ровцима, може се закључити да су се ови родови са наведеном карактеристиком, у прошлости искључиво прибрајале никшићким Y483870 огранцима на простору Бихора и Брскова/Потарја.

[filiptodorovic87]

ЧЕТВРТИ ДЕО

Узимајући у обзир историјске процесе социјалних и конфесионалних трансформација у Бихору и средњем Полимљу, може се претпоставити да су рани, филогенетски базални или бочни огранци гране Y250780 очувани и међу муслиманским породицама овог подручја. Ову хипотезу додатно подупиру резултати генетичких истраживања родова на овом простору (укључујући и муслиманске родове повезане са Никшићима, али и друге носиоце грана Y52621+, FT190799-), који указују на генетички континуитет становништва од предосманског, па и од ранијег преднемањићког периода. Управо се развој огранака унутар Y52621 може посматрати као један од типских примера таквих дуготрајних демографских процеса на простору Старе Рашке.

Нема генетичких доказа о присуству унутрашње разноврсности огранака Y483870 међу Никшићима Жупљанима, Требјешанима и Ровчанима, нити о постојању више независних рачвања на нивоима три SNP-a који дефинишу Y250780, ни о присуству три за сада три независна Y250780 огранка, упркос огромном и репрезентативном броју STR, SNP и WGS тестираних узорака и спроведених генетичких профилизација главних никшићких огранака и подогранака на том простору.

Овакав резултат и непостојање генетичке разноврсности Y483870 међу њима (као и непостојање разноврсности старијих нивоа FT190799 и Y189944), у потпуном је складу и корелацији са народним предањима, како никшићким, тако и предањима осталих родова, о релативно касном досељавању Никшића у жупу Грачаницу код средњовековног Оногошта крајем 14. века, као и о њиховом каснијем, постепеном друштвеном јачању током 17. и 18. века. На то упућују и историјски извори, као и закључци историчара (Б. Храбак, Б. Ђурђев, П. Шобајић, Б. Новаковић и др.).

Три полимско-тарска Y250780* огранка 

Посебну пажњу заслужују три Y250780 гране које представљају различите развојне путеве у односу на огранке који чине родове Гезимировиће (Жупљани) и Гојаковиће (Ровчани). Ови Y250780 огранци представљају издвојене линије, које су очигледно уз сродничке и бочне припаднике Y483870 линија (наведених у претходном делу под ред. бр. 3, 4 и 5), заједнички мигрирали и развијали се у полимско-тарској области (жупа Брсково и Потарје).

То су:

6.1. I2-FT190799 > Y189944 > Y483870 > (Y596558/A39463 * Y251117 * Y251345) > Y250780*
род Томићи, Шутци/Љиг (WGS)

Генетички значајан налаз представља чињеница да припадник братства Томић из Кута код Никшића (са претходно утврђеним SNP резултатом Y250780+) није носилац приватних новела Томића из Шутаца. У комбинацији са WGS + T2T резултатом Јоковића из Бјелошевине код Никшића, овај податак упућује на закључак да Томићи из Шутаца не потичу од Гезимировића-Жупљана, већ представљају посебан огранак унутар Y250780.

Према расположивим подацима, Томићи из Шутаца највероватније воде порекло из села Лепенац код Мојковца, где се крајем 17. века помиње кнез Мартин Томић као један од приложника манастира Добриловине, у оквиру племена Тарских Никшића (додатно, Лепенац је 1455. године био у поседу двојице ешкинџија Никшића).

6.2. I2-FT190799 > Y189944 > Y483870 > (Y596558/A39463 * Y251117 * Y251345) > Y250780*
род Вучковићи, Медвеђа/Трстеник (WGS + T2T), без предања о пореклу.

6.3. I2-FT190799 > Y189944 > Y483870 > (Y596558/A39463 * Y251117 * Y251345) > Y250780 > MF795585/MF681733
род Ерићи (старије Михајловић, WGS), Лисовић/Барајево.

Без предања о пореклу. Ова грана показује рачвање у оквиру Y250780. Постоји реална могућност да је MF795585/MF681733 формирана у ширем подручју бјелопољског краја, највероватније са неким муслиманским братством (раднa хипотезa).

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y250780/

Наредни Y250780* огранак Гезимировићи - Жупљани, везан је за накнадно померање појединих никшићких огранака из Брскова/Потарја у жупу Грачаницу крајем 14. века, чији се развој уз потпору појединих предања, такође може тумачити у контексту предосманских војно-политичких процеса и формирања крајишке области на том простору, након успостављања нових односа снага, између Краљевине Босне и Кнежевине Србије са једне, и државе Зете са друге стране.

Претходно, у периоду за време и након 1373. године и слома Николе Алтомановића, овај простор је требало одлучно освојити, потиснути и војно неутралисати већину локалних староседелачких структура, довести их до феудалне и социјалне дезинтеграције, што доказују и бројни етносоцијални обрасци предања о тим родовима (уз потарске Криче, ту свакако спадају и Мацуре, Матаруге, Лужани, као и поједини морачки старинци у R1a гранама, преци Томића и Васојевића у E-V13 и тд.) и изазвати њихове миграције, што потврђују и њихови бројни, откривени генетички сродни огранци широм Далмације, Лике и Босанске Крајине.

Дакле, померање Никшића из потарске области се догодило у оквирима војно-крајишких мобилности, у ширем историјском контексту успостављања и очувања новоформираног феудалног поретка и супротстављања територијалним претензијама Зете, у периоду између 1378. и 1385. године за време владавине Балше II Балшића у држави Зети, и ако бисмо тражили тачну годину пресељења, то се највероватније догодило 1382. године, од када Балша II интензивира војне сукобе против Угарске (са опсадом Котора) и Босне (упадима у Конавље).

Таква реконструкција усклађена је, упоредо са предањима о неаутохтоном статусу Никшића у Грачаници, и са заједничким предањима родова Матаруга-Риђана, Угреновића и огранака Никшића Жупљана и Ровчана, о њиховим заједничким и успешним војним делатностима усмереним управо против Балше II Балшића и Зећана.

У прилог овом реконструисаном правцу, говоре и откривене старе генетичке повезнице никшићког братства Ђилас у Заграду са потарским Никшићима и додатно, њима се придружује и предање братства Чворовића, који порекло свог претка такође везују за област Потарја, извори: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg211716;topicseen#msg211716; М. Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974, стр. 46.

[filiptodorovic87]

ПЕТИ ДЕО

Дакле, сагледани заједно, генетички резултати и поједине усмене традиције показују висок степен међусобне компатибилности, што додатно оснажује интерпретативни модел о накнадном досељењу једног дела Никшића у жупу Грачаницу, након претходне фазе стабилизације у потарској области.

У том контексту могу се разматрати и миграције других родовско-племенских целина у ширем граничном појасу Морача/Ровца – жупа Грачаница – Оногошт, као што су: Морачани-Богићевци (са матицом у копаоничкој области), Љешњани-Војинићи (Бихор, евентуално Косово и Метохија), Бјелопавлићи (Метохија), Озринићи (Косово), као и Новљани, који су извесно време били стабилизовани и у околини Оногошта (са матицом у северној Албанији, евентуално на простору Косова и Метохије) и други. Посматрано у ширем оквиру, уочавају се генетички обрасци у којима се поједини базални огранци наведених племена јављају управо у тим областима. Предања Озринића и Бјелопавлића о пореклу показују корелацију са генетичким резултатима.

Посебан стратешки значај овог простора огледао се у контроли главних саобраћајница, односно караванских путева који су повезивали унутрашњост српских земаља са приморјем. Једно од главних раскршћа средњовековних караванских путева налазило се у Ровцима, где су генетички резултати разоткрили миграције предака појединих родова, условљене највероватније војним ангажовањем и ширим политичким околностима.

Издваја се резултат и Булатовића-Голубовића из Лијешња, који се такође може довести у везу са војно мобилисаним становништвом косовско-метохијске области од стране кнеза Лазара и/или Вука Бранковића, тачније са становништвом Новог Брда (у овом случају са кнезом Лазаром највероватније, који је рођен у Прилепцу, у непосредној близини Новог Брда, што додатно осветљава историјску и генетичку везу овог огранка Булатовића са матицом) извор: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg201124#msg201124.

Након погибије Балше II Балшића 1385. године, Зетом је кратко управљала његова удовица Комнина, после чега је власт над пределима северно од Драча преузео његов синовац Ђурађ II Страцимировић. Године 1386. нови господар Зете оженио се Јеленом, кћерком кнеза Лазара (када му и Вук Бранковић постаје пашеног), чиме је успостављен важан династички и политички савез између Кнежевине Србије и Зете. Тиме започиње, бар на кратко, период мира и стабилизације родовских заједница на овом простору, што је омогућило консолидовање и даљи развој друштвених и племенских организација и новог феудалног поретка, у облику у којем га непун век касније затиче османска управа.

Међутим, посебну пажњу привлачи и гранични појас између Краљевине Босне и Кнежевине Србије, у пределу источно од Оногошта. Након почетног успостављања савезништва, а затим у условима релативно стабилног мирнодопског периода, на том простору долази до постепеног развоја ривалства између појединих властелинских и родовских групација. Тако су Угреновићи (матица Фатница) као родовски, вазални чинилац, деловали у интересу Босанске државе, а касније и у оквиру политике Косача, док су Никшићи своја деловања усмеравали у складу са интересима српске стране, најпре Кнежевине Србије, а потом и Српске деспотовине.

Све то указује на сложеност политичких и родовско-племенских односа у пограничним областима, где су миграциони процеси, локалне традиције и интереси ширих државних структура били у међусобној интеракцији.

Грачаничко-ровачки Y250780 огранци

6.4. I2-FT190799 > Y189944 > Y483870 > (Y596558/A39463 * Y251117 * Y251345) > Y250780*
род Гезимировића - Жупљана (формиран у жупи Грачаници код средњовековног Оногошта, данашња Никшићка жупа).
Јоковић, Бјелошевина/Никшић, WGS + T2T.
Овом роду традиционално припадају и братства Рашковић, Бојовић, Бечановић, Кнежевић, Лакетић, Крулановић, Томић и Безмаревић (село Кута), Шундић (село Васиљевићи) и Мирковић (село Бјелошевина). Свима им је SNP тестирањем потврђена припадност грани Y250780.

Следи наредни огранак, односно идентификоване четири независне Y250780 гране које су се формирале у Морачи/Ровцима, а чији су настанци и развоји условљени миграцијом Гојака (другог Никшиног сина, рођеног брата Гезимира) из жупе Грачанице у Ровца, у периоду 1421-1427. године, након убиства бана Угрена, чији је егзекутор, према предањима, био управо Гојак. Ове гране чине род Гојаковића - Ровчана и обухватају потомства четири Гојакова сина: Булата, Срезоја, Шћепана (Стјепана) и Влаха.

Спроведена дубинска генетичка истраживања Гојаковића-Ровчана, која су током испитивања привлачила највећу пажњу, верификовала су традиционална усмена предања стара шест векова, историјске изворе и ранија тумачења бројних еминентних историчара, етнографа и истраживача овог рода, о њиховој основној подели на четири главна братства. Закључено је да су код Гојакових синова, настали довољно квалитетни, филогенетски значајни SNP маркери, док то код самог Гојака није био случај.

Досадашња филогенетичка профилизација ових огранака изгледала је овако:

I2-Y250780 > A29200 - Булатовићи,

I2-Y250780 > A32852 - Срезојевићи,

I2-Y250780 > Y251448 - Шћепановићи,

I2-Y250780 > Y571461 - Влаховићи.

Међутим, након недавно извршених T2T надоградњи претходно добијених WGS резултата у лабораторији YSEQ, уочен је SNP који има потенцијал да буде обједињујући маркер за род Гојаковића - Ровчана. Реч је о SNP-у под ознаком Y457126.

НАДОГРАДЊЕ Hg38>T2T (YSEQ>YFull) ГОЈАКОВИЋА - РОВЧАНА

БУЛАТОВИЋИ:

РАДОСАВЉЕВИЋ, Бресник/Прокупље - позитиван на Y457126

СРЕЗОЈЕВИЋИ:

ПРЕДРАГ Т. ШЋЕПАНОВИЋ (изворно Срезојевић),  Мујића Речине/Колашин - позитиван на Y457126
ВУКОМАНОВИЋ, Срезојевци/Горњи Милановац - позитиван на Y457126
МЛАЂЕНОВИЋ, Бистрица/Нова Варош - позитиван на Y457126
Ј. ГЛАВОЊИЋ, Бистрица/Нова Варош - није утврђена позитивност на Y457126

ВЛАХОВИЋИ:

Г. ВЛАХОВИЋ, Богутов До/Колашин - позитиван на Y457126
Н. ВЛАХОВИЋ, Андријево/Колашин - позитиван на Y457126

[ДушанВучко]

Изгледа да је захваљујући Т2Т тестирањима ровачких огранака нађен "Гојаков СНП", а то је Y457126....Алал вера!

[filiptodorovic87]

ШЕСТИ ДЕО

Разлог због којег SNP Y457126 још увек није издвојен на YFull стаблу као обједињујући маркер за Гојаковиће - Ровчане лежи највероватније у његовом тренутно недовољном нивоу поузданости. Наиме, овај SNP је у YFull-у оцењен са најнижом оценом квалитета (једна звездица од максималних пет), а додатно, код неколико T2T тестираних није потврђена позитивност на Y457126: код припадника бочних Y250780* линија, Вучковића из Медвеђе код Трстеника и Јоковића из Бјелошевине код Никшића, што је било и очекивано, али и код Ровчана Булатовића из Реткоцера, Минића (Булатовића) из Орашца и код још двојице Главоњића (М.Г. и С.Г. док је Д. Г. позитиван на Y457126).

Сасвим је извесно да YFull тим у овом тренутку очекује већи број позитивних резултата на Y457126, како би са пуном сигурношћу утврдили његову филогенетску стабилност и оправданост позиционирања на стаблу. Ипак, због представљених позитивних резултата, ова претпоставка о Гојаковом SNP маркеру Y457126 остаће наша радна хипотеза, до њене евентуалне генетичке потврде од стране YFull-a.

Остала запажања након Т2Т надоградњи Гојаковића - Ровчана

T2T Радосављевића значајно је допринела профилизацији једног од два основна огранка Булатовића - Богићеваца, названог по Булатовом унуку Богићу.

До сада је преовлађивало тумачење да је Y596557/A39408 "Богићев“ SNP. Међутим, Радосављевић са претходно WGS + T2T тестираним Булатовићем из Реткоцера дели још два SNP-а која дефинишу грану Y596557/A39408. Реч је о новим SNP-овима под ознакама Y617833 и Y617840, тако да сада филогенетски низ до њиховог заједничког претка, највероватније рођеног око 1600. године, изгледа овако:

I2-Y250780 > A29200 > (Y617833 * Y617840) > Y596557/A39408

Подсећамо да је профилизација другог огранка, Булатовића - Батрићеваца у Ровцима, названог по другом Булатовом унуку Батрићу, раније већ утврђена захваљујући WGS анализама и бројним SNP резултатима, када је SNP маркер A29199 издвојен као обједињујући за све тестиране Батрићевце:

I2-Y250780 > A29200 > A29199

Код Срезојевића није било значајнијих промена, изузев наведених у грани коју чине Млађеновићи и Главоњићи из Бистрице код Нове Вароши, у којој је SNP Y648236 уврштен међу маркере који од Срезоја А32852 дефинишу A37326/Y499136 из 16. века, и унутар гране која дефинише Главоњиће у којој је идентификован још један SNP, Y573685 позициониран између A37326/Y499136 и терминалне за све Главоњиће A37328/Y498707 са краја 17. века.

Детаљним анализама генетичких резултата (пре свих квалитетног резултата М. Главоњића), као и предања бистричких Млађеновића и Главоњића, затим предања Ровчана о сукобима кнеза Иваниша Срезојевића са Васојевићима, анализама песама Васојевића, анализама пописа Роваца из 1531, 1548, 1624 и пописа Старог Влаха из 1708, установљена је била хипотеза за овај огранак Срезојевићи - Иванишевићи, односно да су Млађеновићи и Главоњићи директни потомци кнеза Иваниша:
анализа 1. у осам делова: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg196380#msg196380
анализа 2. у десет делова: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg197744#msg197744
анализа 3. у једанаест делова: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg200056#msg200056

Међутим, ово не може бити тачно за Главоњиће због повећаног броја квалитетних SNP маркера. Уместо ње, сада је за овај огранак у оптицају прецизнија радна хипотеза Срезојевићи - Радоњићи, која се тиче њиховог заједничког, претпостављеног претка Радоње, сина Срезојевог, на основу податка о каснијем Радоњи, оцу Иванишевом. Од осталих Срезојевића, Предраг Т. Шћепановић остао је на нивоу A32852*, док су Вукомановићу из Срезојеваца код Г. Милановца и Радовићу из Љуше код Куршумлије потврђене раније позиције у оквиру гране A32852 > CTS12249.

Код Влаховића није утврђено постојање квалитетних, такозваних „прескочених“ SNP-ова. Осим открића већег броја нових приватних новела, што је иначе уобичајена карактеристика T2T методологије, њихове надоградње нису донеле промене унутар гране, која сада има следећи, дефинитивно утврђен филогенетички положај између двојице дубински тестираних Влаховића: 

I2-Y250780 > Y571460 > Y571461

Нажалост, T2T надоградња узорка изворног Шћепановића (id:YF083765) није реализована. Иако је поручена пре две године у лабораторији Dante Labs, до данас није пристигао резултат, тако да његов статус на новооткривени Y457126 за сада остаје непознат. У наредном периоду, ради разјашњења овог питања, неопходно је организовати WGS + T2T тестирање неког од већ потврђених Шћепановића Y251448 (Ђекића, Милетића, Ровчанина, Ђоковића, или неког из братстава Синђић или Јукић, са карактеристичном STR вредношћу за Шћепановиће DYS437=14), као и неког од још увек нетестираних подбратстава Шћепановића која се, према родословним тумачењима Предрага, могу сматрати припадницима изворних Шћепановића.

Из свега изложеног, T2T методологија се показује као квалитативни искорак, али не у смислу револуционарних открића, већ у прецизном, фином профилисању већ познатих грана. Њена највећа вредност огледа се у: откривању додатних стабилних SNP-ова који прецизније дефинишу унутрашњу структуру већ формираних огранака (нпр. код Булатовића), затим могућности идентификације обједињујућих маркера за шире родовске целине (нпр. раније откривеног SNP-a Y483870, потенцијал Y457126 за Гојаковиће-Ровчане и тд.), идентификацији већег броја приватних новела као и на бољем временском позиционирању заједничких предака, што је од изузетне важности за корелацију са историјским догађајима, миграцијама и усменим предањима.

Истовремено, T2T јасно показује и своја ограничења: у гранама које су већ добро профилисане, надоградње не доносе суштинске промене, већ углавном проширују списак приватних варијанти. Управо то, међутим, представља доказ стабилности раније утврђене структуре добијене путем WGS резултата, а не њен недостатак.

[filiptodorovic87]

СЕДМИ ДЕО

ПОРУЧЕНИ WGS ТЕСТОВИ (YSEQ)

ПАЈЕВИЋ, Биједићи/Бијело Поље, SNP резултати: FT90799+, Y250780-
МРДОВИЋ, Јаковићи/Прошћење/Мојковац, Y189944+, Y264657/A34088-, Y250780-
БАЛТИЋ, Штитарица/Мојковац, Y250780+, A32852-

ПОРУЧЕНИ BIG-Y 700 ТЕСТОВИ (FTDNA)

РАШКОВИЋ, Кута/Никшић, Y250780+
ВУКИЋЕВИЋ, Горњи Лајковац/Мионица, A37326/Y499136+

Посебан значај у оквиру актуелних истраживања имаће резултат братства Пајевића из Биједића код Бијелог Поља, које представља један од примера очуваног, аутохтоног српског становништва у бихорском простору.

За разлику од бројних родова, који су од 1690. до почетка 19. века и гушења српских устанака (и касније), пролазили кроз разне процесе миграција, расељавања и исламизације у бијелопољском крају, Пајевићи су остали у свом матичном подручју, без патрилинеарног прекида, па ће њихов генетички профил чинити изузетно вредним и за реконструкцију најстаријих фаза развоја бихорско-полимских огранака Никшића. Резултат Пајевића послужиће и као референтна тачка за упоређивање са будућим резултатима тестирања породица са славом Лучиндан у Бихору, као и са сродним исељеним никшићким групацијама.

На другој страни, порекла братстава Мрдовића и Балтића потребно је посматрати у ширем историјском и родовском контексту племена Никшића у Потарју, односно групације познате као Тарски Никшићи, која се под тим именом у катастиху манастира Добриловине јавља тек крајем 17. века. Као што је већ познато, у ранијим османским изворима, простор Брскова и Потарја бележен је као Нахија Никшићи, с тим што се у првом попису из 1455. године за Никшиће јавља и одредница Лимски Никшићи. Овај податак представља један од важнијих, документованих, историјских извора, који упоредо са савременим генетичким анализама, додатно утврђује матичну везу Никшића са подручјем средњег Полимља, односно Бихора.

На основу усмених предања братстава Мрдовић (и Јакшић, добијени исти SNP резултати: Y189944+, Y264657/A34088-, Y250780-) о њиховом староседелачком статусу и старијем родовском називу Јаковићи, по којем је назван заселак у селу Прошћење где су смештени, као и на основу података из 1689. године које о Тарским Никшићима пружа катастих манастира Добриловине, може се закључити да Јаковићи потичу од некадашње задружне куће Јакововића, приложника манастира у оквиру племена Тарских Никшића, док се такође род Дозде из катастиха, у народној традицији односи управо на данашње братство Балтића у Потарју (извор: Ж. Шћепановић, Средње Полимље и Потарје, Београд, 1979, стр. 106).

Познато је да катастих пружа важне, али ограничене податке. Овај извор не представља попис становништва Потарја, већ бележи само она лица која су овом манастиру давала добротворне прилоге. Такође, из истог разлога се ни велики број потарских села не појављује у катастиху, док се у ранијим османским пописима сва она бележе у Нахији Никшићи. У случају лица које је писар 1689. године сврстао у оквир племена Тарских Никшића, генетички резултати истраживања потарског становништва, односно родова за које се данас може основано претпоставити да су потомци појединих уписаних приложника, открили су да је међу њима било и припадника других родовских скупина различитог порекла (Шаранци, Кулизе и тд.), укључујући и прибраћене/призећене родове Никшићима чија је данашња карактеристика крсна слава Лучиндан (Карлице и тд.).

У том контексту, дубинске генетичке анализе братстава Мрдовића и Балтића значајно ће допунити овај извор и омогућити јасније родовско-генетичко разликовање уписаних приложника, између аутентичних Тарских Никшића и инородног становништва, које је у његов састав ушло накнадно, кроз разне процесе саплемењивања.

Резултат Big Y-700 теста Н. Рашковића из Кута, допринеће пуној генетичкој профилизацији рода Гезимировића - Жупљана. Директни предак братства Рашковић је славни никшићки војвода Ђураш (1435-1505). Према предањима Жупљана, Ђураш је био Гезимиров унук, Шакојев син, међутим, према једном предању које негују Рашковићи, Ђураш и Шакоје су били рођена браћа, Гезимирови синови. У сваком случају, биће ово прилика да се преко BigY и Т2Т методологије открије обједињујући SNP за све Гезимировиће - Жупљане, с обзиром да је Јоковићу из Бјелошевине изоловано 10 квалитетних приватних SNP новела испод Y250780, од којих су 3 добијена преко Т2Т.

Ажурност Н. Рашковића у прикупљању осталих узорака из рода Гезмировића - Жупљана у огромној мери је допринела њиховој досадашњој генетичкој профилизацији. Његова тумачења значајно помажу у разумевању развоја, континуитета и опстанка овог огранка у селима некадашње жупе Грачанице.

Посебно је значајно његово објашњење због чега међу до сада бројним, тестираним Никшићима, није уочено присуство Гезимировића изван матичног простора овог огранка, као ни Ливеровића и Драговољића (о Требјешанима већ је било речи у засебној анализи, у којој је разматрана једна хипотеза о пореклу бројних и разноврсних грана полимско-тарских и исељених Никшића од најмлађег огранка Требјешана, према резултатима те анализе, наведена хипотеза нема историјску, методолошку ни генетичко-генеалошку потпору, те стога нема ни интерпретативну тежину и вредност, извор анализа у 5. делова: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg212124#msg212124).

Н. Рашковић ово стање доводи најпре у везу са повољним географским положајем и економским условима који су омогућили демографски развој досељених Никшића у селима у сливу реке Грачанице, а затим и са специфичним заштитничким околностима, тачније утицајима муслиманске беговске породице Феризовић, пореклом од Никшића из села Заград. Према његовим тумачењу, ова породица је током више векова, све до друге половине XIX века, деловала у оквиру локалних друштвено-политичких односа, и то на начин који је поред њихових сопствених интереса, имао и шири заштитни значај за Никшиће у жупи Грачаници.

[filiptodorovic87]

ОСМИ ДЕО

На другој страни, резултат Вукићевића из Горњeг Лајковца код Мионице, даљим пореклом из села Бабине код Пријепоља, представљаће значајан корак у даљој генетичкој профилизацији огранка Срезојевићи - Радоњићи. Вукићевић је испао позитиван на SNP маркер A37326/Y499136, што је било очекивано, с обзиром на блиске хаплотипове и заједничку специфичну STR вредност DYS635=24 са Млађеновићем и Главоњићима.

На основу пописа за Стари Влах из 1708. године, може се претпоставити да се Вукићевићев предак налазио тада међу пописаним члановима породичне задруге у селу Челице (поред старешине задруге Павлице, родоначелника Млађеновића и Николе родоначелника Главоњића, још шесторица мушкараца је пописано), одакле се његов потомак касније сели у Бабине највероватније током 18. или почетком 19. века.

На основу постојећих хаплотипова није могуће одредити положај Вукићевића унутар гране A37326/Y499136. Отворене су четири могућности:

1. да ће Вукићевић формирати засебну, трећу грану испод A37326/Y499136,

2. да ће "поцепати" постојећу грану Главоњића, коју од A37326/Y499136 до Николе Кола Главоње раздваја 4 SNP-a,

3. да ће припасти генеалогији Главоњића,

4. да ће припасти генеалогији Млађеновића.

Ова последња могућност методолошки је и најосетљивија, јер је код тестираног Млађеновића изоловано свега два квалитетна приватна новела испод A37326/Y499136. Стога ће у случају да Вукићевић формира грану са Млађеновићем, тек већи број приватних новела код Вукићевића омогућити поузданију процену степена њихове међусобне сродности и разгранавања.

SNP ТЕСТИРАЊА (YSEQ)

Након неуспешног WGS тестирања М. НОВИТОВИЋА из Добрача код Ариља у лабораторији Nebula Genomics, приступљено је номинацији приватних SNP новела код раније WGS тестираног А. Новитовића. A41477, A41479, FTE12059 и MF145498 су успешно прихваћени и уврштени у понуду, док A41232 и A41478 нису прошли номинацију.

М. Новитовић је на све наведене прихваћене SNP маркере добио позитивне резултате. За сада није познат тачан филогенетски распоред наведених SNP маркера испод FT190799.

Настављена су SNP тестирања Н. ЂИЛАСА на приватне новеле Б. Ђиласа, обојица из Заграда код Никшића. Подсећања ради, Н. Ђилас је раније испао позитиван на два новела Б. Ђиласа A41149 и Y636207, чиме је несумњиво потврђена генетичка сродност братства, док је добио негативне резултате на A41148 и A41150. У међувремену су добијени негативни резултати Н. Ђиласа на још три новела, то су: A42157, A42159 и A42164. Тренутно су у обради још два теста на преостале A42160 и A42161.

Већ постојећих пет негативних резултата Н. Ђиласа на приватне новеле Б. Ђиласа, указују да не могу бити сведени на предање о заједничком претку Петру са краја 18 века (што је и била једна од хипотеза коју су тестирани Ђиласи желели да испитају), односно одражавају нешто ранију фазу разгранатости овог рода. Резултати заправо упућују на старијег заједничког претка, вероватно смештеног у 17. век, што се индиректно уклапа са податком о старијем презимену овог братства. Оно гласи Војиновић, изведеном по неком претку Војину чије године рођења и живљења нису остале упамћене међу Ђиласима.

Остали резултати

КНЕЖЕВИЋ, Кута/Никшић, Лучиндан, Y250780+

РАДОВАНОВИЋ, Нови Пазар, Лучиндан, FT190799+, A37326/Y499136- (тестиран је на грану Срезојевића - Радоњића због DYS635=24)

НЕДЕЉКОВИЋ, Жупањац/Лазаревац, Лучиндан, FT190799+

НОВИЧИЋ, Горачићи/Лучани, Лучиндан, FT190799+, Y250780-

ТАДИЋ, Бурово/Лазаревац, Лучиндан, FT190799+

РАЈЕВИЋ, Корита/Бијело Поље, Лучиндан, FT190799-, PH908-

СИМИЋ, Трбушница/Лазаревац, Лучиндан, FT190799-

ГОРДИЋ, Вреоци/Лазаревац, Лучиндан, FT190799-

ВАСИЉЕВИЋ, Мали Црљени/Лазаревац, Лучиндан, FT190799-

ГОСПАВИЋ, Брезовац/Аранђеловац, Лучиндан, FT190799-

ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Суводање/Ваљево, Лучиндан, FT190799-

РОВЧАНИН (старије Булатовић), Захумско/Сјеница, Лучиндан, Y109474+, BY30743-, FT223890+ (у овом случају не ради се о ровачким R1a старинцима, сврставамо је за сада у трећу групу хетерогених Ровчана, војно-мобилисаних досељеника у периоду 1373-1385. године и који су свакако чинили већину пописаног становништва нахије Ровца у дефтеру 1477. године)

РАДОВИЋ, Жеровница/Звечан, Никољдан, Y52621-

ПОРУЧЕНИ SNP ТЕСТОВИ

ЂАЛОВИЋ, село Ђаловићи/Бијело Поље, крсна слава Св. Агатон (FT190799)

ЧАМПАР, село Ђаловићи/Бијело Поље, крсна слава Св. Агатон (FT190799)

ПАВЛОВИЋ, Кушићи, Ивањица, Лучиндан (FT190799)

НОВИЧИЋ, Горачићи/Лучани, Лучиндан (А42104)

МИНИЋ (Булатовић - Батрићевац), Веље Дубоко/Колашин, Лучиндан (Y255062)

МАРИЋ, Чипаље/Сјеница, Никољдан (Y52621)

МИХАЈЛОВИЋ, Луково/Рашка, Лазарева Субота (Y52621)

ГЛАВОЊИЋ, Сарајево, Никољдан (Alpha-Beta)

КОСТИЋ, Дучице/Никшић, Лучиндан (R1a-M198) 

За крај овог излагања доносимо и веома важан резултат Тараниша, муслимана из Горње Врбице код Петњице. У недавној анализи одређена му је припадност хаплогрупи I2-BY190177, на основу STR поклапања са исељеним бихорским родовима који славе Никољдан и са родом Веруха са славом Лучиндан, извор: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg213203#msg213203

Међутим, у тој анализи није наглашена његова највероватнија млађа филогенетска позиција у оквиру ниже гране Y474927. На овакво прецизније позиционирање Тараниша упућују добијени резултати Big Y-700 тестова Јоксимовића из села Добраче код Ариља (род Милошевића, слава Лучиндан) и Ковачевића из села Косна код Двора на Уни у Хрватској, са славом Никољдан, чији хаплотипови несумњиво показују сродност са Таранишем и наведеним православним родовима (на YFull-у није видљив резултат Грка Аргириса који припада Y474927):

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y474927/

[Иван Вукићевић]

Добијени резултат указује и на могућност заједничке миграције из Роваца у Лозну Срезојевића и припадника стариначког, прибраћеног рода Мацура I1-Y16434 са славом Лучиндан. Чини се сасвим извесно и на основу миграторне руте да су се Мацуре управо из бијелопољског краја нешто касније одселиле према Косову, тачније у села у околини Косовске Митровице (два нејавна резултата). Врло је могуће да се њихово додатно померање на КиМ догодило почетком 19. века, управо у време када је забележена и микро-миграција претка Крунића из Лозне у Врх. Стога, биће посебно значајно упоредити Крунићев хаплотип са хаплотиповима двојице тестираних Драшковића Срезојевића (SNP резултати: A32852+), имајући у виду податак да је међу њима у Ровцима идентификован и огранак Драшковића са хаплогрупом изворних Мацура.

Какве везе Мацуре имају са Лозном?

[filiptodorovic87]

Какве везе Мацуре имају са Лозном?

Можда никакве, уколико је миграција Мацура са славом Лучиндан у околину Косовске Митровице био независан процес у односу на исељење претка Крунића у Лозну. Међутим, уколико је била заједничка миграција у питању са претком Крунића, као што је већ наведено у анализи, онда је Мацурама Лозна била транзитна станица до Косова.

[filiptodorovic87]

ДЕВЕТИ ДЕО

Као што је већ добро познато, на овој и другим темама се упоредо са генетичко-генеалошким истраживањима рода Никшића, бавимо и са истраживањем ширих процеса прибрајања/призећивања мањих родова у никшићки племенски корпус, у различитим географским областима, чиме је племенска структура Никшића у прошлости постајала шира и разноврснија од саме родовско-генетичке основе (I2-FT190799=Лучиндан).

Резултат Јоксимовића - Милошевића представљен је раније у широј анализи која обухвата више сегмената, од старијег гранања и порекла ове хаплогрупе, преко нижих генетичких повезница са исељеним бихорским Никољштацима (већина су нејавни резултати), као и са Верусима из околине Пријепоља (Лучинштаци), историјских догађаја и процеса у Бихору који су у највећој мери утицали на исељавања православног становништва и појачану исламизацију, до процеса призећивања и заједничке миграције предака Новитовића и Милошевића у Добраче код Ариља и тд. извор: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg200639#msg200639

Са овим значајним резултатом Тараниша, као и са резултатима сродних муслиманских братстава, добијена је не само потврда претходне анализе у погледу одређивања бихорске матице, већ се може претпоставити и њено уже средњовековно исходиште. У исту генетичку скупину заједно са Таранишем улазе и муслиманска братства у Бихору: Талевићи и Уремовићи из Трпеза, Тигањи из Петњице и Латићи из Лагатора. Ове тестиране породице су већ издвојене у анализама које се баве стариначким лимским родовима Бихора (недостају једино Тигањи којима је потврђена генетичка сродност са Талевићима, што је у складу и са једним њиховим усменим предањем). извор: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7571.msg202233#msg202233 

На одређивање још прецизније матице указује и податак, тачније једно од предања Тараниша, да су они староседеоци села Горње Врбице, некадашњег села Врбнице, што је у разговору потврдио и тестирани Тараниш. С обзиром на податке из османског пописа Призренског санџака из 1571. године, село Врбница у нахији Бихор, које је тада имало 82 пописана баштинара, представља врло вероватан демографски и родовски центар овог генетичког Y474927 кластера, из кога су се линије временом разгранале и чија је изворна слава на основу тестираних православних припадника, пре исламизације појединих огранака, највероватније била Никољдан (извор: Татјана Катић, ОПШИРНИ ПОПИС ПРИЗРЕНСКОГ САНЏАКА ИЗ 1571. ГОДИНЕ, ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ, Посебна издања књига 58, Београд 2010, стр. 450-452).

Посебно је интересантан и индикативан податак о шест муслиманских држалаца баштина забележених 1571. године у селу Врбници: "баштина Степан држи је Касим б. Бали; баштина Божидар држи је Мустафа; баштина Вукица држао је Илијас, а сада Иса б. Илијаса; баштина у руци Хизира б. Илијаса; баштина Вукица држао је Ејнебеги, а сада његов син Хасан; баштина у руци Ибрахима б. Абдулаха".

Овакви уписи најчешће одражавају типичан образац локалне исламизације једног православног рода или више њих. Назив баштине задржава лично име ранијег, хришћанског баштинара (нпр. Божидар, Степан, Вукица), док је у време пописа посед већ у рукама исламизованог потомка или сродника, који носи муслиманско име. Ово може значити директан однос отац-син, али и не мора да значи нужно, већ континуитет унутар једне исте породичне линије (деда-унук, стриц-синовац и тд ). Османска администрација је из фискалних и правних разлога задржавала традиционалне називе баштина, уписујући актуелног држаоца.

Такви случајеви представљају класичан показатељ очувања породичног и насеобинског континуитета уз конфесионалну промену, а не дисконтинуитета становништва, што је важно и за историјска и за генетичко-генеалошка тумачења простора Бихора и средњег Полимља.

Податак из дефтера 1571. године може представљати најранију забележену исламизацију стариначких родова у Врбници. Није искључено да је један од тих учесника већ тада био и припадник гране Y474927, или више њих, имајући у виду просторну распрострањеност муслиманских припадника у Врбници и суседним бихорским селима. Алтернативно, матица ове гране могла се налазити у суседном селу Трпези, где је 1571. године забележено пет муслиманских баштина од укупно 25, при чему су код три исламизована држаоца задржана словенска/српска лична имена баштина: "баштина Вукас држао је Ејнехан а сада Тимур б. Махмуд; баштина Илија Радисав држи је Ферхад б. Абдулах на основу кадијиног хуџета; баштина Вуксан држи је Бехрам син Озџана)", што такође указује на локалну исламизацију стариначког становништва. У том случају, предак огранка Тараниша могао је из Трпеза прећи у Врбницу, преузевши неку од напуштених православних баштина.

На овој основи, додатно се формулише радна хипотеза која објашњава појаву рода Новитовића, јединих за сада Никшића са различитом крсном славом (Аранђеловдан) и рода Милошевића (Лучиндан) који генетички не припадају роду Никшића, већ ширем огранку Y474927.

Она сада гласи:

- током највероватније 17. века, догодило се призећивање једног припадника Y474927 из Врбнице или Трпеза у родовску средину предака Новитовића FT190799;
- призећени мушкарац мења своју крсну славу у породичној, никшићкој заједници (Никољдан>Лучиндан);
- вероватно крајем 17. века догађа се исламизација једног директног претка Новитовића;
- затим и заједничка миграција из Бихора, потомка исламизованог претка Новитовића и његовог блиског, православног рођака по женској линији (Милоша, потомка призећеног Y474927), у жупу Моравицу;
- повратак исламизованог родоначелника Новитовића у православље у селу Добраче;
- обред новог крштења се догађа у манастиру Клисура у Добрачама, посвећеном Св. Архангелу Михаилу;
- добијање симболичног имена Неофит, чије значење (грч. neóphytos = новокрштени) упућује да је реч о лицу које је примило ново крштење;
- прихватање крсне славе Аранђеловдан, по светитељу коме је посвећена светиња у којој је обред извршен.

[Exiled]

Ђе је доступан тај попис Старог Влаха из 1708.? Питам за друга😊

[НиколаВук]

Поштовани,
Желимо да појаснимо да иза налога filiptodorovic87 стојим ја, Филип Тодоровић, као и неколико тестираних припадника братства Никшића који су заједно укључени у Пројекат генетичко-генеалошког истраживања Никшића при форуму Порекло.
Конкретна објава представља наше заједничко саопштење и објаву резултата тестирања, уз сагласност свих учесника. Намера нам није била кршење члана 22. Правилника, нити заобилажење санкција у вези са чланом 26, већ искључиво представљање резултата у оквиру истраживачког пројекта.
Уколико је неопходно да убудуће сваки учесник користи искључиво сопствени налог или да за заједничка саопштења постоји посебна процедура, молимо вас за смернице како бисмо поступали у складу са Правилником.
С поштовањем,
Филип Тодоровић

Није проблем да преносите саопштења вашег удружења/организације, али то морате јасно навести пре самог "саопштења". Такође бих вам саветовао да размислите о писању таквих текстова у форми блога или чланка на засебном сајту, где бисте потом на форуму само оставили линк ка том тексту, на који заинтересовани појединци могу да кликну. Пошто су у питању прилично гломазни текстови, који притом иду у више наставака, смањује се прегледност теме и отежава форумска комуникација. Сличан проблем смо имали са форумашем Миланом Синобадом, који је прихватио нашу сугестију и на теми о Синобадима за своје текстове прослеђује само линк ка сајту на коме се они могу прочитати:

https://tromedja.com/poreklo-porodica-i-prezimena/hercegovacka-plemena-u-srednem-veku/ugarci
https://tromedja.com/poreklo-porodica-i-prezimena/hercegovacka-plemena-u-srednem-veku/vlahovici

Наравно, подразумева се да у самим текстовима не сме бити елемената који крше Правилник форума (ако се објављују на форуму), јер ће у тим случајевима доћи до санкционисања.

[filiptodorovic87]

ПРВИ ДЕО

Настављамо са објављивањем нових резултата и анализа у оквиру ове теме, у складу са досадашњом праксом транспарентног и на подацима заснованог рада. Разлог за то је једноставан: генетички резултати, методолошки поступци и њихова тумачења представљају научни материјал који не може бити условљен административним одговорима. И даље сматрамо да је обавеза сваког истраживача да новодобијене податке учини доступним стручној јавности.

Ипак, имајући у виду да поводом раније упућене молбе Уредништву СДНКП (извор: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7951.msg212403#msg212403), највише у вези са разматрањем спорне класификације племена Тарских Никшића, представљене 2021. године у књизи о Херцеговини без јасног и изложеног методолошког поступка, до данас није објављен званичан став, новодобијени WGS резултати ће, услед изостанка реакције, до даљњег бити представљани у оквиру теме уз пуну методолошку транспарентност, док ће њихова формална интеграција у оквире СДНКП и YFull групних структура уследити када се у Уредништву напокон успоставе јасни и стручни критеријуми, који ће омогућити доследно вредновање дубинских резултата и примену научне методологије.

Следи приказ најновијих резултата WGS тестирања као и T2T поравнања, са јасно изложеном методологијом, новим променама и позицијама на YFull стаблу и тумачењем у односу на већ профилисане огранке.

РЕЗУЛТАТИ WGS+Т2Т ТЕСТИРАЊА (Nebula Genomics)

КРУНИЋ (id:YF144236), Врх/Бијело Поље, Лучиндан, припао је роду Гојаковића - Ровчана, тачније грани ровачких Срезојевића A32852:

https://www.yfull.com/live/tree/I-A32852/

М. Лутовац у делу "Бихор и Корита" о Крунићима из Врха наводи следеће:

-Крунићи (7 к., сл. Св. Лука). пореклом су из Роваца. Њихов предак се населио у Лозну, затим неко време живео у Костеници, а одатде се, пре 150 година преселио у Врх на земљу Идризовића из Бијелог Поља. Крунићи су се до 1912. године презивали Петровићи.

Резултат потврђује предање о ровачком пореклу Крунића, али истовремено обара казивања појединих старијих припадника овог рода о њиховом пореклу од Булатовића, на која је указивао тестирани. С обзиром на историјски контекст, таква предања могу се тумачити као накнадно конструисана, у случају Крунића највероватније из безбедносних разлога, након крвних освета између Срезојевића и Васојевића средином 17. века и пресељења њиховог претка (вероватно Петра) у бијелопољску Лозну.

Претходни SNP резултат Крунића (Y250780+) укључивао је могућност потврде предања о ровачком пореклу, с обзиром на већ добијене пуне профилизације ровачких братстава испод Y250780, али је паралелно с тим била постављена и хипотеза да је реч о потомцима стариначког становништва Лозне. У том контексту очекивало се да Крунић припадне некој од бочних линија Y250780, за које је утврђено да не потичу од Гојаковића - Ровчана, нити од Гезимировића - Жупљана. Међутим, ова хипотеза је наведеним резултатом Крунића сада и дефинитивно оборена.

Добијени резултат указује и на могућност заједничке миграције из Роваца у Лозну Срезојевића и припадника стариначког, прибраћеног рода Мацура I1-Y16434 са славом Лучиндан. Чини се сасвим извесно и на основу миграторне руте да су се Мацуре управо из бијелопољског краја нешто касније одселиле према Косову, тачније у села у околини Косовске Митровице (два нејавна резултата). Врло је могуће да се њихово додатно померање на КиМ догодило почетком 19. века, управо у време када је забележена и микро-миграција претка Крунића из Лозне у Врх. Стога, биће посебно значајно упоредити Крунићев хаплотип са хаплотиповима двојице тестираних Драшковића Срезојевића (SNP резултати: A32852+), имајући у виду податак да је међу њима у Ровцима идентификован и огранак Драшковића са хаплогрупом изворних Мацура.

Позиција Крунића А32852* на стаблу указује на предачко веома рано генетичко раздвајање у односу на до сада дубински тестиране Срезојевиће. У овој фази истраживања још увек није могуће са поузданошћу утврдити од ког Срезојевог сина потичу Крунићи, нити је за сада извесно да ли су код њих настали квалитетни SNP маркери. С обзиром на добијене резултате ровачких Булатовића, код којих није откривен SNP Вуксана, Булатовог сина и заједничког претка двеју основних грана Булатовића (Богићеваца и Батрићеваца), може се закључити да то по свему судећи није случај ни код Срезојевих синова Радоње, Радича, Лукача и Вукашина, изузев у линији коју представља фантастични резултат М. Главоњића.

Уплаћена је анализа сирових података у YFull-у за Крунића. Најзанимљивије питање било је да ли је Крунић позитиван на новооткривени Y457126, потенцијални SNP Гојака. Међутим, код Крунића није утврђена позитивност на овај маркер. Остаје да се види каква ће ситуација бити у будућности, али за сада се чини да је овај SNP прилично непоуздан, упркос позитивним резултатима шесторице Гојаковића – Ровчана.

Хаплотип Крунића не показује изражену блискост са раније STR тестираним Срезојевићима, који нису радили WGS тестове (нити са Драшковићима), те се у овом тренутку не може поуздано утврдити са којим је породицама сродан испод гране A32852.

[filiptodorovic87]

Није проблем да преносите саопштења вашег удружења/организације, али то морате јасно навести пре самог "саопштења". Такође бих вам саветовао да размислите о писању таквих текстова у форми блога или чланка на засебном сајту, где бисте потом на форуму само оставили линк ка том тексту, на који заинтересовани појединци могу да кликну. Пошто су у питању прилично гломазни текстови, који притом иду у више наставака, смањује се прегледност теме и отежава форумска комуникација. Сличан проблем смо имали са форумашем Миланом Синобадом, који је прихватио нашу сугестију и на теми о Синобадима за своје текстове прослеђује само линк ка сајту на коме се они могу прочитати:

https://tromedja.com/poreklo-porodica-i-prezimena/hercegovacka-plemena-u-srednem-veku/ugarci
https://tromedja.com/poreklo-porodica-i-prezimena/hercegovacka-plemena-u-srednem-veku/vlahovici

Наравно, подразумева се да у самим текстовима не сме бити елемената који крше Правилник форума (ако се објављују на форуму), јер ће у тим случајевима доћи до санкционисања.

Поштовани,

Хвала Вам на одговору и на предлогу. Донели смо једногласну одлуку да наставимо са објављивањем резултата и свих других релевантних информација које се тичу Никшића. Коментари ће, као и до сада, бити засновани на резултатима и анализама, у интересу свих који ову тему прате. А, како смо обавештени, таквих има и међу уредницима Порекла.

Овим путем Вас поново позивамо да се јасно, аргументовано и недвосмислено изјасните о питању генетске класификације Тарских Никшића. Очекујемо детаљно образложен извештај, заснован на научној методологији, као и свеобухватно изјашњење о свим релевантним аспектима овог питања, у складу са стандардима који се подразумевају за организацију Вашег ранга.

Посебно указујемо на потребу јасног разграничења између родовско-генетичког принципа класификације и племенско-социјалног принципа. Подсећамо да је аутор чланка о Никшићима, кога сте 2021. године ангажовали за рад на књизи о Херцеговини, недавно и сам истакао значај управо тог методолошког раздвајања и у случају Тарских Никшића, као и несумњиву припадност Тарских Никшића хаплогрупи I2-FT190799.

Стога, и имајући у виду да су наши позиви на стручно и аргументовано разматрање овог питања годинама остајали без Ваших одговора, као и да је таква ситуација допринела стварању непотребних тензија и атмосфере дискредитације према свима који су се аргументовано супротставили произвољним тумачењима у вези са Тарским Никшићима, сматрамо нужним да поставимо следећа питања:

Који методолошки приступ сматрате исправним приликом одређивања хаплогрупе оснивачког рода једног племена?

Да ли прихватате да је научно неопходно разликовати генетичко језгро (оснивачки род) од племенског корпуса (историјски интегрисаних родова)?

На основу којих критеријума се занемарује историјска и оснивачка улога бројних I2-FT190799 подграна међу (Полимско-тарским) Тарским Никшићима?

Желимо јасно да истакнемо: уложен је значајан труд и у генетичку профилизацију мањих родова који су се током историјског процеса саплемењавања интегрисали међу Никшиће. Међутим, ниједном од тих генетички различитих родова ниједног тренутка није оспоравана њихова социјална и историјска припадност племену Никшића.

Исто тако, сматрамо да је неопходно доследно применити научне критеријуме приликом утврђивања генетичке класификације оснивачког рода и у случају Никшића у Брскову и Потарју. Разликовање родовско-генетичког језгра од ширег племенског корпуса не представља негацију историјског идентитета, већ управо његово прецизније и научно утемељено тумачење.

Уколико сматрате да је потребно, можемо доставити и званичан допис са именима и презименима свих тестираних који очекују Ваше изјашњење по овом питању. Међу њима је значајан број оних чији су резултати већ јавно видљиви у табели коју водите.

Очекујемо Ваш прецизан и аргументован одговор.

С поштовањем,
Филип Тодоровић

[Драган Обреновић]

Поштовани господине Тодоровићу и цела "Никшићка групо",

Као новоименовани главни уредник Српског ДНК пројекта, желим да на почекту нагласим једну ствар: Друштво "Порекло" и уредништво СДНКП нису, нити желе да буду "Врховни суд" за питања генетичке генеалогије. Пред нама се не води никакав "поступак" о пореклу и генези Никшића нити било ког другог рода, нити ми ми имамо икакву обавезу да доносимо "пресуде" или "званична изјашњења" на захтев било ког појединца или групе. Надам се да смо то разјаснили једном за свагда.

Писао сам ову поруку сатима, јер ми је заиста жеља да "закопамо ратну секиру" и почнемо да комуницирамо као цивилизовани људи.

Уредништво Српског ДНК пројекта чини мала група ентузијаста (тренутно нас је 12) који свакодневно улажу своје слободно време да би помогли људима да сазнају више о свом пореклу и везама са другим родовима помоћу генетичке генеалогије. У овом тренутку, чека нас преко 100 необјављених резултата ДНК тестирања из разних акција и пројеката, које је прво требало административно обрадити, однети у лабораторију, затим унети маркере у базу, јавити људима њихове прелиминарне резултате и упоредити их са другим тестиранима, истражити етнографску литературу, интерно прокоментарисати резултате у оквиру уредништва, написати анализе за форум, направити сертификате о ДНК тестирању, јавити људима имејлом њихове коначне резулате анализе, одговарати на стотине накнадних питања итд. Разумемо да је за вас Никшиће ова тема можда најважнија на свету, али из перспективе Друштва и СДНКП, ми заиста немамо времена а нарочито не обавезу да се бавимо арбитрирањем и заузимањем ставова, иако је један од чланова уредништва и дугогодишњи Главни уредник СДНКП и сам родом Никшић.

Да не причам о томе да већ 13 година трпимо пљувања и најприземније увреде по друштвеним мрежама да смо "страни плаћеници", да заступамо "бечко-берлинску школу" итд. То заиста никоме од нас није потребно у животу, а неки су и дигли руке од рада у уредништву СДНКП јер им се све то више смучило.

У вези са тим континуираним инсистирањем и ултиматумима о некаквом нашем изјашњавању, нагласио бих следеће:

1. Уредништво СДНКП заиста цени огроман ентузијазам, теренски рад а и трошкове које сте поднели да испрофилишете род Никшића. Никада нисмо бранили изношење иновативних хипотеза о генези и географској матици Никшића нити цензурисали ваше објаве. Међутим, увели смо нулту толеранцију на прозивке и вређање уредника и уопште било ког учесника дискусије на форуму и та политика ће се наставити и у будућности.

2. Питања која постављате о разликовању родовско-генетичког и племенско-социјалног принципа су наравно легитимна и на месту и не видим да ико оспорава ове принципе. Српски ДНК пројекат своје ограничене (и волонтерске) капацитете усмерава на прикупљање резултата ДНК тестова, на њихову систематизацију у хаплогрупе и родове и коначно на објављивање публикација о њима. Уредници наравно као аутори имају своје закључке, али увек остављамо право члановима и истраживачима да доступне резултате ДНК тестирања тумаче потпуно другачије, док год то чине на на пристојан и аргументован начин.

3. Генетичка генеалогија је без икакве сумње моћна помоћна научна дисциплина која је уздрмала темеље археологије и историје и многих других наука, јер је заснована на објективним био-информатичким принципима које је тешко оспорити, нарочито ако причамо о SNP/WGS/Big-Y тестовима. Међутим приликом коришћења савремених резултата за реконструкцију давних историјских миграција, одређивање географске матице и генезе средњовековних родова, потребан је ипак мултидисциплинарни приступ и велика доза опреза, јер закључци нису тако једнозначни и неупитни као што се то може чинити. Снага неке хипотезе не зависи од административне одлуке уредништва СДНКП, или интерног консензуса групе истраживача попут вас, већ од снаге аргумената и увек се ради о већој или мањој веровантоћи да је хипотеза тачна.

4. Уверавам вас да нико од уредника СДНКП не мисли да је непогрешив. Сви нормални људи коригују ставове у светлу нових чињеница и сазнања и пред снагом аргумената, нарочито ако се исти предоче на добронамеран и конструктиван начин. Стога, ако се водите истинољубљем, а не храњењем сопственог ега и жељом за остваривањем победе и преваге у некаквом умишљеном рату са уредницима СДНКП, молим вас да се већ једном оканете етикетирања и притисака да се "изјашњавамо и заузимамо ставове". Тензије о којима говорите ће се природно смирити оног тренутка када се пре свега ваша истраживачка група посвети искључиво истраживачком раду и конструктивној дискусији, а не "ратовању" са неистомишљеницима.

Било би драгоцено да резултате својих истраживања наставите да објављујете на форуму "Порекло" и да њима обогаћујете базу Српског ДНК пројекта у општем интересу, али одлука о томе је на вама. Свакако вас сви молимо да престанете са објављивањем бескрајних чаршафа текста и директним и индиректним прозивкама и провокацијама уредника СДНКП. То одбија људе чак и да читају ову тему, а камо ли да узимају учешће и њој.