Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>Y52621  (Прочитано 56543 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Никшићи I2-PH908>Y52621
« послато: новембар 27, 2014, 03:04:33 поподне »
Скоро сам гледао објављени попис Попис херцеговачког санџака из 1477. године који је преведен и објављен 1985. од стране Оријенталног Института у Сарајеву. У њему је описано и становништво нахије Ровца те 1477. године. Ово је тај дио:



У досадашњим монографијама о племену Ровца наводи се њихово поријекло од Никшићког племена, тј. од Никшиног унука Гојака. Више о томе на сљедећој интернет страници
http://hr.wikipedia.org/wiki/Rovca_%28pleme%29
, којој додуше не знам извор, али се ово предање може наћи и у осталим монографијама. Занимљиво је да су те монографије новијег датума, тј. да су објављиване након 1985. кад се појавио поменути Попис и да се све позивају на сачувано предање у самим Ровцима. Нисам нашао ниједан релевантан старији извор који говори о Гојаку и његовим синовима Булату, Срезоју, Шћепану и Влаху од којег су настала главна ровачка братства Булатовићи, Срезојевићи, Шћепановићи и Влаховићи. Са друге стране видим да су аутори тих монографија итекако упознати са објављеним пописом из 1477. године јер га помињу у својим текстовима. Зашто све ово пишем?

Из простог разлога јер зачуђује подударност имена из пописа 1477. и имена из сачуваног предања, што све наводи на сумњу, која додуше можда није оправдана. Уколико је предање о Влаху, Срезоју, Шћепану и Булату постојало међу Ровчанима и прије превођења и објављивања овог пописа, онда је очуваност предања и поклапање са историјским чињеницама заиста за дивљење. Да се разумијемо попис и предање се не слажу у потпуности, али се слажу веома што и изазива сумњу.

Наиме, предање каже:

"Prema narodnom predanju najstariji predak Rovčana bio je Nikša koji je živio u Grblju u Boki. Njegov otac, ban Ilijan, bio je oženjen Jevrosimom, sestrom kralja Stefana, sina Vukana Nemanjića koji je sagradio manastir Moraču 1252. g. Nikšin unuk Gojak je došao u sukob s banom Ugrenom koji je upravljao Nikšićkom Župom, pa je posle ubojstva bana Ugrena pobjegao u današnja Rovca i nastanio se na desnoj strani Mrtvice, u blizini njenog utoka u rijeku Moraču. Gojak je tu osnovao porodicu i prema rovačkom predanju imao je 4 sina: Bulata, Vlaha, Šćepana i Srezoja od kojih su se formirala današnja velika rovačka bratstva: Bulatovići, Vlahovići, Šćepanovići i Srezojevići."

У попису из 1477. налазимо имена свих синова Гојакових осим Булата, Срезоје је додуше Стрзоја, Шћепан је Степан, А Влахо је Влахо. Преносилац предања каже да је Булатов син заправо уписани кнез Вуксан. Тако да би онда требали имати све на броју.

Попис наводи пет синова Степана: Вукача, Владка, Божидара, Рахоја и Степана.
Предање наводи такође пет синова Шћепана: Вукца, Влатка, Божидара, Радоја и Станишу.

Попис наводи четири сина Стрзоја Стрза: Радоњу, Радича, Лукача, Вукашина.
Предање наводи такође синове Срезоја: Радоњу, Радича, Луку и Вукаша.

Попис наводи два сина Влаха: Богету и Вука.
Предање такође наводи два сина Влаха: Богету и Николу, али и кћер Сенију.

У попису нема Булата, али се у предању за кнеза Вуксана каже да је син Булатов и да су сви Булатовићи од његова два сина: Богића и Батрића. У попису има кнеза Вуксана, али се не спомињу његови синови. Уписан је додуше Петко син Богића, па би овај Петко могао бити унук Вуксанов.

За вријеме овог пописа из 1477. чини се да претходна генерација Булат, Срезоје, Влахо и Шћепан није више међу живима и да су пописани њихови синови, па и унучад. Ако је отац ове четворице који су 1477. већ били покојни ,вјероватно од старости, јер није пописан ниједан, био Гојак који се први доселио у Ровца онда би тај Гојак требао бити рођен око 1340. године, а његов деда Никша око 1280., његов отац бан Илијан из Грбља који је био ожењен ћерком Вукана Немањића требао би бити рођен око 1250. што га , уз узимања у обзир просјечног узимања година у генерацијама, може заиста смјестити у реалну историјску причу коју наводи предање.

Оно што мене интересује јесте да ли је прича о Срезоју, Влаху, Шћепану и Булату постојала прије објављивања овог пописа из 1477., ако јесте, да ли је негдје и забиљежена и објављена?

Не бих желио да вјерујем да је неко прочитавши попис, сјео и лијепо саставио причу и представио је као народно предање. Али код нас се никад не зна.

Уколико неко зна нешто више о овом, нека напише.
« Последња измена: новембар 16, 2018, 09:44:41 пре подне Селаковић »

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #1 послато: новембар 27, 2014, 03:33:51 поподне »
Питање о предању о Ровчанима, у ствари је питање о митовима о пореклу уопште, те стога зависи од општег става  неког појединца према митовима.

Ја сам лично става да у митове не треба веровати док се не докаже да су тачни. ДНК генеалогија нам омогућава да их проверимо, што треба користити.

Колико знам, још није тестиран ниједан Ровчанин. На страници ДНК пројекта јавио се др Ракочевић из Бихаћа, који није изричито рекао одакле му је пореклом мушки предак. Његов резултат припада R1b1a2 хаплогрупи, али до сада са нама није поделио информацију који су му конкретни маркери. Уколико је то резултат велике фамилије Ракочевића, претпостављам да је реч о неком од "источних" R1b хаплотипова из црногорске збирке. 

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #2 послато: новембар 27, 2014, 03:37:19 поподне »
Питање о предању о Ровчанима, у ствари је питање о митовима о пореклу уопште, те стога зависи од општег става  неког појединца према митовима.

Ја сам лично става да у митове не треба веровати док се не докаже да су тачни. ДНК генеалогија нам омогућава да их проверимо, што треба користити.

Колико знам, још није тестиран ниједан Ровчанин. На страници ДНК пројекта јавио се др Ракочевић из Бихаћа, који није изричито рекао одакле му је пореклом мушки предак. Његов резултат припада R1b1a2 хаплогрупи, али до сада са нама није поделио информацију који су му конкретни маркери. Уколико је то резултат велике фамилије Ракочевића, претпостављам да је реч о неком од "источних" R1b хаплотипова из црногорске збирке.

Не говорим сад овдје о днк поријеклу, већ о запањујућем подударању једног историјског извора првог реда из 1477. и народног предања, ако је заиста народно предање.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #3 послато: новембар 27, 2014, 04:15:15 поподне »
Колико знам, још није тестиран ниједан Ровчанин. На страници ДНК пројекта јавио се др Ракочевић из Бихаћа, који није изричито рекао одакле му је пореклом мушки предак. Његов резултат припада R1b1a2 хаплогрупи, али до сада са нама није поделио информацију који су му конкретни маркери. Уколико је то резултат велике фамилије Ракочевића, претпостављам да је реч о неком од "источних" R1b хаплотипова из црногорске збирке.
Ракочевићи би требало да су Морачани, потомци Богићеви.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #4 послато: новембар 27, 2014, 06:47:10 поподне »
Не говорим сад овдје о днк поријеклу, већ о запањујућем подударању једног историјског извора првог реда из 1477. и народног предања, ако је заиста народно предање.
Predanje o Gojaku i njegovim sinovima je mnogo starije od objavljivanja prevoda ovog deftera iz 1477. god. Ja se već dugi niz godina bavim istraživanjem porekla svoje porodice koja je takođe iz Rovaca ali pripada potomstvu kneza Bogdana Vojinića. Prikupljajući građu i narodno predanje o mojim precima bio sam u prilici da se dosta upoznam i sa predanjima o ovoj grani plemena Nikšića koji su se prilikom doselenja Gojaka orodili sa lješnjanima (potomci kneza Bogdana Vojinića), tako da je njihova istorija usko vezana sa istorijom lješanskih bratstava u Rovcima. Predanje se uopšte ne poklapa sa istorijskim pisanim izvorima tako idealno kako ti možda misliš, čak ima i dosta razmimoilaženja, pogotovo kada je u pitanju knez Vuksan kojih je bilo nekoliko u ovom bratsvu, a predanje sve njih stapa u jednog i to upravo ovog koji se pominje da je bio na čelu džemata 1477. god. Kada bi se sprovelo DNK istraživanje sigurno bi se došlo i do potvrde nekih stidljivih predanja koja se dosta retko mogu čuti ali ipak postoje da nisu svi danas poznati Bulatovići po krvi to zaista, već da ima i nekih koji su se vremenom stopili sa njima, primili slavu Sv. Luka a u stvari su starinci kojih je u vreme doseljavanja Gojaka ipak bilo u Rovcima, i čak činili većinu i u vreme ovog popisa, što se iz njega i vidi. Mnogo je složeniji problem sa lješanskim bratstvima za koje postoji 3-4 slične ali ipak u mnogim detaljima i različite verzije narodnog predanja, od toga koliko je knez Bogdan imao sinova i kako su se zvali, do toga da li se ubistvo Turaka na krsnoj slavi Sv. Ćiril Slovenski desilo u Lješanskoj nahiji ili u Rovcma, i da li je to bilo sredinom 16. veka kako navode neki prikupljači narodnog predanja (Dragutin Vuković pominje 1535. god.) ili je to bilo nešto ranije tj. negde u drugoj polovini 14. v. Obzirom da se u ovom defteru sa kraja 15. v. pominje selo Liješnje, a narodna tradicija kaže da je knez Bogdan osnovao ovo selo tj. dao mu naziv Liješnje po selu Liješnju u Lješanskoj nahiji odakle je doselio, onda vreme njegovog doselenja mora biti nešto ranije, a to potvrđuje i ovaj defter koji pominje unuke Gojakove koji su prema predanju i unuci ćerke ili unuke kneza Bogdana. Ukoliko je pak Vukovć u pravu onda knez Bogdan nije dao naziv ovom selu, i nije dao svoju kćer ili unuku Nišinom sinu Gojaku, već bi to morao biti neki knez ovog sela koji bi pripadao nekom od starinačkih bratstava koja su ovde živela, a koja su verovatno nešto pre takođe iz nekog razloga doselila iz oblasti kasnije Lješanske nahije. Ja ipak verujem da je verzija o doselenju Bogdanovom u oblast tadašnje župe Morača (Liješnje dugo pripadalo nahiji Donja Morača što se vidi u ovom i u drugim turskim defterima) ipak bilo negde u drugoj polovini ili krajem 14. v., ali onda razlog njegovog dolaska nisu mogli biti turci koji su mu napravili zulum na krsnoj slavi već se taj togađaj najverovatnije zbio nešto kasnije nekom od njegovih potomaka, možda baš lješanskom knezu Miliji kako to navode lješanska bratstva u donjomoračkim selima Đuđevina i Raško. Toliko o narodnom predanju, a ima još puno toga što je u različitim izvorima narodnog predanja oprečno jedno drugom. Isto to važi i za Nikšiće u Rovcima, samo što se izgleda taj detalj o četvorici Gojakovih sinova ipak dobro sačuvao u narodnom predanju, možda baš zbog neobičnosti njihovih imena i činjenice da su dosta retka bila u to vreme, naročito Bulat i Srezoje ili Strzoje (možda mu je to ipak bio samo nadimak). U svakom slučaju mnoge nerazjašnjene stvari iz sačuvanih verzija narodnog predanja mogu se razrešiti uz pomoć DNK analize, što će se nadam se i desiti jednog dana. Do skoro je ovaj vid istraživanja bio samo misaona imenica, a sada već predstavlja nešto što je dostupno gotovo svakom ko želi da sazna nešto više o svom poreklu, kao i to da proveri ono što zna o svom poreklu da li je zaista istinito ili je plod nečije mašte i rezultat činjenice da je naš narod kroz vekove bio nepismen i isključivo usmenim putem prenosio predanja, koja su neretko ispadala na kraju nešto slično kao ona dečija igra gluvih telefona gde se kroz nekoliko stotina godina verovatno dešavalo i to da je dolazlo do pogrešno upamćenih ili pogrešno prenetih podataka.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #5 послато: новембар 27, 2014, 09:38:00 поподне »
Књига "Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена" аутора Бранислава Ђурђева издата је 1984. године, а у њој су кориштени његови радови објављивани од 1954. до 1979. године. У тој књизи је објављен и наведени попис џемата кнеза Вуксана (у делу књиге у ком је чланак из 1969. године).

Ђурђев наводи да је лично у Ровцама забележио предање (генеалогију) о оснивачима племена Никша-Гојак-Булат-Вуксан (каже да му је такво предање потврдио Митар Влаховић), а затим помиње да је Шобајић у раду из 1938. године пренео легенду о Никшином убиству бана Угрена у Жупи Никшићкој. Један од Никшиних синова, Гојак, се тада наводно доселио у Ровца, а остали су преузели вођство међу Никшићима.

Поделу Ровчана (потомака Гојака) на четири главне породице Ђурђев узима као општепознату ствар. Питање је само од када је то општепозната ствар, и постоје ли неки савременији дефтери који документују гранање ровачких породица. Ђурђев иначе сматра да су власи Никшићи вероватно били катун пореклом из околине Подгорице (Никши/Никчи у Климентима).

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #6 послато: новембар 27, 2014, 10:01:53 поподне »
Ђурђев иначе сматра да су власи Никшићи вероватно били катун пореклом из околине Подгорице (Никши/Никчи у Климентима).
On to samo pretpostavlja zbog nekog pisanog izvora gde se pominju Nikšići u neposrednoj blizini Podgorice, pa pretpostavlja da se radi o Nikčima iz plemena Klimenti. Nije isključeno ali lično sumnjam da postoji ta veza Nikča sa Nikšićima.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #7 послато: новембар 27, 2014, 10:26:48 поподне »
Књига "Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена" аутора Бранислава Ђурђева издата је 1984. године, а у њој су кориштени његови радови објављивани од 1954. до 1979. године. У тој књизи је објављен и наведени попис џемата кнеза Вуксана (у делу књиге у ком је чланак из 1969. године).

Ђурђев наводи да је лично у Ровцама забележио предање (генеалогију) о оснивачима племена Никша-Гојак-Булат-Вуксан (каже да му је такво предање потврдио Митар Влаховић), а затим помиње да је Шобајић у раду из 1938. године пренео легенду о Никшином убиству бана Угрена у Жупи Никшићкој. Један од Никшиних синова, Гојак, се тада наводно доселио у Ровца, а остали су преузели вођство међу Никшићима.

Поделу Ровчана (потомака Гојака) на четири главне породице Ђурђев узима као општепознату ствар. Питање је само од када је то општепозната ствар, и постоје ли неки савременији дефтери који документују гранање ровачких породица. Ђурђев иначе сматра да су власи Никшићи вероватно били катун пореклом из околине Подгорице (Никши/Никчи у Климентима).

Лепеничанине, свака част на проналаску. И ја сам негдје имао на компјутеру ову књигу од Ђурђева, али ми није пало на памет да је погледам. Ђурђев није користио Аличићев превод већ је сам преводио турске дефтере, па и спомињани херцеговачки. Његови подаци за Нахију Ровци су практично исти као и Аличићиви, само што је код Ђурђева рецимо Срезоје Срезоје, а не Стрзоје. Како год, у праву си за ово што пишеш о констатацијама Ђурђева. Више од приче о Гојаку, Никши и Немањићима, мене интересују ова четири Гојакова сина, јер се они једино и помињу попису. Колико видим Ђурђев  управо за дио о Срезоју, Шћепану, Влаху и Булату, цитира и Шобајићев чланак у Народној енциклопедији том III (то би требала бити међуратна енциклопедија српско хрватска словеначка из 1925, има је на арцхиве.орг, па ћу погледати). Ђурђев је ипак ауторитет и не вјерујем да би тврдио нешто у шта није сигуран. Сем тога не вјерујем да је прије Ђурђева било ко гледао турски попис нахије Ровца из 1477. , поготово не прије Другог свјетског рата што нас доводи до закључка да су Ровчани заиста 500 година успјели да сачувају успомену на конкретне особе, своје претке из 15. вијека. Мени су овакве ствари заиста задивљујуће.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #8 послато: новембар 27, 2014, 11:10:30 поподне »
Цитат
Колико видим Ђурђев  управо за дио о Срезоју, Шћепану, Влаху и Булату, цитира и Шобајићев чланак у Народној енциклопедији том III

Синиша, легенда изгледа има неку старину.

Међутим, као што рекох, ја не верујем у тачност легенди док све четири гране не ураде ДНК тест.

Такође ће бити врло занимљиво видети има ли генетске везе међу бројним одсељеним Никшићима-Требјешанима (слава свети Лука), фасцинантно је колико их има посвуда, просто да човек не поверује да су сви и генетски блиски.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #9 послато: август 26, 2015, 09:52:31 поподне »

Шћепановић, село Вишње, Ровца, слава Лучиндан, I2a Динарик Југ

Шћепановић би требао бити потомак Никшића. Раније смо спомињали једног Булатовића из теста без маркера који је такође I2a Din. Међутим још интересантније је да Шћепановић показује блискост са још једном породицом која слави Лучиндан, а по предању припада племену Никшића, а то су Бечановићи из Гунцата код Крагујевца. Бечановића и данас има у Никшићкој жупи. Бечановић и Шћепановић имају 3 маркера разлике на упоређених 19 маркера, међутим имају заједничку карактеристичну ниску вриједност на маркеру 458=16.

Управо због тога груписао сам их заједно на Пројекту и означио као род Никшића.

Занимљиво је да су им блиске још неке породице из тог краја које се спомињу као потомци племена Риђана(Јахуре). Треба још видјети какава је веза Риђана и Никшића, да ли су случајно били уједињени под војводом Грданом крајем 16. вијека, или су Никшићи само огранак Риђана...
« Последња измена: август 27, 2015, 12:56:32 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2283
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #10 послато: август 26, 2015, 11:06:42 поподне »
Баш вечерас смо додали у Дигиталну библиотеку портала Порекло чланак Богумила Храбака "Риђани" (Зборник за историју БиХ, бр. 3): https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEVV9YbFRzLXBGTzg/view
« Последња измена: август 26, 2015, 11:11:15 поподне админ »

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #11 послато: август 27, 2015, 12:05:09 пре подне »
Бечановић и Шћепановић имају 3 маркера разлике на упоређених 19 маркера, међутим имају заједничку карактеристичну ниску вриједност на маркеру 458=16.
Ја видим разлику само на вредностима два маркера.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #12 послато: август 27, 2015, 12:22:59 пре подне »
Све ОК скапирао сам.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7909
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #13 послато: август 27, 2015, 09:16:26 пре подне »
Сјајно. Имамо Бечановића (Никшићи Жупљани) и двојицу Ровчана Гојаковића. Био је и онај један са презименом Никшић И2а (само презиме, опет, не мора ништа да значи, али можда указује на племенско порекло). Пристојан материјал за неке (прелиминарне) закључке.
Према предању, Никшићи и Риђани нису истог порекла. Напротив, Никшићи су најурили Риђане из Никшићког поља. Али, можда је то предање само оправдање за заузимање нечије земље. Никшићи би лако могли бити огранак Риђана. У сваком случају, сигурно је део Риђана остао и вероватно је асимилиран од Никшића.
Предање каже да је предак Никшића дошао из Грбља. Ђурђев смешта племе Никшића у Доњу Зету. Можда и не постоји веза између средњевековних Никша / Никча у Зети и Никшића, можда је слично име пука случајност. Опет, у време кад се помињу Никшићи, та „влашка“ племена и ратничке дружине су често мењала станиште.
Цело то подручје је географски јако мало, па релације Зета - Грбаљ - Никшић не морају ништа нарочито да говоре. Сама ХГ би могла да укаже да су Никшићи изворно одатле негде - Херцеговина, западни део ЦГ.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7909
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #14 послато: август 27, 2015, 09:24:42 пре подне »
Ево шта пише Божидар Кљајевић, ко су Никшићани међу познатима:

"...Касније је од породица расељених из Никшићке Жупе и Роваца поникао повелики број познатих личности. Набројаћемо овде само, илустрације ради:
Гаврило Рајић Рашковић, српски патријарх у Пећи (1648-1656); Сима Милутиновић Сарајлија, учитељ Његошев, песник и историчар; Стеван и Петар Добрњац, војводе Карађорђеве из пожаревачког краја; архимандрит Хаџи Милентије Симеуновић Никшић из љубићког краја; Анто Богићевић, војвода Карађорђев из лозничког краја; Миливоје Блазнавац Петровић, министар и намесник српске владе, из села Блазнаве у Јасеници; чувени трговац Милутин и његов син Илија Гарашанин (писац Начертанија), из села Гараша у Јасеници; капетан Миша Анастасијевић, велики српски задужбинар; ужички владика Јанићије Нешковић Јања, обновитељ Жиче; кнез Теодосије из Орашца, који беше први предлаган за вођу Првог српског устанка; архимандрит манастира Боговађа Хаџи-Рувим и војвода Карађорђев Петар Николајевић Молер, стриц и синовац, од братства Хаџића из ваљевског села Бабине Луке; Јанко Катић, Карађорђев војвода из космајског села Рогача; устанички војвода Тома Вучић Перишић и његов брат од стрица архимандрит Милентије Павловић, из Груже; прота Захарија из чувеног села Кремна; Јован Скерлић, критичар и књижевник; кнежеви Грбовићи у ваљевском селу Мратишићу; жена Карађорђева Јелена, од братства Јовановића из села Маслошева у Јасеници; кнегиња Љубица, од братства Вукомановића из таковског села Срезојевца; краљица Драга, од братства Луњевица–Милићевића из таковског села Луњевице; Љуба Стојановић, филолог и политичар; војвода Степа Степановић, знаменити српски војсковођа; Васа Чубриловић, историчар; Иван Мештровић, вајар; генерал Вељко Кадијевић; ботаничар Јосиф Панчић, први председник Српске краљевске академије; академик Душан Каназир; академик Петар Влаховић; песник Алекса Шантић; песник Матија Бећковић; песник Добрица Ерић; академик Јован Рашковић; књижевник Миодраг Булатовић; књижевник Бранко Ћопић; афористичар Миодраг Булатовић Виб; песник Слободан Ракитић; др Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке; др Зоран Ђинђић, покојни председник Владе Србије; Драган Ђилас, градоначелник Београда; Ненад Чанак, политичар; Милован Ђилас, књижевник и политичар; Вељко Влаховић, политичар и револуционар; Петар Велебит, политичар и револуционар; глумице Снежана Никшић и Весна Чипчић; глумци Гојко Шантић, Ненад Окановић и Небојша Кундачина; психолог Жарко Требјешанин; адвокат Бранислав Тапушковић; новинар Василије Тапушковић; академик Душан Оташевић, сликар; новинар Стеван Никшић; кошаркашки тренер Богдан Тањевић и кошаркаши Миховил Накић, Никола Пековић и Дејан Котуровић; фудбалери Ратомир Дујковић, Јосип Скоблар, Душан Савић, Фахрудин Мушовић, Аљоша Асановић, Марко Млинарић, Ненад Милијаш, Душан Баста, као и Спајић, Шкрбић, Рамљак, Бркљач, Билић, Пецељ, Баждаревић, Јокановић, Ракитић; одбојкаши Грбићи, отац Милош и синови Никола и Владимир; браћа Никићи, одбојкаш Милош и ватерполиста Слободан; боксерски шампион Саво Пушица; велики српски гуслар Бошко Вујачић; привредници Вук Хамовић и Миодраг Костић; певачице Лепа Лукић, Емина Јаховић, Ана Кокић, Јелена Броћић, Ивана Селаков, певачи Жељко Јоксимовић, Петар Грашо..."
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7909
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #15 послато: август 27, 2015, 09:28:04 пре подне »
А има и онај Бечановић, фудбалер, што је играо у Партизану пре 10-15 година.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #16 послато: август 27, 2015, 11:20:34 пре подне »
Цитат
капетан Миша Анастасијевић

Тај Божидар Кљајевић изгледа није озбиљан. Списак је ипак превише дуг и неселективан да би се озбиљно схватио.

Не знам одакле му претпоставка за Мишу Анастасијевића.

Писао сам већ да га и Цинцари присвајају без неких аргумената.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7909
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #17 послато: август 27, 2015, 11:51:08 пре подне »
Тај Божидар Кљајевић изгледа није озбиљан. Списак је ипак превише дуг и неселективан да би се озбиљно схватио.

Не знам одакле му претпоставка за Мишу Анастасијевића.

Писао сам већ да га и Цинцари присвајају без неких аргумената.

Да, није само капетан Миша, има ту још збуњујућих имена. Нпр, Јосиф Панчић.
А није ставио нпр. једног Светог Стефана Пиперског...
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #18 послато: август 27, 2015, 12:49:33 поподне »
Сјајно. Имамо Бечановића (Никшићи Жупљани) и двојицу Ровчана Гојаковића. Био је и онај један са презименом Никшић И2а (само презиме, опет, не мора ништа да значи, али можда указује на племенско порекло). Пристојан материјал за неке (прелиминарне) закључке.
Према предању, Никшићи и Риђани нису истог порекла. Напротив, Никшићи су најурили Риђане из Никшићког поља. Али, можда је то предање само оправдање за заузимање нечије земље. Никшићи би лако могли бити огранак Риђана. У сваком случају, сигурно је део Риђана остао и вероватно је асимилиран од Никшића.
Предање каже да је предак Никшића дошао из Грбља. Ђурђев смешта племе Никшића у Доњу Зету. Можда и не постоји веза између средњевековних Никша / Никча у Зети и Никшића, можда је слично име пука случајност. Опет, у време кад се помињу Никшићи, та „влашка“ племена и ратничке дружине су често мењала станиште.
Цело то подручје је географски јако мало, па релације Зета - Грбаљ - Никшић не морају ништа нарочито да говоре. Сама ХГ би могла да укаже да су Никшићи изворно одатле негде - Херцеговина, западни део ЦГ.

Поред овог рада од Храбака, квалитетнији рад о Риђанима написала Đurđica Petrović, " Srednjovekovni Vlasi na teritoriji današnje Crne Gore - primer Riđani"

Такође не треба заборавити ни чињеницу да су Никшићи дошљаци на подручју жупе Грачанице, касније Никшићке жупе. У турском попису из 1468. помиње се влашка нахија Никшићи у околини Бијелог Поља. Требало би видјети у каквој вези је овај спомен Никшића са племеном Никшића. Да ли су турска освајања помјерила влахе Никшиће из околине Бијелог Поља према Жупи Никшићкој, или је та веза старија?




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #19 послато: август 27, 2015, 01:19:23 поподне »
Занимљив рад турског аутора управо о нахији Никшића на Лиму. Заправо се ради о областима горњег и доњег Колашина у Црној Гори. Никшићи су ту забиљежени као  племе, породица у статусу Влаха у турским пописима у 15. вијеку. С обзиром да се у области Горњег Колашина, наслањају на област Никшићке жупе и Роваца, мислим да је логично повезати ову групу влаха Никшића са племеном Никшићима из каснијег периода.

http://www.ceeol.com/aspx/getdocument.aspx?logid=5&id=a9e14ce3-c44a-4ae7-b35c-d862be2b247d