Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Тучевић, Велика Госпојина, Вишњева, Котор, J2b-M241>Z638


Тестирани је навео да су староседеоци Грбља. Исти подаци се могу пронаћи у литератури: "Вишњево (веома старо село, по неким предањима из 10. века) Староседеоци: Бојковићи и Тупчевићи (чује се и Тучевићи)". Небо је писао о етимологији ово презимена: "У Боки (Вишњева – Грбаљ) постоји слично презиме – Тучевић, за које би се по звучности могло закључити да представља исти облик код којег је дошло до губљења гласа Л, Тулац – Тулчев – Тучев. Међутим, према традицији, презиме Тучевић је новији облик старијег презимена Тупчевић, чија је основа реч тупац."

Миљанићи помињу неке Тупчевиће из Паштровића (пореклом из Ниша).

Реч је по свему судећи о подграни J2b-M241>Z638>PH1751>Z38299 и то модалном хаплотипу, тј. општем роду. Генетички су најближе неке породице из Црне Горе, са југа Србије и Крајине. Као блиске треба издвојити:

Божовиће (Никољдан) из Фоче
Фулине (Бошњаци) из Фоче
Стојковиће (Никољдан) из Медвеђе
Продановиће (Никољдан) из Ирига у Срему
Већи број родова из околине Подгорице, са славом Никољдан (необјављено истраживање)
Крајишке Поповиће (Никољдан)

[Иван Вукићевић]

Шунтић, Беране, J2a-M92>PF7412


О Шунтићима браћа Миљанићи кажу следеће: "ШУНТИЋ, Врбица и Петњик (Горњи Бихор), Бијело Поље, па једни сишли у Беране (Васојевићи)". Сам тестирани наводи предање о Никшићу и старијем презимену Шундић. Међутим веза овде не постоји, с обзиром да су Шундићи Никшићи (I2-PH908) и славе Св. Луку. Занимљива би могла бити потенцијална веза са Шундецима из Полимља. Они славе Никољдан, а  досељени су из Комарана. Мада се и за њих негде наводи да су од никшића Шундића.

Веза са Шундецима би била занимљива и због крсне славе, будући да Шунтић има велики број блиских поклапања са српским породицама које славе Никољдан. Те су породице углавном са простора Метохије (околина Пећи, необјављено истраживање), па су ова поклапања утолико логичнија. Најпре због миграционе везе становништва црногорских Брда и Метохије. Близак је генетички и Јездић (Никољдан) из Гојбуље код Вучитрна (према предању Кучи).

И тестирани Црногорац са Купреса слави такође Никољдан, а по маркерима је близак овим родовима.

Нико од тестирних није радио дубински тест, што је свакако препорука. Подграна J-PF7412 се јавља на истраживањима и код европских Рома. Ово је стање на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/J-PF7412/

У питању је муслиманско братство из Берана. Према попису из 1913. године било их је 4 куће у Беранама, док је на допунском попису из 1915. године (којим су обухваћене сиромашне породице) пописано још 5 домаћинстава. Дакле, били су доста лошег имовинског стања. У Бихору их у то време није било, већ су живели искључиво у Беранама. Вешовић их помиње у овог граду у свом раду из 1935. године као Шунтиће-Коваче и тада их је било 16 кућа, али није навео одакле потичу. Надимак Ковачи указује да би заиста могли бити ромског порекла.

[Црна Гуја]

Миловановић, Никољдан, Пркосава, Лазаревац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино повишена вредност DYS19=17. Најближе поклапање у нашој табели има са Панићем из Шајкаша код Титела (Аранђеловдан), разликују се на 2 од 23 маркера. Од неколицине припадника рода Y2902* Б разликује се на 3 од 23 маркера, у питању су: Мареновић и Радомировић из Плешина код Рашке (Јовањдан), Стојковић из Коритника код Ивањице (Јовањдан), Перишић из Стојника код Аранђеловца (Јовањдан) и Радишевић из Мравиња код Подгорице (Аранђеловдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). У литератури се наводи да су Миловановићи даљим пореклом из Гошева код Новог Пазара, а у прилог истинитости овог предања могла би ићи и блиска поклапања са горенаведеним фамилијама из Рашке области.

Преци данашњих родова у Пркосави доселили су се из села Гошева код Новог Пазара, после Карађорђевог покушаја да ослободи тај крај 1809. године. По предању тада су се доселила два брата са својим породицама, Вучић и Вулић.

Од Вучића су:

–Ђаковићи (Новаковићи, Весковићи, Демировићи, Живојиновићи и Ивановићи).

Од Вулића су данашњи родови:

–Вулићевићи (Миловановићи и Степановићи).

И потомци Вучића и Вулића славе Никољдан. У току времена они су се разродили, па се данас међусобно жене и удају.

https://www.poreklo.rs/2013/09/27/poreklo-prezimena-selo-prkosava-lazarevac/

[Црна Гуја]

Пајовић, Илиндан, Језер, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>YP235>L366>FT36801*, роду Ћеклића. Поседује потпуно модалан хаплотип, без иједне карактеристичне вредности. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Вучетићем из Кавча код Котора, што је и очекивано јер су Вучетићи огранак Пајовића. Од Драгутиновића из Убе код Цетиња, који као и Пајовић припада ширем братству Петровића, разликује се на само 1 од 23 маркера, док се од осталих тестираних припадника рода Ћеклића разликује на 1-3 од 23 маркера. С обзиром да је само један припадник рода Ћеклића дубински тестиран, препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700), како би се дошло до потпуније генетичке профилизације братства Пајовића и род Ћеклића.

ПЕТРОВИЋИ

Петровићи су велико и разгранато братство које насељава северни део Ћеклића. Деле се на родове: Јовановиће, Пајовиће, Радуловиће, Никчевиће (сви у Језеру), Павићевиће (Драгоми До), Драгутиновиће, Вујовиће, Вујошевиће (Убао), Мирковиће и Павлићевиће (Петров До).

Сви ови родови потичу од заједничког претка Петра, по коме и цело братство носи презиме, који је средином 16. столећа добегао у Ћеклиће из Бјелопавлића, где је, према предању, побио неке турске порезнике. Он се населио у Језеру, а братство се касније умножило и раширило и у околна села. Петар је био од братства Буроњића. У Бјелопавлићима не постоји братство са овим презименом, али зато постоје Буроњи у Љешанској нахији, у непосредној близини Бјелопавлића[12]. Није искључено да Петар потиче од Буроња[13]. Петровићи славе Светог Илију, што је родоначелник Петар Буроњић преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је Свети Стефан.

Тема о роду Ћеклића: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6857.0

[Exiled]

У питању је муслиманско братство из Берана. Према попису из 1913. године било их је 4 куће у Беранама, док је на допунском попису из 1915. године (којим су обухваћене сиромашне породице) пописано још 5 домаћинстава. Дакле, били су доста лошег имовинског стања. У Бихору их у то време није било, већ су живели искључиво у Беранама. Вешовић их помиње у овог граду у свом раду из 1935. године као Шунтиће-Коваче и тада их је било 16 кућа, али није навео одакле потичу. Надимак Ковачи указује да би заиста могли бити ромског порекла.

Нешто БДП не ради тренутно па не могу да проверим али ми се чини да пријепољски Шантићи припадају овој грани.

[Иван Вукићевић]

Нешто БДП не ради тренутно па не могу да проверим али ми се чини да пријепољски Шантићи припадају овој грани.

Не, Шантићи из Пријепоља припадају роду Пјешиваца и Цуца (J2a-Y230579).

[Gavrilo G]

Село Мијоковци, ишчезло село које се налазило југозападно од Судимља, највероватније на месту данашњег села Иричићи, северозападно од Куршумлије.

Сумарни дефтер крушевачког санџака из 1516.

[Иван Вукићевић]

Кушевија, Ђурђевдан, Мирац, Котор, E-V13>Z1057

Припада роду Хераковића из Његуша. Од модалног хаплотипа овог рода одступају повишене вредности маркера DYS385a=17, DYS439=12 и DYS625=23. Вредност маркера DYS439=12 дели са хаплотипом Поповића из Петровог Села код Кладова, који потиче од Поповића из Његуша. Са њим уједно има и најближе поклапање хаплотипова (разликују се на два маркера).

Јован Ердељановић у свом раду о Старој Црној Гори (подаци су прикупљени 1910. и 1911. године) не помиње Кушевије у Мирцу. Павле Радусиновић у раду из 1985. године наводи да је тада у селу била 1 кућа Кушевија, без било какавих података о њиховом пореклу.

Тестирани је навео да је предак Кушевија око 1550. године дошао из Далмације у Мирац. С обзиром на то да Мирац историјски припада Његушима и да је насељен из матичног дела тог племена, мало је вероватно да је ово предање истинито, осим ако је предак Кушевија привремено боравио у Далмацији. Или су Кушевије промакле Ердељановићу или је презиме настало у 20. веку.

Тестираном бих препоручио да уради дубљи тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране пошто ниједан припадник овог рода до сада није урадио такав тест.

[Иван Вукићевић]

Мрдаљ, Ђурђевдан, Ервеник (заселак Поткрај у Доњем Ервенику), E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894

Као и сви остали до сада тестирани Мрдаљи, по хаплотипу се уклапа у род Васојевића. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS390=23.

Један од тестираних Мрдаља је недавно урадио дубљи тест и утврђено је да Мрдаљи са Вукићевићима и Боричићима, који припадају грани Рајевића - Лопаћана, имају заједничког претка који је према процени YFull живео пре 1100 година:
https://www.yfull.com/tree/E-Y176894/

[Nebo]

Кушевија, Ђурђевдан, Мирац, Котор, E-V13>Z1057

У Мирцу има насељених Хераковића - Поповића са презименом Кашћелан. Није немогуће да су Кушевије од њих или њима сродни.

Што се помињања Далмације тиче, треба да имамо у виду да је Бока у аустријско време била део покрајине Далмације, а Мирац је на самој граници Црне Горе и Боке, више Грбља, и углавном је и сматран насељем у Боки (и данас је у саставу Општине Котор, а не цетињске). Тако да није морао предак Кушевија ићи далеко од Мирца (можда се бавио по Котору и околини) да би настало то неко предање о доласку из Далмације. 16. век који помиње предање не звучи реално.

Можда потврду налазимо и код презимена Кашћелан, које је овај род понео по Вукцу Поповићу који је био на војној служби код Млетака у Кашћелу Паштровском (Петровац), што указује да Мирчанима боравак у млетачкој и касније аустријској јужној Далмацији (Боки) није био стран.

[dionis]

Која им је крсна слава, Кирил Словенски 27. фебруара или Кирик и Јулита 28. јула?

sveti kiril sovenski je slava

[dionis]

Овим Радовићима је матица у Камењачи (10 кућа). Било их је још у Почековини и Лопашу (по 3 куће), али и у другим местима.

Према Момчилу Тодосијевићу (Подгочка насеља трстеничког среза) најстарија постобина Радовића је Црна Гора. Место Радовићи "на обали мора". Звали су се прво Радуловићи, па по претку Милутину, Милутновићи, да би на крају постали Радовићи.

Сматра се да су дошли међу првима у село, пре Првог српског устанка. Тамо иначе постоји и засеок Радовићи.

Ово предање о пореклу из ЦГ звучи помало фантастично будући да није било превише досељеника из приморја. Али како су у питању скорији досељеници (почетак 19. века) не би требало бити сумње.

Momcilo je dosta odokativno povezao primorje sa poreklom zbog slicnosti imena mesta i mog prezimena Radovic.U popisu 1802 koznicke kapetanije (selo Kamenjaca tada pripada koznickoj kapetaniji)pominje se moj predak Milutin sa prezimenom Vucevic(rodjen 1753) i njegovi sinovi a kasnije u ostalim popisima kao Radovic.

[Милош]

Милошевић, Св. Врачи, Купиновац, Свилајнац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 393=14, 19=15, 456=16, 635=22. Због карактеристичне славе, као и одређених катактеристичних маркера (393,19, 635) и поред 5 разлика, где су неке вишеструке, на упоредива 23 маркера, рекао бих да су исти род са Капетановићима из В. Залаза код Котора. Капетановићи су Његушки стариници и припадају братству Гачовића.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg49334#msg49334

У Купиновцу су забележене две сродне породице са славом Св. Врачи и обе имају предање о пореклу са Косова.

https://www.poreklo.rs/2014/11/28/poreklo-prezimena-selo-kupinovac-svilajnac/

Милошевићу предлажем неки од напреднијих тестова (BigY, WGS), посебно јер се ради о веома занимљивом резултату.

[Небојша]

Ђуровић, Савиндан, Колијевке, Горажде, J2a-Z6055>Y14439


Тестирани припада генетичком роду Дробњака J2a. Поседује нешто специфичнији хаплотип, с обзиром на вредности 393=13 и 635=22 које се не јављају често у оквиру ове групе. Припадника овог рода има у Дробњаку (слава Аранђеловдан), Херцеговини, Старом Влаху, Рашкој области и Крајини. Географски удаљених рођака има у Бугарској и Македонији. Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-Y14439*/

Овај део Горњег Подриња примио је јаку досељеничку струју из Дробњака, али је упитно да ли је и слава тестираног изворна, или је "преузета" од неког Косовчића.

[Небојша]

Рондић, Ивање, Пријепоље, J2b-M241>FT366875


Тестирани је оставио податак о старијем презимену Рондовић, међутим, тамошњи Рондовићи су пореклом Шаранци (хаплогрупа E-V13), тако да веза по свему судећи не постоји. Постоји зато блиска генетичка веза са једном муслиманском породицом из тог краја (необјављено истраживање). Рондићи су иначе Бошњаци из села Оборци, Ивање. Резултат битан због чињенице да је ово потенцијална матична област за све FT366875 код нас. Подграна није посебно раширена на овим просторима, јавља се још код Срба из Босанске Крајине (Умићевић и Башић, Поткозарје) и Барање, као и код Хрвата са Далматинских острва. Маријанић са Крка радио је BIGY/Yfull, па на основу тог резултата знамо дубљу подграну читаве ове групе, која се ни маркерима међусобно не разликује превише. Процењена старост гране на Yfull износи око 2200 година, а у истој се налази и Италијан из Калабрије.

Yfull: https://www.yfull.com/tree/J-FT366875/

[НиколаВук]

Шеваљевић, Ђурђевдан, Његуши, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико карактеристичних вредности на маркерима, од којих би најуочљивије биле DYS437=16 и YGATAH4=11. Нема ниједно потпуно поклапање у табели, а ни неко ближе које би имало барем 23/25 маркера и било смисленије. Са онима који имају тестирана макар 23 маркера има најмање 4 разлике. Препорука је да Шеваљевић уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се утврдила његова позиција, односно подграна испод PH908.

Тестирани је оставио податак да су Шеваљевићи раније живели у селу Раичевићима, које се налази тик до Његуша. О пореклу братства Раичевић (по коме је истоимено село добило име) коме Шеваљевићи припадају је писао наш Небојша Бабић у чланку о племену Његуша на порталу:

https://www.poreklo.rs/2015/12/24/pleme-njegusi/

"Раичевићи се деле на следеће огранке:

„Радоњићи“, са презименима: Радоњић[28], Жутковић, Станишић, Чавор и Паламида, који живе у Раичевићима, и њихови огранци Мароши у Мирцу и Чавори у истоименом селу.

„Подубличани“ су: Бећири (пишу се и као Бећировић), Шеваљевићи, Марковићи, Раути, Маштрапи[29] и Ћутке[30], у Раичевићима, и њихов огранак Милаши у Мирцу.

„Пенде“ који се деле на Пенде[31] у Раичевићима и Радовиће (пишу се још и као Башовићи) у Копиту."

Оно што је генетички тест дефинитивно показао је да, иако су иста хаплогрупа као и Радоњићи, Шеваљевићи највероватније нису у ближој родбинској вези са њима по директној очевој линији, јер им се хаплотипови превише разликују да би тако нешто било могуће.

[НиколаВук]

Радоњић, Ђурђевдан, Његуши, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Ово је други тестирани Радоњић из Његуша. Припада роду који би могао да се назове "род његушких Радоњића", коме поред Радоњића припада и тестирани Чавор из Чавора код Котора и Петровић из Дубровника и чије би карактеристике биле следеће вредности на маркерима - DYS393=14 (код Петровића измутирала на 15), DYS389I=14, DYS389II=32 (33 код првог тестираног Радоњића), DYS458=18 (код Петровића је вредност измутирала поново на модалну 17) и DYS635=22. Тестирани Радоњић се од првог Радоњића разликује на два маркера (DYS389II и DYS576), а сличне мале разлике на маркерима има и са другом двојицом тестираних из овог рода. Препорука је да Радоњић и по могућству још неко из овог рода уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се род потпуно генетички профилисао у некој од многобројних подграна испод PH908.

Тестирани је навео само да потиче од гувернадура Радоњића и да су пре Његуша били у Доловима и у Подима. Исто као и код Шеваљевића би се могли позвати на чланак о племену Његуша са портала "Порекла":

https://www.poreklo.rs/2015/12/24/pleme-njegusi/

Као што је већ речено у објави о Шеваљевићевом резултату, и поред предања да су од истог братства Раичевића, разлике у маркерима говоре против тога да су Радоњићи и Шеваљевићи генеалошки блиски (иако обојица припадају подграни I2-PH908). Такође ни Радоњићи ни Шеваљевићи нису блиски братству Хераковића, односно лози Петровића-Његоша, који највероватније припадају хаплогрупи E-V13.

[Кековац]

Ћирић, Никољдан, Мајиновић, Ваљево

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627. Нема пуно поклапање ни са ким из базе СДКП. Од осталих припадника ове гране се разликује на 2, 3 или 4 маркера на 23-25 маркера. Издвојио бих због географске близине и исте славе Јевтића из Грачанице код Љубовије, од чијег хаплотипа се разликује на 3 маркера: DYS481=27/26, DYS570=18/19, DYS635=23/22, затим Илића из Јајчића код Љига од чијег хаплотипа се разликује на 4 маркера: DYS389II=28/29, DYS481=27/26, DYS570=18/19, DYS576=16/15.

Могао би да му буде близак и Мијаиловић из места Стубо код Ваљева, слава Јовањдан, од чијег хаплотипа се такође разликује на 3 маркера: DYS389II=28/29, DYS437=15/16, DYS576=16/15. Питање је да ли је и поред географске блискости реч о поклапању које потиче још из заједничке матице припадника ове хаплогрупе која је вероватно била негде на подручју Херцеговине.

Љубомир Павловић за Ћириће каже да су основали Мајиновић, да се не зна када су се и одакле доселили, и да су род са Ђурићима и Ристићима из истог места, који такође славе Никољдан. Одатле су се расељавали. Тестирани је навео у упитнику предање да су Ћирићи дошли у Мајиновић после боја на Мишару 1806. и да потичу од три брата који су узели презиме Ћирић по неком Ћири који није имао порода, а да су пореклом из Херцеговине. Иако ДНК тест иде у прилог пореклу из Херцеговине, јер тамо имамо више разгранатих родова који припадају овој хаплогрупи (Миљанићи, Росандићи, Љубибратићи) могуће је да је овде у питању нека старија миграција према Западној Србији.

[Кековац]

Лаудановић, Аранђеловдан, Бољковци, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од модалног хаплотипа се разликује на маркерима DYS576=18 и DYS385a=12. Нема потпуно поклапање ни са једним до сада тестираним припадником ове хаплогрупе, али би могао да му буде близак Матић из Врела код Уба од којег се разликује само на маркеру DYS385a. Препоручујем дубински тест, и то WGS или BigY-700, за даље тестирање.


Милоје Ракић у књизи Качер наводи Лаудановиће као староседеоце, насељене у Чвортановцу, засеоку Бољковаца. Рекао бих да овај резултат не иде у прилог тој тврдњи.

[Ивица Јовановић]

Лаудановића има и код Бајине Баште, можда су отуд. Око Баште и Љубовије има Дробњака. Али Лаудановићи из Баште, а и остали Дробњаци ту у околини, славе Светог Ђорђа.