(Други део)
Са овог становишта, миграција предака Радуловића и Ђиласа најпре према Потарју, а затим крајем XIV века и засебна миграција претка Ђиласа у жупу Грачаницу, делује више него извесно. Ову слику додатно учвршћује и предање прибраћеног рода
Чворовић из Заграда у Жупи досељењу њиховог претка из Потарја, које је сада, резултатима Радуловића и Ђиласа, добило конкретну генетичку верификацију (реф: М. Пековић, рад
Никшићка Жупа, Београд, 1974, стр. 46.).
Посебно је значајан податак да се у катастиху манастира Добриловина из XVII века, међу појединим Тарским Никшићима приложницима манастиру, поред кнеза Радича Милошевића из села Плана, помињу и
протопоп Радул и кнез Војин Радуловић - врло могући преци данашњих Радуловића (реф. Љ. Стојановић,
Стари српски записи и натписи, Београд 1902, Државна штампарија Краљевине Србије, стр. 277.). Посебну тежину има податак о протопопу Радулу, будући да је његова кућа, као приложница манастиру, била у
селу Бистрици, смештеном између Мојковца и Колашина, што у потпуности кореспондира са предањем (Б. Шекуларац,
Добриловина и Добриловински Катастих, Мојковац 1988, стр. 52).
РОД ТОМИЋИWGS резултат
Томића из Шутаца код Љига (
Y250780*) показао је да ово братство не потиче од Никшића Ровчана -
Гојаковића, будући да је добијена пуна генетичка профилизација Ровчана. Исто тако, резултат искључује порекло од Никшића Жупљана -
Гезимировића, што је потврђено WGS резултатом
Јоковића из Бјелошевине (
Y250780*). Додатну потврду пружило је и тестирање
Томића из
Кута (
Y250780+) на седам SNP новела Томића из Шутаца, где су
сви резултати били негативни.
С обзиром на новодобивене и веома значајне геномске податке, који се не могу игнорисати, као и на чињеницу да је у Шутцима забележен најстарији помен Михаила Томића с почетка 19. века (који, међутим, није родоначелник братства), може се закључити да даље порекло овог братства води из села Лепенац код Мојковца. Овакво мишљење потврђује и историјски податак из друге половине XVII века, да је кућа
кнеза Мартина Томића из Лепенца била међу приложницима манастира Добриловине, и то у својству припадника
Тарских Никшића (Б. Шекуларац, реф:
Добриловина и Добриловински Катастих, Мојковац 1988, стр. 56.).
РОД ТАРСКИХ НИКШИЋА У СЕЛУ ПРОШЋЕЊЕ КОД МОЈКОВЦАИсправите ме ако грешим, више пута сте као очитог припадника Ваше хаплогрупе
Y134578 наводили
Васиљевића из Чумића. Међутим, његов резултат је показао супротно - он је припао управо роду Никшића
FT190799, тачније подграни Y189944>Y483870>A34088>
Y336366, коју заједно са њим чини WGS тестирани
Јовановић из Прошћења код Мојковца:
https://www.yfull.com/tree/I-Y336366/Даље, овом огранку припадају и друге породице из Прошћења, међу којима се посебно истиче резултат братства
Минић, којe је испало позитивно на
А34088, SNP који управо дефинише
Y336366. За Миниће имамо поуздане податке у историјским изворима крајем XVII века:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg194334#msg194334У Османлијским документима из 1694. године наилазимо на
кнеза Мину, родоначелника овог братства. У једном документу (22. јануара 1694), који је написао пљеваљски кадија Абдул Фетах, међу кнежевима „нахије Никшићке“ наводи се и кнез Мина, који заједно са другим кнезовима упућује посланство у Истанбул ради плаћања харача. У другом документу (23. јула 1694) забележено је да је кнез Мина, син Алексе из села Прошћења у Никшићу, водио спор са кнезом Јоксимом, сином Рабреновим из Вранеша, поводом причињене штете у месту Жари (реф: Глиша Елезовић, рад
Турски споменици, Књига 1, Београд 1940. год., стр. 865-866.).
Ови извори, заједно са генетским налазима, јасно показују да се ради о засебној подграни, издвојеној у оквиру Тарских Никшића, која је својим историјским и генеалошким контекстом везана управо за простор Потарја. Осим тога, они сведоче да је цела грана Y336366, а тиме и братство Минића, имала изразит друштвени углед у време када се обликовала историјска судбина Потарја (као што је добро познато на основу најранијих османских дефтера који датирају из XV и XVI века,
село Прошћење је било саставни део
Нахије Никшићи (реф: Х. Оруч, рад
Нахија Лимски Никшићи у границама Босанског и Херцеговачког Санџака у 15. и 16. стољећу објављен у склопу
Хисторијска трагања, Октобар 2012., стр. 155-180)).
Закључак: Сумирајући ове представљене податке, може се са сигурношћу констатовати да се генетички и историјски извори међусобно и складно надопуњују и потврђују у изградњи целовите слике о пореклу и разгранавању
Тарских Никшића, као и о вишевековном континуитету значајних огранака Никшићког рода у Потарју.
Додатно, у више наврата помињана су и очекивања о исељеним Тарским Никшићима „
Колашинцима“ из Босуте.
Ево једног таквог очекивања, управо у коментару у којем сте најавили и тестирање Васиљевића из Чумића:
У Yseq-у имамо узорак Васиљевића из Чумића, који су од Лучинштака из Овсишта, а који имају све предиспозиције да су Y134578, а можда и Y134582. Такође се надам и ускоро резултату "Колашинаца" из Босуте.
Резултат је добијен, сврстао их је јасно у
FT190799, односно у род Никшића:
РАДОВАНОВИЋ-КОЛАШИНАЦ, Босута, Аранђеловац, FT190799+, Y250780-