Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 113191 пута)

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #940 послато: децембар 29, 2020, 06:10:01 поподне »
Сад сам се присетио, иако су Гагаузи туркијски народ, они су православци, па је вероватно неки Србин оженио Гагаускињу , и његови су добили то презиме

Моје мишљење је ипак да Сирф има везе са чињеницом да су тако Бугаре називали Власи (потоњи Румуни) на левој обали Дунава и Добруџи. Сирф је попут осталих Бугара и "нединараца" у оквиру FT14506, највероватније доказ правца кретања словенске масе преко доњег Дунава, у оквиру којег се налазио и добар део PH908. Као што можемо претпоставити за неког ко се презива Сремац или Сремчевић, да су прелазили Саву, па поново се враћали у Срем, тако нешто се може претпоставити и за Сирфа (Сирфоглуа).

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5507
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #941 послато: децембар 29, 2020, 06:15:11 поподне »
Моје мишљење је ипак да Сирф има везе са чињеницом да су тако Бугаре називали Власи (потоњи Румуни) на левој обали Дунава и Добруџи. Сирф је попут осталих Бугара и "нединараца" у оквиру FT14506, највероватније доказ правца кретања словенске масе преко доњег Дунава, у оквиру којег се налазио и добар део PH908. Као што можемо претпоставити за неког ко се презива Сремац или Сремчевић, да су прелазили Саву, па поново се враћали у Срем, тако нешто се може претпоставити и за Сирфа (Сирфоглуа).
Мени то све има логике кад се укупно гледа FT14506 , али једино ми је спорна старост саме Y52621 која залази у осми век отприлике, да би се независно слила и у српски и у бугарски корпус. Сувише ми је то касно за такав сценарио
« Последња измена: децембар 29, 2020, 06:16:43 поподне ДушанВучко »


Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1880
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #942 послато: децембар 29, 2020, 06:16:22 поподне »
Успео си да ступиш у контакт са њим? :)

Покушавао сам неколико пута, али безуспјешно.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1880
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #943 послато: децембар 29, 2020, 06:18:25 поподне »
Моје мишљење је ипак да Сирф има везе са чињеницом да су тако Бугаре називали Власи (потоњи Румуни) на левој обали Дунава и Добруџи. Сирф је попут осталих Бугара и "нединараца" у оквиру FT14506, највероватније доказ правца кретања словенске масе преко доњег Дунава, у оквиру којег се налазио и добар део PH908. Као што можемо претпоставити за неког ко се презива Сремац или Сремчевић, да су прелазили Саву, па поново се враћали у Срем, тако нешто се може претпоставити и за Сирфа (Сирфоглуа).

Ови конкретни Сирфови из Томаија, а то је тамо прилично разграната гагауска породица, донијели су презиме Сирфоглу из Бугарске. Такве су бар податке оставили.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 451
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #944 послато: децембар 29, 2020, 06:23:37 поподне »
Мени то све има логике кад се укупно гледа FT14506 , али једино ми је спорна старост саме Y52621 која залази у осми век отприлике, да би се независно слила и у српски и у бугарски корпус. Сувише ми је то касно за такав сценарио
Није касно. Пример је братска BY191770, чији ће најновији TMRCA бити око 1000-1100 година.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5507
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #945 послато: децембар 29, 2020, 06:30:50 поподне »
Није касно. Пример је братска BY191770, чији ће најновији TMRCA бити око 1000-1100 година.
И касније су прелазили у друге корпусе, али касно је да се независно једни од других, нађу гране које су настале на Балкану и код једних и код других...овде се ради о томе да је Y52621 могла да настане само код Срба или код напр. Бугара, а никако и код једних и код других
« Последња измена: децембар 29, 2020, 06:32:49 поподне ДушанВучко »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #946 послато: децембар 29, 2020, 06:31:36 поподне »
Мени то све има логике кад се укупно гледа FT14506 , али једино ми је спорна старост саме Y52621 која залази у осми век отприлике, да би се независно слила и у српски и у бугарски корпус. Сувише ми је то касно за такав сценарио

Када је TMRCA на таквој граници каква је 1250, односно 1300 година, како је било последњи пут, само 100 година узводно, мења ствари. А 100 година горе-доле код израчунавања TMRCA је статистичка грешка....

Можда је ово више за ону другу тему, али очито да је основу те словенске масе чинио Z17855 и PH908. Они су вероватно били племенски одвојени, али опет чинили једну већу целину. На том кретању и преласку доњег Дунава, пре свега носиоца хаплогрупе Z17855, било је и делова од PH908, док је главнина наставила ка западу.... овде треба додати и разне R1a гране, које би имале сличан образац кретања, али нисам много око тога обраћао пажњу. Вероватно да их има.

Ови конкретни Сирфови из Томаија, а то је тамо прилично разграната гагауска породица, донијели су презиме Сирфоглу из Бугарске. Такве су бар податке оставили.

Није спорно. Зато и рекох да могу бити попут наших који носе презиме Сремац, које нису добили у Срему, већ са друге стране Саве. Тако су и Сирфови преци могли бити Бугари, који су живели у Влашкој, са леве стране Дунава, где су добили тај назив, а затим се вратили у Бугарску. Касније су из Бугарске са презименом Сирфоглу и у оквиру Гагауза одселили на север.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5507
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #947 послато: децембар 29, 2020, 09:12:02 поподне »
Мислим да је код Сирфа јасно, јер је имао презиме Сирфоглу, а припадник је Y52621 која се јавља само код Срба...Може да се исконструише сценарио који је Милош рекао, није немогућ, али шансе за то су у теорији само, јер која вероватноћа може да буде да се то деси, па да се неки Бугарин врати у Бугарску и где ће добити ново презиме које ће се поклопити са генетским резултатом који није нађен код Бугара, него искључиво код Срба? Друго што би упућивало на искључиво српски корпус је резултат  гране која је нађена у Италији, а где би се радило о експедицији из Захумља у првој половини 10. века, за време Михајла Вишевића...претпостављам да је присуство у Захумљу барем дела Y179535 , у коме је био и огранак из ког ће настати и Y52621, од самог почетка насељавања Словена у тај део Балкана, тј. да ова грана није била присутна у неком српско-бугарском међупростору неколико векова после доласка на Балкан (јер присуство у Италији из 10. века то негира)...Зато сам скептик што се тиче налажења Y52621 код Бугара (осим ако неко у каснијим вековима није прешао у бугарски корпус), али не верујем да је настала на неком међупростору , где би део прешао у српски, а део у бугарски корпус...Ипак ми је Захумље "фаворит" за настанак ове подгране Y52621 :)
« Последња измена: децембар 29, 2020, 09:13:51 поподне ДушанВучко »

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1880
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #948 послато: децембар 29, 2020, 09:21:48 поподне »
Мислим да је код Сирфа јасно, јер је имао презиме Сирфоглу, а припадник је Y52621 која се јавља само код Срба...Може да се исконструише сценарио који је Милош рекао, није немогућ, али шансе за то су у теорији само, јер која вероватноћа може да буде да се то деси, па да се неки Бугарин врати у Бугарску и где ће добити ново презиме које ће се поклопити са генетским резултатом који није нађен код Бугара, него искључиво код Срба? Друго што би упућивало на искључиво српски корпус је резултат  гране која је нађена у Италији, а где би се радило о експедицији из Захумља у првој половини 10. века, за време Михајла Вишевића...претпостављам да је присуство у Захумљу барем дела Y179535 , у коме је био и огранак из ког ће настати и Y52621, од самог почетка насељавања Словена у тај део Балкана, тј. да ова грана није била присутна у неком српско-бугарском међупростору неколико векова после доласка на Балкан (јер присуство у Италији из 10. века то негира)...Зато сам скептик што се тиче налажења Y52621 код Бугара (осим ако неко у каснијим вековима није прешао у бугарски корпус), али не верујем да је настала на неком међупростору , где би део прешао у српски, а део у бугарски корпус...Ипак ми је Захумље "фаворит" за настанак ове подгране Y52621 :)

Треба имати у виду да су облик презимена Сирф и Сирфоглу могли да створе само Гагаузи по правилима свог турског језика. То презиме у таквом облику је настало међу Гагаузима. Да су га давали Румуни или Молдавци облик би вјероватно био Сирбул или Сарб.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 451
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #949 послато: јануар 11, 2021, 04:23:19 поподне »
Настављамо и у 2021. години са тестирањем потенцијалних Никшића на Y189944 (YSEQ, Немачка)  :). Новогодишњи сет поручених тестова:

Срећковић, Лучиндан (Ресник/Крагујевац)

Тодор Радивојевић, Лепеница (1911.):
"Село Ресник, постанак села: Ресник је основан у доба Прве сеобе (1690), пре око 210 година. Основала су га три рода, Вилиповићи, Несторовићи-Комненовићи и Павловићи-Манасићи. Они данас у селу имају 149 домова што је скоро половина од укупног броја сеоских кућа..

Породице досељене од 1690. до 1736. год. закључно:

Редни број: 58. Презиме породице: Павловић. Место порекла: Никшићка Жупа. Крсна слава: Свети Лука. Број кућа: 78

Огранци:
Манасићи 23к. (од којих су Недељковићи–Миловановићи 13, Васиљевићи 5, Милојевићи 5),
Јањићи 14к. (Ђорђевићи 4, Урошевићи 4, Јањићи 3, Милутиновићи 2, Живковићи 1),
Јаћимовићи 14к. (Мијајловићи 6, Ђорђевићи 2, Матејићи 2, Симићи 2, Степановићи 2),
Ранђићи–Миловановићи 9к. (Николићи 4, Стевановићи 3. Тодоровићи 2),
Ђорићи 7к.,
Ристићи–Баџаковићи 7к. (Миливојевићи 3, Лекићи 2 и Срећковићи 2),
Лекићи (Алексијевићи) 2к., 
Радићи (Николићи) 2к."

Tестирани Срећковић је пре неколико месеци пронашао код једног старијег човека у селу папире о пореклу њихове фамилије, под насловом "Расељени Никшићи - Требјешани". Узео је документа, ископирао и задржао један примерак за себе. Аутор је у првом делу свакако користио издања неких историчара и етнографа који су писали о пореклу племена Никшића, мада има и неких интересантних информација о појединим, никшићким огранцима, мени непознатих, док је у другом делу стављен акценат на село Ресник и фамилију Срећковић.

Вукомановић, Лучиндан (Срезојевци, Горњи Милановац)

Миленко С. Филиповић, Таково (1960.):

"Највећи род или родовску групу у селу чине Вукомановићи
(Лучиндан). Пореклом су од Никшића. Један од њих ми је рекао да су
постали „од Црне Горе, Босне и Херцеговине“. Знају да је неки огранак
њихова рода давно отишао у Русију. Значајно је да свима Вукомановићима
и њиховим огранцима и данас кумују Мандићи из Премића код Чачка,
и то кумство потиче из времена кад је Гвозден Мандић крстио каснију
књегињу Љубицу. Од предака браће Вука, Сима, Дмитра, Петра и
Ђорђа – род се после веома намножио."

Отац тестираног Вукомановића, покојни Андрија М. Вукомановић је 1979. године издао књигу о селу Срезојевци, коју сам добио на поклон пре неколико месеци. О пореклу фамилије, Андрија је у књизи навео помало фантастичне конструкције Стева Чутурила из Готског алманаха из 1869. године, по којем Вукомановићи воде порекло са Косова, негде око Пећи, од неког Богдана Вукмана, из 10. века и Радоја Ускоковића, за које каже: "У јужној подгорини Рудника око већ поменутих Милићевића и Луњевица под Вујном у 18. веку насељени су њихови блиски сродници од Никшића, Вукомановићи у Срезојевцима и Милојевићи у Љутовници, сада велике и имућне породице." Интересантно је да и Луњевице из истоименог села, које помиње Ускоковић, везују своје порекло за Косово и Пећ: https://www.poreklo.rs/2015/01/14/poreklo-prezimena-selo-lunjevica-gornji-milanovac/. Мислим да се овде ради о Срезојевићима, ровачком братству чији је један огранак стигао преко Косова и Метохије у овај део Србије, вероватно половином 17. века (индикатор за такав закључак би могао бити и сам назив села - Срезојевци).

Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Колашин (1989.г.), у једном делу о одсељеним Срезојевићима из Роваца, након сукоба и извршене освете над племеном Васојевића (1612-1613. године) пише:
"Населили су се већином у околини Мојковца, Бијелог Поља и Пријепоља, а било их
је који су допирали до Чачка, гдје и данас постоји село Срезојевци."
Ако се погледа родослов Вукомановића, Дмитар је рођен 1748. године, његов отац је био Сретен, Сретенов Гаврило, Гаврилов Саво, а Савов Вукоман, први досељеник и родоначелник породице Вукомановић. Дакле, уколико је родослов тачан и уколико би рачунали 30 година за просек између генерација, Вукоман би по том прорачуну требао бити рођен око 1630. године, што се уклапа у период одсељења Срезојевића из Роваца.

Можда и најзначајнија личност ове породице била је кнегиња Љубица, супруга кнеза Милоша Обреновића (да ни са припадницама Никшићког рода нема шале, схватио је то и сам кнез :) ) :
http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Вукомановић и Срећковић већ неко време прате наша истраживања на форуму и у случају потврде припадности роду Никшића, наставиће са даљим тестирањима.

Рацковић, Лучиндан (Љубић, Чачак)

Радоје Ускоковић, Исељени Никшићи (1924):

"Од Никшића, сем скорашњих досељеника већ поменутих, у чачан. Поморављу има их, досељених у 18. веку из Ст. Влаха, више Краљева под Јелицом око 20 кућа Пејовића и Васиљевића у Петњици, Премећи, Мршинцима, Врдилима и Дракчићима, преко Мораве под Котлеником у Цветкама до 15 кућа Вуковића, Станковића, Јањића и Протића, и у Љубићу око 30 кућа једне породице сродне са Јововићима у Мочиоцима. Из Поморавља пресељених има их 10—12 кућа у гружанским селима: Пајсијевићу (Васиљевићи) и Грабовцу и Каменици (Маринковићи)."

Овај део ми је интересантан пошто се помињу Јововићи из Мочиоца, који би требали да су блиски са мојима. Иако Ускоковић не наводи тачно о којој је породици у Љубићу реч, могуће је да се ради о Рацковићима. Тестирани ми је пренео информацију да на надгробном споменику њиховог првог претка пише да је дошао из Херцеговине, као и то да у Љубићу има још 10-так породица са славом Св. Лука, па уколико Рацковић буде негативан на никшићке мутације Y189944 и FT190799, покушаће да анимира остале Лучинце за тестирање.

Хвала уреднику Нинославу Кузмановићу на подршци и подели сазнања о овој породици.
« Последња измена: јануар 11, 2021, 04:34:17 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 451
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #950 послато: јануар 11, 2021, 05:42:15 поподне »
Иначе, пошто им први нису стигли на адресе поново су из Немачке послати нови комплети за узимање брисева Пековићу (село Ливеровићи, Никшић) и Дачевићу (село Облатно, Никшић), који су јесенас поручили Y189944.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5507
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #951 послато: јануар 11, 2021, 06:34:52 поподне »
Сродници Баџаковића који се помињу у Реснику, би требало да буду и Баџаковићи из Јагњила код Младеновца:
Janko Badžak (1889-1845) bio je pre rata najugledniji građanin naše varoši. Njegov deda Janko Badžaković iz Jagnjila, najbogatiji Šumadinac i poslanik za vreme kralja Milana, jedan je od osnivača varoši Mladenovac, a Jankov otac Ljubomir, čije je ime uklesano na spomeniku u centru grada, bio je takođe poslanik u skupštini Kraljevine Srbije. Janko je odmah posle rata osuđen od nove vlasti na montiranom suđenju, zatim linčovan i streljan u svom gradu.
https://mladenovcani.com/badzakova-vila/
https://plavusin-kutak.com/kako-je-janko-badzak-nadmudrio-djordja-vajferta/
OD NIKŠIĆA DO JAGNJILA

Familija Badžak iz Jagnjila najbogatija je u mladenovačkom kraju još od vremena Prvog srpskog ustanka. Po predanju prapredak familije je Vesa iz Župe Nikšićke čiji se potomak Badža Vesić, po čijem nadimku nastaje prezime Badžak, posle najezde Turaka doselio se na zapustelu zemlju sela Jagnjila i zauzeo teritoriju od čitavih 1.000 hektara. Badžin sin Mihailo bio je knez jagnjilski i ustanik 1804, Mihailov unuk Janko, onaj koji je naljutio Đorđa Vajferta, poslanik Milana Obrenovića, a Jankovi unuci, Janko i Milan Badžak, narodni poslanici Kraljevine Jugoslavije.
Stari Janko Badžak, sa ženom Krunom i sinovima Ljubom i Aleksom

https://www.blic.rs/vesti/reportaza/kralj-se-umesao-zbog-kapare/wml6nbs
« Последња измена: јануар 11, 2021, 06:40:23 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 514
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #952 послато: јануар 11, 2021, 11:56:24 поподне »
Вукоман би по том прорачуну требао бити рођен око 1630. године, што се уклапа у период одсељења Срезојевића из Роваца.

Вукоман се у Срезојевце вероватно доселио као старији човек јер у Срезојевцима сигурно нису били пристуни пре 1690. године. Треба проверити када се први пут Срезојевци помињу под тим именом. Ако се помињу пре 1690. године, онда могућност да су Вукомановићи од Срезојевића из Роваца отпада. Мени та варијанта о пореклу Вукомановића из Роваца свакако делује најмање вероватно, као и ово повезивање са Пећким крајем и Косовом (јер у крају из којег су Вукомановићи досељеника Косовско-метохијске струје скоро па да уопште ни нема, притом то предање бележи Миленко Филиповић који за још неке породице из тог краја бележи крајње чудна предања о пореклу). Склонији сам Ускоковићевој варијанти да су Вукомановићи ако уопште припадају роду Никшића досељени у Срезојевце са подручја Жупе Никшићке, пре свега из разлога што Ускоковић тај податак бележи пре Миленка Филиповића а и поузданији је од њега.

то да у Љубићу има још 10-так породица са славом Св. Лука

Љубић је као приградско насеље Чачка након другог светског рата добрим делом насељен са подручја Нове Вароши, Сјенице, Ивањице итд. па би самим тим требало проверити колико су дуго те остале породице присутне у самом Љубићу.
« Последња измена: јануар 12, 2021, 12:06:15 пре подне Лука »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 451
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #953 послато: јануар 12, 2021, 08:05:26 пре подне »
Вукоман се у Срезојевце вероватно доселио као старији човек јер у Срезојевцима сигурно нису били пристуни пре 1690. године. Треба проверити када се први пут Срезојевци помињу под тим именом. Ако се помињу пре 1690. године, онда могућност да су Вукомановићи од Срезојевића из Роваца отпада. Мени та варијанта о пореклу Вукомановића из Роваца свакако делује најмање вероватно, као и ово повезивање са Пећким крајем и Косовом (јер у крају из којег су Вукомановићи досељеника Косовско-метохијске струје скоро па да уопште ни нема, притом то предање бележи Миленко Филиповић који за још неке породице из тог краја бележи крајње чудна предања о пореклу). Склонији сам Ускоковићевој варијанти да су Вукомановићи ако уопште припадају роду Никшића досељени у Срезојевце са подручја Жупе Никшићке, пре свега из разлога што Ускоковић тај податак бележи пре Миленка Филиповића а и поузданији је од њега.
Први сигурни подаци села потичу из 1718. године, када је Аустрија извршила попис насељених места ради утврђивања пореских обавеза становништва, с обзиром да је након Пожаревачког мира део Србије северно од Западне Мораве потпао под власт Аустрије. Андрија Вукомановић о томе пише: "По овом попису многа данашња села су ненастањена. Међутим, кад се има у виду да је попис вршен у седишту администрације а сеоски кмет пријављивао становнике није чудно да је пријављено знатно мање становника него што их је село имало. Због тога Срезојевци овим пописом нису убележени као насељено место. Међутим, након завршеног пописа војни представник Аустрије Епшшелвиц, цртао је карту пограничних дистрикта према Турској. У њој је уцртано и село Срезојевци као насељено место. На карти је обележено као SRISOJEWCI." О пореклу назива села Андрија нема јасне одговоре, осим што га по једној претпоставци везује за Фридриха Барбаросу и легенду, по којој је немачки цар за време крсташких ратова на месту села основао "радионицу за сређивање грађе", и по другој да је село добило име зато што је "смештено на средокраћи између река Дичине и Чемернице". С тога верујем како је село добило име управо по Срезојевићима, досељеним вероватно 1690. године (Вукоман је по родослову тада био стар око 50-60 година), за време прве велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем, па је отуд и остало породично предање да су пореклом из Пећи тј. са Косова, које се слаже са предањима Луњевица и Милићевића које је забележио Ускоковић, за које још тврди да су исти род са Милојевићима у Љутовници и Вукомановићима, што се може закључити и по писању Страњаковића, који наводи да је на свадби Милоша Обреновића и Љубице, ручни девер био Никола Луњевица.
« Последња измена: јануар 12, 2021, 08:07:22 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 451
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #954 послато: јануар 12, 2021, 08:22:56 пре подне »
Сродници Баџаковића који се помињу у Реснику, би требало да буду и Баџаковићи из Јагњила код Младеновца:
Да, ови Баџаковићи би требали да су исти род. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године, за село Јагњило пише:
"Весићи (Весићи 4, Баџаковићи 1, Ђурђевићи 5, Милошевићи 12, Вићентијевићи 2, Радојчићи 2, Марковићи 3). 29 к. Слава: св. Лука. Доселио се прадед Веса из Никшићске Жупе. Шесто су колено од Весе. Веса је имао три сина од којих један отишао на трла у Црквине (Весићи). Има их у Младеновцу (Баџаци). У селу Реснику има Баџаковића, славе исту славу, а досељени су из Никшића у првој половини 18. века."

Иначе, тестирани Срећковић није сигуран да је од Баџаковића из Ресника, иако је Тодор Радивојевић његову фамилију сврстао у Ристиће-Баџаковиће. Погледаће још једном ископиране списе па ће нам јавити.

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2034
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #955 послато: јануар 12, 2021, 08:51:24 пре подне »
Занимљиво је да Срезојевце у нахији Рудник нису пописали Турци 1741. (уколико су ови подаци тачни):



« Последња измена: јануар 12, 2021, 08:57:11 пре подне Селаковић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 451
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #956 послато: јануар 12, 2021, 09:17:56 пре подне »
Занимљиво је да Срезојевце у нахији Рудник нису пописали Турци 1741. (уколико су ови подаци тачни):


Хвала на овој карти, земо, супер изгледа.  :) Сад видим где је смештено село, између Горевнице, Дренове и Јелшића (мислио сам да је ближе селу Луњевица). Шта мислиш, који су параметри узимани 1741. за (не)пописивање села, можда насељеност? Можда су становници Срезојеваца били пописани у саставу неког другог, оближњег села?
« Последња измена: јануар 12, 2021, 09:28:02 пре подне Владимир Бојановић »

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2034
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #957 послато: јануар 12, 2021, 09:33:10 пре подне »
Хвала на овој карти, земо, супер изгледа.  :) Сад видим где је смештено село, између Горевнице, Дренове и Јелшића (мислио сам да је ближе селу Луњевица). Шта мислиш, који су параметри узимани 1741. за (не)пописивање села, можда насељеност?

Подлога за мапу је данашња карта, ту је село свакако, а болдована су она која су пописана 1741. И требало би у принципу и ненасељена да се помињу, на пример у нахији Београд Соколово и Кнежевац су пописани "са нулом". Или рецимо пише да за некадашњи Макиш харач дају Железник и Остружница.

У сваком случају, знамо да ова мапа има неке грешке, рецимо знамо да је Остра пописана 1741, а није приказана на овој мапи, тако да треба бити опрезан.
« Последња измена: јануар 12, 2021, 09:39:21 пре подне Селаковић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 451
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #958 послато: јануар 14, 2021, 09:10:30 пре подне »
Дамљановић, Лучиндан (Трудово, Нова Варош) је поручио FT190799.

Радоје Ускоковић, Исељени Никшићи (1924.):
"Око Нешковића, као богате и врло угледне породице, окупљали су се многи Никшићи. Користећи се њиховим познанством са турским агама, населиле су се у 18. веку по селима Старог Влаха испод Јавора и Мучња никшићске породице: Роговићи у Ојковици (10 к.) и Сивчини (8 к.), Дамњановићи у Трудову и Дубрави (од ових су Средојевићи у љубићским Соколићима, Јововићи у Мочиоцима). Од њих су Вучићевики у Приликама код Ивањице, Миловановићи у Мраморцу код Смедерев. Паланке (Насеља, XIII, 324.) и Гавриловићи у љубићским Вранићима), Марићи у Сивчини (4 к.), богати и врло предузимљиви Томанићи и Бајевићи у Приликама (5 к.)28, Радошевићи и Бојановићи у Брезови (око 20 кућа) и Пејовићи у Радаљеву (20 к.)."

Дамљановићи су ми одавно интересантни због ових навода, као и због географске близине Трудова и Брезове. О овој породици нисам успео да пронађем више информација у литературама, осим да су у Трудово дошли из Старе Херцеговине. У препискама које сам раније имао са неким Дамљановићима, такође пореклом из Трудова, сазнао сам да место старијег порекла везују управо за Никшић (један је помињао Требјесу, а други село Баре код Никшића).

Иако се знамо тек неколико дана, кандидат је упућен у генеалошка истраживања, желео је јесенас да се тестира на 23 маркера у акцији Порекла али је закаснио са пријавом. Свакако је заинтересован за даља, дубинска тестирања а за почетак смо се определили за тест на заједнички СНП свих Никшића.
« Последња измена: јануар 14, 2021, 09:15:41 пре подне Владимир Бојановић »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5507
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #959 послато: јануар 16, 2021, 07:04:27 поподне »
Ђурковићи из Рисна су позната поморска породица:
O kapetanskoj porodici Đurković, njenim vezama sa Rusijom govorio je prof. dr Siniša Jelušić, koji je rođen u Risnu.

„U studiji Lazara Drobnjakovića „O poznatim rišnjanskim porodicama“ nalazi se podatak da je  među najstarijim Đurkovićima, Marka i Bogdana 29.juna 1804. njihov rođak i grof, Marko Ivelić, smjestio i ispratio za Odesu. Početkom 19. vijeka uspostavlja se veza između Risna Boke, Odese, dakle Rusije. Duh odnosa porodice Đurković, kroz sve članove prožima ukupan odnos između Crne Gore i Rusije.
Gotovo svi Đurkovići su bili pomorci. Najznačajniji su bili Marko Vasov Đurković, Jovo Androv Đurković i braća Andro i Slavomir Đurković.

Slavomir Đurković je bio veoma zaslužan bokeljski pomorac, ađutant Knjaza Nikole, diplomata, ruski oficir i u Ruskom Turskom ratu komanduje kao pukovnik ruskom fregatom u vodama Crnog Mora, te se za njega pominju počeci crnogorskog pomorstva. Ruska vlada decembra 1890 je Crnoj Gori poklonila parabrod „Jaroslav“ čiji je prvi komandat bio Andro Đurković, koji je rođen u Odesi na brodu „Albano“. Andra je imao široko umjetničko obrazovanje, bio je putopisac a interesovalo ga je slikarstvo i mao je jako izraženi književni dar.

Ono što je karakteristično za njega ne piše klasične pomorske dnevnike, već na poseban način piše priče koje imaju posebnu dimenziju, instistira na hrišćanstvo, religiju, da nikada, kada dobro djelo učinite poslije toga ne treba da se pominjete, to je veličina hrišćanskog altruizma gdje vaš ego treba potirati, kazao je između ostalog prof. dr. Siniša Jelušić.
https://www.bokanews.me/featured/risan-vece-kapetanskih-porodica-ivelic-i-durkovica/
Грб породице Ђурковић (Владимиру је ово послала жена која је из те породице...изнад грба пише "Грб најплеменитије и најверније породице од Никшића"...Котор, 20.05.1692):