Вишњић, Јовањдан, Вишњића До/Никшић
Припада хаплогрупи N2, вјероватно грани FGC28435, a можда и нижој подграни Y89317.
Хаплотип тестираног Вишњића је веома близак модалном хаплотипу, уз једино одступање на маркеру DYS570, на ком има повишену вриједност 19. С обзиром да се ради о брзомутирајућем маркеру, ни ова разлика нема неки велики значај.
Због наведеног релативно је велики број блиских резултата, са потпуним поклапањем на 22, или 16 упоредивих маркера, односно са једним маркером разлике на 22, или 16 упоредивих. Међу овим резултатима нема много оних који су и географски блиски, што може водити ка занимљивим закључцима/претпоставкама.
Тестирани наводи да је преткиња Вишња, са сином Јованом на Голију дошла из Велестова почетком 17. вијека. Међутим, етнографска литература преноси нешто другачије предање. Обрад Вишњић у књизи „Голија и Голијани“, о својим Вишњићима каже да су досељени из Вилуса, а не из Велестова. Он помиње предање по ком су двојица браће из Дробњака са сестром Вишњом прешли у околину Требиња, па се Вишња удала у Вилусе (не даје податке о њеном мужу, али је по неком од предања његово име било Никола), те да је по смрти мужа и тројице синова са јединим преживјелим сином Јованом дошла на мјесто данашњег Вишњића Дола. И Вишњић процјењује да се то десило почетком, односно средином прве половине 17. вијека. Дакле, у оба предања подударају се имена протагониста и временски оквир. С обзиром на резултат тестираног, ја бих предност свакако дао верзији предања која укључује Вилусе.
На жалост, ни из Вилуса нити из Вишњића Дола или ближе околине за сада нема других тестираних припадника ове хаплогрупе, а како рекох, нема ни других потпуних поклапања у широј околини. С обзиром на то, не треба искључити ни могућност да се овдје ипак није радило о појединачној миграцији, него о неком расељавању већег броја становника, од којих су неки стигли на Голију, а други завршили у Крајини, Подрињу, данашњој Војводини итд. Вјерујем да ће нам будућа тестирања донијети више одговора.
У контексту миграција на сјевер, поменућу и предање о наводном пресељењу свих Вишњића „у Трнаву“, за коју се каже да је „код Дрине“. Добар дио Вишњића се вратио у родни крај, али је један дио и остао. С обзиром на то да се из контекста цијелог предања може претпоставити да је у питању село Трнова, у опптини Угљевик (али исто тако и у мајевичком Подрињу), те да се вријеме у ком се та сеоба дешава поклапа са поновним насељавањем Семберије и Мајевице након велике „куге“ осамдесетих година 18. вијека, неће ме изненадити ако тестирања јовањштака из засеока Буковац потврде да се ради о потомцима Вишњића.
Било би одлично уколико би тестирани урадио неки од дубинских тестова, али би за почетак свакако било корисно урадити директно тестирање код YSEQ-a.