Опет ви са убацивањем ствари које немају никакве везе са оним о чему се расправља. Какве везе има краљ Никола са тиме да ли је Бијели Павле уствари Јован Урош? Молим вас, мало озбиљности и критичности, што каже Небо. Још да убацимо у целу причу и јудеомасоне, илуминате, Ватикан и добисмо праву таблоидну чорбу а ла Дејан Лучић.
Oвај дио коментара је био везан за ваш коментар о неким прежваканим темама, и не бризи владајућих елита о материјалној историји народа, због које је доста битног материјала изгубљено, и онда се због тога отварају врата спекулативној историји.
О значењу хипотезе, и појму мапирања података, на бази предпоставки о порјеклу, и историјским ограничењима које сам примјенио опет можете да идет корак по корак са премисом ако је предање тачно онда Бјели Павле мора бит старији од Леке Дукађинија. И ако је предање о царском порјеклу тачно и ако се родослов веже за постојећи слиједи хипотеза.
Само да напоменнем да прије пар година Јованов Дукин родослов је завршаваоа са непознатом ћерком. Тек недавно је неко ископао из документ Dell'Imperadori Constantinopolitani у којем је реистровано његових петеро потомака. За мене је то била новина.
Теме за анализу и разговоре и објашњења веза од некога ко се стручно бави везано за XV вијек, и могућим вратоломијама:
И Дукађинци и Бјелопавлићи се појављују у блиском временском периоду, и стоји у предању да су у Зету дошли из области Дукађинаца. Обије фамилије, ако су двије, су концентрисане уз пут Љеш Скадар Подгорица Никшић. Још једна битна веза која их спаја.
Небо је у једном коментару рекао да су Дукађинци славили Свету Петку. Је су ли иста фамилија која је у албанском дјелу знана као Дукађин, а у србском као Бјелопавлићи.
Коментарисао сам неколико пута о селу Буба које им је дато након убиства Леке Закарије. И тај податак је интересантан јер је родоначелник Вржегрмаца и Мартинића Буба.
1441 Стефан Вукчић Косача са Бјелопавлићим, Матагужима и Паштровићима напада Бар.
Послије Бјелопавлићи склапају савез са Млећићима.
Неки которски документ помињу да Бјелопавлићи купују оружије од њих. Такође се бељежи да изучавају ковачки занат.
У дефтеру из 1477 помињу се три Хлапена, и један Прогон. Не баш честа имена.
Ердељановић помиње четири властелина от Угањ. Један од њих је Никола.
У једној хрисовуљи Иван Црнојевића из 1482 спомиње се Никола Гефелија.
"У Душаново доба, када je централнa власт билa јака, коje је бирaо цар поставлен члновник, кефалија, разумe ce властелин, којi je имаo у своји рукам изршнu власт, одговара зa безбедносt друмова своg подручјa и извршењe судских одлука; саm није имао судску власт, ал je председаваo суду царских судија. Све функције обављао je у сарадњи и са одговорнос своје властеле".