Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 113190 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5507
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #960 послато: јануар 16, 2021, 08:01:31 поподне »


Можда би нешто више детаља могла да каже жена која је послала ово Владимиру, видим и теле на грбу, а оно је симбол Св. Луке (па можда је на слици приказан Св. Лука):
The Calf of St. Luke
Andrei Rublev

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8696
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #961 послато: јануар 16, 2021, 08:02:37 поподне »




На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5507
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #962 послато: јануар 17, 2021, 01:04:19 пре подне »
На грбу је и Свети Лука. :)
Да (уклапа се са поменом Никшићи :) ), а са копљем је изгледа Св. Лонгин...горе су лавови , а тада (1692., године која пише изнад грба) је Рисан био под Млецима:
"Рисан је потпао под власт Венеције 1684. године и био је под њоме до 1797.године.
Руски племић и родоначелник династије Толстој, Петар Андрејевич Толстој, пролазио је кроз Рисан током 1698. Он бележи да у селу живе Срби "грчке вере", да су им куће од камена, да имају доста храна, да су гостољубиви према Русима као и да су по свим аспектима слични Козацима са Дона"
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD#У_Млетачкој_републици
« Последња измена: јануар 17, 2021, 01:12:25 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 451
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #963 послато: јануар 18, 2021, 05:06:57 поподне »
Истраживао сам ових дана генеалогију Требјешана, уједно и Ђурковића, користећи се књигама Казивања старих Требјешана из 1842. године, аутора Димитрија Тирола и Требјешани од Николе Вујачића. Тако на пример, у писму Капетана Богдана Никшића, упућеном руском Министру унутрашњих послова Козадављеву, септембра 1818. године, и даље, Његовом Императору (Александру I Павловичу), поднета је родословна копија исељених Никшића-Требјешана, који су од исељења у Русију, 1804. године, службовали у руској војсци.
У овом писму изведена је генеалогија Требјешана-Никшића, од Војводе Петра (синовца Војводе Грдана, вође Херцеговачког устанка 1597. године) па све до исељених Никшића у Русији: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=4732&m=2#page/252/mode/2up
Фантастично сведочанство које је покојном Николи Вујачићу (и не само њему) сигурно доста помогло приликом састављања родослова једне од огранка племена Никшића.

Такође, с обзиром да нисам био превише упознат са овом материјом, интересантна ми је историја Боке, улога никшићког војводе Петра у Кандијском рату (1645-1669), добијање берата од Султана 1638. године као и улога Никшића у нешто каснијем Морејском рату, који се водио у периоду од 1684. до 1699. године, такође између Млетачке републике и Османског царства. С тога топло препоручујем сваком Никшићу да се упозна са овим делом историје на следећим страницама:
https://www.novineniksica.me/svjedok-veza-sa-turskim-dvorom/
https://www.novineniksica.me/niksici-u-morejskom-ratu/ .

Ако бисмо се вратили на књигу Казивања старих Требјешана, приметићемо на страницама 120-122 једну необичност: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=4732&m=2#page/126/mode/2up  Наиме, капетан Михајло Милорадовић у писму од 28. јануара 1712. године, обавештава руског цара Петра Алексијевича (Петра Великог), да је Никола, син никшићког војводе Ивана Ђурковића, након рата са Турцима (и разуре Требјесе која се догодила 1711. године), остао без своје куће, покућнице и свих својих осталих баштина у Никшићу и да је све припало Турцима, те још обавештава Цара како Николу постављају за војводу никшићког племена (или тачније једног дела племена, Милорадовић моли Цара да Николиних 50 војника, један барјактар и два каплара, примају и даље исте плате). Госпођа Ксенија Ђурковић, са којом са успео да ступим у контакт, ми је између осталог рекла рекла како су Ђурковићи у Рисну забележени још 1631. године, наводи Николу Ђурковића као једног од предака, међутим ако погледамо родослов Требјешана из 1818. године, приметићемо у његовом раном делу да не постоји генеалошка повезница Иван-Никола, која би објаснила постојање ове двојице, као ни њихову ранију генеалогију. Ксенија има одговор да се у ствари овде ради о Николином брату, Ивану, који није имао потомака (у Богдановом писму овај Иван је заправо имао сина Лазара, али о Лазаровом потомству доиста нема података). Овим сам заправо желео да се надовежем на подељене линкове као и на Бокезов коментар:
У Катастру Рисан је 1704. евидентриан Томо Ђурковић.1713. године помиње се кап. Јово Ђукровић.
Пошто ова двојица пописаних у Рисну нису део родослова Никшића-Требјешана, рекло би се да Томо и Јово са почетка 18. века нису били пореклом Никшићи-Ђурковићи, а с обзиром да се из Милорадовићевог писма може закључити да ни Никола није био рођени ришњанин, остаје отворено питање, када су се заправо Ђурковићи-Никшићи доселили у Рисан?

А да су Никшићи били заузети другим акцијама у време ослобођења Рисна 1649. године, о томе нас Никола Вујачић у књизи Требјешани упознаје:
"И док су Млечани уз помоћ Црногораца и Примораца заузели Рисан,
војвода Петар са Никшићима, на другој страни, успио је да ослободи Гра–
хово
и уздрма турску власт у Херцеговини. За овај успјех, војвода Петар и
Никшићи добили су похвале и признање од Републике. Сенат им је додије–
лио десет златних колајни."

Иначе, Грб који је поделио Душан је некада био у власништву фамилије Ђурковић, а данас се налази у Поморском музеју у Котору. Потомака Ђурковића-Никшића у Рисну данас нема, сва имовина им је одузета након Другог светског рата када је прешла у државно власништво, као и кућа у Јошицама код Херцег Новог. Већ 70 година траје борба ове породице са властима да им се бар неки део имовине поврати у власништво, међутим позитивног исхода још увек нема. Паралелно са овим дешавањима, иако је породица некада била велика, међу Ђурковићима се у последње 3-4 генерације рађало само по једно мушко, тако да ни потомака са овом славом у Црној Гори нема пуно, тачније три женска члана и један млађи мушкарац. Оно што је остало од породичног архивског фонда да се закључити да су чланови ове породице некада били веома утицајни и знаменити, бројни документи о додели титула и одликовања иду у прилог томе, заузимали су врло важне функције у државама које су биле присутне на том простору, доказ тога су и њихови списи који се односе на приватну и службену комуникацију са властима тих држава. Познати Ђурковићи-Никшићи поморци су били: Марко Алексин, Јово А., Марко В. Петар, Никола, Божо Ђ., Петар В., Спиро Б., Александар Андро Ј., Славо Ј., Васо Л., и тд., међу њима је било истакнутих капетана и бродовласника, оснивача црногорске морнарице, учесника у ослободилачком рату Грчке 1821-1828, капетана на Руским бродовима..
« Последња измена: јануар 18, 2021, 05:16:30 поподне Владимир Бојановић »

На мрежи Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 318
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #964 послато: јануар 18, 2021, 05:55:39 поподне »
Владимире, можеш ли ми обиљежити дио  у овом генеалошком стаблу да мислиш да су питању рисански Ђурковићи?

По мени је ова повеља о додјели привилегија од 20.маја 1692 доказ да су су Ђурковићи у Рисну најкасније од Морејског рата (1684-1699).

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 451
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #965 послато: јануар 18, 2021, 06:56:27 поподне »
Владимире, можеш ли ми обиљежити дио  у овом генеалошком стаблу да мислиш да су питању рисански Ђурковићи?
Могу, свакако. Војвода Петар, затим син прото-поп Гаврило, па Ђорђе (Никола Вујачић у књизи Требјешани га је "крстио" као Ђурко), даљу генеалогију Ђурковића је лако испратити на страницама (с тим што је од Јоканових потомака касније настало братство Лопушине): http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=4732&m=2#page/254/mode/2up

По мени је ова повеља о додјели привилегија од 20.маја 1692 доказ да су су Ђурковићи у Рисну најкасније од Морејског рата (1684-1699).
Слажем се, с тим што бих рекао да је период између два рата најреалнији. Можда би овоме ишао у прилог део текста са једне од страница коју сам поделио:
"Od oslobođenja Risna nikšićki vođa Vukašin Petrović (Војвода Петар је умро 1669. године, претпостављам да је Вукашин од тада у преговорима са Млечанима) stalno će se dopisivati sa mletačkim predstavnicima u Kotoru, a njegova pisma Gligor Stanojević smatra “malim remek djelima opreznosti i diplomatske vještine”. Кoristeći veliki autoritet među hercegovačkim plemenima vojvoda Vukašin je od mletačkih predstavnika Bolice i Bukija zahtijevao osvajanje Herceg Novog, obećavajući im pomoć od 300 ljudi, u koliko se odluče na ovaj poduhvat. Saradnju sa Mlečanima uspostavlja i dodjelom 100 plata, kao i ustupanjem Risna radi uspješnog protjerivanja Turaka iz Hercegovine. Da bi Nikšiće, a time i ostala hercegovačka plemena pridobili za saveznike, mletački Senat je odlučio da im se dodijeli 40 plata i ustupi 13 kuća u Risnu, gdje se u slučaju velikih opasnosti mogu skloniti."
« Последња измена: јануар 18, 2021, 07:01:50 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 451
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #966 послато: јануар 18, 2021, 07:18:34 поподне »


Славомир Славо Јоков Ђурковић (1851-1920) је познати и заслужни бокељски поморац, ађутант Књаза Николе, дипломата, Руски официр. Капетан дуге пловидбе је постао 1875. године, у својој 24. години. 1882. године основана је Књажевска црногорска канцеларија поморског одељења, Славо је дошао у Цетиње на позив Књаза Николе и том приликом је постављен за првог управника "Канцеларије поморског одељења".

Честитка црногорском митрополиту Митрофану Бану, 1910. године, поводом 25-годишњице његове архијерејске службе: "Ваше високопреосвештенство, да дуговјечно поживите на задовољство његовог краљевства височанства Господара, на корист свете наше православне цркве, милог нам Српства, и на ошту радост и понос милих Вам бокешких синова, између којих себе држим као највећег Вашег обожаватеља, те Вам кличем из дубине моје српске душе: живјели на многаја љета, узвишени сине премиле наше Боке!", Јошица, понизно одани слуга Славо Ђурковић.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5507
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #967 послато: јануар 19, 2021, 01:08:12 пре подне »
Могу, свакако. Војвода Петар, затим син прото-поп Гаврило, па Ђорђе (Никола Вујачић у књизи Требјешани га је "крстио" као Ђурко), даљу генеалогију Ђурковића је лако испратити на страницама (с тим што је од Јоканових потомака касније настало братство Лопушине): http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=4732&m=2#page/254/mode/2up
Слажем се, с тим што бих рекао да је период између два рата најреалнији. Можда би овоме ишао у прилог део текста са једне од страница коју сам поделио:
"Od oslobođenja Risna nikšićki vođa Vukašin Petrović (Војвода Петар је умро 1669. године, претпостављам да је Вукашин од тада у преговорима са Млечанима) stalno će se dopisivati sa mletačkim predstavnicima u Kotoru, a njegova pisma Gligor Stanojević smatra “malim remek djelima opreznosti i diplomatske vještine”. Кoristeći veliki autoritet među hercegovačkim plemenima vojvoda Vukašin je od mletačkih predstavnika Bolice i Bukija zahtijevao osvajanje Herceg Novog, obećavajući im pomoć od 300 ljudi, u koliko se odluče na ovaj poduhvat. Saradnju sa Mlečanima uspostavlja i dodjelom 100 plata, kao i ustupanjem Risna radi uspješnog protjerivanja Turaka iz Hercegovine. Da bi Nikšiće, a time i ostala hercegovačka plemena pridobili za saveznike, mletački Senat je odlučio da im se dodijeli 40 plata i ustupi 13 kuća u Risnu, gdje se u slučaju velikih opasnosti mogu skloniti."
Овде се очигледно ради о добијању привилегије после ослобођења Рисна , у оквиру ратова Млечана и Турака, у вези грба из 1692...( него их је требало дипломатски притискати од 1669...а они су сигурно били јако шкрти на тим стварима, па је требало стрпљења, што Никшићима никако не недостаје :) А требало је и раније очигледно да се додели та повеља, по заслузи)
« Последња измена: јануар 19, 2021, 01:14:50 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 451
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #968 послато: јануар 19, 2021, 10:04:50 пре подне »
Ксенија има одговор да се у ствари овде ради о Николином брату, Ивану, који није имао потомака (у Богдановом писму овај Иван је заправо имао сина Лазара, али о Лазаровом потомству доиста нема података).
Једна исправка, прегледао сам поново родослов, нема података да је Николин брат Иван имао потомака. Иван-Лазар је каснија генеалогија и тиче се Николиних потомака.


На мрежи Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 318
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #969 послато: јануар 19, 2021, 10:31:47 пре подне »
Једна исправка, прегледао сам поново родослов, нема података да је Николин брат Иван имао потомака. Иван-Лазар је каснија генеалогија и тиче се Николиних потомака.

То сам и ја хтио да напоменем.
Славо је Јовов, а не Јоков ( мада доста је слично).
Незгодно код праћена родослова у Рисан је што доста људи су имали једно крштено име кад су се родили, а током цијелог живота су га звали потпуно другим именом. Управо је то и фора нпр. код дједа Слава Јововог по једним изворима а и по Родсолову би требао да је Андрија, а постоји могућност да је имао још једно име Васо.
Поред овога проблем је и сличност имена као што је случај за Иван,Јован или Јово.
И мислим да у родслову оваком лако може доћи до случаја да се заборави брат који није имао дјеце што сам сретао.
Погледао сам за Тома из 1704. он је у оргиналу написан као Tomo Chiuscovich.(постоје још Марко и Дајо) Не бих рекао да из овога можемо извућ Ђурковић мада ни нпр Ћуковић јер су неки Ћуковићи записани као Chiucovih.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 451
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #970 послато: јануар 19, 2021, 10:38:42 пре подне »
Јовановић, Митровдан (Гораждевац, Пећ) је нови кандидат за тестирање на Y189944 у Yseq-у. Јовановић је већ неко време у контакту са истраживачем Предрагом Шћепановићем из Колашина, од којег је и добио предлог за тестирање.

Информације о пореклу села Гораждевац и родова у њему, пронашао сам на сајту: https://www.makroekonomija.org/poreklo-stanovnistva/gorazdevac-pec/
- Јовановић, 1п, од фамилије Колашинац у овом селу, чије презиме и даље носи домаћин, док му је син са ужом породицом узео ново, по свом деди; славе Митровдан. 
- Колашинац, 5п, почетком 19. века доселили се из Роваца, а воде порекло од Булатовића, побегли од крвне освете, па променили и славу Св. Луку, и презиме; од њих потичу Вучетићи и Јовановићи у овом селу, славе Митровдан. 

Јовановић мисли да је ове податке прикупио покојни др. Милета Букумирић, хроничар Гораждевца, етнолог и етнограф. Букумирић је прихватио верзију коју му је извесни Милинко Булатовић из засеока Брженик код Гораждевца причао, у вези порекла породице Колашинац од ровачког братства Булатовића, иако Колашинци заправо имају предање да су од Влаховића. По породичном предању, пре доласка у Гораждевац били су неко време у Шекулару, одакле су морали да беже због крвне освете. По доласку у Гораждевац између 1820-1840. године, мењају славу и узимају презиме Колашинац. Предраг Шћепановић их нема у својим регистраторима, али не одбацује могућност да су пореклом Влаховићи (име Вулета, како се звао чукундеда тестираног је јако заступљено код Влаховића). Било како било, тестирани Јовановић је сигуран у то да су Ровчани-Никшићи, што ћемо сазнати за неких месец дана.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2359
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #971 послато: фебруар 01, 2021, 12:55:30 пре подне »
На овој теми је у пар наврата речено да Ћипранићи по мушкој линији према предању потичу од Никшића:

Небојша је о Милутиновим могућим потомцима навео: "Од Милутина је велико братство Ливеровићи[29] (у селима Ливеровићи, Облатно, Бастаси, Царине, Југовићи и Драговољићи), које се дели на родове: Бошковићи, Даковићи, Дачевићи, Ивановићи, Јаридићи[30], Јовановићи и њихов огранак Мандићи, Максимовићи, Митровићи, Николићи, Пековићи и Ћипранићи."  https://www.poreklo.rs/2018/05/02/poreklo-i-bratstva-plemena-niksica/

3) Од Милутина је велико братство Ливеровићи (у селима Ливеровићи, Облатно, Бастаси, Царине, Југовићи и Драговољићи), које се дели на родове: Бошковићи, Даковићи, Дачевићи, Ивановићи, Јаридићи, Јовановићи (и њихов огранак Мандићи, Максимовићи, Митровићи, Николићи, Пековићи и Ћипранићи).

Међутим, такво предање не постоји.

Милан Пековић у једином раду у коме је етнографски обрађена Никшићка Жупа наводи да Ћипранићи потичу од Ливеровића по женској линији. До забуне је дошло великим делом кривицом самог аутора који одељак о Ћипранићима започиње следећом реченицом:
Према казивању старих Ливеровића и Ћипранићи су Пекови потомци.
Овде се говори о Пеку, родоначелнику Пековића из Ливеровића. А на шта је тачно мислио под тиме да су "и Ћипранићи Пекови потомци", види се већ из следеће реченице:
У Ливеровиће је дошао некакав сељак из Лужнице крај Пипера и остао код Пека, радећи на његовом имању. Послије неколико година он се оженио Пековом сестром Ћипраном и добио дио имања.
Да не би остала нека дилема, исти аутор наводи и следеће:
Овај Лужничанин који је са Ћипраном имао два сина умро је рано, и њих двојицу сељаци су звали по мајци па је тако њихово потомство задржало презиме Ћипранићи.

Дакле, Ћипранићи према предању нису Никшићи.

Да се сада осврнемо на генетику:

Сад се не зна...невероватна случајност би била да је прибраћен, а да му резултат буде близак (на крају, дели и на DIS19 вредност 17, као и Ћирјаковић и Ћипранић из Жупе) ...видећемо...мада то са маркерима је упитно, и самном је близак, једна разлика на 17 маркера, а имамо иста одступања од модала

Дакле, као што је већ поменуто Чворовић и Ћипранић деле вредност маркера DYS19=17. Ћипранић, као и Чворовић некада, сврстан у род Никшића због славе и тога што је близак модалу, а вероватно и због погрешно протумаченог предања.

А сад долази најбољи део - Обрен Благојевић говорећи о Бошњацима из Безуја у Пиви наводи следеће:
По предању, поријеклом су из Жупе никшићке од Лужница-Чворовића. Њихов предак, Петроније, био се одселио у Босну, па се око 1740. године вратио и при повратку му тадашњи кнез Гаговић прода мало земље на источном крају села, гдје се настани и остане.

Ово је једино место у литератури где се Чворовићи помињу као "Лужнице". С друге стране, Ћипранићи, који такође имају вредност маркера DYS19=17, јасно се наводе као Лужничани тј. као братство које потиче из места Лужнице.

Могућу везу између Чворовића и Ћипранића би свакако требало даље истражити. СНП тест Ћипранића на FT190799 би био добар почетак.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2359
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #972 послато: фебруар 01, 2021, 01:46:37 пре подне »
Да додам и један податак везано за Чворовиће из Мокрог, који су од презимењака из Заграда. Свезозар Томић за њих наводи да прислужују Св. Јована, док Андрија Лубурић наводи да прислужују Ивањдан. Он под Ивањданом не подразмева Јесењи Јовањдан (односно Зачеће Св. Јована Претече и Крститеља), тако да се вероватно ради о празнику Рођења Светог Јована Претече (24. јун / 7. јул), који се се и иначе у народу углавном назива Ивањданом.

Ровчани прислужују Марковдан, Требјешани прислужују Петровдан, а требало би да и Жупљани такође прислужују Петровдан. Ваљало би сазнати шта прислужују Чворовићи и Ћипранићи у Никшићкој Жупи, пошто је прислужба Чворовића из Дробњака нетипична за Никшиће.

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 976
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #973 послато: фебруар 01, 2021, 08:35:55 пре подне »
Да додам и један податак везано за Чворовиће из Мокрог, који су од презимењака из Заграда. Свезозар Томић за њих наводи да прислужују Св. Јована, док Андрија Лубурић наводи да прислужују Ивањдан. Он под Ивањданом не подразмева Јесењи Јовањдан (односно Зачеће Св. Јована Претече и Крститеља), тако да се вероватно ради о празнику Рођења Светог Јована Претече (24. јун / 7. јул), који се се и иначе у народу углавном назива Ивањданом.

Ровчани прислужују Марковдан, Требјешани прислужују Петровдан, а требало би да и Жупљани такође прислужују Петровдан. Ваљало би сазнати шта прислужују Чворовићи и Ћипранићи у Никшићкој Жупи, пошто је прислужба Чворовића из Дробњака нетипична за Никшиће.
Јесу ли ови Чворовићи наручили велики тест или неки други?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5507
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #974 послато: фебруар 01, 2021, 08:37:05 пре подне »
Јесу ли ови Чворовићи наручили велики тест или неки други?
Чворовић из Бајине Баште је наручио Данте

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 976
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #975 послато: фебруар 01, 2021, 08:39:36 пре подне »
Чворовић из Бајине Баште је наручио Данте
ОК, хвала

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1253
  • J-Y230579 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #976 послато: фебруар 11, 2021, 09:28:49 поподне »
Још један Никшић урадио је SNP Y189944.

Јовановић, Лучиндан, Бабине Горње, Хан Пијесак

Припада хаплогрупи I2-PH908, по својој прилици роду Никшића. Одлично се уклапа у род Никшића, једина вредност која се издваја је 32 на 389ii коју у овом роду поседује само Јовановић. У овом случају се може рећи да је генетика потврдила предање о пореклу. Ево шта је тестирани навео о свом даљем пореклу:

"Према предању поријеклом смо од Никшића, односно са обронака планине Голије. Одатле само дошли у Бијеле воде код Сокоца Р. Српска, (па су нас тада звали Бјеловодац), а одатле на село Горње Бабине (ово село помиње се још у сумарном попису Санџака Босна из 1468-69). Два брата су остала на Г. Бабинама, а њихов отац са још три сина населио су у селу Кнежина код Сокоца. Према некој мојој рачуници населили су се на Горње Бабине око 1830. Постоји још тезе да смо однекуд од Пријепоља."

Y189944 Т+.

Честитке свим Никшићима 8)

I2-FT14506>DYS557=17>Y179535>Y52621>FT190799>Y189944
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5507
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #977 послато: фебруар 11, 2021, 09:40:40 поподне »
Још један Никшић урадио је SNP Y189944.

Y189944 Т+.

Честитке свим Никшићима 8)

I2-FT14506>DYS557=17>Y179535>Y52621>FT190799>Y189944
Честитам!  :D Поздрав за "западни сектор"! :)

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 218
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #978 послато: фебруар 11, 2021, 10:02:18 поподне »
У Неродимљу је живео род НИКШИЋИ од којих је познати свештеник Антоније Анта НИКШИЋ и његов син учитељ Стефан, доселили се из села Драјчића у Средачкој жупи од рода Циговци око 1905. године и до Другог светског рата су се готово сви иселили из Неродимља у Урошевц где су живели до несрећне 1999. године. О њима је забележено следеће: Овај род се назива НИКШИЋИ, а по предању су од Никшића а породично предање каже да су старином "Ерцеговци од Црне Горе". Једино је упитна слава они славе св. Николу.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6256
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #979 послато: фебруар 11, 2021, 10:04:03 поподне »
У Неродимљу је живео род НИКШИЋИ од којих је познати свештеник Антоније Анта НИКШИЋ и његов син учитељ Стефан, доселили се из села Драјчића у Средачкој жупи од рода Циговци око 1905. године и до Другог светског рата су се готово сви иселили из Неродимља у Урошевц где су живели до несрећне 1999. године. О њима је забележено следеће: Овај род се назива НИКШИЋИ, а по предању су од Никшића а породично предање каже да су старином "Ерцеговци од Црне Горе". Једино је упитна слава они славе св. Николу.

Познат ми је тај род, али тешко да они имају везе са племеном Никшића.
Чињеницама против самоувереног незнања.